Milan Popovió

RITAM SVETA

ko1a svetskog sistemaImmanuela Wallersteina

CIDPodgorica

1995

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

Giava I

UVOD

PREDMET I METOD

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

Glavni predmet ovog rada je odnos ekonomske (kapitala i

trita) i poIitike prinude (drave) u savremenom drutvu odnosnou savremenom svetskom sistemu. Re je, pre svega, o procesunjihovog ponovnog sjeth'njavanja i preplitanja.

Ovo sjedinjavanje se ne retko oznaèuje kao jedno odglavnih obe1eja savremenosti (VRANICKI 1984, str, 83-86.). Usavremenim analizama akumulacije kapitala i drave tosjedinjavanje se prikazuje kao proces difuzije pravno-po1itikenadgradnje' u drutveno-ekonomsku 'bazu', i kao gramijansko

"pros'i'renje drave" prema unutra (tj. prema civilnom drutvu) iprema vani (tj. prema drugim nacijama, dravama, pojedinaénimdrutvima i prema medjunarodnoj zajednici i nastajuem svetskomdrutvu i sistemu) (ALTVATER/KALLSCHEUER 1982a, str.207-241., posebno str. 226.). Pored ovog to jest èisto kvantitativnogaspekta promene, neki ana1itiari s pravom istièu i njen kvalitativniaspekt. Tako, nasuprot preoviadjujuéem i konvencionalnomshvatanju, E. Mandel upozorava da je u toj promeni reé opotéinjavanju dñave ekonomiji odnosno monopolima, a ne obrnuto(MANDEL 1976, str. 754.).

Od teorijskih analiza koje se bave odgonetanjem ovogfenomena ovde óemo pomenuti samo jo dye koje, po naemmi1jenju, relativno uspeno razotkrivaju njegovu skrivenu,unutranju i dubinsku (re)strukturaciju, onu N. Poulantzasa i onuD. Hollowaya i S. Picciottoa.

Prvi je na vige mesta ukazao na dye vaine osobine ove(re)strukturacije: 1) Da u savremenom kapitalizmu, uprkos reéenomprocesu ponovnog sjedinjavanja, jo uvek vai razdvojenostekonomskog i politiékog (POULANTZAS 1980), da je ta

7

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

razdvojenost imanentna samom pojmu kapitalizma, te da je u tomei 1ogika i istorijska grafica onom sjedinjavanju (PULANCAS 1978,str. 187. i POULANTZAS 1981, str. 195-200.) i 2) Da je i onoistorijsko odvajanje drave od ekonomije (do kojeg dolazi umodernoj odnosno gradjanskoj epohi) bib, zapravo, samo jednanova, specifiòna forma ideo1okog prikrivanja njene bitneprisutnosti u ekonomiji (POULANTZAS 1981, str. 13-15.).Drugaèijim putem do sIinih zakljuéaka dolaze i druga dvojica. Oni,sa stanovita kiasne borbe, istiu tri znaëajna momenta dijalektikeekonomije i politike: 1) Moment njihovog istorijskog i 1ogikogodvajanja; 2) Moment fetiizaciJe (iii, kako, ne bez kritiënosti spramN. Poulantzasa, E. Laclaua i drugih gramijanaca i neogramijanaca,kau - moment autonomizacije) tog njihovog odvajanja i, to jemoda najznaéajnije: 3) Shvatanje ove fetiizacije!autonomizacijekao dela ideoIoke i ukupne reprodukcije kapitala (HOLLOWAY!PICCIOTTO 1977).

Tematizaciji odnosa ekonomske (kapitala i trita) i

po1itike prinude (drave) bliska je i tematizacija odnosa civilnogdru.stva i ddave, posebno u aktuelnim raspravama o novimdrutvenim pokretima (Vidi o tome reprezentativni zbornik:PAVLOV« 1987h). Za na predmet u tim su raspravama posebnointeresantne analize koje ukazuju na poóetak kraja dihotomijeizmedju civilnog drutva i drave (MELUCCI 1987a, MELUCCI1987 i OFFE 1987), i to kako u obliku progresivnog, demokratskog isocija1istikog prevazi/a.tenja te dihotomije (koje kontradiktornoizraava i koncept tzv. socijalistiókog civilnog drutva), tako i uobliku njenog regresivnog, etatistièkog ispodilalenja (izraz S.

Stojanoviáa).

Poseban aspekt odnosa izmedju ekonomske i politièkeprinude tièe se odnosa izmedju objekta (objektivizma) i subjekta(subjektivizma), te samih pojmovnih odredjenja ekonomske i

politièke prinude, kao i slobode i prinude same, unutar ovogodnosa.

Kritièka drutvena nauka kod nas i u svetu veé je, na traguMarxove Kritike politièke ekonomije, do1a do spoznaje o dubokokiasnoj (kapitalistièkoj) prirodi osnovnih ekonomskih kategorija, a

8

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

pre svih: ekonomske (i poIitike) prinude, podele, organizacije i

kontrole rada (otuda i stay da socijalizam ove ne mofe jednostavnoda preuzme od kapitalizma) (FRANIEVI 1983, str. 192. i

198-199.), kao i tehnike, tehnièkog progresa i tehnologije, te nauke inauànog rada (FRANICEVHt 1983, str. 192. i 198-199.; GORZ1974; MARGLIN 1975; BRAJTONSKA 1981; GORZ 1981;DURAND 1981; MAGALINE 1978). Takodje je kiasni (dakie,subjektivni odnosno subjektivno-obj ektivni) karakter razotkriven ikod tzv. objektivnih ekonomski'h zakonitosti. Njihovimsubjektivno-objektivnim karakterom odnosno klasnom borbomobjanjeno je i poreklo objektivizma (koji zanemaruje kiasnu borbu)i subjektivizma (koji ovu odvaja od njenih materijalnihpretpostavki) (Vidi priloge S. Jurina, J. Raiëeviáa iB. Kovaèa u:JURIN/CRNOBRNJA 1984, kao i priloge D. Zarkoviéa, D.Marseniéa, S. Divjaka, Lj. Madara, H. Hadiomeroviéa, I.

Vlahoviéa, Z. Vidojeviéa, S. Jurina, B, Horvata i S. Babia u:SOCIJALIZAM 1985.), Posebno uverijivu kritiku ohjektivizmavladajueg ekonomskog miJjenja prua . Rakoòevi (u:MATIC/DJORDJEVIC 1984, str. 233-234.). U ovoj je posebnoinspirativna teza o medjunarodnoj finansijskoj politici kao glavnomstvaraocu i konstituentu tzv. objektivnih ekonomskih zakonitosti.

Prvobitna zamisao autora ovog istraivanja bila je da svojpredmet, to jest odnos izmedju ekonomske i politike prinude,ogranii kako u prostoru (na konvencioiialno shvaéenekapitalistiöke formacije i sisteme), tako i u vremenu (na najnovijuodnosno tekuóu krizu kapitalistikog naèina proizvodnje, èije jejasnije manifestovanje, kao to znamo, otpoôelo u prvoj polovini1970-ih godina). Samo istraivanje, medjutim, pokazalo je da bitakva ograniëenja bitno deformisala rezultate istraivanja. Zato jeprvobitna zamisao proirena, i to i u prostoru (na etatictiökeformacije i sisteme), i u vremenu (na celokupni savremeni svetskisistem, od njegovog radjanja u tzv. dugom XVI veku do danas). Tekovim proirenjima bib je moguée na pravi naéin reiti kakocentralni problem ovog rada, odnos ekonomske i politiéke prinudeu savremenom drutvu, tako i njegove druge glavne probleme, presvih problem prave prirode tzv. socijalistiékih drutava i sistema,

9

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

kao i problem jednog novijeg i punijeg razumevarlja kapitalizmaodnosno (centralno)-kapitalistikih drutava i sistema. U ovomrazumevanju poseban znaaj ée imati sistematsko iziaganje i

obrazlaganje tzv. dugih iii Kondratjejevljevih talasa u ekonomiji itzv. dugih ciklusa u svetskoj politici (G. Modeiskog), kao i njihovihmedjusobnih veza (u odeljcima 3.1.1., 4.1.2. i 4.2.2.).

Ono prvo i osnovno to se pri ispitivanju naeg predmetavidi jeste pojava njegovog .irenja u prostoru (u savremenomsvetskom sistemu, svetskoj kapitalistikoj privredi i medjudravnomsistemu) i vremenu (istoriji), i to i prema vani (u obliku tzv.imperijalizma odnosno hegemonizma), i prema unutra (u oblikuetatizma).

Po R. Luxemburg, irenje ekonomije, kapitala i trita Poceloj pianeti, ak je specifiènost kojom se kapitalistiki nainproizvodnje razbkuje od svih ranijih naina proizvodnje(LUKSEMBURG 1976, str. 683.). Po S. Aminu ta je pojavanajznaajnija, mada nedovoljno objanjena pojava savremenosti(AMIN 1985a).

"Ogromno irenje drave" i drugih struktura dominacije(FRANICEW( 1983, str. 242.) logièna je posledica procesa irenjakapitala. U tom smislu, najveéu moguéu panju posvetiéemoprocesu radjanja i uoblièavanja novih odnosno medjunarodnihstruktura dominacije, kao i njihovom odnosu, borbi i preplitanju saohm starim, dravom pre svih. Pokazaée se, ipak, da ni ove nove,medjunarodne forme dominacije nisu tek puka posledica, nego dasu i sasvim aktivna sua u razvoju savremenog kapitalizma, ona,naime, koja, specifiènim spajanjem ekonomije i politike,obezbedjuje akumumulaciju i reprodukciju kapitala u svetskomrazmeru.

Radi izbegavanja moguóih strukturalistièko-deterministièkihjednostranosti, medjutim, odmah na poèetku vaija, makar i u sasvimgrubim crtama, istai Onu specifiènu teorijsku poziciju sa koje sepoduzima ístraivanje ovih struktura i formi. To je dijalektiêkateorija modemog drustva koja umesto o drutvu jednog pokreta ijedne logike radije govori o drutvu "dvostrukog pokreta'(POLANYI 1957) i dvostruke logike" (VIDAKOVll 1981 i

10

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

VIDAKOVH 1988, str. 34-36.), one kapita1istike i onealternativne, socijaIistike, a kada je o ovoj drugoj ree, koja insistirana drutvenoj a ne na cldavnoj sadrini socijalizma. Nakonceptualnom planu, ova teorija rehabilituje koncept (svetskog)drutva kao do sada teorijski zapostavijeni koncept koji bi morao daposreduje izmedju (svetske) ekonomije i (svetske) po/itike(MACIVER 1957, str. XV),

Mondijalizaciju predmeta (kapitala i drave) o kojoj je gorebib reèi nije mogwe pratiti i razumeti bez odgovaraju&mondijalizacije metoda odnosno mi1jenja i pojmova.Mondijalizacija mi1jenja je i uopte uzev jedna od najznaCajnijihoperacija i inovacija neophodnih dananjem rnßljenju. Kada je onaem predmetu reC, pak, tada ovde u Uvodu ukazujemo samo natri njegove mondijalne dimenzije koje se parcijalnim to jestpristupom sa stanovita pojedinaCnog drutva bitno iskrivljuju iii Cakne vide: 1) Tek se sa stanovita svetske celine, dakie mondijalnimpristupom, moie prozreti "organizujuei mit" kapitalizma kao"carstva slobodnih preduzeéa, slobodne trgovine i slobodnog tokafaktora proizvodnje" (WALLERSTEIN 1986a, str. 90.). Mondijalnaodnosno stvaria istorija kapitalizma govori o "centralnoj ubozipolitiCke mainerije u funkcionisanju kapitalizma kao naèinaproizvodnje", i to kako u odravanju formacija ne-slobodnog ipolu-slobodnog rada, tako i u odravanju njihove povezanostiodnosno podredjenosti central no-kapitalistiCkim formacijamaslobodnog najamnog rada (WALLERSTEIN 1986f); 2) Tek sastanovita svetske celine moguée je uspostaviti i razumeti(strukturalistièku) distinkciju izmedju determinacije i dominacije uodnosu izmedju ekonornije i politike, a tek zahvaljujuc5i ovojdistinkciji moguée je pribliziti se pravojprirodi perifernih formacija.Tek se ovim putem, naime, moie shvatiti da su i etatizam ipopzilizam, kao dye tipiéne (polu)periferne forrnacije dvadesetogveka, mada dominirane sopstvenim nacionalnim politikama, ipak i ukrajnjoj liniji sutinski determinisane jedinstvenom svetskomekonomijom. Sa stanovita izobovanih pojedinaénih drutava ovakapitalna dnßtvena Cinjenica jednostavno se ne moie videti(JAKI 1985, str. 31., 52-53. i 108.); 3) Najzad, tek se sa stanovita

11

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

svetske celine i demitologizacije odnosno distinkcije izvedene gorepod 1) i 2) moie izvesti i shvatiti i, za nau temu odluujuéa,"dvostruko eksterna artikulacija' periferije o kojoj pie M. Jakié:Na osnovu prethodne analize mo±e se zakljuiti da se periferneprivrede mogu shvatiti kao 'dvostruko eksterno artikulisaneprivrede u smislu i ekonomske i politike artikulacije, odnosnodominacije centra i primata politièke instance. Utoliko se oneraziikuju i od privreda centra u kojima ekonomija i determinira idominira i pretkapitalistièkih privreda u kojima je postojalajednostrano eksterna artikulacija vanekonomske prinude(dominacija politike).' (JAKSI 1987a, str.. 146.) Osobenu strukturudvostruko eksterno artikulisane periferne privrede moguée jeizraziti i u obliku svojevrsne matrice i njene najèeée i tipiène'novoindustrijalizovane kombinacije potpunog oslanjanja na stranikapital i podizavanja trinih zakonitosti (JAKSI 1985, str.118-121. Vidi i Prilog I na kraju ovog rada,). Za razumevanjestvarnog odnosa izmedju ekonornije i politike u svetskojkapitalistièkoj privredi privilegovane su i tzv. slobodne proizvodnezone. U fuma je, kako to ubedijivo pokazuju teoretièari novemedjunarodne podele rada, konvertibilitet izmedju ekonomske ipolitièke prinude, odnosno izmedju akumulacije kapitala i represijedrave - oèigledan (FRÖBEL/HIEINRICHS/KREYE 1977, str.360.).

Ovaj rad predstavlja kombinaciju teorijske i meta-teorijskeanalize. Njegova teorijska analiza bavi se ispitivanjem odnosaekonomske i politièke prinude u savremenom drutvu, predmetakoji je gore upravo opisan. U toj analizi poio se od najznaèajnijihteorijskih izvora i rezultata kritièke drutvene nauke razliéitihtradicija, disciplina i orijentacija. Od svih ovih izvora, medjutim,samo je jedan - Skola svetskog sistema Imnianuela Wailersteina(SSS) - podvrgnut sistematskoj meta-teorijskoj analizi. To jeuèinjeno ne samo stoga to je SS medju onim teorijskim izvorimakoji se naim predmetom najvi.'e bave u èisto kvantitativnom smislute reèi, nego jo viz i zbog toga to se ova pri tome njime bavisistematskije i konzistentnije od drugih sa stanoviita svetske celine,za koje smo (stanovite) veé rekli da je za razumevanje naeg

12

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

predmeta odluéujuée. Pri tome je i u teorijskom i u meta-teorijskomdelu ovog rada naglaen njegov metodoJoki aspekt. Ovaj naglasak,medjutim, fije ni malo proizvoljan kao nekakav navodnimetodologizam iii idealizam. Naprotiv, on je objektivno i

predmetno uslovijen aktuelnim stadijem i karakterom SSS-a,svojstvenim inae i svim drugim miadim i inovativnim disciplinama.to je zbog toga, u korist metoda, naruena uobiajena nauna

predmet-metod konvencija odnosno proporcija - na to, naravno,nismo mogli da utiéemo.

13

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

Giava II

METODOLOGIJA

PREMISE

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

2.1. KOLA SVETSKOG SISTEMAIMMANUELA WAIL F.RSTEINA (ÑSS)

Od sedamdesetih godina ovog veka od kada se pojavila SSje doive1a burnu recepclju. O tome svedoe koliko indeks citiranja,u kojem je ova do dananjeg dana zadra1a jedno od vodeéih mesta,toliko i kontradiktorne ocene na koje je naiIa, a koje se kreéu odnajviih pohvala do najotrijih kritika. Ponekad ove ocene sjedinjujui pohvale j kritike. Takve SU, Po naiem mj1jenju, i najb1ie istmi.Od njih ovde navodimo dye najpoznatije, Onu Fernanda Braudela jOnu Thede Skocpol. Po F. Braudelu SS je istovremeno izvanrednopodsticajna i 'jo nedovrena' (BRAUDEL 1984). Po T. Skocpol,pak, uprkos ozbiljnim nedostacima koje ima, od SS se ne moie nizamisliti neki od nje zanimijiviji i znaajniji nauëno-istrazivaèkipoduhvat u oblasti drutvenih nauka (SKOCPOL 1976/1977, str.1089.).

Od posebnih kritika, pak, ovde temo navesti samo onenajcesóe, pa i njih samo u grubim crtama. Na odgovarajuéimmestima u ovom radu neke od njjh éemo razmotriti podrobnije.

1) ko1i svetskog sistema I. Wallersteina najêeée seprigovaraju cirkulacionizam, eksternaiizam i neosmitijanstvo, to jestnjeno navodno preterano bavijenje sferom cirkulacije, prometa,(svetskog) trjta, a srazmerno zanemarivanje sfere proizvodnje(SKOCPOL 1976/1977; BRENNER 1977; NAVARRO 1982;BARONE 1985, str. 14.17. j 184.; ALTVATER 1987; JAKI1982). (U: JAKI 1982 upravo se zhog toga teoriji artikulacijenaèina proizvodnje P. P. Reya i teorjjj periferne privrede S. Amina

17

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

daje i eksplicitna prednost u odnosu na SS I. Wallersteina.)Kasnije, u odeljku 2.3., na primeru kategorijalnog para kapitalistiókinaóin proizvodnje (K. Marx) - ob/id kontrole rada (I, Wallerstein),pruiáemo odgovarajuée argumente za odbranu SS od ovogprigovora, to jest za tezu da ovde fije re o neosmitijanstvu, veé omondijalizaciji zateéenih, preteno nacionalnih pojmova i

kategorija, a koja je (mondijalizacija) kritiéarima uglavnompromakia.

2) SS ne retko trpi i prigovor ekonomskog redukcionizmaodnosno prigovor da zanemaruje autonomni domen politike (Takoi: RAPKIN 1983). Najveéim delom ovaj prigovor je povezan sanarednim, kao i sa celinom SSS, pa ée tamo bjtj i razmotren.

3) Po naem mi1jenju, od svih je najozbiljnija kritika kojako1i svetskog sistema I. Wallersteina zamera preterani

determinizam svetskog sistema i odgovarajuáe zanemarivanje tzv.unutranjih odnosno nacionalnih faktora (LANGE 1985; LIPIETZ1987, str. 2-4., 47. i 194.; SKOCPOL/TRIMBERGER 1978;BERNIK 1986; PETRAS/BRILL 1986; ABDEL-MALEK;NAVARRO 1982), kao i preteranu uoptenost i nedovo/jnudiferenciranost razliéitih a posebno formacija tzv. socijalistiékepoluperiferije, koje su posledica tog determinizma (AMIN 1986).Ova kritika je, Po naem mi1jenju, delom osnovana, delomneosnovana.Ta njena dvostrukost i dvoznaénost dolazi, pak, iz

dvostrukosti odnosno dvoznaènosti samog overdeterminism'-a kaonjenog predmeta. A ovaj je dvostruk i dvoznaèan u tom smislu toistovremeno predstavlja i snagu i siabost SSS. On je snaga SSS jer spunim pravom upozorava na svetskoistorijsku odredjenost i

jedinstvenost inaèe veoma razlièitih delova savremenog svetskogsistema, medju fuma tzv. socijalistièke poluperiferije. Pravi smisaoi svrha navodnog preteranog determinizma' zbog toga fije nekavrsta èekanja Godoa, kako to tvrde neki kritiéari SS

(NAVARRO 1982), nego, upravo obrnuto - upuéivanje subjekatapromene na zanemareni, svetski sistem determinizama i na jedinoadekvatnu, ko/ektivnu strategiju oslobadjanja i preobraaja ovogsistema (Slièno: SZENTES 1986). Ovaj je istioverdeterminism'ozbiljna siabost SSS onda, medjutim, kada u ime one svetske

18

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

ociredjenosti i jedinstvenosti sasvim neopravdano zanemarujereamo postojeée i ne beznaajne specifine raziike izmedjupojedinih delova i formacija svetskog sistema. (O Ioim posledicamaove slahosti SSS Po odgonetanje prave prirode istonoevropskihdrutava i sistema biée reëi i u odeljku 2.4..)

U metodoIokoj ravni, prethodne kritike SSS-a èesto sesaimaju u obliku zamerki zbog njenog navodnog zadravanja napovrini stvarnosti (u sferi razmene i njoj pripadajuéem svetuBellum Omnium Contra Omnes konflikata), kao i zbog njenenavodne deskriptivne gen era liza cije, pozitivizma i ve berijanstva,umesto potrebne dubine, proizvodnje i kiasne borbe, ocinosnoapstrakcije i marksizma (PETRAS/BRILL 1986; WERKER 1986;NAVARRO 1982). Ovaj prigovor je, po naem miljenju, najveéimdelom neosnovan, i to iz istog onog razioga, to jest raziogamondijalizacije, kojeg smo naveli gore pod 1). Pored toga, SSS se ometodu i eksplicitno izjasnila, dajuéi jasnu prednost metoduapstrakcije K. Marxa (njenom metodiékom kretanju od apstraktnogprema konkretnom, a preko dijalektike deJa i celine stvari) uodnosu na neistorijsku idealno-tipsku metodu M. Webera(HOPKINS 1978).

Najzad, SSS trpi prigovore i na takozvanom praktiönompolitièkom planu. U b1aoj varijanti, prigovara joj se neka vrstaoportunizma i fatalizma (NAVARRO 1982), u otrijoj èak nekavrsta (indirektne) apologetike drutava sovjetskog tipa i (preéutne)tolerancije (na primer, severno-korej anskog) totalitarizma(ARATO 1985).

Sve prethodne kritike ízraavaju se èesto i sintetiéki,kritikom SSS zhog njene navodne dogmatknostL Po naemmiljenju, medjutim, ova kritika je najmanje opravdana. Pored stavauvaenog F. Braudela koji smo veé naveli izvanredno podsticajna,ali jo nedovrena', u odbranu SSS od ove teke primedbe moemonavesti i sliëan stay Tamasa Szentesa (SZENTES 1986a, str.234-235.). Vige od bib koga, medjutim, u ovu odhranu moie statiSSS sama. U celini uzev, naime, ona je uspena kombinacijaapstraktno-teorijskog i empirijsko-istraivaèkog rada. O tomesvedoèi veliki broj njenih empirijskih istraivanja i projekata

19

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

odnosno grupa (Vidi Literaturu), kao i odgovarajuéi (konceptivni,metodoloki i hipotetiki) karakter pretenog dela njenih nalaza irezultata (Tako i: HOPKINS/WALLERSTEIN/ASSOCIATES1982a). Reèju, SS je, u odnosu na konkurentske paradigme, bila iostala u najve&j men nedogmatska, iva i otvorena misao.

Ovo, medjutim, ne znaèi da je ona to i u potpunosti.Ukoliko, naime, za glavnu dogmu modernog odnosnoprosvetiteljskog duha oznaèimo progresivistiêku dogmu (Vidiodeljak 2.2.), tada, nakon paljive analize SSS-a, moemo doéi i dosledeéeg zakijuèka: Uprkos visokom stupnju metodoloke(samo)svesti i naporima i rezultatima koje je postigla u svladavanjuove dogme (po kojim /naporima i rezultatima/ ona, Po naemmiljenju, dolazi u sam vrh savremene drutvene nauke), i uprkossopstvenoj pozitivnoj evoluciji u toj stvari (koja se moie uoèitipraéenjem njenog razvoja od 1970-ih godina do danas), ÑSS i danassadri njene (ove dogme) odredjene ostatke. U ovom radunastojaéemo da na te ostatke kritièki ukaemo. U ovom odeljku,pak, jo 5emo samo uputiti na njihov opti izvor. Taj je, Po naemmiljenju, ista ona sistem-antisistem dijalektika koje je(antisistemski) deo i SS I. Wallersteina. Ostaci progresivizma okojima je ree izraz su ovog zapleta, odnosno njegove negativne,sistemske strane. Na slièan naèin, preko metafore odraz-zamke,glavnu slabost SSS I. Wallersteina objasnila je i Theda Skocpol:Ukazala sam na to da je Wallerstein oèekivao da Ce najveéu slabost

teorija modernizacije prevaziói kroz raskid sa njihovimprenaglaavanjem nacionalnih drava ... Da ironija bude veCa, onsam na kraju ponavlja stare probleme na nov naèin. Jake drave iinternacionalna dominacija tako dobijaju presudnu ulogu u njegovojteoriji ... Kako je tako neto moglo da se dogodi ako se ima u viduWallersteinova prvobitna namera? Smatram da odgovor Iei uodraz-zamci, koja je pogubna za svaki pokuaj da se stvori nekanova paradigma putem direktnog polemièkog suprotstavljanja nekojstaroj paradigmi.(SKOCPOL 1976/1977, str. 1089.)

Veé smo nagovestili da SS I. Wallersteina odlikujerelativno visok stupanj metodoJoke samosvestL Ta samosvestpredstavlja njen odgovor na iscrpljenost vladajuée paradigme

20

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

modernog odnosno prosvetiteljskog miljenja, njenu kritikunajznaajnijih pretpostavki tog miljenja, kao i njen pokuaj dazasnuje i razvije ovoj konkurentsku, novu, mondijalnu i

postmodernu paradigmu.

U jednom novijem tekstu, sam L Wallerstein je izloio i

obrazIoio glavne elemente reene samosvesti. Uz kritiku viadajuéeparadigme (zbog njene partikularne disciplinarnosti,idiografsko-nomotetskog dualizma, nacije kao jedinice analize,organizujuéeg mita kapitalizma, koncentracije na XVIII/XJX vekodnosno na englesku industrijsku i francusku buroasku revoluciju,koncepcije nauke i progresivistike dogme), on u tom tekstu izlae ineke kijuéne ideje nove, neprogresivistiéke nauke (idejenesigurnosti, izbora, nelineamosti i stohastiènosti): Analizasvetskog sistema je poziv da se izgradi takva ìstorijska drutvenanauka za koju su neizvesnosti tranzicije normalne, koja doprinosipreobraaju time to razjanjava izbore bez oslanjanja na verovanjeu neizbeni trijumf dobra. . ..0 toku protekie dye decenije do10 jedo prodora ka nelinearnoj prirodnoj nauci, pri éemu stohastiékiprocesi imaju centralno mesto.(WALLERSTEIN 1987f, str. 324.)Sliène ovima, u osnovi takodje probabilistiéke ideje, naime, idejenove, socijalne fizike, ireverzibiliteta i poija, zastupaju i istraivaèidugih cikiusa u svetskoj politici na èelu sa Georgeom Modeiskim(IBERALLJWILKINSON 1987).

Iscrpljenost stare, progresivistiéke i konstrukcija nove,probabilistièke nauóne paradime, medjutim, samo je moment onekonkretno-istorijske sistem-antisistem dijalektike, odnosno one jouvek relativno neizvesne smene istorijskih sistema o kojoj ée uovom radu biti jo dosta reèi. Jedan istorijski sistem, istorijskikapitalizam, morao je, naime, iscrpsti iii, barem, razviti sve svojeivotne snage da bi otkrio Onu najdublju dvostruku logiku'

(VIDAKOVIÓ 1981; VIDAKOVIct 1988, str. 34-36,), odnosnodvostruki pokret" (double movement) (POLANYT 1957)

sopstvenog razvoja. Po ovoj 'dvostrukoj logici odnosno"dvostrukom pokretu' nova nauèna paradigma o kojoj je reéistovremeno je i relativno nova teorija modernog drutva i éoveka.

21

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

U konstrukciji ove nove paradigme i teorije, SS I. Wallersteina, Ponaem mi1jenju, ima znaèajno mesto.

kola svetskog sistema 1. Wallersteina je rodjena 1970-ihgodina u Sjedinjenim Amerièkim Dravama. Prethodila joj je duga is1oena inkubacija, ali se za njen formalni poetak moie uzeti 1974.godina, kada je publikovan prvi tom glavnog Wallersteinovog delaThe Modern World-System. Godinja nagrada sociolokogudruenja SAD Pitrim Sorokin (koju je ova knjiga dobila),osnivanje Sekcije tog udruenja za politiku ekonomiju svetskogsistema (sa njenim redovnim godinjim konferencijama), poetakrada Fernand Braudel Centra za ïzuéavanje ekonomija, istorijskihsistema i civilizacija (kao i veliki broj njegovih projekata,istraivanja i saradnika) na Dravnom Univerzitetu New Yorka uBinghamtonu, kao i pokretanje asopisa tog centra Review -znaëajni su momenti njenog akademskog i naunog razvitka. Dodanas je SS postigla i zavidnu medjunarodnu rairenost i

reputaciju. Pored matinog, Fernand Braudel Centra, istraivaèi iistraiva&e jedinice ovog usmerenja nalaze se i u Francuskoj(posebno na Maison des Sciences de l'Homme u Parizu), VelikojBritaniji i SR Nemaèkoj (od centralnih), i u Italiji, Turskoj, Grkoj iMadjarskoj (od /polu/perifernih zemaija). Kao pisac The ModernWorld-System-a i drugih mnogobrojnih knjiga, studija i èlanaka,direktor Fernand Braudel Centra i urednik asopisa Review, nekadprofesor Sociologue na Columbia Univerzitetu u SAD i Mc GillUniverzitetu u Montrealu (u Kanadi), sada na Maison des Sciencesde l'Homme u Parizu, Immanuel Wallerstein (r. 1930.) bio je i ostaonajznaèajnija i vode a liènost unutar razgranate mree SSS-a.Zajedno sa najbliim saradnicima sa Fernand Braudel Centra,Giovannijem Arrighijem i Terenceom K. Hopkinsom, te brojnimkolegama, teoretièarima i istraivaima iz i izvan SAD, I.

Wallerstein je u poslednjih deceniju-dve uspeo da kolu svetskogsistema promakne u sam vrh savremene drutvene nauke i teorije.(Za potpuniji prikaz biografije, bibliografije i glavnih ideja i

koncepata I. Wallersteina, vidi i: POPO VIC 1988.)

Zajedno sa mnogim drugim savremenim teorijskimstrujama, SS I. Walilersteina je, kao to smo veé videli, angaovana

22

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

i na previadavanju krize moderne nauke. Prema starimparadigmama ona se, medjutim, odnosi dija1ektiki, a ne nihilistiki.Ona, naime, nastoji da istovremeno sauva i integrie njihovenajvrednije elemente, a saviada njihove granjee i nedostatke(GOLDFRANK 1978, str, 76.). Zbog toga je ona, kako je to dobrouoèio i William R. Thompson, najveim svojim delom, zapravo,'samo ogranieno tumaenje i reinterpretacija' tih paradigmi(THOMPSON 1983a, str. 15.). Ovo samo, medjutim, ne smc dazavara. Utemeijena na mondijalizaciji mi1jenja i na drugimradikalnim epistemo1okim rezovima, ona ima znaajan inovacionipotencijal i rezultat.

U prevladavanju starih paradigmi, SS I. Wallersteinapolazi od brojnih i raznovrsnih izvora, i to je ak njena izrazitakarakteristika. Njeni glavni izvori i preteèe su: 1) marksizam,posebno marksizam K. Marxa, V. I. Lenjina i R. Luxemburg; 2)francuska strukturalna istoriograuija, tzv. ko1a Anata, a posebnoFernand Braudel, jedan od njenih za&tnika i prvaka; i 3) istorijskaekonomija odnosno privredna istorija, posebno ona u delima MaxaWebera, Josepha Schumpetera i Karla Polanyija (WALLERSTEIN1977, str. 6-7.; GOLDFRANK 1979; JA}(ÑI 1986).

Po prvi put ovi izvori su aktivirani 1930-ih godina, usredprve velike krize i raspada tadanjeg medjunarodnog ekonomskog,finansijskog i politiëkog sistema. Zbog toga se K. Marx, F. Braudel,K. Polanyi i drugi mogu smatrati pravim pretecama SS I.Wallersteina. Po drugi put, samo sada jo snanije, reèeni izvoriaktiviraju se nakon Drugog svetskog rata, u eri najpre t.zv.

dekolonizacije, a zatim i neokolonizacije tzv. Tre&g sveta. Kaoforme kritikog osveenja ovih procesa, 1960-ih i 1970-ih godinapojavljuju se artikulacije tijermondisti?ke (Franza Fanona i drugih)i, posebno, dependistike paradigme (Andre Gunder Franka,Samira Amina i ostalih). Ove predstavtjaju neposredne izvore,delimièno èak i konstituente SS I. Wallersteina (WALLERSTEIN1983; JAKI 1986; BREWER 1986; GOLDFRANK 1979;BERGESON 1983; WALLERSTEIN 1977, str. 6-7.). Zbog toga jeA. G. Frank u pravu kada istièe da je SSS, u stvari, produetakocinosno proirenje izuèavanja Treáeg sveta na svetsku celinu

23

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

(FRANK 1983b). Insistiranje na znaaju ekonomije, dugog trajanjaodnosno makro-procesa i struktura i hoJistickog odnosnounidisciplinarnog" pristupa bib je i ostalo, medjutim, 0110 Po éemu

se svetsko-sistemska perspektiva, od svojih prvih najava 1930-ih pasve do danas, razlikovala odnosno raziikuje od drugih pristupa iperspektiva (WALLERSTEIN 1977, str. 6-7.).

Vidimo, pored ostalog, da je neortodoksnost izrazitakarakteristika SSS. Pored marksizma SSS se, naime, jednako oslanjai na najvrednije rezultate gradjanske nauke, pored strukturalizma(A. G. Franka i drugih) i na anarhjzam (J. Galtunga i ostalih)(BORREGO 1982; CHASE-DUNN 1982c). U ovome ona, ipak,postie i zadrava puni identitet. Sinteza a ne eklektika njena jedruga karakteristika,

Posebno je zanimijiv i kompleksan odnos SS I.

Wallersteina prema marksizmu. Na drugom mestu (u odeljku 2.3.)obrazboiéemo u korn to smislu Wallerstejnovo uenje smatramo pre(mondijalnim) postmarksizmom nego marksizmom iii

neomarksizmom. Ovde éemo ukazati jo samo na dye-tn bitne veze.Pre svega, istac5i éemo nespornu socijalistióku motivaciju i

orijentaciju ovog uèenja. O tome svedoi i izvesna klasinasistematika. U svim potpunijim pregledirna (marksistikih) teorijaimpeiijaiima, naime, uz uèenja K. Marxa, R. Luxemburg, R.Hilferdinga, N. Buharina i V. I. Lenjina, te, nakon Drugog svetskograta, i P. P. Reya, G. Arrighija, E. Arghjrija, S. Amina, A. G.Franka i drugih, redovno se nalazi i Skola svetskog sistema I.

Wallersteina (BREWER 1984; BARONE 1985; POPOV 1982;PALLOIX 1979). 0 tome, medjutim, jo vige govore njene jake idirektne veze sa drugim, ranijim i paralelnim strujanjima marksizmai socijalizma u SAD, a posebno one sa teorijom monopolnogkapitala Paula Barana i Paula Sweezyja (pionira amerikogsocijalizma), Jamesa OConnora i Harryja Magdoffa (BARONE1985), j one sa takozvanom radikaJnom ekonomijom, koja se u SADnagbo razvila nakon burne 1968. (FRANIEVI 1983). Vezeradikalne ekonomije, a posebno veze SSS I. Wallersteina sateorijom monopolnog kapitala P. Barana, P. Sweezyja i drugih, pak,brojne su i znaajne. Ovde upuéujemo samo na dye najznaèajnije: 1)24

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

P. Baran se medju prvima poeo baviti politiêkom ekonomijomzaostalostizemalja tzv, Treeg sveta iz koje ée se vremenom razviti itijermondizam, i politièka ekonomija nerazvijenosti (T. Szentesa, A.G. Franka i drugih), i teorija zavisnosti (A. G. Franka, S. Amina iostaJih), konaèno i sama SS (I. Wallersteina i njegovih saradnika);i 2) U problematizaciji utroka ekonomskog suvika, a posebno uproblematizaciji vojnih rashoda i we1farewarfare karaktera SADkapitalízma, kojim su se teoretièari monopolnog kapitala prvi poèelibaviti ozbiljnije i analitiènije (BARAN/SWEEZY 1969;O'CONNOR 1973), bio je Iogièan i znaèajan izla.z prema teorijizavisnosti i teoriji svetskog kapitalistièkog sistema.

