godi

na I

I

o

ktob

ar 2

012

b

roj 1

Putovanja:

London Enterijer:

Kućna biblioteka

Moda:

Jesenja obuća

Ćaskanje:

Danina Jeftić

model: Nina Mileusnićfoto: Aleksandar Avrameskumake up: Mirjana Škorićfrizura: Lidija Gmijović šešir: Ljiljana Ananijev

str 2 - UVODReč urednice

str 3 - AKCIJABudi FRAJLA sa naslovne strane

str 5 - PUTOVANJALondon

str 11 - RAZGOVORITorte od pelena

str 16 - UREDJENJE PROSTORAKućna biblioteka

str 20- ZDRAVLJEKako protiv viška kilograma

str 23- ZDRAVLJEAlternativna medicina - Tai Či Čuan

str 28 - INTERVJUDanina Jeftić

str 33 - ZANIMLJIVOSTIBistar kao boza

str 36 - MODAJesen stiže, cipelice moja

str 41- RODJENDANACPokloni od FRAJLE za frajle

str 43 - NAJ FRAJLAGlasanje

str 45 - MITOVI I LEGENDEJednoorg, magija iz šume

str 47 - LEPI I ZDRAVIMini saveti

str 51 - ZANIMLJIVE ŽENEMilica Stojadinović Srpkinja

str 58-SAVETINega kose

str 64- RECEPTIIz bakine kuhinje

str 68- ANEGDOTE

Zanimljivosti o poznatima

Sadržaj:

Redakcija

Marijana Stanimirovurednica

Danijela Ivanovićadvertising manager

Tanja Nikolajevićdizajnerka

Dragica Radićsaradnica

Adrijana Ivanovićsaradnica

Petar Peđa Grubortehnički asistent

broj 1, godina II oktobar 2012

Drage moje frajle,evo našeg prvog broja u drugoj godini! Kao što možete da vidite, malo menjamo izgled, ali sadržaj je onaj na koji ste navikle. Putujemo, brinemo o zdravlju, lepoti i modi, a pritom se družimo sa zanimljivim osobama. U ovom broju, to su Danina Jeftić i Olivera Vukomanović, a šta su nam one rekle, pogledajte na stranama koje slede. Nastavljamo potragu za NAJ FRAJ-LOM, a zainteresovane za novi krug takmičenja pozivamo da se prijave.

U prošlom broju, zbog tehničkih problema, nismo podelile poklone koje smo vam pripremile, pa vas ponovo pozivamo da jednim klikom dođete do njih - ovaj put stvarno! Pišite nam, šaljite svoje zanimljive priče, recite šta bi ste volele da vidite i pročitate na stranicama našeg magazina.

I na kraju, pošto se uglavnom obraćamo ženama, posebno pozdravljam pripadnike “jaćeg“ pola, koji čitaju naš magazin!

Voli vas vaša FRAJLA!

Reč urednice...

oktobar 2012 2

foto: Dušan Žebeljanmake-up: Branislava Radić

BUDI BAŠ TI

SA NASLOVNE STRANE

Glasali ste, i izabrali šest potencijalnih NAJ FRAJLI! Od ovog bro-ja, imate mogućnost da između njih izaberete tri finalistkinje, od kojih će jedna poneti titulu NAJ FRAJLE i pojaviti se na naslovnoj strani novogodišnjeg izdanja magazina FRAJLA. Prva finalistki-nja je Sanja Džamić, a u ovom broju nam se ponovo predstavlja Nina Mileusnić.

Kao i do sada, dok je broj aktivan, odnosno tokom dve ne- delje dok je Nina na naslovnoj strani, svi vi koji mislite da baš ona treba da bude NAJ FRAJLA, glasajte jednostavnim klikom na određeno polje, na strani 44 magazina FRAJLA. Devojka koja u ovom mesecu dobije više glasova, ide dalje, i ponovo će se po-javiti na naslovnoj strani u finalu.

oktobar 2012 4

BUDI BAŠ TI

SA NASLOVNE STRANE

NOVI KONKURSAko i ti želiš da se uključiš u takmičenje za NAJ FRAJLU, ovo je prilika! Pozivamo sve frajle i frajlice da se prijave za takmičenje za NAJ FRAJLU 2013!!!

Prijave primamo od danas, pa do 1. decembra ove go-dine, kada ćemo organizovati snimanje za devojke koje uđu u uži izbor.

Svoje podatke, ime, prezime, datum rođenja, zanimanje i 2 fotografije (lica i cele figure), pošaljite na e-mail adresu mstanimirov@frajla-magazin.com

Očekuje vas pojavljivanje na naslovnoj strani magazina FRAJLA, zanimljivo druženje tokom snimanja, a za one koje stignu do finala tu su i vredne nagrade...

PRIJAVITE SE, ČEKAMO VAS!!!

Glavni grad Engleske i Ujedinjenog Kraljevstva smešten je na reci Temzi i nesumnjivo je jedan od najuticajnijih gradova sveta. Osim što predstavlja finansijski i politički centar Ev-

rope, London je grad izuzetne kulturne baštine i jedan od glavnih centara obrazovanja, umet-nosti, pop kulture, masovnih medija i mode. Zbog toga privlači ljude iz celog sveta, bez obzira na to da li se radi o običnim turistima ili o onima koji tu dođu sa željom i da ostanu. Ljudi različitih rasa, religija i nacionalnosti svakodnevica su londonskih ulica, čemu je svakako do-prinelo i nekadašnje britansko kolonijalno carstvo. Antički Londinium su osnovali Rimljani 43. godine nove ere u močvarnom području na estuaru reke Temze na čijem mestu danas leži najuže poslovno jezgro modernog grada, takozvani Siti. Od XIX veka ime London se odnosi i na sva naselja koja su se razvila oko prvobitnog gradskog jezgra, odnosno na područje takoz-vanog Velikog Londona. Afrikanci, Azijati, pre svega, Indijci, ali i Australijanci čine značajan deo populacije Londona, koji ima više od osam miliona stanovnika u okviru svog gradskog jezgra. Uprkos velični, dovoljno je samo nekoliko dana da osetite mnoge čari ovog magičnog i veoma živog grada. Ukoliko dolazite prvi put, ponesite dobar vodič sa mapom grada, ali i metroa, koji će vam prilično olakšati snalaženje. Naravno, gužve su neminovne, ali koliko god da vas takve situacije umaraju, bićete prijatno iznenađeni kada shvatite da mesta za nervozu jednostavno nema. Britanci su izuzetno staložena i ljubazna nacija, koja poštuje pravila. Ali ako, ipak, in-sistirate na udobnosti i autentičnom doživljaju, možete koristiti i legendarni taksi, jedan od prepoznatljivih simbola Londona. pak, ono što je daleko važnije, ali i uzbudljivije od prijatnih šetnji, svakako su brojne kulturne znamenitosti.Tokom jednog boravka sigurno nećete stići sve da posetite, ali neke od najvažnijih ne bi trebalo da propustite.

London calling

oktobar 2012 6

To su Parlament i čuveni Big Ben (Elizabeth Tower), građevine koje će vas arhitekturom i monumentalnošću ostaviti bez daha. Sličnu senzaciju izazvaće i Tower Bridge sa impre-

sivnim i vrlo prepoznatljivim kulama koje možete obići u okviru specijalno organizovane ture. Tu je i novi Milenijumski most, namenjen pešacima, koji je otvoren 2000. godine, ali i pot-putno nova, zvanično najviša zgrada u Evropi, kolosalni Šard. Fantastičan pogled na ove, ali i druge monumentalne građevine imaćete i ukoliko se odlučite da malim turističkim brodovima prokrstarite Temzom. Ipak, ukoliko više volite “ptičju perspektivu”, onda hrabro zakoračite na kolosalni “London Eye”, jer ovaj supermoderni, pokretni vidikovac pruža nesvakidašnju mogućnost da doživite grad na jedan sasvim poseban način. Ali, ukoliko se najsigurnije osećate na zemlji, prošetajte pored Temze, kupite “čarobni vafl” sa jagodama, šlagom i čokoladom i uživajte u ukusu uz fantastičan pogled. Mnogobrojni muzeji i galerije takođe su mesta koja će privući vašu pažnju. Nacionalna galerija koja dominira Trafalgar skverom predstavlja vrhunski doživljaj za sve ljubitelje umetnosti. Preko 2.300 umetničkih dela, sa potpisima najpoznati-jih svetskih slikara koji su stvarali od sredine 13. do početka 20. veka, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. U neposrednoj blizini se nalazi i Nacionalna galerija portreta, u kojoj su izložene fotografije, crteži, skulpture i slike, istorijiski i kulturološki važnih ličnosti za Britaniju. Trenutno je aktuelna izložba portreta kraljice Elizabete II, koja je postavljena u čast njenog dijamantskog jubileja. U neposrednoj blizini se nalazi i Nacionalna galerija portreta, u kojoj su izložene foto-grafije, crteži, skulpture i slike, istorijiski i kulturološki važnih ličnosti za Britaniju. Trenutno je aktuelna izložba portreta kraljice Elizabete II, koja je postavljena u čast njenog dijamantskog jubileja.

