galaksija 1977 02 · amiiwsijf) 58 inmemoriam dzemalbijedic medunarodni odnosi prelomnozasedanje...

T recaindust rijska

revolucija

TajanstveneKirlijanovefotografije

3I1LI1KSIJI1CASOPIS ZA POPULARIZACIJU NAUKE BROJ 58 FEBRUAR 1977. 10 D

snmNsijn

ss

BROl 58FEBRUARVI GODINACENA 10 D2/77 sninHSUii

Casopis za popularizaciju nauke

SADR^AJ

MEDUNAROONI ODNOSI; Ka novom svet-skom poretku ANAUKA U SVETU: ..Energetska osnova'* Zam-bije 6PRONALAZASTVO: ,,Zakopani" oronalasci 7ASTRONOMIJA; Sapat kosmiOkog rodenja 8Dlin na Kavkazu nASTRONAUTIKA: Japan uVasioni 12Vest! Iz astronomlje i astronautike 14Godina Marsa 16

VA2DUHOPLOVSTVO: Novi supersonik.... 17

OPSteNARODNA ODBRANA; Prvi doktor vo)-

nih nauka Jugoslavije 18

ZASTITA 2IVOTNE SREDINE; Godina velike

akcije 20MAsINSTVO: Bududnost proizvodnog ma§ln-stva 22QEOFIZIKA: Dmgl trijumf Milankovida 24ENERGETIKA; Kako zauzdali Sunce 26ZANIMUtVA NAUKA 30FELJTON: Nad IzveStajima odevidaca 33PREOBRA2ENONEBO... 38Poster: Istorija Sundevog sistema 40Pedinski crteii i — hemija 42Kvadratura kruga iz neolita 43Baze na Mesecu 45NAUCNA FANTASTiKA; Casopis za naudnufantastiku 50,,ANDROMEDIN“ zbornik jugoslovenskih pi-

saca SF pride 51HOSi CiNiCl: Utopija 52NUKLEARNA FIZIKA: Otkrida pod znakompitanja 54BIOLOGIJA: Sampioni ,,nemogudeg“iivota 55NEl/ROLOGiJA; Mozak kao maSina 56MEDiCiNA— Reu ma— najdedda bolest .. 56ORNiTOLOGIJA; Proreflene ptice 59TEHNOLOQIJA; Ugijenidnaviakna 60MOZAiK 62FUTUROLOGIJA: Treda industrijska revoiuci-

ja... 64ARHEOLOGIJA; Pradovek s Anda 67KVIZ ..GALAKSlJE „Najvi§e'‘ nagrade nasvetu 68PSIHOTRONiKA: Sad ga vidid — sad ga nevidiS 71

..GALAKSIJA " U SkOLI: ZaSto dovek istraiu-

je 74Poverenje u nauku 75Najdraii uditelj 76Da ii TV stvara analfabete 76Kako radi iiroskop 77VITRiNA 78VESTI IZ NAUKE I TEHNIKE 79

amiiwsijf)

58

In memoriam

Dzemal BijedicMedunarodniodnosiPrelomno zasedanjeUNESCO-a Ka novomsvetskom poretkuTaniua — speciialno za ..Galaksliu" B

4

^ednSlvT Clnog veda < ilsn Predaednlit5KJ drug Dfamtt BIjedId, zaiuuii

iprugom Razl|om, it

Oieinal Blledid ]• rodan 1

godlna u MoBtaru. Prekal|anl,

dialnl akolavac I komunlita, Dta-

NOR^odpralh^lanaTvrinalMn^^^

Istovramano. dolaskoirtalo SIV, on Izrasts u krupnu

|

ilotrenaku polltliku lldnoat zatu ulogu neraakkflvo vazane

rSa'

nomaka I druktva'

pravnih I pravlinih medunaro

Uemal Bljadld Ja noillac Partl-

zantka tpamenica 1M1, Ordananacodnog oatobodania, Ordana r

iunaka aocitallatlSkog r

Devetnaealo ganeralno zasa-dan|e Organizaclje UK zaobrazovanja, nauku i kuHunj(UNESCO) u Nairobiju, prwo natiu Afrike, bllo ja pa tnnego6emu znaialan medunarodnidogadaj.'Ako se poda od 6I-

njanica da |a odriano I u ape-clfidnlm ualovlma koji odraia-vaju zblvanja na medunarod-no| tceni, nlje neraaino ra6l dasu rezultali palonedaijnog za-sedanja ove znaSajne Inatitu-

cija UN najvlie i(o aa u datomIranutku moglo poattdi. Od at-

moafere u koj^ ja pripremanaI zapoCInjala pa do alvaranja

normalniti ualova za njen rad— relaclja |a na kojoj au aakretale raznollke prognoze.

Devetnaesto zasedanjeUNESCO-a poielo ja u atmos-feri pritlsaka koji su se granliill

sa ucanama i pretnjama. Bioja to odraz potpuno dlvergent-

UNESCO-'a’^ n(egOToj°ulozf uporodici Ujedinjenih nacija, veiI teinama o kojima Ce rasprav-

Ijaii. To je kulmirtlralo u optui-bama o ,,poIlt)zaci|i" UNESCO-

-a Daziranim na tvrdnjama daOrganizacija za obrazovanja,

nauku I kulturu poilnje da sebavl pitanjima koja, navodno.nlsu u domertu njenlh direkinib

zadataka Jednl su pretill danede pladatl svoj doprinos bud-ietu organizaclje, drug! da dertapustiti zasedanje ukollko imraspon diskuslonlh tema na bu-de po voiji, dok su tredi prlbe-

gavali pratnjama o apstlnencljl

Hi dak opsirukcljl u donoSenjuodiuka.

Sta je suitina?Vremena su se nepovratno

promenlla, a promene su — naiaiost mnogih koji napukotlna-ma savremenog sveta grade

svoj elltizam — neumitnosi 1

suStInskI taktor progresa. JoSod poslednjeg zasedanja, pre

dve godine u Parizu, proliv

UNESCO-a je vodenakempanjakoja je osclllrala po intenzitetu I

sadriirl a blla |e taktidkl upere-

na protiv nastojanja nesvrstanib

I drugih zemaija u razvoju da se

brie menjaju odno^ koji vlada-

ju u rredunarodnoj zajednici,

da se odstrane ostaci proSloslI I

da UNESCO na delu potvrdi

phncipe svoje univerzalnostl,

oslobodi sa svoje „eurocentnd-nostl" 1 osedsnja da je organi-zacija stvorena u Evropl. u ko-

Joj vladaju podele ne „bogate’' I i

,4iromadne" i psihologija „ml- I

losrda ’ prvib premadrugima. U I

Ime takvog ,.elltlzma" dosta pu-ta bllo je vidijivo nastojanje,

kao u sludaju Izraela, da se..elite" zaStitnIdkl postavija sa-

me prema ..elltnim zemljama".Slobodno moiemo redi da.

shodno tome, najzunadajnljl re-

zultati skupa u Najrobiju odra-iavaju ukijudivanje UNESCO-au napore za stvaranje rtovog

medunerodnog ekonomskogporetka I saglasnosi vedine od141 zemlje dianice da bez no-

vog svetskog poretka u obrazo-vanju, rtauci, kuituri I na planu

Informisanja ne moiebib krela-

nja Ka opStem razvoju meduna-rodne zajednice u ustovimajednakog I opSteg mira.

Nauka, obrazovanje I kultura ,

bitnl su faktorl razvoja I eman-clpaclje u savremenom svetu. I

Ree je 0 procesu odredenomsamim niestom koje ove delat-

nostl Im^u u opSt.m dru&tve-

nim kretanjima. Istina je da te

delatnosti danas nemaju takvo

meslo u ukupnosti riaieg sveta

kakvo im odreduje njihov fak-

tifikl znafiaj, $to jslovijavaju

brojnl faktori vezani za karakter

druitveno-prolzvodnih odnosa.stepena razvljenoatl pojedinihdruSlava I protivrapnosti koje

na tim odnosima izrastaju. Urazvijanju medunarodne sarad-

nje, ove deiatnoati dobljaju

izvanredan zna6aj, pa zbog to-

ga I transfer nauke i tebnoiogljeI njihovo globeino kortSdenje

poslaju sredstvo neokolonijal-

nlh phtisaka i ucena. Znafiaj

probfema u callni Je odrazilo I

zasedanje UNESCO-a kao po-zvanl medunarodni forum da se

Moglo bi se redi da je skup uNajrobiju, kao I mrtogi pre nje-

ga. odrazio u vellkoj men reSe-

nost naroda u razvoju da krozspecifidan proces „mentalnedekolonizaclje" Izvrie reafirme-

clju sopstvenih kultura, jer ovavrsta dekolonizaclje Ima avojvrhunski znadaj posle tIzICkog

oslobadanja od kolonijalnlh

siega. Odaile > zakijudak da kul-

tuml Identitet naroda jeste zna-dajan faktor nacionalne rfezavl-

snosti, suverenosti I drudtvenecelovltosti, bez dega nema rav-

nopravne medunarodne sarad-nje i razmene.

,,Eksplozivne“ temei metodi

Ovo su prlrrcipljelnl okviri ukojima se kretalo nasfupanjevedine nesvretanlh I zem^ja u

razvoju na zasedanju u Najrobi-

ju. Tl okvirl su postall korrstanta

diskusija ns svim medunarod-nlm forumlma, all daju i prostor

stvaranju koncepclje raznih ot-

pora sa suprotnih, monopoll-stldklb poziclja. Polazne osno-ve nesvrslanih bile su odlukenjihovih najvidih skupova, po-sebno Pete konferenclje u Ko-lombu. preko kojih vide nlko

nlje mogao 1 ne mo2e olako daprelazl.

Danas, vide nego Ikada brza

razmena informaclja u oblastl-

ma nauke. kulture i obrazova-nja posiaje bitan faktor razvoja.

Zbog toga se u Najrobiju pro-

blem irtformisanja javio kao..eksploztvna” I moida najvai-

nlja tema, u svIm njegovlmaspektima. Bio je to. uprkossvim kodenjima, podetak diroke

medunarodrte debate o proble-

mu koji je ved ozvanlden terml-

nom ..dekolorrizacije Informaci-

|a". odnosno razbijanje jedneod poslednjih kolonljalno-mo-

nopolistidkih tvnlava naiegvremena. U Najrobiju, ali I pre

njega. debate na ovu temu po-dela je razmatranjem Deklaracl-je 0 ulozi sredslava maaovnog

Informlsanja u jadanju mira 1

madunarodrtog razumevanja,borbi protiv rasizma i aparthej-da > odgovomosti vlada za me-dunarodnu aktivnost sredstavainformlsanja koja su pod njiho-

vom jurlsdikcljom. Sam naslovdeklaraclje, dijl je autor Sovjel-ski Savez a podnosilac u Imepedesetak zemalja Irak, bio je

dovoljan da izazove iritiranost

zapadne dtampe I krugova. Po-dela je debate Koja se vodila na

relacljl ..slobode Stampe" I .,za-

vodanja driavne cenzure".Nesvrstani su podrZail de-

klaraclju, polazedi pre svega odpolrebe otvarenja diskusija oovom znadajnom problemu.

Medutim, nagiaiavall 'su daizmedu ove dve tadke debate,koja 'je poprlmala I blokovsKeokvire, leie brojnl problem! koji

su toliko relevantni za zemlje u

razvoju (razvoj komunikacijatehnolodkih I kadrovskih struk-

lura ltd). Interesantno je da je

deklareclja, zajedno sa rezolu-cijom 0 novom ekonomskomporetku. dospela u njke lako-

zvane,.pregovara£kegmpe'’(24zemlje) sivorene na poOetku za-

sedanja da se bavi ..vruCim te-

mama" i da podnese plenarnojsednici prihvatijive teksiove.

Medutim, manipulac'jama I

odugovlaCenjem, procedural-nlm I drugim zaikoljicama, de-

klaraclja o sredstvlma masov-nog intormisanja osiavijena je

za Idude zasedanje UNESCO-a,a pregovaradkB grupa je pod-nela plenumu anemibnu rezolu-

ciju 0 novom ekonomskom po-retku. Mora se reii da su u ovomposlednjem sluCaju zemlje urazvoju nastupile kao jedinstve-

na grupa, da bl se kongovalemnoge stvarl. I ne samo u ovomsludaju.

Uspeh nesvrstanih

UNESCO bl trebalo da imaveliku ulogu u definisanju obra-

zovnih nauCnih I kutiumihaspekata novog poretka iljl sa-

stavrtl deo, kako se to k^e urezolucljl, moraju pre svega bit!

poStovanje nacionalne nezavl-snostl svake zemlje i njenogsuvereniteta. Donele su > drugeznaCajne odluke t rezolucije ko-je sada postaju obavezujuCI ak-

ti UNESCO-a: principl za drugudekadu razvoja, rezolucija ooduvanju mira I miroljubive sa-

radnje medu Ijudima i narodl-

ma, rezolucija o osudi kolonija-

lizma, rasizma I apartneida,

usvajanje plana akcije koju beUNESCO preduzeti u oblasti ra-

zvoja komunikacija u zemljamau razvoju. Zapaieno mesto usvemu ovome imaju preporukei odluke nedavnib skupova ne-

svrstanih. i one su sada uklju-

iena u dokumente 19. zase-

Postavljajubl odiuino svojaprava na ravnopravan sislem

Informlsanja u svetu, odbljajubi

da budu samo prosti primaoci..triziranih" Informaclja koje neodraiavaju njihovu stvarnost I

probeleme, nesvrstane i drugezemlje u razvoju izborile su seza Sire. ukljuSIvanje UNESCO-au reSavanje njihovih problemsna ovom domenu. U rezolucljl

koja je usvojene akiamacijomna plenumu (podnosioci Tunis.

Jugoslavija i mrtogobrojne dru-

gs zemlje) Izrlbito se pru2a po-

drSka odiuksma skupova nesvr-stanih I novostvorenom Pulu

agencija nesvrstanih zemalja.

UNESCO je prihvatio da ube-stvuje u akcijama za jabanje

tehnibke. materljalne i kadrov-ske baze u agencijama I Stampi

zemalja u razvoju bime je I

akcija Pula nesvrstanih dobllasvojevrsno priznanje kao jedan

od puteva ka stvaranju ravno-

pravnog Informativnog poretka

Zakijubak bi bio da je zase-

danje u N^robiju odrazilo onubitnu komponentu medunarod-nlh krelanja koja se reflektuje uteinjl naroda za polltibkom I

ekonomskom nezavisnoibu I

emancipacijom u svim onimdomenima kojl se suStinskI jav-

Ijaju kao osnove sveta ravno-pravne sutraSnjice.

illla Mimics

Delegaciju Jugaslavije na 19. generalnom zasadanjuUNESCO-a predvodio je 6lan SIV i predsednik Saveznogkomilata za nauku i kulluru Trpe Jakoi/levski. U delegacljl subill predsednik jugoslovenake komisije za saradnju sa UNESCOdr Side Marjanoviii, savalnik saveznog sekretara za inosiraneposlove Aleksandar Boiovid, generaini sekretar jugoslovenakekomisije Branko Lukovac. amOasador SFRJ u UNESCO-u Batrid

Jovanovid i eminenine lldnoati jugoslovenskog politidkog I

naudnog ilvota — dr Stipe Suvar. dr Steva Majslorovld. drPuniSa Pavlovid, dr Radomir Andelld i drugl.