S obzirom na predmet, SS I. Wallersteina se mofe oznaèitii kao jedna od globalistickih odnosno mond1JalLctikih strujamiljenja. Od 1960-ih broj ovih struja je u naglom porastu. Ovdeéemo uputiti samo na one od njih koje su u tenjoj iii labavijoj vezisa ko1om svetskog sistema: 1) Od 1960-ih, a posebno od 1970-ihgodina sve brojnija je i sve uticajnija literatura o muitmacionalnimkompanijama. Ova literatura izvrila' je na SS odredjen uticajsvojim znaèajnim empinjskim uvidima. 2) U ovoj literaturi, pak,posebno znaèajno mesto zauzima teorija hegemonijalne stabilnostiCharlesa Kindlebergera. Po nekim mìljenjima, u izuèavanju odnosaizmedju medjunarodne privrede i politike u poslednjih desetakgodina, ova teorija ko1i svetskog sistema predstavlja glavnogkonkurenta (PEARSON 1987). 3) U izuéavanju svetske ekonomije ipolitike u poslednjih deceniju-dve najznaèajnije rezultate ipak supostigle Skola svetskog sistema I. Wallersteina i Skola dugih cikiusau svetskoj politici Georgea Modeiskoga, profesora politièkih naukasa Washington Univerziteta. Po Williamu R. Thompsonu ove dyeko1e, zapravo, predstavljaju dye glavne, konkurentske paradigme

unutar SS (THOMPSON 1983a). Po naem miljenju, medjutim,ove dye ko1e, mada u mnogo èemu jedinstvenog predmeta, zbogbrojnih i ozbiljnih raziika u metodu (holizma i radikalizma prve, afunkcionalizma i konzervativizma druge, pre svega), ne mogu sesmatrati dvema ko1ama unutar jedne te iste kole svetskog sistema.4) Veoma tesna i bitna veza, medjutim, postoji izmedju SS I.Wallersteina i Projekta modela svetskog poretka (skraóenica na

25

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

engleskom jeziku: WOMP) Richarda Falka, Samuela S. Kima,Johana Galtunga i drugih. WOMP je poeo kao kritièka svestunutar medjunarodnog prava u SAD, ali je, posebno nakon 1968.,prerastao u multidisciplinarni, internacionalni i alternativni projektsvetskog poretka, prib1iivi se na taj naëin u nizu bitnih taéaka

koli svetskog sistema I. Wallersteina. U jednoj od najboljihkiasifikacija razliòitih globa1istikih perspektiva, WOMP i SS I.Wallersteina svrstani su u istu klasu takozvanog globalizmatransformisanja sistema. Pomenimo radi orijentacije da takiasifikacija prethodno upuéuje jo na tri tipa globalizma: 1)

globalizam apa danja sistema konzervativnih desnièarskih viadanajrazvíjenijih centralnih zemalja; 2) globalizam odrzavanja sistemaTrilateralne komisije i slinih tehnokratskih inicijativa; i 3)globalizam reformisanja sistema Pokreta nesvrstavanja i njemuslinih inicijativa i grupacija (FALKJKIM 1983).

kola svetskog sistema I. Wallersteina ne moie se odreditiniti kao jedna posebna, konvencionalno definisana naunadisciplina. Od svog poèetka, naime, ona se (samo)odredjuje kaokritika partikularizma ovih disciplina i kao oblik unidisciplinarriog(a ne tzv. multidisciplinarnog) previadavanja tog partikularizma. Uzmondijalizam, ta je unidisciolinarnost jedna od njenih izvornihosobina. Veé u prvom tomu SAGE serije o svetskom sistemu njenutemeljitelj, I. Wallerstein, pie: 'Sami termini u ovoj formulaciji(politiéka ekonomija svetskog sistema - M.P.) ukazuju napretpostavke koje ona sadri. Politiéka ekonomija govori o tome dapolazimo od pretpostavke da smislena analiza ne mo2e da odeijujepojave realnog sveta u tri (iii vige) kategorija - politiéku,ekonomsku, drutvenu - koje treba prouèavati razliéitim metodima iu zatvorenim sferama (èak ni privremeno). Ekonomija je'institucionalno ukorenjena; politika je izraz drutveno-ekonomskihsua; 'drutvene strukture su rezultat politièko-ekonomskih nunosti.'Svetski sistem kazuje to da verujemo da postoji i funkcionie jedandrutveni sistem koji je giri od bib koje drave èije delovanje jefokus (za mnoge primordijalni) drutvene analize."(WALLERSTEIN 1978, str. 7-8.) U svom kapitalnom delu, pak, I.Wallerstein je onu unidisciplinarnost formulisao s pregnantnoéu

26

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

ravnom onoj K. Marxa (u IVemackoj ideologiji) iii G. Lukacsa (uPovijesti i kiasnoj svifesti): 'Kod prouavanja drutvenog sistema,klasiëne podjele drutvenih znanosti su besmislene....Ne traimmultidisciplinarni pristup prouavanj u drutvenih sistema, veunidisciplinarni pristup." (WALLERSTEIN 1986e, str. 19. 0 ovojproblematici vidi jo: WALLERSTEIN 1979, str. IX, i, posebno:WALLERSTEIN 1984c, str. 173-185.: Odvajanje drave od drutva inastanak posebnih disciplina, zatim i njihovo previadavanje.)

U ovoj tenji, SS I. Wallersteina, medjutim, polazi odpozitivnih rezultata postojeéih disciplina, kritiki ih pri tomepreradjujuéi, koristeéi i prevladavajuti.

Iz konvencionalnih razioga SS I. Wallersteina najèeée seodredjuje kao sociologija. Videli smo da je Sekcija za politikuekonomiju svetskog sistema i formirana pri socioJoskom udruenjuSAD. Pored toga, sam I. Wallerstein je do stanovita svetskogsistema doao tek nakon dvodecenijskog bavijenja etnologijom iantropologijom odnosno politiókim sistemima Zapadne Afrike,disciplinama bliskim iii ak graninim sa sociologijom. Nita slabijenisu ni veze SS I. Wallersteina sa ekonomijom i istorijom. Tako je

SS I. Wallersteina veé nazvana internacionalnom po1itikomekonomijom. U izvesnom irem smislu, ona je deo poIitickeekonomije nerazvijenosti discipline kojoj je ovo ime, nakonznaèajnih doprinosa P. Barana, A. G. Franka i drugih, daomadjarski ekonomist, T. Szentes. Veze SS sa istorijom odnosno safrancuskom strukturalnom istoriografijom i sa ekonomskomistorijom, veé su pomenute. Jo jedna povezanost je veoma vaina.Zbog relativne miadosti, SS se éesto bavi i pitanjima koja inaéespadaju u metodo/ogiju iii éak epistemo/ogiju i fi/ozofiju. Najzad,zbog predmeta Icojim se bavi, ona se ne retko tretira i kao nauka omedjunarodnim odnosima.

Posebnu panju zasluuje odnos SS prema onim relativnonovim disciplinama koje, ba kao i SS sama, nastaju u sve burnijemprocesu ukrtanja, razgradnje i razmene odgovarajuéih delovapostojeéih, konvencionalnih disciplina. Tako je za razumevanjeonog 'unidisciplinarnog" karaktera SSS I. Wallersteina odcentralnog znaóaja razumevanje geneze istorije Fernanda Braudela.

27

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

U jednom izrazito metodolokom tekstu Braudel najpreraziikuje tri nivoa historije': 1) 'dogadjajnu historiju kratkogtrajanja, 2) "konjunkturalnu historiju' ekonomskih ciklusa i 3)'strukturalnu historiju dugog trajanja, da bi potom upravo za ovu

poslednju rezervisao sve bitnije metodoloke inovacije istorijskenauke, a pogotovo sve vanije i novije metodoloke kan vergencije ispojev 'Ta potreba za traenjem nedogadjajne historijeneodoijivo se nametnula u dodiru historije s ostalim humanistikimnaukama ... Otad se historija bavila prouavanjem ponavijanjajednako kao i pojedinaèníh injenica ... Otad je (istoriar - M. P.)htio da bude i bio je i ekonomist, i sociolog, i antropolog, i

demograf, i psiholog, i lingvist ...", iii, malo daije: Na planu historijedugog trajanja premalo bi bib re éi da se historija i sociobogijaudruuju ... one se zapravo stapaju ujedno." U istom tekstu Braudelnavodi i sasvim konkretne discipline koje su nastale kao rezultat ovekonvergencije, ekonomsku historiju, 'geografsku historiju',historijsku demografiju' i druge. Konano, zanimljivo je da Braudel

u istom radu, iako gradjanski istoriar, istie veliki znaiaj kojeg je uovoj konvergenciji i irenju istorije irnao marksizam. Po Braudebu je,naime, upravo marksizam bio taj koji je istoriëara XX vekaprimorao da izadje iz samog sebe' (BRAUDEL 1966). Pred krajivota, medjutim, u drugom tomu svog kapitalnog dela Civilization

and Capitalism, Braudel e upozoriti na svu teinu i neizvesnostonog stapanja, posebno kada je reì o stapanju istorije i sociologije:"Ekonomija i istorija su uspeno spojene, ali istorijska sociobogija nepostoji. A razlozi za takvu prazninu su sasvim jasni. Prvo,sociobogija, za raziiku od ekonomije, koja je u nekom smislu nauka,nije do kraja uspela da definie svoj predmet. (BRAUDEL 1982,str. 458.)

Zanimljiv je i poboaj SS unutar sve brojnijih teorijaprivrednog razvoja. Kada se odredjuje samo kao jedna od teorijaprivrednog razvoja, naime, ona se najèeée kvalifikuje kao nastavakiii ak najnoviji izdanak teorije zavisnosti (BARONE 1985; JAKI11986a). U neto irem smislu, u okviru rasprave o svetskojnejednakosti, svetskosistemska paradigma odnosno perspektiva (A.G. Franka, S. Amina, I. Wallersteina, latïnoamerièkih dependista i

28

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

drugih) najéeée se (samo)odredjuje kao druga,dere1opmenta1istickoj (to jest, raznim vrstama gradjanskih teorijarazvoja i modernizacije) konkurentska teoríjska paradigma i

perspektiva (WALLERSTEIN 1979, str. 49-65.). U nekim kritikimprikazima, medjutim, SSS I. Wallersteina se negativno raziikuje odnekih drugih ne-deve1opmenta1istikih teorija. Tako se ne retkoteoriji artiku/acije naêina proth'odnje (P. P. Reya) i teoriji per/ferneprivrede (S. Amina i H. Alavija) daje prednost u odnosu na teorijenerazvoja, zavisnosti i svetskog sistema (A. G. Franka i I.

Wallersteina), a sve to zbog navodnog neo-smitijanstva ovih drugih(ALAVI 1986; JAKSIC 1982).

Na kraju, vaija makar pomenuti i odnos SS I. Waliersteinaprema tri znamenite teoris'ke diskusije, 1) onoj o prelazu izfeudaJizma u kapitalizam iz 1950-ih, u kojoj je I. Wallerstein stao nastranu P. Sweezyja i drugih tzv. eksternaiista, 2) onoj o navodnomduaiizmu perifernih formacija iz 1970-ih, u kojoj se pridruio A. G.Franku i ostalim strukturalistima, i 3) onoj o tzv. nejednakojrazmeni takodje iz 1970-ih, u kojoj je, nasuprot CharlesuBetteiheimu i drugim brojnim osporavateijima, postao jedan odnajpoznatijih sledbenika Arghiri Emmanuela odnosno njegovogrelativno originalnog koncepta nejednake razmene.

29

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

2.2. PRILOG KRITICL PRO GRES WIZMA

Ovde i inae pod progresivizmom podrazumevamo naivno iiicinino, ali u svakom sluaju pogreno i na idea1istikojantropologiji utemeijeno verovanje u neminovnost ljudskogprogresa. Kao takav, progresivizam je, Po naem rniljenju, centralniorganizujuéi mit' modernog odnosno prosvetiteljskog duha u obe

njegove èuvene paradigme, dakie i u Jiberaiizmu i u marksizrnu(WALLERSTEIN 1984b; WALLERSTEIN 1984e). Jo dubiji i daijiuvidi govore, medjutim, da je i ovaj savremeni mit, i to u obenjegove poznate varijante, i u onoj koja se zasniva na dogmi tthta,i u onoj koja se temeiji na dogmi pro/etarijata - samo sekularizovanivid starog hriióanskog eshatolokog mita: "U novovekovnojfilozofiji, pored radikalnih 'kopernikanskih preokreta', odigravalo seuporedo i jedno preoblikovanje teo1okog miljenja koje se smeta ufilozofiju istor-ije, kojoj je eshatologija imanentna. ... Ne samosmisao istorije i skriveni' plan istorijskog toka - koji suprepoznatijivi teo1oki pojmovi - veé i idejanapretka, progresa, kojaje s racionalizmom i prosvetiteljstvom postala temeljna kategorijanovovekovnog pogleda na svet, takodje je sekularizovana hriéanskaideja." (MRUNOV« 1987)

Praktióna funkeija progresivizma zas1uuje posebnu panju.Po pravilu, ona je konzervativna i ciniéna (STOJANOVR;POPOVI 1981), samo izuzetno i u poéetku ona moie biti i

revolucionarna i naivna.

Uni/inearizam u tumaéenju istorije, etno-, nacio- i

zapadno-centrizam, kao i univerzalizam u percepciji i prezentaciji

30

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

sveta, te partikularizam, odvojenost i izolovanost disciplina umi.Jjenju - glavni su pojavni oblici ovog mita. O fuma vige u odeljku2.3..

Gnoseo1oki koren krive svesti progresivizma u percepciji iprikazivanju istorije i sveta F. Engels je slikovito opisao kaofantazijir "Sistematika je poste Hegela nemogua. Jasno je da svetpredstavlja jedinstven sistem, to jest povezanu celinu, ati poznavanjeovog sistema pretpostavlja poznavanje ceiokupne prirode i istorije,koje Ijudi nikada nee postiéi. Dakte, ko stvara sistem mora ispunitibezbrojne praznine viastitim izmiijanjem, to jest mora iracionainofantazirati, ideologizirati. Racionalna fantazija - alias kombinacija!"(ENGELS 1974, str. 474.)

Ne samo fantazijom i otklonom od fantazije, nego i svojimdrugim bitnim intencijama i uincima, marksizam je od K. Marxa dodanas bio i ostao sutinski ambivalentan u odnosu na progresivizam,istovremeno iritelj i kritiéar toga mita.

Na razlièite naéine, ovu su ambivalentnost marksizma uoëitii istakli brojni istraivaëi. Tako, I. Wallerstein èak i eksplicitnogovori o postojanju dva Marxa": "Moja dva Marxa' ne dolazehronoloki jedan za drugim, veé nastaju iz onoga to ja smatramfundamentalnom unutranjom protivreènoéu u Marxovojepistemologiji, koja ima za posledicu dye razliéite istoriografije. Sajedne strane, Marx je najveéi pobunjenik protiv buroaske misli ... i

njenog verovanja u sporo, ali neizbeTho poboljanje potoaja IjudiSa druge strane, Marx je prihvatio univerzalizam utoliko to jeprihvatio ideju o neizbenom istorijskom kretanju ka progresu,zajedno sa njenom linearnom antropologijom. ... Bio on lo iii

dobar, meni se éini da je samo 'prvi Marx' zanimijiv i da on i danasima ta da nam kae." (WALLERSTEIN) Sliéno ovome, ZoranVidakovié piiz o objektivnim istorijskim uslovima i razlozimaizvesne Marxove nagnutosti ka ekonomskom determinizmu i

strukturalizmu (VIDAKOVIC 1981, str. 264-265.), Main Lipietz ostalnom preplitanju ivih tokova marksizma sa njegovom "staromprogresivistièko-produktivistiékom dogmom" (LIPIETZ 1987, str.194-195.), dok Svetozar Stojanovié, Zoran Djindjié i NorbertoBobbio, svaki na svoj naéin, ali ipak priliéno s1ono, upravo u

31

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

ne-previadanosti metafizike, subjektivizma i progresivizma kod K.Marxa vide najdublje razioge kako ozbiljnim prazninama u njegovojteoriji politïke (ukoliko takva kod niega uopte i postoji; Po Bobbijunje kod Marxa, zapravo, i nema), tako i odredjenim autoritarnimmomentima i konsekvencama, koje ova teorija sobom nosi (stavovio tzv. diktaturi proletarijata) (STOJANOVIC 1987b, str. 19-21., 23.i 122.; DJINDJIC 1987; BOBBIO 1976; BOBBIO 1982). Najzad, iistraivaèi takozvanog azijskog nacina proizvodnje dolaze donedvojbenog zakIjuka o Marxovoj izrazitoj unilinearnoj -

multilinearnoj ambivalentnosti u tumaenju istorije (JAKK 1980;THORNER 1980; SAWER 1980; MELOTTI 1980; AVINIERI1983). Umberto Melotti pokuava da ovu dvostrukost marksizmaotkloni predlaganjem jedne, na marksizmu zasnovane, aalternativne i multilinearne eme istorijskog razvitka (Vidi Prilog IIna kraju ovog rada), dok Raya Dunayevskaya Marxov humanizam imultilinearizam, posebno onaj iz njegovih poznih Etnografskihspisa, smatra ak najboljim vodièem za iziazak iz istorijskogéorsokaka u koji su jednopartijske diktature, nakon neuspelih

socijalistièkih revolucija, dovele takozvana odnosno samozvanasocijalistika drutva (DUNAYEVSKAYA 1987).

Odeijak o progresivizmu zavriéemo postavijanjem pitanja oodnosu SSS I. Wallersteina i progresivizma. PO nekim kritiarimaWallersteinova koIa svetskog sistema je upravo tipian primerprogresivizma i fantazije kako smo ih odredili ovde (ZOLBERG1983). Nage drugaèije mi1jenje o tome (o relativno visokojmetodo1okoj ¡samo/svesti, naporima i rezultatima SS u

svladavanju ovih dogmi, o pozitivnoj evoluciji samog Wallersteina utom smislu, o zadravanju odredjenih ostataka progresivizma u SSuprkos ovoj njenoj evoluciji, kao i o optem, dija1ektikom,sistem-antisistem izvoru tih ostataka /Za ovo poslednje vidi i:

WALLERSTEIN 1983!) iz1oili smo u odeljku 2.1.. Tamo smotakodje naznai1i i to da ée nam upravo odredjenje ostatakaprogresivizma kao ostataka koji izraavaju negativnu, sistemskustranu sistem-antisistem dijalektike u inae anti-sistemskommi1jenju I. Wallersteina, pos1uiti kao centralna meta-teorijska osaza kritiku analizu i ocenu tog mi1jenja u celini. Uz kritike koje smo

32

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

veé izloili, a jednim delom i prihvatili u odeljku 2.1., ovde temo,kao ilustraciju ovih ostataka i njihovog postupnog previadavanja,izneti jo samo jedan primer i jedan koncept.

Primer se odnosi na buduói istorijski sistem. U ranimradovima, naime, I. Wallerstein progresivistièki, unilinearno i

deterministièki govori o svetskoj socijalistièkoj viadi" (socialistworld government) (WALLERSTEIN 1984c, str. 156.; ovaj tekstprvi put je objavljen 1974. godine) kao gotovo sigurnoj buduénostièoveèanstva. Od 1974., medjutim, on je sve vige i vige, a danas veésasvim preoviadjujuée orijentisan ne-progresivistièki, multilinearno iprobabilistièki, tako da i o socijalizmu od tada sve vie govori kao osamo jednoj od vie moguénosti, a ne i kao o sigurnom ishodu, aumesto "fantastiènog' izraza "socijalistièka svetska viada za oznakute socijalistièke moguénosti, od tada koristi iskljuèivo izraz"socijalistièki svetski pore daR koji je od onog prvog mnogorealistièniji (WALLERSTEIN 1984e, str. 25.; WALLERSTEIN1987, str. 8. i 100-101.; WALLERSTEIN 1987d, str. 281.).

Koncept se odnosi na jednu od najznaèajnijih kategorijaWallersteinove teorije, na pojam svetskog sistema. Moie se, naime,postaviti pitanje koliko za ovaj njegov pojam vai negativnoodredjenje koje je "sistemu" dao Ljubo Tadié: "Kroz odnoenje,povezivanje i posredovanje totalitet (celina) se pokazuje vie negozbir njegovih delova i u istorijsko-dijalektièkoj teoriji se jasnoraziikuje od pojma sistem empirijsko-analitièke teorije. (TAD«1988, str. 72.) Pouzdaniji odgovor na ovo pitanje moie dodi teknakon potpunijeg upoznavanja SSS I. Wallersteina, Zbog toga ovdenudimo samo jedan prethodan i naèelan stay o tome. Po naemmiljenju, naime, izraz svetski sistem zaista dolazi izempirijsko-analitièke, preciznije govoreéi iz funkcionalistièke,parsonsijanske socio1oke prolosti ove teorije. Vremenom,medjutim, ovaj se empirijsko-analitièki okvir sve vie dijalektizirao.Probiemati:zacija anti-si'stemskih pokreta za ovu je dijalektizacijubila odluèujuéa, U svakom sluèaju, onaj empirijsko-analitièki,sistemski okvir danas je mnogo vie (prevazidjeni, dakle i saèuvani)element jedne uistinu istorijsko-dijalektièke teorije, nego nekiosamostaijeni i otudjeni moment.

33

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

2.3. MONDIJALIZACUAThORUSKO-METODOLOKOG APARATA

Mondijalizacij a miijenja odnosno mondijalizacijateorijsko-metodo1okog aparata predstavlja, naravno, samo odgovorna mondijalizaciju stvarnosti (MARKUZE 1976, str. 377-378.;VIDAKOVIC 1981, str. V-IX i 277-278,; PECUJLIC 1976a, str.XXXVIII).

MondijaLiza cija mi.7jenja je svakako najznaajnijiepistemo1oki rez SS I. Wallersteina, njen glavni metodolokinovum i zriak.

Do ovog reza SS dolazi otvaranjem pitanja o takozvanojjedinici analize, pitanja, naime, da li glavna jedinica analize udruitvenoj nauci danas treha da bude nadja (pojedinano drutvo)iii svet (svetski sistem).

Zavisno od odgovora na ovo osnovno pitanje, i samisvetskosistemski analitiëari mogu se podeliti u dye grupe, U Onuradikalnu i onu um eren u. Obema je zajednièko odbijanjepartikularizma nacionalnog odgovora. Za raziiku od prve, kojunajbolje predstavljaju A. G. Frank i I. Wallerstein (FRANK 1978c,str. 251.; WALLERSTEIN 1978, str. 7-8. i na mnogo drugih mesta),medjutim, druga je manie radikalna odnosno manie iskIjuiva, pabib da, kao T. Szentes, predlae ni (nacija) - ni (svet) odnosno i(nacija) - i (svet) jedinicu analize (SZENTES 1986), hilo da, kao M.Beaud, neto razvijenije, upuéuje na diferenciranost i povezanostéak óetiri razlièite dimenzije zbilje odnosno jedinice analize

34

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

(nacionalne, internacionalne, multinacionalne, svetske) (BEAUD1987a).

Pitanje o takozvanoj jedinici analize bitno je metodoio.kopitanje. I ovo kao i svako drugo metodoioko pitanje, medjutim, ukrajnjoj liniji i odluèujuée zavisi od odgovora na jedno prethodno,onto1oko pitanje, u naem s1uaju na ono o egzistenciJi odnosnovremenu postanka savremenog svetskog sistema. Ko negirapostojanje svetskog sistema, naime, mora negirati i svet kao jedinicuanalize. I obrnuto. U odeljku 3.1.3. videéemo, medjutim: 1) Da samimondijalisti razliëito odredjuju vreme nastanka savremenogsvetskog sistema: XVI vek, poslednju etvrtinu XIX veka, drugupolovinu XX veka, i 2) Da i u nastajanju tog sistema ovi praveprocesnu raziiku izmedju vremena njegovog zaóeóa (conception),njegovog zrenja (gestation) i njegovog radjanja (birth). Ova jerazlièitost, procesnost i nesigurnost, jedan od razioga zbog kojeg uonom sporu o takozvanoj jedinici analize prednost dajemoumerenoj varij anti svetskosistemske ko1e.

No, i bez obzira na njihovu unutra.snju raziiku, obadvesvetskosistemske varijante su, u odnosu na onu drugu, nacionalnumetodo1oku orijentaciju, Po naem mi1jenju, duboko u pravu.

Ako i nue dovrena, naime, mondijalizacija privrede i

drutva je danas, to je sasvim izvesno, veé toliko odmakia, da ju jeapsolutno nemoguée pojmiti bez odgovarajuéeg prilagodjavanjaodnosno mondijalizacije teorijskog aparata.

Pod mondija/izacijom teorijskog aparata, pak,podrazumevamo, pre svega, preko potrebnu, temeijitu i

sveobuhvatnu kritiêku svetsko-sistemsku analizu i preraduzateéenog, preteno na nacionainom iskustvu izgradjenog i danasveé zastare/og teorijskog, koncepcijskog i pojmovnog materijala.Ova prerada, opet, podrazumeva kako adaptaciju starih, tako ikonstrukciju novih pojmova, kako puko kvantitativno proirivanje,tako i jo vige i kvalitativno preobraavanje tih pojmova (PREVE1987; BEAUD 1987a; HOPKINS 1982a, str. 35-37.; VIDAKOVHt1981, str. 277-278.). U svakom s]uéaju, u pitanju je izrazitoinovativna metodo1oka operacij a, 'pres1oavanj e (celokupnog)

35

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

znanja (BEAUD 1987a), odnosno "zbiljska univerzalizacija i

kompleksifikacija" mi1jenja (PREVE 1987).

Naravno, posebno je pitanje - pitanje dosadavijYh uèinakaodnosno rezultata ove operacije, kao i pitanje teorijskog karaktera istatusa tog i njenih eventualnih buduih rezultata.

Sami svetskosistemski ana1itiari svoju analizu smatrajuprethodnicom nove odnosno dru.tvene nauke svetskog obuhvata(world-scale social science) koja je danas u stvaranju u ëitavomsvetu, i koja je, u stvari, samo teonjska strana novog socijahstiókogsvetskog poretka (socialist world-order), danas takodje u stvaranju(HOPKINS/WALLERSTEIN 1982). Neid od njih ovoj novojdrutvenoj nauci daju èak i posebno, novo ime. Po A. Bergesenu toje takozvana globologija (globology). Ipak, Po njemu ova novadrutvena nauka jo nue previadala. Naprotiv, celokupna dnßtvenanauka i po njemu je danas negde izmedju nasledjene sociologije inastajuée globologije (BERGESEN 1983). Svest o problemuteorijskog (dis)kontinuiteta kod svetskosistemskih analitiëara i

inaée je relativno éesta (Tako i: HOPKINS 1982a, str. 35-37.).

No, ukoliko i ovde o nekome odnosno neéemu trebamo dasudimo ne na osnovu onoga to taj odnosno to o sebi misli iii kae,veó na osnovu onoga to on odnosno ono uistinu jeste, tada i ovde,na pitanje o dosadanjim uéincima i rezultatima svetskosistemskeprerade, moramo odgovoriti neposredno, argumentum ad rem.

U izvesnom smislu, taj odgovor se sistematski iz1ae i

obrazlae u citavom ovom radu. Podseéamo samo da nam je veé uUvodu stanovite svetske celine pomoglo da odnos izmedjuekonomske i politiéke prinude sagledamo u bitno novom svetlu. Istostanovite biée nam u sledeéem odeljku od najveée pomoéi i zarazumevanje prave prirode takozvanih socijalistiékih odnosnoetatistiékih formacija i sistema. Mondijalizacija miljenja pokazaéese kao neophodna i za popravku odnosno razumevanje mnogih, akone i svih drugih kljuénih pojmova i problema. U ovom odeljku, pak,nave.éemo samo jo nekoliko karakteristinih primera.

Koliko promena taéke gledita odnosno perspektive moieda izmeni sliku samog predmeta moda najbolje pokazuje

36

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

posmatranje takozvanih dualnih ekonomija. Udevelopmentalistiëkoj, u sutini nacionalnoj perspektivi, takozvanedualne ekonomije sa periferije i poluperiferije svetskog sistema videse kao ekonomije sastavijene od sasvim odvojenih sektora,modernog, kojeg je zahvatio kapitalizam, i tradicionainog,rezidualnog, u koji ovaj jo nije prodro. U svetskosistemskojperspektivi, pak, dualne ekonomije izgledaju sasvim drugaëije. U tojperspektivi, one se, naime, pokazuju kao ekonomije koje su samona drugaöiji naóin ukljuíene u jedinstvenu svetsku kapitalistikuekonomiju. Po Wallersteinu, "ima nekih podruja koja su ukljuenau svetsku privredu i nekih koja nisu. U stvari, oba podruèja jesuuk1juena u tu svetsku privredu, ali na razliit naèin. Stavie, tajdualni naèin fije ni proizvoljnost niti znak neuspeha sistema, veé jeupravo njegov kamen-temeljac.' (WALLERSTEIN 1979, str. 123.)Mondija1istika kritika teorije takozvanih dualnih ekonomija,zapoëeta jo u radovima R. Stavenhagena (STAVENHAGEN1974), poetkom 1970-ih, uostalom, predstavlja i prie poetke samesvetskosistemske perspektive.

U jednoj novijoj studiji o AfriCi, I. Wallerstein i sasvimkonkretno pokazuje kako se jedna konkretna dualna ekonomija,naime Zapadna Afrika, u razliitim perspektivama, onojnacionalnoj i onoj svetskoj, vidi sasvim drugaije (WALLERSTEIN1986, str. 59-60.).

Mondijalizovano miljenje baca relativno novo i

neoekivano svetio ak i na neke stare i mislili smo prevazidjenepojmove i probleme. Tako, primera radi, Luka Markovié, uz pomoésvetskosistemske perspektive, ubedljivo rehabilituje pojmoveindustrije i radnike klase (MARKOVR 1986), a I. Wallerstein i Z.Vidakovi, istim putem, osnaiuju ak i skoro naputenu tezu K.Manca o ne samo relativnom ve i apsolutnom osiromaenjuproletarijata (WALLERSTEIN 1987, str. 100-101.; WDAKOVR1981, str. 142.).

Ipak, mnogo je veti broj k1asinih marksistiëkih pojmovakoje mondijalizacijom doiv1javàju bitnu preinaku. To je i sasvimrazumijivo ima li se u vidu rodno mesto misli K. Manca i marksizmauopte. To je, kao to znamo, razvijena Evropa, posebno

37

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

industrijska Engleska XIX veka. I pored izvesnih ¡ñihfilozofsko-ístorijskih naznaka, na primer i one o ne-moguénostilokalnog komunizma (MARX/ENGELS 1976, str. 380-381.), ovamisao je, u ce/ini uzev, bila i osta/a evropocentrióna i nacionalna.Treba se, primera radi, setiti i onih nekoliko znaèajnihmetodo/okih pretpostavki, recimo i one o Engleskoj kao anaiitiékojparadigmi i slici buduénosti, iii i one o apstrahiranju od spoljnetrgovine.

Evropocentriénu i nacionalnu ogranièenost marksizmaodnosno Engleske XIX veka uoéili su veé brojni istraivaèi, Tako,C. Chase-Dunn upravo u ovoj ograniéenosti vidi uzrok iskriv/jen ostisame srike Marxovih glavnih pojmova (CHASE-DUNN 1983), S.Amin i R. Brenner, neto preciznije, u Marxovom progresivizmu iunilinearizmu vide najdublji uzrok onom njegovom pogrenomverovanju Po kojem je razvijena metropola (Engleska) slikaodnosno buduénost nerazvijene kolonije (Indije) (AMIN 1978, str.159.; BRENNER 1977), a F. Braudel i P. Sweezy, jo odredjenije,K. Marxu odrièu svaku aktuelnost kada je o medjunarodnojodnosno o mondijalnoj dimenziji stvarnosti reé: 'Otuda ta'medjunarodna podela rada' za koju, kako istie P. Sweezy, Marxfije predvideo da moie da se pretvori u évrst obrazac razvoja inerazvijenosti koji ée, sire i dubije nego buroasko-pro1eterskapodela u samim razvijenim zemijama, podeliti éoveéanstvo naimuéne i siromane.' (BRAUDEL 1984, str. 26.)

Evropocentriéan je odnosno nacionalan, a ne mondijalan, iMarxov pojam kapita/izma. Odnos izmedju kapitala i slobodnognajamnog rada iz Kapitala konstitutivno je svojstvo ne kapitalizmakao takvog, nego iskljuéivo kapitalizma centralnih i

devetnaestvekovskih evropskih drutava i formacija. Umetodolokoj operaciji koju smo nazvali mondijalizacijom teorijskogaparata, pak, mondijalizacija ovog, ograniéenog i parcijalnog pojmakapitalizma od posebnog je, ako ne i od centralnog znaèaja.

Mondijalizaciju pojma kapitalizma prva je zapoéela RosaLuxemburg i u tome je njena najveéa zasluga. Za nas je danas odmanje vanosti to je ona pri tome izvoz i ekspanziju kapitalapogreno protumaèila kao odgovor kapitala na problem realizacije38

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

vika vrednosti, a ne kao samo jednu od protiv-tendencija zakonutendencijskog pada profitne stope, na èemu je jo tada s pravominsistirao Henryk Grossmann. Ono, medjutim, to je od najveéevanosti, to je éinjenica da je R. Luxemburg, pria medjumarksistima, toj pojavi dala odgovarajuéi to jest pravi istorijskismisao i znaèaj. Bavei se izvozom i ekspanzijom kapitala, ona je,naime, pria medju ovima jasno i eksplicitno istakia "da jekapitalizam, i u svojoj punoj zreiosti (dakie, ne samo za vremetakozvane prvobitne akumulacije kapitala - M. P.), u svakompogledu upuéen na istovremeno postojanje nekapitalistiékih slojevai drutava." (LUXEMBURG 1955, str. 278.)

Na tragu ove znaéajne ideje, mondijalizaciju pojmakapitalizma dovriée I. Wallerstein i F. Braudel. Tako, Po I.Wallersteinu konstitutivan element tog pojma postaje beskrajanaakumulacija kapitala" koja se u razliéitim zonama svetskogkapitalistiékog sistema vri kroz mnotvo razliêitih oblikaorganizacije rada, a ne, kao po K. Marxu, samo jedna,centralno-kapita1istika, kapital-slobodni najamni rad forma togarada. Svetskosistemska mesa vina, kombinacija, koegzisten cijasiobodnog i neslobodnog rada, a ne sam slobodni najamni rad,sithttha je kapitaiizma od samog poóetka (WALLERSTEIN 1982a;WALLERSTEIN1988; HOPKINSIWALLERSTEIN/ASSOCIATES1982a). Polazeéi upravo od ovog Wallersteinovog stava, F. Braudel,pak, kapitalizam definie kao vrhovnu hijerarhiju i kontrolu nad timrazliitim oblicima organizacije rada, od robovlasnike do moderneodnosno centralno-kapitalistiëke (BRAUDEL 1984, str. 62-65. i

srpskohrvatski prevod: BRAUDEL 1987a, str. 103.).

L Wallerstein mondijalizuje iii, kako se izrazio C.Chase-Dunn, re-formulie i Marxov koncept kapitalistiókog nacinaproizvodnje (CHASE-DUNN 1982, str. 184.). Wallersteinovinternacionalizovani odnosno mondijalizovani konceptkapitalistiékog naéina proizvodnje, izraava, kao i kapitalizam,s1oeno jedinstvo, meavinu i koegzistenciju razlióitih 'Tormikontrole rada" (different forms of control of labor) i upravo u toikoegzistenciji sama je su.tina tog naéina proizvodnje. U odeljku 2.1.nagovestili smo a ovde sasvim jasno vidimo da je upravo

39

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

neshvatanje te sutine mnoge kritiare navelo da kolu svetskogsistema Immanuela Wallersteina neosnovano (dis)kvalifikuju kaonavodno neosmitijanstvo. Da je mondijalizam, a ne neosmitijanstvo,njena prava priroda, nasuprot Robertu Brenneru, dokazuju i RogerGottlieb i Albert Bergesen: "Brenner se pribojava da je ovoposredovanje kroz kiasnu borbu zanemareno u radovimaWallersteina....Ovo se moda moie objasniti, kao to to istièeAlbert Bergesen, injenicom da Brenner ne vodi raduna o klasnojborbi izmedju, veé jedino unutar nacionalnih jedinica.(GOTTLIEB 1987, str. 154.)

Nelagodu zbog Wallersteinovog proirenja i promeneodnosno mondijalizacije Marxovog koncepta kapitalistièkog nainaproizvodnje Ernesto Laclau(h) je pokuao da otkloní uvodjenjemtermino1oke distinkcije izmedju: 1) "naéina proizvodnje", uk1asinom, ne-mondijalizovanom marksistiëkom znaenju te rei, i2) "ekonomskog sistema', u znaéenju bliskom, ako ne i identiénom,Wallersteinovom mondijalizovanom konceptu kapitalistikog nainaproizvodnje (LACLAU/H1 1971, str. 33.). Mada analitiki precizna,ova je distinkeija, kao, uostalom, i ona nelagoda, Po naemmiljenju, nepotrebna. Za 1. Wallersteina, naime, upravo zbogreéene mondijalizacije, ne postoji sutinska raziika izmedju svetskogkapita1istikog naéina proizvodnje i svetskog kapitalistikog sistema:"kapitalizam kao naèin proizvodnje ... mogao bi da se smatra zasistem koji, na ekonomskom poiju, obuhvata ne/ca preduzeéapreteno zasnovana na ugovornom najamnom radu i ne/ca (to je akveéina) zasnovana na nekoj od varijanti prinudnog iii polu-prinudnog polu-najamnog rada. ... Tako je prinudni iii polu-prinudni polu-najamni rad danas, a bio je to od nastankakapitalizma kao svetskog sistema, karaktenstièan za perifernapodruja kapita1istike svetske porivrede, dok je ugovorni radkoncentrisan (preteno, ali ne iskljuéivo) u centralnim podrujima."(WALLERSTEIN 1979, str. 218-219.)

Naravno, i sam K. Marx isticao je istorijsku i logikununost procesa internacionalizacije odnosno "koagulacije"kapita1istikog nabina proizvodnje. Istorijska iznenadjenja i

teorijska neslaganja, medjutim, poela su oko konkretnog

40

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

istorijskog nacina putem kojeg se taj proces odvijao i odvija, to jeodliôno uoèio i S. Amin: "Jedinstvo nikada nue bib sinonim zahomogenost; unutar jedinstva sveta postoje raznolikost i

nejednakost. ... Sr problema je da se shvati znacenje dominacijekapitaìistiãkog nad drugim nacinima proi>vodnje, koja je osnova togjedinstva.' (AMIN 1977, str. 190.; Podvukao - M. P.)

Upravo iz razlièitih "razumevanja znaenja dominacijekapitabistiékog naina nad drugim naéinima" proizvodnje, o kojimagore Amin pie, proizaIe su i dye bitno razlicite perspektivekonkretnog svetsko-istorijskog razvitka kapitalizma, ona K. Marxaodnosno klasiönog marksizma i ona I. Wallersteina odnosnomondijalnogpostmarksithia.

Marxova odnosno klasino-marksistika je dobro poznataevropocentrina, progresivistika, unilinearna i homogenaperspektiva tog razvitka, koja najveéma prua slikuneprob1ematinog razaranja i resorpcije nekapitalistiékih od stranesvetskog kapitalistikog naina proizvodnje. Ovu perspektivu Marxje najbolje izboio u Kapitalu.

Wallersteinova odnosno poStmarksistiöka je, za raziiku odove, svetska, probabilistiöka, multilinearna i heterogena, i ostvarujese manie iii viepraviJnim iperiodiönim smenjivanjem a) razaranja iresorpclje i b) ve.'taókog zaddavanja, zaustavljanja, konzerviranjanekapitalistiökih od strane svetskog kapita/istiókog naöinaproizvodnje.

Ovu perspektivu I. Walierstein razvija u svom cebokupnomdelu. Ipak, on ju posebno saeto i pregnantno iz1ae u HistoricalCapitalism-u. U ovom delu on saeto iz1ae i svoje osnovneanalitièke koncepte i pojmove, koncepte komodifikacije,proletarizacije, inkorporacije i inovacije, kao glavne mehanizmeodnosno sekularne trendove svetskog kapitalistièkog sistema,koncept takozvanih Kondratjejevljevih dugih talasa u ekonomiji, tepojmove nejednake razmene, transnacionabnih robnih lanaca, centrai (polu)periferije, ne- i (polu)proleterskih domaéinstava i mnogedruge. Ove koncepte i pojmove izboiéemo podrobnije u drugimodeljcima ovog rada. Ovde éemo se zadrati jo samo na onim koji

41

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

su neophodni za potpunije razumevanje specifine Wailersteinoveteorijske perspektive.