Ništa manje značajna za britansku i svetsku kulturno-umetničku scenu, nije ni čuvena “Tate” galerija, kao ni muzej “Viktorija i Albert”, koji je jedan od najvećih muzeja pri-

menjene umetnosti i dizajna na svetu. U ovom prostoru nedavno je otvorena vrlo atraktivna izložba svečanih, balskih haljina, koje su obeležile period od pedesetih godina prošlog veka, pa do danas. Za ljubitelje pop kulture, tu je legendarni muzej voštanih figura “Madam Tiso”, a nedaleko od njega i muzej čuvenog detektiva Šerloka Holmsa, koji je prava mala riznica tajni.Ipak, doći u prestonicu monarhije, a ne posetiti Bakingemsku palatu i sve ono što ona pruža, gotovo je nezamislivo. S obzirom na već pomenut kraljičin jubilej, kojim se proslavlja 60 godina od njenog dolaska na tron, ovo je idealna prilika da se poseti kraljevska reziden-cija. Takođe, treba obići i katedralu St. Paul, koja je jedna od najviših na svetu i poznata po brojim kraljevskim ceremonijima, uključujući i venčanje princa Čarlsa i princeze Dajane. Kraljevski obilazak najbolje je završiti posetom čuvenoj Vestminsterskoj opatiji, u kojoj se već vekovima krunišu, venčavaju i sahranjuju vladari Ujedinjenog Kraljevstva.

oktobar 2012 8

Na ulazu u ovu velelepnu katedralu gotskog stila dobićete audio-vodič, na kojem će vam dobrodošlicu poželeti autoritativan glas slavnog glumca Džeremija Ajronsa. Noćni život u Lon-donu podjednako je uzbudljiv kao i dnevni, iako radnim danima nećete videti mnogo ljudi na ulici, pogotovo posle jedanaest uveče. Atraktivni Piccadily Circus, jedan od glavnih skverova, polazna je tačka stanovnike Londona, ali i mnogih turista kada je u pitanju dobar noćni provod. U Vest Endu možete posetiti pozorišta, bioskope, restorane, čuvene engleske pabove i noćne klubove. Obevezno posetite Soho, mesto koje odiše sjanom kreativnom energijom, stecište umetničkog sveta i ljudi koji ne robuju konvencijama. U svetu alternativne “ulične” mode, Soho igra veoma važnu ulogu, tu se razmenjuju ideje, promovišu novi trendovi, vrlo originalni i hrabri. U okviru pešačke zone Carnaby Street možete posetiti brojne lokale i butike nezavisnih dizajnera koji propagiraju individualnost i originalan modni izraz. To je ulica u kojoj je još 60-ih promovisan mod i hipi stil, nešto kasnije i pank, dok su prve muzičke korake tu pravili bendovi kao što su “The Who”, “Rolingstonsi” i mnogi drugi. London je oduvek bio nepresušni izvor inspiracije, ideja, slobodnog izraza, globalnih trendova i fenomena.

Izvor: novosti.rs

jul. 2012 10

Da li vam se nekada desilo da se spremate u tzv „babinje“, odnosno posetu novorođenoj bebi, i da nemate ideju šta da ponesete kao poklon? Upravo jedna ovakva situacija in-spirisala je Oliveru Vukomanović da kreira originalne poklone za nove članove porodica.„Svako voli da dobije unikatan i koristan poklon. Eto, to su Dada Poklon Torte, neponovljive i „vesele“ torte od pelena, korisne za decu, a naročito za roditelje.“ – počinje priču Olivera. „U formi torte, kreiram i one od peškira, slatkiša,..., u zavisnosti od prilike i želje onoga koji poručuje. Mnogi ljudi teško mogu da zamisle da se torta može napraviti od nečega što nije čokolada, puter, brašno, ali kada vide moje kreacije shvate da je torta samo forma.Ideja da počnem da ih izrađujem je došla spontano. Počela sam da ih pravim prvo prijateljima i rodbini, a onda sam rešila da pokušam da izmamim osmeh i ulepšam dan i nekome koga ne poznajem lično. Postoji još jedna stvar zbog koje sam rešila to da radim, a to je da bar malo pomognem Institutu za neonatologiju i anđelčićima koji se tamo bore za majčin za-grljaj. Ne volim to da ističem, ali s obzirom da sam bila jedan od prvih donora humanog mleka kada je otvorena Banka za humano mleko pri Institutu, želja mi je da im pomažem i na drugi način. Tako, deo prihoda od svake torte koju napravim, darujem njima. To su za sada skromne sume, ali se nadam da će biti veće kada bude i više posla.“

Tortice za bebe...

oktobar 2012 12

Pitali smo našu sagovornicu gde nalazi inspiraciju za svoje radove, a ona kaže: „Inspiracija je svuda oko nas, samo treba dobro gledati i biti otvoren za male, čudne pojave koje obično prenebregnemo u jurcanju sa životom. Inspirišu me pre svega bebe, počevši od trenutka kad sam i ja dobila jednu slatku i mirišljavu. Inspiraciju nalazim , recimo, u jednoj veoma crvenoj bubamari koju je moje dete donelo na prstiću, u, na primer, žabici koju smo pronašli na čudnom mestu, igračkama - dinosaurusima koji su nam ispunili letovan-je, pesmicama, „bebećim“ stvarima, deci i njihovoj otvorenosti ka novim saznanjima i sposobnosti da primete sitnice koje mi odrasli često previdimo... Često mi i moje dete pomogne u odabiru boja traka i ukrasa za tortu.

Pored kreiranja torti, radim od 9h-17h u svojoj profesiji. Ove moje, uglavnom, „noćne“ rukotvorine su moj beg od svakodnevice, moj način da malo obojim svoj svet. Vreme za njihovu izradu uglavnom kradem od sna, ali mi to nije problem. Za sada sve radim sama, a ako mi je baš potrebna pomoć oko nekih sitnica, tu je moja porodica bez čije podrške zaista ne bih mogla. Ono što me podstiče da nastavim dalje jeste, prvenstveno, osećaj koji imate kada vidite da ste nekoga nasmejali, prijatno ga iznenadili. Pri tome, vaš poklon je 100 odsto koristan za roditelje i bebe, slavljenike, mladence odnosno onoga kome je namenjen. U današnje vreme nije lako izdvojiti novac za poklone, a da pri tom oni budu originalni, korisni i pre svega pristupačni. Ja se trudim da upravo to ostvarim, a po povratnim informacijama koje dobijam, do sada sam to i uspevala.“

Naravno, zanimalo nas je kako naše čitateljke mogu da dođu do ovih zanimljivih, i pre svega autentičnih poklona, i Olivera nam je rekla: „Čitateljke Frajle, koje žele da obraduju nekoga mojim originalnim rukotvorimana, prvo treba da ih pogledaju na Facebook profilu Dada Poklon Torte. Sigurna sam da će se većini dopasti. U tom slučaju, mogu da me kontaktiraju e-meilom ili telefonom pa se o svemu možemo dogovoriti. Moram da istaknem da je svaka torta posebna i neponovljiva, jer svaku pravim prema potrebama i željama. Pored torti, kreiram i raznorazne bukete od čarapica, bodića, raznih poklona, a popularni su i, takoz-vani, kap-kejk od čarapica, peškirića, kuhinjskih krpa, dakle od svega što ljudima padne na pamet. U pripremi su i pokloni kojima bi bili oduševljeni tate, male bate i seke, koji će im pomoći da ne budu zapostavljeni kada anđelak dodje u dom.“

