BiltenGODINA HVV �� BROJ 337 �� ^ETVRTAK 16. JANUAR 2020. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

PREDSEDNIK OP[TINE SA[A PAUNOVI] O PROTEKLOJ GODINI I PLANOVIMAPREDSEDNIK OP[TINE SA[A PAUNOVI] O PROTEKLOJ GODINI I PLANOVIMA

DDDDOOOOLLLLAAAAZZZZAAAAKKKK ““““RRRRIIIIMMMMAAAASSSSTTTTEEEERRRRAAAA”””” NNNNOOOOVVVVIIII PPPPOOOO ^̂̂̂EEEETTTTAAAAKKKK ZZZZAAAA PPPP AAAARRRRAAAA]]]]IIIINNNN��Strana 3.

ODMI^E IZGRADWA OBJEKTA U INDUSTRIJSKOJ ZONI

HALA ZA [VE\ANE JO[MALO POD KROVOM

��Strana 4.

TAJNO GLASAWE NA SEDNICI SKUP[TINE 28. DECEMBRA

PPPP AAAA UUUU NNNN OOOO VVVV IIII ]]]] UUUU ^̂̂̂EEEE TTTT VVVV RRRR TTTT IIII PPPP UUUU TTTT PPPP OOOO VVVV EEEE RRRR EEEE WWWW EEEEJKP “PARA]IN” PO PROJEKTU “RELOF 2”

NAJBOQE JAVNOPREDUZE]E U SRBIJI

ANALIZA ZVANI^NO OBJAVQENIH PODATAKA

NIVO ZAPOSLENOSTIKAO PRE TRANZICIJE

��Strana 7. ��Strana 6.

��Strana 2.

~etvrtak 16. januar 2020.2 Skup{tina op{tineBilten

Rad Skup{tine op{tinePara}in u protekloj godi-noj zavr{en je kako je ipo~eo - izglasavawem svihta~aka koje su bile nadnevnom redu. Posledwa,84. sednica u ovom sazivu,odr`ana je 28. decembra, au okviru prve ta~ke dop-uwenog dnevnog reda, odbor-nici su tajnim glasawem~etvrti put ukazalipoverewe predsednikuop{tine Sa{i Paunovi}u.Naime, na predlog grupeod 42 odbornika, a radiprovere poverewaPaunovi}u, odbornici su setajnim glasawemizja{wavali o wegovomrazre{ewu. Kako je nakonprebrojavawa rezultatasaop{tio predsednik SODragan Miti}, glasala su43 prisutna odbornika, 37odbornika glasalo je pro-

tiv razre{ewa, ~etiri zarazre{ewe i dva listi}asu bila neva`e}a. To zna~ida je predsednik op{tine,{est meseci od prethodnogglasawa (27. juna), ponovodobio odborni~kopoverewe.U nastavku sednice, a

nakon objediwavawarasprave o ~etiri naredneta~ke, skup{tinska ve}inadonela je Odluku o otu|ewunepokretnosti u UliciSvetog Save na kojimaop{tina Para}in ima javnusvojinu, imenovala jeKomisiju koja }e dasprovede postupak javnogogla{avawa i izborponu|a~a putemprikupqawa pisanih ponu-da i usvojila tekst oglasai model ugovora o otu|ewu.Zatim je doneta Odluka oobrazovawu anketnog odb-

ora iz reda odbornika uciqu sagledavawa stawa iutvr|ivawa ~iwenica upostupawu nadle`nihorgana po zahtevu investi-tora iz okoline Topole za

izgradwu male hidro-elek-trane na Grzi. Podsetimo,Odeqewe za urbanizam iimovinsko-pravne poslovenedavno je, u ponovqenompostupku, poni{tilodozvolu za izgradwu teMHE. Zadatak anketnogodbora je da istra`i da lipostoji kr{ewe zakonskeregulative u postupkusprovedenom na zahtevinvestitora i u tom ciquda zatra`i od nadle`nihdr`avnih organa, preduze}a,ustanova, organizacija islu`bi, potrebne podatkei isprave. Ina~e, anketniodbor formiran je nazahtev grupe gra|ana“Odbranimo Grzu” i nakonobavqenog zadatka, Odbor}e podneti izve{taj SO otome sa predlogom mera.Na dnevnom redu posled-weg skup{tinskog zasedawa

u 2019. godini bile sujo{ izmene i dopune odlukeo naknadama i drugim pri-mawima odbornika SOPara}in i platamafunkcionera i slu`beni-ka na polo`aju, koje suusvojene. Tako|e je izmewe-na Odluka o lokalnimkomunalnim taksama,Odluka o op{tinskimadministrativnim taksamai Odluka o doprinosu zaure|ivawe gra|evinskogzemqi{ta, dok je Odluka

o taksi prevozu putnika nateritoriji op{tine done-ta.Do kraja zasedawa prih-

va}en je jo{ plan finan-sirawa programskihaktivnosti Crvenog krstaPara}in za 2020. godinu izsredstava op{tinskog bux-eta, te programi poslo-vawa za istu godinuRegionalnog centra zaupravqawe komunalnimotpadom “Region Kraqevo”iz Kraqeva i JP “Poslovnicentar” Para}in. Potom jesaglasnost dobio programdimni~arskih usluga ovogop{tinskog produze}a, kaoi program subvencija istogpreduze}a za 2020. godinu.U okviru posledwe ta~keizbori i imenovawa, far-maceut Nadica Sekuli}ponovo je, po sprovedenomkonkursu, imenovana zadirektorku Apoteke“Para}in”. Po isteku peri-oda na koji je imenovan,Borisu Luki}u utvr|en jeprestanak funkcije v.d.direktora Doma omladine,a imenovan je PetarMilojevi}.

Z. Ra{i}

Odbornici su 24. decem-bra, kada je odr`ana pret-posledwa sednica upro{loj godini, razma-trali jednu ta~ku dnevnogreda - ugovor o pravima iobavezama Kancelarije zaupravqawe javnim ulagaw-ima i Op{tine Para}in urealizaciji projekta obnovei unapre|ewa objekta javnenamene u oblasti soci-jalne za{tite. Radi se oadaptaciji i dogradwi

zgrade Centra za socijal-ni rad sredstvimaobezbe|enim preko ovedr`avne Kancelarije. Zbogtoga je ova ta~ka, objasnioje predsednik lokalnogparlamenta Dragan Miti},upu}ena odbornicima pohitnom postupku, kako bipredlog ugovora dobiosaglasnost i bio upu}enKancelariji pre istekadecembra.S obzirom na zna~aj

investicije, za ugovor suglasali svi prisutniodbornici, wih 41. Kako je,izme|u ostalog, u ugovorunavedeno, investitorskaprava u ime RepublikeSrbije do dobijawaupotrebne dozvole vr{ijedinica lokalnesamouprave, koja je i nosi-lac realizacije, sprovodipostupak javne nabavke izakqu~uje ugovor saizvo|a~em radova, uz pot-

pis Kancelarije kao koor-dinatora. Kancelarija pla}adirektno na ra~un izvo|a~au skladu sa ugovorom, aprojektna vrednost inves-ticije je ne{to ve}a od 60miliona dinara, bez pdv. Na ovom skup{tinskom

zasedawu predsednikop{tine Sa{a Paunovi}ovla{}en je da taj ugovorpotpi{e, a zatim je, radipotpisivawa, ugovor upu}enKancelariji. Z. Ra{i}

^lanovi Op{tinskog ve}a prvi put su zasedali ovegodine na Badwi dan, 6. januara. Razmatraju}i dvepovezane ta~ke dnevnog reda na 429 sednici, ve}nicisu, najpre, iz teku}e buxetske rezerve pove}ali za dvamiliona dinara sredstva namewena za sufinansiraweprojekata od javnog interesa u oblasti informisawau 2020. godini, tako da ukupno raspolo`iva sredst-va iznose 12 miliona dinara, a potom su raspisalijavni poziv za u~e{}e na op{tem konkursu za medi-jske projekte.Namena konkursa je sufinansirawe proizvodwe

medijskih sadr`aja koji doprinose istinitom, nepris-trasnom, pravovremenom i potpunom informisawugra|ana na{e op{tine; podsticawu preduzetni{tvamladih, obrazovawa, kulturnog i umetni~kog stvar-ala{tva, unapre|ivawe za{tite `ivotne sredine,zdravqa gra|ana i drugo. Najmawi iznos sredstava kojise mo`e odobriti po projektu je 10.000 dinara, anajve}i iznos 4 miliona. U javnom pozivu navedeno je, izme|u ostalog, ko imapravo u~e{}a, a rok za konkurisawe je do 27. januara.Prijave se podnose Op{tinskog ve}u preporu~enompo{tom ili preko Op{tinskog uslu`nog centra.

Z. Ra{i}

PRO[LOGODI[WI RAD SKUP[TINE OP[TINE ZAVR[EN 28. DECEMBRA 84. SEDNICOM

PAUNOVI] ^ETVRTI PUT DOBIO POVEREWE ODBORNIKAPrilikom tajnog glasawa samo 4 od 43 prisutna odbornika glasala su za razre{ewe predsednika Op{tine

SREDSTVA ZA SPORTSKE KLUBOVE

Dve ta~ke pete decembarske sednice odnosile suse na sport. Skup{tinska ve}ina prihvatila je pred-log i donela Odluku o odobravawu/neodobravawusredstava za realizaciju godi{wih programa sport-skih organizacija kojima se zadovoqavaju potrebegra|ana na{e op{tine u oblasti sporta za 2020. god-inu i usvojila model ugovora o realizovawugodi{weg programa sportske organizacije.

LIFT I NOVI ULAZ

Osim sprata, projek-tom rekonstrukcije idogradwe Centra zasocijalni rad predvi|enje novi ulaz i lift,kao i radovi na krovnojkonstrukciji i fasadi,a obnovi}e se i deoobjekta Crvenog krsta.Objekat socijalneza{tite bi}e zna~ajnove}i, a uslovi boqikako za korisnike uslu-ga, tako i za zaposlene.

Rok za konkurisawe je 27. januar, aiz op{tinskog buxeta za tu svrhuraspolo`ivo je 12 miliona dinara

SA PRVE JANUARSKE SEDNICE

OP[TINSKOG VE]A

RASPISAN KONKURS ZA MEDIJSKE PROJEKTE

ODBORNICI JEDNOGLASNO ZA UGOVOR SA KANCELARIJOM ZA JAVNA ULAGAWA

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD DOBI]E SPRATOvaj ugovor bio je jedina ta~ka dnevnog reda 83. sednice Skup{tine op{tine

VELIKA PODR[KA - tajnim glasawem predsedniku op{tine ponovo dato poverewe

~etvrtak 16. januar 2020. 3Aktuelno Bilten

Najva`nija vest u 2019.godini je zvani~an dolazak{vedske kompanije“Rimaster” u Para}in,po~etak rada u izna-jmqenom objektu, potpi-sivawe ugovora saOp{tinom krajem godinei po~etak izgradwe indus-trijskog parka, te wiho-va najava zapo{qavawa do1000 radnika u tom pros-toru narednih godina. Para}in ima zaista mno-go investicija malih isredwih preduze}a odzavr{etka svetskeekonomske krize 2013.godine. Prema postoje}ojevidenciji, to je 80investitora sa 103 objek-ta za poslovawe iproizvodwu ukupnepovr{ine 76.000 kvadra-ta, {to je vi{e nego {toima pod objektima fab-rika stakla po katastru,rekao je predsednikop{tine Sa{a Paunovi},sumiraju}i proteklu god-inu na tradicionalnojprednovogodi{woj kon-ferenciji za novinare 26.decembra.

- Ali, ono {to se ujavnosti o~ekivalo,dolazak velikog stranoginvestitora, koji }e bitiveliki poslodavac, dogodi-lo se 2019. posle vi{egodina pregovarawa sapotencijalnim investi-torima. Imamo, kona~no,potpisan ugovor o zakupuproizvodnog objekta,objekat se gradi, na pro-le}e “Rimaster” kre}e saproizvodwom u novomprostoru u industrijskojzoni, {to je novi po~etakza Para}in, pa }e bitive}i problem kakoprona}i posao sa boqomplatom nego samo kakoprona}i radno mesto.

Rekordne tri milijarde za projekteKad je re~ o op{tinskimposlovima, Paunovi} jerekao da se sprovodi neko-liko velikih projekatauz pomo} me|unarodnihili dr`avnih sredstavai da imamo potpisaneugovore za oko tri mili-jarde dinara za razli~iteprojekte u razli~itimoblastima, {to je apso-lutni rekord u sprovo|ewuprojekata na teritoriji

op{tine. Pore|ewa radi,buxetska godina se smatradobrom ukoliko se izdvojioko 300 miliona za noveobjekte infrastrukture,tako da tri milijarde

dinara koje dolaze vanbuxeta jesu veliki pod-sticaj za razvoj infra-strukture na teritorijiop{tine Para}in i uzpomo} onog {to se finan-sira iz buxeta, zna~i da}e biti re{eni dugogo-di{wi problemi i da}emo u 2020. imati mno-go mawe problema sainfrastrukturom, mnogokvalitetnije komunalneusluge u jednom delu i uoblasti obrazovawa,zdravstva i socijalneza{tite kad je re~ osanaciji javnih objekata,naveo je Paunovi}.On je podsetio da se

gradi novi sistem zavodosnabdevawe, kona~no semewa deset kilometarastarih azbest-betonskihcevi glavnog cevovoda, aradovi su stigli iz prav-ca Izvora do ispredDavidovca. Za gra|ane tozna~i mawe kvarova naprostoru koji je zbog sle-gawa terena i krtih cevibio najproblemati~nijii urednije vodosnabde-vawe, pogotovu {to seosim novog cevovoda gra-di i {est novih bunara poistom programu Nema~ke

razvojne banke. Drugiveliki projekat, ~ija jerealizacija pri kraju,jeste izgradwa novog sis-tema odbrane od poplavana Crnici, a sledi nas-tavak unapre|ewa tog sis-tema tako {to }e sesru{iti stari i izgra-diti novi mostovi, prak-ti~no svi pe{a~ki i tridrumska.- To }e kona~no biti

zavr{etak sistema odbraneod poplava po novim stan-dardima i prora~unimakoji ka`u da je nova sto-godi{wa voda za Crnicuprakti~no duplo ve}a odonog {to se ranije sma-tralo da je opasnost i{to je bila mera projek-tovawa prethodnog sis-tema. O~ekujem da tiradovi budu gotovi dokraja 2020. godine i daimamo kraj pri~e okoizgradwe novog sistemaza odbranu od poplava naCrnici. Bi}e problemau saobra}aju sigurno dokradovi traju, ali to jeprosto neophodnost dabismo svi bili bezbed-ni. Ono {to je ve} utoku u delu raspisivawajavnih nabavki i ugo-varawa poslova jeste pro-jekat rekonstrukcije javnihobjekata, 6 osmorazred-nih {kola, 4 kroz {vaj-carski projekat, dve krozprojekte koje finansiraKancelarija za javna ula-gawa RS, opet iz me|unar-odnih izvora. Tako|e jepripremqena nabavka zadogradwu i rekonstruk-ciju Centra za socijalnirad, a rade se projekti zarekonstrukciju i dograd-wu svih objekata biv{egZdravstvenog centra.Ima}emo potpuno noveobjekte po novim stan-

dardima koji podrazumeva-ju mnogo ve}u energetskuefikasnost, mawetro{kova odr`avawa, gre-jawa, {to je sve bitnoza buxet i uslove rada,objasnio je Paunovi}.

U industrijskoj zonidvadeset investitoraOsim odbrane od popla-

va, drugi projekat Evropskeunije u op{tini Para}injeste izgradwa infra-strukture u industrijskojzoni, 300.000 evra za novusaobra}ajnicu sa komplet-nom infrastrukturom, {toje omogu}ilo otvarawe novogbloka parcela. U indus-trijskoj zoni je ve} 20investitora, a otvarawemnovog bloka stvara semogu}nost da do|u novi.Mala i sredwa preduze}ao~ekuju da imaju kompletneuslove na lokaciji kojukupuju da bi brzo zapo~elaposlovawe. - U industrijskoj zoni

se uveliko gradi. Osimindustrijskog parka imavi{e drugih gradili{ta io~ekujem da to bude mesto

gde }e veliki broj qudina}i posao u narednim god-inama, jer kroz opremawenovog bloka bi}e novihinvestitora. Ve} tri pre-duze}a, od kojih dva izinostranstva, rezervisala suparcele na ovom prostoru,pa }emo imati 23 investi-tora. Kako smo planirali40, zna~i da smo sad ve} napolovini tog plana. Sveove investicije malih isredwih preduze}a dovodedo toga da pada neza-poslenost u na{ojop{tini. Imamo skoro600 osoba mawe na evi-denciji nezaposlenih uodnosu na prethodnu god-inu, a sa druge strane,raste zaposlenost i pre-ma statistici koju vodirepublika. Ovog trenutkazaposlenost u Para}inu uodnosu na broj stanovni-ka je na nivou pre tranzi-cije, odnosno pre velik-ih privatizacija. Prematoj statistici, zaposlenostje ista ili ne{to ve}a odone iz 1980. godine, rekaoje, izme|u ostalog, predsed-nik op{tine.

Redovni op{tinskiposlovi

U redovnim op{tinskimposlovima u 2019. godiniostvaren je daqi napredaku svim oblastima infra-strukture, najvi{e uizgradwi ulica u pri-gradskim naseqima irekonstrukciji ulica ugradu, gde je bio zastoj jed-no vreme zbog i{~eki-vawa projekta unapre|ewavodosnabdevawa. U pri-gradskim naseqima bilo jeproblema sa imovinskimodnosima, a onda je 2018.izmewen Plan generalneregulacije i ve} protek-le godine ulice su gra|eneu svim prigradskim nase-qima, uz izgradwu pre-ostale mre`e kanalizacijei vodovoda. - O~ekujem da Para}in zagodinu ili dve imaizgra|enu infrastruk-turu u svim prigradskimnaseqima kad je re~ ovodovodu, kanalizacijii asfaltirawu ulica, paonda preostaju poslovirekonstrukcije staregradske infrastrukturekoju smo zapo~eli krozrekonstrukciju ulica,vodovodne mre`e, izgrad-wu ki{ne kanalizacijegde se to tra`ilo...Stawe ulica u gradujeste ne{to lo{ije nego{to bismo `eleli i zbogtoga pokre}emo projekatizgradwe i rekonstruk-cije 50 gradskih ulicakroz zamenu kompletnei n f r a s t r u k t u r e .Protekle godine smo,tako|e, re{avaliimovinske probleme ucentru grada. O~ekuje seokon~awe nekih sudskihpostupaka da bismo moglida dobijemo kona~no noviblok u centru, od “Kule”prema mostu, kazao jePaunovi}, podsetiv{ida je Op{tina ve}izgradila novi trg safontanom koji je postaomesto okupqawaPara}inaca. Nastavakure|ewa javnih povr{inasledi, a ovih dana suzavr{eni preostaligra|evinski radovi nanovom objektu Kulturnogcentra ispod kupole.Preostaje da se uskladejo{ neki detaqi i pros-tor opremi name{tajem, pada se raspodeli ustanova-ma koje je osnovalaOp{tina - Domu omla-dine, Kulturnom centru idrugim ustanovama kul-ture, da one budu nadle`neza odre|ene delove objek-ta. Novi Kulturni centarbi}e u funkciji gra|ana,a pored ustanovakoristi}e ga i udru`ewa.

Z. Ra{i}

SA[A PAUNOVI], PREDSEDNIK OP[TINE, O PROTEKLOJ GODINI I PLANOVIMA

DOLAZAK “RIMASTERA” NOVI PO^ETAK ZA PARA]INOsim tog glavnog doga|aja, minulu godinu obele`io je rekordni iznos donatorskih sredstava za sprovo|ewe vi{evelikih projekata. Paunovi} je o tome govorio na tradicionalnoj novogodi{woj konferenciji za novinare

RE[AVA]E SE PROBLEM PARKIRAWA

Kako stanovnici ne samo grada ve} i sela parki-rawe vide kao jedan od ve}ih komunalnih prob-lema, {to je bila i ~esta tema zborova gra|ana,taj problem }e se re{avati u narednom perio-du kroz nova parking mesta u Para}inu, a ondai kroz izgradwu nove gara`e za parkirawe.Gara`a }e se graditi iza tr`nog centra “Kocka”,gde je Op{tina za to ve} obezbedila prostor.

ZAPO[QAVAWE I PLATE

Predsednik op{tine se osvrnuo i na pad brojastanovnika, koji je ~esta tema. Prema zvani~noj sta-tistici, osnovni razlog pada broja stanovnika uPara}inu za posledwih 19 godina jeste mawero|enih u odnosu na broj umrlih, Para}in je na 110.mestu po smawewu broja stanovnika, {to zna~i daje u 109 op{tina i gradova u Srbiji smawewe ve}enego u Para}inu.- Mi }emo se truditi da kroz privla~ewe investi-tora i saradwu sa “Rimasterom” omogu}imo jo{ ve}ezapo{qavawe. Ciq nam je da se vratimo na peri-od 1990/91. godine po procentu zaposlenih, {to jeneki maksimum zabele`en u statistici, a to }emodosti}i kad “Rimaster” ispuni svoje planove,naveo je Paunovi}. On je dodao da }e problem bitikako obezbediti ve}e plate i na taj na~in zadr`atiqude u Para}inu, ali to nije pitawe Op{tine ve}ukupnog ekonomskog okru`ewa.

Predsednik je u tradicionalnom obra}awu medijima sumirao rezultate u 2019.

~etvrtak 16. januar 2020.4 AktuelnoBilten

Zabrana zapo{qavawa ujavnom sektoru jo{ uvek jeglavni problem u raduop{tinskih slu`bi, o ~emure~ito govore brojke koje jenaveo predsednik op{tineSa{a Paunovi} u svomobra}awu medijima na kon-ferenciji za novinare.Naime, 2018. godine u svimop{tinskim javnim slu`bamabilo je 424 stalnozaposlenih, da bi taj brojprotekle godine bio smawenna 397, a sada je ispod 390. Ilustracije radi, 2000.

godine u Op{tinskojupravi je radilo 184 rad-nika u administraciji, a uJKP 180, {to zna~i dasu samo JKP i upravaimale tada u zbiru istibroj zaposlenih kolikosada imaju sve javne slu`beOp{tine zajedno.