Zanimijivo je, pre svega, da u Wallersteinovojnekonvencionanoj slici odnosno perspektivi kapitalizma veomavanu ulogu ima i jedan sasvim konvencionalan i k1asian zakon,Marxov zakon tendencijskog pada profitne slope. Ovim zakonom,odnosno njegovom protiv-tendencijskom kapitaiskom stranom,naime, Wallerstein objanjava stalnu geografsku ekspanzijukapitala, odnosno neprestanu (polu)periferizaciju i inkorporacijunovih zona svetskog kapita1istikog sistema. Nekonvencionalnost,medjutim, Wallerstein uvodi serijom "iznenadjujuéih pitanja" i

"prividnih paradoksa". Prvo njegovo takvo pitanje je pitanjeiznenadjujue spore i slabe proletarizacije: "Ne iznenadjuju takovelike, ve tako male razmere proletarizacije. Posle bar etiristotine godine postojanja jednog istorijskog drutvenog sistema, udananjoj svetskoj privredi fije ni polovina radnika potpunoproletarizovana." (WALLERSTEIN 1987, str. 23.) Glavni raziogovako slaboj i usporenoj proletarizaciji Wallerstein nalazi u potrazikapitala za jeftinijim radom odnosno niñm najamninama, koje su,kao to je poznato, skoncentrisane u penfernim i poluperifernimodnosno u neproleterskim i poluproleterskim domaéinstvima i

zonama svetskog (kapitalistiëkog) sistema. Zbog toga on odgovor naprvo zavrava drugim "iznenadjujuéim pitanjem", pitanjem, naime,zbog ëega, onda, proletarizacija uopte napreduje(WALLERSTEIN 1987, str. 27-28.). Na ovo pitanje, pak,Wallerstein odgovara viasnikom konkurencijom i tehnikimprogresom (WALLERSTEIN 1987, str. 37.). Iii, u obliku kratkogrezimea i zakIjuka: "Ako ovoj analizi dodamo zapaanje da su novaukIjuivanja u svetski kapitalistiki sistem pokazivala tendencijupodudaranja sa fazama stagnacije u svetskoj privredi, postaje jasnoda je geografska ekspanzija svetskog sistema pos1ui1a kaoprotivtea procesu porasta proletarizacije koji smanjuje profitPrividni paradoks je nestao."(WALLERSTEIN 1987, str. 39.) Na tajnain, umesto neproblematiène ekspanzije i koagulacije, u relativnopravilnim ciklièkim ritmovima, smenjuju se ekspanzija i

koegzistencija kapitalistièkih i nekapitalistièkih snaga i formacija.

42

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

U svojim drugim radovima, a posebno u svojim brojnimempirijskim istraivanjima, I. Wallerstein i njegovi saradnici ovuperspektivu daije razvijaju i dopunjuju. To posebno vai za njihovaistraivanja centra inc posredujuóe uloge koju u ekspanziji i

proletarizaciji svetskog sistema imaju samodovoljna (subsistence),poluproleterska (part-life-time proletarian) i proleterska (life-timeproletarian) domaóinstva (HOPKINSIWALLERSTEIN/ASSOCIA-TES 1982a).

Za mondijalizaciju i istovremenu specijalizaciju nasledjenogteorijskog aparata, koja je (specijalizacija), uzgred reeno, i

znaéajna dopuna Wallersteinove perspektive, odnosno zanaputanje evropocentriéne i zapadnocentrine perspektive zalause i neki drugi kritiki orijentisani pravci dananje drutvene nauke,od svih verovatno najenerginije takozvana civiiizacijska orijentacijaAnouara Abdela-Maleka: "Izvori su evropski. itav konceptualniaparat nosi tu oznaku. ... U Evropi ... kuju se pojmovi i k1june retidrutvene nauke ... 'nacija i 'drava', buroazija' i 'proletarijat',birokratija (kasnije 'tehnokratija') i partija, kapitalizam (privatniiii dravni) i 'socijalizam, zajednica' i 'drutvo, razvoj i 'stagnacija',liberalizam' i 'autokratija, kultura' i civilizacija ... Jednom reti,evropski izvori drutvenih nauka vode evropocentrizmu.Potrebno je istraiti svaki koncept, svaki pojam iz k1asinesociologije u kontekstu istorijske specifinosti celine zemalja Azije,Afrike i Latinske Amerike. ... vie fije re o tome da se njegove(novog konceptualnog aparata - M. P.) postavke izvlae iz evropskihi zapadnih izvora na univerzalnost, veé da se zakljuci izvlaée iznovog korena tog aparata, njegovog novog polja, polja itavog sveta,sveta koji ... poseduje veoma razliéite ritmove i ideologije."(ABDEL-MALEK 1987, str. 393-394. i 397.; Jo: ABDEL-MALEK;ABDEL-MALEKa; ABDEL-MALEK 1977)

Razliite teorijske perspektive o kojima je ovde ree, urealnom svetskom kapitalistiCkom procesu imaju, medjutim, i

sasvim praktiCnu, ideoiosku funkciju i ulogu. Evo kako tu funkciju iulogu Wallerstein opisuje u slueaju wiiverzaiizma, kao prikrivenogoblika evro- i zapadno-centrizma, i rasizma, kao ekstremnog vidaetno-centrizma: "Dok je rasizam posluio kao mehanizam svetske

43

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

kontrole neposrednih proizvodjaëa, univerzalizam je posluio zausmeravanje delovanja buroazija drugih zemaija i raznih srednjihslojeva irom sveta u kanale koji ée dovesti do maksimumaintegraciju proizvodnih porocesa i nesmetano funkcionisanjemedjudravnog sistema, oIakavajuéi time akumulaciju kapitala.'(WALLERSTEIN 1987, str. 83.) 0 odsustvu razumevanja i podrkeoslobodilaèkim pokretima periferije, kao o najpogubnijoj posledicitog univerzalizma i rasizma, pige Jean Zigler (ZIGLER 1986), a omogunosti da, zbog robovanja emama evropocentnzma, ak ijedna komunistika organizacija (Komunistika Partija JuneAfrike), 1932. godine, Po nalogu Kominterne, padne na pozicije'samoopredeijenja identine pozicijama odvojenih republikacrnaca, docnijih bantustana, odnosno aparthejda, obavetava nasHosea Jaffe (JAFFE 1987).

Sada, na kraju ovog odeljka, moemo i neto preciznijeobrazloiti naziv mondija/ni postmarksizam koji smo dali kolisvetskog sistema Immanuela Wallersteina. Atribut rnondijalnidolaziotuda to je, kao to smo videli, upravo mondija/izacija teorijskogaparata njena giavna metodoloka inovacija. Da bismo izbeglimoguéi prigovor pomodnosti, pak, preciziraéemo da podpostmarksizmom podrazumevamo onaj relativno novi misaoni staykoji, uvazavajuci sve pozitivne rezultate marksizma, istovremeno isv/a da va odnosno otkianja sve iii barem sve njegove bitne, sistemskenedostatke. Obzirom da je, kao to smo takodje videli,evropocentrinost odnosno nemondijalizovanost upravo jedan odtakvih njegovih nedostataka, te uzimajuéi u obzir i relativno velikuspeh to ga je SS I. Wallersteina u otklanjanju tog nedostatkapostigla, smatrali smo apsolutno opravdanim, za opis te analize,umesto one slabije i konvencionalnije (neomarksizam), upotrebiti ineto jau i adekvatniju, mada manje uobiéajenu kvalifikaciju(postmarksizam). O tome, medjutim, da li ée zapoeta metodolokamondijalizacija marksizma dovesti i do njegove obnove na jednomviem, svetskom nivou, iii ée, pak, ovaj i definitivno propasti kaoevropocentrina, progresivistika i unilinearna misao prolosti,danas je jo uvek rano suditi.

44

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

2.4. PROBLEM PRAVE PRIRODE TZV.SOCIIALISTI(KIH DRUTAVA ISISTEMA

Mondijalizacija teorijskog aparata kljuè je i za reavanjeproblema prave prirode raz1iitih modernih formacija periferije ipoluperiferije svetskog kapitalistikog sistema, posebno onihistonoevropskih (navodno socijalistiëkih), junoamerikih(prividno feudalnih), afrikih (na izgied tribalnih) i azijskih(uvenog takozvanog azijskog naina proizvodnje i azijskogdespotizma).

U strogo metodolo.kom smislu, ova mondijalizacijapredstavlja aktualizaciju i konkretizaciju klasiónog metodolokogstanovita totaliteta. To eksplicitno istie i Immanuel Waflerstein:"K1juni problem ... je odredjivanje jedinica ... A osnovna grekaneistorijske drutvene nauke (ukljuujuéi tu i neistorijske verzijemarksizma) je to u takvim jedinicama opredmeéuje delovetotaliteta ... Nastojaéemo da se pozabavimo sa dva pseudoproblemakoji su nastali zbog odsustva analize totaliteta: takozvanimopstajanjem feudalnih oblika i takozvanim stvaranjem socijalistièkihsistema. (WALLERSTEIN 1979, str. 3. i 6.)

Transformacija, preohraaj, promena koju u novoj, svetskojcelini doiv1java zateeni, najeée predkapitalistióki istorijskimaterijal - ono je to nove formacije odluèujuáe odredjuje i oblikuje.To su na razliéite naine istakli veó mnogi rnondijalisti. Tako, Po H.Alavyju, u zabludi su svi oni 'koji smatraju da kapital konzerviraprekapitalistike oblike, umesto da shvate kako 1h on preobraava

45

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

zahvaljujuéi njihovoj supsumpciji pod kapitaL" (ALAVI 1986, str.108.) Rezultat ovog preobraaja odnosno supsumpcije Po Alavyju jespecifina kolonijalna struktura (ALAVI 1986, str. 113.), iii, ak,

specifini, 'kolonijalni nain proizvodnje (ALAVI 1982). Istimputem i S. Amin dolazi do jednog od svojih glavnih analitièkihpojmova, perifernog kapitalizma odnosno "drutvene formacijeperifernog kapitalizma' (AMIN 1978).

U eksplikaciji ove odnosno svetske kapitalistic5kenaddeterminacije, medjutim, najvaniji je doprinos Andre GunderFranka, poznatog mondijaliste-strukturaliste, Transformacija prekoinkorporacije (transformation through incorporation) - sutina jenjegovog objanjenja te naddeterminacije: 'Pitanje koje jerelevantno za ustanovijavanje dometa kapitalistiêke akumulacije ikapitaiistièkog sistema nisu jednostavno postojeái odnosiproizvodnje per se, a jo manie postojanje najamnog rada ... Kadase radi o odnosima proizvodnje ... kao vanom kriterijumu, onda jetransformacija odnosa proizvodnje, prometa i realizacije kroznjihovo inkorporisanje u proces akumulacije kapitala, u nae1urelevantni keriterijum postojanja kapitalizma. ... Kroz istorijskupraksu su se, medjutim, zajedno odvijali ueée u svetskom procesuakumulacije kapitala i transformacija odnosa proizvodnje, i svaki odnjih je bio nuan za postojanje drugog, mada transformacijaprethodno postojeih odnosa proizvodnje nema nuno za posledicuopte uspostavijanje najamnog rada. Umesto toga, inkorporisanje usvetski proces akumulacije kapitala moe da ima za posledicu trans-formaciju odnosa proizvodnje iz jednog ne-kapita1istikog' oblika udrugi iii u koriéenje prethodno postojeéih oblika proizvodnje zapotpomaganje akumulacije kapitala u kombinaciji sa razliéitimkrunim tokovima. (FRANK 1978c, str. 250-251.)

Ovaj znaajan mondijalni stay citiralï smo neto opirníje izbog toga to dosta uspeno rekapitulira i rezimira Frankovupoziciju, stavove i argumente razvijene i iznete u njegovoj i

Laclau(h)ovoj uvenoj teorijskoj polemici o pravoj, feudalnoj (E.Laclau/h/) iii kapitalistikoj (A. G. Frank) prirodi junoamerikihdrutava i sistema (LACLAUIHJ 1971). Upravo na onoj mondijalnoj¡nkorporaci,'i-transformaciji A. G. Frank utemeijuje svoje glavne

46

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

anaiitiàke stavove u toj polemici, a pre svega one o prohiemuIndijanaca u Latinskoj Americi, one o kapitalizmu i mitufeudalizma u brazilskoj poijoprivredi, kao i one o samo prividnofeudalnom" karakteru tih drutava i sistema (FRANK 1967, str.121-143. i 219-279.).

Poznato je da je teorijske rezultate koje je u ovoj polemicipostigao A. G. Frank u potpunosti prihvatio i dalje razvio I.

Wallerstein. Vremenom, ti su rezultati zadohili i opti; metodolokiznaaj. Oni su, naime, postali nezaobilazni u razumevanju praveprirode ne samo jednog posehnog, junoamerièkog, nego, uz nunedopune i specifiènosti, i svakog drugog, pa tako i onogistoènoevropskog (polu)perifernog tipa.

U ovom odeljku baviéemo se samo odgonetanjem praveprirode istoénoevropske, takozvane socijalistièke poluperiferije, Pritome éemo, niedjutirn, koristiti i sve opte, posebno metodo1okeFrankove latinoamerièke, Aminove afrièke, Alavijeve azijske idruge neevropske rezultate.

Pored ostalog i zbog toga nam je, kada je reé o oceni stanjateorijske svesti o prirodi drutava takozvanog realnog socijalizma,blii teorijski optimizam Z. Goluhovié, M. Peéujliéa i Z. Vidakoviéa,nego pesimizam L. Sohora: Mislim da je ocena Lubomira Sohorapreterana kada pie da nijedna dosadanja teorija fije dalazadovoijavajuée tumaèenje ovili sistema. ... mislim da nam najnovijeteorije otkrivaju paradigmu ovog tipa drutva, razotkrivaju i njegovuprirodu iza naslaga ideoloikih tumaèenja. Sigurno je da nisuponudjeni svi odgovori i da postoje teorijska neslaganja ... ali to jerezultat nedovoljnih istraivanja (GOLUBOVI 1987a, str. il.). Utim uslovima M. Peôujlié se zalae za "teorijski pluralizam" koji bi,èak i sasvim nezavisno od krajnjeg uèinka, to jest od toga da lijeuopte moguée izgraditi neku novu, veliku teorijsku sintezu,kritiéki valorizovao zateèene i hrojne teorijske fragmente. Imamutisak da gotovo svaka teorija, iako ne predstavlja potpunoobjanjenje, baca snop svetiosti na neku od dimenzija stvarnosti iistovremeno sadri neka izrazita ogranièenja i nedostatnosti.(PEtUJLIC 1987, str. 41-42.; Sliéno: VIDAKOVIC 1988, str.147-151.: Zagonetka poslerevolucionarnog drustva)

47

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

U kritikoj rekonstrukciji i demistifikaciji prave pnrodedrutava i sistema takozvanog realnog socijalizma, posebnoznaajnu ulogu odigrale su sledeóe teorijske ideje-fragmenti:svetska revolucija", nemoguénost izgradnje socijalizma u jednoj

zemiji i kritika staljirnzma u radovima Lava Trockog, "birokratskikolektivizam" Bruna Rizzija, "orijentalna despotija Carla G.Wittfogela, 11industrijska despotija" Rudolfa Bahroa, "drutveniizvori diktature i demokratije" Baringtona Moora i "drugokmetstvo" Fernanda Braudela. Od dananjih teorijskih strujanja,pak, za ovu su rekonstrukciju i demistiuikaciju, Po naem miljenju,od najveéeg znaaja teorijska istraavanja i rezultati: 1) takozvanebudimpetanske (Agries Heller i drugih) i 2) takozvanesvetskosistemske (I. Wallersteina i ostalih) kole neo- odnosnopost-marksizma.

Izbor ideja-fragrnenata koje smo gore naveli verovatno fijei sveobuhvatan. Verujemo, medjutim, da jeste reprezentativan.

Veéinu ovih fragmenata u ovom odeljku éemo potpunijeizioiti na odgovarajuéim mestima. Jedan, onaj o "drugom kmetstvu"F. Braudela, zbog njegovog velikog opsteg znaaja, medjutim,iz1oiéemo na samom poetku.

Braudelovo "drugo kmetstvo" opisuje pravu priroduretrogradnih ekonomskih, socijalnih i politiëkih procesa koji suIstonu Evropu zahvatili jo u ¡esnaestom veku. Poznavanje tihprocesa, za razumevanje dananjYh istoènoevropskih formacija i

sistema, istorijski je, ali i iogic7ci odnosno metodoloki, odcentralnog znaaja.

"Drugo kmetstvo" odnosno "refeudalizaciju" Istone Evropeu XVI veku Po Braudelu je teko odnosno nemoguée razumeti izvance/me tadanje svetske odnosno evropske kapitaiistióke ekonomije.Zbog velikog znaaja, ovu Braudelovu ideju, analizu i argumentacijunaveáemo in extenso: "Drugo kmetstvo' je predstojalo se1jatvuIstoéne Evrope, koje je u petnaestom veku bib slobodno, ali se uesnaestom veku njegova sudbina promenila. Posle toga su se velika

podruèja vratila u epohu kmetstva: od Baltièkog do Crnog mora,Balkan, Napuljska kraijevina i Sicilija, od Moskve (specifian sIuaj- preko Poljske i Centralne Evrope), sve do linije koja otprilike vodi48

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

od Hamburga do Beèa i Venecije. ... Kakvu je ulogu kapitalizamodigrao u tim oblastima? Kako se äini, nikakvu, jer se u ovomsluaju obiëno govori o refeudalizaciji' i reima i sistema.Ekonomsko povezivanje, koje je imalo vietruke posledice, guralo jeIstonu Evropu unazad, u rani esnaesti vek, u kolonijaini poloajproizvodjaa sirovina, a drugo kmetstvo je hilo samo najvidljivijiznak takvog razvoja dogadjaja. ... Bib je i spoljnih i unutranjihuzroka tog opteg porasta prinudnog rada u zemijama IstoéneEvrope. Spoija je, iz Zapadne Evrope, delovala velika potranjahrane i sirovina. ... Kada se radi o unutranjim uzrocima, u stalnojborbi za previast, koja se vodila izmedju drava, gradova i plemstva,plemstvo je skoro uvek hilo dominantna grupa (izuzev u Rusiji).Slabljenje gradova i urbanih trzßta, i nejaka drava, poklapaju se sapreuzimanjem viadavine nad radnom snagom (kao i najboljimzemljitem), koje je stajalo iza uspeha feudalaca." (BRAUDEL1982, str. 265-269.) Na temelju ovih razmatranja, Braudel postavija ijasnu dijagnozu prave prirode esnaestvekovskog istonoevropskogtakozvanog drugog kmetstva, naime da je ono hilo neka vrsta"monopoiske ekonomije" u shdbi tada viadajuóeg medjuiiarodnogodnosno zapadnoevropskog trgovaókog kapitalizma 'Ali da sevratimo svom prvobitnom pitanju: Sta je od brojnih vidova drugogkmetstva imalo neke veze sa kapitalizmom? Ba nita, odgovaraWitold Kula u svojoj knjizi, a njegovi argumenti su nesumnjivorelevantni. Ako se drimo tradicionalne predstave o kapitalistionda madjarski magnat i poljski plemió svakako nisu kapitalistiJa, naravno, ne elim da osporavam ovaj argument, ali mi se ini daje drugo kmetstvo bib pandan trgovaëkog kapitalizma koji je ustrukturama Istone Evrope otkrio preimustva, a u nekimsluajevima ak svoj raison d'etre. Krupni zemljoposednik fije biokapitalista, ali jeste bio orudje i pomaga u slubi kapitalizma uAmsterdamu i drugde. Onje bio deo sistema. ... To nije bio feudalnisistem jer je, daleko od samodovoljne ekonomije, bio sistemokrenut razmeni. ... A ni u korn sluèaju fije bio ni sistem modernekapitalistike poljoprivrede Po engleskom modelu. To je bilamonopolska privreda: postojao je monopol proizvodnje i monopolraspodele, u slubi jednog medjunarodnog sistema koji je, sa svoje

49

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

strane, bio potpuno i nesporno kapita1istiki." (BRAUDEL 1982,str. 270-272.) Drugo kmetstvo', refeudalizacija, "kolonijalnasudbina proizvodjaa sirovina, prinudni rad', "slabost drave',"monopoiska proizvodnja za trite u sluThi medjunarodnogkapitalizma' - svi ovi Braudelovi opisi istonoevropskih ekonomija isistema .sesnaestog veka umnogome odgovaraju i dananjojreaInostitih ekonomija i sistema. Kao to éemo videti, medjutim, tu neée bitire o pukom ponavljanju iii analogiji, veó o kombinaciji ponavijanjai promene. U tom smislu, naziv treóe kmetstvo (iii ropstvo, kako supredloili budimpetanci, A. Heller, F. Feher i G. Marku), koji se,pod uticajem F. Braudela, za dananje istonoevropske formacije isisteme, neodoijivo nameáe, mogao bi samo uslovno da se prihvati.

U novijoj teorijskoj literaturi za ove formacije se, inae,koristi itav niz najrazliéitijih naziva: 'istonoevropska drutva',"socijalistiéka" iii takozvana socijalistièka drutva", "drutva realnogsocijalizma", "drutva i sistemi sovjetskog tipa",postrevolucionarna" iii "post-" odnosno "ne-kapitalistièkadrutva', "drutva takozvanog azijskog naéina proizvodnje iiiazijskog despotizma", "takozvana hidrauliéka drutva', "etatistièkadrutva i sistemi' i mnogi drugi. Ovi razliéiti nazivi su, naravno,samo konsekvenca i izraz razliéitih teonjskih pristupa i odgovorakoji se na pitanje o pravojprirodi tih drutava i sistema claju.

Neka potpunija kiasifikacija ovih pristupa i odgovorazahtevala bi vie prostora. Umesto toga, naveéemo samo nekolikokarakteristiénih raziikovanja. Tako, Vojmir Franiéevié, u svojojstudiji o radikalnoj ekonomiji u SAD, razlikuje 5etirikarakteristiénaodgovora: 1) Onaj, istina sve redji, Po kojem su ova drutva uistinuneeksploatatorska odnosno socijaJisticka (A. Szymanski i drugi); 2)Trockistiéki odgovor koji ova drutva smatra birokratskideforinisanim, ali jo uvek socijalistiókim (E. Mandel, na primer); 3)Odgovor koji ova drutva definie kao drutva i sisteme driavnogkapitalizma (C. Betteiheim) i 4) Odgovor koji tamo vidi nastajanjesasvim novog, ni kapitauistiókog, ni socijalistiókog eksploatatorskogtipa (P. Sweezy i mnogi drugi) (FRAN10EVH 1983, str. 318.). Kaoposehnu varijantu, hudimpetanski (neo- odnosno post-)marksistiovim odgovorima dodaju jo i teorijuprelaznog dru.stva, kao i model

50

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

takozvanog azijskog nthna proizvodnje (FEHER/HELER!MARKUS 1986, str. 21-79.). Sliène kiasifikacije ovih teorija nude iP. Sweezy (SWEEZY 1985) i A. G. Frank (FRANK 1977).

U poslednjih deceniju-dve sve vige odnosno najvíe seprihvata óetvrti od navedenih odgovora, poznata ni-ni teorijskaparadigrna. Tu paradigmu smo u objanjavanju prave prirodetakozvanih socijalistikih drutava i sistema pihvatili i mi. Poredsintetiökog odredjenja ove prirode, u iziaganju nae varijante teparadigme, u ovom odeljku éemo jo ana/itiöki iz1oiti i tri posebnaelementa koji bIie odredjuju odnos tih drutava i sistema prema(centralnom i svetskom) kapitalizmu, (genuinom i demokrat-skom) socijalizmu, i zateenom pred-kapitalizmu.

1) Etatizain. Smtetióko ime i odredjenje.Pod etatizmompodrazumevarno re/a tivno neoöekivanu, mada sasvirn zakonitu,novu, ni kapita/istiöku, ni socija/i'stióku, ni neku tra izzitornuistorijsku sintezu (sistern, formaciju), nastalu dvadesetvekovskomsvetskorn kapitaiistiókorn naddeterrnincijorn i transformacijorn(najveóith de/orn) na takozvanoj istoönoevropskoj p0/up erilerijizateöenog patrijaha/nog, patrimonijalnog, plemenskog, feudalnog idrugogpredkapitalistiókog istorijckog materijala.

Od teorijskih izvora i fragmenata ovde éemo jo pomenuti ispecificirati samo neke koji su za sintetièko odredjenje koje smonaveli najznaèajniji.

Tako, istorijski nam se jednim od prvih, ako ba ne i prvimtakvim, èini Rizzijevo odredjenje: nova povijesna sinteza drutva,ali nazadnjaèka" (RIZZI 1983, str. 11.). Ni-ni karakter ovih drutavai sistema istièu redom i svi savremeni mondijalisti. Po S. Aminu reèje o "novom kiasnom drutvu" odnosno o "etatizmu" (AMIN 1985,str. 197. i 203.), Po A. G. Franku reè je takodje o drutvima koja su"ni socijalistièka, ni kapitalistièka, èak ni hibridna" (FRANK 1977,str. 94,), a toj se paradigmi, odredjenjem o "postrevolucionarnomdrutvu", prikianja i stan P. Sweezy (SWEEZY 1985; SELDEN1982). Mada u trockistièkoj varijanti teorije prelaza, ni-ni priroduistoènoevropskih drutava, kao druStava u kojima dolazi do raspadai retrogradne negacije zakona vrednosti, apstraktnog rada i radnièke

51

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

kiase, dijagnosticira i H. Ticktin (TICKTIN 1987). SIino, oretrogradnom ukidanju buroaskih sloboda' najamnih radnika"(VIDAKOVR 1981, str, 190. i 707-732.), i o ni kapitalistiëkoj nisocijalistiékoj prirodi tih drutava, pie i Z. Vidakovié(VIDAKOVIC 1988, str. 147-151.).

Ni-ni teorijsku paradigmu prihvata i veoma originalnorezvija i ko1a takozvanih budimpetanskih (neo- odnosno post-)marksista. Upravo da bi istakli ni-ni karakter istoënoevropskihdrutava i sistema, ovi (neo- odnosno post-)marksisti koriste i

sasvim speciuióne termine: komandna ekonomija i diktatura nadpotrebama (FEHER!HELER/MARKU 1986). Osim toga, oni spravom i uhedijivo insistiraju i na ne-meovitom, samosvojnom isainoreproduktivnom, mada stagnantnom iii éak regresivnomkarakteru tih drutava: "istoènoevropska drutva se ne mogu opisatipreko meavine pretkapitalistiékih, kapitahstiékih i

postkapitalistiékih osobina. Ona predstavljaju celovite drutvenesisteme - celovite u smislu posedovanja jasne sposobnostisamoreprodukcije Novo drutvo, diktatura nad potrebama', fijeni novi, izmenjeni oblik (dr2avnog) kapitalizma, a fije nj socijalizam- re je o 'neéem drugom'. ... Ta drutvena formacija nue ni nekavrsta prelaza izmedju dva drutvena stanja ... Reè je o

samoreprodukujuéem drutvenom poretku ... Diktatura nadpotrebama je, Po flama, istorijski éorsokak uprkos njenojsamoreproduktivnoj sposobnosti. (FEHER/HELERIMARKU1986, str. 73-74. i 313-314.)

Da i veéina drugih teorija o takozvanom reaJnomsocijaiizmu "polazi od pretpostavke da se konstituisao sasvim novitip drutva" koji ima sopstvenu, "svojevrsnu logiku", istie, u svojojuvodnoj studiji o novijim teorijskim paradigmama za uporednoistraivanje takozvanog realnog socijalizma, i Zagorka Golubovié(GOLUBOV1t 1987, str. 12.). Na istom mestu, Z. Golubovié istiéei relativno najveéi doprinos koji su, ustanovijenjem politiékenasuprot ekonomskoj racionalnosti, u objanjavanju logike togreima, dali G. Markus i drugi budimpetanski (neo- odnosnopost-)marksisti.

52

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

Uz budimpetanske (neo- odnosno post-)marksiste, najveéidoprinos rasvetijavanju ove logike, Po naem miljenju, dali su 1.Wallerstein i drugi mondijainipostmarksisti.

Medju ovim poslednjim, posebno znaajno mesto ima jedanfrancuski mondijalist, profesor Michel Beaud iz Panza. U jednomsvom skonijem radu, on, u obliku rezimea, izvetava onajznaajnijim nalazima svojih viegodinjih studija o pravoj pnrodiistonoevropskih drutava i sistema. Iz tog rezimea izdvajamo iskreéemo panju samo na delove koji: 1) u fuziji ekonomije ipolitike otkrivaju specifinu logiku, 2) sasvim novog odnosnoetatistiêkog kiasnog drutva i sistema, 3) koji, samo zbognasledjenog progresivistièkog i unilinearnog mi1jenja, fije na vremei pravilno shvaéen: "Hipoteza o 'Etatistiêkom Sistemu Poèev oddevetnaestog veka uobiaji10 se suprotstavljanje dva tipa drutva:kapitalizma i socijalizma ... U stvari, paralelno sa kapitalizmom, kojije ostao dominantan, nastali su i razvili se novi drutveni realiteti,pod viadavinom drave i sa novim formama eksploatacije i

dominacije. Ali oni koji koriste stare koncepte, jo pokuavaju daokarakteniu te nove realitete iii kao kapitalistièke iii kaosocijalistièke, upotrebljavajuéi termine kao to su 'dravnikapitalizam', 'dravni socijalizam', 'etatistièki socijalizam i dr. ... Jasam, zajedno sa drugim istraivaèima, radio na koceptu etatistièkognaèina proizvodnje. Medjutim, 'naèin proizvodnje' ostaje ugranicama ekonomije, dok drava iziazi van tih okvira. Kod dravedolazi do fuzije proizvodnje i viasti, ekonomije i politike. Zato samse ja opredelio da razmi1jam u kategorijama sistema' i 'etatistièkogsistema'. ..novog tipa klasnog drutva ... nove ekonomske i drutvenelogike ...' (BEAUD 1987, str. 426-429.). Neanticipiranost odnosnorelativnu neoèekivanost ovog sistema istakli su i drugi istraivaèi, naprimer i 1. Szelenyi (SZELENYI 1984, str. 168.). Prihvatajuéi,medjutim, da je kod ovih uistinu reè o sasvim novim sistemimaodnosno sintezama, prihvatili smo i sasvim novo, etatistiêko imekoje im je profesor Beaud obrazloio i dao.

Najzad, rekli smo da i drugi mondijalni postmarksistiodnosno mondijalisti, u razumevanju prave prirodeistoènoevropskih drutava i sistema, uglavnom prihvataju i

53

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

primenjuju sintetièku, ni-ni paradigmu. Njihov je specifiòni doprinostom razumevanju, pak, u rasvetijavanju svetskosistemske celine idinamike ove, ni-ni etatistióke inovà cije. Tako i A. G.Frank:'Socijalistiéka nisu ni socija1istika ni kapita1istika, ak nihibridna, veé ona predstavljaju neku posebnu, drugu vrstu drutva',ali, uz veoma znaèajan dodatak da , je to podruéje sveta sve vieintegralni deo kapitalistiéke svetske privrede koji se daije podrobnoi dokumentuje (FRANK 1977, str. 94.).

Ovim smo, medjutim, doIi do razmatranja sledeée, to jestprve analitiöke taéke o pravojprirodi tih drutava i sistema.

2) Svetskosistemsku dimenziju etatistiéke inovacijemondijalni postmarksisti temeije na sveobuhvatnoj mondijalizacijiteorijskog aparata, posebno na mondijalizaciji pojmova kapitalizmai kapitalistiékog naèina proizvodnje o kojima smo govorili u

prethodnom odeljku. Tek se sa stanovita mondijainih pojmovakapitalizma i kapitalistiékog naéina proizvodnje, naime, moierazumeti i naprvipogiedkontradiktoran stay ovih postmarksista Pokojem su dananji istoénoevropski reimi istovremeno: a) relativnosamostalni i samosvojni i, u odnosu na centraino-kapitaiistic5kereiime, svakako razlièiti reimi neslobodnog iii poluslobodnog rada,i b) upravo kao takvi, strukturalno-funkcionalno i

istorijski-razvojno, deo svetskog kap/talistiökog sistema shvaéenogmondijalno, kao centralnim formacijama (u kojima preoviadavatakozvani slobodni najamni rad) dominirane kombinacijenajrazliéitijih modaliteta neslobodnog, poluslobodnog i slobodnognajamnog rada.

I dok je prvi deo ovog stava u novijoj teorijskoj literaturisve manie sporan, za njegov drugi deo se to ba i ne bi moglo reéi.Zato éemo za taj deo izloiti podrobniju argumentaciju.

Strukturaino-funkcionaino, pripadnost ovih drutavasvetskom kapitalistiékom sistemu argumentuje se njihovompoluperifernom svetskosistemskom pozicijom (takozvanasocijalistiéka, istoénoevropska poluperiferija), kao i njihovom neautarhiénom, nego merkantilistiökom privredno-razvojnomstrategijom i politikom (WALLERSTEIN 1987e i na mnogo drugih54

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

mesta; FRANK 1977). Slino, mada sa snanijim naglaskom naproizvodnji, misle i dokazuju i teoretiéari i analitièari takozvanenove medjunarodne podele rada (FRÖBEL/HEINRICHS/KREYE1977, str. 96-97.).

Istine radi, mora se priznati da mondijalni postmarksistiovim reimima ne odriòu ni izvesne poöetne antisistemske odnosnouistinu socijalistike rezultate, a pogotovo orijentacije. O tome, naprimer, govori i izraz 'pukotine' (interstices) (svetskogkapita1istikog sistema), kojeg, za te reime, koristi C. Chase-Dunn,mondijalist koji se takozvanim socijalistiékim druQvima i sistemima,od svih mondijalista, najvie i najsistematskije bavio(CFIASE-DUNN 1982a). O svoj relativnosti i ogranièenosti, kao i okrajnjoj nedelotvornosti ovih 'pukotina', najbolje svedoéi samproces njihove dananje, sve oiglednije i sve dramatiènijesvetskosistemske reintegracije (CHASE-DUNN 1982a; FRANK1977).

Ovim smo doli i do istorijske odnosno istoriozofskeargumentacije. Dananja burna reintegracija istoènoevropskihtakozvanih socijalistièkih drutava i sistema u svetsku kapitalistièkuprivredu odnosno sistem, nakon viedecenijskog neuspenogpokuaja odvajanja od tog sistema, naime, predstavlja definitivanempirijski dokaz o istorijskoj odnosno istoriozofskoj pripadnosti tihsistema svetu kapitala. I ovu argumentaciju, Po naem miljenju,najuverljivije su razvili budimpetanski (neo- odnosnopost-)marksisti: "Uz sve reèeno ostaje, ipak, jedan smisao u kojemteorije dravnog kapitalizma mogu biti, na nesreóu, istinite - smisaokoji je najjasnije formulisao Kornelijus Kastorijadis (CorneliusCastoriadis) kad je sovjetski reim odredio kao deodrutveno-istorijskog sveta kapitalizma. Ovo je, po naem miljenju,pogreno kao sredstvo za objanjenje karaktera i funkcionisanjadotiènog drutvenog sistema, ali predstavlja taènu istoriozofskuprocenu sveukupnih rezultata njegovog razvoja." O tome svedoèi"poveéano imitativni karakter" odnosno 'svetskoistorijska jalovostistoènoevropskih drutava", njihova nesposobnost 'da sWore novisistem osnovnih drutveníh vrednosti', dakie njihova zavisnost odkapitalizma koja "nuno poprima oblik konkurencije, i to u smislu

55

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

opozicije", iii, jo slikovitije: "Uprkos tome to sada predstavljaju sveve6u pretnju zapadnom liberalnom kapitalizmu, sovjetska drutva suu jednom dubijem smislu zavisna od svojih suparnika, ne zato touzimaju njihovu tehnologiju i kupuju od njih znatne koliéinenjihovog ita, veé prvenstveno zbog toga to, ma koliko to éudnozvuòalo, zavise od njih kao svoje osnove za kalkulativnuracionalnost. Cinièna ali pronicijiva primedba jednog madjarskogekonomiste 6e razjasniti ovu jedinstvenu situaciju: nakon svetskepobede komuntzma, kae taj ekonomist, moramo barem Svajcarskuda oéuvamo u netaknutom kapitalistiékom obliku jer inaèe kakobismo formirali proraèunljive cene....Zbog toga, najverovatnijaprognoza povodom njenog (diktature nad potrebama - M. P.)takmièenja sa kapitalistièkim Zapadom jeste to da nijedan od ta dvasistema neée propasti iii doói pod potpunu dominaciju drugog, niti6e da konvergiraju, veé 6e umesto toga i daije istovremeno da se

takmiée i da saradjuju. Jer uprkos njihovom uzajamnomneprijateljstvu oni su ipak uzajamno funkcionalni."(FEHERJI-IELER!MARKUS 1986, str. 68-70., 78. i 390.)

Dananja burna reintegracija etatistièkih drutava i sistemau svetski kapitalistièki sistem, medjutim, zahteva barem jo jednuvanu istoriozofsku napomenu. Ova njihova re-integracija, naime,ne predstavlja, kao to bi to njeno ime moglo da navede, pukoponavijanje, vraéanje, veé neto sloeniju kombinaciju ponavijanja,vraéanja, restauracije i ireverzibilnosti, neponovivosti,nepovratnosti. Implicitno, i vie sa naglaskom na internim nego naeksternim odnosno svetskosistemskim faktorima, to je, u svojojznamenitoj studiji o drutvenim izvorima diktature i demokratije,intuitivno primetio i Barington Moore: "nemoguée je ponovitikapitalistièka i demokratska reenja za probleme modernizacijeAko se u predstojeéem periodu nastavi revolucionarni talas unerazvijenim svetu, malo je verovatno da bi on mogao da dobijetakav oblik.' (MOORE 1969, str. 4. i 483.) Eksplicitno, istu stvar, uraspravi o pravoj prirodi tih drutava i sistema, istakao je i NebojaPopov: "Ako prihvatimo kao nunu konsekvencu takozvaneetatistièke formacije - da je to odlazak ispod nivoa istorije, iiiiskorak ir istorije - postavija se pitanje kako taj realitet utièe na

56

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

istoriju koja se nastavila tamo gde do ovakvih revolucija fije dolo.Ako to pitanje ne postavimo, moemo doói do nezgodne misaonepozicije da nam se ëini da bi jedina alternativa tom realitetu bibvraéanje na ono mesto s kojeg je to drutvo krenubo sa ovakvimrevolucijama - kao daje moguóno vratiti se tamo gde se nekad bl/o'(POPOV 1987, str. 239.; Podvukao - M. P.). (Na istom mestu, N.Popov, nasuprot dominaciji koncepata ekonomije i politike odnosnodrave, rehabilituje i koncepte drutva, pluralizma i antagonizma, okojima, inae, opirnije govorimo u Uvodu i u odeljku 4.2.1.: "jednarebevantna analiza ... onoga to se dogadja u drutvu naspramporetka doprinela ¡bi! razumevanju istorije i pluraliteta, kao i

antagonizma, dakie onoga to je relevantno za razumevanje ietatizma kao jednog segmenta istorije.')