Jadna od kijudnih pozicija lugoaiovenske delegacije bilo jenaatojanje da se izbegnu konfrontaclje na konferenciji i da seIda putsm saradnje I dogovoran/a, u opitem inleresu svih. Pri

tom. se. naravno. nije niti se moglo odslupiti od principijelnih

stavova nesvrstanih I drugih zaniaija u razvoju u njihovoj boiblla slvaranje novog poretka u medunarodnom ilvotu. Stage jeodrienje duha i vizije Pete konferencije nesvrsfanih u Kolombuproilmalo celokupni rad jugoslovenske delegacije i zajednidkuekiivnosi delegacije nesvrstanih zemalja. Slav je Jugoslavije.

Iznet u Najrobiju. DA UNESCO treba ubudude da viSe podstldeSiroHu razmenu mliljenja i istraiivanja o mestu i ulozi nauke,kulture. prosvele i komunikacija u OorbI za ostvarenie nadela I

clljeva novog medunarodnog ekonomskog poretka. Sloga /a

Jugoslavija podriala sve aktivniju ulogu UNESCO u metfuna-rodnlm odnosima I u sislemu Ujedinjenlh naclje, jer UNESCOtreba da se razvija kao najiiri naipogodnljl okvir unlvenainemedunarodne seradiye.

MnogIjugoslovenski predlozi (petneeslek rezolucija Iz raznihoOiasti akt'vnosfi UNESCO-a, gde je Jugoslavija latupila kaosponzor Hi kosponzor) naiih su na padrSku, a prihvaliie su ih

pre svega nesvrstane zemlje. dija je zajednidka uloga nakonferenciji bile vsoma zepaiene i zrtabajna. Jugoslovenska.delegacija je na krztju ocenila da nszuffati pelonedeljnog skupau Najrobiju nisu ispunili sva odakivanja. ell su stvorili mogud-nost za daiji preobreiaj UNESCO-a i za njegov doprinosprevednom reiavanju glavnih medunarodnih problema. Slogaje Jugoslavija spremna da razvija joS Siru saradnju sa UNESCO-om i preko ove znadejne I'rtsfftuc/ye UN.

5

Nauka u svetu

„Energetskaosnova" ^mbije

Lusaka, januara

Kolike i« Zamblja bogata? Odgovorna ovopltanje telall bl, pre svlh, de znaju aamiZambljcl. Baz avo|<h sradalava i eprema,bez svojih kadrova i nauino-isiraiivadkoglakualva, ova mlada siridka zemlla, koja Joproalranita od dva i po Jugoilavije, prinu*

dena |e da bezmalo sve naudno-islrailva-

fika pro|ekta povari atrancfma.

U ZambijI se danas nalaze nau£ne ekipeiz Italije. Engleske, Finske, Rumunije, Kana-de. SAO, Japana. SSSR ... Pre desetakgodlna, ovde su boravlli I stru6njacl Geolo-§kog zavoda Srblje I beogradsko3„Energo-projekta": njihova ja zasluga ito Zambijadanas sa izvesnoSdu zna da po rezervamagvozdene rude spada medu najbogatije

zemtje Afrike.

Nastavak ju2noafri6kog tia?

Sasvlin ie lako dobitl dozvolu za Istrail-

vanje zambijskog prostranstva. Administra-

clja u LusakI ne pravi razliku Izmedu driav-ne I prvatne firme ko|oj izdaje takvu dozvo-lu: dovoljno je da la firma obezbedi novae i

strubnjaKe i da. u jednom kratkom projektu,

Izloil koji bi to region ielela da ..zakupl" zasebe. Nlje, dak, potrebno ni da navodi —Sta be sve istrailvall u tom reglonu.

Strana kompanija ko|a se odiubi zanaubna istrailvanja u Zambiji obavezna je

da ovdaSnjoj vladi godiSnje plaba po 600novih dinara po kvadratnom kilometru pro-

stora koji Je ,,zakupila" za istraiivanje,

obavezna je da snosi sve IroSkove Istrailva-

nja. troikove prevoza, plabanja lokalne rad-

ne snage I slibno. Ukollko se Ispostavl da je

isirailvanje preduzelo uzalud. sav rizik sno-si sam Istrailvab. Medutim. ukollko se do-godl da strubnjaci pronadu bogate majdanesrebra, Zlata, kobalte III uranljuma — zam-bljska Vlada, odmah, bitavu stvsr preuzimau svoje ruke. Stranoj istrailvabkoj kompanl-jl se, smesta, nadoknade svi dotadaSnjl

troSkovI I ulaganja, a kompanija blva Izabra-

na za suviasnika rudnika koji be se otvorltl.

PropisI kaiu da zamlbjska driava, u svakomslubaju. mora bit! vlasnik najmanje SI odstoakclja.

Interesovanje stranaca za. evenlualna,

bogatstva koja u sabi krije zambijska zemijaje ogromno. Neke anallze su pokazale datio Zambije predstavlja produietak juinoa-fribkog I namibijskog kepna. Orugim rebl-

ma, to znabi da bl Zambija trebalo dapredstavlja potencijalnl majdan — uranlju-

ma. Zlata i dljamanata.

Pretpostavljaio se, takode. da Zambija,poput susedne Rodezlje, raspolaie bogatim

|

naslagama hroma I kamenog uglja. Naubnl-ci su, medutim, definitivno ustanovlll dareka Zambezi ne predstavlja samo prirodnu

granlcu Zambije i Rodezlje, veb I njihovugeoloSku granlcu. S desne, rodezljske slra-

ne reke prol^u se ogromni masivl hromnlhstena I debe'll slojevi kamenog uglja: s leva

strane vode, hromu i kamenom uglju gubisa svaki trag. Isto tako. s leve strane

Zambezija nalaze se prebogatl majdani ba-kra. a s desne ih uopSte nema.

,,Avio-slika" ZambijeOvdebnja poludriavna Istrailvabka firma

..Ulndeco" obratila se nedavno sovjetskim

naubnlclma a molbom da ocene eventualne

mogubnosti eksploataclje zlata u Zambiji.

Na osnovu dobijenlh podataka. sovjetski

strubnjaci su procenili da su rezerve zlata

..znatnei Isplallve" I da ovaj plemenitl metal

vaija, pre svega, trailti u okolini prestonice

Lusake I dva manja grada — Cipate I

Muhve.NajvISe srebe u tom ..traganju" je, Iz-

gleda, Imala italljanska firma ,,Adlp". Kori-

stebl metod „avlo-premeravanja'‘ (avion sbdgovarajublm uredajima let) nlsko Iznad

zemlje I registnjje reagovanje Instrumenatana slgnale koji dolaze Iz Zemljlne kore),

ItalljanskI naubnici su. u Istobnoj provineiji.

prema granici s Mozambikom, ustanovlll

takozvanu „veliku anomallju". Avlonskl in-

strument! su, zapravo, reagovall tako ,.ne-

normalno" de je bllo obigledno da su otkrili

..veliko polje radijaeije". Odmah jezakljube-

no da se u to] oblasti nalaze bogate naslage

Olm se to probulo, u projekat su pokuba-11 da se ubace Japanci I Kanadani. Italljani

su odbiti saradnju, ubedeni da su na praguvalikog otkriba. SIgurno je, zapravo, da je

otkriven zambijski urantjum. ..Avlonskateh-nlka", medutim, nlje u stanju da ustanovi okojoj se vrstt uranljuma radi: to be pokazatllek zemaijska Istr^ivanja.

Ekipe Istrailvaba su do$le do zakijubkada Zambija obrluje I znatnim nalazibtlma

olova, cinka, srebra, koballa, poludragogkamena ..ametista" Idragog kamena ,.sma-ragda". Ovde se vr$e Intenzivne pripremsza ostvarenje projekta nazvanog ..avio-sll-

ka" Zambije: planira se. zapravo, da uskoroj budubnosti bitava zemija bude .,geo-

lobkl Ispltsna iz vazduha".

Izobilje vode

Jedan od najvebih projekata u Zambijivezan ]a za jugoslovenske strubnjake. Oria-

va koja je, bezmalo. proslrana kao Jugosle-vlja, Rumunija I Uadarska zajedno, driavakroz koju protibu samo dve vebe reke

(Zambezi I Ka(ue), u kojoj best meseci ugodini ne padne nl kap kibe I koja pre desetgodlna nlje proizvela ni kilovala elektribne

energije, ta driava danas ne samo 3to ovomenergijom zadovoljava svoje potrebe, veb je

Izvozi I u susedne zemlje.

DilriOvsku brenu na Zambezlju, podlgnu-toj na samoj zambijsko-rodezijskoj granici,

sagradlll su Italljani. Jedna dd najrenomlra-nljlh svetskih firm!, engleska kompanija..Mibel ", latlla se posla Izgradnje sameelektrane: Britanci su, nakon par meseci.odustatl I bitav posao je poveren beograd-skom ..Energoprojektu". Pre sedam meseci,

sa Zambezija su potekli prvi kilovati —posao je okonban u rekordnom roku.

Pre toga. ..Energoprojekt'je. od temelja

brane pa do poslednj^ kabla, podigaodilnovske hldroelektrane ..Kafue jedan" I

,,Kafue dva". Zambijski predsednlk Kaundajetaj objekt jednom nazvao .. krill mazamblj-

Ovi energetski kolosi po snazi malozaoslaju Iza naSeg „€>erdapa". L) stvarl,

kako kaie Inienjer VIdoje Zivanovlb, bovekpod bijom je neposrednom ..komandom"Izvrbeno ukroblvanje I Zambezija I Kafuea,

zambijske hldroelektrane su ..nsjfunkclo-

nalnije 1 najrsntabllnlje na svetu". Onebezmalo u toku bitave godine rade maksl-malnim kapacrietom. Akumulacija vode u..bezvodnoj Afrlcl" je ogromna. Akumula-clono jezero ..Kariba", koje napaja elektra-

nu na Zambezlju, najvebe je vebtabko jezero

svela: dugabko je 300. a SIroko 50 kllometa-

ra I sadril oko 170 milijardi kubnih melarevode.

Izgradnjom ovih objekata, Zambija je

doblla ,,energetsku osnovu" za podizanjeindustrije I poljoprlvrede. Mogubnosti, po-gotovu u poljoprivredi, su — ogromne.Izgradnjom sistema za navodnjavanje, ovdebi. pouzdano je utvrdeno, moglo da uspevasve juino voba i. Istovremeno. jabuke, kru-

bke. breskve, kajsije . . . Kanadani su anga-

iovani oko uzgoja pSenIce: prva Iskustva

pokazuju da bl. sa v<$e rsda I sredstava,

Zambija mogia postall iitnica ovog dels

Afrike.

Trenutno, od iitarica ovde se samo uz-

gaja kukuruz. Dok se u EvropI I Americi odnjega danas prave 42 vrste proizvoda, kuku-ruz u Zambiji joi nema svojstvo InduStrIjske

iltarice: sluil Iskijublvo za prehranu slanov-

Vuk DaSkovii

Pronalaza§tvo

Patentirani izumi

i Interes proizvoda6a ,^kopani"pronalasci

BBMMSUBsb

wAstronomijaPozadinsko zra6enjeI nastanak svemira II

kosmickog rodenjaCuveni pesnik T. S. Eliot Izre-

kao je jednom prillkom metalo-ru da kraj avata ne6e bill oz>naden praskotn, ved jecajem.Cak I ako |e ova taino Slo aetide svrSetka, sasvim pouzda-no ne va2l kada je poaredi po-£etak. Najnovlje otkride I po-tvrda kosmiikog mlkrotala-snog pozadinakog zradenja Iz-

gleda da predstavijaju dugotrazeni dokaz da je vasionarodena ne |eca|em. ved dii-

novskotn eksplozljom — „veli-

klm praskom" (big bang). 0tome Je u jednom od posle-dnjih brojeva amerldkog daso-plsa ..Astronomy" pISe astro-nom D2in Hopkins (JeanneHopkins).

Svrstano y Isti red s kvaza-rlma I pulsarlma kao najznadaj-nijlm astronomskim otkridimatokom dezdesetih godina. oovom pozadinskom kosmlS-kom zradenjy vladalo je opMeuverenje da predstavija odjeksamog ..velikog praska".

Kao $to je Knpernik poka-zao da se Zemija okrede okoSunca. a Sepit (Shapley) I osta-II kasnije ustanovili da se I

Synce okrede oko srediSta

Mleinog Puta, kosmldko poza-dinsko zradenje proSa nam goprvi put znanje o naSem po-

Do2ivev$i sudbinu mnogihdrugih fenomena. mikrotalasnopozadinsko zradenje bllo je na'i

pre otkriveno, pa prenebreg-nyto. zatlm predskazano. pono-vo otkriveno. pa joS jednompredskazano. sve dok najzadotkride I predvidanje nisu usle-

dlll Zajedno.

Zaboravijenaneobifinost

Pn/o ..otkride" ovog poza-dlnskog zradenja (koje, medu-tlm. tada nije bllo prepoznatokao takvo) odigraio se 1935.godine. Izvesnl Makkelar(McKetlar) s Kanadske doml-nionske astrofizidke opservato-rlje Izudavao je spektar nekemagline u sazve2du Zmijonos-ca. Posmatrani spektar pokazl-

vao je tamne asorpcione linlje

koje su bile pripisane medy-- zvezdanim molekullma u llnijl

o gledanja.

Nalazi koji bi potvrdili po-stoianje meduzvezdsplh mole-kula bill su u to vreme prilibno

retki. Ono, medutim, Sio ja ovaj

posebni speklar udinilo osobi-to Intrigantnim bila |e iinjenica

da Bu se neki od ovih molekulanalazili u viSem energetskomatanju nego ito se odekivalo.

Pretpostavija se da je u medu-zvezdanom prostoru tempera-tura veoma bliska apsolulnojpuli. Po definiciji. apsolutnadula znabi da prestaju sve nto-

lekularne aktivnpsti. Medutim,noki od molekula otkrivenih uspektru jedne od maglira Zmi-jonosca nisu se nalazili na tomnajniiem energetskom nivou.

Umesto toga, izgiedalo je dapoipadaju pod znatno viSe, ro-

taciono energetsko stanje.