- Zakon nas ograni~ava iu anga`ovawu radne snagena odre|eno vreme,stru~waci ne mogu da seanga`uju putem agencijaza lizing radne snage uop{tinskoj upravi jer onimoraju biti na stalnomradu. To je velika prepre-ka za realizaciju na{ihop{tinskih poslova izaista ne vidim kako }e toda se re{i u narednomperiodu. Najave ozavr{etku zabrane

zapo{qavawa su maglovitei mi nemamo informaci-je na koji na~in }e tobiti sprovedeno, rekao je,govore}i o problemu mawkaradnika, Paunovi}.Ovog trenutka u odnosu nazakonski maksimumlokalnoj samoupravinedostaje oko 180 stalnozaposlenih. - Zakon nam dozvoqava,

ali nam dr`ava ne da da ihimamo. Veliki problemtako|e postoji i sa radom

lekara. Op{tina pla}adodatne lekare koji,me|utim, ne dobijaju odRFZO identifikacionebrojeve na osnovu kojihbi mogli da pi{u receptei da rade u ambulantama,zbog ~ega ne mo`emo daorganizujemo efikasan radseoskih ambulanti. Paunovi} je rekao da

prema najnovijoj infor-maciji republi~ki fond nanivou Pomoravqa ne}eodobriti ID brojeve zalekare iako je Op{tinatra`ila da te lekare samapla}a. Op{tina `eli dagra|ani dobiju u seoskimambulantama zdravstvenuuslugu, ali dr`ava toonemogu}uje.

Osim zabranezapo{qavawa koja je ve}du`e goru}i problem, pro-tekle godine pojavio sei jedan novi: kako je bilomnogo ugovorenih poslova,kompletna gra|evinskaoperativa bila jeanga`ovana na velikimprojektima, a izvo|a~iradova, posebno u nisko-gradwi, `alili su se da jeprakti~no nemogu}eprona}i potrebne radnikena tr`i{tu. Tako su, rec-imo, za radove na recianga`ovani radnici saKosova jer drugih naovda{wem tr`i{tu radnesnage za te poslove nijebilo. Z. Ra{i}

Sve te~e prema planu uizgradwi op{tinske halepovr{ine 3.000 kvadrata uIndustrijskoj zoni “Zmi~”,koju je polovinom decem-bra Op{tina ugovoromdala u zakup {vedskoj kom-paniji “Rimaster”. Vremeje dosad i{lo na rukugra|evincima, pa je ovihdana zavr{ena betonskakonstrukcija. Sledipostavqawe ~eli~nog kro-va i zatvarawe objektapanelima, da bi na krajubili izgra|eni betonskipodovi i po~eliunutra{wi radovi. O~eku-je se da to bude u febru-aru, zatim do kraja martasledi instalacijaproizvodne opreme ipolovinom aprila selidbaproizvodwe “Rimastera”sa lokacije koju trenutnokoristi. Ova hala je samo prva

faza izgradwe industri-jskog parka. Po zavr{etkuovog objekta, pored wegagradi}e se pomo}ni, do1.600 kvadrata proizvodnogi magacinskog prostora,

a u slede}oj fazi i tre}iobjekat povr{ine izme|u3.000 i 4.000 kvadrata.On }e se nalaziti poredprvog objekta, bli`e auto-putu. Kako se industrijs-ki park bude {irio, tako}e “Rimaster” {iritiproizvodwu i zapo{qavatisve vi{e radnika, da bina kraju do{ao do broja1.000, kako pomiwe u svo-jim planovima. O~ekuje seda druga faza izgradwepo~ne naredne godine, dok}e se tre}i, najve}iobjekat, graditi 2023. i2024. godine.

Osim hale za potrebe[ve|ana, u zoni “Zmi~”trenutno se grade jo{~etiri objekta privat-nih preduze}a, jednog stra-nog i tri doma}a, a jo{

tri firme su rezervisaleparcele i o~ekuje se dabrzo postanu kupci. Odova tri investitora, dva sustrana, iz Nema~ke iFrancuske. Z. Ra{i}

Predsednik op{tinePara}in raspisao je javnikonkurs za dodelu sred-stava buxeta op{tine zaizbor projekata u kulturi,a u ovoj godini za tu svrhuopredeqeno je 2,5 mil-iona dinara. Pravo u~e{}aimaju ustanove, umetni~ka

i druga udru`ewa i pojed-inci sa sedi{tem, odnos-no prebivali{tem uPara}inu, a rok za pri-javqivawe je 30 dana odobjavqivawa konkursa.Projekat se mora realizo-vati do kraja decembraove godine. Z.R.

U skladu sa odlukomSkup{tine op{tine, od 13. do27. januara otvoren je javnioglas za otu|ewe nepokret-nosti u javnoj svojiniOp{tine prikupqawempisanih ponuda i to podzem-nih gara`a u Ulici SvetogSave. Ulaz u podzemne

gara`e nije predmet otu|ewa,ali budu}i kupac sti~e pra-vo prolaza i obavezu wegov-og odr`avawa. Po~etna cenanepokretnosti je 273.000evra, a javno otvaraweprispelih ponuda zakazano jeza 28. januar u 12 sati uzgradi Op{tine. Z.R.

ZABRANA ZAPO[QAVAWA U JAVNOM SEKTORU GLAVNI JE PROBLEM U RADU OP[TINE

NEDOSTAJE OKO 180 STALNO ZAPOSLENIHSa druge strane, izvo|a~i infrastrukturnih radova su se `alili na nedostatak radnika, {to

je potpuno novi problem

PROBLEM GRA\EVINSKE OPERATIVE

Zbog nedostatka radnika u gra|evinskoj operativiprotekle godine su poslovi u izgradwi infra-strukture jednim delom kasnili, poput izgradwe tro-toara i javnih povr{ina. To je problem koji Op{tinado sada nije imala, zbog kojeg }e, na`alost, neki odposlova planiranih za 2019. godinu biti sprovedenitek na prole}e, ali }e ipak biti sprovedeni.

ODMI^E IZGRADWA OP[TINSKOG PROIZVODNOG OBJEKTA U INDUSTRIJSKOJ ZONI

HALA ZA “RIMASTER” USKORO POD KROVOMPodizawe betonske konstrukcije je zavr{eno, na redu je ~eli~ni krov i zatvarawe objekta panelima

VE]E O STANDARDNIM TA^KAMA U JANUARU

Kako su svi programi i finansijskiplanovi u skladu sa buxetom op{tine,na wih je data saglasnost

OTU\EWE NEPOKRETNOSTI U OP[TINSKOJ SVOJINI

PODZEMNE GARA@E NA PRODAJU

SUFINANSIRAWE SREDSTVIMA IZ OP[TINSKOG BUXETA

KONKURS ZA PROJEKTE U KULTURI

PLANOVI [KOLA IMESNIH ZAJEDNICA

Ve}nici su na sednici Op{tinskog ve}a,odr`anoj pro{log ponedeqka, 13. januara,usvojili programe i planove rada sa finan-sijskim planovima za ovu godinu O[ “BrankoRadi~evi}” Popovac, “Branko Krsmanovi}”Sikirica, gradskih {kola “Radoje Domanovi}”,“\ura Jak{i}” i sve ~etiri sredwe {kole,a zatim su, po standardnoj proceduri, dalisaglasnost i na finansijske planove pri-hoda i rashoda svih gradskih mesnih zajed-nica i MZRatare, dok }e se planovi prostal-ih seoskih mesnih zajednica razmatrati nanarednim sednicama.Pro{logodi{wi izve{taj o radu [taba zavanredne situacije op{tine Para}in, kao iplan za ovu godinu, usvojeni su i upu}eniSkup{tini op{tine na saglasnost sa sed-nice od 10. januara, kao i izve{taj o procenivrednosti kapitala Direkcije za izgradwu,{to je zakonska obaveza. Na istoj sedniciza Skup{tinu je utvr|en predlog Odluke oobrazovawu stambene komisije, {to je obavezautvr|ena Zakonom o stanovawu i odr`avawustambenih zgrada, obrazlo`eno je tom pri-likom.Op{tinsko ve}e zasedalo je i prvog dana

nakon Bo`i}a, 8. januara, kada je doneto vi{eod 60 pojedina~nih re{ewa o odobravawugodi{wih programa i sredstava za wihovurealizaciju sportskim organizacijama zateku}u godinu. Z. Ra{i}

Vremenski uslovi dosadsu i{li na ruku radnicima “Gradinga”

Neke poslove bilo je vrlo te{ko sprovesti zbog mawka radnika

OBJEKAT IZUZETNOG KVALITETA

[ve|ani su zadovoqni dosada{wim radovima, awihovi zahtevi su veoma visoki kad je re~ o ener-getskoj efikasnosti, uslovima rada i ekolo{kim stan-dardima, {to }e sve u objektu koji se gradi biti kaou najrazvijenijim dr`avama Evropske unije. Za haluje predvi|en energetski paso{ “grin A”, {to zna~ida u woj grejawe prakti~no ne}e biti potrebno.Kada je napoqu temperatura minus 20, u hali bez gre-jawa treba da bude plus 14. Za sve tri faze izgradweIndustrijskog parka obezbe|ena je potrebna infra-struktura u smislu elektri~ne energije i komunalija.

~etvrtak 16. januar 2020. 5Infrastruktura Bilten

Sa republi~kom, odnosnodr`avnom Kancelarijomza upravqawe javnim ula-gawima Op{tina Para}inpotpisala je ugovor osanaciji i adaptacijiOsnovne {kole u Drenovcupri mati~noj O[ “BrankoKrsmanovi}” Sikirica. Uokviru programaunapre|ewa energetskeefikasnosti javnih objeka-ta uradi}e se rekonstruk-cija celokupnog {kolskogi ostalih objekata, krovnekonstrukcije, fasade,mokrih ~vorova, prakti~nosvega {to postoji u {koli,isti~e Goran Milojevi},zamenik na~elnikaop{tinske Uprave za inves-ticije i odr`ivi razvoj,ina~e predsednik stru~nogtima za realizaciju pro-jekta.- Da bi se postigao C

razred energetske efikas-nosti mora sve biti novo,{to ukqu~uje fiskulturnusalu, svla~ionice, kotlar-nicu koja je bila tako|eproblem u {koli. Kako jeprojektovano, nova kotlar-nica }e biti na pelet, sarezervnim gasnim snabde-vawem, obja{wavaMilojevi}.Projektom, ~ija je vrednostpreko 106 miliona dinara,

predvi|eno je i ure|ivaweulaza u {kolsko dvori{tei wegovo kompletnoure|ewe koje }epodrazumevati mno{tvonovih sadr`aja.- [kola }e dobiti novi

glavni ulaz iz sporedneseoske ulice, a ne kao dosada iz ulice koja pred-stavqa i me|uop{tinskiput, ~ime }e se, na prvommestu, pove}ati bezbednost|aka. Uredi}e se i dnevniboravak, odnosno objekatza decu pret{kolskog uzras-ta. Taj prostor bi}efizi~ki odvojen od ostalogdela {kole, ogra|en, a samo{kolsko dvori{te dobi}epotpuno novi izgled, isti~eMilojevi}. U jednom delu }ebiti igrali{te za odbo-

jku, rukomet i ko{arku, au drugom prostor za igrudece, bezbedniji nego sada. Deo dvori{ta predvi|en jeza letwu u~ionicu.

Izme{tawem postoje}eograde dobi}e se nova park-ing mesta i to iz pravcaseoske ulice, gde je pred-vi|en i centralni ulaz u{kolu.- Radi se o 22 parking mes-ta tako da }e biti zadovo-qene i te potrebezaposlenih i roditeqa kojisvoju decu dovoze do {kole.Do sada smo imali slu~aj dasu roditeqi svojim vozil-ima pravili pravi kolapsu saobra}aju, dolazili mal-tene ispred samog ulaza u{kolu, saznajemo jo{ od

Milojevi}a.Pre i posle bo`i}nih

praznika teklo jeusagla{avawe konkursnedokumentacije, {to jeneophodno za raspisivawejavne nabavke za izborizvo|a~a radova. Javnunabavku u ime i za ra~unRepublike Srbije raspisu-je i sprovodi Uprava zainvesticije i odr`ivirazvoj, a pre wenog raspi-sivawa sva konkursna doku-mentacija mora biti posla-ta na pregled dr`avnojKancelariji. Ona dodequje

~lana i zamenika ~lanakomisije za postupak javnenabavke, obja{wavaMilojevi}. [to se ti~evremenskog okvira, on o~eku-je da ovih dana sve budeusagla{eno i da op{tinskaUprava za investicijeraspi{e javnu nabavku koja}e trajati koliko to budeneophodno po zakonu.Nakonizbora izvo|a~a, radovi bimogli da krenu krajem feb-ruara, odnosno do polovinemarta, u zavisnosti od tra-jawa same procedure.

M.S.

Po dogovoru sa me{tanimaKre`binca i datom obe}awu nazboru, krajem prethodne godinepo~elo je ure|ivawe javnepovr{ine ispred doma kulture,kao i u nekoliko drugih sela.Ure|uje se prostor ispred samogdela objekta koji je u upotrebi,dok se u drugom delu vr{i zat-varawe objekta ugradwom prozorai vrata, kako bi se seoski domza{titio od upada vandala i{tete.

- Objekat je saniran jednimdelom pre nekoliko godina. Deokrova je zamewen, a treba da sezameni i preostali deo, {to}e biti u~iweno u narednomperiodu. Onda slede radovi naure|ewu velike sale i drugih

prostorija koje su u vrlo lo{emstawu i nisu u upotrebi prakti~nodecenijama, ali u me|uvremenunije bilo zahteva za sre|ivawemtog dela doma, samo onog koji jeu upotrebi za potrebe me{tana i

prodavnice, objasnio je predsed-nik op{tine Sa{a Paunovi},koji je obi{ao gradili{te uKre`bincu na po~etku posla. Osim u Kre`bincu, sli~ni

radovi na ure|ewu javnihpovr{ina ispred seoskih domo-va se izvode i u drugim seoskimsredinama na{e op{tine. Oviprostori se ure|uju u mesnimzajednicama u kojima za wima pos-toji potreba, odnosno gde sume{tani pokazali interesovawe dase ti objekti dovedu u funkciju.U ve}im selima domovi kulturesu uglavnom sanirani. Posledwime|u wima je objekat u Drenovcu,sre|ivan fazno, koji je sadakompletno rekonstruisan i gdenajsavremeniju veliku salu, sabinom, koristi tamo{we kul-turno-umetni~ko dru{tvo“Spasovdanski vez”. M.S.

OP[TINSKA UPRAVA ZA INVESTICIJE ]E SPROVESTI JAVNU NABAVKU ZA ADAPTACIJU

[KOLA U DRENOVCU BI]E ZA PONOSRekonstrukcija se finansira sredstvima evropskih fondova, a radovi bi trebalo da po~nu do polovine marta

DVE GODINE TRUDA OP[TINSKOG TIMA

Projekat rekonstrukcije {kole u Drenovcu je pla}eniz op{tinskog buxeta, a sama rekonstrukcija te{kole finansira se iz sredstava evropskih fondovapo programu Vlade RS preko Kancelarije za javna ula-gawa. Po istom programu rekonstruisa}e se i O[“Radoje Domanovi}”, Centar za socijalni rad, Bolnicai Dom zdravqa. Pored {kole u Drenovcu, prvi u reduza po~etak radova je Centar za socijalni rad, za kojije tako|e data saglasnost na ugovor sa Kancelarijom. Op{tinske slu`be radile su veoma naporno pune

dve godine da bi ispunile veoma slo`ene uslove dona-tora, {to je, na kraju, dovelo dva projekta dopo~etka realizacije, a uskoro }e i tre}i.

O^EKIVAWA ME[TANA

Prema re~ima Zorana\or|evi}a, predsednika SavetaMZ Kre`binac, pre promenedela stolarije na domu, naprostoriji mesne zajedniceura|eni su oluci. U Kre`bin-cu su ra|eni jo{ kanali zaprihvat buji~nih voda i nasi-pani poqski putevi. Kad jeDom kulture u pitawu, me{tanio~ekuju da se {to je pre mogu}ezavr{i krov kako bi zgradapotpuno bila za{titi}ena odpropadawa.

ISPO[TOVAN ZAHTEV STANOVNIKA MESNE ZAJEDNICE KRE@BINACAKTUELNI RADOVI U NEKOLIKO SELA

JAVNI OBJEKTI I POVR[INEMEWAJU IZGLED

URE\UJE SE PROSTOR ISPRED DOMA KULTUREDeo objekta koji nije u funkciji zatvara se stolarijom kako bi se za{titiood upada vandala i {tete

Pri kraju prethodne buxetskegodine stekli su se uslovi zapo~etak radova na javnim objektimai povr{inama u vi{e seoskihmesnih zajednica, po zahevimatamo{wih `iteqa. Tako su uMirilovcu nastavqeni radovi nafaznom ure|ivawu Doma kulture,pa se radi na delu fasade domai ure|ewu male sale na spratu koja}e uskoro biti spremna zakori{}ewe. Za Mirilov~ane jedaqe prioritet da Op{tina sani-ra objekat u okviru kompleksaseoskog doma koji }e slu`iti kaoprodavnica, budu}i da selo nema nijednu, pa je to zadatak koji }e serealizovati u narednom periodu.

U Plani se ure|uje javnapovr{ina-plato ispred Doma, acentar sela dobija novi izgled, uz

fontanu, nova parking mesta idodatnu javnu rasvetu. Javnapovr{ina ispred Doma kultureure|uje se i u [aludovcu, a uokviru ure|ewa u planu je izgrad-wa maweg de~jeg igrali{ta.Poslovi na poplo~avawu obavqa-ju se i ispred doma u GorwojMutnici. @iteqi Popovca dobi}e adek-

vatno mesto za okupqawe u zim-skom periodu jer je u toku zavr{norenovirawe objekta Mesne zajed-nice. Zamewena je stolarija, ure|ujese fasada, a potom na red dolazide~je igrali{te pored. Ovaj objekatpre desetak godina je bio privatnaprodavnica ali ga je lokalnasamouprava na zahtev Popov~anaotkupila, a sada i privela kra-ju wegovo ure|ewe. Z. Ra{i}

Poslovi teku u Mirilovcu, Plani, Gorwoj Mutnici, [aludovcu, Popovcu

Goran Milojevi},zamenik na~elnika

Uprave za investicije

Zoran \or|evi}

[kola }e dobiti i novi glavni ulaz iz pravca sporedne ulice

Gorwa Mutnica

~etvrtak 16. januar 2020.6 PanoramaBilten

Nezaposlenost, ve} sedmugodinu za redom, u op{tiniPara}in bele`i konstan-tan pad, potvr|eno je nakonsprovedenih analiza javnodostupnih zvani~nihpodataka, publikacijaRepubli~kog zavoda za sta-tistiku i Nacionalneslu`be za zapo{qavawe. U novembru 2013. godinebroj nezaposlenih u na{ojop{tini iznosio je 8.740lica, a u novembru pro{legodine 6.804 lica, {togovori da je skoro 2.000lica na{lo posao u pos-matranom periodu. Samo unovembru 2019. u odnosu na

novembar prethodne godine608 lica mawe je na evi-denciji NSZ, ka`e GoranMilojevi}, predstavniklokalne samouprave koji jeradio ovo istra`ivawe iprezentovao podatke.- Tako|e, broj zaposlenihse iz godine u godinupove}ava. Procentualnogledano, u periodu pretranzicije (2002. godine)stopa zaposlenosti uPara}inu iznosila je23,29 odsto, a na kraju2019. stopa zaposlenosti je23,03 odsto, {to govori daje dostignut nivozaposlenosti iz perioda

pre tranzicionih prome-na i velikog otpu{tawaradnika. Ako uporedimostopu zaposlenosti u odno-su na broj stanovnika izdaleke 1980. godine koja jeiznosila 22,82 odsto, iliiz 2000. godine kad jeiznosila 22,26 odsto,mo`emo re}i da je danaszaposlenost na skoro istomili ne{to vi{em nivounego tada. Ovde moramo danapomenemo da popisstanovni{tva nije ra|en poistim metodologijama 1980.i 2000. godine, pa je te{kouporediti podatke iz togvremena i sada. Dakle, na

osnovu zvani~nih podata-ka, neosporna je ~iweni-ca da u Para}inuzaposlenost raste, a dase broj nezaposlenihsmawuje. Ovaj trend jeposledica stalnih, presvega privatnih investicijau para}insku privredu.Ta~no je da je u periodutranzicije vi{e hiqadaradnika u cementari istaklari ostalo bez posla,me|utim, o~igledno je daje u Para}inu za pomenu-ti period otvoreno skoroisto toliko novih radnihmesta, objasnio jeMilojevi}.

[to se ti~e aktuelneteme broja stanovnika, onje rekao da se taj broj nanivou cele Srbije, pa i uop{tini Para}in smawu-je, ali u Para}inu ne takovelikom brzinom kao uve}ini drugih op{tina.Upore|ivawem stopesmawewa broja stanovnika,Para}in se nalazi na 110.mestu od 164 jedinicelokalnih samouprava. Tozna~i da se u ~ak 109op{tina broj stanovnikau odnosu na popis iz 2002.u ve}em procentu smawionego {to je to slu~aj uPara}inu. Milojevi} ka`e da se

uzrok smawewa pre sveganalazi u negativnoj stopinataliteta. U Para}inuje u periodu od 2002. do2017. godine, prema podaci-ma RZS, ro|eno 8.110 lica,a umrlo 14.143. Samo poosnovu razlike izme|u

broja umrlih i ro|enih, toje 6.033 stanovnika mawe.Ukupno po svim osnovamabroj stanovnika u na{ojop{tini se smawio u tomperiodu za 7.000 do 7.500.Na osnovu ovih podatkamo`emo re}i da je brojsugra|ana koji su napustiliPara}in oko 1.500 za peri-od od 2002. do 2017.godine, naveo je jo{Milojevi}. Dopu{taju}i, tako|e,

mogu}nost, da je za pos-matrani period i vi{eod 1.500 stanovnika, presvega iz ekonomskih razlo-ga, oti{lo iz na{eop{tine, podaci o~igled-no ukazuju da se odre|enibroj stanovnika doselio una{ grad, te da izPara}ina qudi odlaze,ali isto tako i dolazeda u wemu `ive i rade,zakqu~io je Milojevi}.