Na pitanje da li očekuje da ovaj hobi preraste u ozbiljan posao, Olivera kaže da se ne opterećuje previše time, jer postoji više faktora koji utiču na razvoj posla. Prvi je taj što naše tržište nije dovoljno upoznato sa ovakvim načinom darivanja. Drugi je cena, jer ako kažete nisku, što je najčešće, ljudi ne veruju da će dobiti ono što vide na fotografijama, a ako malo povećate, onda ste skupi... Svesna je da svaki posao zavisi od ekonomskih prilika u našoj zemlji, te se nada da će svima biti bolje, pa će onda biti i njoj. „Videćemo“, - kaže – „volela bih da jednog dana svi u Srbiji živimo tortastično.“

Tradicionalno, zamolili smo našu sagovornicu da nešto poruči našim čitateljkama: “Iako je to lična stvar, želela bih da zamolim sve dojilje da ukoliko mogu doniraju mleko onima ko-jima je ono najpotrebnije jer je i jedan mililitar jednoj bebi ceo obrok. Družite se više sa decom, bićete nasmejaniji, srećniji i zadovoljniji. Naučite da uživate u malim stvarima koja ništa ne koštaju a mnogo znače...u nečijem zagrljaju, šetnji pored reke...Potrudite se da budete tolerantni i poštujete različitosti, druge kulture i običaje i da to prenesete na decu. Ovaj svet zbog toga i jeste tako divan, šaren i veseo...“

oktobar 2012 14

Olivera Vukomanović

Kućna biblioteka nije samo prostor u stanu gde se drže knjige ili jednostavno polica sa knjigama. Kućne biblioteke se u nekim porodicama generacijski nasleđuju i pred-

stavljaju pravo malo bogatstvo porodice. Pozicija i veličina biblioteke u stanu kao i način odlaganja knjiga govore nešto više i ličnije o njihovim vlasnicima. Zajednička stvar kako za one manje tako i za velike kućne biblioteke je da stvaraju poseban ambijent u stanu. Ako im se doda lampa, stočić, fotelja ili sofa, dobija se udoban i prijatan ambijent za čitanje i relaksaciju. Knjige se smatraju velikim bogatstvom, pa ih tako treba i tretirati. Mesto za biblioteku može biti manje ili više praktično i može se nalaziti u dnevnoj sobi, radnoj ili spavaćoj ili u pak zasebnoj sobi. Biblioteka može zauzimati centralno mesto u sobi i tada ona dominira prostorom. Da bi se Vaša kućna biblioteka koloritno uklopila u ambijent koji je okružuju, potrebno je obratiti pažnju na nekoliko stvari. Iako se knjige ne kupuju zbog boje korica, one se mogu složiti po bojama. Osim po bojama, knjige treba grupisati i prema veličini. Logično je da se velike knjige slažu na donje police jer su vizuelno teže, a male na gornje, iz istog razloga. To da li ćete knjige poleći pa ih ređati jednu na drugu, ili će one stajati u redu uspravno, je stvar izbora.

Kućna biblioteka

oktobar 2012 16

Ali treba imati u vidu da se horizontalno složene knjige teže vade, pa izbegavajte takvo ređanje onih knjiga koje češće koristite. Manje upadljivo mesto, a zanimljivo

za stvaranje posebnog kutka u sobi može biti u uglu sobe. Ako vam nije previše stalo do isiticanja biblioteke, ona se može naći u gornjoj zoni zida. Police za Vašu kućnu bib-lioteku, bila ona mala ili velika, mogu varirati od oblika, visina, rasporeda polja, dimezi-ja, materijala i stila u kom su napravljene. Ipak im je svima jedna stvar zajednička. A to je svedeni dizajn. Upravo jednostavni oblici, izostanak ukrasa i brojnih detalja, čini Vašu bibilioteku jedinstvenim zajedničkim imeniteljem za sve Vaše knjige najrazličitijih boja i oblika. Knjige, pored nameštaja, doprinose prisnoj atmosferi doma. Zbog toga bi ih trebalo rasporediti na pravi način, da previše različitih naslova vizuelno ne našteti opštem utisku sobe. Prilikom nabavke nameštaja za stan uvek treba računati na pros-tor potreban za odlaganje knjiga. Police za knjige ne bi trebalo da budu fiksirane da bi se razmak između njih mogao podešavati visini knjiga.

Pri određivanju razmaka trebalo bi uvek ostaviti malo više prostora da se knjige mogu lako uzimati sa polica. Police bi trebalo da budu dobro ojačane. Preporučuje

se da polica sa knjigama bude zatvorena staklenim vratima. Čitanje knjige pre spa-vanja je odličan oblik opuštanja. Biblioteka u sklopu spavaće sobe olakšava i čini učestalijim ovakve radnje. Police za postavu knjiga ne moraju biti kompaktno postav-ljene u jednom delu sobe već na različitim pozicijama. Na taj način će se kvalitetnije pojačati utisak. Najbolje bi bilo ako imate prostor koji možete ceo popuniti knjigama. Neku malu sobu, potkrovlje… Za privatnu mini biblioteku najlepši dodatak je stilski nameštaj. Jedna velika, udobna fotelja u kojoj možete da uživate, pored nje velika lampa za dobro osvetljenje tokom čitanja i možda još par slika ili nekih dodataka po vašoj želji.

oktobar 2012 18

Designed by Fimolina

Bracelet Beige Flower

Gojaznost je problem koji muči sve veći broj ljudi. Manje se krećemo i bavimo fizičkim aktivnostima, umesto voća i povrća jedemo mnogo brze hrane, pa ne čudi što se kilogra-mi prosto “lepe”. Saveta kako da se oslabi ima na pretek, ali mnogi nutricionisti savetuju da je najbolja ona dijeta u kojoj se iz ishrane ne isključuje ni jedna namirnica, pojedine od njih valja samo svesti na najmanju moguću meru. Onaj ko u dužem vremenskom periodu previše jede, a premalo se kreće, bezuslovno se goji. Višak energije organi-zam pretvara u rezerve sala i deponuje ih kao „masne sarmice“ na stomaku, kukovima i zadnjici. Pored preobimne ishrane i premalo kretanja postoje i sledeći faktori, koji pospešuju pojavu gojaznosti: porodične predispozicije (generski uzročnici), poremećaji u ishrani, lekovi, trudnoća, odvikavanje od nikotina. Velika prekomerna težina (adipozi-tas) je više od estetske greške. To je zdravstveni poremećaj, koji se mora shvatiti oz-biljno i predstavlja faktor rizika za nastajanje daljih oboljenja poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska, infarkta ili šloga. Razgovarajte o primerenim merama u svakom slučaju sa vašim lekarom i profesionalnim nutricionistom. Ovi stručnjaci će odrediti npr. vaš udeo masnoće u telu i proveriti, da li mršavite na pravim mestima a ne izbacujete samo vodu i smanjujete mišićnu masu.

oktobar 2012 20

Nisu uspeli samo oni koji su odustali

Osnova svake kontrole težine bi trebalo da bude bazni program, koji obuhvata kom-ponente terapije ishrane, kretanja i ponašanja. Prilikom mršavljenja se ne radi o tome da dostignete idealnu težinu ili mere manekena. Stručnjaci danas naprotiv govore o poželjnoj, individualnoj težini, sa kojom se „osećate dobro“. Sa tom težinom, koja nema ništa zajedničko sa trenutnim idealima lepote, vi se osećate dobro i fizički ste u formi. Najvažnije pravilo prilikom smanjenja telesne težine glasi: Prste dalje od jednsotranih, neozbiljnih dijeta ispod 1.200 kalorija! Čudotvorne dijete ne postoje i obećanja poput „5 kg za 3 dana“ srednjoročno ili dugoročno nisu usmerene na uspeh.

Onaj, ko u minimalnom vremenskom periodu izgubi mnogo na težini, ne samo da rizi-kuje nedostatak snabdevanja hranljivim materijama, već i poznati „Jo-jo efekat“ (brzo i delimično pojačano nadoknađivanje telesne težine nakon dijeta). Naš organizam je još od pamtiveka usmeren na preživljavanje, a ne na održavanje konfekcijske veličine 38. Dakle, on nije u stanju da razlikuje, da li ste na dijeti da biste u najkraćem mogućem roku mogli da stanete u minijaturni bikini ili je stvarno izložen opasnosti od gladovanja.

oktobar 2012 22

Samim tim organizam odmah uključuje svoj program za nuždu i redukuje metabolizam, kako bi trošio što manje energije. Kada vam onda posle nekoliko dana bude dosta izglad-njivanja i vratite se starim navikama u ishrani, munjevito se vraćate na prethodnu telesnu težinu. Jer, vaš organizam će još neko vreme raditi usporeno i prvo će se pobrinuti da stvori „rezerve za loša vremena“, tako što će popuniti rezerve masti. Nedeljno ima smisla samo redukovanje telesne težine od pola do maksimalno jednog kilograma. Pola kilo-grama masnog tkiva odgovara oko 3.500 kalorija.