Sla |e moglo da predstavija

izvor ove energije neophodneza rotlranie? Predloieno je 6i-

tavo mnostvo objabnjenja. Ne-jrazlo2nlje tumadenje pobivalo

je na pretpostavci da molekull

crpe energiju iz sudara s foto-

nima svetlosti zvezda U ovomposebnom slubaju. medutim.sudari na bi blli dovoijni — ka-

ko le ubrzo ustanovljeno — daodrie motekule u rptacionomstanju. Nebto drugo je obezbe-divalo energiju koja je opStutemperaturu medijuma podiza-la nekoliko slepeni iznad apso-

dao na pamet tako snaian i

postojan izvor energije. Stogaje cinjenica o rotirajubim mole-kulima pnsutnim u meduzvez-danom prostoru samo konsta-tovana kao zanimijiva neoblb-nost I ubrzo zaboravijena.

KosmlCko ,,jaje"Godine 194B. poko|nl ame-

ribki fizibar ruskog poreklaDJordJ Gamov (GeorgeGamow] ukazao je po prvi putna mogubnost poslojanja ko-smlckog mikrotalasnog poza-dmskpg zrabenja. Da bismo ra-

zumeil pravu prirodu njegovognalaza, vratibemo se rtabas u

1927. godinu. Naime. tada je

belgijski naubnik-sveStenik 2o-ri Lemeir (Georges Lemaitre)Izloiio model ekspandirajubegkosmosa koji se nalazio u sa-glasnostl s Ajnbtajnovim (Ein-

stein) Jednabinama polja. Uovom modslu, svekoliki univer-zum nalazio se u svom nultombesu u uttrazgusnutom stanjuanalognom dtinovskom atom-skom jezgru. Ovo kosmibko..jaje " se tada ..izieglo" I po-slalo nab SirebI svemir. Gamovje ovaj fenomen nazvao ..valiki

prasak”. i ovaj termin je ostaou upotrebi

Neposredno nakon nultogbasa, kosmos je imao dva giav-

ne konstituenta: egzotibne, ui-

tramasvine bestice. i gama--zrake ultravisoke energije —

prlsutne u prlbli2no istim koli-

blnama. Prilikom medusobnogsudaranja bestica dolazlio je dostvaranja gama-zraka: kada su,

se, medutim, gama-zraci suda-rail, oni su naipre stvareii pro-tone. neutrone i njihove antibe-

slice. Sdaijnjim Sirenjem i hla-

denjem unlverzuma, gama--zraci su poBtepeno gubiii naenergiji. bto je usiovllo da prili-

kom njihovih sudaranja dodedo obrazovanja manje masiv-

i

benje biti prilibno ..razvodnje-

no" u znatno zamaSnijem volu-

menu trenutne vasione. kao i

da be neprestano Sirenje sve-

mira izazvati njegov velikI crve-

ni pomak. Gamov je u prvi mahprocenio da be zrabenje sadabill ohiadeno do temperature

od 25 stepeni kelvina (apsoiut-

nih stepeni, odnosno -246' C).

Godine 1956. on je revidirao

prvobitnu procenu i podigaotemperaturu zrabenja za job

1*1

spadaju u fantastibno malomdelibu sekunde. Kako se ispo-taviio da je osnovna premiseGamovijeve studije pogrebna.ona je ubrzo zaboravijena. Toje usiovllo da bude prenebreg-nuto I Gamovijevo predvidanje

vezano za pozadinsko zra-

Sovjelski naubnici. medu-tim, nisu tako oiako prebli pre-

ko Qamoviievih nalaza. Godine1964. dvojica teoretibara iz

SSSR napisali su studiju u ko-

joj su zaKIjubili da bi najboiji

uredaj za otkribe Gamovijevogprvobitnog zrabenja plamenekugie bila nova rog-antenaprebnika 6 m koja je nebto ra-

nije bila podignuta u Holmde-lu, Nju DSersi.

Sum ..velikog praska"

nih parova elektron-pozitron,

umesto prvobitnib parovaprotono-antlproton U vebno-sti dugoj samo tri minula.

preostalo je svega nekoliko ne-sparenih protona i neutronakoji su olpobeli da se tuzionibu

u jezgra helljuma. Najvebi deobelijuma koji danas postoji naZemlji po svoj prilici je ondanastao.

Konabno, kada se plamenalopta rabirila do zapremine odjedne desetine sadabnje velibi-

ne svemira. moglo je da olppb-ne kondenzovanje materije.

Zrabenje koja |e preostalo bllo

je previbe prpredeno i s previbe

slababnom energijom da bi

moglo u znabainijem obimu ra-

zorno delovati na materiju. paje proton mogao da se ..dobe-

pa" elektrona i oformi stabilanvodonikov atom

Zaboravijena studija

Gamov je godine 1948.predskazao da bl ovo preostalozrabenje i dalje trebalo da po-stoji. On je snvatio da be zra-

best stepeni bto je predstvijalo zapanjujube labnu pr

Na iaiost, Gamovijevo fan-

tastlbno predvidanje ostalo le

zapreteno u jednom naubnomradu u kojem je on sa job dvo-jicpm kolega pokubao da obja-sni poreklo svib elemenatatebih od vodonika u prvim ml-nutima nakon ..velikog praska "

na taj nabin bto je dodavaosvaki put po jedan neutron vibe

vodonikovom jezgru. Potonji

eksperimenti i prprabunl nu-klearnih fizibara pokazali su.

medutim. da ova pretpostavkanije odrbiva. Jedan proton i je-

dan neutron mogu da obrazujujezgro tebkog vodonika. ill

Oeuterijuma. Isto tako, dva jez-

gra deutenjuma lako be se lu-

zionlsati u jezgro helljuma. All

5 nastankom helljuma dospevase u borsokak. Ne postoji na-bin da se fuzionibu dva heliju-

mova jezgra. ill da se jednomhelijumovom jezgru doda novi

proton III neutron. Cak i kadase stvore. ovakve bestice se ra-

Upravo je to bila polaznatabka kada su dve odvojene nl-

ti predvidanja i otkriba pobeleda se preplibu. Nekako u isto

nika doterivali svoju studiju.

dvojtca ameribkih astronomavrbili su testiranje i podeba-vanje nove bestmetarske ante-ne — iste one koju su njihovekolege s drugog dels svetaimale na umu. Ovaj veomasloben uredai bio je projekto-

vsn I sagraden da prima signa-

le s Komunikaclonog satelist-

skog sistema ..Telstar". Dvojicaastronoma. Arno Pencijaz(Penzias) i Robert Vilson

(Wilson) otkrili su najednomneobekivano toplu tabku u svo-joj anteni. Ona je jednoobraz-no priticala sa svih deiova ne-ba i uopbte nije prestajala u to-

Pencijaz i Vilson pobell suda prebiraju po svim poznatimizvorima radio-buma — kakozemaijskog. tako I vanzemalj-skog porekla. Kada je sve bilo

eliminisano. ipak se pojavio je-

dan ostatak koji je odgovaraopQzadInskoj temperaturi odoko tri stepena iznad apsolut-

ne nule. Premda tri apsolutnastepena ne izgiedaju narobito

..topio" (bak se i helijum nalazi

u tebnom stanju na toj tempe-raturi). ona su ipak privukla

painju naudnika zato bto se ni-

dim nisu mogla objasniti.

Dodube. iako neobidna, ovalopla tadka nije ometala rad

antene. Poblo se objabrjenjenije moglo odmab nabi. pro-blem j© ponovo odioien Teknekoliko meseci kasnije.

usputna opaska jednog kolegenavela je naubnike pn/i put napomisao da su mobda nabasa-la na bum samog ..velikog pra-

ska". Njihovo otkribe proglabe-no je najznadajnijlm u kosmo-logiji od Hablovog otkriba ek-spanzije svemira.

No, zapanjujuba serija po-dudarnosti nije se okonbala 9

Sapati

kosmickog

rodenja

ovde. Po£etkorr Sezdesetih go-dina, Robert Daj'k (Dicke) I nje-

gove kolege s Prinstonskoguniverziteta izuiavali su I ra-

zmatrall poreklo kosmosa.

Smrtni udarac teoriji

Onl su pokuSali da dokudeodgovore na pitanja o kojima|e dovek razmiSljao od trenutka

kada ;e prvi put postao svestansveta oko sebe. Da II se svemir

odists dogada eamo jadnom?Ill je moida na$ sadaSnjI ko-

smos Ishod ponovnog SIrenJa

Iz prethodno kolapslraju6eg

univerzuma? Da li je neizbeinasingularnost, odnosno region

nultih dimenzija I beskrajnegustine gOe vISe ne vaie poz-natl zakoni fizike? Ill se podIzvesnim usiovima ova slngu-

larnost moie Izbedl. mo2d8 Iz

perapektlve teorlje o neprekld-

nom stvaranju materije. odno-sno sjedlnjenjem teorlje kvant-

ne mehanlke s opStom teorl-

jofn reiatlvlteta?

Svestan dinjenice da se ne-

ke od ovih koncepcija emplrij-

ski mogu ispitatl. Dajk je sasvojom Isirajivaikorr ekipompodeo da prlprema opremu ko-

ja je trebalo da im oinogudi ot-

krlde zradenja koja vodi pore-

klo Iz najranljlh razdoblja uni-

verzuma. Godine 1964, kada je

ved bio konstruisan jedan deopredvidenih postrojenja, doDajkovog tima doprla je vest

da su Pencljaz I Vilson. koji suradill na semo jedan sat voinjeod Prlnstona. uspell da otkriju

kosmidko mikrotalasno poza-dlnsko zradenje.

Odman je preduzeta anallza

svih rezultata I ubrzo su se u

dasoplsu ..Astrophysical Jour-

nal" pojavlla dva vanrednovaina dianka. Pn\ je doneopredvidanje prinstonske grupeo postojanju mlkrotalasnog za-

lednog zradenja, dok se u dru-

gom opisivalo otkride Pencija-

za IVlisona.

Pouzdano reglstrovanje ko-

smldkog pozadinskog zradenja

zadalo je smrtni udarac teorijl

„dvrstog stanja". koja vide

uopdte nlje odgovarala emplrlj-

sklm nalazima. Izmedu ostalog,

ona predvida da se univerzumne menja s vremenom. To dru-

glm redima znadi da u bllo

kom datom razdoblju postojl

isti broj gataksija po jedinicl

zapremlne kao I u nekom dru-gom. Na 2alost po teorlju, Ispi-

tlvanje radlo-lzvora nedvosmi-sleno je pokazalo da je njihovbroj bio znatno vedi u dutokojprodlostl nego Sto je sada slu-

daj.

Spektar crnog tela

otkride kvazara, koje je

usiedilo nekollko godina kasnl-

je, konadno je sasvim opovrglo

se javno odrekne 1965. godine.

Kao dto je on rekao jednomkroz usta nekog svog junaka iz

naudno-lantastidnog romana:

„U nauci se radunaju samopredvidanja"'.

Treba istadi da je Izveslan

broj naudnika ukazao da ka-

rakter „crnog teia" mikrotala-

snog zradenja nije dokazan. Dabl mikrotalasno pozadinskozradenje odista predstavijalo

luraz ..vellkog praska". ono

teorlju dvrsiog Stanja. Ukolikose kvazari nalaze na udaljeno-

stl koju Indiciraju njihovi cn/eni

pomaci. onda su onl nesumitji-

vo nastall u kratkom vremen-skom rasponu, Sto je u potpu-noj suprotnosti s teorljorn okojoj je red.

Otkride mlkrotalasnog po-zadinskog zradenja ne dokazu-je tadnost teorlje ..vellkog pra-

ska"; all ono, Ipak. potvrduje

da je teorija dvrstog stanja go-tovo sasvim sigurno pogreSna.Na smemirsku zalednu radljaci-

|u precizno je ukazaia — pa je

dak i nuino zahtevala — teori-

ja ..vellkog praska", dok seona uopSte ne moie objasniti

iz perspektive teorlje dvrstog

stanja. Cak je i Fred Hoji

(Hoyle), rajgrlatlji zagovornikove teorlje. bio prlnuden da je

mora da ima spekar crnog tela.

To znadi da Intenzitet treba damu se povedava sa

smanjenjem lalasne dudine svedo odredenog maksimuma. a

zalim naglo da opadne. Unogamerenja kosmidkog pozadin-

skog zradenja pokazala su po-stojano povedanje Intenzlteta

za smanjlvanjem talasnih dudi-

na. Na dalost. kritldna tadke

kada spektar dodivijava ,.pre-

vrat" led! u infracn/enom po-drudju, koje se ne mode valja-

no ispitivatl s povrdine naSeplanete.

Da bl se Izmerlo > ovaj deospektra, preduzetl su slodenl I

skupl poduhvatl pomodu balo-

na i raketa. Pn/i rezultati bill suunekoliko dvosmisleni. alt kra-

jem 1974. godine jedna Istradl-

vadka grupa s Berklija javila je

da je njihov eksperimeni ko-

nadno bespogovorno potvrdio

prelom spektra na predvide-

nom mestu.Navikao ved da u svemu

kade poslednju red. HoJI je ne-davno objavio jedan dlanak ukojem je iziodio radikaino dru-

gadije objadnjenje mlkrotala-snog pozadinskog zradenja.

On je Zajedno s kolegom D2a-jantom (Jayant) Narllkarom ra-

dio na temeljitoj preformulaciji

opSte teorlje relatlvnosti. kojaizbegava pomenutu singular-

nost I u kojoj masa destice va-

rira s njenom pozicljom uprostor-vremenu.

Mno§tvo kosmosa

U jednom tekstu kojI je ob-javio nakon toga. Hoji direktno

pokuSava da zaobide uznemi-rujude pitanje o ..poreklu" uni-

verzuma On sugeride pretpo-

stavku da je ono dto mi imamona umu pod termlnom kosmossamo jedan u mnodtvu ostalih

kosmosa. Shodno tome, vedina

zvezda u nadem svemlru pred-

stavlja samo fosllne ostatke

zvezda koje su postojale ranlje

u susednoj vaslonl.

Hoji dalje smatra da svetlost

koju su pre sto pedeset milljar-

dl godina emitovale zvezOe i

galakslje u susednom kosmosupreiazi u nad svemir I manlfe-

stuje se u vidu mlkrotalasnogzradenja ..Stara misterija". za-

kljuduje Hoji, „o takozvanomporeklu veslone podinje da se

Kao I obidno. britanskl

astrofizidar dao nam je obllje

povoda za razmldljanje. tsto ta-

ke, ved su se javill kritidarl koji

osporavaju njegova giedidta.

Osnovno pitanje. prema tome,

ostaje nerazredeno. Predstavija

li mikrotalasno pozadinsko zra-

denje ostatke ..vellkog pra-

ska"? Ill je modda posredi uml-

rude treptanje zvezda koje supostojale pre mnogo mllijardl

godina u nekom drugom un>-

verzumu? Nlje Iskijudeno datek treba pronadi neki novi

model koji bi sve nalaze obuh-vatio znatno koherentnije.