Tezu o pripadnosti etatizma svetskom kapitalisti&omsistemu, uz navedenu strukturalno-funkcionalnu i istoriozofsku,potvrdjuje i odgovarajuéa istoriografska argumentacija. Od oveposlednje ovde navodimo samo dye, Onu K. Polanyija i onu J.Lampea i M. Jacksona.

U svom uvenom delu The Great Transformation, K.Polanyi, madjarski ekonomist i istoriar koji je, uz Marxa i

Braudela, izvrio najsnaniji uticaj na I. Wallersteina, upravoslaboóu odnosno odredjenom entropiónom konjunkturommedjunarodnog ekonomskog, finansijskog i politièkog sistemakapitalizma u prvoj pobovini ovog veka, a ne nekom odvojenom iautonomnom logikom i dinamikom, objanjava kako privrednuautarhiju, tako i jednopartijsku diktaturu Rusije i drugih zemaijaIstone Evrope (POLANYI 1957, str. 248. i 267.).

S1ino tome, i J. Lampe i M. Jackson, koji, kao teoretiëaritakozvane modernizacije, ak vie pripadaju konzervativnom negoradikalnom intelektualnom krugu, u jednoj od retkih, ako ne i ujedinoj ekonomskoj istoriji Balkana, na genezi etatizma i

komunizma na Balkanu, ubedijivo dokazuju tezu o medjunarodnimkapitalistiökim izvorima i o kontinuitetu, a ne o autohtonosti i odiskontinuitetu tih pojava i tendencija: "suvie striktno podvajanjebalkanskog kapitakzma i socijalizma baca u zasenak kontinuitetmoánih institucija viasti i nacionalistickih ideobogija tokom probog

57

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

veka. Buroaski uticaj pre 1945. godine i viadavina marksistiêko-lenjinistièkih principa posle toga ograniavaju, ali ne prekidaju tajkontinuitet. Stavijanje u prvi plan ekonomske samodovoljnosti,dravna svojina i dravno upravijanje preduzeéima, restrikcijeinostranog kapitala i preduzetnitva - sve to se javilo u balkanskimzemijama poëetkom dvadesetog veka....Jedan hritanski nauthik(Michael Kaser - M.P.) je prikiadno nazvao te i kasnije, medjuratnemere (misli se na period izmedju Prvog i Drugog svetskog rata -M.P.) 'genezom etatizma' u Jugoistonoj Evropi....Ukratko,nemaki prodor u istonoevropske privrede u tridesetim godinamabio je suvie sporadiéan da bi se zakljuèiio da je on u toj deceniji bioodiuujuéi za razvoj dravnog sektora. Veé sama depresija je dovelado dravne kontrole izvoza ita. Raspad ziatnog standarda i

potonje smanjenje (sa izuzetkom Gréke) zapadnoevropskih zajmovai investicija, daije SU doprinosili jaèanju pozicije drave ufinansijskoj i proizvodnoj sferi.' (LAMPE/JACKSON 1982, str. 13.,435. j 519.)

Strukturaino-funkcjonainom, istoriozofskom i

istoriografskom argumentaciojom koju smo izneli faktiéki smoodgovorili i na pitanje da ii etatistjèki sistemi predstavljaju samojedan deo odnosno pod-sistem svetskog kapitalistiëkog sistema, iii,pak, tvore jedan poseban, od svetskog kapitalistiékog sistemaodvojen i nezavisan svetski sistem.

Upravo to pitanje, kao jedno od najznaéajnijih, redovno sejavija u svakoj ozbiljnijoj raspravi o pravoj prirodi ovih drutava isistema. Pomenuéemo samo dye takve rasprave u kojima je ovopitanje postavijeno, Onu U amerikom socijalistiékom teorijskoméasopisu Te/os Onu U Centru za filozofiju i drutvenu teorijujugosiovenskog odnosno beogradskog Instituta drutvenih nauka. Uobadve rasprave uéesnici su se sliéno podelili. Na stranu odgovorada je reé o posebnom svetskom sistemu, u Te/os-u su stai i: A. Arato,V. Zaslavski, J. Galtung i Z. Bauman, na stranu onog drugog: I.Waiierstein i T. Luke (LUKE 1984; LUKE 1985; ARATO 1985;ZASLAVSKI 1985a). U CFDT u Beogradu, pak, prvi odgovor jenajeksplicitnije zastupala Z. Goiubovié, drugi L. Markovié.

58

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

Kurioziteta radi, pomenimo na kraju da su oni koji i danaszastupaju stay o etatizmu odnosno, kako oni kau, 'socijalizmu' kaosistemu koji je, u odnosu na kapitalizam, odvojen, samostalan isuperioran, veé sasvim malobrojni (na primer: SZYMANSKI 1982).

Nama je, kao to smo videli, ipak blie stanovite oetatizmu kao samo pod-sistemu odnosno delu svetskogkapitalistiékog sistema. I u drugom stavu, onom o posebnomsistemu, medjutim, ima neeg racionalnog. Etatizam, naime,predstavlja relativno specifkan deo, pod-sistem svetskogkapitalistikog sistema. Ako Arato i drugi preteruju kada tuspecificnost ekstrapoiiraju u potpunu odvojenost i samosta/nost, usuprotnom smeru, Po na.sem miJjenju, preteruju i I. Wa/Jerstein idrugi mondijaiisti kada ovu specificnost zanemaruju. U tom smislu,Aratova kritika Wallersteinovog ekonomskog redukcionizma i

relativizma', Po naem miIjenju, deJimicnoje i opravdana.Su.tinski identinu ocenu o Wallesteinovoj delom

opravdanoj, delom neopravdanoj teorijskoj poziciji, iako na pnmeni"feudalizma", a ne socijalizma, dao je i madjarski ekonomist, T.Szentes: Wallerstein je potpuno u pravu kada istie datradicionalni' proizvodjaèi i sektor uopte, izloeni i potinjeniprocesu akumulacije, vie nisu ono to su nekada bili i da stoga viene moemo govoriti o 'feudalizmu iii nekoj drugojpretkapitalistikoj drutvenoj formaciji. Ipak, on ide isuvi.e da/ekoi dolazi do ekstrema ipogre/nog zakijuóka kojï konaóno brke svakuraz/iku izmedju kapitahstiöke i drugih formi eksploatacije koje se idaije koriste, ali su pod njenom dominacijom ... odnosno,poistoveóuje identitet suìtine sa raz/k'itoìóu formL (SZENTES1986a; Podvukao - M. P.)

Upravo zbog ovog pogrenog poistoveáivanja, u oima I.Wallersteina i drugih mondijalnih postmarksista, uprkos onomnjihovom kJjunom odredjenju (o istonoevropskoj takozvanojsocijalistièkoj poluperiferiji), etatistiki sistemi su jo uvek, jednimdelom - "slepa mrlja" (a blind spot).

3) Ukoliko prihvatimo uobiajeno normativno odredjenjesocijaiizma kao istorijskog sistema koji, u odnosu na kapitalizam,

59

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

donosi vi.e (ekonomskog) bogatstva i vi.e (po1itike) slobode, teako uvaimo manje-vie nesporne empirijske i teorijske argumenteo privrednoj i po1itikoj inferiornosti etatizma u odnosu nakapitalizam, tada, naravno, ne moemo a da ne dodjemo i dozak1juka o ne samo razliéitosti, nego ak i suprotnosti izmedjusocijalizma i etatizma. Za etatizam se u tom smislu, kao to smovideli, najeée kae da je "nazadnjaka sinteza' (B. Rizzi) iii, pak,'inferioniisupstitut" kapitalizma (VIDAKOVIC 1981, str. 715.).

Odnos izmedju etatizma i socijalizma fije, medjutim, tolikojednostavan. Pored raziike i suprotnosti, taj odnos karakterie iizvesna bliskost i prepJitanje. Tako, o toj istovremenoj bliskosti ipreplitanju izmedju socijalizma i etatizma, pie i Branko Horvatkada, u svojoj poznatoj Politiêkoj ekonomzji' socijaiizma, etatizamdefinie kao "mjeavinu odnosno apsurdnu kombinacijutradicionalnog socijalizma i autoritarne drave", te kada, u prilogonog prvog deJa te meavine odnosno kombinacije, navodi sasvimegzaktnu i potpunu evidenciju o relativnom porastu osnovnogblagostanja stanovnika u etatistiékim" u odnosu na one ukapita1istikim zemijama (HORVAT 1984, str. 32-33. i 53-55.). 0istoj vrsti povezanosti uopteno piu i budimpetanski (neo-odnosno post-)marksísti: "iako ... novi drutveni poredak fijesocijalizam, ipak ga vaija uzeti kao vrstu odgovora na kapitalizamKao takav on nue posve nezavisan od socija1istikih ideja i pokreta'(FEHER/HELER/MARKUS 1986, str. 313.), a mnogo konkretnije istrofe Z. Bauman: 'Da rezimiramo: sovjetski sistem fije nikakvaproizvoljna iii neobjanjiva pojava u evropskoj istoriji. Njegovopozivanje na nasledje Prosveéenosti fije ni pretenciozno nigroteskno. Stoga on sadri vaine pouke za ostali svet. Prvo,sovjetski sistem se moie shvatiti kao praktini test grafica utopijeProsveéenosti. ... Drugo, taj sistem se pretvorio u glavni, moda inepobitan argument protiv kredibiliteta same socija1istike utopije.(BAUMAN 1984, str. 176-177.) 0 Wallersteinovoj, u odnosu naBaumanovu, umerenijoj oceni etatizma kao meavine kapitalizma isocijalizma, u okviru njegove centralne ideje o sistem-antisistemzapletu, preplitanju, dijalektici, govoriéemo u ode]jku 4.2.1..

60

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

Podsetimo jo na kraju da je upravo pojavani-kapitalistike, ni-socijalistièke, etatistiêke sinteze u istorijskomrazvoju, bila jedan od najsnanijih poticaja za temeijito kritièkopropitivanje i postepeno i mukotrpno naputanje progresivistièke iunilinearne teorijske paradigme.

4) 0 odnosu izmedju istorije, kontinuiteta, zateèenihpredkapitalistièkih formacija i modern iteta, diskontinuiteta,svetskog kapitalistièkog sistema, skoro sve to je znaèajno veé smorekli. Ovde éemo, ipak, ponoviti i jaèe istaéi (jog) nekolikonajznaèajnijih momenta.

Ponoviéemo i naglasiti pre svega to da etatizam, madanajveéim delom postao od zateèenog predkapitalistièkog istorijskogmaterijala, ne predstavlja neku pred-modernu, nego, naprotiv,sasvim modernu ekonomsku i politiéku formaciju. Modernostetatizma, pak, to treba reéi, ne ïstiéu samo noviji istraivaèi, nego ioni stariji, koje ne retko pogreno optuuju zbog teze o njegovojnavodnoj arhaiènosti. Tako, èak i C. A. Wittfogel, rodonaèelnikteorije o takozvanom azijskom naèinu proizvodnje odnosnoazijskom despotizmu, uz ponavijanja i kontinuitete, istiée i odluèneraziike koje izmedju 'nove totalne politièke moéi' i "orijentalnedespocije" postoje, modernu, industrijsku, a ne tradicionalnu,agrarnu osnovu privrede i drutva, te izrazitu centralizovanost, a nefeudalnu partikularizovanost dizave, i mnoge druge (WITTFOGEL1988, str. 414-417.: 'SSSR - azijska restauracija Rusije?"). Ove idruge raziike jo vige istièu docniji istraivaéi. Tako, Rudolf Bahro,mada podseéa da je "kljuè u Aziji', istièe i bitan 'napredak Rusije odagrame do industrijske despocije" (BAHRO 1981, str. 10., 41. i 71.).Budimpetanski (neo- odnosno post-)marksisti, pak, osim naèelnogisticanja modernosti istoènoevropskih drutava, i uz niz sliènostiizmedju (feudalnog) stalea i (etatistièke) birokratije, posebno istièui jednu sutinsku raziiku (izmedju ovih grupa - M. P.): bezJinikarakter odnosa unutar ove" druge, u odnosu na strogo liènikarakter veza koje postoje unutar prve(FEHER/HELER!MARKU 1986, str. 73-77. i 178-179.). VictorZaslavski, u svom èuvenom delu o neostaljinistièkoj dizavi,

61

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

etatistika drutva, uprkos svoj njihovoj tobonjoj feudalnosti,'zatvorenih gradova" i modernih kmetova (1imitika"), ipak,eksplicitno odredjuje kao, zapadnom tipu konkurentan i posebantip "modernog', pa éak i naprednog industrijskog drutva'(ZASLAVSKI 1985, str. 141., 146-147., te str. 7. i 92.). Po Z.Golubovié, upravo je oko modernosti, a ne pre-modernostietatizma, u novijoj teorijskoj literaturi, postignuto najveée, ako ne ipotpuno slaganje (GOLUBOVIC 1987).

U odnosu izmedju istorije i modernosti, pak, kijuéna jeuloga mondijalizacije. Mondíjalizacija je, naime, ta koja prvu(istoriju) preradjuje i pretvara u drugo (modernost). Nova, svetskakapitalistiéka celina i ovde sutinski menja karakter zateèenih,predkapitalistiékih delova. Ovo je, na primeru japanskog sela,briljantno pokazao B. Moore: Ako se osvrnemo na istorijujapanskog sela poèev od sedamnaestog veka, karakteristika koja éenajverovatnije privuéi panju istoriéara je njen kontinuitet.Medjutim, sam istorijski kontinuitet ne prua nikakvo objanjenje;on je neto to treba objasniti, posebno kada se tako mnogo drugihstvari promenilo. Sloio bih se sa tim da sutina objanjenja lei uéinjenici da su zemijoviasnici saéuvali najveéi deo stare seoskestrukture, zato to su preko nje mogli da izvlaée i prodaju dovoljandeo vika vrednosti da se zadre na vrhu. ... Da delovanje kroztradicionalnu drutvenu strukturu fije dab rezultate, sumnjam da bijapanski zemijoviasnik, vie nego neki drugi, potedeo selo."(MOORE 1969, str. 312-313.) Na primeru afriékog"neo-kobonijalistièkog neo-plemenskog uredjenja, to isto pokazuje iH. Jaffe (JAFFE 1987). Da je ovde, u sutini, reè o kombinacijiponavijanja i promene, a ne tek o pukom ponavljanju iii pukojpromeni, pak, biée jo jasnije nakon razmatranja o cikliékimritmovima (ponavijanjima) i sekularnim trendovima (promenama) uodeljku 3.1.1..

62

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

Giava III

POLITIëKA EKONOMIJA

SVETSKA KAPITALISTRKAPRI VREDA

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

3.1. VREMEJISTORIJA

3.1.1. Cik1iki ritmovi i sekularni trendovi

Nova konceptualizacija vremena i istorije najznaajnije jeto, Po K. Pomianu, donosi francuska strukturalna istoriografija i

istorijska nauka u ovom veku uopte.Ne-progresivistióka i ne-uniformna zamisao vremena i

istorije odnosno oslobadjanje ovih od unapred postuliranihvrednosti i pravaca, pak, ono je najvanije u ovoj novojkonceptualizaciji: "Politiéka ekonomija je nastala u znaku progresa.Potom je ona otkrila cikiuse ... Ono to je upravo reéeno otransformacijama istorijskog istraivanja u Francuskoj tokomproteklih pola veka, moglo je da se kae ... i za veéinu drugihzemaija. ...skoro svuda su istoriéari koristili ... jednu novukonceptualizaciju hronoIokih i hronozofskih problema....Sta sedogodilo ... ....Istorijsko vreme, kako ga danas, obièno implicitno,odredjuju profesionalni istoriéari, je vreme neutralno u odnosu navrednosti ... pravac vremena vie se ne definie a priori filozofijomistorije ... Ono se ne postulira, veé jednostavno konstatuje. Odatleproizilazi jedan vaan zakljuéak iz oblasti epistemologije. ... vremese vie ne shvata kao uniformni tok u koji, poput tela u reku,uranjaju prouéavane pojave ï èïja struja ih nosi sve daije. Drugimreèima, topologija vremena fije prethodno uspostavijena."(POMIAN 1979, str. 611. i 637-639.) Ovu poslednju epistemoloku

65

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

konsekvencu nove konceptualizacije vremena i istorije, tvrdnju da jevreme aktivan, a ne pasivan, konstituiuéi a ne tek konstituisanielement, posebno naglaavaju I. Wallerstein i njegovi saradnici:Vreme u obliku svojih trendova i cikiusa je konstituiuée za nju kao

sistem ... Ono vie konstituie istoriju iii skup istorija nego to samoima' svoju istoriju. ... Hoéemo da kaemo da svetski sistem, kako gami shvatamo, ne postoji prvo, da hi se potom kretao i razvijao..., veéje njegov razvoj njegovo postojanje. (HOPKINS/WALLERSTEIN/ASSOCIATES 1982a, str. 54-55.)

Iz ne-progresivistièke koncepcije vremena i istorije dolazi inovo, ne-progresivistièko raêunanje vremena. Za raziiku odtradicionalne razdeobe vremena i istorije, koja je njutnovska,diskontinuelna i fazna, sa uobièajenim tzv. fazama, periodima iiistadijumima razvitka, npr. liheralno-industrijskog i

monopolsko-finansij skog kapitalizma, nova, post-njutnovska i

kontinuelna slika vremena, polazeéi od nekih principa savremenefizike, svojstava i zakonitosti fluida, termodinamike i

spektroskopije, pre svega, kretanje i promene vidi mnogo vise kaoanalitièke, statistièke i empirijske (dis)kbntinuume (ciklièke ritmovei sekularne trendove) (IBERALL/WILKINSON 1987).

Vreme i prostor su, inaèe, dye osnovne analitièke dimenzijesavremenog svetskog sistema, a njihovo strukturisanje i uredjenjeglavni zadatak savremene drutvene nauke: Mi ovde skiciramoviziju sistema drutvene akcije koji je ne samo prostorno obuhvatani jedan, i koji oblikuje prostorni 'svet unutar svojih sve irihgeopolitièkih grafica (koje razvijaju i hijerarhizuju centar, periferijui poluperiferiju, kao i spoljanjost tog sistema - MP.), veé je i

vremenski obuhvatan i jedan, i oblikuje vremenski svet tokom svojesve duhije sinhronizacije, hronoloki regulisanog rasta (u oblikusekularnih trendova - M.P.) i cikliènog variranja ritmova ekspanzijei kontrakcije .' (HOFKINS/WALLERSTEIN/ASSOCIATES 1982a,str. 54.)

Seku/arni trendovi predstavljaju dugotrajne, vievekovne,monotone i linearne tendencije 'rasta' odnosno 'razvoja'savremenog svetskog (kapitalistièkog) sistema, ciklióki ritmov,njegove relativno kraée fluktuacije; oni prvi izraavaju njegove

66

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

strukturalne promene, ovi drugi periodina pana vijanja u oblikusmenjujuéih irenja i skupijanja, odnosno ekspanzija i kontrakcijasistema (HOPKINS/WALLERSTEIN/ASSOCIATES i 982a;WALLERSTEIN 1986f; RESEARCH 1979); prve nose strukture,druge aktivnosti (BRAUDEL/SPOONER 1967, str. 440.). I jedni idrugi, a posebno oni prvi, pak, izraavaju duh modernog vremenaodnosno kapitalizma, primat ekonomije, te koncepte nejednakih(svetsko)sistemskih odnosno strukturalnih pozicija i uloga, dugogtrajanja i sporih promena, pre svega (BRAUDEL 1984, str. 47-50.).

Sekularni trendovi i cik1iki ritmovi postoje istovremeno.Spolia gledano, sekularni trendovi, koji su dugotrajniji, odvijaju se uobliku cikIikih ritmova. Analitióki izmedju ovih se u stvarnostiuspostavija s1oen odnos kombinovanja (HOPKINS!WALLERSTEIN/ASSOCIATES 1982a, str. 65.), odnosnouzajamnog delovanja: "Delovanje cikiusa, uzajamno i u okvirusekularnog trenda, determinie seriju akcija i reakcija, èime sepotpuno remete pojedinana delovanja i testo menja njihovotrajanje." (BRAUDEL/SPOONER 1967, str. 431.) Su.tinskidinamièki odnos izmedju sekularnih trendova i cik1ikih ritmova je,medjutim, najznaajniji. Taj odnos izraava i (dis)kontinuelno(raz)reava osnovnu protivreànost kapitalistièkog nainaproizvodnje, onu, naime, izmedju anarhine proizvodnje ("svetskeponude") i drutveno uslovijene raspodele (svetske potranje"):"Dinamika je takva da cikIini ritmovi, koji su posledica strukturekapitalizma kao sistema (to jest, anarhiène proizvodnje /svetskeponude - M.P.! i drutveno uslovijene /svetske - M.P./ tranje), kaomehanizmi razreavanja redovnih mini-kriza koje ta strukturastvara, nameéu sekularne transformacije sistema.(WALLERSTEIN 1978a, str. 233.). Cikliëki ritmovi, dakie, uizvesnom smislu posreduju izmedju osnovnih protivrejakapitalizma i njegovih sekularnih promena, kojima se ta protivrejapostepeno razreavaju, U tom smislu, sekularni trendovi izraavajuzrenje ovih protivreja, the maturing of contradictions'(HOPKINS/WALLERSTEIN/ASSOCIATES 1982, str. 118.).Najzad, zbog svesno-nesvesne prirode tih protivreèja, izmedjunjihovih posrednika odnosno ciklièkih ritmova i sekularnih trendova

67

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

uspostavija se i odñava stalna napetost, tenzija(HOPKINS/WALLERSTEIN!ASSOCIATES 1982a, str. 65.).

Savremeni svetski (kapitalistiki) sistem je Po definicijijedinstven organizam, entitet. Nastao u tzv. dugom XVI veku,izmedju 1450. i 1650,, on je i danas vladajuéi svetski sistem, mada,prema Wallersteinu i mnogim drugim, ve u zalasku. U svakomsluaju, I. Wallerstein i drugi istraivai istiëu pet-est dimenzijalinearnog rasta, odnosno pet-est sekularnih trendova tog sistemau proteklih pet vekova njegovog ivota: 1) Ekspanziju(expansion), irenje, stalno pomeranje spoljanjih grafica svetskogkapitalistièkog sistema, sa neprestanim Inkorporiranjem i

hijerarhizovanjem odnosno periferizovanjem novih oblasti u tajsistem, Najznaajniji momenti te ekspanzije bili su u periodima1450-1520,, 1620-1660,, 1750-1815. i 1880-1900. godine; 2)

Univerzalizaciju ro bac proizvo dnje (commodification), pre svegazemije ï rada odnosno radne snage (ova druga se tada, zapravo,odredjuje kao pro/etariza cija !proletarianization!), ali, sve vue, i svihdrugih materijalnih i nematerijalnih vrednosti i dobara (Wallerstein,primera radi, navodi: rizik, vreme i prirodne lepote); 3)Mehanizaciju odnosno tehniki progres; zatim: 4) Rastmedjuzavisnosti (interdependence) izmedju nacionalnih ekonomijai drava u medjudravnom sistemu; 5) Frodubljivanje polarizacije(polarization) izmedju centra i (polu)periferije tog sistema; i 6)Univerzalizaciju ugo vorne regula cije (contractualization) kaokonsekvence univerzalizacije robne proizvodnje (HOPKINS!WALLERSTEIN/ASSOCIATES i 982a, str. 55-57.; HOPKINS!WALLERSTEIN/ASSOCIATES 1982, str. 104-106. i 119.;

RESEARCH 1979, str. 483-485.). Mada sa promenijivimintezitetom i u cikiusima, svih ovih est procesa, u proteklih petvekova, imalo je linearan odnosno sekularan trend. Pitanje koje je uraspravi o huduénosti svetskog kapitalistiékog sistema od odluèujuéevanosti jeste pitanje o (ne)postojanju asimptote odnosno krajnjegranice i tangente rasta upravo ovih procesa (HOPKINS!WALLERSTEIN!ASSOCIATES 1982, str. 119.). O tome éemo,medjutim, neto vue reái u odeljcima u kojima raspravijamo o

68

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

istorijskim sistemima (odeljak 3,1.3.), krizi (3.1.4.) i

sistem-antisistem dijalektici (4.2.1.).

Za otkriée cikJikih ritmova najveáe, posebno najveéemetodoJoke zasluge imaju Fernand Braudel i drugi pripadnici tzv.francuske strukturalne istoriografije. U antologijskom tekstu iz1967. (Prices in Europe from 1450 to 1750), F. Braudel i F.Spooner, uz rezultate, podrobnije obrazlau i put odnosno metodsvog osobenog istraivanja. Tako, u prvi plan stavljaju empirijski ikvantitativni karakter tog metoda: 'Istorija cena je samo jednopoglavije .. u stvaranju serijske' istorije (odnosno kvantifikacijeistorijskih tokova potem komparativnog prouavanja dugih serijaempiríjskih podataka)." (BRAUDEL/SPOONER 1967, str. 451.) Nataj naèin, do otkria uporednog postojanja relativnog dispariteta alii relativnog jedinstva pred-industrijske Evrope (i sveta), Braudel iSpooner dolaze ne putem deduktivne, intuitivne iii sline, empirijskineutemeijene metode (putem kakve, primera radi, i Hegel dolazi dosvojeg svetskog duha'), veé putem posmatranja i studiranja dugihvremenskih serija kretanja cena (pre svega itarica), i u tome je, Ponaem mi1jenju, njihova najveéa zasluga (BRAUDEL/SPOONER1967, str. 407., 438. i 456.).

Posmatranjem i studiranjem dugih cenovnih serija oviistraivaéi su doIi do otkriéa njihovih duih odnosno kraéihpromena, pokreta odnosno fluktuacija (koje smo mi, zajedno sa I.Wallersteinom, jednim imenom veé nazvali cikliékim ritmovima).

Najdui medju ovima su tzv. iogistióki ciklusi koji traju odjednog do tri veka. Upravo ovako relativno dugo trajanje navelo jeBraudela i Spoonera da ove cikiuse (koji su, kao to smo naglasili -cikilêki ritmovi pogreno identifikuju kao navodno sekularnetrendove (HOPKINS/WALLERSTEIN/ASSOCIATES 1982, str.107- 108.).

Uz Braudela i Spoonera, najveé i doprinos otkriéulogistiékih ciklusa dao je jedan panski ekonomist, Rondo Cameron.

Braudel i Spooner, analizom onih cenovnih serija, uoèavajui istiéu éetiri duga perioda: 1) period pada odnosno stagnacije cenau XV veku; 2) rast ovih cena u XVI i XVII veku; 3) zatim, ponovnipad ovih cena do otprilike 1720. odnosno 1750.; i 4) konaèno,

69

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

povratak inflacije u XVIII veku (BRAUDEL/SPOONER 1967,str. 400.),

Neto kasnije, R. Cameron ée, uz odgovarajuéumatematiëku formalizaciju (logistiku odnosno eksponencijalnukrivu) i nekoliko hipoteza i korelacija (o klimatskim promenamakao glavnom faktoru odnosno uzroku logistièkih cikiusa, i opovezanosti odgovarajuéih faza porasta odnosno stagnacije iii akpada stanovnitva unutar ovih cikiusa, na jednoj strani, i tendencijaekonomskog rasta i fiziéke privredne ekspanzije odnosnopogoranja uslova ivota ohiénih Ijudi i porasta socijalnih napetosti,nereda i ratnih razaranja, na drugoj), preciznije navesti tri odnosnoéetiri takva logistiéka ciklusa u kretanju stanovni.tva Evrope od Xdo XX veka: 1) Prvije poéeo u IX iii X, dosegao vrh u XII, poéeolagano da pada u XIII, a iznenada prekinut u XIV veku, taénijeVelikom kugom 1348., kojom je Evropa izgubila éitavu tre ému (iiiéak i vise) od ukupne populacije; 2) Nakon éitavog veka relativnestagnacije, stanovnitvo Evrope je ponovo poéelo da raste sredinomXV, doseglo vrhunac u drugoj polovini XVI, a ponovo poéelo dastagnira iii éak pada u XVII veku; 3) Treói samo mnogo snanijirast stanovnitva Evrope poêeo je sredinom XVIII i produionevidjenom brzinom sve dok nije naglo prekinut svetskim ratovima isa njima povezanim velikim razaranjima u prvoj polovini XX veka;4) Najzad: Ima nekih podataka i o éetvrtom logistiékom cikiusu,ovoga puta (mada SU, Po mnogima, to bila i predhodna tri - M.P.) usvetskim razmerama, koji je poèeo posle Drugog svetskog rata.(CAMERON 1973. Ove Cameronove nalaze na svoj naéin prikazujui komentariu i: BRAUDEL 1986; WALLERSTEIN 1986f;HOPKINS/WALLERSTEIN/ASSOCIATES 1982 i JAKIc 1986.)

Za otkriée kraéih cikliékih ritmova zasluni su mnogiekonomisti i istoriéari. Po onima od ovih koji su u tome bilinajzasluniji, ti su ritmovi dobili i imena. Njihov relativno celovit isistematiéan prikaz izloen je i u veé pomenutom poznatomBraudelovom i Spoonerovom tekstu iz 1967.. Tamo se, redom, Poduini trajanja, navode sledeéi ciklióki ritmovr najdui i

najpoznatiji, Kondratjejevljev tzv. dugi talas u ekonomiji od oko50-60 godina; tzv. hiper-cikius od oko 20 godina; E. Labrousseov

70

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

tzv. inter-cikius od oko 15 godina; zatim, tzv. Juglarov 8- do10-godinji ciklus; pa Kitchinov cikius trajanja od oko 40 meseci; i,na kraju, tzv. sezonski pokret odnosno promena kao u ekonomijinajmanja poznata cikli&a promena odnosno jedinica(BRAUDEL/SPOONER 1967). 0 najpoznatijem od ovih,Kondratjejevljevom tzv. dugom (50-60-godinjem) talasu uekonomiji, ubrzo éemo reéi neto vise. Za sve je, medjutim,karakteristiëan jedan te isti, identini ciklièki uk: "dupli tok, uspon ipad, sa vrhuncem izmedju, koji se, u najstroijem smislu te rei,naziva krizon]' (BRAUDEL/SPOONER 1967, str. 430.).

Pre Kondratjeva, izIoiéemo ukratko jo samo glavneelemente jednog znaèajnog svetsko-sistemskog istraivanja. Re je oanalizi odnosa kapitala i rada posredovanog domaóinstvom kaojedinicom analize u svetskom razmeru. Kada se paljivije razmotri,reè je, zapravo, o konkretnijem opisu i objanjenju prethodno i inabstracto izloenih cikliàkih ritmova i sekularnih trendova.

U tom istraivanju najpre se sva radnika domaéinstva deleu tri kategorije: 1) samodovoljna (subsistence-redoubt households);2) polu-proleterska (part-life-time proletarian households); i 3)proleterska (life-time proletarian households). Zatim se izlae iobrazlae itav niz znaajnih relacija i promena koje se izmedju ovihkategorija i u njima samima zbivaju u (svetskom) prostoru i

vremenu: 1) Da su svo vreme poluproleterska doma5instva veéinskakategorija; 2) Da vremenom raste ueée proleterskihdomaéinstava; 3) Da zemlje centra sadre veéi procenat proleterskihdoma5instava, nego periferne i poluperiferne zemlje; 4) Da sutrokovi reprodukcije radne snage koje snose poslodavci znaéajnoveéi u sluöaju proleterskih, nego u sluaju poluproleterskihdomainstava; 5) Da momenti ekspanzije dovode do pomeranjaudesno, a momenti kontrakcije do pomeranja ulevo na kontinuumusamodovoljna - poluproleterska - proleterska domaéinstava; 6) Daradna snaga poluproleterskih domaéinstava uvek i svugde kapitalkota manje od radne snage proleterskih domainstava ('za potpunojednak rad), ne samo zbog êisto ekonomskih razioga (o kojima jereé bila gore pod 4)), ve i zbog proleterskepoiitiöke organizacije ipritiska kojeg ova uvek i delotvorno vri na nivo najamnina; 7) Da

71

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

svaku novu ekspanziju svetske kapitalistièke privrede odnosnoinkorporaciju novih vanjskih podruèja u ovu redovno, a ne tekincidentno iii jednokratno, prate razlièite forme tzv. vanekonomskeprinude odnosno tzv. prvobitne akumulacije kapitala. (Slièna ovomeje i Aminova ideja o uistinu permanentnoj a samo prividno i toboeprvobitnoj akumulaciji kapitala, koju je iz1oio i obrazIoio u svompoznatom delu o akumulaciji i reprodukciji kapitala u svetskomrazmeru: AMIN 1978, str. 4); 8) Najzad, da, zbog svega iznetog,svaki porast poluproleterskih domaéinstava zakonito dovodi do nesamo relativnog, veé i apsolutnog osiromaenja radne snage usvetskom razmeru, to je, kao to smo videli u odeljku 2.3., jedan odkrajnje nekonvencionalnih i smelih zakljuèaka I. Wallersteina:dugoroèno, nivo blagostanja radnika svetskog sistema i èitavog

sveta opada, a ne raste, kako se to obièno pretpostavlja. ... suprotnouobièajenom uverenju da se poveóava materijalno blagostanjepotpuno proletarizovanih radnika u onom malom broju zemaljacentra (HOPKINS/WALLERSTEIN/ASSOCIATES 1982a, str.68-70.).

Od svih ciklièkih ritmova najpoznatiji i najvie izuèavani suèuveni Kondratjejevljevi tzv. dugi, 50-60-godinji talasi (long waves)u eKonomiji. Ime su dobili Po N. D. Kondratjevu, ruskomekonomisti koji ih je, dvadesetih godina ovog veka, prvi jasno uoèioi opisao. Do obnovljenog i pojaèanog interesovanja za ove cikiusedolazi sedamdesetih godina, opet, kao i dvadesetih kada ih jeKondratjev otkrio, u jednoj (novoj) B-fazi odnosno padu i

kontrakciji ekonomskih aktivnosti. O velièini i irini toginteresovanja svedoèi i odlièna selektivna bibliografija radova o tzv.dugim talasima koju je za odgovarajuéi tematski broj èasopisaReview (II, 4, Spring 1979, str. 675-718.) príredio Kenneth Barr.Tek radi orijentacije, navodimo strukturu te bibliografije: 1)

Izuèavanje dugih talasa pre Kondratjeva; 2) Kondratjev i ruskadebata; 3) Post-Kondratjejevljeva era: a) Schumpeter i

Kondratjejevljeva tradicija; b) Empirijsko izuèavanje dugih talasa naInstitutu za ekonomska i drutvena istraivanja Univerziteta uLouvainu; e) Dugi talasi kao cenovni pokreti i previast monetarista;d) Dugi talasi i izuèavanje poslovnih cikiusa: sluèaj amerièkog i

72

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

nemaëkog agnosticizma; 4) Dananja obnova diskusije o dugimtalasima: a) Vladajué i ekonomisti (A. W. Lewis, W. W. Rostow idrugi) i savremena kriza kapitalizma; b) Jedna alternativa:teoretièari dugih talasa kao momenata svetskog kapitalistiékogsistema i razvitka (S. Amin, A. G. Frank, I. Wallerstein i drugisvetsko-sistemski analitiéari, te D. Gordon i drugi ameriékiradikalni ekonomisti, E. Mandel i niz drugih) (BARR 1979). Odsvih navedenih, mi éemo ovde, uz Kondratjejevljeve, izloiti josamo glavne ideje i nalaze iz grupe 4)b) ove bibliografije, posebnoone D. Gordona i I. Wallersteina.

U jednom od svojih najpoznatijih, otkrivalaékih tekstova,kasnije prevedenom i objavijenom i u éasopisu Review, N. D.Kondratjev, pored osnovnih metodolokih obavetenja (o izvorimapodataka, odabranim indikatorima i primenjenim statistièkimprocedurama), izIae i glavne nalaze i zakijuèke svog viegodinjegistraivanja, pre svega one o postojanju tri duga 50-60-godinjacikiusa odnosno talasa u privredama razvijenih zapadnih zemaija odkraja XVIII do dvadesetih godina XX veka, a sa pravilnimsmenjivanjem 20-30-godinjih A- i B-faza, ekspanzija i kontrakcija,uspona i padova (rises and declines), porasta i recesija (upswingsand downswings) ekonomske dinamike i aktivnosti uopte: Prvidugi talas: 1. Uspon je trajao od kraja 1780-ih iii poèetka 1790-ihgodina do 1810-1817. godine; 2. Pad je trajao od 1810-17. do 1844-51.; Drugi dugi talas: 1. Uspon je trajao od 1844-51. do 1870-75.; 2.Pad je trajao od 1870-75. do 1890-96.; Treéi dugi talas: 1. Uspon jetrajao od 1890-96. do 1914-20.; 2. Pad je verovatno poèeo 1914-20,(KONDRATIEFF 1979, str. 535.). U istom tekstu, Kondratjevupuéuje i na dye znaèajne korelacije, onu izmedju tehnièkogprogresa f B- (otkriéa) odnosno A-faza dugih talasa (primenaotkriáa) Onu izmedju A-faza dugih talasa i velikih ratova i

revolucija, a iznosi i nekoliko hipoteza odnosno objanjenja tihkorelacija, pre svega ono naèelno PO kojem su i tehniéki progres iratovi odnosno revolucije samo momenti A-faza dugih talasaodnosno njihovih poveéanih ekonomskih i socijalnih tenzija koje sveskupa tek treba objasniti, a ne samostalni faktori pomoéu kojih setzv. dugi talasi mogu objasniti (KONDRATIEFF 1979, str.

73

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

536-539.). Jedno takvo, relativno konzistentno i celovito objanjenjedugih talasa, koje povezuje i tumai tehniéki progres, socijalneborhe i velike ratove odnosno katastrofe, predstavlja i teorijaitalijanskog ekonomiste, Ernesta Screpantija o kojoj éemo govoriti uodeljku 4.2.2.. Ovde temo istaói jo samo to da je i to, Screpantijevoobjanjenje, i pored njegove relativne konzistentnosti i celovitosti,jo uvek i najveéim delom hipotetike naravi, kakvo je najveéimdelom, uostalom, i ukupno znanje o tzv. dugim talasima i sedamdecenija nakon njihovog otkriéa u radovima N. D. Kondratjeva.