To znači, da dnevno morate da uštedite na oko 500 kalorija, kako biste izgubili tih pola kilograma u roku od sedam dana. Kada dostignete željenu težinu, i dalje treba da vodite računa o težini. Vašem organizmu je sada neophodno daleko manje energije nego u debeljuškastim vremenima. Ukoliko želite da održite vašu novu telesnu težinu, birajte manje porcije i vodite računa o tome da se dovoljno krećete. Trajno kilograme gubi samo onaj, ko zaista promeni svoj stil života, to znači, da se uravnoteženo hrani i pije i da se redovno kreće. Smisaono, tj. zdravstveno izdržljivo mršavljenje zahteva vreme, upornost i discipline.Izvor: oetker.rs

Izreka „Život je pokret” ima univerzalno značenje – čovek bi isto kao i priroda morao svoje telo i um održavati aktivnim kroz specifičan pokret i prirodno disanje. U prirodi, kada se protok vode zaustavi, nastaje bara, a bistra i čista voda gubi svoje karakteris-tike i kvalitet. To isto dešava se i u ljudskom telu. Neaktivnost uma i tela često može da bude uzrok problema i bolesti. Tai Či Čuan je kineska borilačka veština čiji je glavni cilj zdravlje i dug život. Tai Či Čuan je nastao u hramu Šao Lin, u Kini, kao potreba monaha koji su dugo meditirali i telesno postajali vrlo slabi. Tai Či Čuan se smatra kao podsis-tem Kung Fu-a , ali ne kao borilačka veština već kao sistem vežbi koja krepi duh i telo i vraća, oporavlja i obnavlja snagu, vitalnost, energiju tela i uma. Veština tai či čuan je prekrasna perla u dugom nizu kineskih tradicionalnih prirodnih metoda, koja od starih vremena pa do današnjih dana ima veliku popularnost među ljudima širom sveta. Ova veština štiti um i telo od bolesti (preventiva), može pomoći da se otkloni neki zdravs-tveni problem, donosi dugovečnost, lepotu uma i tela, radost i sreću u životu, a to je dokazala kroz vekovnu praksu. Tai či čuan je jedinstvena univerzalna veština koja dovodi do dubinske relaksacije uma i tela, do spoznaje unutrašnje alhemije ljudskog tela – jedinstva uma i tela, harmonije životne sile. Pokreti u tai či čuanu su lagani i relaksirani, sinhronizovani sa prirodnim disanjem. Pri vežbanju tai či čuana nije potrebna fizička snaga ili brzina, pa je tako ova veština dostupna svima, starim i mladima, ženama i muškarcima, zdravima i bole-snima. U celom svetu milioni ljudi vežbaju tai či čuan kao prirodan put za zdravlje i dugovečnost. Tai či čuan se može vežbati u svako doba i na svakom mestu, individualno ili u grupi, a za to nije potrebna nikakva posebna oprema ili prostor.

Život je pokret

avgust 2012 24

Kada čovek pokloni malo vremena, ljubavi i pažnje sebi i svome telu, tada neće pos-tojati prepreke koje ne biste mogli savladati. Ostvarenje Vaše sreće, blagostanja, zdravlja i dugovečnosti zavisi od pravilnih i svakodnevnih aktivnosti Vašeg uma i tela. Isceljujuća sila je u nama. Bolest, nesreća i problemi posledica su pogrešnog stava misli, pogrešnih želja i ambicija, pogrešnog držanja tela, pogrešnog i slabog disanja, pogrešne ishrane, dehidracije (nedovoljnog uzimanja vode). U današnje vreme koje je prepuno stresnih situacija i sa sve više teških i neizlečivih bolesti, u celom svetu vlada sve veći interes za veštinu tai či čuan. Mnogi svetski instituti i medicinske ustan-ove ispituju delotvorni učinak ovih vežbi na ljudsko zdravlje. Upotreba vežbi tai či čuana praktično je neograničena. One se mogu koristiti kao preventiva, kao pomoć u lečenju i zaustavljanju već postojeće bolesti, u korekciji mnogih problema kao što su loše držanje tela (mogući uzrok mnogih problema), slabog i nepravilnog disanja (kiseonik – važan za funkcije mozga i celog tela), raznih problema zavisnosti, kod stre-sa, depresije, slabe vitalnosti organizma, hroničnog umora, itd. Ovo je deo studija o zdravstvenim efektima koji se postižu kroz vežbanje tai či čuana koje je objavio Institut za fizičku kulturu iz Pekinga.Istraživanja koja su obavljena na grupama ljudi raznih zanimanja i sportistima koji su bili pod stresom, pokazala su kako se posle samo 5 minuta vežbanja tai či čuana ritam moždanih struja kretao od 10 do 7 Hz, što pokazuje jedno savršeno mirno i opušteno stanje, gde vibracije moždanih struja ukazuju na stanje slično onom za vreme spavanja i odmora. U Kineskom naučnom institutu u Pekingu sprovedena su mnoga istraživanja i testovi u vezi sa delotvornim učinkom vežbi tai či čuana na ljudsko zdravlje. Testovi su pokazali da kroz vežbanje ove veštine dolazi do aktivnosti i harmonije u funkcijama leve i desne polovine mozga, što je dobra preventiva protiv svih bolesti,a naročito kod moždanog udara, Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti, multiple skleroze, itd. Sportisti koji su redovno vežbali tai či čuan povećali su prirodne sposobnosti svog uma i tela, poboljšali koordinaciju pokreta, reflekse, snagu, zdravlje, zaštitu tela od povreda, itd. Testovi i istraživanja koja su obavljena sa starijim ljudima od 65 do 85 godina starosti, koji su bolovali od arterioskleroze, senilnosti, osteoporoze, degenerativne deformaci-je zglobova, visokog holesterola, slabe pokretljivosti i ravnoteže – pokazali su kako se njihovo stanje posle samo 6 meseci vežbanja tai či čuana znatno popravilo. Stariji ljudi koji su imali teškoće u kretanju i održavanju ravnoteže, posle samo nekoliko meseci vežbanja tai či čuana, počeli su se kretati bez problema. Ispitivanja su pokazala kako im se popravila cirkulacija krvi i memorija, a njihov mozak je pokazivao vrlo živu men-talnu aktivnost. Tai či čuan – veština harmonije i relaksacije uma i tela dobila je svoj dan - 10. april 1999. godine proglašen je za Svetski dan tai či čuana. Svetski dan tai či čuana nastavlja se na nedelju zdravlja Svetske zdravstvene organizacije.

KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012Story of a Ballerina

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje,

svetli tonovi i prozirne strukture. www.passage.rs

Crne kovrdže koje uokviruju lice pravilnih crta, na kojem se izdvajaju krupne, tamne oči i pune usne - to je ono što se zapamti kada prvi put vidite mladu glumicu Daninu Jeftić. A kada je vidite u nekoj od uloga, primetite njen talenat, harizmu, sposobnost da tumači potpuno različite karaktere.

Uprkos teškim vremenima u kojima je rasla, Danina je detinjstvo provela u stabilnoj porodici, sa roditeljima i mlađom sestrom. U kratkom razgovoru, ispričala nam je gde je sve put vodio nju i njenu porodicu, kako je posle uspešne karijere rukometašice odlučila da prestane da se bavi sportom i okuša u glumi i kako provodi vreme.

Iako joj se uspeh dogodio vrlo brzo, na samom početku karijere, nije je mnogo prome-nio, osim što je, kako sama kaže, prepoznaju u komšiluku i obližnjim prodavnicama.