Danadnja radio i kosmidkatehnologija nalze se golovo naonom nivou kada Je mogudemerit! Izuzetno male razlike ko-

je mogu da postoje u jadini mi-

krotalasnog pozadinskog zra-

denja IZ razllditih regions neba.

Ove informelje nesumnjivo de

nam pomodi da utvrdimo gdese nalazimo u kosmosu. Jesmoli modda blizu njegovog sredi-

Sta. ako sredldte uopSte posto-

)i? Ill se modda nalazimo neda-leko od rubova, kao dto smatraHoji?

Oa li je sve ovo dega smosvesni zapodelo praskom III je-

cajern? Hi, ko zna. nl jednim nl

Najve6i radio-teleskopna svetu

Na blagim levamlm padlnamaKavkaza, u Ulzlnl vellkog S-

•matarakog optlikog taleakp*pa Kramandukakaja, Izgradan|a (aada la nalazi u fazi laatl-

ranja) diinevikl radlo-lalaikopei)a da ogladalo Imall eHkaanlpreinik od 600 matara.RATAN-600 I Kramandukakajaprlpadaju latoi optervaioriji i

najtainla 6e taradivall u latra*

tlvanilma joi naodgonalnutihta|nl vaalona. PodacI za ovalnaplB uzatl au iz sovjatakogdasoplaa ,.Nauka i ilzn|" I ne-tnadkog „eild dar Wlaaan-chaft".

Konstrukcija radlo-telesko-

pa RATAN-600 omogudujeostvaren|e veotna vlaoka spo-sobnosti razdvajanja. a pru2amogudnost osmatranja najuda-Ijenijih kosmidkih objekata. Ta-kode, omogudano Je i pradenjelakvih objekata: bez obzira dto

se radlo-teleskop sasioji od dak895 pojedinadnib ogledala, onasa elektronski koordlniraju takeda ae reflektovano zradenje fo-

kusira po azitnutu i visini u

tadku u kojoj se nalazi sivamaphjemna antena.

Prvo testiranje

Radio-talasi — mllimeiarski,

centlmetarski, metarskl I dudi

— poslednjih su godina donellogromno obilje informaclja o

bezdanim dubinama kosmosa.Ova) rastudi broj sve novijih i

neobldnijih podataka ontogu-duje nam da se prlbll2imo

sivamim predstavama o be-skrajnosti vasione I o njenomdirenju . . . Otkrivene su radlo-

-galakslje, Kvazari, randgenskezvezde, pulsari. reliktno zrade-

nje, a tni^da I cme jame: prou-dene su mnoge interakelje me-du ovim objektima. Tako su

stvoreni uslovl za sagledavanjemnogo dega Sto vaslonu dinl

onim Sto ona jeste.

U toku prve faze testiranja

svog dttnovskog radlo-telesko-

pa, „ratanovci " su odiudili daprovere onu hipotezu o nastan-

ku galaksija koja ka2e da su uprimordijalnoj rasprSenoj mate-Kjl podele da ae stvaraju nejed-norodnostl. oko kojih se toKom

Dzinna Kavkazu

Promenijivi profit

Glavnl deo dtinovskog ra-

dlo-telaskopa je prstenasta an-tena (retlektor, ogledalo). Du2i-

na antene po perimetru dostl2e

oko 2 km, a sastoji se od B9Sodvojenlh aluminijumskih ..Stl-

tova" visine 7.4 i Sirine 2 metra.

Pitav taj ogromni krug mo2'e sepokretatl: svi elementi zajednoill svaki ponaosob mogu sezakretati oko horizontalne I ver-

tikalne ose I premeStati po radl-

juslma prstena. Stitovi se Iz

kruga mogu prealrojavati u

ellpsu I parabolu. Sto zavisi odtogagde se nalazi Izvorzradenja— u zenitu ill blizu horizonta.

RATAN-600. dakle, Imaante-nu 3 promenijivim profilom re-

riaktora. O vellko] preciznosti

ditavog sistema govori I dlnjenl-

ca da je zahtevani obllk poviSi-

ne (radijus krivine) svakog Stita

izraden a tadpoSdu do 0.2 mmlUpravo to dopuSta prijem 1 fo>

ku^ranje dak I milimetaraklhradlo-talasa. (Radi poredenja,engleski radio-teleakop u D2o-drel Benku ima pedesel putamanju tadnosi — 10 mm — pana dozvoljava prijem milimetar-sklh talasa).

Procea fokuslranja na RA-TAN-u podeljen je u dve etape.Najpre se signal iz kosmosareflektuje od osnovne povrsine,

to jest od prstena III pojedlrtlh

njegovib sektora. I pads na se-kundamu antenu — dije surazmere 5 x 8 m. a nalazi se ubllzini centra prstena I lakodese mo2e premeStali. Pomodusekundarnog radlo-ogledalaostvanjje se konadno fokusira-

nje dospelih radlo-talasa u tad-

ku. U toj tadkl koncentrisan Je

ditav arsenal savremenlh ul-

traosetljivlh prljemno-memlhsredstava, od kojih su najva2nljl

radio-math.

Prostrani dijapazon

Komblnacija ogromne povr-

Sine antene s aparatima rekord-ne osetljlvoBli omogudlla je dase ved pri prvim osmalranjimapouzdano registruje jedan odnajudaljenijih kosmidkih obje-kata — kvazar 00-172. koji je

svoje signals podeo da emituje

pre nastanka naSe planete, a

mo2da i Sunca.Novi dilnovskl radio-tele-

skop mo2e da osluSkuje nebe-akl svod u dijapazonu od 8 mmdo 30 cm, sa sposobnoSdu raz-

dvajanja boljom od one kojuIma optidkl teleskop na MauntPaiomaru. Zahvaljujudi tome,RATAN-600 mo2e da ..opipa"

planete, da prodre kroz ditavu

dubinu Sundave korone 1 sagle-

da ..embriorte" Sundeve aktlv-

noBti, da Istra2uje zvezde, ga-lakslje, meduzvezdani prostor I

da osluSuje gotovo sve Sto sezblva na granicama svemira.

Pored doprinosa u pogledutumadenja nastanka i evolucije

vasione, RATAN-600 de mo2dsdail I odgovor na pitanje da II

de se ona beskonadno Siriti, III

de se posle Izvesnog vremenanjena ekspanzija uspotiti, da bi

onda podelo sailmanje. Pn/a,

eksperlmentalna merenja uka-

zuju na to da de se vasloiia— u

vremenu I prosioru — neogra-nldeno Siriti. 11

sfnnKsun

58

Astronaut! ka

KosmiCkaIstrazivanja

zemljeiziazeceg sunca

Japan u vasioni

12

U analima iatrazlvanja vaaionaJapan Je uplaan kao 6etvrta

..hoamiika" zemlja, PoaleSSSR. SAD I Francuaka, Japanje lansirao prvi veStaSki satellt

aopalvene konairukclja, avo-

iom rakelom-nosaSem iz aop-atveneg vaalonskog centra,Bilo )e to n.februara 1970.

godlne.Po zavrSetku drugog svet-

skog rata okupacione snage su,

izmedu ostalog, zabranlie Japa-nu da radi u oblasli vazduho-plovne I raketne delatnostl. Za-to sve do 19S4. godine, kada |e

ta zabrana i zvanidno skinuta. uzemljl iziazedeg sunca nije bllo

nikakve organizovane delatno-

sti u gradnji aviona I raketa.

Prvi koraciOdmah po ukidanju zabra-

ne, najaktivnljlm u raketnoj de-

latnosti pokazao se Univerzltet

u Toklju. Pod rukovodstvomprofesora HIdeo Itokave

(Itokawa) podinju prvi, skromnikoraci na tom polju. Qrade se

male, gotovo mlnijaturne rake-

te, prednika 1.8 cm I duiine 23cm — populamo nazvane..olovka". Cilj je bio da se nanjlma savladaju kljudni proble-

ml I stekne Iskustvo za prelazak

na ozblljnlje projekte.

Podetnl period raketne de-latnosti u Japanu karakterlsti-

dan je I po tome Sto u njoj nije

bilo nikakve sinhronizaclje ra-

dova. A onl su zapocell ns videstrana. Pordd tokijskog unlver-

zltela za nju su se zalntaresova-la mlnistarstva podta, transpor-

ta. obrazovanja i nekollko indu-sthjskib tirml.

Ipak, delalnost Univerziteta

u Tokiju je prednjadlla. (Jbrzo

du se pojavlle nova Konstrukcl-

je raketa koje su mogle ved daponesu I skroman koriani teret

naravno. bile s dvrstimgorfvom.

Za njihovo pradenje moraoje bill organ izov^ skroman ze-maljskl centar. Kdd mesta Uldi-kava (Michikewa) nide pretedapravog kosmidkog centra. Iz

njega poledu 1955. godine i

prvB ,,bebi" rakete.

Kada se za eve rakete zaln-

teresovaia japanska Industrija i

donela odiuku o finansiranju

razvoja prvih sonda2nih raketa.moglo se ozblljnlje razmidijatl orazvoju ..kosmidkih polencija-

la " Japana U to vreme naudni-ci u svetu raspravijall su o ra-

dovltna kojima de bit! obelede-na Medunarodna geofizidkagodina 1957—1958, Japanskavlada takode pnskade u pomodnovim flnansljsklm sredstvimaOna su stavijena na raspolaga-nje Univerzitetu u Toklju zarazvoj nove, dvostepene rakete

pod nazivom ,.Kapa-5" (Kappa5). To je ved ozbiljan projekt za

upudivanje konsnog lereta od20 kg do visine od 50 km, Pnro

lansiranje usiedilo je 1956.

godine.

Razgranata aktivnost

Razvoj raketa se nastavija.

Umesto bezdimnog beruta, kojl

je do tada korlSden kao gorivo

u raketama. razvijeno je novo,

savremenije. tzv. kompozHnogorivo.

Zahvaljujudi ovakvom tokuradova, Japan obelstava Medu-narodnu geoftzidku godinu lan-

siranjem 13 raketa savrSenIjeg

tipa .,Kapa-6".

Na tome se ne zaustavija.

Serija ,,Kapa " se nastavija I

jedna od poaledrjih, „Kapa-10S", u stanju Je da do 740 kmvisine podigne korisnl teret od16 kg. To je solldna osnovakoja ved pruia mogudnosti dase razmISIja o kosmidkim po-duhvatlma. •

Aprila 1964. godine pri Uni-

verzitetu u Toklju formiran je

Institut za vaslonske i aeronau-tldke nauke. A tokom Meduna-rodne godine mimog Sunca,0964/1965), Japan lansira svo-

|e nove sondaine rakete tipa

,.Lambda-3". Njlhov prvi slepen

je snalnijl nego kod ranijlh

..Kapa", I razvija potisnu Sllu

dak od 40 tons. Nova trostepe-

na raketa ve6 mole da ponese100 kg uredaja i opreme dovisine od 1.000 km.

Ovako razgranaia axfivnost

dovodi do toga da kapacitetl

starog kosmidkog centra posta-

iu skufieni i nedovoljni. Istovre-

meno, povedani domet, a po-sebno tendencija za gradnjomkosmiakih raketa-nosada, po-stavljaju stolen i delikstan za-

htev za Izbor pogodnog mestana kojsm da se izgraditi novikosmldki centar. Njegov polo-iaj mora obezbediti sve usioveda rakete lansirane s njega nemogu da padnu u SSSR IN NRKinu. Izbor Je pao na jednuuzviaicu diji pololaj dommiraokolnim predelom na obair Pa-cllika.

Novi centarGradnja centra u KagoSIml

(Kagoshipia) podlnje 1962. go-dlne, a zavrSava se 1964. Snjegove lansime rampe, 227 muzdignute Iznad povrSIne Paoi-

flka, poledu tada I prve rakete

..Kapa" i ..Lambda".Uporedo s tim teku radovi

na Izgradnji nove. dstvoroste-

pene rakete-nosada s dvrstimgorivom. izserije ..Mu". Pivaodnjih. ..M-10", polede ved marts1965. Planirano je da se prvi

satellt od 70 kg uvede u puta-

nju oko Zemlje marta 1968.

All, dolazi do serije neuspe-ha sa novim raketama. OrtI suuglavnom posledica prevelikih

ambicija koje prevazllaze stede-

to Iskustvo u gradnji sloienlh

kosmidkih sislema.

Primal tokijskog unlverzite-

ta. pod udarlma kritike. dove-den Je u pitanje. Svoju iansu utakvim okolnostlma korlsti Na-cionalnl vaslonski razvojni cen-tar. osnovan 1964. godine. Nje-

gov program za gradnju satelita

za primenu u raznim oblastimadelatnosti I raketa-nosada s

tednim gorivom za njlhovo lan-

siianje. dobija podriku vlade.

GradI se i novI kosmldki centar

Tanegalima (Tanegasblma).Maja 1968. tormirana Je ko-

mlslja za kosmldke aktlvnostl

sa zaOalkom da ..zavede red" I

otormi Izvestan rtaclonaini pro-

gram kosmidkih Istrallvanja.

Pa Ipak. centar tokijskoguniverziteta uvodi Japan u ..ko-

smldku eru". Posle nekollko

neuspeha. 11. februara 1970.

godine, raketom-nosadem,,Lambda-4S-5", u putanju okoZemlje uveden je prvI JapanskIveStadkl satellt. Nazvan ,.Ohsu-

ml". po poluostrvu sa kojeg Jelansiran, on obllazi oko nadeplanete pjtanjom Izmedu 337 I

5.141 Km 1 punlh 17 dasovaemituje signale.

Teko je podelo.

Kosmifiki programReorganizaclje I pregrupisa-

vanja organlzaclja angalovanih

u raketrto-kosmidkoj delatnosti

su nastavijenl. Oktobra 1969.godine Naclonalnl vasionski ra-

zvojni centar prerasta u Naclo-nalnu agenclju za vaslonskudelatnost (NASOA). Njenaosnovna delatnost usmerenajena razvoj novlh tipova raketa--nosada iz klase .,N" 1 ,,0" s

tednim gorivom. Institot za va-slonske I aeronautidke nauketokijskog univerziteta (iSAS).mada uzogranidene mogudno-

stl, zadriava jod uvek svoju uio-

gu u lansiranju naudnlh sateli-

ta. Tako kosmldki program uJapanu tade po dva koioseka,

mada je dodio do izvesne ,,po-

dele nadlelnosti" medu njima.

Ipak. ozbiijniji poduhvall ka ko-

jima tell Kosmldki program Ja-

pana. zasnovan na potrebamazemlje, nemlnovno de u budud-nostl dovesti do potrebe vedeguskladivanja, pa molda I obje-

dlnjavanja snaga I sredslava.