Nesigurnosti su se zadrale ak i u odredjivanju tekuéegmomenta odnosno faze dugog talasa. Tako, Po A. G. Franku,kao kraj dugog perioda rasta posle Drugog svetskog rata i poetak

sadanje recesije moie se provizorno odrediti 1967. godina(FRANK 1981, str. 18.), dok mnogi drugi preokret vezuju tek zapad dolara odnosno tzv. naftni ok 1970-ih. I. Wallerstein nas, pak,ohavetava o tome da neslaganja najozbiljnijih autoriteta u ovojoblasti postoje ak i oko pitanja da li se danas nalazimo u A- iiiB-fazi etvrtog Kondratjeva: "Po Rostowu, nalazimo se u A-fazia Po Mandelu u B-fazi." (WALLERSTEIN 1979a, str. 667.)

Jedan od najznaéajnijih doprinosa razumevanju praveprirode i dinamike dugih talasa predstavljaju i ideje odnosno analizeDavida M. Gordona, amerikog radikalnog ekonomiste.Najznaajnije u njegovom doprinosu, pak, jeste insistiranje naendogenom, a ne (kao kod J. Schumpetera, P. Barana i P. Sweezyjai E. Mandela) na egzogenom karakteru velikih investicionih cikiusa(zapravo, A-faza Kondratjeva) odnosno na socijalnom kontekstuakumulacije kapitala i strukt ura Jnoj orijentisanosti ekonomskihborbi kao osnovi i sadrini te endogenosti, kao i objanjenje 50-60-odnosno 25-30-godinje du.zine samih Kondratjejevljevih talasaodnosno njihovih A-faza velikih investicionih valova - specifinimkarakterom tzv. infrastrukturnih investicija ("infrastructuralinvestments': investicije u puteve i druge saobraéajnice, stanove idruge oblike privredne infrastrukture), to jest odnosom izmedju(relativno velikog) obima tih investicija i (relativno ograniòene)ponude raspo1oìvih fondova (GORDON 1980).

74

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

I. Wallerstein i drugi svetsko-sistemski analitièaripreuzimaju i daije razvijaju Gordonovu ideju socijalnih borbi uopisivanju i objanjavanju tzv. dugih talasa u ekonomiji. Toj idejioni, medjutim, daju svetsko-sstemskiobuhvat i karakter, i u tome jenjihova posebna zasluga.

Najsaetije obraz1oenje svetsko-sistemske modifikacije i

doprinosa razumevanju tzv. dugih talasa, I. Wallerstein je dao ujednom kraéem tekstu iz 1978.. Umesto interpretacije, k1junamesta iz tog teksta naveéemo in extenso: 'Mislim da su oni (dugitalasi - MP.) neodvojivi od osnovne protivreénosti sistema, koja jepovezana sa ponudom i potranjom, odnosno sa svetsko-sistemskomponudom i svetsko-sistemskom potranjom, ne, dakie, sa ponudom ipotranjom u okviru preduzeóa, niti sa ponudom i potranjom uokviru diave, veé sa svetsko-sistemskom ponudom i potranjom.Smatram da je obrazac cikliènog ritma povezan sa svetskomefektivnom potranjom. Ona u svakom datom momentu imaodredjeni nivo. Ekspanzija u svetskoj privredi znai da sve vieproizvodjaa sve vie proizvodi, tako da konano nadmauju svetskuefektivnu potranju. Postoje dva osnovna naina poveéanja svetskeefektivne potranje. Jedan od njih je irenje grafica sistema,spo1janjih i unutranjih. Drugi naéin je ponovno ugovaranjeistorijski odredjenih najamnina, za koje bih ja ustvrdio da dobijaoblik pretvaranja jednog dela nepotpunog proletarijata u potpuneproletere. ... Prikazao sam yam, u stvari, dva sekularna trendasvetskog sistema....Dinamika je takva da ciklièni ritmovi(ukljuujuéi duge taJase - M. P.), koji su posledica strukturekapitalizma kao sistema (anarhine proizvodnje, odnosno svetskeponude', a drutveno uslovijene tranje, odnosno svetske tranje -M.P.) ... kao mehanizmi razreavanja redovnih mini-kriza koje onastvara, prisiijavaju na sekularne transformacije sistema(WALLERSTEIN 1978a, Str. 232-233.). Veé naredne godine,asopis Review ée objaviti prve rezultate, 'premise, hipoteze i

pitanja" do kojih je u istraivanju cik]ikih ntmova, posebno onihKondratjejevljevih, i sekularnih trendova, do1a odgovarajuéa grupaistraivaéa pod vodjstvom T. K. Hopkinsa i I. Wallersteina. Ranijiuvidi, pa i Uni koje smo iz Wallersteinovog teksta iz 1978. upravo

75

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

naveli, sada su sistematizovani i formalizovani. (Radi potpunijegrazumevanja ovih uvida, uporedo sa tekstom koji siedi, trebaposmatrati i pratiti i odgovarajuéi grafik iz Priloga III na kraju ovograda.) Zakonito smenjivanje stagnacije odnosno kontrakcije i

ekspanzije kapitala kao izraz i faktor klasnih borbi u procesustalnog menjanja i stabilizovanja onoga to je Wallerstein nazvaosvetski efektivnom tra2njom" (world effective demand),

raziikovanje (centralnih) zona visokih najamnina (high-wage zone =HW) od (perifernih) zona niskih najamnina (low-wage zone = LW)unutar tog procesa, kao i razlièit efekt Kondratjeva na ove razliitezone - osnovne su i polazne pretpostavke u toj sistematizaciji i

formalizaciji. Umesto interpretacije, zbog znaéaja analize, i ovdesmo se opredelili za navodjenje in extenso:"4.2.2. Teorijski,stagnacija mora da prethodi ekspanziji time to prua mogunost zacentralizaciju kapitala (jedan od faktora ekspanzije), pri emukiasna borba vodi preraspodeli dohotka koja, sa svoje strane,poveava potranju (drugi faktor ekspanzije), a koja senadoknadjuje stvaranjem novih grupa radnika sa niskimnajamninama, u perifernim zonama (treéi faktor). ... 5. ... Ispada daje pitanje irenja granica sistema tesno povezano sa pitanjempolitikih medju-dravnih veza ... i o tom pitanju ée biti rei kasnije,u taki 7. (U naem radu opirnije u odeljku 4.1.2. - M.P.). 6. Sastanovita odnosa medju zonama svetske privrede .. jedan odpristupa mogao bi da bude definisanje centra kao zone visokihnajamnina, a periferije kao zone niskih najamnina. Moguée je, Ponaem miijenju, da Kondratjevljevi talasi nailaze u parovima i daraz1iito pogadjaju te zone, tako da se moe govoriti o obrascu Al -Bi - A2 - B2. 6.1. Logika takvih parova bila bi da cikliéni obrazacreguliu relativna ponuda (S) i potranja (D) roba sa relativnovisokim najamninama (1-1W) i roba sa relativno niskimnajamninama (LW). 6.1.1. Pretpostavimo daje Diw = (f)Dhw, kojeje, sa svoje strane, = (f) efektivne svetske tranje, rezultat svetskeraspodele dohotka. 6.1.2. Pretpostavimo da je, na poetku Al, Dhw>Shw i da je Diw /=(f)DhwI > SIw. Tokom Al bi dolo dopoveanja l-1W i LW proizvodnje. Ako bi se to shvatilo kaonestaica sirovina, nastali bi povoljni uslovi razmene takvihproizvoda, ekspanzija svetske privrede na nove regione ... i otuda bi76

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

LW proizvodnja mogla da raste bde nego J-1W proizvodnja(prikazano simbolima: LW, +2; HW, +1). 6.1.3. U nekom periodubi se izjednaèili uslovi razmene, zato to Diw postaje < Siw. Ako jeistovremeno Dhw = Shw, izjednauju se investicije. Dolazimo do T(u Bi) pri èemu stagnacija u LW prethodi stagnaciji u HW. 6.1.4. UBi fazi ... suava se jaz izmedju S i D. Tekoée u periodukontrakcije takodje vode klasnoj borbi koja, na posletku, rezultiraizvesnom preraspodelom svetskog dohotka, koja ima za posledicupoveéanje D. 6.1.5. Vraóaju se uslovi za ekspanziju (A2).Preraspodela svetskog dohotka pojaava Dhw, koja raste brie negoDiw, zbog svoje dohodne elastiènosti. Uslovi razmene pogoduju HWproizvodnji (prikazano simbolima: 1-1W, +3; LW, +1). 6.1.6. Shwraste brie nego Siw. Stoga je u jednom momentu Dhw < Shw, ali jeDiw > Siw. To je T (u B2), kada raste proizvodnja da bi se saèuvaoprofit, kao i pritisak da se smanje najamnine. 6.1.7. Dolo je do'sioma: B2. Vie opada HW nego LW (HW, -2; LW -1). Povratak napoéetak Al. ... 6.3. Bl i B2 bi bili momenti u kojima HWproizvodnja tei da se pomeri iz centralnih u polu-periferriapoduèja, zbog privlaènosti relativno niih najamnina u periodimaniske svetske D. Istovremeno bi moglo da dodje do suprotnogpomeranja, LW proizvodnje iz perifernih u polu-periferna i

centralna podruèja, zbog smanjenog investiranja u 1-1W proizvodnju.Zato bi B-periodi bili vreme opadanja svetske specijalizacije, a A-periodi vreme njenog porasta. (RESEARCH 1979, str. 494-497.)

U odgovoru na pitanje zato tzv. dugi Kondratjejevljevitalasi u ekonomiji traju Po pravilu izmedju 50 i 60 godina, I.

Wallerstein prihvata Gordonovu ideju tzv. infrastrukturnihinvesticija i socijalnih borhi koju smo ranije izloi1i, ali ovu i

dopunjuje i dalje razvija idejom vojno-politieke infrastrukture i

politièkih borbi: Ostaje da se postavi pitanje zato bi takav obrazacglobalne diskrepancije u proseku bio dug 45-60 godina. Gordontvrdi da je to povezano sa obimom infrastrukturnih investicija i

vremenom koje je potrehno da se akumulira ponuda potencijainihinvesticionih fondova raspoloivih za finansiranje takvih ulaganjaMeni se, medjutim, èini da je duina koju je Kondratjevpretpostavio povezana i sa politièkim procesima. Ako je jedan od

77

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

kljuënih momenata u tom procesu preraspodela vika vrednosti iako je ona rezultat velikih politièkih borbi, treba vremena da sepodstaknu, mobiliu i samu po1itike borbe u raznim delovimasvetske privrede, tako da ukupan efekat bude ekspanzjja globalneefektivne tranje, to bi, sa svoje strane, bib glavni elemenat uzapoèinjanju A-faze, posle dugog opadanja. . Ali ta su nasvetskom trzitu kontrolne investicije? To su ulaganja kako uglobalnu infrastrukturu (saobraaj, komunikacije, finansijskamrea), tako i u politiko-vojnu infrastrukturu (oruane snage,diplomatske mree lato sensu, suhverzivne mree).(WALLERSTEIN 1984a, str, 570-571.) 0 tome, a posebno okorelaciji izmedju razliitih faza Kondratjeva i razliéitih stanjamedjudravnog sistema (kao konkretnog izraza ove vojno-po1itikeinfrastrukture), medjutim, opirnije é emo govoriti u odeljku 4.1.2..

Ovde éemo navesti jo samo par svetskosistemskih radova iideja koje neto b1ie razmatraju odnos izmedju dugih talasa, najednoj, i tehnièkog progresa i socijalnih horbi, na drugoj strani.

Tako, R. Coombs, povezujuá i novije nalaze jednogneoumpeterijanca (C. Freemana) i jednog neomarksiste (E.Mandela), ukazuje na sutirisku vezu koja postoji izmedju dugihtalasa, sa jedne, i tehno1okih promena, organizacije rada i klasnihhorhi, sa druge strane, i posebno istie razliku izmedju periodainicijacije (u A-fazi) i perioda difuzije tehno1okih promena (uB-fazi Kondratjeva) (COOMBS 1984). A. Tylecote, pak, povezujuéipojmove i probleme kao to su: dugi talasi, tehnièki progres,inovacije i njihova difuzija u uslovima institucionalne rigidnosti,zatjm organizacija i regulacija rada, klasne borbe i kompromisi,svetske nejednakosti i mnoge druge, povezuje najznaèajnijerezultate tri savremene kole, one neoumpeterijanske C.Freemana, one regulacije A. Lipietza i one svetsko-sistemske I.Wallersteina (TYLECOTE 1984). Konaèno, L. Fontvieille tzv. dugetalase objanjava nekim klasiénim marksistièkim kategorijama kaoto su: dijalektika proizvodníh snaga i odnosa proizvodnje,

revaborizacija radne snage i kapitala, kiasna borba i porast znaéajaradne snage u ekonomiji i druge (FONTVIEILLE 1987).

78

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

Zavravaju5i ovaj kratki izvetaj o Kondratjejevljevim tzv.dugim talasima u ekonomiji, ne moemo a da makar ne spomenemojo dva problema. Prvï se tite preciznijeg vremenskog, a drugikonkretnijeg prostornog odredjenja dugih talasa. U oba sluajaproblem je manje u postojanju (za poslednjih 200 godina, i za tzv.centralne zemije) odnosno nepostojanju (za ranije periode, kao i zatzv. /polu/periferne zemije) odgovarajuih podataka, a mnogo vie upostojanju odnosno nepostojanju samih dugih talasa u tim razliitimvremenima odnosno zonama svetskog sistema. Tako, kada je onjihovom preciznijem vremenskom odredjenju ree, za razliku odnajveeg broja tradicionalnih ekonomista i istoriara, koji pojavuodnosno poèetak dugih talasa u ekonomiji vezuju za prevratnuindustrijsku revoluciju negde oko 1780., svetskosistemski istraivaëinjihovu pojavu odnosno poetak teorijski i empirijski vezuju za sampoetak savremenog svetskog sistema negde oko 1400.(HOPKINS/WALLERSTEIN/ASSOCIATES 1982, str. 119-120.;WALLERSTEIN 1984a, str. 560-561. i 566.; RESEARCH 1979, str.487.; THE EDITORS 1984; FRANK 1978e, str. 104.; METZ 1984).Kada je, pak, o prostornoni preciziranju dugih talasa ret, tada samopodseamo na veé navedeni stay mondijalista o razIicitojekonomskoj i socijalnoj sadrini A- i B-faza Kondratjeva u razlièitimodnosno u centralnim i u (polu)perifernim zonama svetskog sistema(RESEARCH 1979). Uz to, skreéemo panju jo i na zanimijivuana1itìcku ideju N, Jacobsena iz 1984., koja na primerujunoperuanske izvozne poljoprivrede u periodu 1855-1920.,pokazuje: 1) da se ritam dugih talasa centralnih ekonomija, prekomehanizama tranje i cena poljoprivrednih proizvoda, zaista prenosina (polu)periferne ekonomije, ali 2) da on ove pri tome neodredjuje, nego samo nagJa.ava ('accentuate') ili na sliéan naéinmodifikuje, to nam se öini bliskim ideji artikulacije naéinaproizvodnje P. P. Reya (JACOBSEN 1984).

Veé smo naglasili da izmedju teorije svetskog sistema I.Wallersteina i teorije dugih cikiusa u svetskoj politici G. Modeiskogpostoje velike znetodo1os'ke razlike. Ipak, zbog bliskosti predmeta, aposebno zhog odnosa izmedju dugih talasa Kondratjeva u svetskojprivredi (long waves) i dugih cikiusa Modelskog u svetskoj politici

79

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

(long cycles), neke glavne ideje i koncepte ovog drugog i njegovekole moramo barem saeto prikazati. U odeljku 4.1.2. to áemo

uiniti sa samim konceptom dugog cikiusa u svetskoj politici pokome se Modeiski i prepoznaje, ovde, pak, samo sa onim koji sebave strukturisanjem odnosno uredjenjem vremena i istorije.

U tom smislu, pre drugih, svakako treba izloiti jednutipoJogiju socijalnib odnosno svetskih sistema. Na osnovukriterijuma kao to su: brojnost, gustina i kompleksnost svetskogstanovnßtva, te intezitet svetskosistemskih interakcija, G. Modeiski,naime, sve socijalne odnosno svetske sisteme deli u òetiri grupe:nolte, pred-moderne, moderne i post-modern e "Svetskostanovnitvo i tipovi svetskog sistema

Izvon McEvedy i Jones (1978). ... 1500 godine je moderni svetskisistem bio u fazi nastanka. (MODELSKI 1987a, str. 21.) Na istommestu, u nastavku, G. Modeiski iznosi i neke tipiéne karakteristikekoje odlikuju i raziikuju ove sisteme, pre svega organizaciju drutva,u dva (selo-grad), kada je o pred-modernim, odnosno u éetiri(lokalna zajednica-nacija-regija-svet) nivoa, kada je o modernimsistemima reé, kao i imperijalnu, kada je o prvima, odnosnone-imperijalnu politiéku organizaciju, kada je o drugima reé(MODELSKI 1987a, str.24-25.).

Za razumevanje modernih vremena i sistema od posebnogznaéaja su i relativno originalne ideje A. Iberalla i D. Wilkinsona,dva teoretièara nove, eksperimentalne socijalne fizike éiji smoopti znaéaj veé istakli. Polazeéi od post-njutnovskekonceptualizacije (termodinamike, ireverzibiliteta i poija), Iberall iWilkinson su eksperimentalnim odnosno induktivnim putem dolido prirodno odnosno bio-socijalno utemelj ene 'spektroskopskevremenske skale: SPEKTROSKOPSKE VREMENSKE SKALE

80

period svetsko stan.(u milionima)

svetski sistemtio

tip svetskih intera kcija(sloenost)

-3000 14 nulti nikakva-1000 50 pred-moderni mala+1000 265 moderni srednja+2000 5000+ post-moderni velika

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

0.1 Sekunda ... i Sekunda ... 6 Sekundi ... 90-120 Sekundi ... 5-10Minuta ... 20-40 Minuta ... 2-4 Casa ... 24 Casa ... 3 Dana ... 30-90Dana ... i Godina ... 3-4 Godine ... 20-30 Godina ... 70-90 Godina200-1200 Godina ... Dupe Skale" (IBERALL/WILKINSON 1987,str. 21-39.).

Generacija (od 20-30 godina) i civi&acija odnosno kultura(od 200-1200, proseno od oko 500 godina trajanja) dye su od ovihvremenskih jedinica odnosno struktura koje za nas imaju najveéiznaaj.

Generacija e, kao to éemo videti u odeljku 4.2.2., bitijedan od glavnih faktora objanjenja 25-30-godinjeg trajanjapojedinih faza dugih talasa u ekonomiji, odnosno otprilike50-godinjeg trajanja relativnog mira izmedju tzv. velikih ratova ikatastrofa. Ovde éemo, zajedno sa G. Modeiskim, jo samopodsetiti da je rodonaeInik ovakvog koncepta generacije, zapravo,poznati engleski istorièar, Arnold Toynbee: "Arnold Toynbee /1954.,str. 3 19-26/ je pribegao primeni koncepta 'cikiusa fizike generacijekao regulatora drutvene promene'. Tvrdio je da ée 'preiveli iz onegeneracije koja je bila dozrela za vojsku u vreme rata do kraja ivotaizhegavati da se to tragino iskustvo ponovi njima iii njihovoj deci."(MODELSKI 19&7a, str. 115-117.)

Najvrednijim u Iberallovom i Wilkinsonovom tekstu, kadaje o konceptima civilizacije i svetskog sistema re (i to treba imatina umu i prilikom iziaganja Wallersteinovih varijanti tihkoncepata), smatramo njihovo rigorozno empirijsko, induktivno ieksperimentalno, a ne, kao u prevazidjenoj filozofiji istorije, naprimer i onoj Hegelovoj, spekulativno, deduktivno iii intuitivnoutemeljenje: '200-1200 Godina ... U naem eksperimentalnomistorijskom prikazu ... Obuhvativi istraivanjem itav vremenskiperiod od prvih mezolitskih kultura (pre 13000 godina) dodananjih industrijskih kultura, otkrivamo jednu pokretnu slikuporetka promenijivih procesa koji ukljuèuju politiéku, tehnoIoku iiiveliku kulturnu promenu u periodima od 200-1200 godina, aproseéno od priblino 500 godina." (IBERALL/WILKINSON 1987,str. 36-37.). U jednom svom radu, G, Modelski i konkretnoodredjuje odnosno imenuje ove civilizacije i kulture. Poéev od 4000

81

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

godine pre nove ere odnosno od uspona mezopotanijske civilizacije,on, unutar ljudske civilizacije (iii civilizacijskog procesa), imenuje triglavna talasa odnosno epohe koje siede jedna za cirugom, OnuSrednjeg Istoka, onu Evrope (Mediterana), i onu dananju,modernu, Zapadno-atlantsku, koja je otpoe1a negde oko 1500.(MODELSKI 1987, str. 232.). Sto je mnogo znaajnije, medjutim,G. Modeiski, u svom glavnom delu o dugim cikiusima u svetskojpolitici, nudi i sustinsko ohjanjenje ovih talasa odnosno epoha kaosvojevrsnih 'parsonsijanskih procesa uenja, odnosno'parsonsijanskih maina za uéenje'. Ovo objanjenje zas1uuje i

opirnije citiranje: "Ako je 1ogino da su dugi ciklusi parsonijanskiprocesi uëenja ... onda je sledei korak oèigledno to da se postavipitanje da li dugi cikius, uzet kao jedinica, moda i sam fije faza ujednom procesu koji obuhvata nekoliko vekova ... Takav bi cikiusbio kretanje itavog globalnog sistema, a ne samo globalnogpolitikog poretka. ... tada bi jedan takav kompletan mega-proces,koji sadri etiri faze (odnosno etiri duga cikiusa - M.P.) trajaootprilike preko èetiri stotirie godine, odnosno blizu pola milenijuma(dakie, prib1ino prosenoj duini Iberall/Wilkinsonove civilizacije -M.P.) ... Faze globalnog sistema (savremenog svetskog sistema -M.P.):

(L = latentno odravanje obrasca, I = integracija, G = postizanjeciija, A = adaptacija - sve prema T. Parsonsu - MP.) ... Kada sujednom postavijeni drutveno-emocionaIni temeiji(religija/integracija - MP.) ... glavni izvori inovacija u toku narednadva duga cikiusa bili su u politíkoj i ekonomskoj sferi....Ceo82

Poetak LIGA niz(procesa uenja

- M,P.)

Globalni problem Vektor(glohalni nosiac)

1430 L Istraivanje Portugalija1540 I Religija Nizozemska1640 G Ustavnost Engleska1740 A md. revoulucija Britanja1850 L Revolucionisanje

znanjaSjedinjene drave

1975 I Integracija

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

globalni sistem, a ne samo globalni politiki poredak, moie sada dase shvati kao ivi proces ... To je plodna i intrigirajua ideja: vidjenjesvetske politike koja napipava svoj put ka veéoj koherentnostiparsonsijanska maina za uèenje." (MODELSKT 1987a, str.129-137.) Na drugom mestu, Modeiski obrascem svojevrsnogsistema prenosa GWG (gears within gears = zupanika unutarzupéanika) slikovito saima i izraava vezu izmedju razliitihvremenskih jedinica, od najvee (civilizacije odnosno savremenogsvetskog sistema) do najmanje (generacije odnosno jedne, A- iiiB-faze Kondratjeva): i MWS (modern world system: savremenisvetski sistem, rodjen negde oko 1500., danas na izmaku, dakieivotnog veka od oko 500 godina) = 4-5 LC (long cycles: dugi cikiusi

u svetskoj politici, trajanja od oko i vek); i LC = 2 LW (long waves:dugi talasi u svetskoj ekonomiji, trajanja od oko 50-60 godina);i LW = A&B-faza 2 G (generations = generacije, trajanja odoko 20-30 godina) (MODELSKI 1987c, str. 118-119.).

Sasvim na kraju ovog odeljka, upoznaéemo se i sakonceptom sinhronizacije i alternacije odnosno naizmeniónostipomoáu kojeg Modelski i njegovi sledbenici opisuju, a delom iobjanjavaju relativno pravilno smenjivanje 20-30-godinjih A-fazaekspanzije Kondratjejevljevih tzv, dugih talasa u svetskoj ekonomijisa isto toliko dugim periodima pojaëane politike aktivnosti unutartzv. dugih cikiusa u svetskoj politici (MOIDELSKII 1987a, str. 61-62.;KUMON 1987, str. 62.; MODELSKIiTHOMPSON 1987): "periodipolitièkog aktivizma ne pogoduju ekonomskoj ekspanziji, vepodstióu inovacije; periodi politicke stabilnosti radjaju ekonomskiprosperitet (MODELSKI 1987). Mada jo uvek vige deskriptivnageneralizacija, no dublja eksplikacija, ideja alternacije G.Modeiskoga koju smo upravo izloi1i, od velikog je znaaja zarazumevanje stvarne dinamike svetske ekonomije i svetske politike,kao i njihove uzajamne veze.

3.1.2. Pribliavanje i lociranje

Izlaganje o cikliékim ritmovima i sekularnim trendovima (izprethodnog) dobra je priprema za konkretno-istorijsko prihli2avanje

83

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

odnosno lociranje danainjeg momenta (u odeljku koji siedi). Kaoto smo veé i naglasili, u tom pribiiavanju i lociranju pos1uiéemo

se ne tradicionalnom, njutnovskom, faznom, vec novom,post-njutnovskom, kontinuelnom slikom vremena, mada éemonavesti i nekoiiko elemenata odnosno tzv. periodizacija one prve. Utom smislu, najpre cemo navesti nekoliko najznaajnijih momenatareiativnog diskontinuiteta u onom, inae kontinuelnom tokuvremena.

Poeéemo sa Wailersteinovim pojmovnim i vremenskimodredjenjem savremenog svetskog sistema, odnosno svetskekapitalistiëke privrede i odgovarajuéeg medju-dravnog sistema. PoI. Wallersteinu taj sistem je nastao u tzv. dugom XVI veku, negdeizmedju 1450. i 1640. godine. Izmedju 1640. i 1815. trajala jekonsolidacija tog sistema. Sve do 1815., medjutim, ovaj sistem je biosamo evropski svetski sistem. Od 1815. do 1917. on, PoWallersteinu, po prvi put u istoriji, postaje svetski u punom idosiovnom smislu te reëi. Najzad, od 1917. do danas trajekonsolidacija tog, u punom i doslovnom smislu te reèi, svetskogsistema. Ova etiri momenta odnosno razdoblja savremenogsvetskog sistema predstavljaju i plan glavnog, èetvorotomnogWaliersteinovog dela, The Modern World System-a, ali o timmornentima i razdobljima Wallerstein pie i na drugim mestima(WALLERSTEIN 1984e, str. 6.; WALLERSTEIN 1980, str. 167.).

Ovde je mesto da pomenemo i jednu finu distinkciju kojuiznosi G. Modeiski. Ovaj, naime, upozorava na raziiku koja postojiizmedju: 1) zaYeóa (conception): negde oko 1000. godine u Italijiodnosno Veneciji, kao i u Kini, koja je tek kasnije ispala iz vodeéegkruga; 2) inkubacije odnosno zrenja (gestation), izmedju 1000. i1500.; i 3) rodjenja odnosno radjanja (birth) savremenog svetskogsistema negde oko 1500. godine, to je sve dobra dopuna onihWallersteinovih momenata (MODELSKI 1987c, str. 118.;

MODELSKJ 1987a, str. 95.).

Siedeéi znaajan moment je engleska industrijska odnosnofrancuska burfoaska revolucija posiednjeg kvartala XVIII veka.Klasiêno marksistiko stanovite za ovaj moment vezuje kakopreovladavanje kapitalizma kao naina proizvodnje uopte, tako i

84

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

poetak novog, modernog, dugotalasnog odnosnoKondratjejevljevog ritma ekonomskog kretanja posebno(GORDON 1980, str. 34.), I. Wallerstein, videli smo, za taj momentne vezuje ni prvo ni drugo, dok F. Braudel, a njegov stay nam se tininajinteresantnijim, po1azei sa S. Kuznetsom od koncepta fiksnogkapitala kao od centralnog, za taj moment vezuje samo ono drugoodnosno onaj Kondratjejevljev moderni privredni ritam: Ukratko,mislim da je Simon Kuznets apsolutno u pravu kada kae: 'itavkoncept fiksnog kapitala je moda jedinstveni produkt moderneekonomske epohe i moderne tehnologije.' To, uz neto preterivanja,izlazi na tvrdnju da je industrijska revolucija iznad svega bilatransformacija Íïksnog kapitala: od tada na daije, on ée biti skupiji,ali trajniji; njegov kvalitet e se pobo1jati i on ée radikalnopromeniti stope produktivnosti." (BRAUDEL 1982, str. 247.) Zaovaj moment uobiòajeno se vezuje i prelaz iz trgovackog uindustrijski kada je o unutranjim, i iz merkantilnog u liberamikapitalizam, kada je o spo1janjim ekonomskim odnosima ree.

Sledeéi nezaobilazan diskontinuelni moment je periodizmedju 1870. i 1900., u kojem, nakon industrijsko-liberalnog,nastaje finansijsko-monopoini kapitalizam, kada je o unutranjim,odnosno imperijalizam, kada je o tzv. spoljanjim odnosima ree.Ovaj moment se, od uvenog Lenjinovog spisa o imperijalizmu pasve do danas, redovno istièe i u svim k1asinim tzv. periodizacijamakapitalizma (LENJIN 1974, str. 22.; AÌvIIN 1986; AMIN 1977, str.229-235.; ALTVATER 1984, str. 4.; VOJNOVR 1986, str. 5.).

Od novijih znaajnih momenata pomenu éemo samonekoliko karakteristiénih. Po E. Mandelu to je kraj 1930-1h kada,definitivnim konsolidovanjem tzv. III odeljka odnosno industrijenaoruanja i proizvodnje sredstava za unitavanje uoØte, poinjedruga faza imperijalizma odnosno poznog kapitalizma (MANDEL1981, str. 221.). Istraivaéi tzv. nove medjunarodne podele rada, F.Fröbel i drugi, istiu 1960-e kao one u kojima dolazi do smirivanja istabilizovanja procesa i rezultata protekie A-faze Kondratjeva, dousvajanja novih tehnologija odnosno kvartarizacije, kvartarnogsektora, sektora upravljanja u centru i do industrijalizacije tzv.novoindustrijalizovanih zemaija periferije i poluperiferije, pre svega

85

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

(FRÖBEL/HEINRICHS/KREYE 1977, str. 44-48.). GiovanniArrighi takodje istièe 1960-e, on, medjutim, sa jednog drugogstanovita. U svom glavnom delu o imperijalizmu, on, naime, tek za1960-e vezuje nastanak tzv. multinacionalnog kapitalizma kao, uodnosu na prethodni, finansijski, relatívno novi tip kapitalizma.Suprotno uobiajenom povezivanju, pa ak i poistoveé ivanju,medjutim, Arrighi insistira na sutinskom raziikovanju odnosnosuprotstavlj anju 'trita' (finansijskog) i 'kompanije'(multinacionalnog kapitalizma) "kao suprotnih naina uskladjivanjapodele rada: na tritu se to uskiadjivanje odvija 'anarhino' i

nezvanino; u kompaniji hijerarhijski i zvanièno. Povrh svegavelika multinacionalna kompanija finansira sopstvenu, manje iii vierazvijenu, unutrainju podelu rada, koja tei da predje graniceteritorijalne podele sveta na drave i nacije. ... Finansijskikapitalizam i multinacionalni kapitalizam su stoga antitetskikoncepti." (ARRIGHI 1983, str. 143.). Najzad, A. Szymanskiposebno izdvaja i istie znaèaj perioda 1968-1971., zato to je u tompenodu, prema njegovim empirijskim uvidima, dolo doodluèujuéeg preokreta smera medjunarodnih tokova kapitala (odonog: razvijeni - nerazvijeni, do onog obrnutog: nerazvijeni -

razvijeni), kao i do znaèajnije politièke i pravne, dravne i zakonskeintervencije u te tokove (SZYMANSKI 1976).

Kada je, pak, o procesu internacionalizacije odnosnomondijalizacije kapitala reè, tada vaija naglasiti da i u tom procesurazlièiti teoretièari i istraivaèi, kao odluèujuée, istièu veomarazlièite istorijske momente. Sve ih, ipak, moemo podeliti u dyegrupe. Prvu èine mondijaini postmarksisti i drugi mondijalisti naèelu sa I. Wallersteinom i F. Braudelom, drugu uglavnom kiasiènimarksisti.

I. Wallerstein internacionalizaciju odnosno mondijalizacijukapitala i kapitalizma explicite vezuje za sam poéetak savremenogsvetskog sistema, to jest za tzv. dugi XVI vek (period ízmedju 1450.i 1640.). On pie kako mnogi govore o internacionalizaciji "ali tekodnedavno (poèev od 1945. godine iii èak od 1970-ib godina). Utom smislu se kae da sada moda 'zaista prvi put' postoji neto tose moie nazvati svetskom proizvodnjom iii svetskom kulturom.

86

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

Takva predstava (koja mi, iskreno reeno, izgieda sve éudnija tovie prouavam reami svet), je sr operacionalnog znaenjakoncepta 'razvoja drutva. ... Ovakvi (internacionalni, odnosnomondijalni - M.P.) robni lanci postojali su jo u esnaestom veku iprethodili su bib emu to bi se smisleno moglo nazvatinacionalnom privredom. ... Razvijao se, dakie, svetski sistem, a neposebna drutva." (WALLERSTEIN 1984d, str. 12-14.) U prvomtomu svog kapitalnog dela Civilization and Capitalism, F. Braudel jeneto oprezniji, pa govori radije o tendencifi ujedinjavanjaéoveanstva (nego o dovrenom sistemu) od kraja XV veka dodanas: Bib kakva tendencija ujedinjavanja èoveéanstva (koja sesvakako jo nije ostvarila) ispoljava se tek od kraja petnaestog veka.Do tada, a to je sve oiglednije to se daije vraamo u probost,oveanstvo je bib podeijeno medju razliàitim planetama, od kojih

je svaka bila prebivalite neke pojedinaène civilizacije iii kulture.(BRAUDEL 1981, str. 561.). U treáem tomu, medjutim, i on je,kada je o datumu nastanka, ne samo evropskog kapitalizma, nego iodgovarajueg finansijskog sistema, te kobonijalizma i imperijalizmaree, kao i Wallerstein, sasvim eksplicitan i odredjen, s tim to tajdatum pomera u jo raniji period: 'Stoga sam skbon miljenju da jeevropska svetska privreda formirana vrbo davno; nisam, kaoImmanuel Wallerstein, fasciniran esnaestim vekom....slaem se,prema tome, sa Marxom, koji je pisao (mada je kasnije od togaodustao) da je evropski kapitalizam ... poéeo u trinaestom veku, uItaliji. ... Finansijski kapitalizam fije nikakvo éedo' dvadesetogveka; ak tvrdim da je u probosti, recimo u Djenovi iii Amsterdamu

finansijski kapitalizam veé bio u stanju da preuzme kontrolu idominira ...Venecija je bila isto toliko kobonijalna sua u Levantukoliko je bila Holandija u Istoénoj Indiji iii Engleska u Indiji. Igradovii teritorije su se pripajali na identiéan naéin ... U oba sluéajasu sredstva dominacije ... bila ista: mornarica, vojska, nasibjeinstrumenti moéi i medjunarodne dominacije: ... Imperijalizam ikobonijalizam su stan koliko i sam svet" (BRAUDEL 1984, str. 57.,604. i 295.).

Klasiêni marksisti i drugi istraivaéi internacionalizacijeskioni su da ovu lociraju tek u novija, ill èak najnovija vremena.

87

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

Naveáemo samo neke od njih. Uz ranije pomenute, tu su, presvega, svi oni koji, sa Lenjinom i nakon njega, stvarnuinternacionalizovanost kapitala vezuju tek za poslednju ãetvrtinuXIX veka, odnosno za poetak tzv. monopolnog kapitalizma i

imperijalizma (SZENTES 1976, str. 136.; MAGDOFF 1978, str.242.). Isti autori pri tome, radi odbrane svoga stanovita, ne retkoistiéu i distinkciju izmedju medjunarodnog ekspanzionizma kapitala,kao karakteristike svojstvene kapitalizmu od samog njegovogpoetka odnosno od XV veka, na jednoj, i imperija/izma, kao, ipak,samo odlike zrelog, razvijenog kapitalizma poslednje etvrtine XIXveka, na drugoj strani (SZENTES 1976, str. 136. i 166.; MAGDOFF1978, str. 97.; AMIN 1977, str. 229.). Michalet, slièno ovima,imperijalistiki trend vezuje za 1900., s tom raziikom to odloenomanifestovanje tog trenda tek u 1970-im tumai dugotrajnomprivrednom depresijom i velikim tridesetogodinjim ratom1914-1944. (BREWER 1984, str. 278.). Samir Amin, pak, raziikujedye faze samog imperijalizma, Onu klasiónu, od 1880. do 1914.odnosno 1930., i onu noviju, od 1930-ih do danas, a tek za ovudrugu vezuje jedinstvo svetskog sistema' (the unity of theworld-system) u uem i pravom smislu te rei (AMIN 1977, str. 191.i 229-235.). Djordje Popov i Milan Vojnovié kod nas odluujuéupromenu u toi stvari vezuju ak odnosno tek za period pos/e Drugogsvetskog rata, kada je "proces internacionalizacije proizvodnje vikavrednosti poèeo u znaéajnijoj men da zamenjuje procesinternacionalizacije realizacije vika vrednosti (to jest, kada je izvozkapitala poèeo da zamenjuje izvoz robe - M. P.)", te kada je, upravozbog toga, doIo i do naglog porasta znaaja transnacionalnihkompanija" (POPOV 1979, str. 5.; Slièno: VOJNOVIá 1986, str.71.). Ovaj drugi, tavie, "prelaz od ... modela akumulacije, koji jejo uvek imao prevashodno nacionalno odredjenje, ka formiranjuglobalnog ekonomskog sistema" vezuje tek za poóetak 1970-ih(VOJNOV« 1986, str. 173.).

Jo jedna analiza odnosno ideja Fernanda Braudela ovdezasluuje posebnu panju. Ve smo videli, naime, da, u treéem tomusvog glavnog dela o kapitalizmu, Braudel poèetak ovoga kaojedinstvenog svetskog sistema, kao i poèetak kolonijalizma i

88

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

imperijalizma, njegovih medjunarodnih oblika, vezuje ak za dalekiXV odnosno éak za jo daiji XIII vek. U istom tomu, medjutim, oniznosi i neto drugaiju, dodue vige indirektnu,ekonomsko-istorijsku argumentaciju, na temeiju koje se poetakjedinstvenog svetskog kapitalistikog sistema i ïmperijalizma u uemi pravom smislu te reéi mogu vezati pre za industrijsku revolucijuodnosno kraj XVIII-0g, nego za XIII iii XV vek. Zbog velikogznaèaja kojeg ova Braudelova analiza ima za na predmet,izloiéemo je neto opirnije i analitinije.