ĆASKANJE

Danina Jeftić

oktobar 2012 28

FRAJLA: Koliko Vam se život promeni posle uloge Rose u filmu Montevideo, Bog te video? DANINA: Život posle uloge Rose u filmu “Montevideo, Bog te video” i nije mi se toliko promenio. Zadovoljna sam ulogom i time kako sam je odigrala.FRAJLA: Kakav je bio osećaj raditi sa velikim imenima, sa kojima ste glumili u ovom filmu? DANINA: Zaista divan je osećaj raditi sa glumcima kao sto su Dragan Bjelogrlić, Mima Karadzić i ostala ekipa. Pogotovo u ovom drugom delu, raditi sa Ar-manom Asanteom bila mi je velika čast.FRAJLA: Rođeni ste u Sarajevu, živeli u Moskvi i u Australiji. Da li Vam nedosta-ju, ili ste našli sebe u Beogradu?DANINA: U Sarajevu sam samo rođena, tako da za Sarajevo i nisam toliko vezana. U Moskvi sam jako kratko živela, ali najlepše uspomene nosim iz Aus-tralije, gde sam se, između ostalog bavila rukometom.

oktobar 2012 30

FRAJLA: Vaše bavljenje rukometom bilo je vrlo uspešno. Šta Vas je navelo da odustanete i posvetite se glumi?DANINA: Pa, za rukomet mi je trebalo jako puno vremena, i kada smo se dose-lili u Beograd nisam želela da nastavim da se bavim tim sportom. Želela sam da pokušam sa glumom na Fakultetu dramskih umetnosti, i uz veliku pomoć Nade Blam kod koje sam išla na časove uspela sam da savladam glumu i pri-jemni ispit.FRAJLA: Postoji li neka uloga koju priželjkujete, a niste do sada imali priliku da je odigrate?DANINA: Ne postoji nijedna uloga koju priželjkujem, svaka uloga dolazi spon-tano.FRAJLA: Šta Danina radi kad ništa ne radi? DANINA: Pa, kada ništa ne radim obično sam kući sa svojom porodicom, i tru-dim se da posvetim vreme svojoj mlađoj sestri Kristini i razgovorima sa njom.

FRAJLA: Osim u nastavku filma Montevideo, Bog te video, gde publika može da Vas vidi? DANINA: Publika će imati priliku da me vidi u nastavku serije “Budva na pjenu od mora”, gde ću igrati ulogu Hane, devojke koja dolazi na more sa svojom drugaricom Tijanom (Ninom Janković) koja je inače ćerka profesora Mileta (Milorada Mandića Mande). Hana je potpuno drugačiji lik u odnosu na Rosu iz “Montevidea”. Rosa je ljupka, poštena devojka, dok je Hana pravi đavo. FRAJLA: Kakvi su Vam planovi za budućnost? DANINA: Pa, još uvek nemam planove za budućnost (smeh).FRAJLA: Preporuka za čitateljke magazina FRAJLA...?DANINA: Čitajte magazin “Frajla”, jer u njemu možete saznati sve o pozna-tima.

oktobar 2012 32

„Bistar kao boza“... Verovatno ste ovaj izraz čuli nebrojeno puta, ali da li ste se zapi-tali šta je zapravo boza i kako se pravi?Boza je orijentalni napitak, star više od hiljadu godina, koji je godinama mogao da se naruči u poslastičarnicama. Na žalost, danas je veoma malo poslastičara koji imau bozu u ponudi, što je velika šteta, ne samo iz perspektive nostalgičara, već i zbog velike količine vitamina koju sadrži. Osim što je ukusna, okrepljuje i vraća energiju, boza je sjajna u borbi protiv virusa i bakterija. Boza je kiselkastog ukusa i pravi se od žitarica, bez veštačkih dodataka, uz dodatak kvasca, žućkaste je boje i gusto je. Iako je boza ukusna, zdrava i nije skupa, retko gde je možete naručiti. Uglavnom se pravi u porodičnim, malim, zanatskim poslastičarnicama, gde se recept prenosi sa ko-lena na koleno. Već pripremljenu bozu najbolje je čuvati u drvenom buretu, kako bi zadržala kvalitet. Preporučuje se trudnicama i dojiljama, jer se smatra da boza utiče na veću količinu i bolji kvalitet mleka posle porođaja. Boza je možda najzdravije piće kod nas, jer ne sadrži konzervanse, hemijske materije, ni veštačke. Ona je prvi put napravljena u Turskoj 900. godine. Do XVI veka pila se u neograničenim količinama, a kada je prvi put proizvedena alkoholna „tartar boza”, tadašnji sultan Selim II, uveo je prohibiciju, dok je u XVII veku sultan Mehmed IV zabranio sva alkoholna pića.

Bistar kao boza

Zatvorio je sve prodavnice u kojima se ovo piće prodavalo, a samo u Istanbulu tada je bilo oko 300 prodavnica boze. Kao i sva orijentalna jela i pića, i boza je stigla u Sr-biju zajedno sa turskim osvajačima, i ovde se zadržala i posle njihovog povlačenja. U ukusu ovog pića, uživale su naše bake i dede, naši roditelji, dok novije generacije da-nas imaju sve manje prilike za to. Zato vam poklanjamo recept za bozu, dugo godina ljubomorno čuvan u starim srpskim poslastičarnicama.

oktobar 2012 34

Recept za bozu

U sud od jednog kilograma uveče se sipa kukuruzno brašno i prelije se sa 10 litara vode. Sutradan se ova tečnost ostavi da vri oko 2 sata. Za vreme kuvanja se meša i skuvano brašno se ostavi da stoji do predveče. U međuvremenu se razmuti u mlakoj vodi 10 grama kvasca. Kada se kvasac uskiseli izruči se u skuvano brašno i ostavi da stoji do sutradan. Ujutru se boza procedi kroz gusto sito, dobro se iscedi i ostavi da se rashladi.

Deo teksta preuzet sa www.blic.rs

Oggy Art Style

Jesen stiže, cipelice moja

Cipelice sa kaišićima koje podsećaju na popularne Meri Džejn, biće jako aktuelne ove jeseni. Ovaj oblik je jako popularan i zahvalan za kombinovanje. Cipelice deluju nešto ozbiljnije, ali to ne znači da ih možete nositi samo u prilikama kao što su posao, formalni sastnici ili poslovne večere. Ovaj klasičan oblik pruža mogućnost da se njime poigravate i prilagodite ih svom stilu. Cipele koje podsećaju na mokasine, loafers, nenormalno su popularne ovih dana, nalaze se na svom vrhuncu i ne postoji radnja u kojoj ih ne možete naći niti brend koji ih ne proizvodi. Mogu se naći u svim mogućim bojama i dezenima.

Tu su i one sa šljokicama, ali i sa bodljama i nitnama koje su kao detalj hit ove jeseni. Ove cipelice su odlične za špartanje po gradu i obavljanje svakodnevnih obaveza, ali ukoliko imate neke sa šljokicama ili animal printom odlične su i za veče. Savršene su u kombinaciji sa skinny džinsom i nekim širokim, komotnim džemperom. Obuća koju krase nitne i bodlje je i više nego popularna i izgleda jako moćno i atraktivno. Nitne i bodlje osim na elegantnim cipelama sa štiklom možete naći i na patikama, bajkerskim čizmama, gore pomenutim loafersicama… Izbor je na vama! Čak i same možete ukrasiti staru obuću tako što ćete po njoj izlepiti nitne.

oktobar 2012 38

Popularnost cipela na platform se ne smanjuje. Rekla bih da je to zbog toga što su udobne i stabilne, a opet daju vam visinu i onaj efekat koji postižete sa štiklama. Posebno su mi zanimljive one sa kaišićem oko članka, ili one sa nekim dezenom na samoj peti. Jako simpatične “štreberske” cipelice, oksfordice, su savršene ako želite da postignete urban, ali sveden izgled. Nosite ih na poslu, na kafi sa drugaricama, na fakultetu… Sve patike sa visokom petom, potekle su od čuvenih Isabel Marant patika koje su zavladale modnom scenom. Mnogi proizvođači obuće proizvode patike upravo po ugledu na popularne Marantice i imaju svoje verne potrošače, pa svaka devojka može da priušti ovakve patike ako već ne može original Marant.Izvor: Uzkafu.rs

Cipele sa šiljatim vrhom, tzv. špic cipele doživljavaju veliki povratak. Jako elegantne i ženstvene, pre svega za neku večernju ili malo ozbiljniju varijantu. Odevnoj kom-binaciji daju dozu seksipila i podižu samopouzdanje.Široka štikla je još nešto što se vraća na modnu scenu. Obuća sa ovakvom štiklom je jako stabilna i udobna tako da na njima možete provesti ceo dan. Suvišno je reći da su savršene za svaku priliku i da biste trebale nabaviti makar jedan par jer će vam upravo zbog svoje udobnosti biti veliki saveznici ove jeseni. Čizmice do članaka na pertlanje izgledaju tako retro, a ipak moderno i u trendu. Možete izabrati one sa orto petom ili sa štiklom. U svakom slučaju nećete pogrešiti. Izbor je jako veliki, skoro svaki izlog krase upravo ovakve čizmice.