Z. Ra{i}

Krajem decembra po~elisu radovi na ure|ewu pros-tora ispred objekta Mesnezajednice "Dankovo", ~imelokalna samouprava ispuwa-va obe}awe dato nazborovima stanovnicimaovog dela grada.- Na ovom prostoru pos-tojalo je staro de~jeigrali{te ali gradi senovo, po novim standard-ima sa gumenom podlogom,a tako|e }emo sprovestiure|ewe prostora ispredsame Mesne zajednice.

Radovi na de~jimigrali{tima izvode se navi{e lokacija u na{ojop{tini. Grade se u ovomtrenutku u nasequ Jagodwaki u Ulici Mom~ilaPopovi}a u MZ “Centar”,a gradwa predstoji uAdakalskoj ulici prekoputa kafea "Galerija",kazao je Sa{a Paunovi},predsednik op{tinePara}in, koji je sa sarad-nicima obi{ao zapo~eteposlove u Dankovu.On je podsetio da su se

radovi na izgradwi de~jihigrali{ta obavqali i useoskim mesnim zajedni-cama, ne samo u gradu, teda je zavr{eno u ^epuru,na zahtev me{tana na pros-

toru pored seoske vage, ada je u Tre{wevicizapo~ela druga faza rado-va na javnoj povr{inipored seoske ambulante.Tu se ure|uju sportskitereni za omladinu i dru-gi sadr`aji pored ve}ranije izgra|enog de~jegigrali{ta. Ina~e se javnepovr{ine trenutno ure|ujuu vi{e sela i to ispreddomova kulture u Plani,

Kre`bincu, GorwojMutnici i [aludovcu, apredsednik je podsetio i naradove ispred seoske {kolei crkve u Mirilovcu, te nadomu kulture, nagoves-tiv{i da }e svi oni tra-jati i u zimskim meseci-ma ukoliko vremenskiuslovi budu povoqni.Vojislav Vasi}, predsed-nik Saveta MZ “Dankovo”i ujedno na~elnik Upraveza investicije i odr`ivirazvoj, nagla{ava da je uprethodnom periodu bilodosta posla na teritori-ji ove mesne zajednice.Zavr{eno je ure|ewe Pe}keulice, {to je bio jedan odzahteva stanovnika Dankova.- To je samo jedan deo

radova koji su obavqenitokom protekle godine, asvakako da je ure|ewe pros-

tora ispred Mesne zajed-nice najzna~ajnije sobzirom da je to nazborovima i u anketama~esto isticano kao zahtev.O~ekujemo da u najkra}emroku to bude i zavr{eno uonom delu koji je ugov-oren. Protekle godine smou Dankovu, da podsetim,asfaltirali Stri{kuulicu u nasequ Ribnicakoja je deo na{e MZ,tako|e smo rekonstruisalideo Ulice DragoslavaMarinkovi}a, sa prethod-nom rekonstrukcijomvodovodne mre`e i pop-lo~ali [ava~ku ulicuprema Kosovskoj. Ugovorenoje ure|ewe trotoara uSin|eli}evoj ulici,najavio je Vasi} budu}eradove u ovom delu grada.

M.S.

PREMA ZVANI^NIM PODACIMA, NEZAPOSLENOST U PARA]INU SMAWUJE SE VE] SEDMU GODINU

NIVO ZAPOSLENOSTI KAO PRE TRANZICIJEBroj zaposlenih se iz godine u godinu pove}ava, {to je rezultat novih investicija pre svega para}inskih privrednika

[TA KA@U BROJEVI

Brojevi i ~iwenice demantuju “~ar{ijske pri~e”i jasno potvr|uju da se u Para}inu smawuje broj neza-poslenih, pove}ava broj zaposlenih i to iskqu~ivokao posledica novih investicija, pre svegapara}inskih privrednika. Prema Milojevi}evimre~ima, broj stanovnika, na`alost, kao i u ostal-im delovima Srbije se smawuje, ali ne takodrasti~no kao u drugim op{tinama. U 109 lokalnihsamouprava situacija je lo{ija nego kod nas.

POPLO^AN DEO PE]KE

Stanovnici Dankova tra`ili su izgradwu delaPe}ke ulice, {to je re{eno, a obe}awe ispuweno,tako {to je taj deo poplo~an kao prilaz budu}ida je saobra}ajnica bila nedovoqne {irine.Taj model primewen je na jo{ nekim delovima sao-bra}ajnica budu}i da to omogu}uje novi Plan gen-eralne regulacije Para}ina, usvojen 2018. godine,{to je ubrzalo re{avawe imovinskih odnosa iizgradwu ulica u prigradskim naseqima.

U DANKOVU PROTEKLE GODINE SPROVEDENI BROJNI POSLOVI

U ovom delu Para}ina gra|ene su i rekonstruisane ulice i vodovodna mre`a,a trenutno se ure|uje javna povr{ina ispred zgrade MZ

OP[TINA ISPUWAVAZAHTEVE SUGRA\ANA

Podatke je na konferenciji za novinare izneo Goran Milojevi}, koji je sproveo analizu

Ispred MZ “Dankovo” gradi se de~je igrali{{te po svim standardima

Vojislav Vasi}

~etvrtak 16. januar 2020. 7Grad Bilten

Javno-komunalno preduze}e“Para}in” je u proteklimmesecima bilo deoProjekta reforme lokalnihfinansija (RELOF 2) pougovoru Vlade [vajcarskei Vlade Republike Srbije,koji je sproveden u sarad-wi sa konsultantskimku}ama GDSI i “Maximaconsulting”. U toku real-izacije projekta obavqan jenadzor u vi{e od stotinujavnih preduze}a uop{tinama Srbije, radiocene stawa korporativnogupravqawa u wima.Analiza rada, poslovawa ikorporativnog upravqawarealizovana je kori{}ewem"ScoreCard" metode, naosnovu principa najboqeprakse korporativnogupravqawa koje je razvilaMe|unarodna finansijskakorporacija, rekao jeDanijel @ivkovi}, direk-tor JKP “Para}in” nadecembraskoj konferenci-ji za novinare, kada jesaop{tio da je, prema ost-varenim rezultatima,para}insko preduze}e uoblasti korporativnogupravqawa najboqe ran-girano javno preduze}eme|u kontrolisanim u

Republici Srbiji. Ukupna prose~na ocena nanivou kontrolisanih javnihpreduze}a je 55,34 odsto,dok je kod JKP Para}inostvareno ~ak 81 odstoimplementacije i primeneprincipa iz kontrolisanihoblasti, rekao je@ivkovi}. Takvim rezul-tatima svakako je doprineomladi menaxment JKP usastavu: Miqan Simi},Mladen Stawevi}, NemawaRadomirovi}, Marko Cani}i Milo{ Trifunovi}, kojisu tako|e prisustvovalikonferenciji za medije.- Strukturu ScoreCard-a,odnosno oblastiocewivawa, ~ine kriteri-jumi sistematizovani pooblastima. U oblastiposve}enosti principima

korporativnog upravqawai dru{tvene odgovornosti,prose~na ocena na nivoukontrolisanih preduze}aje 39,25 odsto, dok je kodJKP Para}in procenatimplementacije i primeneprincipa 80 odsto. Uoblasti odnosa sa lokalnomsamoupravom, odnosno osni-va~em, prose~na ocena naniovu kontrolisanih javnihpreduze}a je 65,44 odsto,kod JKP Para}in ~ak 100odsto; u oblasti odnosa iuloge nadzornog odborapreduze}a prose~na ocenaje 69,94 odsto, kod JKPPara}in 75 odsto. Uoblasti odnosa i ulogeizvr{nih organa preduze}aprose~na ocena na nivoukontrolisanih javnih pre-duze}a je 80,50 odsto, dok

je kod JKP Para}in ~ak 90odsto, naveo je, izme|uostalog, @ivkovi}.Kad su u pitawu poslovinadzora, kontrole ieksterne revizije, prose~naocena stotinu kon-trolisanih javnih pre-duze}a bila je 32,31 odsto,a kod para}inskog JKP70 odsto. U oblasti trans-parentnosti i javnostiposlovawa, prosek je 50,25odsto, a kod na{eg komu-nalnog preduze}a 75 odsto.@ivkovi} je podsetio da

je JKP Para}in u pot-punosti uvelo sistemfinansijskog upravqawai kontrole krajem 2018,po~etkom 2019. godine, aprema oceni stru~nog tima“RELOF 2” projekta,razlozi za odli~an rezul-tat su vi{estruki, a presvega intenzivna komu-nikacija i povezanost saosniva~em i gra|anima kaokorisnicima usluga. - Nakon svake izvr{ene

eksterne revizije JKP“Para}in” zahteva pismo

upravi, odnosno rukovodstvuod strane ovla{}enogeksternog revizora i pos-tupa se u skladu sa inputi-ma iz nalaza eksternogrevizora, a wihovami{qewa su uvek bilapozitivna. To je ukazuje dafinansijski izve{taji pre-duze}a prikazuju istinitoi objektivno stawe pre-duze}a po svim materijal-no zna~ajnim pitawima,rezimirao je direktor@ivkovi}.

N. Stankovi}

U posledwoj nedeqidecembra nastavqeni suradovi u okviru projektaodbrane Para}ina odvelikih voda Crnice, azidovi za odbranu odpoplava kod mosta u Ulici\ura|a Brankovi}azavr{eni su sa obe stranemosta. Ostalo je da se jo{urede pe{a~ke staze saobe strane reke koje izlazena most, rekao je Milo{Tomi}, koordinator pro-jekta odbrane Para}ina

od velikih voda Crnice.- Privedena je kraju

izgradwa zidova, {tootvara mogu}nostpostavqawa staza do mos-ta, koje su nov kvalitetkoji do sada nismo imali.Objekat u blizini staze za{etawe je bio u procesurestitucije, sada je tozavr{eno i deo objektauklowen jer se nalazio natrasi na kojoj se postavqa-ju zidovi. Time je ost-varen i kvalitetan prist-

up reci u smisluodr`avawa ~itavog vodoto-ka u narednom periodu iobjekata koji su tuizgra|eni, kao i kvalitet-na {etna staza koja je tuplanirana. U posledwojnedeqi decembrapostavqani su poklopcina legalne ulive u reku,koji se u momentu nailas-ka velikog vodenog talasaautomatski zatvaraju. Timese unutra{we vodeispumpavaju pumpama, kako

je planirano, a onemogu}ujeda se poplavni talas pono-vo vrati u grad, objasnioje Tomi}. O~ekuje se da most u

Ulici \ura|a Brankovi}abude premo{}en posta-mentima za mobilnu opre-mu za odbranu od poplava,kao {to je to ve} ura|enona glavnom mostu. Mobilnaoprema je nabavqena, alikako navedena ulica spa-da u obilaznice, pa je putprvog reda, odnosnodr`avni put, za zatvarawemosta u toj ulici o~ekujese saglasnost JP “PuteviSrbije”. N. Stankovi}

Iako snega nije bilo unekoj ve}oj koli~ini tokomdecembra i prvoj polovinijanuara, prva intervencijazimske slu`be bila je jo{ 3.decembra zbog prvih sne`nihpadavina. Tada su tretiranime{avinom soli i rizle put-ni pravci ka Popovcu,Stubici, Zabregi, GorwojMutnici, Kla~evici, Lebini,Mirilovcu i Plani. U gradusu posipane raskrsnice,glavne saobra}ajnice, mostovii okolina {kola samo soqu. Slede}a intervencija usledi-la je 28. decembra, kada jezbog magle formirana poled-ica na tlu, pa su tretiraniisti putni pravci, kao iput Plana-Le{je, saznalismo od Du{ana Ili}a izDirekcije za izgradwu.Padavina je bilo malo ali sepoledica stvarala zbog niske

temperature, pa se 30. decem-bra slu`ba anga`ovala naputu od Stubice prema Sewu,a 3. i 5. januara na glavnimseoskim putnim pravcimakoji i ina~e, zbog konfigu-racije terena, zahtevaju ovakavtretman.Svi putni pravci su bili

prohodni u ovom periodu.Intervencije obavqa zimskaslu`ba po nalogu Direkcijeza izgradwu, a operateri suekipe Javnog komunalnog pre-duze}a ~ija mehanizacija seuglavnom i koristi u svrhezimske slu`be. Soli i rizleima dovoqno, kao i kamenogagregata, a zimska slu`bakoja neprekidno de`ura saspremnim materijalomredovno podse}a voza~e dakoriste opremu za zimskeuslove i po{tuju pravila usaobra}aju. N. Stankovi}

JKP “PARA]IN” NAJBOQE RANGIRANO JAVNO PREDUZE]E U REPUBLICI PO PROJEKTU “RELOF 2”

MLAD MENAXMENT, ODLI^NI REZULTATIOd stotinu kontrolisanih javnih preduze}a u Srbiji u okviru projekta, JKP “Para}in” je na prvom mestu

NEDOSTAJE INTERNI REVIZOR

Da bi ukupna ocena rezultata rada JKP sa 81 odstodo{la na 100 odsto, neophodno je radno anga`ovaweinternog revizora, {to u proteklih {est godina, odkako je i doneta regulativa koja se odnosi na kor-porativno upravqawe i primenu principa finansi-jskog upravqawa i kontrole, nije bilo mogu}e zbogzabrane zapo{qavawa u javnom sektoru, istakao jedirektor JKP Danijel @ivkovi}. On je naveo dapostoje}i zaposleni ne ispuwavaju zakonske usloveza revizora, a nije mogu}e anga`ovawe drugog lica.

RADOVI ZA ODBRANU OD POPLAVA U DELU KOD MOSTA U ULICI \URA\A BRANKOVI]AZIMSKA SLU@BA U I[^EKIVAWU VE]EG SNEGA

UREDI]E SE PE[A^KE STAZEMostu u ovoj ulici, koja je deo dr`avnog puta, predstoji zatvarawe zbog izgradwe postamenta za mobilnu opremu

PRVA INTERVENCIJAKRAJEM DECEMBRA

Konferenciji za novinare prisustvovalo je kompletno rukovodstvo preduze}a

Deo staze kod “^okolenda” koji treba zavr{iti

Milo{ Tomi}, koordinator projekta

~etvrtak 16. januar 2020.8 SeloBilten

Prema postoje}im podaci-ma Poqoprivredno-save-todavne stru~ne slu`be uJagodini, koja pokriva ceoPomoravski okrug, u {estop{tina Pomoravskogokruga svake godineratarskim kulturama zase-je se oko 100.000 hektara.Polovina povr{ine budepod kukuruzom koji je najza-stupqeniji usev, p{eni-com se zaseje oko 15.000hektara, a na istojpovr{ini otprilike je ipovr}e.Kako isti~u agronomi

rezimiraju}i pro{logo-di{wu godinu u poqo-privredi, mesec mart jebio izuzetno su{an, pre-tio je da uni{ti `itarice,ali je ki{a tokom aprila

znatno popravila situaci-ju. Vi{e nego potrebna,pala je u posledwemtrenutku te je p{enicapo~ela da usvaja hranivo,dobila je ravnomernozelenu boju i razvila lis-ni potencijal, ali zbogovih uslova, "skratila"je visinu i ubrzala rast. Pojava tropskih dana u

drugoj dekadi juna ubrzalaje nalivawe i zrewe strn-ina, {to se dodatnoodrazilo na visinu prinosai na pojavu fuzarijuma.Tako je prosek pro{logo-di{weg roda p{enice bio3-3,5 tona po hektaru.

Hektolitar je bio ne{toslabiji i kvalitet lo{iji,pa je deo roda kori{}en zasto~nu hranu i imao ne{toni`u cenu. Je~am je imaomalo boqe prinose jer jekrenuo ranije sa nali-vawem zrna, pa je na poje-dinim parcelama rodilo ipet-{est tona je~ma. Za razliku od p{enice,

prema re~ima agronomaMileta Simi}a, kukuruz jepro{le sezone imao ide-alne uslove za razvoj.Poqoprivrednici koji suprimenili punuagrotehniku dostigli suprinos od 12 do 14 tona pohektaru, ali upola mawi jerod bio na parcelama nakojima nisu primeweneagrotehni~ke mere ilikukuruz nije na vreme pose-jan. “Mihoqsko leto” uoktobru i po~etkom novem-bra odu`ilo je berbu, kaoi nedostatak radne snage naselu, zbog ~ega se kukuruzmawe brao u klipu i skla-di{tio u ko{eve, a berbaje vi{e bila ma{inska, uzrnu. "[arena godina" za nama,i su{na i ki{na, pokaza-la je jo{ jednom da sudoma}e sorte `itaricaipak najotpornije na svevremenske prilike ilineprilike, na koje smoina~e navikli.

B. Drenovakovi}

U plastenicima i stak-lenicima koji nemajugrejawe u kasnom jesewemi zimskom periodu na{ipoqoprivredni proiz-vo|a~i naj~e{}e gajesalatu, spana} i crniluk, kulture koje podnoseniske temperature. Natr`i{tu postoji velikiizbor sortimenta ovihkultura, ali prednosttreba dati onim koje suve} dale dobre rezul-tate prethodnih godina. U zimskim mesecima uplasteni~koj i stak-leni~koj proizvodwiprovetravawe objekataje redovna mera,nagla{ava savetodavac zapovrtarstvo izPoqoprivredne stru~neslu`be Jagodina (PSSS)Dragan Miju{kovi}:- Dezinfekcija zemqi{tau za{ti}enom prostoru jeobavezna. Salata je biqkadugog dana. Mlade biqkemogu da izdr`e mrazevei do minus {est stepeniCelzijusovih, ali tra`edosta svetla i vlage.Najboqi predusevi zasalatu su paradajz, crni

luk, radi~, a lo{i celer iper{un. Prilikompovr{inske obrade vr{imounos 30-35 kg azota, 50-60kg fosfora i 20-30 kalijumapo hektaru. Kad je o spana}ure~, to je biqka hladnogpodnebqa. Seme klija na 4stepena, optimalna tem-peratura za razvoj je 14-18Celzijusa, a biqke izdr`ava-ju temperature i od -8C.Spana} nije zahtevan upogledu potrebe za svet-lo{}u pa se mo`e gajiti ikao me|uusev, me|utim, ima

slabo razvijen korenovsistem pa su potrebe zavodom izra`ene, isti~eMiju{kovi}.Od mineralnih |ubriva,

on savetuje unos 80-100kilograma azota, 70-80 kgfosfora i kalijuma 100-120 kg po hektaru. - Prilikom osnovne

obrade unosi se 1/2 fos-fornih i kalijumovih|ubriva a predsetvenoostatak fosfora i kali-juma sa 1/3 azota. Ostatakazota uneti sa prihranama.

Kada je re~ o proizvod-wi crnog luka, seme lukai arpaxika klija kada jetemperatura od 3 do 5stepeni. Tek izniklebiqke mogu podneti mrazod -4, listovi do -7, adobro ukorewene do -25stepeni. Crni luk |ubri-mo samo mineralnim|ubrivima, a orjenta-cione norme iznose 120-150 kg azota, 100-120 kgfosfora i 150-180 kgkalijuma po hektaru.Crni luk ne podnosizasewivawe, potrebna muje mawa osvetqenost negoparadajzu ili krastavcu,ali ve}a nego kupusu,

obja{wava agronom PSSS. On dodaje da zahtevi

crnog luka za vodom zaviseod razvojne faze. U tokunicawa i najja~eg rastalistova neophodna jepove}ana vla`nostzemqi{ta i vazduha, dok jetokom sazrevawa potrebanperiod blage su{e. Luksrebrewak ima ve}epotrebe za vodom jer segaji iz rasada i obaveznose mora navodwavati.

B.D.

Za poqoprivrednike nemaodmora ni u zimskom peri-odu, a aktuelno je dubokozimsko orawe. Tako|e,potenciraju agronomi, tre-ba obi}i luceri{ta iparcele gde je niklap{enica da se vidi da liima glodara.Najva`niji zadatak zimskeosnovne obrade je dovo|ewezemqi{ta u stawe da mo`eda primi i sa~uva zimskepadavine, kao i da olak{apredsetvenu pripremu zauseve koji }e se sejati uprole}e. Tip zemqi{ta,zahtev pojedinih useva, kaoi dubina obrade u prethod-noj godini, odre|uju opti-malnu i ekonomi~nu dubinuobrade. Usevi kao {to sujara strna `ita, gra{ak,grahorica, zahtevaju obraduna svim tipovima zemqi{tado 20 centimetara dubine.Okopavine, neke krmnebiqke, tra`e obradu dodubine od 20 do 30 cen-timetara, a krompir ilucerka 30-35 cm, saznaje-mo od savetodavca zaratarstvo iz jagodinskePoqoprivredne slu`beMiodraga Simi}a. - Stawe vla`nosti kada sezemqi{te najlak{e i najk-valitetnije obra|uje nazi-va se fizi~ka zrelost za

obradu. Zemqi{te jefizi~ki zrelo kada je 50-60 odsto ukupne zapreminepora ispuweno vodom.Fizi~ka zrelost zemqi{taza orawe mo`e se odredi-ti jednostavnom metodom. U{aku se uzme malo zemqei vaqawem izme|u dlano-va oblikuje u vidu gliste.Ako pri savijawu figurapuca, zemqi{te je opti-malno vla`no za obradu.Ako do pucawa ne dolazi,zemqi{te je suvi{evla`no. Kada bi se na na{imoranicama primewivaopravilan plodored u kojemsu zastupqene vi{egodi{weleguminoze ili travnesme{e i redovno unosiloorgansko |ubrivo, te zao-ravali `etveni ostaci,osnovna obrada zemqi{tabila bi znatno olak{ana.Idealno za postizawevisokih prinosa je da seosnovnom obradom obaveznounese organsko |ubrivo -stajwak u koli~ini 25-30t/ha plus 200-400 kg/hakompleksnih |ubriva tipa:NPK 16:16:16; NPK10:30:20... Simi} nagla{ava da nor-mu |ubrewa treba odredi-ti na osnovu agrohemijskeanalize. B.D.