Do danas je u Japanu lansi-

rano ukupno osam vedtadkih

satelita. Samo su poslednja dvadelo organlzaclja NASDA, dokje dest prethodnih u vasionuuputio fnstitut ISAS. Svi su onibllr opremljeni naudnim mer-nlm I drugim iijstrumantima zaispitivanje uslova koji vladaju uvaslonskom prostoru, prostira-

nja radio-talasa, geomagnetl-zma, raznih vrsta zradenja,

odredenib konstruktivnih i teh-

nolodklh redenje, ltd. Poslednji

od nJIh. Koje je lanslrala agen-clja NASDA, trebalo je. medu-tim, da praktidno potvrde goto-vosl I mogudnosti nove tehno-loglje I organizacije koja tek

stupa na kosmidku scenu. Za ta

dva lansiranja prvi putsu korld-

denl rakela-nosad iz klase .,N".

kao I uredaH novog kosmodro-ma Tanegadima.

predvida u bududnosti gradnjuraznih vedtadkih satelita za te-

leKomunikaclJe. meleorologlju.razna naudna merenja, kao I

eksperimentalnih satelita za

proveru tehnolodkih redenja.

Medulim, za period poale 1980.

godine planovi su jod nedovolj-

no precizno razradeni. all se unjima pominju I navigacloni sa-

tellti, geostaclonarni meleoro-

nje zemnih resursa. osmatranjeiz vasione I drugo.

Nema sumnfe da su dosa-dadnji radovi I uspesi na po-drudju gradnje kosmidkih tran-

sportnlh eredstava — rakela-

-nosada — u Japanu atvorlll

solldnu osnovu da se predvlde-

ni programi u bududnosti I

MIlivQj Jugin, dipt ini.

BniDKSIJfl

58

Prvi magistarastronautike

Naiim Citaocima, I ne samenjima, dobro je poznal RadomirMaikovl6 ..Prota" iz Lozo>rlKa. Pregotovo 20 godtna ova] profasorgeografija j oanovno) ikoli ..Radi-

ca RankovIO" poieo )e da svojim

utenicima drii vartradne baaove oastronajtici. Njegova Ijubav premakoamitkim istraiiuan)ima i ieija dadacima preneae svoja znanje nisu

Gu2va oko Zemlje

Prema ladnoj atudiji dr Carlsa

Seldona (Charlea Cheldon), strud-

njaka BIbtloteke amariCkog Kon-graaa. od 1957. do kraja jula 1970.

SADau lansirale6S8 koamidkih leie-

lioa — 356 a civllnom namenom. a

^SR iruspaino lan8lr80°93TlM-

smidka lelalica - 304 civllne a 630vojne, to jest dvaput vide vojnih

nego SAD. Posladnjlh godine ame-ridko vazduhoplovstvo i momancaau organizovaii lansiranje lil detvr-

Ilna svih aatalita ko|l au nosili ame-ridku zaatavu. To ne predslavlja

nlkakvo Iznenadanje: dok ja Mirvi-

alarstvo odbrane 1965. godine odo-bhlo agenciji NASA 74 odslo avih

kredita namenjenih koamidkimistrailvanjima (oatalih 22.5 nameni-lo je raznim druglm agencijama),od budieia za 1977. NASA dobija

57.4, a drugim agencijama odiazi

40,2 (iakljudivo za vojne avrtie).

Sa stanovl$ta tedine aatelizira-

nog materijala. SSSR sa 4,56 mllio-

na Iona nalazi ae lapred SAD a 3.16milione tons, prema stanju na kraju

1975. godine.Naauprot tome, ameridkl astro-

nauti proven su dva pula viie vre-

mena u proaloru: 22.500 daaova-

bile ..slvar Irenulka" nego dugo-rodno opredeljenje, dj;j su rezultali

danas poznall i van granlca naiezemlje.

Pre 15 godina u Lozoviku je

tormiran prvi asironautidkl klub u

nsio] zemijl Uz ..Prolinu " pomodudenicl su naptavili planelarijum.

izgradili valrkl broj makela. formi ra-

il slalnu izioibu. U poaetu osnovno)dkoli ..Radica Rankovid" dolazllr sudaci iz cele Jugoslavije. iz SSSR,Rumunije. Cehoslovadke, Bugar-

ske. Madarske. Bill su tu ikosmo-

nauti Titov. NikolaiSv. Popovid I

Sevaslianov i akademik Sjedov. Zadugogodi5n|i rad, i rezultale po-

alignute u neobaveznoj naatavi Iz

astronautike. za beaprimemu l|u-

bav prema koamidkim islraZivanji-

ma ..Profa " |e dobio velikl broj

pnznanja. Od vazduhoRlovnih save-

za Beograda. SR Srbije i Jugoslavi-

je. od raznlh pedagoSklh usianova,

od Medunarodne vazduhoplovnetederacije (jedini Jugosioven ko|i

poseduje diplomu ..Jurij Gagarin"):

njemu najdraZe priznanje je Ordenrada sa srebmim vencem. kojim gale 1972. godine odlikovaciPreOsed-

nik Republika2ele5i pre svega da opravda

poverenje koje mu ved dve decenije

ukazuju oanovna dkola ..Radica

Rankovid' i Lozovik i da lOi vi4e

Radio-teleskop preko tri kontinenta

Najveda radio-leleskopska mraia koja posloji na svetu nedavno je dala

rve rezultale Nalme, pomodu ovog kompleksa utvrdena je siruktura

bblaka vodene pare u podrudjima gde dolazi do obrazovanja zvezda: pri

m je koriidene rezolucija (mod razdvajenja) od dva deselohlljaOita dela

ludne aekundeOvaj podunval bio le mogud zativaljujudi koriidenju tn vooma udaljena

.adlo-teleskopa koji su sadinjavali poaeOno dug interferomeiar na relaciji

SSSR-Auatralija-SAO. Signals sa istog datog objekta simultano |e regi-

strovao svaki teleskop, konatedi pn lom alomski dasovnik. Kako je Zemlja

rolirala, teleakopi su detektovali aagmente jedne zamiSljene ..dmlje", di|i je

prednik bio pnbliZno jednak Zemijinom. Upravo je ova razmera odredila

rezoluciju kombinaeije u odnosu na laiaenu duiinu olkrlvenog zradenja

Optidki telaskopi u najbljem sludaju ostvaruju rezoluciju od jedne ludne

aekunde, 1 u tom pogledu se ne mogu menu s radlo-teleskopima.

Medutim, i dZinovski interteromeln imajo svoja ogranidenja 2amiai|ena

dinija s prednikom Kao u Zemlje ne poklapa se aaavim s lukovimsradio- leleskopa, kao ito bl trebalo da buds ukoliko se Zell potpuna slika

Prema tome. Informacije su samo dalimidne, dto usiovijava da se postaveIzvesne pralpoalavke o siruktur alike, ukoliko je cllj programa dobljanjecelovlte mapa. No. i pored ovog nedostalka, dZinovski interferomeiar uslanju je da saavim pouzdano utvrdi poalojanje izvesne slrukture u izvoru

na dije ja razmera osetljiv, premda ne moZe da odredi pnrodu reglstrpvane

pojave.Jedan od najzsnimljivijih projekata ovoga tipa Kojl je trenuino u toku

razvija se u seradnji radio-teleskopa iz Aresiba, DZodrel Benka i Efelsberga<kr^ Bona): urerS^I su usredsredani na analizu siruktura emisionlhpodrudja kod pulaara. Podaci Iz Efelsberga ved su pokazali da sa uosdilovanju kod vedine pulsars javljaju izvesne dZinovske podoacilacljekoje jedino mogu dja potidu tz nekih izuzetno guslih emisionlh regions.Oalekovidiji astronomi dak su ukazali na mogudnost da izudavanjeRomenutih podrudja moZe da doprinesa anahziranju magnatskog odrZavs-nja plazme, odnosno da potpomogne program enargije fuzije. Uskoro saocekuju rezultali i s preoslala dva radio-teleakopa.14

PREPORUCUJEMOVAM IZDANJAZAVODA 2A UD2BENIKE I NASTAVNA SREDSTVA SKOJIMA MOZETE NAPRAVITI PRVE KORAKE U OVIM OBLASTiMA, PRODUBITI SVOJAZNANJA ILI OBOGATITI VEC STECENO ISKUSTVO.

1.

— Zoran Jeroti6: OPRAVKA RADIO-PRIJEMNIKA (sa 300 5ema)

2.

— Ing A- Stojanovid i ing B- Sesterikov;TELEVI2IJSKI UREBAJI, za zanimanje TV i

radlo-mehaoiCar

3.

— Ing M. FIlipovId i ing B. Sesterikov:RADIO-UREOAJI. za zanimanje radio i

TV-mehanifiar

4.

— Ing Radivoje Milosavijevid: RADIO-PREDAJNICI, za IV razred ETS

5.

— Ing Borislav Sesterikov; TEUEVIZI-JA, za IV r. STS

6.

— DrDejan Bajid: RADIO-TAUASI

7.

— Ing MIodrag Miljkovid: KAKO SEOSTVARUJE RADIO-PRENOS

8.

— S. K. Andrljevskl-. ELEKTROTEHNlC-K1 PRAKTIKUM, Prirudnik za ETg (prevod•a ruskog)

9.

— Ing Ztvko Milovanovid: OSNOVIELEKTROTEHNIKE, za I r. ETS10.— Ing Ztvko Milovanovid: OSNOVIELEKTROTEHNIKE, za II r. ET§" - Ing Milutin PetkovId: ELEKTRONI-

za 111 r. ETS— Ing M. Marjanovid i ing M. PetkovId:

PRIMENJENA ELEKTRONIKA, za IV r. ETS

14.— Svetozar Bo2in: DEJSTVO ELEK-TRICNE STRUJE

- Ing Srdan Mitrovid: NUKLEARNIREAKTOR

16.

— Dr Rajko Tomovid: ELEKTRONSKIraCunar

17.

— M. Raspopovid: FIZIKA I DIJALEKTI-KA ...

- Dr G. Dimid i Dr D. Obradovid:OSNOVI SAVREMENE FIZ1KE

19.

— Ing Milinko Marinkovid: TELEGRA-FIJA, zalllilVr. ETS

20.

— Ing Lazar Oosid: TO JE TELEGRAFI-JA

I

Servis knjiga

.radio i

.elektronika

.telegrafija

Godina istrafivanja

civene planete

Godina Marsa

Male lednomeaeine pauze —naatale zbog toga ito se Maranalazio u konjunkciil — s orbl-

larlma I lenderima kosmtiklhaondi „Vlklng-1” i ..Viking-Z"

ponovo je uaposlavijena veza,

Izmedu 13. I 17. decembra

laknulo nakon ovog eekanja

dugog mesec dana: avi uredaji

tunkcionlaali su besprekorno.

Protekle godme Marsslru£njaclrna za asironautil

pianetolozlina postao bliil

eimos. Izvesno je i

maogo vremena (

ici I podaci delalji

jinici, naroSito

sopstvenir

I moZda de sadaSnje nedoumi-ce .,Izmedu biologije i hemije'ostali nerazjaSnjene. Ipak, tc

pomem

Vazduhopfovstvo

Nadzvueni transport

u SAD

Era nadzvuCnog vazduinoglaobradaja |a poSala. Francu-akO'engleaki avioni ..Konkord"(Concorde) ved leta na nekimmeduiurodnlm Hnljama, a aov-jetski „Tu-144‘' na unutrainjimu SSSR. Odgevarajudeg ame-ridkog ..konkurenta" — joi ne-ma. Slavlia, u SAO te jol uvekiudno raspravlja da li I gdetrebe dozvolKi „Konkordu" datiede. I dok prlalallca jedne I

druge strane poleiu nalrazllil-

tlje argumente u odbranu tvogatanoviita, na crtadim tablamanekih konatrukdonlh blroa uSAD ved te naziru konlurenovog taebradajnog di<na.

Amerika ae sprema da udini

ta| tollko otporavani, all Ipakneminovni korak u domennadzvudnog vazdudnog Iran-

Jod 195S. godine poCeli su uSAD radovi Cljl Je konadni cilj

bio gradnia prvib nadzvudnihaviona za putr>ISki saobradaj.Skiadeno nazvan SST (Super-

’sonic Transport-supersoniCtii

transport), taj )e program treba-

lo da ima Iri osnovne faze. Prva|e obuhvatala studiJako-lstraJI-

vadkl period od osam godlna.Trebalo je obavltl delaljne slu-dije svih kljudnih problems i

izabratl osnovne konstruktivnevelidine. Decembra 1966. godi-ne ova] Je posao bio uspeSnoprlveden kraju. Utrodeno je oko311 mlllona dolara.

Botja vremena?Za drugu etapu. koja je (re-

balo da usfedi odmab zatim,

bllo je predvideno detaijno pro-

Jeklovanje, konstrulsanje i Izra-

Ida Ova prototipa SST. NjihovoIspitivanje u letu odekivato se1972. godtne.

Medulim, sama Irtdustrija ni-

je bila u stanju da iz sopstvenlhsredstava flnanaira celokupr^l

razvo|, kojr je zahtevao oko 1,3

milljarde dolara. PoSto je to

prevazllazllo njene modi, po-stavljen je zarilev da vlade ude-Btvuje u programu koji je, uIzvasnom smislu, trebalo ,,da

spase obraz" u avangardnlmpoduhvatima u svetskom vaz-duhoplovstvu

Posle duge i Judne rasprave.

Kongres SAD je. medutim.1971. godine odblo da materi-

jalno finansira Istraiivadkl pro-

gram SST. Ameridki nadzvudnl

Na osnovu prellminarnlhstudija obsvijenlh pod ruKovod-Btvom NASA, firma ..Douglas "

je samolnicijativno razradllaprethodnl projekt za avion AST.Njegove najznadejnlje odlike.sumogudnosl noSenja 273 putni-ka brzinom 2.2 puta vedom odbtzine zvuka. na udaljenosti8.150 km.

Delta-kriloVed pri letimidnom uporedi-

vanju s ranijim projektom SST,

Novisupersonik

Skih reSenja koja treba da do-pulnidkl avion ostao je da dekabolja vremena.

Izgieda da su ona sada naporno lu.

Pre nego ito kaiemo nedtovide o tome, pogledajmo najprekakve su bile osnovne karakie-

rlstlke predloienog rtadzvud-nog transportera SST po ranl-

jem programu. Radi uporede-nja, naveddemo istovremeno I

odgovarajude velidine za fran-

cusko-engleskl ..Konkord" I

sovjetski „Tu-144"" (vidi tabelu).

.Prograrn ASTNovembra 1972. pod ruko-

vodstvom agenclje NASA, for-

mirana je grupa od tri firmekoje proizvoda vazduhoplove i

dve firme koje proizvode aviort-

ske motore. Slavijeno joj je uzadatak da nastavi s proudava-njem problema civllnog nad-zvudnog transportera. u svetlo-

nesu poboljdanje njegovlh spo-sobnostl. Oa bi se novo redenjerazlikovalo od ranijeg progra-ms (SST), novi program je do-bio naziv AST (Advanced Super-sonic Technology — poboijSa-

na supersonlina tehnologlja).