Poklon 1 - jesenja kapa, ručni rad, unikatSmiljana Pavić, Zrenjanin KLIKNI

Poklon 2 - jesenja ikebana od prirodnih materijalaFrajla magazin KLIKNI

Poklon 3 - podmetači za čaše i četka za kosu, ručni rad, unikatOlgica Buljovčić, Bikovo KLIKNI

Poklon 4 - narukvica, ručni rad, unikatFimolina Unikatni nakit, Novi Kneževac KLIKNI

Poklon 5 - zidni sat Coffee break Frajla magazin KLIKNI

Poklon 6 - svećnjak u obliku srcaFrajla magazin KLIKNI

za frajle... Kako do poklona - kliknite na polje kod poklona koji želite, i ostavite podatke na

linku koji se otvori

FRAJLA sa naslovne strane

AKO MISLITE DA JE BAŠ Nina Mileusnić NAJ-FRAJLA,

GLASAJTE !!!

KLIKNITE OVDE I BIĆETE PREBAČENI NA STRANICU ZA GLASANJE. Ako vam bude traženo odobrenje za prelazak na stranicu, kliknite Allow.

Broj glasova sa jedne IP adrese nije ograničen. SAMO GLASOVI UPISANI PREKO OVE STRANICE SE RAČUNAJU!!!

Naša druga polufinalistkinja je Nina Mileusnić

FRAJLA tim: Foto: Aleksandar Avramesku

Frizura: Lidija GmijovićMake-up: Mirjana Škorić

Detalji i šeširi: Ljiljana Ananijev

Kape i šeširi by Smiljana Pavić

JESENJA KOLEKCIJA

Jednorog je prelep, snežnobeli konj sa spiralnim rogom na čelu. Prema mitologiji njegovim telom teče srebrna krv. Veruje se da će onaj ko ubije ovo veličantveno biće i pije njegovu krv, biti zauvek proklet. Takođe se veruje da njegova krv spašava čoveka na samrti, ali spašena osoba je tada osuđena na prokletstvo poluživota. Snažnog tela, vitak i hitar, ali nepoverljiv, pa mu je nemoguće prići. Jednorozi žive u dubokim zelenim šumama u blizini nekog jezera u kojem se ogledaju. Žive usamljeničkim životom, a hrane se nežnim lišćem. Imaju izuzetno snažna kopita koja im omogućavaju prelaziti daleke puteve. Jednorozi čuvaju ulaz u vilinsko kraljevstvo i druže se samo sa dobrim bićima poput vila i vilenjaka. Samo ljude dobra srca jednorozi će pustiti kroz dvor, a njihova pronicljivost u pogledu nečijih mana je tako jaka da on jednim udarcem svog kopita može usmrtiti osobu za koju oseti da je nekome učinila zlo. Iako su besmrtni, imaju svoje neprijatelje i mogu biti ubijeni. Zmajevi, harpije i himere su bića koja žele njihovu smrt.Šumski jednorog - Ovaj jednorog ima belu dlaku i jedan čeoni rog, a kopita su mu tvrde kao dijamant. Oči duboko plave do svetle, a griva duga i bela. Šumski jednorog se brine o prirodi koja ga okružuje na šumovitom prostoru oko 400 kvadratnih kilometara. Živi ceo svoj život samo sa jednim partnerom kome ostaje veran do smrti. Šumski jednorog postaje nevidljiv, ali se često nalazi iza nas, skriven u lugu čekajući da nas kazni zato što ne poštujemo prirodu i životinje koje u njoj žive.

Čarolija iz šume

Ali jednorog - Ova vrsta jednoroga podseća na šumskog, ali je njegov rog čvornovat, izuvijan i svetlo braon boje. On se skriva u starim šumama u kojima drveće ima u proseku pet stotina godina. Jednorog-cilas - On živi u najsuvljim pustinjama. Njegova dlaka je bledo braon boje. Griva i oči su tamno braon. Putuje u krdima. U stanju je da nestane na izvesno vreme kako bi se sklonio od grabljivaca i da bi se odmorio. Poseduje talenat za telepatiju, što mu omogućava da stvori mentalnu barijeru kako bi upozorio druga krda o svom prisustvu.

Jednorog iz bajke - O njemu se praktično ništa ne zna jer on poseduje sposobnost da se stopi sa prirodom zahvaljujući svom zelenom krznu . On brani svoju teriotoriju kao i šumski jed-norog, ali je više čuvar naroda iz bajki. Njegov rog je moćna amajlija. Ovo je jedan od najman-jih jednoroga koji svakih 100 godina gubi rog da bi ponovo izrastao

Kroma jednorog - Ovaj jednorog je prekriven raznobojnim tačkama. Živi u ravnicama gde vla-da toplija klima. Ima samo jednog partnera tokom života i zauvek ostaje u porodici. Nema određenu teritoriju na kojoj se kreće, ali je uvek u okviru grupa svoje vrste. Sposoban je da stvori iluzije i iz svog roga izbaci paralizujući zrak kako bi nekoga zaslepeo. Nikoga ne napada, čuva prirodu i svoje male.

oktobar 2012 46

Morski jednorog - On ima glavu, prsa i unutrašnje noge kao jednorog, ali rep delfina. Telo mu je prekriveno krljuštima. Živi u morima visokog saliniteta na dubini od 50 metara. Priča se da je on uzeo izgled današnjeg nilskog konja.

Unisus - Unisus je krilati jednorog. Isti je kao šumski jednorog osim što ima krila na slabinama. On je spoj šumskog jednoroga i Pegaza, krilatog konja. Nije sisar jer nosi, uglavnom, jaja jed-nom u toku deset godina (mada se mnogi ne ispile). Ovaj jednorog je travojed. Zebra jednorog - Zebra jednorog živi u ekvatorijalnim savanama. Liči na zebru ali ima mnogo nežniju muskulaturu. Njegov rog je identičan njegovoj dlaci: na grudima je pola crna, pola bela. Živi u krdima koje predvodi jedan pastuv. Ovaj jednorog je nomad.

Piro jednorog - Tamnocrvene je dlake, svetlucavih crvenih ociju, a njegova griva liči na vatrene plamenove. Piro jednorog je jedan od tri zloće u svetu jednoroga. Sposoban je da ispljuje dug, tanak oganj i sprži sve što je u njegovoj blizini. Živi u podzemnim hodnicima i pećinama koji se nalaze na 100 metara dubine

Krio jednorog - Poslednji iz vrste zlih jednoroga. Živi u arktičkim predelima. Bele je boje. Njegova griva liči na gomilu ledenica, a rog liči na veliki kristalni stalaktit. Jede sve što može da nađe ili ubija. Napada svakoga ko mu se nađe u njegovoj blizini. Može da bljune gomilu ledenih kockica kako bi unakazio nečije lice. Provodi samo jedan dan sa partnerom i često celog života ostaje usamljenik.

Crni jednorog - Najgrozniji i najopasniji od svih jednoroga. Potpuno je crn. Njegova kopita su usijana. Ima dva reda zuba ostrih kao brijač. On je mesožder. živi noću i ne podnosi svetlo dana. Jednim udarcem roga može ubiti jer ima sposobnost da svojim dodirom otruje osobu. Živi u okamenjenim šumama.

oktobar 2012 48

Mini saveti za lepotu1.Četkicu maskare za volumen prislonite uz koren i vucite pokrete levo-desno kako biste povećali gustinu. Zatim povucite potez do vrhova da biste razdvojili trepavice.2.Ako su vam usne već ispucale, evo jednostavne terapije koja će vam pomoći. Pomešajte kašiku zobenih pahuljica sa 2 kašike maslinovog ulja i kašikom meda. Smesu nanesite na usne i nežno utrljavajte 30-ak sekundi. Zatim ostavite 5 minuta da odstoji i isperite. Na kraju stavite mast za usne.3.Šiške rastu brzo, pa ako vaš frizer ne radi besplatno skraćivanje, možete to uraditi sami. Najpre ih isfenirajte . Zatim uzmite češalj i provucite ga kroz šiške do dužine koju želite. Uzmite makaze i držeći ih uspravno secite šiške odmah ispod češlja. Ova teh-nika daje prirodan izgled i sprečava da isečete previše kratko.