Zimska rezidba vo}aka se u mawim zasadima obavqanaj~e{}e u martu, a u ve}im i tokom zime, u perioduu kome vo}ka fiziolo{ki miruje. Igor Andreji}, save-todavac za vo}arstvo iz PSSS Jagodina, ka`e davo}ari treba da prilagode ja~inu rezidbe vrsti istarosti vo}ke, kao i wenoj kondiciji. Mlade vo}ke kojejo{ ne ra|aju treba minimalno orezivati, tek tolikoda se formira `eqeni oblik, dok stare vo}ke saoslabqenim prirastom lastara treba orezivati vi{eu ciqu podmla|ivawa. Prilikom rezidbe vrlo je bitno uklawawe svih

obolelih i slomqenih grana. Ukoliko je vo}ka uprethodnoj vegetaciji proizvela mnogo drveta, a maloroda, ovaj stru~wak savetuje blagu rezidbu, jer bi seintenzivnom rezidbom stablo prinudilo da proizvo-di novo drvo na u{trb prinosa. B.D.

MERA VRLO VA@NA ZA BUDU]I ROD

ZIMSKA REZIDBA VO]AKA

POSAO KOJI JE NEOPHODNO OBAVITI

Wegov ciq je da zemqi{te mo`e da pri-mi i sa~uva zimske padavine, kao i daolak{a pripremu za prole}nu setvu

KAKVA JE BILA PRO[LOGODI[WA POQOPRIVREDNA SEZONA ZA RATARSKE KULTURE

“[ARENOLIKA” GODINA, TAKAV I PRINOSZa razliku od p{enice, kukuruz je imao idealne uslove zarazvoj. Doma}e sorte najotpornije na sve vremenske prilike

ROD U VO]ARSTVU

Pro{la godina nije bila sjajna za vo}arstvo.Zbog u~estalih ki{a u aprilu neki plodovi,poput tre{we, pretrpeli su o{te}ewa. Pove}anavlaga dovela je do truqewa jagoda, a mraz jena nekim parcelama o{tetio kru{ku. Problemje bio i {to proizvo|a~i zbog blata nisu mogliu vo}wake da uklone korov. Kasnije vo}ne vrstenisu pretrpele ve}e {tete pa je rod {qivebio dobar, a gro`|a zadovoqavaju}i.

SLABIJI PRINOS PAPRIKE

Povrtari su u 2019. godini imali za oko 20 odstomawi prinos paprike nego obi~no, u zavisnosti odparcele i primewene agrotehnike. To je posledi-ca ki{a u vreme rasa|ivawa i bakterioze koju jebilo jako te{ko suzbiti, a zatim visokih temper-atura u vreme cvetawa. Mawi je bio i rod {argarepe.Kretao se od 65 do 70 tona po hektaru.

VELIKI BROJ POVRTARA IMA PROIZVODWU U PLASTENICIMA I STAKLENICIMA

GAJEWE POVR]A U ZIMSKOM PERIODUKako na ovaj na~in gajiti zelenu salatu, spana} i crni luk

ZIMSKO DUBOKO ORAWEUz punu agrotehniku rod kukuruza bio je iznad proseka

~etvrtak 16. januar 2020. 9Dru{tvo Bilten

Zna~ajan segment radapara}inskog Zavi~ajnogmuzeja je istra`iva~ki, atokom pro{le godine arhe-olozi se tom zadatkuposvetili dosta vremena.Za{titna arheolo{kaiskopavawa na lokalitetu“Kqu~” u ataru selaBo{wane obavqena sutokom juna pravcem gasovo-da “Turski tok”, o ~emusmo i pisali u “Biltenu”.Pre neposredne izgradwegasovoda, odnosno prolas-ka cevi, za{titnaiskopavawa po~ela su 14.juna, a projekat je reali-zovan uz nadzor Zavoda zaza{titu spomenika kul-ture Kragujevac, koji je ianga`ovao stru~wakepara}inskog Zavi~ajnogmuzeja i kao rukovodiocaprojekta, direktora i arhe-ologa BranislavaStojanovi}a. U~estvovalaje ekipa arheologa izPara}ina, Jagodine iKragujevca, me|u kojimadvojica arhitekata. Radoveje finansirao graditeqmagistralnog gasovodapreko Zavoda za za{tituspomenika kultureKragujevac.

Branislav Stojanovi}podse}a da su nalazipotvrdili da se radi olokalitetu iz starijeggvozdenog doba, iz vremenaoko hiqadu godina prenove ere. Ekipa odtridesetak qudi radila jena lokalitetu ne{to du`eod planiranog vremena,oko mesec i po dana. - Tokom rada na|eni su

fragmenti keramike izstarijeg gvozdenog doba,kamene alatke, nalazi`ivotiwskih kostiju, rim-ski nov~i}i, {to sveukazuje na razli~ite peri-ode i bogato nalazi{te.Iskopavawe je bilovelikog obima, nalazi suobra|eni i dokumento-vani, u na{em muzeju suna ~uvawu. Ovo zna~ajno

otkri}e ukazuje na pos-tojawe drevnog naseqa nalokalitetu “Kqu~” kodBo{wana, isti~eStojanovi}.U junu pro{le godine

radilo se i u arheo-lo{koj radionici“Drenovac”, ranije nego{to je to bilo uobi~ajenoprethodnih godina i uodre|enom mawem obimu.

Konzervacija je obavqe-na na samom terenu takoda je i ekipa bila mawa,izme|u ostalih, u woj subili i konzervatori izBugarske. Saniran je tro-toar oko balon sale,obavqena drena`a terena.Radove je realizovaoArheolo{ki institut izBeograda u saradwi sana{im muzejem.

Izlo`ba sa nalazi{takod “Lidla”

Po~etkom aprila pro{legodine, kada je u Para}inuotvoren “Lidl”, ispred mar-keta otvorena je i izlo`baZavi~ajnog muzeja sa stalnompostavkom. U woj su prikazanieksponati, originalni i rep-like, na|eni na ovoj lokaci-ji prilikom izgradwe objek-ta. Prethodne godine su natom prostoru obavqenaza{titna arheolo{ka ispi-tivawa u ~ijem finansirawuje u~estvovao "Lidl", pa jedogovoreno da se napravistalna postavka sa predmetimana|enim na arheolo{komlokalitetu.Izlo`ene su posude sa

nalazi{ta iz prvog vekanove ere i posude iz bron-zanog doba sa lokaliteta“Glo`dak”. Replike po uzoruna posude iz Zavi~ajnogmuzeja uradio je diplomiranikerami~ar Dejan Jovanovi},a prikazani su i originalnipredmeti. Na osnovu prona|enog mater-ijala, pre svega grn~arije,mo`e se saznati koji su nar-odi `iveli u tom periodu i{ta se na tom prostoru svede{avalo. N. Stankovi}

Miodrag Maji}, sudijaApelacionog suda uBeogradu, {iroj javnostije poznat po svom u~e{}uu javnom dijalogu povodomizmena Ustava iKrivi~nog zakonika, te posvojim kriti~kim stavovi-ma u pogledu korupcije,nepotizma i politi~kihpritisaka na pravosu|e,zbog ~ega je postao ~estameta verbalnih napada,a sa druge strane, kritikanegativnih pojava, presvega korupcije, donela muje nagradu "VericaBara}", koju dodequjeSavet za borbu protivkorupcije. U organizaci-ji Turisti~ke organi-zacije, u bioskopskoj sali

novog Kulturnog centra,27. decembra promovisanje wegov roman "Decazla". Upravo sa pitawem sudi-jinog odnosa prema nagra-di Saveta za borbu pro-tiv korupcije, SofijaMikovi}, voditeqka pro-mocije, po~ela je sa pred-stavqawem gosta i wegov-og romana, na {ta jeautor odgovorio da suwegova ose}awa u tompogledu podeqena: s jednestrane, ponosan je {to jewemu pripala takozna~ajna nagrada, a s drugestrane, pro`ima ga iose}awe stida, jer nika-da borba protiv korupcijenije bila tako slaba, a

korupcija tako sveprisut-na u na{em dru{tvenom`ivotu.Roman je predstavqen

kroz analizu glavnihlikova, uz ilustracijuputem odlomaka koje je~itala Ivana Jankovi}Lali}. Prema voditeqki,me|u mu{kim likovimanaro~ito su dobrooblikovani lik advokataNikole Bobi}a i likn e u r o p s i h i j a t r a ,87.godi{weg profesorai mistika Jovana Papi}a.Odgovaraju}i na ova

zapa`awa, te na pitawe dali su ga kao pisca vi{enosila ose}awa ili razum,Miodrag Maji} je odgov-orio da se trudio da

izbegne likove jednedimenzije kao nestvarnei nezanimqive, pa je sto-ga wegov Nikola Bobi}lik protivre~ne prirode,rastrzan sumwama, dok jelik Jovana Papi}aoblikovan tako da probijapregradne zidove izme|urealnog i imaginarnog,racionalnog i misti~nog,priznaju}i da ga jestvarao po modelu ~uvenogneuropsihijatra VeselinaSavi}a, kod koga seosamdesetih godinaokupqala beogradskaintelektualna elita. Naprimedbu da su `enskilikovi “ne{to slabiji”,Maji} je odgovorio danije lako mu{karcu da setransformi{e, pa da izdubine `enske du{e pos-matra i do`ivqava svet,{to va`i i za `ene kojestvaraju mu{ke likove.Kad je religija u pitawu,autor smatra da vera uBoga nije nu`an uslov

du{evnog mira, ali jesteneka vrsta vere. To jebila i prilika da pisacka`e da mu je bilo te{koda probije opnu dijalek-ti~ko-materijalisti~kogpogleda na svet, na komeje vaspitavan, ali da je,ipak, uspeo da razumequde koji su verovali urazne duhovne sile kojestoje iza vidqivog svetai upravqaju procesima iodnosima u wemu. Ovonaro~ito s obzirom nalik profesora Papi}akoji je mogao da vidibudu}a de{avawa kojaniko iz wegovogokru`ewa nije mogao davidi, pa je zato kao pisac,da bi mogao da oblikujetakve likove i opi{emisti~ne situacije, moraoda dubqe za|e uprou~avawe mistike, mag-ije, religije, a naro~itobudisti~ke metafizikei u~ewa o reinkarnaciji.

D. Nikoli}

U Dnevnom centru-klubu zastare kao vid podr{ke na{imsugra|anima tre}eg doba nedavnoje odr`ano predavawe posve}enoprevenciji razli~itih oboqewakoja poga|aju ovu populaciju.Nadica Tanaskovi}, nutri-cionista Doma zdravqa, savetimao pravilnoj i zdravoj ishrani,a kroz dijalog, korisnicimaKluba pribli`ila je stanovi{tekoliko pravilan na~in ishranemo`e da pomogne i poboq{aop{te zdravstveno stawe.Bojana Radosavqevi}, soci-

olog kluba, obja{wava da sepredavawe odnosilo naspre~avawe degenerativnih ihroni~nih oboqewa koja poga|ajustariju populaciju, te da, zbogkorisnika, imaju dobru sarad-wu sa Patrona`nom slu`bomDoma zdravqa koja traje godi-nama.- Zahvaquju}i toj saradwi

dolaze medicinske sestre kojena{im korisnicima, ali i svimzainteresovanim starijim sug-ra|anima, daju savete i vr{eneke kontrolne preglede, kao{to su merewe krvnog pritiskai {e}era u krvi. Kroz stru~napredavawa i razli~ite radion-ice tokom pro{le godine~lanovima Kluba pru`ena je ivrlo zna~ajna psiho-socijalnapodr{ka, naglasila jeRadosavqevi}eva. M.S.

PREDAVAWE U KLUBU

ZA STARA LICAIZUZETNO POSE]ENA PROMOCIJA ROMANA SUDIJE APELACIONOG SUDA MIODRAGA MAJI]A

PRAVILNA ISHRANAUSLOV ZA ZDRAVQE

MAJI]EVE KOLEGE U PUBLICI

Roman “Deca zla” ima ~ak 15 izdawa pa jeinteresovawe javnosti za promociju bilo veliko,a sala Kulturnog centra prepuna jer su na pro-mociju do{le Maji}eve kolege i brojni u~esnicijavnog `ivota u na{em gradu. Pisac je posle ofi-cijelnog dela odgovarao na pitawa publike.

ZAVI^AJNI MUZEJ PRO[LE GODINE BAVIO SE I ISTRA@IVA^KIM RADOM

PREDUHITRILI IZGRADWU GASOVODAZa{titna iskopavawa na wegovoj trasi obavqena su kod Bo{wana na lokalitetu “Kqu~”

“DECA ZLA” U NOVOM KULTURNOM CENTRUU organizaciji Turisti~ke organizacije, ovo je prvi kwi`evni doga|aj u reprezentativnom objektu

Na lokalitetu “Kqu~” otvorene su ~etiri sonde

1110 MozaikBilten Bilten~etvrtak 16. januar 2020. ~etvrtak 16. januar 2020.

U obnovqenom i ure|enomDomu kulture, u Drenovcu28. decembra prikazana jepremijera muzi~ko-scenskogprikaza "@itije doktoraMilana Milovanovi}a" uizvo|ewu KUD-a"Spasovdanski vez". Ulaz jebio slobodan, sala ispuwe-na do zadweg mesta za sta-jawe, mnogi nisu ni moglida u|u. Interesovawe jebilo veliko jer je predsta-va ura|ena u znak se}awana lekara iz Drenovca, drMilana Milovanovi}a, kojije omogu}io proizvodwudana{we vakcine protivmalih bogiwa. To je velikootkri}e za ~ove~anstvo, aotkrio ga je na{Drenov~anin i wemuposve}ujemo na{u pred-stavu, rekao je predsednikKUD "Spasovdanski vez",Aleksandar Mihajlovi}.U scenskom delu koji obuh-vata gluma~ke i foklornesegmente `ivot drMilovanovi}a prikazan je

veoma emotivno, a u~estvo-valo je svih devedesetSpasovdanaca. Me|u poseti-ocima su bili porodica iro|aci dr Milovanovi}a, asude}i po ogromnominteresovawu, predstava jetek zapo~ela svoj pozori{ni`ivot. - Nastala je povodom sto

godina od ro|ewa na{eg zna-menitog Drenov~anina, poz-natog srpskog virusologa

koji je uspeo da adaptaci-jom morbila u pile}emembrionu ostvari epohalnootkri}e koje je omogu}ilostvarawe vakcine protivmalih bogiwa, kasnijekori{}ene u celom svetu.To veliko otkri}e napravioje ~ovek ~ija je rodna ku}au na{em selu, po wemu ijedna ulica ovde nosiwegovo ime, rekao je za“Bilten” Mihajlovi}.

Dr Milovanovi} u svomradnom veku bavio seistra`ivawima, zavr{iomedicinske nauke iako jevoleo tehni~ke, ali zbogmaterijalne situacije Vojskaga je stipendirala za studi-je medicine. Usavr{avao seu Bostonu, radio u okviruSvetske zdravstvene orga-nizacije edukaciju u Meksikui drugim zemqama.Koncertna predstava tra-jala je 70 minuta, a tokom

we prikazan je ceo `ivotnau~nika iz Drenovca, odro|ewa do smrti. - Obuhva}eni su segmenti

{kolovawa u Drenovcu, dobi-jawe Sedmojulske nagrade isve ostalo. Foklor je u ele-mentima, a glavni glumac inarator Nemawa @ivanovi},koji tuma~i lik doktora, svevreme je na jednoj straniscene, dok se na drugoj odvi-ja pri~a kroz glumu, pesmu,folklor, obi~aje... Mi smozaista izuzetno ponosni nana{eg sugra|anina, dokto-

ra Milovanovi}a, i mislimoda o wemu treba da se pri~ajer se malo zna, a ostvarioje veliko otkri}e, zakqu~ioje Mihajlovi}.Veliko interesovawe, sja-jna predstava, odnosnoizuzetan rad i talenat"Spasovdanskog veza"prikazani na sceni rekon-struisanog Doma kulture uDrenovcu, ostavili su veli-ki utisak na sve posetiocete zimske ve~eri.

N. Stankovi}Foto: SShhuummeePPhhoottooggrraapphhyy

Uz blagoslov Crkve,para}insko Udru`ewepotomaka ratnika Srbije od1912. do 1920. godine, usaradwi sa Hramom SveteTrojice, Kolom srpskih ses-tara i para}inskomTuristi~kom organizacijom,organizovalo je lomqewe~esnice na Bo`i} upaviqonu u parku prekoputa Crkve.Ovo je prvi takav doga|ajposle Drugog svetskog rata,a osim nekoliko stotinagra|ana, doga|aju su pris-ustvovali predstavnicilokalne samouprave, javnihinstitucija i brojnihudru`ewa. Bo`i}nu ~esnicute{ku 45 kilograma dari-vala je pekara "Milo{evi}tim". Gra|ani su, nakonlomqewa, komadi}e poneli

svojim ku}ama, a trojenajsre}nijih prona{li suu wima zlatnike.

Jedna od wih, LeaTrajkovi}, bila je istin-ski odu{evqena, po`elelaje svima da po{tuju Crkvui, naravno, sre}an Bo`i}!Milo{ Trandafilovi}, uime Organizacionog odbo-ra, najavio je da }e sepotruditi da lomqewe~esnice u parku ubudu}ebude tradicija u na{emgradu.Pre ovog verskog ~ina u

Hramu Svete Trojiceodr`ana je sve~ana liturgi-ja, a na Badwe ve~e, poobi~aju, i u prisustvuvelikog broja vernika, uporti je paqen badwak.

Z. Ra{i}Foto S. Jelisav~i}

Koncert Lene Kova~evi}odr`an 25. decembra bio jebesplatan, a sala pozori{taprepuna qubiteqa ove vrstemuzike koji su u`ivali sko-ro dva sata u glasu iizvo|ewu poznate xezpeva~ice. Poseban utisakostavio je prate}i bend, kojije svojim solo deonicama imuzi~kom pratwom zna~ajnouticao na kvalitet koncer-ta. Kraj je pozdravqen burn-im aplauzom, pa su usledi-la i dva bisa, a zatim slikawesa publikom u pravoj novo-godi{woj atmosferi.

Organizator izuzetnogmuzi~kog doga|aja bila je

Turisti~ka organizacija, adirektor Aqo{a Gligorijevi}rekao je da su 2019. godinuzavr{ili zaista uspe{nim,sjajnim koncertom na zadovo-qstvo publike, kao i da }ese truditi i naredne godineda organizuju dobre koncerte,da programi iz kulturebudu {to bogatiji.Lena Kova~evi} je podseti-la na svoje hitove saprethodnih albuma, pevalaje i strane hitove iz osamde-setih godina u xezaran`manu, razgovarala sapublikom o svojoj muzici ikoncertima, podsetila da jeve} nastupala u Para}inu

pre tri godine... - Drago mi je {to je

para}inska publika takodobro prihvatila koncert.Treba da se vi|amo svakegodine jer je va{a publikaveoma topla, ose}ala sam sekao me|u prijateqima. Na{repertoar je bogat stilskii `anrovski tako da je zarazli~ite generacije, a

pokazali smo i da je xezmuzika bliska svima. Dragomi je {to mo`emo da svi-ramo ono {to volimo, dakroz muziku mogu da dam deosebe iako to ne mora da budekomercijalna muzika. Ve}dugo, godinama, pevam xezobrade, dok nisam prona{latim koji je pravio pesme zamene, {to je publika pri-

hvatila, kazala je nakon kon-certa poznata peva~ica, kojojpredstoje nastupi u zemqii inostranstvu.Puno lepe muzike i dobarizbor pesama u~inili su ovomuzi~ko ve~e izuzetnim, takoda su i publika i izvo|a~iponeli sjajne utiske.

N. Stankovi}Foto: FB Turisti~ke organizacije

PREKO 200 KOSTIMA

Za potrebe predstavekori{}ene su tri nezavisnescene, preko 200 razli~itihkostima, vi{e od 150rekvizita i detaqa nasceni. Kori{}ena je najmod-ernija rasveta i scenskiefekti, a intenzivnapriprema trajala je dvameseca. Tekst je napisaoAleksandar Mihajlovi},a re`iser je DraganVelimirovi}, ina~e umet-ni~ki rukovodilac KUD"Spasovdanski vez".

TRADICIJA U

SVOJNOVU I

POTO^CU

Bo`i}ni prazniciobele`eni su na tradi-cionalan na~in uSvojnovu i Poto~cupaqewem badwaka, uzpodelu bo`i}nihpaketi}a deci.

Goran Marjanovi},odbornik iz Svojnova,ka`e da se Badwi danuz verski obredobele`ava u tom seluve} 17 godina, te da jedeci podeqeno 120paketi}a. Preno{ewe inegovawe tradicije iverskih obi~aja mla|imgeneracijama osnovni jeciq ovakvih okupqawa. Nakon Svojnova, cere-

monija zajedni~kog paqe-wa Badwaka i podelapaketi}a odr`ana je iu Poto~cu. B.D.

SJAJAN KONCERT LENE KOVA^EVI] U POZORI[TU PRED NOVU GODINU

DRENOVAC SU ODU@IO SVOM NAU^NIKU KOJI JE OMOGU]IO VAKCINU PROTIV MALIH BOGIWA

““@@IITTIIJJEE DDOOKKTTOORRAA MMIILLAANNAA MMIILLOOVVAANNOOVVII]]AA””

XEZ MUZIKA BLISKA SVIMA

Nemawa @ivanovi}, narator i u ulozi doktora

PARA]INCI PROSLAVILI BO@I], A PRVI PUT POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA

LOMQEWE ^ESNICE U PARKU

Svojnovo

Dobitnici zlatnika

~etvrtak 16. januar 2020.12 Dru{tvoBilten

Po~ev od 1967. godineSavez slepih Srbije dod-equje nagradu "FilipVi{wi}" kao svojenajvi{e priznawe pravn-im i fizi~kim licima zaizuzetne rezultate kojidoprinose dru{tvenojafirmaciji i re{avawuproblema slepih i slabo-vidih. Od ustanovqewanagrade, wu dobijaju pojedan pojedinac i pravnolice, a za pro{lu godinuto priznawe je uru~enoOp{tinskoj organizaci-ji slepih i slabovidih izna{eg grada.

Nagrada je stigla zaproizvodwu belih {tapo-va kao neke vrste poma-gala za slepe i slabovide,

kao i za humanitarnirad, saznajemo od predsed-nika te organizacijeTiodora Veqkovi}a, kojidodaje da jo{ izra|uju iBrajevu azbuku na na~inekako bi je slepe i slabo-vide osobe lak{esavladale, a oni kojivide po`eleli da upoznajutu azbuku i savladajuna~in ~itawa. - Proizvodwu belih

{tapova zapo~eli smopre pet godina, kada smoshvatili da na tr`i{tunedostaje ova vrsta poma-gala. Najpre smoizra|ivali jednodelne{tapove od drveta, a saporastom proizvodwe,rasla je i na{a ve{tina

wihove izrade.Posle jednodelnih,krenuli smo sa izradomdvodelnih, a potomtrodelnih, ~etvorodel-nih, ~ak i petodelnih{tapova, {to zavisi odzahteva naru~ioca posla.