Najvaniji zakljuak ove Braudelove analize je onaj Pokojem je industrijska revolucija koja se oko 1800. zbila u Engleskoj iEvropi, pored ostalog, bila revolucionarna odnosno prevratna i zabitan sadraj odnosno karakter medjunarodnih ekonomskih odnosai veza. Uporedjivanjem per capita nacionalnih dohodaka evropskihplus severno-ameríkih, na jednoj, i neevropskih zemalja, na drugojstrani, u 1800. i danas, F. Braudel je, naime, doao do zakljuka daje do tzv. jaza izmedju prvih i drugih doIo upravo negde oko 1800.odnosno sa industrijskom revolucijoni: U 1880. godini ZapadnaEvropa dostie cifru od 213 dolara (Severna Amerika 266); tomo±da i ne iznenadjuje, ali je jedva neto vie od onoga to je Treéisvet imao u to vreme - oko 200 dolara. ... Danas, konkretno 1976.godine, to je u Zapadnoj Evropi 2325 dolara, dok je u Kini, uprkosnovijem oporavku, samo 369 dolara, a u Treéem svetu kao celinioko 355 dolara - daleko manje nego u raziijenim zemijama. ... Ovosaznanje nas obavezuje na drugaèije shvatanje pozicije Evrope(zajedno sa drugim privilegovanim zemljama) i ostalog sveta pre1800. godine i posle industrijske revolucije, to sada izgieda dobijaogroman znaaj. Òni se da je nesporno da je jedino Evropa (modaiz razioga koji su vise u vezi sa njenim drutvenim i ekonomskimstrukturama nego sa tehonolokim progresom) bila u stanju dasprovede mainsku revoluciju, u èemu je Engleska imala vodeéuulogu. Ali ta reviucija nije sama po sebi bila puki instrumentrazvoja. Ona je bila orudje dominacije i unitavanja inostranekonkurencije. Posredstvom mehanizacije, evropska industrija seosposobila da nadvlada tradicionalnu industriju drugih naroda. Jazkoji se tada stvorio mogao je vremenom samo da se produbijuje."

89

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

Neto daije Braudel i eksplicitno istiëe tzv. interni i tzv. eksterniaspekt ovih fenomena, nerazvijenosti pre svega, kao samo dvaaspekta jedne te iste stvari: ucna rasprava izmedju onih kojikapita1istiki rast pripisuju isk1juivo unutranjojevoiuciji i onih kojismatraju da je on prouzrokovan spoija, sistematskomeksploatacijom, nema mnogo svrhe, jer su oba objanjenja potpunoprihvatljiva.' (BRAUDEL 1984, str. 534-535. i 579.)

Za sam kraj ovog odeljka ostavili smo - prib1iavanje ilociranje odnosno preciziranje dananjeg momenta u najuemsmislu te rei. Uèiniéemo to pomou dva koncepta, jednog (cik1ikiritmovi i sekularni trendovi) kojeg smo veó (u odeljku 3.1.1.), i

jednog (kriza) kojeg éemo tek iz1oiti i upoznati (u odeljku 3.1.4.).Sto se prvog tite, upoznaéemo se najpre sa preciziranjem

koje daje I. Wallerstein: "Pouke za dananjicu su jasne. Sada seupravo nalazimo u posthegemonístiëkoj etapi (O hegemoniji i

drugim stanjima medjudravnog sistema govoriéemo u odeljku 4.1.2.- M. P.) ovog treéeg logistiékog cikiusa svetske kapitalistièkeprivrede (Po I. Wallersteinu to je onaj koji je otpoëeo 1897. - M.P.). Sjedinjene Ameriéke Drave su izgubile svoju prednost udomenu proizvodnje, ali jo uvek ne i prednost u domenu trgovine ifinansija; njihova vojna i politiéka moé nije vie toliko superiorna.Veliko je pitanje da li se ovaj treéi logistiéki cikius nalazi na putanjiprethodna dva. Najveéa razlika je u men u kojoj je svetskakapitalistiéka privreda ula kao istorijski sistem u strukturnu krizu iu kojoj men áe se pridñavati cikliékih procesa. Ne verujem da ée seona pridravati ovih procesa" (WALLERSTEIN 1986f, str.158-159.). Na isto ovo preplitanje i slaganje razlièitih cikliékihritmova i sekularnih trendova, u obliku dugotrajne dvoglasnemuzike, upuéuje i F. Braudel: Prema podacima, koji su sadapnihvaéeni, raziikuju se, to se tiée Evrope, éetiri sekularna(Pravilan izraz je, kao to smo videli: logistiöka - M. P.) ciklusa kojise smenjuju 1250 (1350) 1507-1510; 1507-1510 (1650) 1733-1743;1733-1743 (1817) 1896; 1896 (1974) ... Prvi i poslednji datum svakogod ovih cikiusa oznaéavaju poèetak uspona i kraj silaska; srednjidatum izmedju zagrada obeIeava najviu taéku, mesto gde sepreokreé e sekularna tendencija, to jest obe1eava krizu. ... A ta

90

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

éete reái za 1973-1974? ... Sekularni trend... nosi na svojim pleéimakretanja koja nemaju ni njegov dah, ni njegovu dugoveënost, ninjegovu nenametijivost....Sto se nas tide, ogranièiéemo se daprikaemo samo uvaene ciluse Kondratieffa, koji su isto takodugog daha, jer svakom od njih, uopte uzev, odgovara dobrapolovina veka ... Ako se sastave ova dva kretanja, sekularni trend icikius Kondratieffa, dobiée se dugotrajna dvoglasna muzika uskiadu sa datim okolnostima....U jednom od svaka dva sluéaja,najvia taéka cikiusa Kondratieffa pokiapa se s najviom taékom(renda. Tako je bib 1817. Tako (ako se ne varam) i 1973-1974dvostruki preokret7 ...Dvostruk iii jednostavan, preokret iz

1973-1974. otvorio je put dugom nazadovanju. ... krize obeleavajupoèetak raspadanja; jedan povezani sistem ... sada propada ... a

jedan drugi sistem ée se roditi s mnogo odlaganja i sporosti."(BRAUDEL 1987a, str. 108-127.) 0 kombinovanju tri procesa,obine privredne recesije, nove B-faze Kondratjeva i strukturnekrize kapitalizma kao specifinosti dananjeg momenta tog sistema,govori i E. Mandel (MANDEL 1984, str. 21.).

Koncept krize uveli smo u nau raspravu veé u prethodnompasusu. Pored toga, tom konceptu ée, kao to smo to najavili, ucelini biti posveéen i éitav jedan odeljak (3.1.4.). Ovde éemo se,medjutim, na tom konceptu zadrati jo samo toliko koliko je tonuno radi onog pribliavanja i bociranja koje smo zapoeli.

U tom smislu, naveéemo, pre svega, Wallersteinov pojamkrize kao perioda iscrpijen osti (jednog istorijskog sistema) i pre/aza(u neki novi, drugaéiji sistem), a zatim i neto precizrnje vremenskoodredjenje te krize. Tako je kriza za Wallersteina neka vrsta smenesistema: Ree 'kriza' éu koristiti da oznaéim retku okolnost u kojojse neki istorijski sistem razvio do taèke kada mu kumulativni efekatnjegovih unutranjih protivreénosti onemoguéava da 'razrei svojetekoée 'prilagodjavanjima svojih vaeéih institucionalnih obrazaca.Kriza je situacija u kojoj je kraj postojeéeg istorijskog sistemaizvestan i koja stoga prua onima koji se u njoj nalaze stvarnuistorijsku moguénost izbora vrste novog istorijskog sistema kojitreba izgraditi iii stvoriti." (WALLERSTEIN 1984e, str. 1.) Ovasmena ée, Po Wallersteinu, trajati jedan vek iii neto vie. Tako,

91

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

poéetak krize kapitalizma kao svetsko-istorijskog sistema,Wallerstein locira negde oko 1914., a njen verovatni kraj negde oko2050. godine (WALLERSTEIN 1986b, str. 8.; WALLERSTEIN1984e, str. 3. i 9.).

3.1.3. Istorijski sistemi

U Wallersteinovom odredjenju pojma i vrste istorijskihsistema lako óemo prepoznati one veberijanske uticaje o kojimasmo govorili u odeljku 2.1..

Istorijske sisteme Wallerstein definie kao velike i trajne,relativno autonomne i vremenski odnosno prostorno, drutvenompodelom rada omedjene entitete, odnosno kao integrisane mreeekonomskih, politikih i kulturnih procesa koji ih dize skupa:"/Istorijski sistemiJ su viestrani, veliki i dugotrajni entiteti ... kojedefiniu tri karakteristike. Relativno su autonomni ... Imaju svojevremenske granice ... Imaju svoje prostorne granice ... Problemugrafica sam pokuao da pridjem polazeéi od drutvene podele rada

Moja pretpostavka je da istorijski sistem mora da predstavljajednu integrisanu mreu ekonomskih, politikih i kulturnih procesa,ëija ukupnost odñava celovitost sistema. (WALLERSTEIN 1985a,str. 1-2.)

Sve istorijske sisteme Wallerstein deli na: 1) recloroc':nemini-sisteme, koje odlikuje mali obim, kratko trajanje i praviloreciprociteta (uzvraéanja prema tano utvrdjenom skupu pravila),odnosno - izraeno shematski - jedna privreda, jedna zajednica ijedna kultura; i 2) svetske sisteme (world-systems) koje odlikujerelativno veliki obim i relativno dugo trajanje. Ove druge, pak,Wallerstein deli na: 1) redistributivna svetska carstva(world-empires), koje karakterie redistributivna odnosnotributarna privreda, odnosno - shematski reèeno - jedna privreda,jedna zajednica (jedna centralizovana poIitika struktura, zapravo,imperija iii carstvo) i vige kultura; i 2) svetske ekonomije odnosnoprivrede (world-economies), koje karakterie jedna privreda,mnotvo politikih entiteta (drava) i mnotvo kultura. Od 10000.godine pre nove ere do 1500. godine nove ere trajala je difuzna i92

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

spora koegzistencija velikog broja mini-sistema i svetskih sistema,svetskih carstava i svetskih ekonomija, ipak, sa prev1aéu svetskihcarstava. 0ko 1500., medjutim, dolazi do znaajne promene. po prviput u istoriji tada dolazi do formiranja i stabilizovanja jedneposebne svetske ekonomije (evropske kapita1istike pnvrede) kojauspeva da nadviada i apsorbuje sva okolna svetska carstva (naprimer i Rusko, Tursko j Kinesko) i sve okolne mini-sisteme.Krajem XIX veka evropska kapitalisti&a privreda uspeva da seproizri j obuhvati jtavu zemijinu kuglu. Od tog momenta, naZemiji, Po prvi put u Ijudskoj istoriji, postoj samo jedan istorijskisistem, svetski kapitalistiëki sistem. (O Wallersteinovom pojmu ivrstama istorijskih sistema, vidi u: WALLERSTEIN 1985a;WALLERSTEIN i 986d; WALLERSTEIN 1987d.)

U prethodnom odeljku videli smo da se, Po i. Waliersteinu,od otprilike 1914. (do, Po predvidjanju, oko 2050.), svetskikapita1istiki sistem nalazi u strukturalnoj kiizi odnosno u nekojvrsti iscrpljenosti j prelaza u neku novu i drugaiju vrstu istorijskogsistema. Wallersteinov stay o krizi kapitalizma, medjutim, fijezasnovan na uobiajenom marksistikom idealizmu i progresivizmu.Naprotjv, taj stay temeiji se na egzaktnim empirijskim uvidima kojisvedoe o stvarnoj iscrpljenosti svih glavnih sekularnih trendovakapitalizma kao svetskog sistema, geoekspanzije, univerzalizacijerobne proizvodnje j proletarizacije, pre svega, i, konsekventno, opribliavanju tog sistema njegovoj krajnjoj grafici odnosnoasimptoti (WALLERSTEIN 1986b). Nae1no je drugaiji stay F.Braudela. Umesto o iscrpljivanju odnosno iscrpljenosti, Braudelradije govori o "neograniéenoj fleksibilnosti i adaptibilnostikapitalizma", i tu, uz nedvojbeno radikalne, pa i socija1istiketeonjske nalaze, moemo naói i koren njegovoj izvesnojskeptiénosti, pa i konzervativnosti: 'Da podvuem ono obe1eje zakoje mi se jnj da je sutinska karakteristika opte istorijekapitalizma: njegovu neogranienu fleksibilnost, njegovu sposobnostpromene i adaptacije." (BRAUDEL 1982, str. 433.)

I kada je o moguéim iziascima iz dananje krize kapitalizmakao istorijskog sistema ree, Wallersteinova misao jene-progresivistika, preciznije, u isti mah i determinist iëka i

93

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

indeterministika, iii, jo preciznije, probabilistièka: "Otuda svakiistorijski sistem mora da ostane istorijski. Ako on ima poetak,imae i kraj. Njegov kraj moie da ima brojne oblike. Medjutim, jamislim da je svrsishodno da se o njegovom kraju ne razmilja kao onekoj otroj liniji, ve kao o jednom vremenskom razdoblju, oprelaznom periodu ... Ono to ja u osnovi tvrdim je da unutar nekogistorijskog sistema koji funkcionße nema nikakve stvarno slobodnevolje. Strukture ograniavaju izbor, ak ga kreiraju. ... Medjutim,kada sistem udje u prelazni period ... sve (iii skoro sve) opcije suotvorene. Ishod je neisvestan. Verujem da smo u to razdobljetranzicije uli." (WALLERSTEIN, 1985a, stril) Slino: Dok jekraj izvestan, zato to su protivrenosti izvesne, ono to dolazi posletranzicije istorijski je neizvesno. Nema nikakvog neizbenogsekularnog pravca ljudske istonje, koji bi garantovao da ée uvekpotonja faza biti progresivnija od prethodne faze. Ba je obrnuto."(WALLERSTEIN 1984e, str. 3.)

Na vie mesta, Wallerstein se i sasvim odredjeno, mada idovoljno oprezno, izjanjava i o konkretnim istorijskimmoguénostima odnosno sistemima koji mogu odnosno koji éezameniti kapitalizam kao istorijski sistem. I opet, sasvimneprogresivistiéki, Po I. Wallersteinu, to su: 1) iii svetskisocijalistióki pore dak ("socialist world order", mada je Wallerstein uranim radovima koristio jedan vie progresivistiéki termin, terminsvetska socija1istika vlada, 'socialist world government"), koji bitrebao biti egalitarniji i demokratskiji od svog prethodnika, no éijuje konkretnu institucionalnu strukturu danas teko iii éak nemoguéepredvideti; 2) iii neto drugo, bib u vidu nekog novog jedinstvenogsistema, bib u obliku mnotva novih, odvojenih mini-sistema (usluéaju nuklearne katastrofe), koji bi, u svakom sluéaju, bili i manieegalitarni i manie demokratski, ergo io'iji i od kapitaiizma(WALLERSTEIN 1984e, str. 25-26.; WALLERSTEIN 1987d, str.284.). U nekim radovima, Wallerstein istiée da postoji "i treéamoguónost, koja je u izvesnom smislu velika nepoznata varijabla, akoja moie da bude arbitar u sukobu snaga dominacije i snagasocijalizma. To je civilizacijski projekt" (VOLERSTIN 1985b, str.54.; Podvukao - M. P.), pod kojim Walberstein podrazumeva,

94

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

pre svega, Abdel-Malekovu ideju oivljavanja i aktualizovanjaistoènih i svih drugih ne-zapadnih odnosno ne-zapadnocentrinihkultura i civilizacija.

Na kraju, naveemo i blize odredjenje koje sadanjosti ineposrednoj buduénosti daje G. Modeiski. Dananji svetski politièkisistem Po njemu je, naime, u fazi delegitimacije (delegitimation). Usledeéih deceniju-dve ovaj sistem ée uéi u fazu koncentracije. Premastatistièkim istraivanjima koje je ovaj politikolog sproveo, sledeéisvetski rat bi trebao otpoèeti negde oko 2030., dok bi se, premaistim istraivaèkim uvidima, veé 2016. moralo jasno videti da li éetog rata uopte biti. (MODELSKI 1987. 0 istraivanjima i nalazimateorije dugih cikiusa u svetskoj politici G. Modeiskoga, i, u okvirutoga, i o znaèenjima izraza koje smo ovde upotrebili, opirnije uodeljku 4.1.2..)

3.1.4. Kapital, kriza, dthìva

U poznatom pregledu iz 1977., Bob Jessop, uz klasiènu (K.Marxa, F. Engelsa, V. I. Lenjina, L. D. Trockog i A. Gramija),posebno istièe i sledeée novije teorije kapitaiistióke ddave- raneradove R. Milibanda i N. Poulantzasa, doprinose neonkardijanaca(I. Gougha i drugih), teoriju dravno-monopo1nog kapitalizma (P.Boceare i ostalih), zapadno-berlinsku kolu logike kapitala (E.Altvatera i drugih) i frankfurtsku kolu kiasne borbe (J. Hirscha, J.Hollowaya i S. Picciottoa i ostalih), te novije radove C. Offeai analize tzv. neo-gramijanske ko1e (E. Laclaua, N. Poulantzasa idrugih) (JESSOP 1977). U marksistièkoj, neomarksistièkoj, pa ipostmarksistièkoj literatun, teorije drzave su, medjutim, samo deojedne gire teorijske celine, naime teorije kiize. Najbolji uvid u teteorije, pak, po naem mi1jenju, predstavlja jedan kraéi tekstJamesa OConnora. Uz kritiku 'ortodoksne marksistièke teorijesocijalne krize i proleterske revolucije" (E. Mandela i drugih) i"neomarksistièke teorije savremene krize" (J. Habermasa, C. Offea iostalih), on u tom tekstu iziaJe i neku vrstu pledoajea za teoriju"socijalne krize kao kiasne borbe. U tom pledoajeu, pak, O'Connorposebno istièe znaèaj ljudske svesti (posebno dizave i politike) za

95

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

razumevanje dinamike kapitala i ekonomske, socijalne i politiëkeodnosno fiskalne krize kao posebnog momenta te dinamike: "Danasje opte mesto u neomarksizmu da i ljudska svest ima konstitutivnuulogu u izgradnji socijalne stvarnosti ... Pre svega, kritika teorija iitalijanski neomarksizam uverijivo su pokazali kako su drutvo ikultura duboko upleteni u proces kapitalistièke akumulacije.Drugo, neomarksizam istièe da je moderna kapitalistiékaakumulacija isto tako duboko upletena u dravni ï politièki ivot.Treée i poslednje, kritièka teorija i neomarksizam nag1aavaju dadrutvom i kulturom (ukljuèujuéi porodicu) sve vie politièkiupravlja drava....Jednom reèi, pri razmatranju modernogkapitalizma fije vie korisno uzimati ekonomski, socijalni i politièkiivot kao da su to potpuno zasebne oblasti. KJjuèni zadatak

moderne teorije krize je da formulie jedinstvenu 'teoriju poija',zasnovanu na uvidjanju da se ekonomske, socijalne i politièke kriznetendencije 'rnedjusobno proimaju', i to na naèin koji nikada nue biosistematski osvetljen u istorijskom materijalizmu." U tom kontekstu,O'Connor se zalae za zasnivanje i razvijanje sasvim novih teorijskihdisciplina (nove vrste ekonomske sociologije, novog tipa politièkesociologue, kritièke socijalne psihologije i drugih) i za sintezu logikekapitala (E. Altvatera) i logike odnosno kole kiasne borbe (J.Holloway i S. Picciottoa) u razumevanju isprepletenosti akumulacijekapitala, krize i drave, a sam i nudi jednu takvu moguéu teorijskusintezu u obliku teorije fiskalne (poreske) krize driave. Najzad,O'Connor u istom tekstu posebno istiée i neke specifiéne momentekoje kriza ima u njegovom teorijskom diskursu: 1) krizu kao'nastajanje nove prakse', a ne samo kao anomiju; 2) krizu kao"socijalnu borbu", a ne samo kao raspad; i 3) krizu kao izraz klasneborbe, a ne tek kao konsekvencu sistemskih protivreèja kapitalizma(O'CONNOR 1984).

Od svih gore pomenutih teorija, odluèili smo da ovde,makar i u najsaetijem vidu, izloimo samo dye, koje su po naemsudu najznaèajnije: 1) upravo pomenutu teoriju fiskalne krizedrave J. OConnora i 2) takodje pomenutu teoriju odnosno koluklasne borbe J. Hollowaya i S. Picciottoa. Pre toga éemo, ipak,izloiti i glavne ideje, nalaze i rezultate teorije savremene,

96

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

strukturalne krize jednog jugoslovenskog pisca, sociologa ZoranaVidakoviéa. Njegovo objanjenje krize je, kao to éemo videti, madanastalo potpuno autonomno, u mnogim vanim elementima veomablisko prethodnim dvarna, posebno onom J. OConnora. U nekimelementima, medjutim, ono je i sasvim osobeno.

Najdublji osnov Vidakoviéeve teorije krize u njegovom jeosobenom shvatanju èoveka, u njegovoj univerzalnoj ali i

konkretno-ìstonjskoj, dijalektiékoj ali i realistiékoj,ni-optimistiékoj, ni-pesimistiékoj antropoiogijìÇ koju veé u Uvodusvog giavnog dela Marks i savremeni svet definie kao teoriju oosnovnojpokretaókojprotivreónosti razvoja ¿oveka modernog svetai njegove istorijske prakse - teoriju o prativre cn osti izmedjukapitaJisticke produkcije i upotrebe ijudskih snaga kao radnesnage-robe, i istorijskog razvoja ijudskih deiatnih i socijainih moói,potreba i pobuda (VIDAKOVIC 1981, str. VII). Na stranicamakoje siede, on ovu osnovnu fiiozofsko-antropoloku ideju daijerazvija, metodiéki i sistematski, apstraktno-teorijski i

konkretno-istorijski, polit-ekonomski i socijaino-poiitiki. O tomesvedoée veé i naslovi i druga odredjenja iz prvog dela ovog dela:'Deo prvi: Òovek i njegov dvojnilc. Giava prva: Marksovo otkrióedijalektike modernog sveta; Giava druga: Aspekti osnovneprotivreönosti (Odeijak prvi: Kapitaiistiêko izokretanje ljudskeproizvodne snage u robu-radnu snagu); Giava treéa: Istorijski razvojosnovne protivreónosti (Odeijak treéi: Razvoj osnovneprotivreénosti u specifièno kapitalistièkom naèinu proizvodnje kanepomirljivoj suprotnosti ljudske proizvodne snage i radnesnage-robe); Giava èetvrta: Dijalektika alijenacije i dezalijenacije uodnosu na osnovnu protivrecnost, i Giava peta: Geneza i istorijskirazvoj viastite radni?ke prakse - deza/ijenacije - u odnosu naosnovnu protivreónost (VIDAKOVR 1981, str. 3-144.), kao inasiovi i odredjenja iz ostalih deiova knjige (Deo drugi/Glavaesta/Odeljak èetvrti: Jo jednom o protivreèju ljudske sutinske

moéi i radne snage-robe, ali sad na otrici maèa" /V1DAKOVH1981, str. 172-183.1).

Svoje osobeno shvatanje èoveka i njegovog dvojnika, pak,Z. Vidakovié utemeijuje u anaiitièki razvijenom i istorijski

97

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

konkretnom konceptu proizvodnih snaga. Taj koncept on razvijaveé u svojoj doktorskoj disertaciji iz ranih 1960-ih. Rezultatedoktorskog rada, Z. Vidakovié kasnije objavijuje u knjizi Moderneproizvodne snage i revolucionarna praksa. Od tih rezultata, pak,ovde ukratko iz1aemo samo tri koja su najznaajnija: 1) Anaiitièkoraziikovanje tri dimenzije u strukturi proizvodnih snaga: prve, kojuèine materijalne (sredstva za rad i predmeti rada) i Ijudskeproizvodne snage; druge, koju èine pojedinacne i drutveneproizvodne silage, a od kojih su ove druge, Po Z. Vidakoviéu,nerazluèive od odnosa proizvodnje, tim odnosima direktno

opredeijivane', to, u stvari, samo potvrdjuje medjuuslovljenostproizvodnih snaga i odnosa proizvodnje; i treóe, koja, zapravo,objanjava odnos izmedju proizvodnih snaga kako su odredjeneprethodnim dvema dimenzijama i potreba koje su - posredstvornmotiva i svrha delatnosti, odnosno interesa uèesnika delatnosti -takodje hitno vana komponenta proizvodnih snaga" (VIDAKOVli1969, str. 59-60.); 2) Ukazivanje na samo dye "novovekovnetotalne revolucije proizvodnih snaga", industrijsku revoluciju s krajaXVIII i tzv. nauèno-tehnièku revoluciju iz druge polovine XX veka,kao i isticanje stvarnog i najduhljeg (stepena /tehnoIokogIposredovanja), a ne prividnog i izvedenog kriterijuma zaraziikovanje (ovih) revolucija proizvodnih snaga (VIDAKOVIC1969, str. 50-55.); i 3) Insistiranje na dvojnosti, a ne na nekojnavodnoj tehnièkoj jednostrukosti i neutralnosti, samih proizvodnihsnaga: 'Otuda dvojnost proizvodnih snaga: u jednom vidu i opsegusu ukljuèene u naèin proizvodnje svojstven datoj klasnoj strukturi, au drugom vidu i opsegu prekoraèuju taj naèin proizvodnje i

revolucionarno streme izmeni naèina ivota èoveka i drutva.(VIDAKOVIt 1969, str. 82.) U istom delu, Vidakovié naznaèuje iglavne momente daije evolucije odnosno involucije proizvodnje i

proizvodnih snaga. Razvitkom proizvodnih snaga u sve tri dimenzijenjihove strukture, a pre svega relativnim porastom znaèaja ljudskihu odnosu na materijalne, drutvenih u odnosu na pojedinaène ipotreha u odnosu na ostale komponente proizvodnih snaga, naime,Po Vidakoviéu, dolazi do razvitka i podrutv1javanja proizvodnjevrednosti" odnosno do "najrazvijenijeg stupnja takve proizvodnje, nakojem se do kraja ispoijavaju i istorijski iscrpljuju pokretaèke snage98

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

proizvoclnje vrednosti i zasnivaju pokretaòke snage bitno drukèijeproizvodnje ... slobodne proizvodne delatnosti' (VIDAKOVIC1969, str. 101-102.). Glavne rezultate analize modernih proizvodnihsnaga, samo sada u irem istorijskom i teorijskom kontekstu,Vidakovié ponavija i daije razvija i u svom glavnom delu, Marksu isavremenom svetii.

U tom delu, kao i u jednom kraéem antologijskom tekstu,on sistematski iz1ae i koncept odnosno ìemu dinamike strukturainekrize.

Zakon tendencijskog pada profitne stope sa odgovarajuéimprotivtendencijskim éiniocima i efektima, strukturna, a ne tekkonjunkturna kriza savremenih odnosno kapitalistiékih i etatistiékihdrutava i sistema, i premetanje ariita neposrednih uzroka i

akutnih dejstava te krize, skupa sa odgovarajuéim negativnimpovratnim spregama, feedbackovima, te nj ihovi m nagomilavanjem iasimptotskim prib1iavanjem samoj istorijskoj i logiékoj odnosnopojmovnoj grafici kapitalizma kao sistema - giavni su elementi togkoncepta.

sema strukturne krize izloena u Marksu i savremenomsvetu, pak, u najkraéem, izgieda ovako:

1. Dva nivoa krize:

1.1. Nivo proizvodnje robe-kapitala. Unutar ovoga, dva

glavna .ari.sta krize:

1.1.1. arite radne snage, i to u procesu rada, uivotnom procesu radnika i u (ne)zaposlenosti i

1.1.2. arite krize prirodnih uslova proizvodnje.Uz 1.1., pak, dodju i sledeéa premdtanja aritakrize:

1.1.a. Premetanja ovih od monopolnih premanemonopolnim sektorima proizvodnje,

11.b. Njihovo prernetanje od centra prema (polu)periferijisvetskog kapitalistiékog sistema,

1.1.c. Premetanja unutar centra tog sistema koji je i samhijerarhizovan,

99

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

loo

l.l.d. Premetanja unutar pojedinaénih drutava uopte, aposebno i unutar pojedinaënih drutava centra i

1.1.e. Premetanje arita strukturne krize iz procesa radaka izvan-radnim sferama ekonomske i ukupne

drutvene reprodukcije kapita1 (u vidu urbane i

stanbene krize, krize zdravstva i kolstva i tako daije).

1.2. Nivo kapftalistike dru.tvene reprodukcije u ce/iniklasnih odnosa i borbi.

Dva aspekta kn'ze i osnovnogprotivreója (onog izmedju

ljudske proizvodne snage i proizvodne snage-robe):

2.1. Kriza iprotivreêje procesa rada iprocesa opiodnjekapitala i

2.2. Kriza iprotivrec7e .ìivotnogprocesa radnika ikapitalistícke produkcije i reprodukcije radne

snage -ro be.

Dva po/a krize i ukupne druìtvene prakse proleterski iburoaski poi.Dva (teorijska i ideoioka) izraza krize:

4.1. Kriticka spoznaja najdublje skrivene /ogike odnosno

istine strukturne krize i4.2. Fetis'izacija odnosno ideoioka mistifikacija ove

krize, njeno pnkrivanje i izvrtanje nizom privida:

4.2.1. Prividom nestaice dobara za ivot Ijudi, koji skrivanjihovu zbiljsku hiperprodukciju,

4.2.2. Prividom nestaice kapitala, koji prikriva njegovu

stvarnu hiperprodukciju,

4,2.3. Prividom da porast najamnina ugroava investicije, a

ne obrnuto,4.2.4. Prividom da nestaïca investicija poveéava

nezaposlenost,

4.2.5. Prividom da su poslednju veliku krizu 1970-ih

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

izazvale zemije viasnici sirovina i energetskih

potencijala sa (polu)periferije svetskog sistema i

4.2.6. Prividom izolovanog i prenag1aenog sukoba izmedju

centrainih i (polu)perifernih zemaija koji, kao

takav, skriva ne manie znaajan sukob koji se, okopreraspodele svetskog vika vrednosti, odvija izmedju

centralnih i (poiu)perifernih buroazija i elita(VIDAKOVR 1981, str. 347-380.: GIava trinaesta:

Dinamika strukturaine krize i str. 381-412.: Giava

éetrnaesta: FetLki oblici ekonomskih i drugihkriza).

U onom kraéem, antoIogijskom tekstu, pak, Z. Vidakovipregnantno i saeto ukazuje i na one socijaliio-poiitiókekonsekvence odnosno faktore krize i involucije kapitalizma okojima ée u ovom odeljku jo biti rei: "To je neophodan Iananalize, jer socijaino-politièki aspekt posreduje kumulativno dejstvoprimarnih i izvedenih, osnovnih i premetenih uzroènikastrukturalne krize. Razlièito od domonopolistièkih cikliènih kriza,erupcije akutnih kriza u monopolistièkom kapitalizmu posredovanesu erupcijama klasnih borbi, revolucijama i kontrarevolucijamaMonopolistièki kapitalizam osigurava viastitu materijalnu i

drutvenu reprodukciju, a pre svega delotvornost èinilaca suprotnihosnovnim uzroènicima strukturaine krize, time sto: a) pojaèavanjemrepresivnih aparata suzbìja i gui radikalizovanu kiasnu borbu, i narevolucije odgovara kontrarevolucijama s medjunarodnimefektivima; b) vri promene drutvenog sistema u smisluantagonistièke integracije proleterskih kiasa, obuzdavanja njihovekiasne borbe; c) menja odnose proizvodnje i drutveni sistem takoda se represivni aparati ukljuèuju kao okosnica odnosa proizvodnje

(faistièka solucija). Svaki od ovih naèina osiguravanja drutvenihuslova za produavanje kapitalistièke proizvodnje izaziva, i to sprogresivnom tendencijom, enorrnne nuine neproizvodne trokovekapitalisticke dru.tvene reprodukcije (i tu se krug zatvara - M. P.).(WDAKOV« 1976a)

101

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

Posebnu panju u analizi Vidakovié pokianja upravo ovomposlednjem, socijaino-politièkom faktoru, te razlièitim, progresivnimi, posebno, retrogradnim moguánostima koje se iz ovog odnosnoposredstvom ovog faktora javijaju. O tome svedode veé i naslovipojedinih delova odnosno giava Marksa i savremenog sveta: Giavasedma: Iii socijalizam iii 'novo varvarstvo' Deo éetvrti: Logikaraza Tanja razaranje Jogike i Giava petnaesta: Proces razaTanjacivilizacije, kuitura i druìtava. O tome, medjutim, jo vige svedoée inajvaniji nalazi Vidakoviéeve analize, pre svih 'tri glavna razornaprocesa" odnosno "tri bitne mutacije gradjanskog drutva" kojeskupa èine 'genetiéko jezgro retrogradnog drutva": 1) Ukidanje'buroaskih sloboda najamnih radnika, èime se ukida i samaosnovna protivreénost i dijalektika modernog sveta; 2) Invoiucija odreiativnog vika vrednosti ka novim oblicima upotrebe radne snageanaiognim apsolutnom viku vrednosti, to vodi novim obiicimaretrogradnih klasnih struktura i novim formama hijerarhizacije,segregacije i diskriminacije rada odnosno radne snage; i 3) Poèetakrelativnog iii i apsolutnog opadanja proizvodnje dobara, uz sveoèltiju degradaciju prirodnih uslova i deia civilizacije (VIDAKOVli1981, str. 190-201.: Giava sedma/Odeijak drugi: Prvi obrisieventualne geneze 'novog varvarstva'). Sve ovo, pak, zbog toga toje, Po Z. Vidakoviéu, jo 1960-ih godina (VIDAKOW 1975a, str.9-30.), do10 do invoiutivnog preokreta odnosno do "pretvaranjazakona tendencijskog opadanja profitne stope fr protivreónopokretaókog (i ogranióavajuóeg) êinioca kapitaíistièke proizvodnje

u bitno ogranicavajuói samorazarajuói moment kapitaiistiókognainaproizvodnje." (VIDAKOVR 1981, str. 141.)

Starom i novom faizmu kao najpoznatijem oblikuinvolutivnog kapitalizma Z. Vidakovié posveéuje i èitavu jednuknjigu odnosno studiju. Nakon analitièkog iziaganja osnovnihsvojstava i definicije faizma kao "jedinstva kapitaiistiêkereprodukcije i kontrarevolucionarnog kiasnog poretka", autor ovestudije izvodi i za nas veoma znaèajan zakljuèak o ne-konjunkturnojodnosno o strukturnoj uslovijenosti i prirodi faizma: 'faizam fije'reim vanrednog stanja' u toku izbavljenja od kratkotrajne akutnekrize, veé njegovi kiasni nosioci tee da flume trajrio zasnuju

102

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

promenjene drutvene uslove za proizvodnju kapitala ... trajno iradikaino osujeóivanje ... moguónosti otpora, i, jo eksplicitnije:Po1itika prinuda je neprestano bila neophodan uslov

kapitalistikog odnosa proizvodnje. .. Faistika promena odnosaproizvodnje sastoji se u bitnom proirenju politiëke prinude, kojasad zaseca u strukturu ukupne robe-kapitala, menja po1oajspecifine robe-radne snage unutar celine kapitala." (VIDAKOVIC1976b, str. 80-81. i 123.) Deava se, naime, ono to je Z. Vidakoviéverovatno najpregnantnije formulisao u svom glavnom delu: Nasilleulazi u samo jezgro produkcionih odnosa, ra.zara temeije slobode.(VIDAKOVIá 1981, str. 898.) Upravo zbog ovog poslednjeg, Z.Vidakovié, za raziiku od N. Poulantzasa (PULANCAS 1978, str.187.), na vige mesta istiée da je do retrogradne odnosno involutivnemutacije kapitalizma veé dolo, odnosno da je ta mutacija vedzapoéela (VIDAKOVI1. 1974a; VIDAKOVIE 1976b, str. 89. i 91.;VIDAKOV« 1976a, str. 30-31.; V1DAKOVI 1981, str. 294.).