4.Rumenilo sa sobom nosi rizik da vrlo lako možete izgledati kao klovn. Vlažnim sunđerom pređite po ivicama gde ste naneli pink nijansu, tako da boja prirodno iz-bledi na koži i podari vam prirodan izgled u valerima.5.Neka vaše obrve budu uverljivije tako što ćete preko njih preći puderom za obrve koji je za nijansu svetliji od boje vaših obrva. Puder će ublažiti grube linije olovke i pomoći u dobijanju multi-dimenzionalnog izgleda. Kao rezultat dobićete prirodan iz-gled obrva koje nisu previše tamne. 6.Ako izgledaš umorno, nanesi vrlo malu količinu korektora u unutrašnji ugao oka – izgledaćeš kao da si spavala deset sati.7.Ukoliko imaš sitne oči i želiš da ti vizuelno izgledaju krupnije, nanesi senku svetlije boje po celoj dužini kapka, a zatim ispod luka obrva stavi mrvicu rumenila iste boje kao i na obrazima.8.Kako bi ti lak za nokte bio trajniji, uvek prvo nanesi bazu (po mogućstvu s UV fakto-rom), a potom nalakiraj nokte u nekoj od trendi boja.9.Nemoj se brijati ujutro čim ustaneš jer je koža nakon spavanja blago otečen, te nećeš moći da priđeš korenu dlake. Najbolje je da noge briješ u poslepodnevnim sa-tima ili uveče.

oktobar 2012 50

10.Ako imaš osetlivu kožu, posle brijanja izbegavaj nanošenje raznih mleka i losiona za telo. Umesto toga se posluži bebi puderom, učinkovitost je mnogo veća.11.Većina nas ima naviku da dotakne nalakirane nokte, kako bismo videle da li su suvi. Umesto toga, umoči prste u hladnu vodu jer ona fiksira lak i ne ostavlja vidljive tragove.12.Premeštanjem razdeljka, na jednostavan možeš da promeniš svoj izgled. Bilo da kosu prebaciš na jednu stranu ili se odlučiš za razdeljak na sredini – važno je samo da je drugačiji od svakodnevnog.13.Iskoristi uvijač za trepavice. Postavi ga blizu korena trepavica kako bi dobila veći efekat. Potom nanesi dva sloja maskare i tvoje oči će izgledati zavodljivo.14.Boje za kosu, pogotovo one tamnije nijanse, ostavljaju mrlje na koži. Osim ako ne planiraš da se farbaš u frizerskom salonu, liniju gde se završava kosa namaži što masnijom kremom, koju ćeš otkloniti posle farbanja. 15.Ako želiš da sprečiš lomnjenje kose, pre spavanja ispleti pletenicu. Na taj način kosa se tokom noći neće zapetljati, a samim tim neće se ni lomiti. Ujutru nećeš imati problema sa raščešljavanjem, već ćeš imati lepu talasastu frizuru.Izvori: Cosmopolitan i Joy

Borba za ženska prava

oktobar 2012 52

K lara Cetkin je bila uticajni nemački socijalistički političar i borac za ženska prava. Rođena ja kao Klara Ajzner u malom selu Viderau (Saksonija). Kao kćerka seoskog učitelja i majke

domaćice još kao mala devojčica suočila se sa problemima tadašnjih bednih uslova života radnika. Zahvaljujući vezama njene majke, Klara je bila jedna od prvih žena u Nemačkoj kojoj je bilo dozvoljeno da se vaspitava za učiteljicu.

N astavu je pohađala u Lajpcigu u klasi gospođe Auguste Šmit, osvedočenog borca za pra-va žena, i završila odličnim uspehom. U Lajpcigu se upoznala i sa krugom ruskih stude-

nata, gde je srela i svog budućeg životnog saputnika Osipa Cetkina. U ovom krugu disku-tovalo se o novim socijalističkim idejama. Čitali su se socijaldemokratski članci i posećivali kongresi. Klara se priključila ideji socijalističke partije (SAP) Nemačke. 1878. godina bila je godina socijalističkih zakona u Nemačkoj. Od strane carskog Kancelara SAP je zabranjena za-konom: „Protiv nastojanja socijaldemokratije koja mogu biti štetna po društvo.“ Istovreme-no je zabranjena socijademokratska štampa, socijaldemokratske organizacije i sindikati koje je osnovala ova partija. 1883. godine Klara se preselila u Pariz kako bi opet bila sa Osipom. Ona je uzela njegovo prezime, ali se nikada nije udala za njega kako ne bi izgubila nemačko državljanstvo. U Parizu su na svet došli i njihovo dvoje dece Maksim i Kostja.

Porodica je živela na rubu egzistencijskog minimuma, a preživeli su samo zahvaljujući solidarnosti pre svega ruskih prijatelja, koji su takođe bili angažovani u socijalističkom

pokretu. U godinama njenog boravka u Parizu Klara je izučila za posao novinarke i prevo-dioca. Upoznala se sa vođama međunarodnog pokreta radnika, proširila svoje horizonte i prilagodila se principima marksizma. Kada se Osip teško razboleo, bilo je to za Klaru najteže doba: pored brige za decu i egzistencijalno održanje porodice, Klara je negovala svog go-tovo nepokretnog supruga, koji je umro 1889. godine. Na II Internacionali održanoj u Parizu 1889. godine, u čijoj je organizaciji pomagala i Klara, održala je referat o pravima žena koji je doprineo tome da se žene još više angažuju u socijaldemokratskom pokretu..

Knjiga “Pitanje prava žena i radnica današnjice” koja se pojavila iste godine postavila je osnove za socijalističku teoriju emancipacije žene. Ona je u toj knjizi zastupala tezu da su socijalizam i feminizam veoma usko povezani. Cetkinova je veoma oštro branila pravo žene na rad, čak i pred nekim svojim kolegama koji su smatrali da se rad žena mora uki-nuti, jer umanjuje plate muškarcima. Dosadašnje teorije socialista o pravima žena Cetki-nova je proširila i zahtevom da se žene moraju osloboditi nadmoći muškaraca. “Oni koji su se svojom čašću pred licem čovečanstva obavezali na oslobođenje, ne smeju dopustiti da cela jedna polovina ljudskog roda zbog ekonomske i socijalne zavisti bude osuđena na ropstvo. Onaj ko želi dopustiti tlačenje radnika od strane kapitalista, dopustiće i tlačenje žene od muškarca; a ona će ostati potlačena sve dok ekonomski ne bude nezavisna. Jedan od nezaobilaznih uslova za ovo oslobođenje i nezavisnost je rad. Ukoiko je cilj da žena postane slobodno ljudsko biće, onda ženama ne treba oduzimati rad, niti skraćivati nji-hovo radno vreme, a ni ograničavati oblasti u kojima žene mogu raditi, osim u nekim sas-vim retkim slučajevima.” 1890. godine ukinuti su zakoni o zabrani socijalista Cetkinova se vratila nazad u Nemačku. 1892. godine u Nemačkoj je dobila ponudu na mesto urednika socijaldemokratskog časopisa „Jednakost“, koji je vodila sledećih 25 godina. Istovremeno je počela uređivati i dodatak za žene u časopisu „Lajpciške narodne novine“. Time je ona bila društveni centar i megafon rastućeg proleterskog pokreta žena. Ona se zalagala za politizovanje radnica u smislu socijalizma. Klara Cetkin borila se za ekonomsku nezavisnost radnica i svih žena uopšte. S tim u vezi bilo je i pravo na jednake plate za isti posao, pravo na organizovanje u sindikate i interesne saveze, kao i pravo na ustanove za brigu o deci.