Drvo smo zamenili plas-tificiranim aluminiju-mom, te su na{i {tapovivrlo kvalitetni i trajni,obja{wava Veqkovi}.Godi{we u ovoj organi-

zaciji naprave oko 300{tapova koji odlaze urazli~ite gradove Srbijei regiona. Ta koli~inanije mala s obzirom nato da je re~ o pomagalukojim se slepa osoba slu`igodinama, traje prakti~nodok se ne izgubi. Saznajemotako|e da {tapove izra|ujuuglavnom Tiodor iposlovni sekretar Sne`anaKova~evi}, ali, kada jeneophodna izrada ve}egbroja, organizacija anga`ujei dodatnu radnu snagu.

M.S.

U prostorijama Grupegra|ana "Odbranimo Grzu"26. decembra odr`ana jekonferencija za novinare,na kojoj su weni pred-stavnici ZoranKojadinovi} i MilomirRu`i} objavili da je sadai zvani~no ukinutagra|evinska dozvola zaizgradwu mini-hidroelek-trane na Grzi. - Vest da je poni{tena

prva gra|evinska dozvolana teritoriji RepublikeSrbije za izgradwu minihidroelektrane na Grziza nas je veoma va`na, a mismo se potrudili da tone bude zbog toga {to suistekli neki uslovi imogu}nosti, ve} zato {tosmo se trudili da na|emodovoqno razloga. Ovo jepilot re{ewe kako trebasve op{tine da rade, organkoji je izdao gra|evinskudozvolu je istu iponi{tio. Lokacijskiuslovi kod nas su bilitakvi da smo mogli dadamo sugestiju kako trebapostupiti i to smouradili. Danas se navr{ava

godinu dana kako smo predodbornicima na sedniciSkup{tine op{tineizlo`ili problem. Predalismo peticiju gra|ana koju jetokom pet radnih dana pot-pisalo blizu 6.000 qudi, pa

smo du`ni da gra|animasaop{timo da smo kona~nore{ili problem i da jegra|evinska dozvola za izgrad-wu MHE poni{tena, rekao jetom prilikom, Kojadinovi}. “Odbranimo Grzu” nas-

tavqa da radi na eko-lo{kim problemima i kakoka`u, gra|ani im se ~estoobra}aju za probleme uovoj oblasti. O~uvaweprirode i spre~avawewenog naru{avawa i daqesmatraju svojim zadatakom,u zakonskim okvirima.Ina~e, da bi epilog saMHE na Grzi bio uki-dawe dozvole, borili su segodinu dana, nagla{avaju,bez ijedne podnetekrivi~ne prijave i u sarad-wi sa Op{tinom Para}in.

N. Stankovi}

Polivalentna patrona`naslu`ba je obavezni orga-nizacioni deo i iskqu~ivopreventivna slu`ba Domazdravqa, koja u osnovi svo-ga rada deluje u porodicii zajednici sa pojedinci-ma ili grupom qudi.Terenski rad podrazumevaspecifi~ne uslove rada uodnosu na vreme, mesto ipotrebe stanovni{tva zazdravstvenom za{titom,ali i potrebnuopremqenost i znawazdravstvenih radnika,patrona`nih sestara. Slaba pokretqivost,

nedostatak opreme,fizi~ka neprepoz-natqivost pri pru`awuusluga, uz smawen brojsestara, bitnoonemogu}avaju slu`bu dazadovoqi sve potrebestanovnika Op{tine, paje dobijawem sredstavana konkursu CRH"Partnerstvo zabudu}nost" stvorenamogu}nost poboq{awarada ove slu`be Domazdravqa.Slu`ba je opremqena

odgovaraju}om ode}om,obu}om, patrona`nim tor-bama i biciklom, a pros-tor u Domu zdravqa gde

sestre provode mawi deovremena potrebnimname{tajem za sme{tajkartoteke.Nabavkom prevoznog sred-stva prilagodqivog uslovi-ma gradske sredine ipotrebnom opremom za radznatno su poboq{aniuslovi za sprovo|ewe pro-fesionalnih zadatakaslu`be kako u broj~anom,tako i u kvalitativnomsmislu, pru`awem usluga utrenutku stvarne potrebeili poziva korisnika.Kako su prioritetporodiqe i bebe, zadovo-qewe ovih potreba dopri-nosi mirnijem i nadasveuspe{nom rastu i razvojudece i porodice. U daqemdelovawu, sve je to uslu`bi zdravqa i kon-tinuiranog rada na pre-venciji i ukqu~ivawe,planskim radom, velikogdela populacije. Prioritetu posetama porodiqi inovoro|en~etu se name}ekao zahtevan u svakom sis-temu, a wegovo negovawerazvija dru{tvo u celini.Mobilnost je u tom smislupreduslov za realizaciju.

@aklina Romih, patrona`na slu`ba

Doma zdravqa

Ve} godinama para}inskoUdru`ewe svih penzioneraizuzetno dobro sara|uje sa[umskim gazdinstvom “Ju`niKu~aj” iz Depotovca, a topotvr|uje i posledwa akci-ja po{umqavawa koju jeudru`ewe iniciralo pro{lejeseni. Naime, penzionerisu zasadili 2.000 sadnicagorskog javora na povr{iniod jednog hektara na potesuIgri{te - teku}e bare.Prema re~ima predsednikatog udru`ewa Milana Ili}a,dogovoreno je da sepo{umqavawe daqe obavqasvakog novembra, a okopavawesadnica svakog aprila. - Ciqnam je da podstaknemo i dru-ga penzionerska udru`ewa u

Srbiji na sli~ne akcije jer,poznato je, broj udru`ewapenzionera nije mali, a sadruge strane, penzionerskadoma}instva u velikoj merikoriste drvo za ogrev, pa}e ovakve akcijepo{umqavawa koliko-tolikoobnoviti resurse {uma, objas-nio je Ili}. Jedan broj sta-bala je zasa|en i u dvori{tuvrti}a “Kolibri” u na{emgradu, kao i u dvori{timavi{e osnovnih {kola.Ovih dana, najavquju iz

Udru`ewa svih penzionera,po~iwe upis ogrevnog drve-ta - bele bukve, za narednugrejnu sezonu. Cene su povo-qne, a pla}awe je na vi{erata. Z. Ra{i}

PRESTI@NO PRIZNAWE SAVEZA SLEPIH SRBIJE PARA]INSKOJ ORGANIZACIJI

“FILIP VI[WI]” ZA BELE [TAPOVEOva nagrada zna~i da je para}insko udru`ewe u 2019.bilo najboqe me|u srodnim organizacijama u Srbiji

IZVOZ U KATAR

Osim korisnicima uSrbiji, beli {tapoviiz Para}ina koristese i {irom regiona,stigli su do [ibeni-ka i Splita, a oko1.300 komada pro{legodine isporu~eno jeUniji slepih islabovidih dr`aveKatar, na obostranozadovoqstvo. Para}inska organi-zacija slepih islabovidih, ina~e,broji oko 70 ~lanova.

CIQ: BEZ MHE U CELOJ OP[TINI

Ciq grupe “Odbranimo Grzu” je da na celoj teritorijipara}inske op{tine ne bude mogu}nosti za izgrad-wu MHE, zbog ~ega su, prema re~ima Vladana Vugdelije,SO Para}in podneli zahtev za dono{ewe odluke oizradi izmene i dopune Prostornog plana Op{tine, kaoi Plana generalne regulacije za izleti{ta Grzu iSisevac i Plana detaqne regulacije “Grza centar 1”.

KONFERENCIJA ZA MEDIJE GRUPE GRA\ANA “ODBRANIMO GRZU”

PONI[TENA DOZVOLA ZA MINI-ELEKTRANU^lanovi ove grupe podse}aju da je peticiju protiv izgradwe MHE na Grzi potpisalo blizu 6.000 sugra|ana

ZAVR[EN PROJEKAT "IDEMO DAQE" DOMA ZDRAVQA

BOQI USLOVI ZAPATRONA@NU SLU@BUSredstvima po konkursu kompanije “CRHSrbija” za patrona`u su obezbe|eniode}a, obu}a, patrona`ne torbe i - bicikl

NA INICIJATIVU UDRU@EWA SVIH PENZIONERA

Jedan od razloga za akciju je i {to penzioneri tro{eovaj resurs za ogrev. Upravo po~iwe upis

ZASA\ENO 2.000STABALA JAVORA

Na KZM govorio je Zoran Kojadinovi}

Tiodor Veqkovi}, predsednik udru`ewa

[tap omogu}ava kretawe osobama koje ne vide

~etvrtak 16. januar 2020. 13Zdravqe Bilten

[TA SVE MO@EMOAko ne mo`ete da izaberete izme|u vo}a i

~okolade, odaberite ~a{u vode.Ako je ve} pono} a jo{ gomilu posla imate, iditena spavawe. Sve mo`ete uraditi ujutru alini{ta ne mo`e popraviti posledice neprospavaneno}i.Putujte! Koristite prilike da posetite neko novomesto. Putovawe je savr{en na~in da steknete iskust-vo, znawe, mudrost i da se ne ose}ate staro, da du`e`ivite.Pre nego {to iznesete svoje mi{qewe ili se

ukqu~ite u raspravu koju vode druge osobe, upitajtesebe da li vas se ti~e to, da li je bitno va{emi{qewe. Ako je odgovor "ne", za{to se onda tru-diti?Ulagati emocije i vreme u nekoga ko se prema vamau`asno lo{e pona{a je nepotrebna aktivnost.Sva|e nikada nisu pomogle nekome da otkrijeistinu, zato se {to pre izvucite iz toga, u{teditei vreme i `ivce.Nekoliko dana provedenih u osami, u dru{tvu sop-stvenih misli, u~ini}e puno vi{e za va{e zdravqeod bilo kog "detox" programa.

SAVET PLUS

IZREKA

@aba u bunaru ne zna za veli~inu neba. Japanska poslovica

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi}

patrona`na sestraDoma zdravqa Para}in

PUTOKAZ ZA RODITEQE

Deca imaju potrebu da se igrajusa drugom decom. Nekada, ne takodavno, deca su se igrala udvori{tima, na igrali{tima iulicama. Danas se taj javni pros-tor smatra potencijalno opasnimi samim tim neprikladnim zaboravak dece bez nadzora odraslih.Iz toga razloga, naro~ito u ve}imgradovima, svoje drugare decanalaze u vrti}ima i u svojimdomovima, gde ih povremenopose}uje neki drug ili drugarica.Roditeqi zato spasavaju svoju decuusamqenosti i dosade postaju}iim "drugari u igri" kod ku}e.Me|utim, zbog velike razlike

izme|u odraslog i deteta, wihovodnos ne mo`e da bude ravnopra-van. Roditeq treba da vodi iusmerava dete, i bez obzira nakoli~inu qubavi, on je taj koji tre-ba da disciplinuje dete. Problemnastaje onda kada roditeq prete`nofunkcioni{e kao "drugar"poku{avaju}i da se oko svegadogovori sa detetom, izbegavaju}isvaki konflikt. Oko sedme, osmegodine, ta deca postaju neposlu{na,a sa svakom slede}om godinomproblem se pove}ava.

Roditeqi deci treba da pru`e{to vi{e qubavi ali i disciplinu,kako bi ostvarili svoj roditeqs-ki ciq, a to je da pripreme decuza samostalni `ivot u dru{tvu.Malim detetom upravqa wegovabiologija, "princip prijatnosti",to jest uverewe da je korisnosamo ono {to je prijatno, a da je{tetno sve neprijatno. Roditeqzastupa qudsko dru{tvo i on je tajkoji jednostavno mora da ulazi ukonflikt sa detetovim `eqama, teda kroz razli~ita "ne sme{" i"mora{" nau~i dete da postojegranice izme|u dopu{tenog inedopu{tenog, kao i da mu izgra-di higijenske i druge navike.Upravo kroz disciplinovawe odstrane roditeqa dete izgra|ujesposobnost samodiscipline koja}e mu i te kako biti potrebna kas-nije u odraslom `ivotu.^esto deca koju su vaspitali

"roditeqi-drugari", uprkos svojojinteligenciji, talentima i {irokojobave{tenosti, jednostavno neumeju da upravqaju sobom.Nedostatak samodiscipline ih~ini neuspe{nim u svim oblastimau kojima je potrebno du`e

kora~ati ka ciqu. Kako ova decanisu nau~ila da se kod ku}e nosesa autoritetom, ona ne podnose nikasnije autoritete u `ivotu. Nerazlikuju {ta zna~i "bitipodre|en", {to je dru{tvena ulo-ga, od "biti ponizan", {to jeuloga ni`e vrednosti. Posebnosu ugro`ena deca ~iji roditeqiinsistiraju da im budu najboqi dru-govi u tinejxerskim godinama.Pored toga {to ~esto optere}ujudecu negativnim pri~ama o drugomroditequ, od wih o~ekujurazumevawe i podr{ku. A kadadete poku{a da ostvari neku emo-tivniju vezu sa vr{wakom, oviroditeqi reaguju uvre|eno{}u iqubomorom. Nekada, umesto da sepona{aju kao mama ili tata,pona{aju se kao starija sestraili brat, ili u jo{ gorem slu~aju,zamewuju uloge, tako da detestavqaju u ulogu wihovog rodite-qa koji treba da zadovoqi wihovepotrebe.U redu je povremeno biti dete-

tov "drugar u igri", ali trebaznati da iz te pozicije nemapravilnog vaspitawa

Roditeq je da roditequje!

RODITEQ JE DA RODITEQUJE

Jedna od stvari koja nas{titi, osim krova nadglavom, jeste ode}a.Potreba za pokrivawemtela je postojala jo{ kodpe}inskih qudi koji su utu svrhu upotrebqavaliko`u `ivotiwa, dok danaspostoji zapawuju}i brojmaterijala od kojih seode}a pravi. Ranije se na{a ko`a sma-trala jako efikasnom,nepropusnom barijerom i dahemijske i otrovne sup-stance mogu u}i u telotek putem organa disawaili varewa. Vremenom je,me|utim, zapa`eno, da ko`aipak propu{ta raznematerije tako {to se onerastvaraju u sebumu nawenoj povr{ini i na tajna~in prodiru dubqe. Toje svakako korisno pri-meniti u medicini, reci-

mo stavqawem na ko`uflastera natopqenihlekovitim sredstvima pro-tiv bolova, kontracep-tivnih, hormonskih idrugih, ali tu ulogu,na`alost, igra i ode}anatopqena supstancama ~ijelo{e posledice ne oseti-mo odmah.Ode}a od neprirodnih

materijala, pri tom uzana itretirana sintetskimhemikalijama (postoji ihoko 8.000) koje masovnokoristi tekstilna indus-trija, spre~ava pore nako`i da di{u tako {toona neprestano upija iizbacuje otrove od kojih sestvara toksi~na me{avina{tetnija od pojedina~nihotrova, me|u kojima su isredstva protiv zapaqivosti.Wihov efekat je biokumu-lativan i... nepredvidiv.

Ukoliko bismo `eleli daodstranimo ovakvu opasnost,moramo biti vrlo obazrivipri kupovini ode}e. Trebaizbaciti iz upotrebe sveve{ta~ke i hemikalijamatretirane materijale, kakoza nas tako i za decu. Osimgarderobe, tu spadaju iposteqina, presvlake zaname{taj, zavese, pe{kiri,tepisi, du{eci...U posledwe vreme se sve

~e{}e na komadima ode}e uprodaji mogu videti etiketesa upozorewem da ih preprvog no{ewa treba oprati~ak i do tri puta. Zbogtoga, radi svog zdravqa,potrudite se da kupujeteode}u od prirodnih mater-ijala i da izbegavate onuproizvedenu u dalekois-to~nim zemqama, pa makarna woj stajale etikete poz-natih robnih marki.

Ve}ina qudi brendove sma-tra garancijom kvalitetai sigurnosti, {to uop{tenije slu~aj. Zapamtite dasu moda i lepo obla~ewestvar kreativnosti, dobrogukusa i stila sa li~nimpe~atom i notom, a nenovca i firmirane garder-obe. Za po~etak, nemojte da vashvata strah nego senaviknite da na ode}iuvek ~itate deklaracije. Nekupujte ode}u koja se ~istisamo hemijskim putem inau~ite da prepoznajeteve{ta~ke materijale: onise ne gu`vaju, ne skupqa-ju, ne zahtevaju peglawe,lako se su{e... Ta~no je da su neki od tihmaterijala laki zaodr`avawe, ali su zatote`i - kad je zdravqe upitawu!

Na{a ishrana prati promene u prirodi i temeq jeuspe{nog prilago|avawa tela i psihe. Zato u zimskom peri-odu slo`ite obrok sa nekim od slede}ih namirnica:- Beli luk: poja~ava varewe i zagreva telo. Uz to, imaoko dve stotine aktivnih materija. Bogat je eteri~nim uqi-ma koja sadr`e sumpor, vitaminima (A, B1, B2 i C), min-eralima (kalijumom, gvo`|em, jodom, kalcijumom, selenomi fosforom), sadr`i aminokiseline, enzime, poliozepoput insulina, adenozina i alicina. Ima izuzetno jakaantivirusna, antibakterijska i antifungalna svojstva.Sna`an je antioksidans, deluje protivupalno i odli~no uti~ena imunitet. Svakodnevno pojedite 2-3 re`wa belog luka.Uz luk, jedite jo{:- ^ili papri~ice, semenke goru{ice i crni biber.- Crveno so~ivo, med, sve mle~ne proizvode: zagreva-ju telo.- Kukuruz i kesten: dobar su izvor energije.- Mahunarke, celovite `itarice, krompir, musli:

bogati su magnezijumom.- Mladi gra{ak, lanene semenke, ora{asti plodovi,

proso, zob, heqda: poma`u razvoju mentalnih sposobnos-ti i reproduktivne funkcije. Hrana se jede jer nam je potrebna, a ne zato jer se voli iline voli. Birajte zato korisno za sebe i svoju porodicu.

APOTEKA U MALOM

ZIMA, ZIMA, E PA [TA JE...

Bes je najdestruktivnija odsvih emocija. Izlivi besamogu uzrokovati sr~ani napad,mo`dane udare, prsnu}ekrvnih sudova. Bes mo`e dadovede do nastanka ~ira,migrene, astme i ko`nihoboqewa svih vrsta.Nekontrolisani bes uni{tava

brakove i veze, uni{tavali~nosti dece u razvoju,doprinosi gubitku posla ikarijere i predstavqa izvorvi{e nesre}a nego bilo kojadruga emocija.Obuzdajte se, vodite ra~unao sopstvenim emocijama idr`ite bes pod kontrolom.

STVARNO OZBIQNO

BES, JEDAN ODIZVORA NESRE]E

OBRATITE PA@WU NA MATERIJAL OD KOG JE IZRA\ENA VA[A GARDEROBA

MO@E LI ODE]A BITI OTROVNA?

~etvrtak 16. januar 2020.14 KulturaBilten

Sutradan, kraq je oti{ao u Jagodinu,odakle se, kolima, odvezao do Liparai Cerjaka. Tu se nalazio 19. puk, ~ijega je hrabro dr`awe oraspolo`ilo.Odatle se vratio u ]upriju, gde jesaznao da se u gradu nalazi iprestolonaslednik. Nije zabele`ioda li se sreo sa sinom, ali se pono-vo sastao sa generalom Juri{i}emkoji je do{ao iz Kru{evca da ga vidi.Iako su grad sve ~e{}e bombar-dovali nema~ki avioni, generalJuri{i} je odredio sutra{wi pro-gram kraqevog kretawa. Narednogdana, stari vladar se uputio auto-mobilom do polo`aja kod Drenove,Viti{ta i Ani{ta, gde su senalazile trupe III i V prekobrojnog

puka, kao i VI i IX puka, ~ije jeborbe posmatrao. Po povratku safronta primio je vest da su srpsketrupe napustile liniju fronta kodAleksinca, {to je nalagalopovla~ewe sa polo`aja na kojima suse tada nalazili, napu{tawe Jagodinei ]uprije. U protivnom, bile biopkoqene i zarobqene. Kraq je`alio zbog napu{tawa "ovih divnihi jakih polo`aja", ali izbora nijebilo. U ranim jutarwim ~asovima, 3.

novembra, kraq Petar je do{ao na`elezni~ku stanicu u ]upriji unameri da se ukrca u voz zaKru{evac. Tu se suo~io sa rasulomi haosom. "Sve zaglavqeno, kako

pruga tako i putevi, silna navala sve-ta, vojske i izbeglica. Evakuisawevagona, gde mogu nek samo idu",zapisao je u Dnevniku. Vi{e odsvega zabrinulo ga je povla~ewweTre}e armije generala Juri{i}a,{to je wene polo`aje ostavilonebrawenim. Iz Vrhovne komande supodsticali kraqa da obilazi drugetrupe i polo`aje, kako bi vojsci uliohrabrost i podstakao je da se bori."Jer ovo povla~ewe hr|avo deluje nana{ svet, to je milicija a nijestalna vojska, na koju povla~ewa neuti~u". U Popodnevnim satima pris-peo je u Kru{evac. U svom vagonurazgovarao je sa Dobrom Ru`i}em,kojeg je zadr`ao na ve~eri. Ovaj ga

je obavestio da je prona{aoMiroslavqevo jevan|eqe i da ga jepredao prestolonasledniku.Napomena prire|iva~a: Ovako je@ivojinovi} razumeo Kraqevednevni~ke bele{ke. Kod drugihsam na{ao i koristio ne{to dru-ga~iji detaq u vezi sa Para}inom.Evo te interpretacije: Kraqevvagon, verovatno iz bezbednosnihrazloga, ostao je u Para}inu, aKraqa su kolima odvezli u ]upri-ju, a potom ga vozili po linijifronta koji se povla~io ka jugupred nadmo}nijim neprijateqem. Da bi ~italac imao jasniju slikuo kontraverznom pitawu, daje seodlomak iz kraqevog Dnevnika:

6. svi}e. Posle 7. krenusmo ido|osmo na stanicu u Para}in. -Sve zaglavqeno, kako pruga, takoi putevi, silna navala sveta, vojskei izbeglica. - Evakuisawe vagona,gde mogu nek samo idu. Juri{i}evaIII armija povla~i se, prime}enoda na neka mesta nestaju na{i!14.30 do|e i puk. Nedi}, zamoliome da krenem put Kru{evca da malowima olak{am saobra}aj. U istovreme da obilazim i druge armi-je, da vojnici vide da je uz wihkraq. Jer ovo povla~ewe hr|avodejstvuje na na{ svet, to je mili-cija a nije stalna vojska na koju tapovla~ewa ne uti~u.