Za sada nema preciznogplana, pogotovu ne vremen-skog, ksda bl ovako koncipirannovi nadzvudnl avion mogao dase poiavi u vazduhu. Medutim.na bazi obavijenog posla i po-

boljdaniri izgieda za raalizsciju,

neke veliKe firme su se zalnte-

resovaie za ovaj poduhvat i vedozbiljrro rade na sopstvenimpredlozima.

Ovde demo se upoznati s

radovim'a obavljertim u projek-tantskom odeljenju poznate fa-

brike ..Douglas'" koji u Izve-

snom smislu mogu da poslu2ekao reper sada$njeg stanja natom polju u SAO.

pads u odi smanjenje brzinekrstarenja S 2.7 (SST),Cfa 2,2

(AST) maha. To je zapravo jed-

na od kljudnih izmena u novoj

koncepciji, koje je sobom do-nela ve'ike prednostl. Najpre.

omogudila je da se poveda do-let (od 6.700 km na 8.150 km),umanje operativni troikovi i po-iroSnja goriva za ditavlh 20 od-sto, a posebno smanji tetinidki

rizik i omogude lakSa konslruk-

Novl predtog zasnovan je naIskustvima Koja su poslednjih

godlna siedena u razvo|u vojnihnadzvudnih aviona. Take je, naprimer, temperatura opiate —koja je prema ranijim proradu-

nima za SST trebalo da se

krede oko 130°C — sni2enakod AST na 110X, Sto pred-

stsvlja izuzetnu olakiicu pri Iz-

boru konstruktivnlh maienjala

Predloieni „Dougl3s""-ovAST Ima delta-krilo, dijl obllk

predsiavija izvesnu kombinaci-ju ..Konkordovog " krila. ranije

predlo2enog SST I krila nad-zvudnog bombardera B-70. Onje, kao uostalom i oblici svih

va2nijlh elemenata aviona,

proSao detaljna aerodinamidkaispitivartja u aerotunelu Sto setide ukupne tetine, ona je kodnovopredlo2enog AST ostala

ista kao I kod ranijeg SST.Rezultati dobljeni u obavlje-

nlm ispitivanjima potvrdili suproradunske vrednosti I ponovoizvukli „na svetloA dana"" pred-

log za gradnju nadzvudnogpulnidkog aviona u SAD.

M. Jugiri, dipl. Ini. 17

aniANSun

5s

Opstenarodnaodbranai ratnatehnikaPriznanje drugu Titu

za izuzetan doprinosrazvojii naSe vojneteorije I prakse

UrMuje: Vlada Ristid

Prvi doktorvojnih nauka

18

Na ave^nosll odriano] povo-dom 35-godiin|lee JNA, mar-ial Jugoalavlje Josip Broz TItepromovisan Je za doktora voj-nih nauka, ilme mu |e |oi jed-nom odato priznanjs zbog nje-

govog Izvanredno iirokog I

•vettranog atvaralaitva I ulo-

ge u vodenju naieg narod-nooalobodlladkog rala i posle-ratnog fadanja odbrambenlhanaga zemlje.

Ima u svemu tome Izvesnesimbolike: u predve6erje praz-

nlka Armlje. koji se Slav! uznak sebanja na latorijski 22.

decembar 194t. godine kada je

u malom bosanskom mestuRudom formirana prva regular-

na Jedinica narodnooslobodi-lafike vojske, prvom vojniku

socijallstlike revolucije I voj-

skovodi oslobodilafikog rata

drugu Titu dodeljuje se zvanjedoktora vojnih nauka. Stogabe, nema sumnje, I sednicaNaj6no-nastBvnog veda Centravisokih vojnih Skola, odr2ana 6.

decembra 1976, kao I dan kadaje marial Tito promovisan zaprvog doktora vojnih nauka,udi u latoriju na^g druStva,

nailh oruianlh snaga I. poseb-no. nadeg visokog vojnog dkol-

stva kao jedan od njlhovih naj-svetlljlh datuma. Na toj sednicl

uobldajena je I prlhva^na Ini-

cijatlva I 2elja svih na$lh radnih

ljudi, ditave na$e samoupravnesocljallstldke zajednice kao I

svih boraca narodnooslobodl-ladkog rata I pripadnika oru2a-nlh snaga u celint da se druguTitu dodell zvanje doktora voj-

nih nauka I time mu se oda prl-

znanje za izuzetan njegov do-prinos razvoju na$e vojne te-

orije I prakse.

Obrazlozenje odluke opriznanju

Izvanredno iiroko I svestra-

no stvaralitvo druga TIta I nje-

gova uloga u vodenju na^gnarodnooslobodlladkog rata

kao I u posleratnom jadanju

odbrambenlh snaga naie ze-

mlje, poznatl su re samo na-$lm gradanima I pripadnicimaoruianth snaga. nego I van na-

§e zemlje. Zbog toga je to bo-gato I raznovrstno stvaralaStvo

u konciznom obrazloienju od-

luke, koju je podneo nadelnikCentra vIsokIh vojnih Skola I

predsednik Veda general-pu-

kovnlk Mirko Jovanovld, aaZetou konstatacljama;

• da je drug Tito svojimvojnim stvaraladtvom dao izu-

zetan doprinos razvoju nadevojne teorije I prakse, kao I ra-

zvoju teorije I preske oslobodi-

ladke borbe.naroda u savreme-no] epohl;

• da je u najtedlm Istorij-

skim usiovima za nade narodeotkrio mogudnosti I snage zapobedonosnu narodnooslobo-diladku borbu I revoluciju i, nadelu KPJ. poveo narode i

narodnosti u opdtenarodni rat

u kojem su sopstvenim snaga-ma izvojevall nacionalnu slo-

bodu I nezavisnost. iskovall

bratstvo i jedlnstvo I stvorlll no-vu dntavu i vlast radnidke

• da je kao Vrhovni ko-mandant I strateg NOR I revo-lucije Izgradio koncepciju op-dtenarodne odbrane kao celo-

vit tilozotskl. Idejni, politidki i

klasni pogfed na rat i odbranuzemlje. stvareladkl razviiajudi

marksistidku naudnu teorlju utoj oblasti;

• da je iz partizanskih

odreda, kao trajnog oblika or-

ganlzovanja ustanidkih masa.stvorlo revolucionarnu armlju

novog tipa koja je u neprekid-

noj oruiano) borbi oO 1941. do1945. godine, kao ravnopravanpartner saveznidkih snaga, da-

ia dostojan doprinos pobedinad faSizmom;

• da je razvio orlglnalnu

ratnu veStinu kao dljalektldkl

spoj politidke I vojne strategije,

Jedlnstvo druStveno-ekonom-skih, moralno-politidkih I voj-

nih dinilaca ratal oru2aneborbe;

• da )e svojim daleKosei-

nlm odiukama u svim prelo-

mnim trenuctma NOR-a I po-sieratne izgradnje presudnoullcao na pobedonosnt IshodNOR-a I staino jadanje ukupneodbrambene snage raleg sa-

moupravnog socljallstidkog

druStva:

• da je lldnim heroizmom,smeloSdu I odIudnoSdu nepre-stano Insplrlaao nepokolebijivatav naSih radnih ljudi, narodaI narodnosti u borbi za slobo-du, nezavisnost I oduvanje te-

kovlna socljallstidke revolucije

i time odiudujude doprtneo Iz-

gradnjl visoke odbrambenesvesti na$ih ljudi koja je posta-la nesavladiva materijalna sna-ga i faktor odvradanja od svakeagresije na naSu zemlju.

,,lzuzetna li£nost na§egvremena"

Pl$udl o lidnostl druga TIta,

general armlje Kosta Nad kaieda je to legendami vojskovodaoslobodilaike armije jugoslo-venskih naroda I narodnosti I

da predstavija Izuzetnu llinost

naSeg vremena, o kome se sasimpatijama i divijenjem govorlna samo kod nas, nego iSIromsveta. Kao prvi vojnlk naSe re-

voluclje — kome su za dataneprolazne vrednosti u ratu I

miru odata brojna priznanja —odutovijavao je l odu$evljavageneracije mladlh, pregaoceslobode I pobornike pravedni-jeg druitvenog uredenja. DrugTito je. ujedno. nadahnjivaooslobodlla6ke. antikolonijalne I

revolucionarne pokrete mnogihzemaija za traienje sopstvenogputa ka slobodi i socljalizmu.

Nadahnuti revolucionar, kojI je

pronlcao u suitinu I smisao to-

kova Istorlje, nepokoiebljivoverovao u ciljeve komunlsti£-kog pokreta — privlaCio je

svojom £all&nom voljom i ar-

gumentacijom hiljade sledbeni-

Ka i poKretao Ih na poirtvova-no izvriavaaje i najlailh zada-taka.

Govoredi o TItovim pogledl-

ma na partizanski rat, generalNad istide da je drug Tito, za-laiud' se za primenu partizan-ske taktlke I izgradivanje vojneorganizacije prama datim uslo-

vima, suzbijao mestimidne ten-

denclje da se oruiane akclje

zadrtte u okvirima gerile i ufiio

da su za partizanski nadin bor-

be nu2nl, pre svega, disciplino*.

vani, svesni I uporni borci, tak-

ve c>ru2ane formacije u kojimavladaju odnosi medusobr^ogpo§tovan|a I poverenja. drugar-stvo na najviSem stepenu. Sto-ga je'ne malo pula podviadio:.,fiolje je imatl manje boraca,all disciplinovanlh, nego masuko)a je labava". U Tltovoj stra-

tegijl i praksi nlje bilo mesta ni

za pomisao na kapitualclju; zanjega I za armlju kojom je ko-mandovBo nlje bllo bezizlaznihsltuacija. Najboljl printer za to

je Sutjeska, kada vISe nego Se-stostruko brojnlfi neprijatel]

inemadkl, Italljarrskl I bugarski

raSIsti I domobranl) nlje ostva-

rlo svoj plan unIStenja opera-tlvne grupe Vrbovnog Staba. SnaSIm borcima. koji su bill uviSesirukom obrudu, naSao setada I Vrhovni komandant. Toje, nesumnjivo, najbolje obja-

Snjenje za vanrednu prisebnostboraca. za njihov masovni he-rolzam I mof^l koji je odoleonajteltliT) ratnim IskuSenjima.

Veliki vojskovodai driavnik

I general armlje Nikola Lju-

bldld, savezni sekratar za na-rodnu odbranu, se u intervjuu

..Narodnoj armiji" datorn povo-dom 35-godl3rtjlce stvaranja

naSIh oru2anih snaga, du2e za-

drjtava na delu druga Ttta I naonome Sto su naSi narodl i na-

rodnostf postigll u socljalistld-

koj revolucljl. Drug Tito je. pre-

ma redima generala Ljubldida,

otvorlo put razvoja revolucije u

sklopu narodnooslobodlladkograta: on je Idejnl tvorac polltid-

ke I vojne strategije na osnovukoje smo Izvojevali nezavinost,

slobodu, ravnopravnost sasvim druglm narodima I dria-

vama. Drug Tito je istorijski

znadajna lldnost u kojoj su ob-jedlnjenl revoluclonarno stva-

ralaStvo I funkcija vojskovode I

driavnika. To je dovek koji je

osmisllo organlzaclju. postup-nost nerastanja, clljeve I unu-traSnje odnose. taktiku > opera-tivnu veStInu jedinica NOVJ,utvrdio zakonitosti I teilSta dej-

stava u narodnooslobodilad-kom ralu, u skladu s polltidkim

clljevima I druStvenIm potreba-ma revolucije. Titova vojna

= Partizanske

kovacniceoruzja

atrategija je sastavni deo nje-

gove revoluclonarne, progre-sivne I klasno-proleterske I bu-manlstldke mlsli I prakse. Zbogtoga i moiemo govorl — na-glaSava general Ljubldid — onjemu kao o jednom od naj-

vedih vojskovoda. On je daoogroman prilog I vojnoj nauci

u drugom svetskom ratu. on je

uspeSno rukovodio oru2anomborbom najugoslovenskom ra-

tlStu I stvorlo oruttarre snage.all je u isto vreme od raskoma-dane, razbijene I potladerre ze-mije stvorlo novu Jugoslavlju,

zajednicu ravnopravnih narodaI narodnostl, I time Im ulio

pouzdanje u sopstvenu snagu I

povratio Im dast I ponos.Dodajmo. naposletku, I ovo:

vellka vremenska distanoa,

znatne promene na polltidkoj

karti sveta, razvoj nase zemljeod zaostale, ratom razruSene I

opustodene u razvijenu soclja-

listidku zajednicu, ogromannapredak vojne nauke I tehnl-ke, samo su vISe potvrdlle sva-ku Titovu misao Izredenu uvreme narodnooslobodlladkograta. Celokupno njsgovo delo

na polju Izgradnje naSe odbra-ne predstavlja skladnu gradevl-nu, dija osnova podiva na veM-klm I vednim Idejama naSe re-

volucije. Koncepclja opStena-rodne odbrane je kruna togdela, Titov veliki revolucionarnlprilog teoriji borbe svakog re-

voluclonamog pokreta, teorijl I

praksi odbrane nezavisnosti

malih zemalja. Tito je, jednomredju, svojim stvaralaitvom,svojom vizljom kako se pobe-duje i kako se brani ono ifo je

snoreno, pokazao put dru-

19

Za§titazivotne sredineRazgovors dr AleSom Beblerom,predsednikomJugoslovenskogsavezaza zaStitu

&ovekovesredine

Godinavelike akcije

Ns Inlcl|atlvu Jugeslo-vsnskog saveza za zaitilu I

unapredenje (ovekove tre-dine, Predsedniitvo konfaren-clje SSRNJ prihvatllo |e pred*log da ss 1977. godina progla-s< za godinu zaitita I unapre-dfvanla iovekove iivotne i rad>na sradina u Jugoslavljl. Da bi

sa postigla iiroka druMvenaaktivnost u reallzBcl|i ovog za-datka, o6aku|a sa da da I Skup-itlna SFfU usvojltl ovaj pred-log, i da da iatovrameno obra-zovati Savat ova znadaine dru-itvene akcija, u koji da udi pred-stavnlci druitvanlh, pelltld-

klh, privradnih, naudnlh I dru*glh atruMura Iz avih republikaI pokrajina.

I U ieljl da naSe ditaoce da-

taljnlje informlSemo o ovoi ak-ciji, zamollll smo dr AleSa Ba-blera. predsednika Jugosloven-

skog saveza za zaStItu I unapra-dlvanje dovekove sredine daodgovon na nekoliko pitanja.

• Poiltdnilh nekoHko pod/nsrazvna *e u naioj zeml/f Iziaatnaakdvnozl na zaifW £votne aradJ-

na. Wajznagy^doprtnoa ^dao /a

unapndlvinl» dovakova aredfna.