oktobar 2012 54

Istovremeno ženama je trebalo biti dodeljeno jednako političko pravo kao muškarcima. Kasnije se sa jednakom žustrinom zalagala za osvajanje prava glasa, tako da je ovaj zahtev preuzet u program socijademokratske pratije. Internacionalni dan žena koji je po prvi put uveden 1911. godine povezuje se sa Cetkinovom. Istovremeno, Cetkinova se zala-gala za poboljšanje uloge i položaja žena u porodici. Do tada je “život žene stajao pod znakom potiskivanja od strane porodice”. S tim u vezi brak dve osobe trebalo bi postaviti na temelje međusobnog dopunjavanja i potpomaganja. Oba roditelja bila su odgovorna za odgoj dece, a odgoj sam trebao bi biti oslobođen od stereotipa uloga polova. “Kako muškarac i žena pripadaju jedno s drugim pri stvaranju deteta, tako i pripadaju jedno s drugim pri odgoju deteta, jer odgoj je drugo stvaranje deteta i u mnogo slučajeva i važniji deo stvaranja deteta, a kasnije čoveka. [...] S tim u vezi, htela bih sasvim jasno naglasiti dužnost roditelja, da svoje devojčice i dečake ne odgajaju sa predrasudama, koje kažu da postoje poslovi koji su nedostojni muškarca, ali odgovaraju ženama. Devojčice i dečaci tre-ba da obavljaju sve poslove koje za njih donosi domaćinstvo sa jednakom spretnošću i za-dovoljstvom.” Cetkinova je odobravala razvod braka, „slobodnu ljubav“ i prekid trudnoće, kao privatne i lične odluke, te se zalagala protiv dvostrukog morala. Ona sama 1900. go-dine udala se za 18 godina mlađeg pesnika i slikara Fridriha Cundela i živela je zajedno sa njim i svoja dva sina u Štutgartu. Kada je vodstvo socijaldemokratske partije odobrilo rat, Cetkinova se javno izjasnila protiv toga i od samog početka se zalagala za reformistički kurs. Kada je napravila letke sa pozivom na Konferenciju žena i zaustavljanje rata, uhap-sili su je zbog veleizdaje zemlje. Ipak, zbog mnogobrojnih protesta puštena je iz pritvora. Njeno stalno mesto boravka od 1924. bila je Moskva. Tamo je vodila sekretarijat žena III Internacionale. Kao protivnica Staljina trpela je političku izolaciju, iako je bila predmet opšteg divljenja. I u poodmaklo doba, skrhana od bolesti do same smrti 1933. godine os-tala je aktivna u politici. Sahranjena je u Kremlmaueru.Izvor: dadalos.org

jun 2012 52

Kutak za savete o nezi kose - Lidija Gmijović, “Lady L“

KOVRDŽE i lokniceJedan od najozloglašenijih, a ujedno i najpoznatijih načina za kovrdžanje kose u istoriji frizerskog zanata je mini val. Iako u poslednje vreme nije popularan, on se na velika vrata ponovo vraća, ali sa novim formulama i unapređenom tehnikom.

Nekada su žene mini val zvale „trajna“ iz razloga što se radila isključivo sa malim viklerima. Postojala je samo jedna vrsta hemijskog razvijača, te iz tog razloga žene nisu mogle da biraju izgled svojih lokni i kovrdža, i sve su izlazile iz salona kao pod kalup.

oktobar 2012 58

Danas je to sasvim drugačije zbog različitih formula razvijača, pa tako postoje preparati za farbanu kosu, tanku kosu, kosu koja teško prihvata mini val, zdravu i nebojenu kosu, i sa svakom se postižu sjajni rezultati i željeni izgled. Od jačine preparata zavisi i koliko često će se tretman ponavljati, na tri meseca, šest meseci ili godinu dana.

Ukoliko imate ravnu i tanku kosu i frizura vam se nikako ne održi onoliko dugo koliko bi ste želeli i zamislili, mini val je idealno rešenje. Naravno, ovaj tretman se može raditi i na izuzetno jakoj i oštroj kosi, da bi ste je ukrotili.

Krupnim minivalom postiže se volumen, te kosa deluje punije i lepše. Mini val u svakom trenutku možete uviti ili isfenirati u drugu formu. Frizura će duže izdržati, a preparati koji se danas koriste vrlo su lagani i nežni te kosa deluje prirodno.

Sa kovrdžama ćete izgledati ženstveno i neodoljivo. Na ovaj način ćete se rešiti na neko vreme dugotrajnog feniranja i stajanja pred ogledalom.Kovržava kosa zahteva negu posebnim preparatima. Prvo i osnovno pravilo za kosu koja je kovrdžava je prirodno sušenje posle pranja i raščešljavanje dok je mokra. Lokne se održavaju zaštitnim emulzijama, kremama, bademovim ili nekim drugim uljem, koje bi tebalo redovno koristiti kako bi kosa zadržala prirodni sjaj.

jun 2012 56

Iz bakine kuhinjeČORBA OD PIRE KROMPIRA

1 veća krompira, 1 šargarepa, 1 manji crni luk, 1 kocka za supu, 4 režnja mesnate slanine, 2 kašike pavlake, malo kačkavalja, začin C, so, biber, ulje, vlašac.

Krompir i šargarepu obariti, pa ispasirati. Sitno seckani crni luk propržiti na ulju. Naliti sa 3 l vode. Kada provri, posoliti, dodati kocku za supu i kuvati još 15 minuta. Smanjiti temperaturu, dodati pire od krompira i šargarepe, pa kuvati na tihoj vatri još 10 minuta. Kada je čorba kuvana, posoliti i pobiberiti po ukusu i dodati pavlaku. Slaninu ispržiti da bude hrskava, pa nju i seckani vlašac posuti po gustoj čorbi.

Čorbu služiti toplu, uz tost.

MEŠANA SALATA SA LEŠNIKOM1/2 kg paradajza, 4 velike, mesnate paprike, 2 veće šargarepe, vezica rukole, 50 gr pečenih lešnika, so, maslinovo ulje, jabu-kovo sirće.

Paradajz oprati, posoliti i staviti u činiji za služenje. Paprike očistiti od semenki i iseći na kolutove. Šargarepu oprati, pa narendati na krupno rende. Rukolu oprati, osušiti, pa listove dodati u salatu. Posoliti i začiniti maslinovim uljem i jabukovim sirćetom. Odgore posuti pečenim lešnikom. Pobiberiti i po želji dekorisati sitno seckanim peršunom.

Služiti hladno.

SVINJSKI KARE SA BLITVOM1 kg svinjskog karea, 1/2 kg sveže blitve, grančica ruzmarina, maslinovo ulje, 1/2 čaše belog vina, sok od pola limuna, so, biber, 2 kašike začina C.

Svinjski kare iseći na šnicle, posoliti i ostaviti da prenoći u frižideru, u pacu koji se pravi od belog vina, maslinovog ulja, soka od limuna, ruzmarina i začina C. Blitvu obariti u slanoj vodi i iscediti je. Šnicle peći na roštilju ili na tiganju. Servirati na tanjir najpre toplu blitvu, pa na nju šnicle. Po želji, jelo možete garnirati kuvanim kestenom.

Jelo služiti toplo.

KROFNE3 dl mleka, 3 kašike šećera, pola kašičice soli, 1 svež kvasac, 1/2 kg brašna, 2 jaja, 2-3 kašike ulja, ulje za prženje, 100 gr šećera u prahu.

U mlako mleko sipati šećer i so, pa razmutiti kvasac i ostaviti na toplom 15-20 minuta. U dublju posudu sipati brašno, dodati umućena jaja, pa dodati umućeni kvasac. Mešati dok se sve ne sjedini i dodavati ulje da bi testo bilo glatko. Testo staviti na toplo mesto i ostaviti da nadođe (oko pola sata). Testo raz-valjati na pobrašnjenoj podlozi i većom čašom vaditi krofne. Krofne pržiti u dubljem, dobro zagrejanom ulju, sa obe strane, pa ih vaditi na papirne ubruse, da upiju višak ulja.

Tople krofne posuti prah šećerom.

VEROVALI ILI NE . . .

Australijski gušter nazvan “planinski đavo” može za jedan obrok da pojede od 1.000 do 1.500 mrava.

Mrav može da podigne teret 50 puta teži od sopstvene težine, može da vuče teret 30 puta teži od sopstvene težine, i kada je pijan uvek pada na desnu stranu.

Havaji su jedina američka država koja uzgaja kafu.

VEROVALI ILI NE . . .

Najveća baterija na sve-tu ima 1300 tona, koja za 15 minuta isporuči 27 megavati struje služi kao glavni izvor ener-gije za potrebe 90.000 stanovnika Aljaske.

Čovečije suze proizvode četiri žlezde smeštene pokraj oka, ispiraju rožnjacu i otiču u nos, a ako ih ima previše, izlivaju se preko ka-paka. Ono sto je zanimljivo to je da svakoga dana čovek izluči (i ako ne plače) oko pola litra suza.