(nastavi}e se)

KRAQ PETAR PRVI KARA\OR\EVI] U PARA]INUBELE[KE SA PARAKINOVOG BRODA

Priredio:\or|e Petkovi}

U sredu, 25. decembra,u galeriji Kulturnogcentra “Para}in“ jeotvorena ve} tradi-cionalna novogodi{waprodajna izlo`ba slika,~etrnaesta po redu.Izlo`bu je otvorioNenad Jevti}, a poobi~aju, poseta je biladobra, atmosfera novo-godi{wa; bilo je poseti-laca i iz susednih grado-va.

Svoje radove jeizlo`ilo dvadesetakautora, slikara, vajara,

grafi~ara, kerami~ara.Cene su pristupa~ne, kre}use od 20 do 300 evra.Zastupqene su razli~itevrste likovnog ume}a,razli~ite tehnike sarazli~itim motivima:keramika Slavice Kosti}Rako~evi}, ikone ZoranaMilenkovi}a i DragoslavaStojanovi}a, crte` GoranaIli}a iz ]uprije, skulp-ture Mile Ceki}, duborezNenada Gli{i}a. [to seti~e slikarskih tehnika,preovla|uje uqe na plat-nu, ali su tu i naiva Ane

Milosavqevi} i akvare-li Ivana \eli}a. U pogle-du motiva, najvi{e imapejza`a: slike jakih boja@ivote Bajki}a, prozra~neslike poznatih predelaDu{ana Ru`i}a i OlgeMan~i} Lodike, slikaprirode Milivoja[}epanovi}a, realisti~neslike starih zgradaMiroslava Stamatovi}a iSrbobrana Boce Kilibarde,slika vodopada Sla|anePetrovi}, te vangogovoskeslike `utih suncokreta icrvenih makova Bore

Leki}a. Osim toga, tu sui portreti Dejana DekijaMilivojevi}a iz Jagodinei Marka Vlajkovi}a, kao istilizovane figure BojanaPetrovi}a.Svode}i svoje utiske,

Nenad Jevti} je rekao daje ovogodi{wa prodajnaizlo`ba slika i drugihlikovnih izraza sa~uvalavisok nivo u pogledukvaliteta radova, te upogledu pose}enosti nasamom otvarawu.Izlo`ba jeotvorena do prvog febru-ara. D. Nikoli}

Krajem svake godine,~lanovi Kwi`evnog kluba"Mirko Bawevi}" odr`ava-ju smotru kwi`evnih rezul-tata postignutih tokom pro-tekle godine. Uverena udijalekti~nost stvarala{tvai `ivota, ovogodi{wusmotru, odr`anu 26. decem-bra, Gordana Vojinovi}, ured-nica kwi`evnog programa,otvorila je poznatimWego{evim stihovima, nakon~ega je Olga Ru`i} Lodika,predsednica Kluba, podsetilana glavne aktivnosti Kluba,me|u kojima poseban zna~ajimaju nau~ni skup posve}en`ivotu i delu MirkaBawevi}a i pesni~ki mara-ton odr`an na Grzi.Saop{tewa sa nau~nog sku-pa ve} su se na{la uzborniku koji je pripremiodr Predrag Ja{ovi}. Osimtoga, ona je istakla zna~aju~e{}a ~lanova Kluba nakwi`evnim konkursima imanifestacijama, kao i zna~ajsaradwe sa drugim klubovi-ma, pa je zbog naro~ito `ivesaradwe sa Klubom za staralica iz Para}ina uru~ilazahvalnicu predstavniku togKluba. Na kraju svog obra}awa,

Ru`i}eva je prigodnim pok-lonima i toplim re~imaizrazila posebnu zahvalnostGordani Vojinovi}, kojaodlazi u penziju, za sve {toje tokom godina u~inila zakwi`evni `ivot u na{emgradu, po{to je bila glavniorganizator i medijator bro-jnih kwi`evnih ve~eri, pre-davawa i promocija kwiga, teurednik vi{e kwi`evnihizdawa.Nakon ovog op{teg prikazastvarala{tva Kluba, ~lanovisu, redom, govorili o svojimkwi`evnim radovima,pohvalama i priznawima, a

neki od wih su kazivali isvoje stihove. Svakako, me|unajstarije i najplodnijestvaraoce spadaju \or|ePetkovi}, Tomislav \oki}i Radmila Milojevi}.Petkovi} je naveo niz svo-jih radova u raznim zbor-nicima i ~asopisima,nastalih na osnovu wegov-og u~e{}a na nau~nim ikwi`evnim skupovima{irom Srbije, o ~emu jeve} bilo re~i na strani-cama ovog lista. On seprisetio da, za razliku oddana{weg obiqa objavqenihkwi`evnih naslova, u

posleratnom periodu una{em kraju nije bilonijedne objavqene pesni~kekwige sve do 1970. godine,kada se pojavila wegovazbirka pesama "Tmini utalase" pod pseudonimom\oka Puri}. Me|utim,kako se nekim tada{wimuticajnim partijskimkadrovima u~inilo da autorgovori o odsustvu slobode,kwiga je zavr{ila natavanu, odakle je iza{la nasvetlost dana tek nakon25 godina. Na kraju svogizlagawa, Petkovi} jesvilenom maramom Zlate

@ivadinovi} nagradioJugoslava Risti}a, povodomwihove plodne saradwe naizdava~kom planu.Iz izlagawa Tomislava

\oki}a i Radmile Milojevi},a kasnije i drugih ~lanova,videla se wihova plodnaliterarna aktivnost -objavqene pesni~ke kwigei poezija u dnevnim novin-ima, kwi`evnim ~asopisima,zbornicima i antologijama,zatim kwi`evna priznawa,pehari, pohvale i nagrade, o~emu je, tako|e, bilo re~i nastranicama na{eg lista.

D. Nikoli}

Povodom godi{wice smrti pesnikiweGordane Miqkovi}, u organizaciji Biblioteke"Dr Vi}entije Raki}" i Kwi`evnog kluba"Mirko Bawevi}", pred kraj decembra odr`anoje memorijalno kwi`evno ve~e na kome se gov-orilo o wenom `ivotu i radu i ~itani su wenistihovi.

Gordana Miqkovi}, po obrazovawu in`ewergra|evine, a po pozivu pesnikiwa, bila je ~lanUdru`ewa kwi`evnika Srbije u Beogradu iMatice srpske u Novom Sadu, ali i nizadrugih kwi`evnih udru`ewa i saveza, me|u koji-ma i para}inskog KK "Mirko Bawevi}" i}uprijskog kluba "Du{an Mati}". Wena poez-ija je zastupqena u brojnim kwi`evnim~asopisima, zbornicima i antologijama.U~estvovala je na mnogim kwi`evnim mani-festacijama i dobila niz kwi`evnih priznawa,pohvala i nagrada. Objavila je zbirke pesama:"Sa prizvukom tuge", "Ve~nost poezije", "Svetkamenih figura" i "U susret prole}u". D.N.

DO PRVOG FEBRUARA U GALERIJI KULTURNOG CENTRA “PARA]IN”

NOVOGODI[WA PRODAJNA IZLO@BASvoje opremqene radove po pristupa~nim cenama izlo`ilo je dvadesetak pomoravskih umetnika

TRADICIONALNA GODI[WA SMOTRA REZULTATA RADA KK "MIRKO BAWEVI]"

SVE^ANA SEDEQKA KWI@EVNOG KLUBAMEMORIJALNO KWI@EVNO VE^E

Na ovom doga|aju klub je predstavio nove naslove, publikacije, nagrade...

SE]AWE NA GORDANU MIQKOVI]

~etvrtak 16. januar 2020. 15Kultura Bilten

Gostuju}a izlo`ba "@eneu anti~kom Rimu" otvorenaje 13. decembra u Zavi~ajnommuzeju i predstavila temukoja do sada nije bila ucentru istra`ivawa, a moglase pogledati do ovih dana.Autorka izlo`be je GordanaKovi}, muzejski saradnik-arheolog Narodnog muzejau [apcu, a na otvarawugovorili su direktorpara}inskog muzejaBranislav Stojanovi}, vi{ikustos-arheolog mr VesnaVu~kovi} i autorka. Temuizlo`be najboqe obja{wavacitat Augusta Bebela:"Najboqe merilo za kul-turu nekog naroda jestepolo`aj `ene". - Ta tema jeste retko

prezentovana, zanimqiva jei prili~no {iroka, zahtev-na. Usmerila sam se na`ene samog Rima i deli-mi~no na `ene koje su`ivele na teritoriji rim-skih provincija. Jednojtakvoj pripadala je na{adana{wa teritorija Ma~vei Pocerine, nekada{wa rim-ska provincija DowaPanonija. Poku{ala sam dapredstavim `ivot `enekoliko je to mogu}e jer seo wima u to vreme nijegovorilo. Naime, na osnovupisanih izvora, one nisuimale politi~ka prava,odnosno pravo glasa. Wihovna~in `ivota predstavilasam kroz materijal iz na{eanti~ke zbirke. Tada{we`ene su se bavile svojimporodicama, odgajale decu u

vreme kada je smrtnost decebila velika i radile susve {to rade i `ene danas,rekla je tom prilikomGordana Kovi}. Izlo`enieksponati otkriveni su ugrobovima, poput olovnihogledala namewenih zagrob-nom `ivotu, zatim kuhi-wsko posu|e, srebrninov~i}i sa likom rimskih

carica, te nakit poputzlatne min|u{e, prstewa,narukvice... Na panoima su bili tek-

stovi o `ivotu `ena iztog perioda. Ova atraktiv-na izlo`ba imala je jo{mnogo podataka, ali {tose ti~e nekog pore|ewa sapolo`ajem `ena danas, morase uzeti u obzir da su pra-

vo glasa `ene dobile prviput na Novom Zelandu kra-jem 19. veka, u [vajcarskojtek 1971. godine, te da sedanas u nekim dr`avamajo{ osporava obrazovawe`ene, kao i pravo na razvodjer deca po (tom) pravupripadaju ocu... @ene vi{ih slojeva u

anti~kom Rimu obrazovalesu se od sedme do 12.godine, sa 15 godina stu-pale u ugovorene brakove,nisu morale da uzimajumu`evqevo prezime ve}prezime porodice iz kojesu potekle, a ostajale supod vla{}u svog oca kojije vlast iskazivao premasvim ~lanovima familije.Jo{ puno zanimqivihdetaqa ~ulo se na izlo`bi"@ene i anti~kom Rimu",koju je zaista vredelopogledati. N. Stankovi}

Pred novogodi{we praznikeKulturni centar organizo-vao je u pozori{tu koncertgrupe "Trio Balkan strings",odnosno "Trio Balkanske`ice". Koncert je biobesplatan, a publika veomazadovoqna muzicirawem sja-jnog trija, koji je posledva sata koncerta iza{ao ina bis, posle velikogaplauza. Gitarski trio ~ine ZoranStar~evi} sa sinovima, pro-fesorima gitare Nikolom i@eqkom, koji sviraju balka-nsku muziku po kojoj su pre-poznatqivi, ali i etno xez,

xipsi sving i ostale vrstemuzike u sopstvenimaran`manima. Tokom kon-certa najstariji Star~evi}je sve vreme komunicirao sapublikom, predstavqaorepertoar, govorio o wihovojdugoj karijeri, nastupima usvetu. Podsetio je da je "Trio"svirao u Para}inu pre 13godina i najavio da }e seponovo na}i za isti brojgodina na istom mestu.Govorio je i o brojnimnagradama koje su dobilitokom karijere, izme|uostalog, za `ivotno delo

i nagradu za najboqigitarski orkestar name|unarodnom festivaluu Italiji. Originalna, atraktivna iautenti~na muzika brzo jena{la put i do para}inskepublike koja je u`ivala umelodi~nom gitarskomizvo|ewu, a ZoranStar~evi} je vi{e putaponovio da je muzika uni-verzalni jezik, te da suwihovu muziku razumelina svim koncertima, odRusije i Sibira do LosAn|elesa i San Franciska. Repertoar je bio u skladu

sa muzikom dr`ava kojesu proputovali, pa je svepo~elo obradom klasi~nemuzike - Bramsovom kom-pozicijom, zatim nas-tavqeno obradom rokmuzike gitariste ErikaKleptona, xipsi svingom,pa obradama muzikeBalkana, tako da su tokomkoncerta "pro{etali"muzikom celog sveta.

N. Stankovi}

U organizaciji Biblioteke"Dr Vi}entije Raki}" uKulturnom centru jepolovinom decembra pred-stavqena kwiga "Uspon:Prva kwiga Bezimenehronike" na{eg sugra|ani-na Maria Milosavqevi}a,sa kojim je razgovaralanovinarka Aleksina\or|evi}. Milosavqevi}ka`e da je kwiga nastalakao eksperiment i da sukritike razli~ite, te dase ~itaocima “mnogo dopa-da ili im se mnogo nedopada”. - Kwiga je deo serijala

postapokalipti~ne fan-tastike, posle kraja sveta,posle kolapsa dru{tva, sanekim natprirodnim ele-mentima, a ima i dozucrnog humora. Po~iwetako {to je ~ovek ispuzaoiz zemqe. Propustio jekraj sveta. Ne zna ko je, nezna {ta se desilo, oko

wega je sve uni{teno,razoreno, bande vladaju...Korumpirani trgova~kiesnaf kontroli{e tu pus-to{. Posle nekog vreme-na on shvata da pored toga{to je ustao iz mrtvih,ne{to nije u redu sa wim...Autor kroz razgovor i

tuma~ewe svog dela ka`eda, kao i u `ivotu, postojequdi koji imaju smislaza crni humor i oni kojiga nemaju. - Ja sam seli~no pomirio sa tim dauvek }emo imati ratove,uvek }emo imati kon-flikte i to je ono {tonas ~ini qudima takvimakakvi jesmo. Ve}ina qudibi volela da ru`ne stvarine postoje, ali na`alostpostoje, zakqu~uje autoruzbudqivog romana u kome}e svakako u`ivatiqubiteqi fantastike itrilera.

B. Drenovakovi}

Povodom 29 godina radaBaletskog studija "M-K",tradicionalni godi{wi kon-cert u gradskom pozori{tu,odr`an u decembru, po~eo jenajnagra|ivanijim kore-ografijama u toj sezonitakmi~ewa, da bi uzavr{nom delu koncertabila prikazana baletskadrama "Karmen, nastavak",nastala prema romanuProspera Merimea, koja jebila zabrawena u SSSR-u,da bi od 2005. godineBoq{oj teatar nastavio sa

izvo|ewem. Po ugledu nasamu Karmen, Milica Kati},koja je sve ovo osmislila, nijese dr`ala strogih pravila ovepoznate drame. Ona je `elelada svojom pri~om i kore-ografijom poka`e "da seklasi~na balet ne igra samouz klasi~nu, ozbiqnu muziku,savr{en je i kada se izvo-di i uz publici poznatzvuk sa radija". Posle sve-ga, publika je iz pozori{taiza{la sa osmehom, kao iuvek posle nastupapara}inskih balerina. D.N.

Kru`na 43. Me|unarodna izlo`ba fotografija "Dete2019" pre para}inskog Kulturnog centra je bilapostavqena u Zaje~aru, a iz Para}ina je preseqena uruski grad Penzu. Izlo`bu u Para}inu je otvorila MajaSto{i}, koja je najpre pozvala prisutne da minutom}utawa odaju po{tu nedavno preminulom Zoranu Purgeru,umetni~kom fotografu iz na{eg grada i predsednikuFoto-kino kluba “Para}in”, ujedno ~lanu Foto savezaSrbije i ULUPUDUS-a. Na konkurs za ovu izlo`bu pro{le godine se pri-

javilo oko 300 autora sa preko 5.000 fotografija, od~ega je `iri odabrao stotinak, ~ija su glavna inspiraci-ja bila deca sa razli~itih meridijana. D.N.

IZLO@BA FOTOGRAFIJA “DETE“

PROMOCIJA ROMANA MARIA MILOSAVQEVI]A

GRADSKO POZORI[TE PARA]IN

BALETSKIKONCERT

STUDIJA “M”

U ZAVI^AJNOM MUZEJU IZLO@BA ARHEOLOGA GORDANE KOVI] IZ [APCA

“@ENE U ANTI^KOM RIMU”Kroz materijal iz anti~ke zbirke {aba~kog Narodnog muzeja autor-ka je poku{ala da prika`e `ivot `ena iz tog vremena

NAJPOZNATIJE RIMQANKE

Flavija Julija Helena, majka cara Konstantina, namaje poznata kao Sveta Jelena. Ona je izvr{ilaveliki uticaj na sina da zaustavi progon hri{}ana,a zatim i da sam prihvati tu veru. Kornelija, maj-ka bra}e Graha, inicijatora agrarne reforme,rodila je dvanaestoro dece od kojih je troje osta-lo u `ivotu. U doba Republike bila je najobra-zovanija `ena i najboqa majka. Valerija Mesalina,tre}a supruga cara Klaudija, bila je najmo}nija `enarimskog carstva i simbol razvrata i izopa~enos-ti. Uklonila je preko 300 osoba koje su bile naputu wenim politi~kim ciqevima.

VIRTUOZI NA GITARI

Ovaj trio je karakter-isti~an to tome {tokoncert po~iwu izavr{avaju tako {to svatrojica sviraju na jednojgitari, po ~emu je wiho-vo muzicirawe pozna-to u svetu. Na taj na~inprikazuju svu svojutehni~ku uve`banost iv i r t u o z n o s t ,muzikalnost i znawe.Publika je “Balkanske`ice” nagradila velikimaplauzima, posledvosatnog u`ivawa usjajnoj muzici.

GITARISTA ZORAN STAR^EVI] I SINOVI PRIREDILI MUZI^KI DO@IVQAJ

“BBAALLKKAANN SSTTRRIINNGGSS” PRED NA[OM PUBLIKOMOriginalna i atraktivna muzika brzo je na{la svoj put do Para}inaca

USPON: PRVA KWIGABEZIMENE HRONIKE

~etvrtak 16. januar 2020.16 ObrazovaweBilten

Drugu godinu zaredomMajkl Gregori, profesoriz Kanade koji predajefiziku u Internacionalnoj{koli u Parizu, posetioje para}insku Gimnazijui u~enicima prikazivaoeksperimente iz fizike.Tokom svog stru~nog radabio je i u Cernu i Rusijina usavr{avawu, a zatim jesvoje znawe po~eo daprenosi mladima urazli~itim zemqama. UPara}in je do{ao po~etkomdecembra na poziv pro-fesora Borka Petrovi}a,a tih dana pokazivao jeu~enicima nova znawa izfizike i komunicirao naengleskom, {to je za wihdvostruka dobit.Pored Gimnazije, profe-sor Gregori je predstavio

svoje eksperimente i uO[ "Stevan Jakovqevi}",a zatim nastavio obilazakdrugih gradova i {kola uSrbiji. Kako ka`e BorkoPetrovi} na ~iji je pozivkanadski profesor do{ao,on je svuda rado vi|en ido~ekan jer edukaciju radivolonterski, iz entuzi-jazma. Na{i u~enici supa`qivo pratili ono {toim je prikazivao, nau~iline{to {to ne mogu na

redovnoj nastavi, a prvopitawe koje su mu uputilibilo je {ta je wegovamotivacija. - Volonterski rad u inos-transtvu je veoma ~est ipuno qudi se bavi wegov-im razli~itim vidovima,pa je to i wegov motiv.Tako|e, kroz razli~itaputovawa on je upoznaomnoge druge kulture i nar-ode, stekao nove prijate-qe, nova iskustva kroz

rad sa u~enicima iz raznihdr`ava, pa je ta interak-cija va`na i za wegovodaqe usavr{avawe u stru-ci. Mladi stru~wak entuz-ijasta istovremeno i samu~i od svojih kolega, odu~enika tako|e dok imprenosi znawe, a sve svo-je eksperimente predstavioje na svom kanalu "Myfavourite experiments".Wegovi studenti i sami{ire znawe po raznimzemqama i tako ono kru`ipo celom svetu, podsti~ei poma`e obrazovawe, objas-nio je Borko Petrovi}.

On se sa MajklomGregorijem upoznao podobijawu zvawa najboqegedukatora Srbije, aGregori je u~estvovao uprojektu "Znawe bez grani-ca" koje je profesorPetrovi} realizovao krozkonkurs Kompanije “CRH”.- Dopao mu se taj projekatpa je do{ao kod nas uPara}in, bio na Sajmunauke u Beogradu, sveeksperimente snimio izabele`io, a zatim nas-tavio posetu drugimgradovima i {kolama kojesu ga pozvale, zakqu~ioje profesor Petrovi},koji predaje engleski jeziku na{oj Gimnaziji i O[“Stevan Jakovqevi}”.