Kaks ocmlultta, dniie SaOlar, do*Mdainju akdvnosi?

— NaSa organizacija posto)!

I radi kao savezna organizacijanepune ietiri godine, neke re-

publidke organlzacije oko pel

godina. vedinagradskih I reglo-

nalnih 4 godine. Tollko vre-

mena. otprilike. rade u islom

pravcu nake nauCr\e. prosvetneI strudne organlzacije. MIsllm.

pre svega. na akademije nauka.naudne Inslltule. pojedine fa-

kultete. druStva inienjera I te-

knidara I druge. Izuzetak sugorani. koji deluju vad 15

SmiSIJena druStvenaakcija

20

Za kratko vreme postignutoje veorr\a mnogo. Svest o eko-loSklm nedadama 1 pratedlmopasnosllma jako se proSirila i

produblla u naSem druStvu. Po-treba za emiSljanom druStva-

nom akcijom u suzbljanju tih

nedada i otkianjanju opasnostiopkte je prlbvadena. Razmatra-ju se samo putevl I nadini takve

midnl, lokaino ogranideni izatonedovoijni da manjaju stanjedovekove sredine u naSoj zemijikao cellni. Naravno. radujemose i dosadaSnjIm uapesima: za-dovoljnl smo da je regenerisa-no jezero Palid, da je neStodistija ova ill ona manja reka.

da je poneki grad nspredovao udIStenju svojih otpadnib voda I

poneki gradid podeo da ih disti

u cellni, da je niz Industrljsklhpreduzeda pobolj$alo hlgljen-

ske usiove rada I da raste broj

onib koji diste svoje Industrtj*

ska otpadne vode. da je uzna-prsdovalo skupljanje korlsnog

akcija. svrsishodnost I ettka-

snost takvog Hi drugadijeg de-lovanja brojnlh drudtvenih fak-tora koji su se pokrenuil I koji

mogu da deluju na stanje dove-kove radne I ilvotne sredine. odradnih kolektiva I mesnih zajed-nica do niza republidkih I sa-veznlh foruma.

odgovtniudi rnuHatlJ

— Moramo, na iaiosl. kon-statovati da su dobri rezultatl

joS uvek samo sporadidni. dell-

otpadnog materijala, nsrodito

papira, da se u gradovima stva-

raju bezautomobllske zone, dase ponegde uspelo smanjiti dimiz kotlarnlca u stambenim na-seljlma. da se u vedim pristanl*

Stima smede sa putnidkih bro-

ga skupljaju posebni brodldl,

da se bolje ureduju i odtiavajuSkolske zgrade { dvoridda zala-

ganjem same dece. . . Sve ud-vrSduje u nama uverenje da sustvarl krenule.

Uedutim, za sada se nedtovide od toga ne moie redi, jer usvojim bitnim elementima sta-

nje dovekove ilvotne pa i radnesredine nije se promentio nabo-Ije. U nekim pogledima ono sedak I pogordava.

Primeri ugro2enesredine

• Moiau B laiatl naka adnmllzrazdljth problama ugroianaaradina a kejlma aa naia diuttmaukabllaaa?

Primera ugro2ene tivolne

Reke, Kvalltet vode Dunava

toku poslednjih nekoliko godi-na svake godine za oKo 5 odstolodiji. Isto vail za Oravu. Muru I

druge reke. Intenzivna industrl-

jalizacija 1 urbanizacija s nez-natno promenjenom t^nologi-jom takode proizvode noveizvore zagadivanja nadlh reka I

kanala. Sa sviK strana dujemoza povremene katastrofe u tlmvodotocima: na primer, u Nere-

tvl. U Sloveniji SB samo 4,5

odsto voda ne mora predldda-

vatl pre upotrebe. a u prodloj

godini r^istrovano je preko 30masovnih pomora riba u reka-

ma. Slidno je I u kanalu Ounav--Tisa-Dunav i na dnjgimmestima.

Vazduh. U gradovima I indu-strijsklm rejonima, uz rastudl

broj Industrljsklh preduzeda i

motomlh vozila, vazduh nlje

mogao postatl boljl; naprotiv.

svskodnevno se pogordavs. Po-dacl govore o zagadenosti uoko SO naselja. a u 20 od njlh

situaclje je tsKva da ne moieopstati nl vegetsclja. Vazduh ustanovima I javnlm lokaltma za-

gadujemo I samoubiladkom na-vlkom pudenja, koju slabo su-zbljamo.

Buka. U gradovima i indu-

strijskim centrima, narodito uzautomobllske saobradajnlce,buka je u porastu. Tu se njena

jadina desto penje I na 100decib'ela, mada je dozvoljeni

maksimum za industrijske delo-

ve naselja 65, a za stambenedetvrtl 35—40.

Zelene povrilne. U celoj

zemiji zelene povrdine se i dalje

smanjuju I zamenjuju aslaltom,

betonom, metalom, ciglom, sia-

Ma§instvo u w ^

^ buducnosi

proizvodnog masinstvaOniitvanim planom JugotlavlJ* do 1960.ged<no, molaltka Indutidja, a time I prol-zvodno mailnitve koie (a odnoal na tred-atva I matede prolzvodti|o u njei, deflnlsa-

na |a kao kljuina pratpoitavka razvoja.Hadavno |o u glavnom gradu, uz u£aidamailnaca Iz £Hava zamija, odrian nauino-alnidnl tkup ..Sadamdaaal godina proi-zvodnog mailnilva u Baogradu". Skup |a

pokuiao da di kdlKku ocanu aada^njagatanja ofarazovna I Itlrailvaeka dalatnoatlu prolzvodnom mailnatvu, ocanu meata I

uloga proizvodnog mailnatva u privradizamlJa, kao I da utvrdi mlalju proizvodnogmailnatva u Ireuglu privrada—nau-ka—obrazovanja, a zavrien Je panel dia-

kualjom na lamu „Sla jugoalovanako dru-Uvo mola da o£eku|a od proizvodnog ma-•Intlva u godinama koje dolaza“.

Kompjuter— atatna rna§ina

Proizvodno maiinstvo obuhvala tehrtlS-

ko-tahnoloike I organizacljako-upravIJaSkemaliartlzme matalske industrije, all, u ma-njem obimu, proilma 1 ave ostale raproduk-clone calitte. PolazeCI od uveranja da daplanovi I programi ko)l se donose danaspredslavliati osnovu za maiituke Inlenjereaktivne do 2.DlS-godlne, uSesrrlcl baograd-skog nauSno-strufirrog skupa su u progra-miranju I predvidanju razvoja proizvodnogmaiiriatva do 2.000 godina videli jedan odpraaudnih zadataka.

I pored dvoaekloati koju podrazumevaovako vallkl period predvidanja. globalnasllka proizvodnog mailnatva bududnostigotovo se namede sama po sebi. Pbdseda-|udi na devizu tridesatih godina ovoga vekada ..profit praduzeda zavlai od sediva korii-

denlh alala". dr Vladimir Solaja, profesorMeiinskog fakulteta u Baogradu I direktor

Inatituta za alalne maSIne I alate lAMA.rakao je da da godina koja dolaza verovainokrasiti maksima ..kompjuter je alatna maii-na". Drugim redima, ubrzani rezvojni tren-

dovl zaalgumo da, pored dels sadrllne,

promaniti t tailite proizvodnog mailnatva I.

pratodttl ga, mogute, u proizvodnl I obradnlslatem sa upravijanjem ill u — proizvodnukibameilku.

Pretposlavka ovakvog razvoja proi-

zvodnog mailnatva podrazumeva I kvallta-

tlvno nova promene u nauci i obrazovanjukadrova za ovu delatnost. U studiji posvede-noj ovim aapektima razvoja, dr Vladimir

Mlladid, profesor Mailnskog fakulteta uBaogradu, Istide da da nauka o kompjuterl-ma. nauka osistemima I Inienjeratvoizvriltl

znadajan uticaj na proizvodno maiirtstvo.

Ova oblaatl treba da dovedu do upotpunja-vanja profila tzv. softver inienjera (software— programski deo radunara). Kao osnovnoobeleije maiin^lh iniertjera bududrtoatl. drUlladid navodi Interdlacipllnamazanlmania.Tako. bio-medicinski Inienjer, da bi projak-

tovao medicinski aparat, more bitl niita

manji strudnjak za medicinu nago za tehno-logiju.

6uclu6nost kroz produktivnost

Ma koliko ova pretposlavka bile verovat-ne, njima nl Iz daleka nisu reieni svi proble-

mi kretanja I potreba proizvodnog maiinstvau bududnosti. Stoga Su udesnici naudno--strudnog skupa na Maiinakom fakuitetu u

svojim razmiiljanjima mahom stavljali teil-

ite na Izbor krtterijuma i clljeva razvoja. Pri

tom je najdeide navoden mlnimalnl utrotak

resursa uz makalmalne efekte u proizvodiijl

i razvoj sopstvanlh tehnologija. Prof, drZdenkovid, prodekan na Strojarskom sveu-dlliitu u Zagrebu, ovda je rado Iskoristio

ved pomenutu predrstnu devizu I parafrazl-

rao je u maksimu da ..dohodak udruienograda zavlai od oitnce olovke inienjera-kon-

somun

58

Velikani nauke ^ cTeorija o cikliCnosti

ledenih doba urugi iriium

Milankovicaf

piof. Mllutin Mllankovie ob-|avle je teoitju toplotnlm po-javama na Zamlji tzazvanimpromenama oaunbanotll. ‘Ml-

lankovlbeva teorija zasniva aa,

najkrabe refieno, na pretpo-stavci da zbog promena polo-iaja i oiblie Zemlje u odnoauna Sunca koll6lna suitdevesvetlesli koja pada na aevemuhatnlaleiu naie planale ciklie-

no raate 1 opeda, ito dovedi dosmanjlvanja odnosno poveda-vanja ledenog omotaCa. Dugovremena gotovo zaboravljana,Mllankovidava leorija poaled-njlh gedina doiivijava ponovnitrijuml.

a«rV*n/9 Sfrokkn ftrcipom nmuinlHpneltmt: PnlttCi MnuHn MHankovWfl»7S—

kvartara, kada su nastupila le>

dena doba. „Taj problem", pri-

de Milankovid. „reSio sam, uglavnim crtama, jednom ra-

spravom koja je ved 20. decem-bra 1913. Ie2ala na etolu vell-

kog fizidara, nosloca Nobeloverragrade Vilhelma Vina, da bi

ubizo iza toga blla objavijena unemadkom dasopisu Anali 0-

Protivnik postajezagovornik

Milankovideva teorija doblla

je najvedu podrSku u nemadkimnaudnim krugovlma, verovatnopod uticajem Vegenera I Ke-pena, tada vodedlb naudnika u

oblast! geofizike 1 meteorologi-

je. Poslednjih decanlja, medu-tim, potpuno je pala u zaborav.

Vod^u ulogu u ovim naukama

ma u kvartaru. Mejsn nlje biopiistallca Milankovideve teorija

1 kranuo je u lalraZlvanje veru-

judi da de pokazatl njenu ne-prihvalljlvost. Od objavijivanja

Mllankovidevog rada proSlo ja

preko pola veka 1 Mejsn je Imaomnogo vise nalaza na raspola-

ganju. Na svoje Iznenadenje,uatanovio je da se Milankovidva teorija Izvanredno slaSe svedinotn geoloSklh 1 drugih di-

njenlca iz proSlosti Zemlje. Ta-ke je odjednom, umeslo mode-la 1 hipoteze, otkrlo ..divnu Ml-lankovldevu leonju". U Isto vre-

me niz ameridkih I drugih geo-fizldara, glaclologa, 1 paleonto-loga, geologa dolazi do mnogobrojnih podataka kojl daju zna-dajnu podrSku Mllankovldu 1

njegova teorija doiivijava usvetu ponovni trijumf.

odriavao se u Inabruku Kon-gres nemaikib prirodnjaka. Svellkim mteresovanjem ofieki-

valo se predavanje 6uvenoggeofizitara Alfreda Vegenera,&l]e je delo ..Kllmati ZemijineproSlostl" bilo upravo objavlje-no. Jedan od uimnika kongre-sa, koji je sedeo u poslednjemredu amflteatra, pratio |e s po-sebnlm uzbudenjem Vegenero-vo izlaganje. A Imao je i zbog

S-M M-n t-W

\A/"S <S* - Dim UaAi mE kfim. .

Johrfaosmde

zervnu pOdrSku njegovoj teoriJI

loplotnlb pojava na ZemlJI (vidi

pmog). izazvanlh promenamaosun&avanja. I otvorio joj put usvel — u udtbenike msteorolo-glje i astronomlje. Ovaj uzbude-nl udesnik bio je Mitutin Milan-

kovii, prolesor primenjene ma-tematike i teorijake flzike naBeogradskom univerzitetu.

Ko je bio Milankovii^

to4tn9— vrsat* hladnih Mapti pclugot

je nejmladi prolesor na tomfakultetu.

U to vreme redovima profesora Filozolskog takultetanalazill su se 1 vrsni naudnici kaoSto su Mika Pecrovid — AlasSima Lozanid, Jovan Cvljld, Bogdan Popovid, Branlsfav Petronijevid, Afeksandar Belid, JovanSkerlid i drug!. Podstaknut tak

preuzell su ameridkl i engleskinaudnici, a oskudan broj pre-

ciznlb geoloSkih nalaza o lede-nlm dobima bio je Mllankovldunajvedi protivnik. Nedavno, Ml-l^nkovl^a teonja je ponovootkrivena. Engleski dasopis,,New Scientist" objavlo je ubroju od 30. septembra 1976.

godine dianak pod naslovom:

Velikan svetske nauke

Medutim, nlje samo znatandeo Sveta nepravedno zabora-

vio Mllankovida: naSa zemija je

to udinlla joS izraiertlje. Milan-kovideva teorija se ne udi uSkolama: nijedna ulica niti In-

Mllankovid se rodlo 1879.godine u Dalju kod Osijeka, ustaroj srpekoj porodici koja seu doba Carnojevldeve seobenasellla u tom kraju. GImnaziJuje zavriio u Osijeku, a potomstudlrao na Tehnldkoj velikoj

Skoli u Bedu. Na pozlv Rlozof-skog fakultela Beogradu na-puslio je 1909. Inienjerijsku

praksu u Bedu i prihvatlo mesloprolesora raclonalne 1 nebeskemehanike I teorijske flzike. Bio

<lm oduSevIjenjem i pregoromaecio na teorijske Istra2ivanja unebeskoj mehanlcl I drugimarodnim discipllnama.