Naznaéena retrogradna mutacija kapitalizma, koje jefaizam bio i ostao samo inicijalni oblik, ima, rnedjutim, i svoj jasanpoiit-ekonomski odnosno strukturalno-institucionalni vid.Kvantitativno, reé je o "izvanrednom poveóanju nuinihneproizvodnih trokova kapitala za a/im entiranje povluióenihdrutvenih grupa, naroéito onih u upravnom i vojno-policijskomaparatu (\TIDAKOVI 1976b, str. 231.; VIDAKOVIC 1976a,str. 30-31.; WDAKOVI 1981, str. 387.). Strukturalno iinstitucionaino, pak, reè je o pojavi tzv. vojno-industrijskogkompleksa i novih medjunarodnih struktura dominacije, odnosnonovih medjunarodnih aparata vidijive i nevidijive, ideoIoke,politiéke i vojno-policijske prinude. (Mislimo, naime, da se, uprkospostojanju drave i medjunarodnih aparata prinude od samogpoéetka savremenog svetskog sistema odnosno jo od samog XVveka, ipak, tek za poéetak ovog veka, iii, moda jo b1ie, tek za1930-e odnosno 1960-e godine, moie vezati direktno ukijudivanje, iu tom smislu j pojavijlvanje drave i njenog medjunarodnogimperijalnog produetka u sam tok reprodukcije nacjonalnog i

svetskog kapitala: VIDAKOVIC 1976b, str. 89-90.; MANDEL 1981,str. 221-247.). Najznaéajniji je, medjutim, kvalitativni aspekt ovog

103

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

poveéanja odnosno pojavijivanja, pre svega pitanje njegove (togpoveéanja odnosno pojavijivanja) prave pollt-ekonomske prirode.Zajedno sa Z. Vidakoviéem, a oslanjajuéi se i na odgovarajuéedoprinose H. Grossmanna (GROSSMANN 1956, str. 248-249.) i,posebno, E. Mandela (MANDEL 1981, str. 221-247,: "Permanentnaindustnja naoruanja i kasni kapitalizam'), tu smo prirodu, Poanalogiji sa Marxovim 'trokovima prometa (MARKS 1971, str.641-642.), veé naznaèili odnosno odredili kao nidne neproizvodnetrokove kapitalistike proizvodnje. Radi izbegavanja moguéihnesporazuma, uz ovo, osnovno, istaéi éemo jo i tri dopunskaodredjenja, odnosno jo i tri dopunske i korisne distinkcije. 1) Prvaje ona izmedju proizvodnje i potroinje odnosno upotrebe. Sastanovita ove prve, naime, proizvodnja i odravanje naoruanja irepresije odnosno represivnih aparata i reima uopte, svakakopredstavlja jedan poseban sektor kapitalistiéke robne proizvodnje, aoruje i oni reimi i aparati uopte - jednu odredjenu, specifiénukapitalistiéku robu. U toj stvari su i E. Mandel (MANDEL 1981, str.231.) i Z. Vidakovié sasvim u pravu. Uostalom, evo kako to i sasvimeksplicitno formulie ovaj drugi: "faistiki prevrati i represivniaparati i reiimipretvàraju se u robu par excellence na tritu usluga

ta je roba ispunjena najvanijom supstancijom kapitala jerposreduje izvanredno povoljne usiove za upotrebu radne snage(koja ispunjava tkivo svake robe-kapitala).' (VIDAKOVI 1976b,str. 235.) Time smo doli do potronje odnosno upotrebe.Specifiénost represivnog aparata kao robe upravo je u ovoj sferi.Potronjom odnosno upotrebom represivnih aparata, naime,pacifikuje se najamni rad odnosno reguliu se najamnine kao jedanod tzv. faktora proizvodnje, i ta i takva upotrebna vrednostkarakteristièna je samo za ovu specifiénu vrstu robe. U efektivnojupotrebi oruja, medjutim, ova specifiènost kulminira doiracionalnosti i apsurda. Potronjom odnosno upotrebom oruja kaorobe sui generis razaraju se sve druge robe i éovek sam. Oruje jesteroba, ali fije dobro, nego, naprotiv, sredstvo za unitavanje svihdrugih, materijalnih i nematerijalnih dobara. U svakom sluéaju,potronjom oruje kao roba ne ostaje u lancu reprodukcije, kao toje to sluéaj sa svim drugim robama, nego kao da otiée kroz nekakvupukotinu (pukotina = leak, engl., izraz M. Kidrona). 2) Druga, ne104

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

manie znaéajna, jeste ona izmedju ukupnog i pojedrnaónog kapitalaodnosno kapitaliste. Sa stanovita ukupnog kapitala odnosnokapitaliste, nairne, trokovi represije, alimentirani poreskimsistemom, pokazuju se, zaista, kao nuinia neproizvodni trokovi. Sastanovita pojedinaènog kapitaliste, i to onog koji svoj kapitalangauje u toj oblasti, pak, izmedju ovog i bib kog drugogangaovanja nema nikakve sutinske raziike: oplodnja kapitalaodnosno isterivanje (ne retko monopolskih) profita, ono je to i

njega goni na ulaganje. 3) Najzad, treta, ve nagovetena i modanajznaajnija jeste distinkcija izmedju kapita1isticke i dru.tveneracionalnosti. Veé smo, naime, videli da je proizvodnja "treéegodebjka" odnosno proizvodnja naoru±anja - kao i svaka druga -kapitalistièka robna proizvodnja. Svi kapitalisti, putem poreza i tzv.optih (èitaj: kapitabistièkih) drutvenih potreba, tom odeljkuobezbedjuju samo realizaciju. Zbog toga se trokovi naoruanja, ustrukturi nacionainog proizvoda, ukupnom kapitalisti odnosnonjegovom racionalnom uvidu, javljaju kao uistinu nuini madaneproizvodni trokovi. Sa stvarnog drtvenog stanovita, pak, ovitrokovi ne samo da nisu nuni, nego su, to je, uostalom, sasvimoòigledno - i direktno razorni, iracionalni i tetni.

Pre nego izboimo i glavne elemente teorija fiskaine krizedrave J. O'Connora i kiasne borbe J. Holbowaya i S. Picciottoa,zadraáemo se jo samo na dva momenta vezana za dravne izdatkeodnosno vojne rashode (kao jednu njihowu posebnu stavku), koji(momenti), medjutim, imaju i sasvim optu i veliku vanost. 1) Presvega, vaija uoèiti, kao to je to dobro uoèio i F. Deppe, da su i(unutranji) etatizam i (spoljanji) impenjalizam, dakie neka vrsta iunutranjeg i spoljanjeg ¿irenja odnosno proirivanja driave, kojeje (irenje odnosno proirivanje) posredovano enormnim rastomdravnih izdataka i vojnih rashoda - samo dye vrste simultane i,naravno, povezane protivtendencije kojima se kapital danassuprotstavlja zakonu tendencijskog pada profitne stope:"Tendencijski pad profitne stope nagoni na proirenjekapital-odnosa preko nacionalnih grafica; medjutim, onistovremeno iznudjava 'neposrednu dravnu intervenciju u procesureprodukcije ([z konteksta je jasno da se misli na intervenciju

105

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

unutar nacionainih grafica - M. P.) (DEPPE 1977, str. 22.. 0preplitanju ova dva toka piu i : PIREC 1977; AXT 1977;GROSSMANN 1956, str. 124.). 2) S druge strane, dravni izdaci, aposebno ona njihova kritièna stavka, vojni rashodi, predstavljaju idvostruku teorijsku odnosno polit -ekonomsku spojnicu odnosnokariku a) S jedne strane, oni na nov, involutivan naëin povezujupoliticku ekonomiju i politiku u unutranjim i medjunarodnimstrukturama; b) S druge, pak, ovi elementi, a posebno vojni rashodi,politekonomski povezuju i spajaju centar i (polu)periferiju svetskogkapitalistiékog sistema. Stoga je warfare economy (ekonomijaratovanja) danas zaista postala neuralgièna taéka i sredite Kapitala.

Pionirski doprinos razumevanju ove ekonomije, pak, usvom glavnom delu Monopolni kapital, dali su prvaci amerièkogsocijalizma i amerièke politièke ekonomije, Paul A. Baran i Paul M.Sweezy. Njihovo delo u tom smislu predstavlja i prethodnicuteorijskom delu i analizi J. OConnora. To posebno vai za njihovkoncept ekonomskog vika koji, Po njima, predstavlja raziikuizmedju onoga to drutvo proizvodi i trokova te proizvodnje", ikoji se sutinski i strukturalno razlikuje od Marxovog pojma "vikavrednosti, 'jer je on (viak vrednosti - M. P.) u glavama veéine Ijudikoji poznaju Marxovu ekonomsku teoriju jednak zbroju profita +kamata + renta. Istina, Marx dokazuje - u nekim odlomcimaKapitala i Teorija o viku vrijednosti - da viak vrijednosti takodjerobuhvaóa i druge stavke kao to su prihodi drave i crkve, rashodiza pretvaranje robe u novac, plaáe neproizvodnih radnika.Opéenito, medjutim, on ih je smatrao drugorazrednim faktorima iiskljuèio ih je iz svoje osnovne teoretske sheme. Mi tvrdimo da umonopolnom kapitalizmu takav postupak vie fije opravdan, pa senadamo da áe promjena terminologije pomoéi da se uèini potrebnopomicanje u teoretskom stavu." Ovo teoretsko pomicanje P. Barani P. Sweezy obrazlau i nespornim statistièkim podacima: Prvo,velièina vika u Sjedinjenim Dravama 1929. g. iznosila je 46,9 postodrutvenog proizvoda. Postotak je padao u prvim danima velikedepresije i, naravno, naglo je porastao za vrijeme drugog svetskograta. Osim tih prekida trend se neprekidno dizao, da bi 1963.dosegao 56,1 posto. ... Drugo, dio vika koji obièno poistoveéujemo

106

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

s vikom vrijednosti ... naglo je pao u istom razdoblju. Godine 1929.iznosio je 57,5 posto ukupnog vika, a 1963. samo 31,9 posto.

Frema tome, ne treba analizirati samo snage koje odredjuju ukupnuko1iinu vika veé i one snage koje viadaju njegovomdiferencijacijom kao i razliéitim stopama rasta njegovih sastavnihdijelova. Tom se analizom, medjutim, veé dolazi do onoga to J.OConnor kasnije naziva dijalektikom funkcija akumulacije i

legitimacije savremene kapitalistiéke drave, a za to Baran i

Sweezy u svom delu pruaju jo konkretnije statistiéke podatke:"Tabela 5 usporedjuje 1929. sa 1957. i pokazuje dravne rashoderazbijene u tri velika dijela kao postotke drutvenog proizvoda. ... Urazdoblju 1929-1957. ukupni dravni rashodi porasli su od okodesetine na éetvrtinu drutvenog proizvoda, a veéinu raziikepredstavlja utroak vika koji se inaêe ne bi proizveo. Od togrelativnog porasta omjera dravnih rashoda u drutvenomproizvodu gotovo devet desetina éine transferna plaéanja (pomoénezaposlenima, starosna penzija, davanja veteranima i slièno - M.P.) i vojne kupovine (dakle, ono to ée O'Connor nazvatiwelfare-warfare funkcijom drave - M.P.), a jedva prekodesetine odlazi na nevojne rashode.

Tabela 5

Izvor: F. M. Bator: The Question of Government Spending, 1960,tabela i i 2. ... Rashodi su se najvie proiri1i na podruéju vojnihkupovina - od manje od i posto drutvenog proizvoda na vie od 10posto" (BARAN/SWEEZY 1969, str. 20-22. i 142-143.).

Znaéaj teorije fiskalne krize driave Jamesa O'Connora, Ponaem mi1jenju, najbolje je istakao Vojmir Franièevié: ZnaéajOConnorovog poduhvata upravo je u tome to je ukazao na

107

Dravni rashodi, 1929-1957.(postotak od drutvenog proizvoda)

1929. 1957.

Nevojne kupovine 7,5 9,2Transferna plaéanja 1,6 5,9

Vojne kupovine 0,7 10,3

Ukupno 9,8 25,4

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

nunost uvodjenja klasnih borbi u analizu ove problematike, nanunost paljive strukturalne analize direktnih i indirektnih efekatadravnih rashoda (FRANliEVIC 1983, str. 171.). Sama ta teorija,pak, najkraée se moie izloiti u dye premise i dye teze. Premise su:1) Postojanje i preplitanje dye osnovne i uzajamno kontradiktornefunkcije savremene kapitalistike drave, funkcije akumulacije ifunkcije legitimacije i 2) Razdeoba dñavnih izdataka (stateexpenditures) koja odgovara ovim dvema funkcijama. Tako se svidñavni izdaci mogu podeliti na drutveni kapital (social capital),kojim se zapravo finansira funkcija akumulacije, i drutvenetrolkove (social expenses), koji finansiraju Onu drugu, funkcijulegitimacije. Drutveni kapital se, opet, razdeljuje na drutveneinvesticije (social investment), koje, bib u vidu fizikog bib u viduJjudskog kapitala (physical and human capital), doprinose porastuproduktivnosti rada odnosno profita, i drutvenu potronju (socialconsumption), koja porastu profita doprinosi tako to(finansiranjem osnovnog i srednjeg obrazovanja, javnog prevoza,deje zatite i slinog) smanjuje opti nivo najamnina. Za razliku odrazliitih oblika drutvenog kapitala, medjutim, druga kategorijadravnih izdataka, drutveni trokovi, ni u jednom obliku, nisu akni indirektno proizvodni. Oni odravaju drutveni mir i vre funkcijulegitimacije. Oni to tine ispunjavajuéi kako welfare (naknade zanezaposlene, zdravstveno osiguranje i slino), tako i warfare(policija, vojska, javni red i mir, i to kako unutra tako i spolja i

slino) funkcije savremene kapitalisti&e drave.Teze su: 1) Da je enormni rast ddavnih izdataka u

savremenom kapitalizmu istovremeno i uzrok i posledica ekspanzijemonopothog kapitala, kao i da su taj rast odnosno ta ekspanzija, ukrajnjoj liniji, neka vrsta odgovora kapitala na sve veéi porastdrutvenog karaktera proizvodnje i 2) Da enormni i sve veM porastdravnih izdataka odnosno dravne intervencije ne samo da neuspeva da postojeéu ekonomsku, socijalnu i poIitiku krizu razrei,nego ovu, na kraju krajeva, samo pogorava. Ovo, pak, kako a) zbogsve veóeg podrutv1javanja trokova konstantnog i varijabilnogkapitala, a istovremeno zadravanja privatnog prisvajanja profita,usled ega zakonito dolazi do fiskalne krize ddave odnosno do

108

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

strukturalnog jaza izmedju potrebnih dravnih izdataka i

raspoloivih dravnih prihoda, tako i b) zbog partikularnog, a neasocijativnog karaktera radnikog i drugih modernih anti-sistemskihpokreta i borbi (O'CONNOR 1973, posebno str. 5-10.: "Summationof the Theory of the Fiscal Crisis).

Prethodnu, strukturalno-funkcionalnu analizu, J. O'Connorrazvija i na konkretnom kiasnom tlu savremenog kapitalìzma. Natom tlu, on raziikuje tri glavna sektora ekonomije i odgovarajuéefrakcije kapitala, buroazije i radniéke klase: 1) konkurentskisektor, konkurentski kapital odnosno buroaziju i konkurentski radodnosno radniéku klasu; 2) monopoiski sektor, monopoiski kapitalodnosno buroaziju i monopolski rad odnosno radniéku klasu i 3)ddavni sektor ekonomije, dravni kapital odnosno buroaziju idravni rad odnosno radniéku kiasu. Poreska kriza drave, budetskideficit i dravni izdaci uopte, pojavljuju se, Po O'Connoru, samokao izraz ovakve ekonornske i klasne strukture i dinamikesavremenog kapitalizma. U toj strukturi i dinamici, poseban i, zakapital i kapitalizam, centralni stabilizujuci moment predstavljakonzervativni socijalno-politiêki savez izmedju monopolskogkapitala odnosno buroazije i monopolskog odnosno organizovanograda odnosno radniéke klase (O'CONNOR 1973, str. 2., 13., 246. i255.; O'CONNOR 1983).

Ranije OConnorovo insistiranje na subjektivnoj dimenzijikrize nalazi potvrdu u njegovom otkriéu odnosno isticanjuekspanzionistiókog konsenzusa (expansionist consensus:O'CONNOR 1973, str. 153.) kao politiéke odnosno legitimacijskebaze savremene kapitalistièke drave i onog njenog konzervativnogsaveza kao njene okosnice. Ovim otkriéem odnosno isticanjem,O'Connor istovremeno naznaèuje ne samo povezanost nego i

sutinsku, ekonomsku i klasnu jedinstvenost onoga to on zovedna vom ratovanja i hiagostanja (warfare-welfare state). U ovoj je,kako O'Connor jasno pokazuje, srednnji spoj izmedju politièkeekonomije i politike, kao i izmedju unutranje i spoljanjeekspanzije kapitala u savremenom kapitalizmu. U njoj odnosno iznje proizilazi istorijska i logiéka nunost svetskog kapitaiizma, toje, kao to smo videli, centralna tema svetskosistemske analize I.

109

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

Wallersteina: "Ovo ima presudnu vanost u analizi rasta modernogsistema blagostanja, i inostrane ekonomske ekspanzije i

imperija]izma. Izdaci na blagostanje i vojni izdaci determinisani supotrebama monopoiskog kapitala i odnosima proLzvodnje umonopoiskom sektoru. Viak proizvodnih kapaciteta (iii viakkapitala) vri po1itiki pritisak u prilog agresivne inostraneekonomske ekspanzije. A viak radne snage (iii suvinostanovnitvo) vri pritisak u prilog jaanja sistema blagostanja. Takosu strukturalne determinante vojnih rashoda i rashoda blagostanja,opte uzeto, iste, i te dye vrste izdataka mogu da se shvate kao dvaraz1iita vida iste opte pojave. ... Ukratko, i rashodi blagostanja irashodi ratovanja imaju dvostruki karakter: funkcija sistemablagostanja fije samo da politiéki kontro1ie suvino stanovnitvo,veé i da poveéava potra±nju i giri domaéa tríta. A funkcija sistemaratovanja nue samo odbrana od inostrane konkurencije i

spreéavanje svetske revolucije ... veé i odbrana od domaóeekonomske stagnacije. Stoga mi nacionalnu dravu opisujemo kaodravu ratovanja i blagostanja. ... Cak i na levici se ponekada neuvaava do kraja éinjenica da su prekomorska ekonomskaekspanzija i imperijalizam potrebni da bi se kod kuée' odraoliberami korporativizam uveéanjem nacionalnog bogatstva i

dohotka, koje priguuje domaée sukobe oko preraspodele dohotka ibogatstva. Istovremeno je porast domaéih drutvenih rashoda irashoda blagostanja ... preduslov za oèuvanje Idasne harmonije iopte pristajanje na militarizam i imperijalizam. Drava ratovanja iblagostanja - to je jedna jedina pojava. Prema tome, razumevanjeodnosa izmedju dizavnih poreza i rashoda, izmedju dizavne i

privatne akumulacije kapitala, i izmedju prekomorske i domaéeekonomske ekspanzije zahteva da se razume totalitet svetskogkapitalizma." (O'CONNOR 1973, str. 150-151. i 236.)

Na kraju, pomenuéemo samo jo dva znaèajna teorijskadoprinosa razvijena na pretpostavkama O'Connorovog raziikovanjafunkcija akumulacije i legitimacije savremene kapitalistiéke dizave.Prvi je onaj P. Leonarda koji je, upravo jednom finomstrukturalno-funkcionalnom analizom ovih dveju funkcija, uspeo dadokae svu neosnovanost neoliberalnog mita o navodnom

110

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

povlaèenju drave iz ekonomske sfere (LEONARD 1983). Drugi jeonaj A. Wolfa koji je, takodje na osnovu raziikovanja funkcijaakumulacije i legitimacije savremene kapita1istike drave, razviorelativno konzistentan niz od i'est Ydea/nih tijcova' te ddave uposlednjih dye stotine godina (akumulativna, harmonina,ekspanzionistika, drava poviastica, dualna i transnacionalnadrava) (WOLF 1983).

5'koJa kiasne borbe J. Hollowaya, S. Picciottoa i drugih uosnovnim elementima veoma je bliska i OConnorovoj i

Vidakoviéevoj analizi krize, kapitala i drave. Od njih se ova koIarazlikuje moda jedino manjim stepenom konkretne kiasne i

strukturalno-funkcionalne analitinosti. Od niza zajednikihodnosno bliskih elemenata, ovde éemo navesti samo onaj kljuni,'far from resolving' odnosno 'no escape' element: "Razvoj drave semora situirati upravo u ovaj kontekst reorganizovanja drutvenihodnosa kapitala, koje se stalno obnavlja. Mobilizovanje' (daprihvatimo ovaj Hirschov izraz) onih tendencija koje su suprotnepadu profitne stope sve vige se odvija preko drave....To fijenesmetan iii jednolinijski proces ... jasno je da ona (dizava - M.P.)ne moie nikako da nadje iziaz iz fundamentalnih protivreénosti tedominacije. ... uspostavijanje vri,ih veza izmedju kapitala i dravene otklanja kapitalistiòku anarhiju, ... kapitalistièka anarhija se svevie reprodukuje unutar samog dravnog aparata.'(HOLLOWAY/PICCIOTTO, 1977., str. 94-95.) I: "vrednosnaanaliza' kapitalizma koju je razvio Marx jo mora da bude polaznataka za analizu savremenog kapitalizma. ... dizavna intervencija uprivredi je, daleko od toga da razrei glavne protivrenostikapitalistike proizvodnje, samo dala novi izraz timprotivreènostima." (YAFFE 1973, str. 187.)

Na samom kraju ovog odeljka, pomenuáemo da isti, "noescape" i "crisis within state apparatus itself', stay zauzima i N.Poulantzas: "nikako se ne radi o nekoj dizavi kojoj je po10 zarukom da izbegne' krize, vec o tome da dizava odozgo vriorkestraciju krize kapitalizma ... A to se neposredno odraava uinternoj krizi dizavnih aparata' (PULANCAS 1978, str.191-192.). I: "Drava je danas u stanovitom smislu uhvaóena u

111

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

viastitu zamku. Metafora fije prejaka: drava se vige ne moiepovuéi, ni napredovati .,. Natjerana je da istovremeno èini previei premalo ... Umjesto svemoguóe drave, nalazimo dravu sa zidomiza ledja, a jamom ispred sebe. ... To moemo objasniti ako kaemoda je kapitalistiéka drava konstituisana s opóom negativnomgranicom ... odnosno specifiênom neintervencijom u évrstu jezgru'kapitalistiékih proizvodnih odnosa. ... Osim toga, odnos drave iproizvodnih odnosa strukturalno ograniòava materijalne frvorekojima drava raspo1ae. ... To se izraava u pernlanentnoj fiskalnojkrizi" (POULANTZAS 1981, str. 195. i 197.).

112

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

3.2. PROSTOR/SVET

3.2.1. Uvod

Vec smo videli da je, uz direktno uk1juivanje drìave ukruni tok kapitala, internacionaina koncentra cija odnosnocentralizacija kapitala, te sveukupna mondijalizacija kapita/istiékognacYina proizvodnje, proizvodnih snaga, odnosa proizvodnje,tehnologije i organizacije rada - drugi glavni, protivtendencijskiodgovor kapitala na, kiasnom borbom proletarijata i drugihanti-sistemskih snaga posredovan, zakon tendencijskog padaprofitne stope. Takodje smo, u odeljku 3.1.2., videli da, u odgovoruna pitanje o tanom istorijskom momentu nastanka ove mondijalnestrukture, izmedju mondijalnih i k1asinih (post)marksista postojevelike raziike. I pored tih raziika, medjutim, jedno je nesporno: odtzv. dugog XVI veka na delu je proces oblikovanja odnosnopreoblikovanja jedne stabilne, konkretno.istorijske strukture,prostora odnosno sveta, evropske odnosno svetske kapitalistièkeprivrede, i to je onaj konkretni prostor odnosno svet koji je predmetnae panje u ovom i u sledeéem odeljku naeg rada.

Giavne pojavne forme one institucionalne koncetracijeodnosno centralizacije kapitala i one sveukupne mondijalizacijekapitalistièkog naèina proizvodnje takodje nisu sporne. To su, presvega: 1) tzv. mu/ti-(ili: inter-, iii, jo boije: trans-)nacionainekompanije, zatim 2) regionaine odnosno kontinentaine ekonomske idruge integra cije (Evropska ekonomska zajednica/EEZ i druge); 3)medjunarodne organiza cije (pre svih Ujedinjene nacije i njenehrojne agencije); i, najzad, ne manje znaëajne 4) neformalne svetske

113

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

viade (kakva je, primera radi, i ona àuvena, mada tajnovita, tzv.Trilateralana komisija) (DRAGIEVK 1973, str. 589.).

U vezi sa ovim formama, ovde, u Uvodu, istaái temo josamo tri kritièka i dopunska, a sutinska odredjenja neophodna zapravilno razumevanje stvari: 1) Pre svega, vaija imati na umu da susve ove organizacije, multinacionalne kompanije i druge,multinacionalne odnosno medjunarodne sama po spo/janjoj formiKritika drutvena nauka veé je utvrdila da su, po unutranjojsadthm odnosno Po strukturi i dinamici kapitala, one, zapravo -nacionalne, odnosno, kada je o drugoj polovini XX veka reé,amerióke (MANDEL 1973, str. 444.; HOUSSIAUX 1973, str. 139.;MILENKOVIÓ 1979, str. 52.; SISKOV 1974, str. 74.; DUVERGER1980, str. 138.; HAUG 1985, str. 124.). Iii, kako je to istakao i H.Magdoff: Vano je imati na umu da su skoro sve multinacionalnekompanije - u stvari - nacionalne organizacije koje operiu usvetskom razmeru. (MAGDOFF 1978, str. 183.) (Medjunarodna)forma, ipak, ni ovde fije puki privid, kako be se to iz nekihformulacija moglo pogreno zakljuéiti. Naprotiv, ona svedoèi onekoj vrsti zapoéetog, mada jo ne i dovrenog procesamondijalizacije kapitalistiékog naéina proizvodnje, kojeg je politikamedjunarodnih kapitalistiékih saveza sama najznaéajniji promotor.2) Slièna prethodnoj je i kritiéka distinkcija izmedju formalnomedjunarodnih, a sadrinski i sutinski kapitaiistic7cih oblikapodrutvIjavanja ekonomije i politike o kojima je bila reé. Na ovuraziiku, kritikujuéi odgovarajuée stavove A. Dragiéeviéa, opravdanosu ukazali V. Milenkovié, I. Fabinc, Z. Viclakovié i S. Vrcan(DRAGIEVI 1973, str. 624., 627-628., 640. i 647.). 3) Najzad,istraivaèi multinacionalnih ekonomskih procesa i struktura, a presvega analitiéari multinacionalnih kompanija, veé su istakli i

éinjenicu koja se, inaée, desto smeée s urna, naime, da sumultinacionalne kompanije i druge medjunarodne ekonomskeorganizacije, zapravo, supstituti trita kao oblika ekonomskekoordinacije i regulacije, zasnovani na hijerarhijskoj i planskojmedjunarodnoj i unutarkompanijskoj podeli i organizaciji rada(HYMER 1979, str. 41., 45. i 55.; ARRIGHI 1983, str. 143.).

114

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

3.2.2. Svetska kapita1istika privreda

Prostor odnosno svet o kojem ovde govorimo ima svojekonkretno-istorijsko ime i odredjenje. To je svetska kapitalistiókaprivreda (capitalist world-economy), nastala u tzv. dugom XVIveku, od oko 1450. do oko 1650. godine, od tada vige putaoblikovana odnosno preoblikovana, do XIX veka najpre samo kaoevropska, od tada i kao svetska u doslovnom smislu te reèi, nooduvek i posvuda hijerarhijski strukturirana kao konfliktnojedinstvo centra odnosno centara i (po/u)periferije odnosno(polu)periferija, svojih polarno razliitih i suprotstavljenih, a ipakpovezanih i spregnutih delova.

Nejednaka razmena (unequal exchange = izraz i konceptE. Arghirija) glavni je polit-ekonomski mehanizam ove hijerarhijskestrukture, njenih polarnih raziika i suprotnosti, veza i sprega,dominacija (centralnih) odnosno zavisnost (/polu/perifernihzemaija) glavni kvalitet tih veza, a razvoj (centra) odnosno ne-razvojiii, ak, razvoj ne-razvoja (polu)periferije (development ofunderdevelopment = izraz i koncept A. G. Franka) njihova glavna inajoptija konsekvenca i osobina.

Najpotpuniji i najkonzistentniji opis tih konsekvenci i

osobina, pak, Po naem mßljenju, dao je Samir Amin u jednom odsvojih glavnih dela, Akumulaciji kapitala u svjetskim razmjerima.On tamo najpre navodi "tri sredstva za ograniavanje tendencijskogpada profitne stope kojima raspoIae kapita1istiki naèinproizvodnje: "Prvo od tih sredstava ... jeste poveéanje stope vikavrednosti ... u centru sistema ... Drugo sredstvo, koje nas osobitozanima, jeste irenje kapitalistikog naina proizvodnje u novapodruja gde je stopa vika vrijednosti visa i iz kojih se, dakie, moieizvui ekstraprofit nejednakom razmjenom ... Treée se sredstvosastoji u razvoju oblika rasipanja: prodajni trokovi', vojni rashodi'.Glavno svojstvo drugog od ova tri sredstva, pak, Po S. Aminu, jeinicijativa centra odnosno asimetrija u odnosu izmedju centra i

periferije, te tri vrste izobiióenja (distortion) u razvoju odnosnonerazvoju periferije (izobliéenja u korist izvoznih, tercijarnih i

Jako-industrijskih privrednih aktivnosti), putem kojih se odvija

115

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

multiplikovani transfer iz periferije prema centru, a kojih je krajnjirezultat nerazvoj dualizam i dezartikulacija (odnosno ispranjenostunutranjih tzv. medjuindustrijskih tablica perifernih privreda uzistovremerlu izvanjsku zavisnost i podredjenost multinacionalnimmehanizmima centralnih privreda i formacija): To znai darazvijena' privreda predstavlja integralnu cjelinu koju karakteriziravrlo snaan tok unutranje razmjene, a vanjski tok ... u njoj jemarginalan ... Nerazvijena' privreda, naprotiv, sastavijena je odrelativno jukstapoliranih atoma, koji nisu integrirani, a snagavanjskih tokova razmjene tih atoma relativno je veéa, dok je snagaunutranjih tokova razmjene relativno mania. Kae se da je privreda'dezartikulirana, 'astrukturirana', odnosno da je razvijena privreda'autocentrirana', a privreda nerazvijenih zemaija ekstravertirana.U tom se smislu uopée ne bi moralo govoriti o 'nerazvijenojnacionalnoj privredi, ve bi pridjev nacionalno trebalo rezervirati zaautocentrirane nacionalne privrede koje jedine predstavljaju istinskinacionalni ekonomski prostor (AMIN 1978, str. 198-199. i

333-335.).

Uz teorijsku analizu i deskripciju, medjutim, teoretiarizavisnosti dali su i odredjene elemente, indikatore, varijable i mereza operaciona/nu definiciju "zavisnosti". Tako su D. Sylvan i

saradnici, u jednom skorijem radu, izloili vige od deset takvihelemenata zavisnosti odnosno "dependency-je: "(1) CAPPEN(sistemska kapitalistióka penetracija). Dodatni indeks sastavljen odpet serija - javni dug inostranstvu, direktne inostrane investicije,uvoz kapitalnih dobara, inostrani patenti i inostrani zatitni igovi(2) CAPCON (koncentracija kapitalisticke penetra cije) ... (3)CULTSYS (sistemska kulturna penetra cija) Dodatni indekssastavljen od tri serije - studenti na kolovanju u inostranstvudobijena inostrana pomoé i dobijeno mostrano oruje(7)TRADCENT (po1oaj u razmeni Prosean (a) obim ukupnogizvoza prema drutvenom bruto-proizvodu i (b) obim ukupnoguvoza prema drutvenom bruto-proizvodu ... (10) UNEVEN(nera vnomeran razvoj) Stupanj apsolutnog sektorskog odstupanjaproizvodnje/po radniku, uz korienje pokazateija drutveni bruto-proizvod/ukupna radna snaga kao proseka, u tri sektora:

116

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

poljoprivredi, industriji i uslugama. ... (11) DISINTEG (ekonomskadez-integracija) Dodatni indeks sastavijen od tri serije - tona!miljee1eznièkog teretnog saobraóaja, registrovana trgovaka vozila i

tona/milje redovnog transporta domaáe civilne avijacije' (SYLVAN!SNIDAL/RUSSET/JACKSON/DUVALL 1983).

Znaajnu dopunu dependistikih teorijskih i operacionalnihodredjenja predstavljaju odredjenja, analize i opisi svetskekapitalistike privrede koje daju teoretiari tzv. nove medjunarodnepodele rada. Bez ikakvih irih obraz1oenja, navodimo samonekoliko takvih njihovih odredjenja: uspostavijanje novemedjunarodne podele rada 1960-ih godina; svetskim tritem,izvozno orijentisana industrijalizacija (polu)periferije (pojava tzv.novoindustrijalizovanih zemaija) kao glavna inovacija; pojava tzv.slobodnih proízvodnih zona i fabrika za svetsko trite, kao tipinihformi, i super-eksploatacije jeftinog, a pogotovo enskog,omladinskog i s1inog rada, kao glavne sadrine ove podele(FRÖBEL/HEINRICHS/KREYE 1977).

Koncept zavisnosti je pravi teren i za postavljanje odnosnoreavanje jednog, inae standardnog i pra-pitanja odnosnoproblema socijalistièke privrede i socijalizma, problema tzv.

(ne)moguónosti izgradnje socijalizma u jednoj zemlji Sve do skoro,éak su i ninogi teoretièari zavisnosti jo uvek bili na tradicionalnomodnosno dogmatskom socijalistièkom stanovitu kada je o tomproblemu reè. Po tome su, recimo, karakteristièni i doskoranjistavovi A. G. Franka. Privredna autarhija odnosno izolacija odsvetske kapitalistièke privrede kao uslov privrednog razvoja i

socijalizma, sve to na primeru latino-amerièke empinje - sutina jetih stavova (FRANK 1973, str. 166-167.; FRANK 1985a, str 148.).Novija iskustva tzv. socijalistièkih zemalja, posebno njihov neuspehu autarhiènom privrednom razvoju, kao i njihova sve bra i sveburnija reintegracija u svetsku kapitalistièku privredu, dovela su i doznaèajnih teorijskih pomeranja. Tako su èak i oni teoretièarizavisnosti koji su, kao i A. G. Frank, sve do skoro istrajavali,konaèno napustili iluziju o moguénosti izolovanog razvoja i

socijalizma. U tzv. socijalistiékim drutvima u toj se stvari, kao i unizu drugih, u oficijelnim ideo1okim i nauénim krugovima, oti10

117

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

veé u drugu krajnost, u neku vrstu dogmatizacije i mitologizacije(svetskog) trita. Po naem miljenju, medjutim, teorijskoj i

praktiénoj istmi odnosno potrebi ovih drutava danas su najbliastanovita onih teoretiéara i analitiéara koji, polazeéi od realnihiskustava, uspeha i heuspeha, jednako odbacuju i autarhiju odnosnoizolaciju i pasivnu inkorporaciju, a, namesto ovih, zalau se zaaktivau inkorporaciju, odnosno za takvo ukljuèivanje socijalistiékihprivreda i drutava u svetski sistem kojim bi se, veé od momentaukljuéivanja, aktivno i postojano radilo na uspostavijanju i razvijanjunovih, anti-kapitalistiékih, ali i anti-etatistiékih privrednih i

drutvenih veza. Najveéi broj teorijskih struja savremene politiékeekonomije socijalizma u ovom pitanju bile su zastupijene i nacavtatskom Okruglom stolu '86 Socijalizam i ekonomija. Zastupniciraskida (delinking-a) (S. Amin, H. Jaffe, P. Sweezy, H. Magdoff idrugi) ipak su bili u manjini. Uz direktne protivnike raskidaodnosno autarhije (M. Beaud, B. Sokié, K. Gligorov i ostali),najveéi broj teoretiara i analitièara savremenog socijalizmaopredelio se za ni-za-ni-protiv (raskida), veé za uspostavijanje i

razvijanje novih veza. Takvo stanovite, na ovaj iii onaj naéin,zauzeli su i: S. Holland, K. Coates, G. Markus, Y, Sertel, S.

Brankovié i drugi (MEDJUNARODNA 1986). Sto je posebnozanimijivo, takvo stanovite je, koliko je nama poznato, upravo naovom Okruglom stolu, zauzeo i A. G. Frank, dependist koji je dotada u ovom pitanju bio pre ortodoks, ako ne i dogmatik, negorealist. Jo eksplicitnije, A. G. Frank ée ovakvo, realistikostanovite zauzeti i izloiti godinu dana kasnije, na cavtatskomOkruglom stolu '87. U referatu za taj skup, on ée, zajedno saMartom Fuentes, u tzv. novim drutvenim pokretima prepoznati ikonkretnog socijalnog nosioca i aktera onih novih privrednih i

drutvenih veza: 'Naravno, sistematska sredstva, ciljevi i posledicedelovanja drutvenih pokreta, ëak i ako su neki od njih naknadnoprihvaéeni, treba da modifikuju sistem 'samo' promenom njegovihsistematskih spojeva. ... Problematika 'raskida' moie da sereinterpretira hoz drugaéije/nove spojeve, koje mnogi drutvenipokreti pokuavaju da sWore ... Moda termin 'raskid treba izmenititako da glasi 'drugaéiji spoj' iii 'izmenjene veze'. ... mnogi (drutvenipokreti - M.P.), kao to su feministièki, mirovni, eko1oki, mogli bi118

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

da budu trans-nacionalni ... iii opteIjudski u okviru svetskogsistema. ... Medjutith, ako bude takve stvarno drutvene(socijalistièke) transformacije posredstvom drutvenih pokreta, onaée biti suptilnija i raznolikija nego bib koji iluzorni socijalizam ujednoj zemiji' koji se stalno ponavija.' (FRANK/FUENTES 1987)

Na poziciji aktivne i realistièke inkorporacije je i niz drugihteoretièara, primera radi i Z. Trputec sa saradnicima, koji se za1aeza radikalnu promenu, ali ne i raskid veza sa svetskimkapitalistièkim sistemom (TRPUTEC 1982), zatim i D, Ernst, kojiradije realistièki govori o potrebi kontrole i selekcije, a neapsolutnom izbegavanju ino-tehnologija i odgovarajuée tehnoboke iukupne zavisnosti (ERNST 1982), najzad i S. Amin, koji je, kao tosmo videli, na nekim drugim mestima, pre skbon jednoj vrstiradikalnog raskida, no aktivnoj inkorporaciji (AMIN 1978, str.36-37.).

Ovu kratku raspravu o 'socijalizmu u jednoj zemiji'zakljuèiéemo jednim svetskosistemskim, strukturalistièkim uvidom iodredjenjem, koje ovu temu osbobadja nepotrebnog, a nagomilanogideobokog optereéenja. Po I. Wallersteinu i drugimsvetskosistemskim analitièanma, naime, navodno socijalistièka"privredna i ukupna autarhija istoènoevropske poluperiferije XXveka ne predstavlja nita drugo do najnoviji primer istog onogprivremenog merkanti/Jstiêkog pov/aöenja, kojem poluperiferneodnosno slabije centralne privrede, radi adaptacije i pripreme zaponovno ukbjuèivanje na viem nivou, redovno pristupaju od kad jekapitalizma kao svetskog sistema: 'U stvarnosti se svuda pokazaloda time to je neki pokret proklamovao raskid proizvodnih procesaodredjene drave sa integrisanom svetskom privredom - nikada fijeraskid i ostvaren. Moda je ostvareno samo privremeno povlaèenjekoje je, kroz jaèanje unutranjih proizvodnih i politièkih struktura,omoguéilo toj drbvi da pobo1ja svoj relativni poboaj u svetskojprivredi." (WALLERSTEIN 1980, str. 176.) Na jednom drugommestu, precizira se i ciklièki moment koji ovom privremenompovlaèenju pogoduje, mom enat koji kombinuje odsustvohegemonije u medju-dravnom sistemu i prisustvo kontrakcijeodnosno B-faze Kondratjeva u svetskoj kapitalistièkoj privredi

119

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

(HOPKINS!WALLERSTEIN/ASSOCIATES 1982a, str. 60.). Sliènostanovite o ovom povlaenju zastupaju i A. G. Frank i S. Amin(AMIN 1985a),

U odeljku 3.1.1., u okvìru razmatranja ciklikih ritmova isekularnih trendova, videli smo da je odnosno na koji naèin jedomainstvo (household) jedna od kljunih institucija savremenogsvetskog sistema i svetske kapitalistiéke privrede. Ovde éemo seupoznati jo samo sa nekoliko znaèajnih pitanja odnosno odgovorakoje su mondijalni postmarksisti, u vezi sa tom institucijom, ujednom nedavnom istraivanju, postavili odnosno ponudili.