N. Stankovi}

U~enici O[ "BrankoKrsmanovi}" iz Sikiricebili su veoma uspe{ni naop{tinskom takmi~ewu izmatematike, odr`anom udecembru pro{le godine uO[ “Mom~ilo Popovi}Ozren”. Ukupno su osvojili11 diploma i 5 pohvala ito dva prva mesta, {estdrugih, tri tre}a mestai pet pohvala.U konkurenciji u~enika

tre}eg razreda MonikaIgwatovi} i VasilijeLuki} iz Drenovca osvo-

jili su drugo mesto, aDina Stefanovi} tre}e, uzpodr{ku u~iteqiceVladanke Bajki}. AwaMaksimovi} iz Busilovcaosvojila je drugo mesto, aJovan Nedeqkovi} pohvalu,(u~iteqica SvetlanaMilutinovi}).U ~etvrtom razredu VesnaMilojevi} iz Drenovcaosvojila je tre}e mesto,u~iteqica VesnaMilenovi}. IsidoraMili} iz istog sela,u~enica petog razreda,

bila je druga, a TeodoraMili} zavredela jepohvalu. Wih jepripremala wihova nas-tavnica AnkicaStevanovi}, a AleksaMilovanovi}a izBusilovca (pohvala)pripremao je DraganSimi}. Najboqi me|u {estaci-ma bio je Sa{a Luki} izDrenovca, dok je Uro{Mili} zavredeo pohvalu,Ogwen Maksimovi} izBusilovca osvojio jetre}e mesto. U sedmom

razredu MagdalenaMilojevi} iz Sikiriceosvojila je prvo mesto, aTijana Muminovi} drugo(nastavnica Jelena Jeli}).Najzad, vice{ampion me|uosmacima je Uro{Milojevi} iz Drenovca, apohvaqena Tawa Luki}. Na op{tinskom tak-

mi~ewu je, ina~e, u~estvo-valo 184 u~enika od 3. do8. razreda svih osnovnih{kola na{e op{tine, aO[ “Mom~ilo Popovi}Ozren” bila je dobardoma}in. N. Stankovi}

Povodom efikasnije prevencije nasiqa u {kolama,po~etkom decembra u zgradi Op{tine odr`an je sas-tanak predstavnika policije, zdravstvene ustanove(Doma zdravqa), Centra za socijalni rad i {kola.Pre toga odr`an je sastanak na nivou okruga sa pred-stavnicima istih ustanova, a zatim je [kolskauprava u Jagodini predlo`ila poja~ane preventivneaktivnosti radi za{tite od nasiqa u {kolama, kaoi boqe umre`avawe sa policijom, zdravstvenimustanovama i Centrom za socijalni rad, odnosno boqusaradwu, saznajemo od Sowe Miqkovi}, stru~nog sarad-nika-pedagoga i savetnika za za{titu od diskrimi-nacije, nasiqa, zlostavqawa i zanemarivawa pri [kol-skoj upravi Jagodina. Tom prilikom [kolska uprava je predlo`ila

izradu novih planova preventivnih aktivnosti,analizu procene rizika i plan za{titne mre`e u{kolama. S tim u vezi je dogovorena i tribina sadecom, roditeqima i timom za za{titu od diskrim-inacije, nasiqa, zlostavqawa i zanemarivawa.Na sastanku u Op{tini predavawe na temu zna~ajaustanova obrazovawa i vaspitawa u situacijamadiskriminacije, nasiqa, zlostavqawa i zanemarivawaodr`ala je Sowa Miqkovi}, a zatim su predstavqenesituacije nasiqa iz ugla MUP-a, Centra za socijalnirad i zdravstvenih ustanova. Govorili su Sa{aIli}, zamenik komandira PS Para}in, Goran Risti},psiholog Doma zdravqa, @aklina Trajkovi}, stru~nisaradnik Centra za socijalni rad. Pored VojkanaRisti}a, na~elnika Uprave za dru{tvene delatnos-ti, zajedni~nom sastanku su prisustvovali direktorisvih para}inskih {kola i Pred{kolske ustanove“Bambi”. N. Stankovi}

Drugo izdawe romana"Dojiqa" makedonskekwi`evnice dr LiqanePandev, predstavqeno je 20.decembra u O[ “Mom~iloPopovi} Ozren”. Tom pri-likom, na drugoj promocijiza dva meseca, kwi`evni-ci su uru~ene dve nagrade:"Lukijan Mu{icki", kojudodequje Kwi`evnodru{tvo "Sun~ev breg"iz Beograda i nagrada zanajboqi roman prevedenna srpski jezik koju jedodelilo Udru`ewecrnogorskih prevodilaca izPodgorice. Izdava~ romana je "Alma"Beograd, a prevodilacMarica Grozdanovi}Milo{evi}, profesorka

srpskog jezika ikwi`evnosti u {koli "M.Popovi} Ozren". Naime,para}inska profesorka jestudirala na Filolo{komfakultetu u Skopqu, gdese sprijateqila saautorkom romana, studen-tkiwom istog fakulteta.Prema re~ima profesorkeGrozdanovi}, prijateqstvoiz studentskih dana nas-tavqeno je i kroz rad nakwizi, odnosno prevodi-la{tvo, jer je wena nam-era bila da srpsku javnosti ~itaoce upozna sa make-donskom kwi`evnicomLiqanom Pandev, koja jeveoma poznata inagra|ivana u svojoj zemqi.

N. Stankovi}

POSETA PROFESORA FIZIKE IZ KANADE PARA]INSKOJ GIMNAZIJI

EKSPERIMENTI MAJKLA GREGORIJAKanadski fizi~ar do{ao je na poziv na{eg profesora Borka Petrovi}a, a osim gim-nazijalcima, eksperimente je pokazao i osnovcima O[ “Stevan Jakovqevi}”

OBI[AO 14 ZEMAQA

Na kanalu profesora Majkla Gregorija mogu se vide-ti eksperimenti iz 14 zemaqa koje je posetio, a i ina~evoli da putuje. Kako je rekao, svoju rodnu Kanadupre{ao je biciklom, pa mu je to bio motiv da takoproputuje i Evropu. Ste~ena znawa prenosi svojim stu-dentima u Francuskoj, koji zatim i sami putuju ipodu~avaju decu i mlade, {ire}i daqe znawe.

ZAJEDNI^KI SASTANAK

VI[E INSTITUCIJA U OP[TINI

PREVENCIJA NASIQA U [KOLAMANa temu zna~aja obrazovnih ustanova u situacijamadiskriminacije i nasiqa govorila je Sowa Miqkovi}

OSNOVNA [KOLA "MOM^ILO POPOVI] OZREN"

PROMOCIJA KWIGEMAKEDONSKE KWI@EVNICE

NA OP[TINSKOM TAKMI^EWU IZ MATEMATIKE ZA OSNOVCE

USPEH SIKIRI^KE [KOLEDoma}in 184 takmi~ara je bila O[ “Mom~ilo Popovi} Ozren”

Prema kalendaru Ministarstva prosvete, zimski ras-pust za u~enike osnovnih i sredwih {kola podeqen jeu dva dela. Prvi je trajao od 30. decembra do 7. jan-uara ove godine, dok drugi deo po~iwe 1. februara izavr{ava 17. tog meseca. Obuhvata i Dan dr`avnosti Srbijekoji se obele`ava 15. februara, pa drugo polugodi{tepo~iwe 18. februara.

Prole}ni raspust, kako je predvi|eno, traje}e od 11.do 20. aprila, a prvi radni dan je 21. april. Letwi ras-pust za u~enike od prvog do sedmog razreda po~iwe 17.juna. Maturanti se raspu{taju 14 dana ranije jer jewima posledwi nastavni dan 2. jun. N.S.

OD PRVOG FEBRUARA

PONOVO ZIMSKI RASPUST

Uru~ewe diploma, pohvala i kwiga

~etvrtak 16. januar 2020. 17Obrazovawe Bilten

Rad na o~uvawu ostataka materijalne kulturepara}inske op{tine po~iwe polovinom XXIIXX veka,radom ~uvenog austro-ugarskog istra`iva~a balka-nskih starina Feliksa Kanica. U svom obimnomdelu “Srbija, zemqa i stanovni{tvo od rimskogdoba do kraja XXIIXX veka” Kanic je objavio gra|uo materijalnim ostacima iz razli~itih epoha qudskepro{losti na podru~ju grada Para}ina, kao i wegoveneposredne i {ire okoline.Od 1978. godine, osnivawem Zavi~ajnog muzeja

Para}in, briga o za{titi kulturnog nasle|apodignuta je na profesionalni nivo, a anga`ovawemnekoliko stru~waka iz oblasti arheologije timputem je vrlo brzo evidentirano preko 100 arhe-olo{kih lokaliteta i sakupqena obimna gra|a, presvega ona iz perioda praistorije, koja sada bro-ji oko 200.000 predmeta.Uzimaju}i u obzir ove podake, razvoj i {irewegrada, pre dve godine pokrenut je projekat podnazivom “Arheolo{ko nasle|e Para}ina”, saciqem da o~uva kulturno nasle|e i rekonstrui{e`ivot qudi, pre svega iz perioda praistorije, napodru~ju na kojem ovaj muzej ima propisanu ter-itorijalnu nadle`nost. Ovu obavezu preuzeo je timistra`iva~a na ~elu sa dr Vojislavom Filipovi}em,nau~nim saradnikom iz Arheolo{kog instituta,Beograd i dr Vesnom Vu~kovi}, vi{im kustosom-arheologom para}inskog muzeja. Tako je, pro{legodine, rad bio usmeren na arheolo{ke lokaliteteu samom gradu, poput nalazi{ta Bolnica,Zelengorska ulica i Glo`dak. Sva ova nalazi{taod ranije su bila poznata u stru~noj literaturi,od kojih posebno treba ista}i lokalitet Glo`dak.Wega su, krajem pedesetih i po~etkom {ezde-setih godina pro{log veka istra`ivali na{i~uveni arheolozi, akademik Milutin Gara{anini wegova supruga Draga, tada kustosi Narodnog muze-ja u Beogradu. U to vreme prostor dana{wegGlo`daka nalazio se na gradskoj periferiji i bioje obradivo zemqi{te, a u planu je bila izgrad-wa ciglane. Tada je istra`ena povr{ina od oko180 metara kvadratnih, a konstatovana su dvaposebna vremenski razli~ita kulturna horizonta.Mla|i je sadr`ao ostatke nekropole iz II veka na{eere na osnovu prisustva da~ke i ranih formi rimskekeramike, kao i ostalih pokretnih nalaza mater-ijalne kulture. Stariji horizont je sadr`aobronzanodopske urne sa ostacima spaqenih poko-jnika i prilozima, {to je nedvosmisleno ukaza-lo na jo{ jednu nekropolu. Re~ je o grobqu qudikoji su `iveli u periodu poznog bronzanog doba,oko 1450. do 1200. godine pre n.e. Zapravo, takoje i otkrivena i u arheologiji definisana ~uve-na Para}inska kulturna grupa bronzanog doba.Bezmalo 60 godina kasnije, primewene su

razli~ite istra`iva~ke metode u sakupqawu i obra-di novih i postoje}ih podataka, a trenutno je naredu prezentacija veoma zanimqivih i do sada udoma}oj arheologiji nepoznatih rezultata dokojih smo do{li.

AAAA RRRR HHHH EEEE OOOO LLLLOOOO [[[[ KKKK OOOONNNN AAAA SSSS LLLL EEEE \\\\ EEEE

PPPP AAAA RRRR AAAA ]]]] IIII NNNN AAAA(prvi deo)

“Festival de~jih scena”,sedmi po redu, zavr{en je“super ve~erima” krajemprethodne godine, a nawima su prikazane najbo-qe predstave koje jeizabrao Kreativni tim(stru~ni `iri). Odr`anesu 16. i 17. decembra i 23,24. i 27. decembra, pa suprve ve~eri prikazaniscenski prikazi"Uobra`enko i Zvezdana"{kole "Radoje Domanovi}","Ko je smestio vuku"{kole "StevanJakovqevi}" i "Sudbinajednog ^arlija" O[ "\uraJak{i}".

U okviru druge “superve~eri” izvedene su pred-stave "I devoj~ice igraju

fudbal" gluma~keekipe "Mom~iloPopovi} Ozren","Gde je moj nos"{kole "\uraJak{i}" i "Lakomime~i}i" O[" R a d o j eDomanovi}". Tokomtre}e ve~eri, 23.decembra, publikaje u`ivala u" Z a ~ a r a n o jprincezi" i"Mrtvom moru"malih glumaca izO[ "BrankoK r s m a n o v i } "Sikirica, dan kas-nije izvedena je"Sne`ana i sedampatuqaka" {koleiz Dowe Mutnice,u~enici iz Izvora iKla~evice i predstava "Akoste nas rodili, onda nasvolite" sikiri~ke {kole. Pred{kolska ustanova

“Bambi” nastupila je 25.decembra sa svojim atrak-tivnim i veselim programom,a O[ "Branko Radi~evi}"Popovac 27. decembra sapredstavom "Liliputanskasvadba", kao i {kola "VukKaraxi}" Poto~ac sa pred-stavama "Qubav je to" i"Mnogo znawa za kapuzvawa".- Ono {to je ostavilo

utisak na ovogodi{wem fes-tivalu je da je bilo izuzetno

dobrih predstava, {to jezasluga dece-malih glumaca,koji su izvanredno iznelitekst. To zna~i da je ovihsedam godina trajawa FDSdalo rezultate, uticalo na|ake da se vi{e posveteglumi i govoru, te da pred-stave koje dobiju kao zadatakurade na najboqi na~in,ocenio je po zavr{etkumanifestacije predsednikOrganizacionog odboraVojkan Risti}. Osim mladih glumaca, onje pohvalio i rad kolegakoji su sa~inili dobarizbor tekstova, a primetio

uo~qiv nedostatak dece useoskim {kolama.- Zbog toga su nastavni-ci morali da rade samo samla|im razredima, drugo,nisu mogli da izaberuglumce ve} su radili saraspolo`ivim brojemu~enika. Bez obzira nato, uradili su odli~nepredstave, kao recimo{kole u Poto~cu, DowojMutnici i Sikirici, kojesu sa mawe |aka odli~noispunile svoj zadatak, rez-imirao je Risti} utiske saovogodi{weg FDS.

N. Stankovi}

Konstitutivna sednica novogOp{tinskog saveta roditeqa(za {kolsku 2019/2020. godinu)odr`ana je 2. decembra uamfiteatru Ma{insko-elek-trotehni~ke {kole u prisustvu28 ~lanova. Prvu sednicu su pripremilekoordinatorka za sredwe{kole Sla|ana Bogdanovi}i za osnovne {kole SlavicaVuli}, a otvorila je dosa-da{wa predsednica JasminaSavi}. Za predsednika Savetaje izabran AleksandarJovani}, a za zamenikaJasmina Savi}. Prisutniroditeqi su upoznati sapodru~jem rada ovog tela,usvojen je Pravilnik o radulokalnog saveta i godi{wiplan rada. Tako|e, izabranje tim od tri ~lana zapripremu akcionog planaLSR za teku}u godinu. Wegovo usvajawe bila je temasednice odr`ane 26. decembra,kada su se roditeqi pri-javqivali za timove sarazli~itim zadacima. Slede}aaktivnost je tribina posve}enaprevenciji vr{wa~kog nasiqakoja }e biti organizovanaovih dana. N.S.

Izlo`ba novogodi{wih~estitki u~enika O["Radoje Domanovi}", 32.po redu, otvorena je 20.decembra u Galeriji "Uprolazu" para}inskeBiblioteke, kao i svakegodine. Prva je prire|ena 1987.u holu mati~ne {kole. Ionda, i sada, proces izrade~estitki tekao je podrukovodstvom wihovog pro-fesora likovne kultureSre}ka Zdravkovi}a, a uizradi su u~estvovali gen-

eracije od petog do osmograzreda iz mati~ne {koleu gradu i podru~nog ode-qewa u Dowem Vidovu.Na izlo`bi je prikazanovi{e od 700 eksponatanapravqenih od recikli-ranih materijala i onihkoji nisu ~esti u upotre-bi prilikom likovnogizraza, {to je na nekina~in bio motiv i izazovovogodi{we izlo`be,rekao je profesorZdravkovi}.- Trudim se da svake

godine nova ideja ilimotiv postavku u~inedruga~ijom od prethodne,a interesovawe u~enikaje razli~ito. Uglavnom,kada vide ura|enu~estitku svi se obradu-ju jer je to rukamaoblikovana ideja, {toje va`no u obrazovnomprocesu. Me|utim, ipakje danas veoma velikiuticaj dru{tvenih mre`ai interneta, tako da sumladi vi{e okrenutitome. N. Stankovi}

FORMIRAN OP[TINSKI

SAVET RODITEQA

ODR@ANE VE]DVE SEDNICE

IZLO@BA NOVOGODI[WIH ^ESTITKI U^ENIKA O[ "RADOJE DOMANOVI]"

TRADICIJA ZA PO[TOVAWEPrva izlo`ba pod rukovodstvom profesora Sre}kaZdravkovi}a prire|ena daleke 1987. godine

POBEDNICI “FESTIVALA DE^JIH SCENA” BI]E PROGLA[ENI TOKOM “SVETOSAVSKIH SVE^ANOSTI”

MLADI TALENTI OPRAVDALI O^EKIVAWANedovoqan broj |aka ote`ao je rad nekim seoskim {kolama, ali su one ipak ispunile zadatak

NEOSPORAN KVALITET

Veliko zalagawe pro-fesora, dobar izbortekstova, odli~na muzi-ka, scena i kostimi,kvalitet su ovogo-di{weg festivala, kaoi svih prethodnih.Stru~ni `iri, odnosnoKreativni tim,dodeli}e nagrade najbo-qim predstavama, glum-cima, za kostim,scenografiju i muzikudo kraja ovog meseca, a uokviru “Svetosavskihsve~anosti”.

O[ “BRANKO RADI^EVI]” POPOVAC - “Liliputanska svadba”

~etvrtak 16. januar 2020.18 SportBilten

Sve~ana skup{tinaPlaninarskog kluba"Javork" povodom sedamdecenija postojawa odr`anaje 21. decembra upara}inskom pozori{tu.Osim ~lanova kluba,sve~anosti su prisustvovalibrojni prijateqi i sarad-nici.Para}inski “Javorak” jejedan od najaktivnijihklubova u Planinarskomsavezu Srbije, ka`e wegovpredsednik IgorStefanovi}, dodaju}i da nateritoriji op{tine imamo85 kilometara trasiranihi obele`enih staza zape{a~ewe. Klub je osnovan1949. godine, danas broji150 ~lanova, a premaStefanovi}evim re~ima,ra~una se da je kroz wegaza prvih 40 godina pro{lo5.000 qudi, a da je dodana{wih dana taj brojudvostru~en. Na po~etku jebilo aktivno vi{e sek-cija, pored planinarske,smu~arske sekcije i orjen-tiraca postojala je i sek-

cija za vodi~e pohoda imarkaciju staza. Prvegodine od osnivawa bile suposve}ene ispitivawuplaninskih terena i stazau okolini Para}ina, da bina{i planinari ubrzonakon toga krenuli u obi-lazak drugih planinabiv{e dr`ave, a zatim iudaqenijih destinacija. - Januara 1958. na Grzi

sve~ano je otvoren plani-narski dom koji nosi ime\or|a @ivkovi}a, plani-nara koji je i najzaslu`nijiza wegovu izgradwu.Osamdesetih godina domje obnovqen i dogra|en, aposledwe dve renoviran,tako da sada ima 50 le`aje-va i otvoren je za sve

planinare i sportiste.Ina~e, "Javorak" je biodoma}in i mnogih repub-li~kih i saveznihaktivnosti i takmi~ewa, au julu 2006. ~etvoropara}inskih planinara:Branka Brada{evi}, Sa{aPavlovi}, Dragi{aGuwevi} i Qubi{aBrankovi}, na ekspedici-ji "Veliki put" osvajajunajvi{e vrhove u Italiji,Grand Paradizo (4061m)i Mon Blan (4810m),najvi{i vrh Francuske iEvrope. Ista ekipa narednegodine osvaja najvi{i vrhEvrope i Rusije, Elbrus naKavkazu (5642m), podse}ana najvrednije rezultatena{ih planinara

Stefanovi}.Uspeh posti`u i na tak-mi~ewima u okviruTreking lige Srbije,donose}i medaqe kako poje-dina~no, tako i u gener-alnom plasmanu. Bili suekipni prvaci 2015. godine,dok je Dragi{a Filipovi}iste godine osvojio prvomesto u generalnom plas-manu. U posledwoj sezoni2019. `enska ekipa osvo-jila je drugo mesto uMaster KUP-u Srbije.Kako nagla{avaju u“Javorku”, od po~etkaTreking lige 2014. godineposledwe kolo uvek seodvijalo na stazama Ju`nogKu~aja i Grze, u organi-zaciji PK "Javorak", para-lelno sa pe{a~kom akci-jom "Grzi u zagrqaj". Planinari imaju zna~ajnuulogu i u podizawu eko-lo{ke svesti, a kroz ovajsport, tako|e, bore se pro-tiv velikog problemasada{wice - otu|enosti.Ove godine ve} su imaliprve akcije, uspon na Juhori Bo`i}ni uspon na Rtaw,11. januara.

B. Drenovakovi}

U organizaciji AK "Partizan1945" polovinom decembra uBeogradu odr`an je “Mitingbudu}ih {ampiona” na kome jeu~estvovalo oko 1000 takmi~ara,a u disciplini sportskoghodawa, i atleti~ari SFS"Borca".U konkurenciji mla|ih pio-

nirki na stazi du`ine 1000metara Iva [uti} je prekociqne linije pre{la kao dru-goplasirana takmi~arka u vre-menu li~nog rekorda. AnaMarinkovi} je u istoj trci

zauzela {esto mesto, tako|e uvremenu svog li~nog rekorda,dok je prvi nastup imalaMonika Jovanovi}. Ona je naciq stigla deseta.U konkurenciji starijih pio-nirki nastupila je najboqapara}inska hoda~ica An|elinaNikoli}. Na distanci 1000metara osvojila je titulu{ampionke, pobediv{i sa vre-menom 4:53 minuta i time jeu{la u klub hoda~ica kojekilometar pre|u za mawe od 5minuta. B.D.

Na Dr`avnom prvenstvuu plivawu u Kikindiodr`anom od 13. do 15.decembra, u juniorskoj iapsolutnoj kategorijiu~estvovali su i ~lanovipara}inskog kluba“Posejdon”. \or|e Borojevi}

u juniorskoj konkurenciji,2003/2004. godi{te, osvo-jio je bronzanu medaqu udisciplini delfin. B.D.

Takmi~ari teretane “BlackGym” su u 2019. godiniosvojili ukupno 21 medaquu~estvovav{i na vi{e tak-mi~ewa u zemqi i inos-transtvu. Oborena su 4nacionalna rekorda, a 3takmi~ara su prvaci Srbije

u svojim kategorijama.Milo{ Mili}evi} ukupnoje osvojio 11 medaqa,Marija Jovanovi} 7, aMojsije Radovi} 3 medaqe.Miodrag Simi} zbogpovrede ruke pro{le godineje pauzirao. B.D.

O[ "\ura Jak{i}" u~estvo-vala je u akciji "Tr~im za{kolu" u organizacijiOlimpijskog komiteta Srbijekao jedna od desetak {kolakoje su se prijavile za ovonadmetawe uz pomo}aplikacije TreninGO iza-zov, koja je merila pre|enorastojawe uvek kada su jeu~enici koristili dok tr~eili hodaju.Profesor fizi~kog vaspi-pawa u ovoj {koli DarkoBajki} zadovoqan je ovimuspehom:- Preko Saveza za {kolskisport smo aplicirali i jed-na smo od desetak {kola uSrbiji koje su izabrane dabudu deo ove pri~e. Decasu skinula tu aplikaciju, pakad tr~e, odnosno hodaju,aplikacija broji wihovekorake i pre|ene kilometre.

[to su deca aktivnija, u zbiru{kola ima vi{e pre|enihkilometara, a mi smo istr~aliukupno oko 200 kilometara,objasnio je Bajki}.Kao stimulans za daqe

sportske aktivnosti inagradu za uspe{no u~e{}eu akciji, predstavniciOlimpijskog komiteta Srbijedoneli su na poklon O[“\ura Jak{i}” lopte i drugesportske rekvizite.Aleksandar Bojba{a, koor-dinator akcije TreninGOizazov, ka`e da se radi opromociji zdravog na~ina`ivota, kretawa. Trinajuspe{nije {kole su dobilenov~ane nagrade, a ostale,~iji su |aci, merenoaplikacijom, pre{li preko100 kilometara, dobile susportsku opremu.

B. Drenovakovi}

PLANINARSKI KLUB “JAVORAK” SVE^ANO OBELE@IO 70 GODINA RADA

KROZ KLUB PRO[LO 10.000 QUDI

LICENCIRANI VODI^I

“Javorak” kontinuirano radi na obrazovawu plan-inarskih kadrova, tako da klub ima 4 licenciranaUUIIAAAA planinska vodi~a tre}e kategorije, 3 EERRAAvodi~a evropskih planinskih puteva, obu~ene marki-rante planinskih saveza, alpiniste, visokogorce,sportske sudije, ~lanove na va`nim funkcijama uPlaninarskom savezu Srbije...

EDUKACIJA MLADIH

Veliku pa`wu klubpoklawa radu sa mladi-ma, te pored toga {tou~estvuje u "Akciji zamlade" Planinarskogsaveza Srbije, uz pomo}kompanije CRH proteklejeseni realizovali susami projekat"Planinarska dru`ina",tako {to su najmla|epodu~avali osnovamaplaninarstva.

PIONIRKE ATLETSKOG KLUBA “SFS BORAC”

PK “POSEJDON” U KIKINDI

BRONZAZA

\OR\A

”BLACK GYM” U PRO[LOJ GODINI

U^ENICI O[ “\URA JAK[I]” TR^ALI ZA [KOLU

TRI PRVAKA DR@AVE

KARATISTI “CRNICE” VI[E NEGO DOBRI

PREGR[TMEDAQA IZ ^A^KA

NA MITINGU [AMPIONA [AMPIONSKI

Na 19. "^a~anskom pobedniku", odr`anompolovinom decembra, karatisti “Crnice”bili su i vi{e nego uspe{ni. Ku}i sudoneli pregr{t medaqa. Zlato su osvojili:Teodora Jozovi}, Lazar Nikoli}, IvaSvrzi}, Milica @ivadinovi} i Dimitrije@ivkovi}. Srebrne medaqe zavredeli suOgwen Jozovi}, Veqko Ne{i}, NemawaPetrovi} i Vuka{in Petrovi}, a bronzuMilena Mutavxi}. Ovo je bilo posledwetakmi~ewe u 2019 godini. B.D.

Planinari Javorka na Juhoru na vrhu “Veliki vetren”

OSVOJILI SPORTSKE REKVIZITE

~etvrtak 16. januar 2020. 19Sport Bilten

Omladinski {ahovskiklub “Para}in” je od 3.decembra do Bo`i}a orga-nizovao veliki {ahovskifestival na kome je igra-no 7 turnira po stan-dardnom tempu igre, kao ifinalni brzopotezniturnir za “Grand pri”O[K “Para}in” ubrzopoteznom {ahu.

Po~etkom decembraodr`ana su u nizu 4zatvorena turnira, dvavelemajstorska i dva inter-majstorska. Nakon neko-liko dana pauze, po~ev od24. decembra, pristiglaje grupa gostiju izUjediwenih ArapskihEmirata i sa wima je orga-nizovan intermajstorskiturnir koji je trajao do 30.decembra, a u istom peri-odu se igrao i [evenin-

gen me~ izme|u ekipePara}ina i ekipe sveta.28. decembra organizovanaje i proslava 10. godinarada kluba u Dnevnom cen-tru za stare. Proslava jekrenula bropoteznimfinalom, a u sve~anomdelu su dodeqene nagradeza taj turnir.Superiornom igrom, sa 9poena iz 11 partija, prvomesto osvojio je StefanMladenovi}. Od drugog do~etvrtog mesta sa po 6,5poena plasirali su seVladimir Stefanovi},Matija Ivi} i SlobodanRadosavqevi}, dok je 5.mesto osvojio Uro{Cvetanovi}. Predsednik

O[K "Para}in" Sa{aJevti} podneo je ekspoze odesetogodi{wem radu klu-ba, nakon ~ega su i uru~enapriznawa najzaslu`nijimaza dosada{we uspehe.Zahvalnice su dobili:Slobodan Radosavqevi},Emica Marinkovi},Milivoje Milivojevi}, GMIgor Miladinovi} i GMDragan Kosi}. Plaketu jedobila Turisti~ka orga-nizacija op{tine Para}in,a Povequ Dnevni klub zastare i Fujairah Chess andCulture Club.Jo{ jedan turnir “Para}inprotiv Sveta 2020”. odr`anje od 3. do 7. januara.^lanovi para}inskog kluba

odmerili su snage sa ekipomu kojoj su bila trojicaigra~a iz UjediwenihArapskih Emirata i jedan izMakedonije, koji su sim-boli~no predstavqali ekipusveta i time je zavr{en~etrdesetodnevni {ahovskifestival. Predsednik klu-ba Sa{a Jevti} ka`e da jetokom turnira dosta igra~aosvojilo norme za vi{eme|unarodne titule, aqubiteqi {aha iz Para}inane kriju zadovoqstvo jer jena{a najboqa {ahistkiwaMilena Vuj~i} na jednom od[eveningen turnira ispuni-la uslov za titulu `enskogfide majstora.

B. Drenovakovi}

Ovogodi{wa 13. po redu“Sportska zima”, tradi-cionalna manifestacija uorganizaciji Sportskogsaveza op{tine Para}in(SSOP), namewena |aci-ma, startuje 22. januaraprvim utakmicama useoskim {kolama, a u gradutakmi~ewa }e trajati zavreme zimskog raspusta od1. do 17. februara.Osnovci i sredwo{kolcimogu se takmi~iti uslede}im disciplinama:mini odbojka, mali fudbal,basket, stoni tenis ekip-no i pojedina~no, te {ahi badminton pojedina~no.Saradnici Sportskogsaveza zavr{ili su u peri-odu od 10. do 14. januaraobilazak seoskih {kola, aovih dana obi{li sugradske radi animirawa

u~enika. Nastavqena je isaradwa sa Pred{kolskomustanovom "Bambi" kroz“Zimske igrarije”namewene na{im najmla|imsugra|anima. Kao i prethodnih godinakad je o sportskim disci-plinama re~, najve}einteresovawe |aka je zamali fudbal, ko{arku iodbojku. PredsednikSportskog saveza MarkoJovanovi} ka`e da susportovi isti kao i rani-je, s tim {to sada ne}ebiti korfbola jer nemadovoqnog interesovawa zaovaj sport, a zastupqeni-ji }e biti basket koji sevi{e i igra kod nas.- Kad je maloj deci i

pred{kolcima re~, wima sunamewene ”Zimske igrar-ije” na po~etku “Sportske

zime”. Deca izvrti}a su veomazadovoqna i tuimamo velikiodziv, a za radsa wima izSportskog savezaje zadu`enaMilica Gruji}.“Sportska zima”je rekreativnamanifestacijanamewena deci

za vreme zimskog raspusta,a zainteresovani za u~e{}emogu preuzeti prijave uprostorijama SSOP, elek-tronski preko sajta, ili nalicu mesta prijave mogupredati organizatoru utoku revijalnog dela svihpredvi|enih sportova.Jovanovi} isti~e da je

Sportski savez uveo i jed-nu novinu, a to je {kolaplivawa u saradwi saPliva~kim vaterpoloklubom “Para}in”.Nevezano za “Sportskuzimu”, predsednik SSOPpodse}a da je rok za pod-no{ewe prijava za najbo-qe sportiste i ekipe uprotekloj godini produ`endo kraja januara, a nakontoga }e slediti izbor isve~ana dodela priznawa.

B.D.

Na op{tinskom takmi~ewuu odbojci u sistemu {kol-skog sporta, koje je orga-nizovao u decembru Savezza {kolski sport, u kate-goriji osnovaca najboqi subili de~aci iz O[ "\uraJak{i}”, a u `enskoj

konkurenciji O[ "RadojeDomanovi}". U kategorijisredwih {kola najboqeekipe u obe konkurencije,mu{koj i `enskoj, bile su izTehnolo{ke {kole. Okru`notakmi~ewe odr`a}e se u]upriji po~etkom marta. B.D.

Proteklog vikenda odi-grano je 5. kolo PrvenstvaMesnih zajednica u malomfudbalu u organizacijiSportsko-rekreacionogcentra "7. jul". U subotu

su Kla~evica i Tekijaigrali 4:9, a Ratare i "11kongres 1" 10:8. U nedequje Stubica savladala Le{jesa 8:3, utakmica Popovac-Dowe Vidovo zavr{ena jerezultatom 3:13, Izvor i

Buqane igrali su nere{eno8:8, Plana-Dankovo 4:6 iTre{wevica-Mirilovac 4:2. Slobodne su bile ekipe

Bo{wana, "11. kongresa2", Gorweg Vidova,

Busilovca i "BrankaKrsmanovi}a". Zbog neodi-gravawa utakmica diskval-ifikovane su mesne zajed-nice "Centar", Poto~ac i"4. jul". Ovo tradicionalno tak-

mi~ewe mesnih zajednica umalom fudbalu je po~elopolovinom decembra, aprijavile su se 22 ekipekoje su svrstane u 4 grupe.Iz svake grupe takmi~ewenastavqaju 4 prvoplasir-ane ekipe, tako da }e se unastavku prvenstva tak-mi~iti Tekija, "BrankoKrsmanovi}", Tre{wevica,Kla~evica, Dankovo, Plana,Bo{wane, “11. kongres 1",Stubica, Dowe Vidovo,Busilovac, Popovac,"11.kongres 2", Buqane,Gorwe Vidovo i Izvor. Organizator }e najboqu

ekipu nagraditi vikendomna Zlatiboru, a nagrade,pehari i medaqeobezbe|eni su i za ekipekoje osvoje drugo i tre}emesto. U pojedina~nojkonkurenciji bi}enagra|eni najboqi igra~,strelac i golman. B.D.

Posle zimske pauze, drugafudbalska polusezona kre}epolovinom marta. Trenutno je

u toku preregistracija igra~ai ona }e trajati do 9. feb-ruara. B.D.

Gimnasti~ki Klub “Para}in”i ovog januara tradicionalnoorganizuje Godi{wi humani-tarni koncert, odnosno uvekatraktivni nastup gimnasti~arki.Doga|aj je zakazan za 25. janu-ar u pozori{tu, a publici }e

se predstaviti vi{e od stot-inu ~lanica kluba.Prihod sa koncerta namewenje za le~ewe male Mie @iki},a publika novac mo`e dadonira uplatom na ra~un dopo~etka priredbe. B.D.

U Smederevskoj Palanci naterenu oko jezera “Kudre~”Bo`i}na brdska kros trkaokupila je u nedequ, 5. jan-uara, oko 180 takmi~ara,

me|u wima i dvojicu iz OK“Para}in”. Marko Radovanovi}je postigao izuzetno dobarrezultat osvojiv{i tre}emesto u trci na 12 kilo-

metara u najja~oj seniorskojkategoriji, dok je DejanRadovanovi} bio peti u trcina {est kilometara u vet-eranskoj kategoriji. Z.R.

POVODOM DECENIJE USPE[NOG RADA O[K "PARA]IN"

ODR@AN VELIKI [AHOVSKI FESTIVALCentralna proslava jubileja odr`ana je 28. decembra, uz dodelu nagrada i priznawa

ZIMSKI

[AHOVSKI

FESTIVAL

Od 31. januara do 6.februara bi}e odr`an“Zimski {ahovski fes-tival”. On }e obuhvatatitri turnira: Otvoreniturnir za igra~e,zatvoreni velemajs-torski i zatvoreniintermajstorski turnir.

U ORGANIZACIJI SPORTSKOG SAVEZA OP[TINE PARA]INPRVENSTVO MESNIH ZAJEDNICA U MALOM FUDBALU

KRENULA OSMINA FINALAOrganizator ovog takmi~ewa je SRC “7. jul”

“SPORTSKA ZIMA” OD 22. JANUARANajpre po~iwu takmi~ewa u seoskim {kolama, a od prvog februara u gradu

[KOLSKI SPORT

NASTAVAK FUDBALSKE SEZONE

25. JANUARA U POZORI[TU

ORIJENTIRING KLUB “PARA]IN”

TAKMI^EWE U ODBOJCI

POLOVINOM MARTA

GODI[WI KONCERT GIMNASTI^ARKI

BO@I]NA BRDSKA TRKA

~etvrtak 16. januar 2020.20 De`urna strana

Osniva~: op{tina Para}in. Izdava~: Uprava za urbanizam, finansije,skup{tinske i op{te poslove op{tine Para}in, Tome @ivanovi}a 10

Glavni i odgovorni urednik: Zorana Ra{i} Peri}Redakcija: Nata{a Stankovi}

Tehni~ka redakcija: Jovica Igwatovi} i Dragan Milo{evi}Telefon: 035/563-601, faks: 563-165 E-mail: bbiilltteennppnn ggmmaaiill.ccoomm

[tampa: [tamparija “Komazec”, In|ija, Tira` 12.900

Najboqi u~enici istudenti iz para}inskeop{tine, dobitniciop{tinske stipendije za{kolsku 2019/2020. god-inu, potpisali su ugovoreo stipendirawu sa predsed-nikom op{tine Sa{omPaunovi}em 21. decembrapro{le godine, koji imje tom prilikom ~estitao

i po`eleo uspe{no {kolo-vawe i nadaqe.Presudna stavka u ost-

varivawu stipendija je bioupravo wihov uspeh uprethodnom {kolovawu, ame|u dobitnicima su dvasredwo{kolca, ~etiri |akageneracije u sredwim{kolama - sada{wi bru-co{i i devetnaestoro stu-

denata dr`avnih fakul-teta od druge godine, saprosekom najmawe 9.Sredwo{kolci su mogli dadobiju stipendiju izop{tinske kase poduslovom da su ostvarilijedno od prva tri mesta narepubli~kim ili me|unar-odnim takmi~ewima i daimaju odli~an uspeh.

Stefan Radojkovi} ka`eda studira Fakultettehni~kih nauka u NovomSadu i da je ~etvrta, odnos-no zavr{na godina. - Prviput sam korisnikop{tinske stipendije,ranije sam bio korisnikrepubli~ke. Sredstva }eoti}i za zavr{etak {kolo-vawa, a posle studija sle-di tra`ewe posla. Stefana Filipovi} je

studentkiwa prve godineFilozofskog fakulteta uNi{u, a stipendiju je dobi-la jer je bila |ak gen-eracije u sredwoj {koli.I woj je ovaj novac, kao isvima ostalima, dobro-do{ao, a stipendija izop{tinskog buxeta svimpotpisnicima ugovora sti-za}e na ra~une do svakog15. u mesecu.

B. Drenovakovi}

Osnovna {kola "BrankoRadi~evi}" u Popovcubogatija je za 30 lap-topova. Ovu vrednudonaciju dobila je odAleksandra Nikoli}a iz[vajcarske, koji je prekonevladine organizacije“Labdoo” poklonio{koli, osim laptopova,jo{ dru{tvene igre iran~eve za u~enike. Kakoisti~u u {koli, velikazasluga pripada i SowiMelentijevi}, nastavni-ci ruskog jezika, koja jeostvarila saradwu saNikoli}em.

Laptopovima }e seopremiti u~ionice umati~noj {koli ipodru~nim odeqewima,{to }e znatno

poboq{ati kvalitetodr`avawa nastave iolak{ati rad nas-tavnicima i u~enicima.

R.B.

Sala gradskog pozori{tabila je prepuna roditeqa,bra}e, sestara, najbli`ihkom{ija i rodbine, koji supratili priredbu koju supred kraj decembrapripremili u~enici O["Mom~ilo Popovi}Ozren", a UG “\ur|evdan”podelilo je 500 novogo-di{wih paketi}a deciromske i drugih nacional-nosti iz socijalnougro`enih kategorija.Pored dece u gradu,

paketi}e su dobili imali{ani u Tre{wevici iPopovcu, gde `ivi najve}ibroj romskih porodica,

dok su osmaci i sred-wo{kolci romskenacionalnosti koji redovnopoha|aju nastavu dobilivau~ere odre|ene nov~anevrednosti, saznajemo od@ivadinke \or|evi},predsednice Udru`ewa"\ur|evdan". Vau~ere za kupovinu u

sportskoj prodavnici jeuru~io predsednik op{tineSa{a Paunovi}, sredstvaza wih i paketi}e obezbe-dila je lokalna samoupra-va, a na pripremi priredbesa |acima je radila peda-go{ka asistentkiwa VesnaNikoli}. M.S.

U Kulturnom centru, kra-jem pro{le godine, izFondacije "AleksandraSowa Tomkovi}" tradi-cionalno su dodeqene jed-nokratne stipendije, odnos-no nov~ane nagradeu~enicima i studentima.Nagra|eno je sedmorou~enika para}inskeGimnazije, ~etiri u~enikaO[ "Radoje Domanovi}" ijedan student Medicinskogfakulteta u Ni{u. Fondaciju je osnovao dr

Predrag Tomkovi} previ{e od decenije u znak

se}awa na svoju suprugu,preminulog istaknutog ped-agoga, profesorku biologi-je Aleksandru Tomkovi},koja je tokom svog radnogveka radila u nekoliko{kola i svuda podjednakopodsticala u~enike da voleprirodu i u~e o woj.Mnoge generacije wenihnekada{wih u~enika nas-tavilo je obrazovawe uokviru prirodnih naukazahvaquju}i wenomkvalitetnom pedago{kompristupu i posve}enostipozivu. N.S.

Kako i uvek za novogo-di{we i bo`i}ne praznike,aktivisti Centra za komu-nikaciju “Pravda” (na sli-ci) doneli su radost svo-jim ~lanovima i delom domi-cilnom stanovni{tvu boga-tim prazni~nim paketi}ima.Posebne prehrambene i

pakete sa sredstvima zahigijenu dobila su lica ustawu krajwe socijalnepotrebe, a prioritet suimale porodice sa ~etvoroi vi{e dece, saznajemo odpredsednika “Pravde”Dragana Sekulovi}a, kojise zahvalio svojim dona-torima poput “Adre” izBeograda i lokalnoj

samoupravi na podr{ci. U ovoj humanitarnoj akci-ji koju para}insko

udru`ewe koje okupqaizbegle i raseqene ina~esprovodi redovno svake

godine, ukupno je pode-qeno preko 350 paketasvih vrsta. Z.R.

Posle izuzetno uspe{nog gostovawa u “Zvezdarateatru” u Beogradu, gluma~ka ekipa “Kreativne radion-ice” Ekonomsko-trgovinske {kole prikazala je svojupredstavu "Deda Mraz je {vorc" 26. decembra upara}inskom pozori{tu. Predstave je bila humanitarna, pozori{na sala pre-puna, cena ulaznice sto dinara, a prihod od 46.000upla}en je na ra~un za le~ewe na{e sugra|anke Mie@iki}, koja nastavqa le~ewe u Istanbulu. Tekst i re`ijupredstave uradio je profesor Ekonomske {koleAleksandar Draganovi}, u saradwi sa profesorkomSne`anom Danilovi} Milutinovi}. N.S.

PREDSEDNIK OP[TINE POTPISAO UGOVORE SA STUDENTIMA I U^ENICIMA

OP[TINSKE STIPENDIJE ZA NAJBOQEZa {kolsku 2019/2020. godinu novac }e stizati dobitnicima jednom mese~no, do polovine meseca

“PRAVDA” DARIVALA PREKO 350 PRAZNI^NIH I PREHRAMBENIH PAKETA

RADOST ZA DECU I SOCIJALNO UGRO@ENE

VREDNA DONACIJA [KOLI U POPOVCU NA BOGOJAVQEWE,

PRVI PUT NA GRZI

PLIVAJU ZA^ASNI KRSTGrupa gra|ana "Odbranimo Grzu",uz podr{ku ovda{we Turisti~keorganizacije, prvi put organizu-je plivawe za Bogojavqenskikrst u na{oj op{tini 19. januarai to na Grzi. Organizator jenajavio da }e moleban za pliva~ebiti odr`an na jezeru od 12 sati,a ujedno je pozvao sve zain-teresovane da se prijave.Obezbe|eno je prisustvo lekara,spasioca, prigodni pokloni, anakon toga u~esnike }e zagrejativru} pasuq u planinarskom domu.

Z.R.

OD NIKOLI]A PRENOSNI RA^UNARI

IZ FONDACIJE “ALEKSANDRA SOWA TOMKOVI]”

PONOVO NOV^ANE NAGRADE

UG “\UR\EVDAN” PODELILO PAKETI]E I VAU^ERE

PREDSTAVA “DEDAMRAZ JE [VORC”

ZZZZ AAAA PPPP RRRR AAAA ZZZZ NNNN IIII KKKK EEEEPPPP OOOO KKKK LLLLOOOO NNNN IIII IIII PPPP RRRR IIII RRRR EEEE DDDD BBBB AAAA

Poklon-vau~ere sredwo{kolcima i osmacimauru~io je predsednik op{tine Sa{a Paunovi}