Pre svega, smatramo znaéajnim njihovo insistiranje na tomeda domaóinstvo fije ni srodniéka, ni neka druga pred-kapitalistièkagrupa, veé da, sasvim obrnuto, ova institucija pripada samomsreditu svetske kapitalistièke privrede i kapitalizma kao istorijskogsistema, te da je u tom smislu ona posve jedinstvena i savremena:"Domaéinstva su jedna od kljuènih institucionalnih struktura svetskekapitalistiéke privrede. Uvek se pada u greku kada se drutveneinstitucije analiziraju vanistorijski, kao da su one jedan rod iz kogasvaki istorijski sistem proizvodi neku varijantu iii vrstu. Zapravo, (a)viestruke institucionalne strukture odredjenoig istorijskog sistemasu u fundamentalnom smislu unikatne i (b) deo su jednog skupamedjusobno povezanih institucija ... Dodue, moie se osnovanopostaviti pitanje da lije u ranijim sistemima bib iéega sliénog naem'domaéinstvu' (ali se isto pitanje moie postaviti i za takveinstitucionalne koncepte kao to su 'drava' iii

'klasa')."(WALLERSTEIN 1984, str. 17.; Sliéno: SMITH!WALLERSTEIN/EVERS 1984).

Da je upravo povezivanje razlièitih oblika kontrole rada ujedinstvenu svetsku kapitalistièku privredu ona glavna i specifiénastrukturalno-funkcionalna uloga domaéinstva, i eksplicitno je istaklaK. Friedman: "neprekidna ekspanzija kapitalistiékog svetskogsistema zahteva postojanje/ponovno stvaranje raznolikih formi rada,koje se medjusobno kombinuju. Upravo domaéinstvo slui zapovezivanje tih razliéitih izvora dohotka/radnih odnosa."(FRIEDMAN 1984, str. 51.) Drugi su, pak, ovu ubogu dabjeprecizirali i objasnili. Tako, V. Bennholdt-Thomsen, uz razlikovanje

120

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

robne i natura/ne (zapravo, subsistence = za opstanak, uzdravanje,neposrednu potr«snju) proizvodnje kao dva glavna vida drustveneproizvodnje, posebno insistira i na subordinacifli privatizaci/i, ali nei i,ëezavanju, ove druge unutar svetske kapitalistiéke privrede(BENNHOLDT-THOMSEN 1984). Slièno ovome, i H. D. Evers,W. Claus i D. Wong uvode raziikovanje izmedju primarne (radnesnage i ljudskog ivota uopte) i sekundarne reprodukcije (tj.reprodukcije drutvenog i ekonomskog poretka), a zatim posebnoistiu i inaée nepriznat znaéaj i proizvodnost proizvodnje zaneposrednu potronju unutar domaéinstva i sliénih institucija:"Naturalna proizvodnja, u svojim vidovima naturalne reprodukcije udomaéinstvu i kuéne naturalne reprodukcije, vrlo je produktivna utom smislu to, dugorono gledano, omoguéava akumulaciju vikavrednosti, profita i kapitala.'(EVERS/CLAUS/WONG 1984, str.25.)

Uporedjivanje rada za neposrednu potronju unutardomaéinstava u centru (core housework), na jednoj, i rada zaneposrednu potronju na (polu)perif'eriji svetskog kapitalistikogsistema (peripheral subsistence production), na drugoj strani, jo jejedan znaajan doprinos mondijalnih istraivaa domainstva(SMITH/WALLERSTEIN/EVERS 1984). Po jednima, izmedju ovedye vrste rada postoji su.stinska raziika, koja dolazi iz totalnorazliéitih ekonomskih i socijalnih uslova jednog i drugog: "Ipakpostoje znaajne razlike izmedju rada za neposrednu potronju,neformalnih trinih aktivnosti, u perifernim podruèjima i iste vrsteaktivnosti u centru. Te aktivnosti se javijaju u razliëitim uslovima ipodlone su raz1iitim ogranièenjima. ... Kako ja shvatam, kriterijumza definisanje rada za neposrednu potronju je stepenneposrednosti njegovog kontakta sa robama. On zaokruuje ceocikius cirkulacije roba i nema bukvalno nikakvu vrednost izvanrobne proizvodnje. ak bi mogao kao takavda postoji i izvan robneproizvodnje. Time se ne misli da ne-najamnog proizvodnog radanema u raznim ne-kapitalistiékim drutvima, veé samo to da jeukupnost drutvenih strukturalnih odnosa koji obezbedjuju njegovopostojanje i neprekidno reprodukovanje (a time i njegovu prirodu)u tim drutvima sasvim razliéita od one u kapitalistiékom drutvu."

121

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

(SMITH 1984, str. 70. i 75.) Po drugima, medjutim, izmedju ovihpostoji sutinska slinost. Najeksplicitnija zastupnica ove druge tezeje mondijalna feministkinja, Claudia von Werihof. U analitièkom,ali i programatskom tekstu: The Proleteriat Is Dead; Long Live theHousewife, ona, osim one sliènosti, izvodi i ideju o neproletarizaciji, nego generalizaciji nepriznatog i degradirajuéegenskog rada u domaéinstvu (housewifecation), kao nekoj vrsti

negativne odnosno involutivne buduénosti kapitalizma: 2enskopitanje je najoptije ... od svih drutvenih pitanja zato to su svadruga u njemu sadizana .. iene su uvek od onih nize. Ali, samoodozdo ... se celina moe sagledati kao celina. I daije: 'Treéi svetnam stize. ... Eksplicitnije reèeno, naa privreda ée postati'formalizovana', 'feminizovana', 'marginalizovana', naturalizovana',iii domaéièka; jedino neée biti - proletarizovana. .. Moja teza je daée nau buduénost determinisati principi organizacije naturalneproizvodnje, a ne, kako se do sada pretpostavljalo, principiorganizacije najamnog rada. ... Nekvalifikovanost iena je faktièkisuper-kvalifikacija. Na toj besplatnoj proizvodnji i prisvajanjupoèiva ne samo najamni rad, veé i èitava akumulacija. San svihkapitalista nue univerzalizacija najamnog rada, nego univerzalizacijanaturalne proizvodnje." (WERLHOF 1984, str. 131., 138. i 145.)

Za obe gornje teze odnosno perspektive postojiodgovarajuéa empirijska odnosno teorijska argumentacija. Kada jeo onoj prvoj reè, pomenuéemo samo dva niza, medju sobom, uizvesnoj men, kontradiktornih podataka, koja iznosi jedan istiistraivaè, Joana Smith. Na jednom mestu ovaj istraivaè iznosipodatke koji empirijski argumentuju proletarianization", nadrugom "housewifecation" kao perspektivu kapitalizma. Za"housewifecation' i za 'non-proletarianization' uo$te govoripodatak da u nacionalnom dohotku mnogih zemaija periferijene-najamni rad (non-wage labor) uèestvuje i sa 60%, da taj postotakza istu vrstu ekonomskih aktivnosti fije manu éak ni u siromanimoblastima Sjedinjenih Drava, najzad da je i sam prosek tihaktivnosti u svetskoj kapitalistièkoj privredi kao celini (0ko 30%)relativno visok. to je jo znaéajnije, medjutim, "naturalizaciju', a neproletarizaciju rada i ekonomije potvrdjuju i odredjena

122

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

predvidjanja: Neki autori ak predvidjaju da kroz dye decenije ni uSjedinjenim Dravama zvaniàna ekonomija neée zahvatati vie od50%, a moda ée to biti i samo 25% ekonomske aktivnosti (Burns1977). (SMITH 1984, str. 65-66.) Za proJetarizaciju, medjutim,govore podaci koje J. Smith iznosi u jednom drugom danku. Prematim podacima, upravo je proletariza cija odnosno upoljavanjeenskog rada 1970-ih godina u SAD bib glavni izvor privrednog

rasta te zemije u tom periodu. Ernpirijska kontradikcija se, to trebaposebno istaéi, moie prepoznati i u ovom samom poslednjempodatku: 'Ta @enska - M.P.) radna snaga, mada je od najveéegznaaja za kljune ekonomske tokove, tretira se kao da je njen radza te tokove marginaban (A taj rnarginalizujuéi tretman ogleda se upreteno 'part-time' upoljavanju, relativno niirn najamninama zaisti rad i slinom - MP.)' (SMITH 1985, str. 223-226.)

Na ovim i sliènim empirijskim, zasnivaju se i odgovarajuéeteorijske kontradikcije i perspektive. O ovima smo se veé izjasnili navie mesta u prethodnim odeljcima ovog rada. Ovde éemo, ipak, jojednom naglasiti: 1) Da naznaene empinjske i teorijskekontradikcije nisu ni u korn sluaju plod istraívaéke iii teorijskegreke, nego, naprotiv, da manje-vie adekvatno izraìavaju reamekontradikcije svetskog kapitalizma; i 2) Da u tom kontekstu one dyerazlièite, pa i suprotstavljene perspektive, proletarizacija i"naturalizacija" kapitalizma, takodje, nisu plod teonjske greke,nego, naprotiv, izraz iii, jo preciznije, ekstrapoia cija dyeravnopravne moguénosti zapletene u dananjern gru tog sistema.

Pre nego, na kraju ovog odeljka, predjemo i na podrobnijeiziaganje odnosno obrazlaganje "nejednake razmene" i drugihkljuènih koncepata "svetske kapitalistièke privrede", izloiéemo josamo nekoliko pojmovnih odredjenja i distinkcija.

Pre svega, preciznije éemo odrediti i, u izvesnoj men, razvítiosnovne svetsko-sistemske analitièke pojmove, "centar" i

"(polu)perifeniju". U tom skiopu, najpre éemo istaéi da su "centar" i"periferija" samo dye osnovne i polarne zone odnosno kategorijesvetskog kapitalistièkog sistema. Kompietan analitièki niz sastoji seod sledeéih zona odnosno kategorija: "centra", "poluperifenije","periferije" i "vanjske arene" sistema. U svetskom kapitalistièkom

123

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

sistemu, medjutim, ne postoji samo jedan centar, samo jednapoluperiferija i samo jedna periferija odnosno vanjska arena, negovise takvih centara, poluperiferija, periferija i vanjskih arena. Tako,i F. Fröbel i njegovi saradnici sa Max Planck Instituta iz Starnbergaistiéu postojanje tri takva podsistema centara i (polu)periferija usavremenoj svetskoj privredi: 'U tom kontekstu su vrlo jasnispecifini centar-periferija odnosi: Japan - Jugoistona Azija,Zapadna Evropa - Afrika, SAD - region Kariba."(FRÖBEL/HEINRICHS/KREYE 1977, str. 313.)

Pojmovno odredjenje "vanjske arene" kao svetskoj privredispo1janje zone sa kojom ova stupa u trgovake odnose, I.

Wallerstein daje u svom glavnom delu, u Suvremenom svjetskomsistemu (WALLERSTEIN 1986e, str. 228-229.). F. Braudel, pak, usvom glavnom delu (Civilisation and Capitalism) prua istorijskikonkretnija i punija odredjenja tog fenomena. Za konceptualizacijui analizu (ne)razvoja odnosno (ne)razvijenosti u Jugoslaviji,posebno su zanimijiva njegova zapaanja o istrajavanju nerazvijenihregiona ne samo na periferiji, ved i u odredjenim izolovanimtakama iii "depovima nerazvijenosti unutar samih centralnih zonaodnosno zemaija, dak i 1970-ih godina odnosno danas: "Nerazvijeniregioni na rubovima Evrope pruaju brojne primere tih marginalnihekonomija: 'feudalna' Sicilija u osamnaestom veku; Sardinijaturski Balkan ... Medjutim, prava periferna podrudja nisu jedina ukojima se mogu naéi nerazvijene zone. One su rasute Pocentralnim regionima sa lokalnim 'depovima nerazvijenosti', nekimdistriktom iii 'pays', izolovanom planinskom udolinom iii nekimkrajem odseèenim od glavnih saobraéajnica, Sve razvijene privredeimaju svoje 'crne rupe izvan svetskog vremena ... takva 'ostrva' su jopostojala u Francuskoj 1970. godine" (BRAUDEL 1984, str. 40.).Bogatu empirijsku gradju za analizu tog fenomena na tlu Balkana,od XVI veka do danas, pak, prua i jedna sasvim solidna, a moda ijedina Balkan Economic Histoiy, 1550-1950, J. R. Lampea i M. R.Jacksona: spoija dominirana, iznutra ispranjena i deformisana(polu)periferna privreda, èija je (polu)periferizacija bila i ostalazakasnela, teka i neravnomerna, podev od tzv.proto-industrijalizacije, koja je otpodela tek negde oko 1900., pa do

124

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

prave i pune industrijalizacije, od 1914., iii tek od 1945., skupa sasvim prateáim fenomenima, stranim dugovima, zavisnoéu,direktnim investicijama i unutranjim distorzijama i ekstremima - tosu bile i ostale najznaèajnije teorijske i empirijske osobine oveevropske (polu)periferije u poslednja etiri veka(LAMPE/JACKSON 1982).

O svoj (ne)problematiènosti odnosno (ne)relativnosti samihosnovnih pojmova, "centra i "periferije", pak, verovatno da najboljegovore problemi teorijskog i operacionalnog definisanja onogmedju-pojma odnosno "polu-periferije" svetskog sistema. Jedantakav, tini nam se i uspean pokuaj konceptualnog i

operacionalnog odredjenja (junoevropske) poluperiferije(dvadesetog veka) dat je u jednom sasvim novom mondijalnomistraivanju, a posebno u zak1junom prilogu za to istraivanje, iji

je autor G. Arrighi. U tom prilogu Arrighi najpre podseéa naosnovno Wallersteinovo teorijsko odredjenje Po kojem je vrstaekonomskih aktivnosti koje u odredjenoj zemiji preoviadjuju onajod1uujuéi, kvalitativni kriterijum na temeiju kojeg se svemnogobrojne naciona/ne ekonomije mogu razvrstati u tri osnovnegrupe, u centralne, poluperiferne i periferne privrede svetskogsistema. Razvijajuéi i konkretizujuéi ovo Wallersteinovo naelnoodredjenje, Arrighi posebno i sa punim pravom insistira nadmamiókom a ne statikom, i na mondijainom a ne nacionalnomkonceptu ovih grupa. Arrighijeva dinamiéka i mondijalna zarnisaoovih grupa éini sasvim irelevantnim neke do tada uobiéajenekvalitativne kriterijume, na primer i onaj o industrijalizaciji kaoodluéujuéem kriterijumu za raziikovanje centralnih i perifernihprivreda i formacija: "Strukturalne transformacije na nacionalnomnivou.. ne ukazuju nuno na prelaz jedne zone svetske privrede udrugu. One jednostavno mogu da indiciraju promene meovitíhaktivnosti koje karakteriu sväku zonu ... industrijalizacija fije samaPo sebi bila znak da se neka drava pomera ka centralnoj poziciji.Naprotiv, to je ba mogao da bude simptom da industrijskedelatnosti (iii neke od njih) padaju na periferni status. To je prostoilustracija éinjenice da ono to izgieda kao 'razvoj' na nacionalnomnívou moie da bude neodvojivi deo reprodukovanja dihotomije

125

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

centar-periferija na globalnom nivou. Siedi zakljuëak da poiu-periferni po1oaj u svetskoj privredi nikada nije statian. ... Sve veéiznaáaj vertikalno integrisanih TNC (TNC = transnacionalnakompanija - M.P.) u svim granama ekonomske aktivnosti ... rastaei zamagijuje svaku ranije postojeéu korelaciju dihotomije centar-periferija ... i razlike zasnovane na vrsti proizvodnje (na primer,industrija nasuprot poijoprivredi) iii ëak na tehnici koja se koristi(na primer, visoka produktivnost nasuprot niskoj produktivnosti).TNC eine takva raziikovanja irelevantnim, ako su ona uoptemogua." Umesto ovih, jedino relevantan kriterijum raziikovanjacentralnih od perifernih ekonomskih aktivnosti, a tija je, opet,meavina karakteristika poluperifernih privreda, jeste distinkcijaizmedju aktivnosti tzv. sive mase (brain' activities), na jednoj, i

aktivnosti istog izvrenja, na drugoj strani: 'Relevantna je raziikaizmedju aktivnosti koje podrazumevaju donoenje stratekihodiuka, kontrolu i upravijanje, R&D i druge intelektualneaktivnosti, na jednoj strani, i aktivnosti pukog izvravanja, na drugojstrani. ... centralne su one zemije u kojima TNC koncentriu svojeintelektualne aktivnosti, a periferne su one zemije u kojimakoncentriu svoje fizike aktivnosti. U takvim okolnostima bipostojala dva tipa poiu-penfernih zemaija: one koje su stigle docentralne pozicije kakva je odgovarala prethodnoj fazi svetskeprivrede, ali jo ne i do centralne pozicije u novoj fazi; i one ukojima TNC lociraju priuino uravnoteenu meavinu inteiektualnihi fizikih aktivnosti." (ARRIGHT 1985, str. 248., 250. i 275.)

Opera cionalno i kvantitativno G. Arrighi centar,poluperiferiju i periferiju svetskog sistema definie i proveravapreko bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika (GNP percapita). Primenom ovog kriterijuma, on uspeva da dokaeopravdanost Wallersteinovog koncepta polu-penferije, odnosno tri-a ne bi-modainu distribuciju zemaija i stanovnitva: "Sudeéi Ponajnovijim podacima Svetske banke (1983:148-49), Wallersteinovakonceptualizacija je poloila ovaj jednostavni test. Ostavljajub Postrani dñave sa manje od jednog miiiona stanovnika, moemo dare-kiasifikujemo sve ostale drave u pet grupa prema GNP percapita i da dobijemo jasnu tri-modalnu distribuciju kako broja

126

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

drava tako i procenta svetskog stanovnita koje otpada na tedrave u svakoj od grupa.

TABELA 10.1

(ARRIGHJ 1985, str. 245-246.) Pa ipak, ni Arrighi ne moie a da neprizna i izvesnu prob1ematinost, relativnost i ambivalentnost dokoje dovodi primena i ovog kriterijuma. Na primeru zemaija JuneEvrope, ta prob1ematinost, relativnost i ambivalentnost izgledaovako: "Prilino je zanimijivo da ova klasifikacija donekie daje zapravo kako Wallersteinovoj pretpostavci da te zemije (Portugalija,Spanija, Italija, Grèka, Turska) zauzimaju pomalo polu-perifernupoziciju u svetskoj privredi, tako i onima koji su isticali raziikemedju pozicijama junoevropskih zemaija. Naime, dok nijedna ottih zemaija ne spada ni u perifernu ni u centralnu zonu (grupe I iIII), njihove pozicije su iroko rasprostrte unutar i preko granicasrednjih zona. Samo tri od tih pet drava spadaju u nesporno polu-perifernu zonu (grupa II), ali je jedna od njih (Turska) blizu njenedonje granice (1500 dolara); jedna od njih (Grèka) je blizu gornjegranice (4500 dolara), dok je jedino Portugalija, sa GNP per capitaod pribliìno 2500 dolara, relativno blizu sredine. Preostale dyezemije (Spanija, sa GNP per capita od 5640 dolara i Italija, sa GNPod 6940 dolara) spadaju u 'nièiju zemiju' koja odvaja nepobitnopolu-periferne od nepobitno centralnih zemaija (grupa Il/Ill)."(ARRIGHI 1985, str. 246-247.) Sva problematiènost, relativnost iambivalentnost do koje dovodi primena reèenog kriterijuma, joboije se vidi na primeru Italije. Za raziiku od Petera Langea koji,upravo radi razreenja pomenute ambivalentnosti, za posleratnuItaliju konstruie èak i novu, prelaznu sistemsku poziciju, perimetarcentra ('perimeter of the core"; perimeter = vanjski obod zatvorenegeometrijske figure) (LANGE 1985, str, 185.), Giovanni Arrighi je

127

Grupa GNP per capita- u dolarima-

Broj dizava Procenat svetskogstanovnitva

I manje od 800 50 58

1/II 800-1500 19 5

II 1500-4500 31 20

Il/Ill 4500 - 9000 10 3

III vie od 9000 19 14

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

skion da tu poziciju, ipak, tretira pre kao zonu za sebe, nego kaoneku prelaznu iii graninu liniju: vano je da se shvati da postojeneke znaéajne raziike izmedju perimetra centra kako ga Langedefinie i kako je on ovde re-definisan. ... re-definisan kao 'nièijazemija'... perimetar centra fije demarkaciona linija izmedju dyezone, veé je on sam zona - jedna relativno prazna, ali vrlo irokazona. (ARRIGHI 1985, str. 247.)

Raspravu o nejednakoj razmeni i drugim kljunimkonceptima svetske kapitalistike privrede ostavili smo za kraj ovogodeljka.

Pri paljivijem posmatranju, celokupnu, posebnomarksistiéku i neo- odnosno post-marksisti&u literaturu o svetskojkapitahstiëkoj privredi, moguée je podeliti u dva problemska kruga,u 1) onaj koji se bavi analizom odnosa izmedju centra iperiferije (injegov je glavni deo upravo koncept nejednake razmene), i 2) onajkoji se bavi odnosom izmedju pojedinih rivalskih nacionalnihprivreda unutar samog centra svetskog kapitalistièkog sistema. Saonim prvim upoznaéemo se podrobnije, na ovaj drugi samo éemouputiti, i to izraavajuéi slaganje sa sudom M. Vojnoviéa, Po kojemje teorijski spor izmedju zastupnika konkurencije odnosnomonopola, na jednoj strani, i ultra-imperijalizma, na drugoj,praktino reen u korist onih prvih: "Nae je gledite da procesimonopolizacije ne ukidaju konkurenciju ... Za raziiku od shvatanjaKauckog da konkurencija iòezava u najnovijoj fazi kapitalizma(koncepcija tzv. ultra-imperijalizma) treba podvuéi da nikako neprestaje konkurencija unutar transnacionalnog finansijskogkapitala, uprkos jakih homogenizujuéih tendencija. ... konkurencijaje dohila svetski karakter ... U ovom svetu kapitala jednako deluju iinioci homogenizacije (odnosno monopolizacije, monopola - M. P.)

i sue konkurencije." (VOJNOVIt 1986, str. 16. i 62.)

Veé smo pomenuli da je autor teorijskog konceptanejednake razmene (unequal exchange) gréko-francuskipolit-ekonomist, Arghiri Emmanuel. U svom glavnom delu,dvotomnoj Nejednakoj razmeni (Raspravi o antagonizmima umedjunarodnim ekonomskim odnosima, kako glasi podnaslov dela, isa veoma znaéajnim Predgovorom i Teorijskim napomenama

128

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

Charlesa Betteiheima), on, Po naem miljenju, i bez obzira naizvesne sporne iii ak slabe taéke koncepta, uspeva da zasnuje irazvije relativno onginalnu i konzistentnu ideju odnosnoobjanjenje svetske kapitalistiéke privrede.

Kao pristalica radne teorije vrednosti, A. Emmanuel, ustvari, pokuava "ono to je Ohlin s pravom predbacio pristalicamaradne teorije vrijednosti da nisu uéinili: integrirati medjunarodnuvrijednost u opóu teoriju vrijednosti.' (EMMANUEL 1974, str. 34.)U tom nastojanju on polazi, pre svega, od dva faktora, od éinjenice,naime, da u medjunarodnim ekonomskim odnosima istovremeno 1)postoji mobilnost kapitala, ali 2) ne i radne snage kao "faktoraproizvodnje, usled éega u ovima dolazi do izjednaéavanja profitnestope odnosno profita, ali ne i najamnine (EMMANUEL 1974, str.78-81.). Logiéna konsekvenca ove neuskiadjenosti je - nejednakarazmena: "nejednaka razmjena je odnos ravnoteìnih cijena koji seuspostavija uslijed podjednake raspodjele profita izinedju regija saYnstitucionalno' razlióitim stopama vika vrijedn osti"(EMMANUEL 1974, str. 99.).

Glavnim mehanizmom medjunarodne ekonomije nejednakarazmena postaje tek od druge polovine XIX veka: "Tek u drugojpolovici XIX stoljeéa je u industrijaliziranim zemijamasocio-historijski faktor (kao faktor najamnina - M. P.) poéeostvarno djelovati i tek tada dolazi do promjene. Snagom obiéajanastavilo se tu i tamo govoriti o cijeni kruha, ali najamnina se tadaveé uzdigla iznad barutine pukog odranja. Istovremeno su izmedjuzemalja i grupa zemalja nikli tragovi diskontinuiteta.(EMMANUEL 1974, str. 88.) U vezi sa poslednjom reéenicomcitata, podsetiéemo samo na empirijske odnosno statistiéke uvide inalaze F. Braudela koje smo veé izloili u odeljku 3.1.2., a kojipotvrdjuju XIX vek kao vek (poéetka) nejednake razmene i

(ne)razvoja u medjunarodnoj ekonomiji. Isti moment, samo joodredjenije i preciznije, istiée i S. Amin. On nejednaku razmenuvezuje za promene koje su se zbile negde oko 1880-1890. godine,odnosno za pojavu monopola i tzv. radnièke aristokratije u centru iistovremeno i tom pojavom uslovljeno (za nerazvijene zemije)pogoranje medjunarodnih uslova razmene: "Prebisch, kao i

129

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

Emmanuel, ne vide ovu duboku vezu - koja je bitna - izmedjupogoravanja uvjeta razmjene nerazvijenih zemalja i pojaveradnièke aristokracije koju omoguéuje monopol nakon 1880.godine. (AMIN 1978, str. 102.)

Jedna od siabijih taaka Emmanuelovog teorijskogkoncepta svakako je njegovo zadravanje ískljuëivo u sferi ra.zmene.U tom smislu, kritike C. Betteiheima i W. Schoelera su, Po naemmiIjenju, opravdane: 'Treba ovdje zapaziti ... da ideja o

'eksploataciji', koja bi poivala na jednostavnim odnosima razmj ene,samo ukazuje na postojanje jednog problema: problemareprodukcije te razmjene - a ta reprodukcija nuno upuéuje natragna specifine odnose proizvodnje iju prirodu treba precizirati.Priroda i specifina kombinacija proizvodnih snaga i proizvodnihodnosa u siromanim zemijama pod okriljem kapitalistièkihsvjetskih odnosa jest ono to èini objektivnu osnovu 'siromatva'izvjesnih zemalja, dominiranih zemaija, i to objanjava i niskenajamnine i nejednaku razmjenu ... Ta specifièna kombinacija,kombinacija unutra.njTh proizvodnih odnosa sa svjetskimproizvodnim, ideolokim i politièkim odnosima radja ono to jeoznaèeno izrazom 'blokiranje proizvodnih snaga' dorniniranihzemalja. ... Nije, dakie, rijeé o prostom odnosu razmjene ... nego jeodredjena kombinacija proizvodnih snaga i drutvenih odnosa onoto stvara objektivne uvjete da se u dominiranim zemijama odrava

bijedan nivo najamnina' (BETTELHEIM 1974a, str. 133., 147., 149.i 150.; Slièno i: SCHOELER 1978).

Preko nejednake razmene na taj naèin dolazimo donejednake proizvodnje odnosno proizvodnih snaga, a preko ovih ido nejednake produktivnosti rada, kao do najdubljeg i objektivnogosnova (ne)razvoja i zavisnosti. C. Bettelheim i drugi taj osnov spravom istièu. U pravu su, medjutim i A. Emmanuel i ostali kada tajosnov dopunjuju subjektivnim momentom: monopolom, sindikatom,imperijalizmom i buizo-proletarijatom, pre svega (EMMANUEL1974, str. 139-155.). Dijalektika, a ne eklektika poiiticke ekonomijeipolitike, objektivnih i subjektivnih snaga, kljuc7e i za razumevanjenejednake razmene i drugih mehanizama svetske kapitalistiökeprivrede harem odposlednje óetvrtine XIX veka: 'Kod Manca je to

130

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

formiranje (vrednosti radne snage - M.P.) analizirano, kao i ostalo,sa stanovita dijalekti&og odnosa izmedu objektivnih sua (zakonaakumulacije) i subjektivnih snaga (kiasne borbe). Ovaj dija1ektikipristup su neki autori postepeno zamenili prostim jednostranimstanovitem....Neki, kao Emmanuel, uzimaju u obzir samo sub-jektivne snage i u tom kontekstu, najamnina postaje ... nezavisnavarijabla. Njegovi kritiari su, podjednako jednostrano, isticaliprvenstveni znaéaj objektivnog faktora ... odnos najamnina-produktivnost, ovako loe formulisan, vraa nas na mehanicistiékiekonomizam....Objektivni uslovi i subjektivne snage deluju, i

povratno deluju, jedni na druge. (AMIN 1977, str. 195. i 208.)

Dijalektika suhjekta i objekta koju smo upravo izloiliomoguéava i preciznije objanjenje nejednake razmene, a presvega njeno analitièko cepanje na dva dela: 1) prvi, koji je primaran,objektivan i polit-ekonomski, koji izraava raziike koje izmedjurazlièitih nacionalnih ekonomija odnosno radova objektivno postojeu proizvodnosti radova, koji je u tom smislu analogan kategonjiekstra vika vrednosti u nacionalnoj ekonomiji, i koji, stoga, i nezasluuje ime nejednake razmene u uem i pravom smislu te reèi, i2) drugi, koji je izveden, subjektivan i politièki, koji je izraz politièkepodeijenosti i nejednakosti, te novih, medjunarodnih strukturadominacije i impenjalizma u savremenom svetu, koji je u tom smislukombinacija ekonomske i vanekonomske prinude u svetskomrazmeru, koji predstavlja ono preko objektivno uslovlj ene raziike uproizvodnosti rada, i koji, stoga, jedino zas1uuje ime nejednakerazmene. Ovo dvojstvo nagovestio je veé i A. Emmanuel(EMMANUEL 1974, str. 89.: 'Prvi oblik neekvïvalentnosti: jednakestope vika vrijednosti uz nejednake organske sastave" i 96.:"Neekvivalentnost u pravom smislu/Nejednake stope vikavrijednosti). Sasvim eksplicitno, medjutim, istièu ga tek S. Amin iW. Schoeler: Proizvodi koje izvozi periferija su znaèajni (za Kapital- M. P.) u onoj men u kojoj je raziika izmedju plaéanja radnika veéanego to je razlika u produktivnosti rada. A to stanje se moieodrati jer ée drutvo svim raspoloivim sredstvima - ekonomskim ineekonomskim - biti podredjeno ovoj novoj ekonomskoj funkciji:obezbedjivanju relativno jeftine radne snage izvoznom sektoru.

131

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

(AMIN 1978b, str. 70.; Slino: SCHOELER 1978) Iii, joeksplicitnije, u obliku prorauna: "Ovaj proraêun sastoji se usistematskom poredjenju stvarnih produktivnosti i naknada za rad iotkriva da je odstupanje neprestano usmereno u istom pravcu:naknade za rad na periferiji su uvek mnogo slabije od odgovarajuéihproduktivnosti; i to odstupanje je uvek znatno. To jednostavnoznai da se beda radnika sa periferije ne moie objasniti samozaostajanjem nivoa razvoja proizvodnih snaga." (AMIN 1978a, str.14.)

Pre nego predjemo na suitinsko objanjenje nejednakerazmene, to jest na pitanje solidarnosti kiase odnosno nacije kaonjeno najdublje ekonomsko i politi&o utemeijenje, upoznaéemo sejo samo sa rezultatima jednog novijeg empirijskog istraivanja, kojigovore o stvarnom smeru kretanja kapitala u svetskoj kapitalistikojprivredi. Ovi rezultati treba da nam omogue da o eksploataciji umedjunarodnim ekonomskim odnosima, i o solidarnosti klaseodnosno nacije koja je s njom u bliskoj vezi, razgovaramo bezuobiajenih ideo1okih i slinih optereéenja.

Po kIasinoj marksistièkoj teoriji smer kretanja kapitala,usled dejstva zakona tendencijskog pada profitne stope, ide odcentra prema periferiji svetskog sistema, Po neomarksistima tajsmer je, usled monopoiske strukture svetske privrede, obrnut, i ideod periferije ka centru svetskog sistema. Ovaj teorijski spor,ameriki ortodoksni marksist, Al Szymanski nastoji i u izvesnoj menuspeva da rei putem jednog empirijskog odnosno statistikogistraivanja. Nalazi tog istraivanja, medjutim, nisu bili jednoznani.Oni to nisu bili pogotovo u vremenskoj dimenziji: 'U peniodu1956-67. vige kapitala je novouloeno u zemijama Treéeg sveta negoto je iz njih repatrirano. ... Medjutim, u periodu 1968-71. ovaj

koeficijent (repatrijacije, oko 0,70 - M. P.) raste na skoro 1,5, tj.skoro za polovinu je veéa repatnijacija nego to su nova ulaganja unerazvijene zemije. Dakie, tokom veéeg dela posmatranog periodapodaci podravaju klasiènu marksistièku poziciju, ali u najnovijevreme podrku dobija pozicija neomarksista." (SZYMANSKJ 1976,str. 224.) Za ovaj, noviji period, slièan, zapravo jo jednoznaènijipodatak, iznosi i M. Vojnovié: "U periodu izmedju 1965. i 1970.

132

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

godine, priliv kapitala u 43 zemlje u razvoju iznosio je samo 30odsto odliva prihoda stranim investitorima.' (VOJNOVIC 1974, str.30.; Slièno: LATOUCI-IE 1978, str. 99.) H. Jaffe, pak, oveempirijske injenice i relacije i teorijski i slikovito uoptava iizraava: 'Ovaj tok (Od Juga odnosno Istoka prema Zapadu - M.P.) jeste centrivetaina sua koja odrava svetski sistem. Ona jebalansirana, medjutim, centrifugalnom silom, to jest izvozomkapitala. Ove dye sue predstavljaju osnovnu dinamiku stabilneravnotee svetskog kapitalistikog sistema Naime, ukoliko dodje donekog pomeranja, organizam u celini nema tendenciju ka 'padu iiiruenju, veé ka vraanju u stanje ravnotee." (JAFFE 1986)

Za sam kraj ostavili smo zapravo najznaajnije pitanje.Pitanje solidarn osti kiase odnosno nacije najotvorenije i

najdirektnije je postavio A. Emmanuel: Nade koje jerevolucionarni marksizam polagao u ovu solidarnost (Misli se namedjunarodnu solidarnost radnika- M. P.) bile su poslednjih godinatako grubo iznevjerene da je moda vrijeme da se oslobodimo ovogtabua. ... sukob izmedju bogatih i siromanih nacija na putu (je) dadobije prevagu nad kiasnim antagonizmom. ... Nije konzervativizamrukovodilaca koio revolucionarni elan masa, kako se mislilo ukrugu marksista-lenjinista, veé spora ali postojana svijest masa osvojoj pripadnosti privilegiranim eksploatatorskim nacijama ... Takosu radnici najrazvijenijih kapita1istikih zemaija u prvim redovimaborbe za odbranu nacionalnih interesa. (EMMANUEL 1974a, str.27-30.) Na taj nain, A. Emmanuel je bio prvi koji je u prvi plan,umesto unutar-nacionalnog antagonizma (izmedju buroazije i

proletarijata), stavio medju-nacionalne razlike i suprotnosti(izmedju 'bogatih i siromanih nacija", iii, kako e to joeksplicitnije reéi S. Amin, izmedju buroaskih i proleterskihnacija': AMIN 1978, str. 25-30.). Uz S. Amina i druge, i I.Wallerstein i drugi mondijalni postmarksisti, ovaj Emmanuelovdopnnos u potpunosti su preuzeli. Taj doprinos smatramo jednimod najznaajnijih u neo- odnosno post-marksizmu druge polovineXX veka. C. Betteiheim u izvesnoj men jeste u pravu kada 'pojmueksploatacije siromanih zemaija od strane bogatih zemalja' A.Emmanuela prigovara 'niz efekata okultacije odnosno zamraenja

133

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

unutar-nacionalnih, klasnih razlika i suprotnosti (BETTELHEIM1974a, str. 161.). Ipak, tom smo pojmu dali status jedne odnajznaajnijih teorijskih inovacija u ovom veku, imajuéi u vidu danajveéi deo one nacionalne okultacije ima svoj osnov u samojpromenjenoj drutvenoj, ekonomskoj i politikoj stvarnosti XXveka.

Glavni polit-ekonomski 5inioci objektivno postojeéenacionalne solidarnosti odnosno okultacije o kojoj je ovde ree, jesu:1) reformistiêkiÇ socíjaldemokratski, pa i evrokomunistikipripremijeni radnióki pokret (AMIN 1978a, str. 16,), odnosno"hurfo-proletarijat" centra, kako ga jo stroije odredjuje H. Jaffe(JAFFE 1986), i, na temelju ovoga izgradjeni: 2) kiasni savez¡zmedju bur.ioazije i proletarijata centra, savez kojeg je glavna,epohalna svrha i thnak u ovom veku - efektno prenoenjenajrazornijih dejstava strukturalne krize kapitalizma jz centralnih u(polu)periferne zone svetskog sistema (AMIN 1978, str. 160.).Lenjinova "radniëka aristokratija bila je samo maglovit i, madalucidan, apsolutno nedovoijan nagovetaj opisanog"burfo-proletarijata". U novijoj i najnovijoj neo- i post-marksistikoji drugoj socijalistikoj literaturi, pak, sutinski ista iii bliska idejafije uopte usamijena. Samo zbog toga to se u ovom radu ipakkoncentriemo pre svega na doprinose mondijalista, od onih drugihovde éemo samo podsetiti odnosno uputiti na nekolikokarakteristinih. Podseéamo na 'welfare-warfare state' (dravuratovanja i blagostanja) i na "expansionist consensus'(ekspanzionistiëku saglasnost) J. OConnora (O'CONNOR 1973,str. 151-153.), a upuéujemo jo i na "strategiju podele" i kooptacijeradne snage kojoj kapital, Po J. Attaliju i M. Guillaumeu, svesnopribegava od 1930-ih (ATTALI/GUILLAUME 1978, str. 169-170.),i ideju "mass consumption" (masovne potronje) kao glavnogsredstva 'normalizovanja i ukljuivanja najamne radne snage uproces akumulacije i reprodukcije kapitala, kojem ukljuivanju,prema relativno originalnim analizama A. Lipietza, jednog odglavnih predstavnika tzv. teorije regulacije, kapitalizam pristupa uperiodu izmedju 1930. i 1945. (LIPIETZ 1987, str. 36.).

134

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor

Analiza problema solidarnosti klase odnosno nacije to smoju upravo izIoili bila je uglavnom polit-ekonomske naravi, Kaotakva, ona predstavlja neku vrstu pripreme i baze za po1itiko1okarazmatranja o naciji-klasi (A. Emmanuel) i imperijalizmu uodeljku 4.1.2.. U istom odeljku izloiemo i mondijalnure-interpretaciju dijalektike klasiònih, Marxovih i Weberovihkategorija kiase i statusne grupe (nacije), kao jo jedan, socioJokivid onog istog osnovnog problema.

135

PDF compression, OCR, web optimization using a watermarked evaluation copy of CVISION PDFCompressor