Tek Sto je prlmio srpsko dr-

2avljanstvo. bio je mobillsanudestvovao u balkanskom ralu

No, to mu nlje smetalo da do1913. objavi nekollko radovaBodne da se bavl problemomosundavanja Zemlje i drugibplaneta, I. u vezi s tim, klimal-sklm promenama u periodu

(engl. Mllankovich comes Infrom the cold", gde je pogod-nom Igrom redl naSInjena aluzi-

ja na njegovu teorrju ledenihdoba).

Sta se. u stvarl, desllo? Ge-neralnl direktor Brltanske me-teorololke sluibe profesor 6.Mejsn (Mason) doblo je 1975.

godine SImensovu memorijainuzlatriu medalju. Prillkom prije-

ma nagrade feleo je da odril

dina profesora teorijske flzike uBeogradu dak I ne zna da je

njihovu katadru osnovao Milan-

kovid; nljedan geofizidar, geo-log, astronom ill meteorolognlje kranuo njagovlm slopama.A Milankovid je jedan od malogbroja Jugoslovena dlje se imevezuje za kakvo veoma znadaj-

no otkrlda.

Mllankovidevo delo obuhva-ta Slrok krug naudnih proble-

ma. Bavio se astronomsklm do-

kazima teorije relatlvnosti, pro-

blemima osunPavanja I srednjihtemperatura Marsa, Venera I

drugih planeta, problemom se-feida, pomeraniem polova, re-

formom Julljanskog kalendara.Objavio |e i niz radova Iz biste

matematike. Pored toga, paten-ilrao je armiranu tavanicu i pro-

jektovao mnoge gradevina odarmlranog betona u Jugoslaviji.

Uoalovi na pruzi NiS-Knja2evaci mnogi vojrti objekli njegovo

bi se prlredilo novo Izdanje oveKnjige, mo2da povodom sko-raSnje godiSnJice njegovog ro-

denja (umro je u Beogrado1952. godine).

Milankovid spada u red nai-islaknulljih jugoslovenskih na-udnika. Kajveda njegova zaslu-ga je. po mome miSljenju, utome Sto je u sredinl bez velike

tradicije u prirodnim naukama.u akromnim okolnostima I vanveliklh naudnih centara. dakle

se.BOO goant: Oilgltdi

su dalo. Projektovaojei podze-mnu tabrtku novdanica u UZIcu,

koja je 1941. poslu2ila za sme-Sta) partizanske faorike oru2ja.

Uilankovid je blo izvanredan

profesor I pedagog, a naplaao

je I divnu naudno-populamu

koja je u Inostranstvu doilvela

vito Izdanja. Bllo bi lepo kada

sopstvenim snagama, odvainokrenuo na redavanje krupnihnauCnIh problema I postignu-tim rezuliattma uspeo da seuvrsti u krug vellkana nauke.

Prof, dr Branko Lalovid 25

aoifliJsiJA

58

Energetika

Sun^eva energija Kakozauzdati Sunce

U Iraganjlma za iettinom. obi>

(atom, bazbadnom I diatom

anargljorn. energalidarl po-alednjlh godina tva deide upi>

ru poglede ka Suncu. Taj Izvor

avakellkog 2lvota i svekolikih

procaaa na ZetnIJI oatao ]• dodanadnjlh dana u aancl ..guS-

dlh" anargeiskih raauraa, ma-da su avi oni, manje III vide,

samo prlmenjeni obllci njago-

va nelacrpna anerglje. Medu-tim, i najelemenlamljl proradu-ni pokazuju da napearadnaaundeva anargija nlje niita

„rada'‘ od svojlh potrednihobllka (natta, ugalj) I da samode I brzo i jeflino pretvarall

u mnego kvalltanlja primenljl-

ve obllka od onlh u ko|e seprelvara apontanim proeeai-

ma. Naravno, niau |od nl iz

daleka reieni avi tahnoloikiproblemi u lancu pratvaranjaaundeva anargija, all ved da-naa iza lalradlvada aloje boga-la 1 pouzdana lakuatva.

Na Suncu, tom gigantskomnukleamom reaktoru. spontanoae. pretvaranjem vodonika u

deuterijum, razvija kontrollsana

fuzija, prl demu se temperalura

odriava na oko 1S0 miliona

stepeni. Samo elektromagnet-

nim zrafianjem energije, bez

emislje destica, Sunce svakesekunde gubi 4 miliona tonaekvivalentne mase. Jedan gramte mase ima energetsku modkao 3.000 tona dobrog uglja Hi

25 miliona kilovatdasova elek-

ttldne anerglje. Zemija prims

samo 180 milijardi kilovata. Ma-kako to izgiedalo maio, ovaenergija pokrede ogromne ma-se vazduha (vetrovi) i vode(morske stnjje I isparavanje —12.000 milijardi tona dnevno).

To )e, konadno, 18.000 putavide od svetske proizvodnje

energije ili 15.000 puta vide odbiolodkog mlnimuma.

Covek i energija

26

Svel godidnje potrodi 7,5 ml-

llor«a tona ekvlvalentnog uglja

(8.000 kcal/kg). Prooenjuje se

da su rezerve oko 600.000 puta

vede, all I broj ljudi i njibove

potrebe rastu eksponencijaino:

2a 1 kWh treba da izgod 300 guglja, Hi 230 g natta, ill 160 ggasa. A taj kilovat „pada s ne-

ba " svakog dasa na svaki kva-

I zraZwr/s. kojl H60

1

dinskog kopa povrdine od 144

km’ (svetski prosek).

ProizvodedI energiju bez ko-

neodgovomo trodl sirovine za

prgansku hemiju nego I na ne-

koliko nadlna oteiava sebi

ualove iivota. A sundeva ener-

gija ved 4,5 milijardi godinacirkulide izmedu Zemlje i ko-

smosa. Da se dobije ista snaga(1.000 MW) preko sundeva ener-

gije, potrebno je samo 5,15 km’povrdine (srednji toK od S85

W/m’) za stepen iskoridderija

od 100 odslo, odnosno 30 km’za stepen iskoriddenja od 20

Sundeva energija je dista,

bespistna I u tehnoloSkom sml-

slu pouzdana. Ljudi je korlste

od davnlna. Star! Grci su njomepalili olimpijsku vatru, Arhimedje kod SirakuzB zapalio flotllu

Rimljana, Inke su imali sundeve

dratni meter; samo — tek se

udimo da ga ..pokupimo ".

Termoelektrana na ugalj

snage 1.000 MW potrodi godid-

nje. uz gorivo, I oko 350.000

tona vazduha, pri demu proi-

spe nepotreOno 1 dtetno 1.500

MW (u savremenijem poslroje-

nju ..samo" 1.300 MW). Poredtoga, ovo postrojenje trod!

7.000 do 40.000 tona vode.

proizvede 600.000 tona pepela,

odnosno 3-150.000 tona jalovi-

ne i pepela kada se koristi

srednje kalorldan ugalj S povr-

Zemlji ima najvide sundaveenergije tamo gde je potrebno

najvide rada da se priroda opte-

menl (puslinje) i da je najeko-

nomldnija tamo gde su drugevrste energije veoma skupe —ostrva. puslinje. planine.

SsBloilanoj porodici je za

dnevne energetsKe potrebe do-voljfio sunbeve energlje sa 6

m>, ili 12KW elektribne energlje

ill 1,3 m’ prirodnog gasa, Ili 3,5

kg propana, lie 2,5 litara (o2-

ulja. Investlcljezasunievuener-giju su joS veoma visoke. Ipak,

sn\atra se da be se, na nivou

sadaSnjih tehrrika, novae vratiti

za deset godina, a kada se

siinlh gorlva — za tri do pet

godina. Medutim, to ne valtl zasve nabine primene, nl za sve

geografske SIrine.

Osnovnitehnolo§ki problemi

Od 1968. g. sunbeve Oaletlje

u Nlgeru napajaju 40 basovanedeljno Skolski TV program. UAfricl, Meksiku I Izraelu napaja-

ju pumpe za navodnjavanje: uMedini (Saudljska Arabija) od1973. njlma se osvetijava avion-ska pista, a u Francuskoi odiste godine radi radlO-far do-meta 100 km: u Turkmenijl,

PIranu, Odajou rade sunbevepebi, dok su u Japsnu I Izraelu

uSIe u masovnu proizvodnju.

U eksptoatacljl sunbeveenerglje — zbog njene malegustine. malog energetskoglluksa I nejednake raspodele u

vremenu I prostoru — postojetrI osnovna problema. sakuplja-

nje. koncenlrisanje I buvanje(skladibtenje).

Materijall za sakupljanjesunbeve energlje moraju bitl

dobri apsorberl, gotovo cmatela, I odiibni pretvarabi u elek-

tribnu Ili neku drugu vrstu ener-gije. Osnovno je nabi materijale

selektivno oseiljive na talasne

du2lne zrabenja, koji Imaju do-bar balans izmedu primljene i

ra&ute energlje. Od svih pozna-tlh sredstava najvibe obebavajumikrotalasnl talasovodi dobije-nl mikronsklm naparivanjemmetala, kao i reflektori u oblikuArhimaoove spirale.

Za koncenlrisanje sunbeveenerglje, Slo je narobito va2noza postizanje visokih tempera-tura u sunbevim pebima (u Ja-

panu su veb ekonomibne pebiod 700 W), presudnl su materi-jall od kojib se Izraduju ogleda-la I soblva. kao f njihovi obllcl I

konstrukeije. Staklo I aluminl-

jum su za sada bez premca, all

sve se vibe traga za novim.Smatra se da be za nekollkogodina kvadratni metar ogleda-la. koja su gotovo najskupiji

dec sunbevlb uredaja, kobtatl

svega jedan dolar.

Dok se za male potrebe zaSkladibtenje energlje koriste

mlevena so, pesak, bijunak )

drug! gradevinski materijall, tlo

ispod zgrade, III same voda,opSte poznate tahnike i materi-jall termoakumulaclonlh pebi,

za koribbenje vellkih koUblnaenerglje problem se poslavija u

sasvim drugom vidu. Jedna odmogubnosti bila bi koribbenjesunbeve energlje za pumpanjevode na vebu visinu koja bi sepreko nob! koristila u hidroe-lektranama. Dobari siguran na-

bln. ^evolja je samo u tome bto

je najvlbe energlje, pa i vodne i

sunbeve, poirebrro preko dana,

u radno vreme, dok radefabrike.

Pretvaranje

sunbeve energlje

Prorzvodnjs vodonika jedanje od najperspektivnijih metodaprelvaranja sunbeve energlje —bllo fotoelektribno-riemljsklmbelljama, gotovo kao u prirodi,bilo fotolizom vode: na 1.5O0°Cdeo vodene pare disocira se uvodonik i kiseonlk, a za razdva-

janje slu2i membrana od pala-

dijuma. Za disocljaciju 1 moiavode (18 g) potrebno 242.000 J(d2ula). Za 8 basova mogube je

u srednjim usiovima s kvadrat-nog metra dobiti 10 milionadiula i pretvoriti ih u 160 gvodonika. bija je energija 2.7

puta veba od energlje Iste koM-bine klaslbnlh gorlva. Osim to-

ga. ova tehnologlja je veomabista: umesto ugljenlkovlh ga-sova kao nuzprodukt ostaje

blagotvomi kiseonlk. Vodonikse mo28transportovall postoje-bim gasnim sistemima do po-troiabs: domablnstva, pogonturbine, III — tuzlja.

Najboljl materijall za (otoe-

lektribnu konverziju (pretvara-

nje) su fotoreceptori nabinjeni

od kristala sillcijuma ill kadmi-jum-sulflda. Fotoreceptori seuveliko' koriste u kosmibkojtahnici, a u posladnje vremesve vibe J na zemljl.

Fotoreceptorske (sunbeve)

baterije imaju sve dobre osobi-ne (rte kvare se, nemaju pokret-

ne delove) sem cane. One vebnapajaju rubne basovnike i

d2epne rabunare. Razmibija sa i

0 lansiranju plobe povrbine 45km‘ koja bl na orbiti sakupila6.000 MW sunbeve energlje,

pretvorila je u mikrotalase I

poslala na zemlju. gde bi seiskoristilo oko 5.000 MW. Autori

projekta misle da be ova ener-gija postatl ekonomibna bim seostvan jettino lansiranje materi-

jala na orbitu.

Konverzija sunbeve energljemo2e se vibiti I (otogalvanskomproizvodnjom elektribne struje,

fotoBintetibkim procesima (ubr-zanje rasla bilja I njihovo pre-

Ivaranje u godvo), stvaranjemvebtabkib clklona u kulamaobllka venturijevih cevi i korib-

benjem njihove energije. belio-

elektrolizam, sunbevim mabl-nama na grejanje I si. Uopbte,u traganjime za lehnikams ko-ribbenja sunbeve energije pro-

naiazabi se trude da preuzmusveupotrebljive modele pnrode.Tako se razmibija i 0 koribbenju

latentne toplole kondenzaeijevodene para u atmosferi, kao I

mogubnostima kuplovanja ube-stanostl svetlosti koja bi se pre-

tvarala u primerrljive vidoveenerglje uredajima na principurezonanse.

Mogu6i na5ini primene

Grejanje niakim temperatu-rama, pre svega individualnib

zgrada, postlie se na vibe nabl-

na. Postojebi sistemi amanjujupotrobnju Klaslbnlh gorlva udomablnstvima u sevemijimKratavlma za 30 odsto, a u Ju2-nljlm postaju konkurentrti I ka-

da je oblabno. Qodibnje semontira oko hlljadu ovakvihuredaja. Na principu stekisne

babte greju se voda ill vazduh, 27

FEBRUAR

1977.^

8llll^SIJq

58

Kakozauzdati

Sunce

uveliko u budiK^nosti: projektu-

iu ekopolise u kojima sve radl

,,na Bunce": grejanje. hladenje,

transport, industrija.

Moie se. tekode, govoriti oprimeni sundeve energije u po-Ijoprlvredi, o ubrzanju rasta Su-ma, ill o koriSOenju vetra,

okeanskih struja, temperatur-

nog gradijenta po visini, I mno-gih drugih zemaijskih pojava u

koje je i.umeSano " Sunce. Va-

anargmtaks aaniava atanica: S^OOO UW anaigija. keilko aakupa foto-

iatllaijkupna poarilna 4Sft/nf ptatvara aa a mikfolalaan) anarpataki snap} apufiula

28

kojl datje cirkullSu III se za

Izvesno vreme stokiraju.

Qrejanje vlsoklm temperatu-rama trail slsleme ko|l vrSe

koncentraciju energije — ko-

lektore, reflektore, apsorpcionematerijale. Kada sa korlstl vodaI vodena para, kao drugl fluid

moie se upotrebitl freon, kojl

se zbog niske taCke Isparavanja

ino2e primeniti za pogon elek-

Irogeneratora. Kada se kao prl-

mami fluid upotrebi natrljum,

onda se u drugom kolu, zapogon turbine, korlstl voda.

Ovu energlju moguce je I kon-zeiviratl u odgovarajuCIm sudo-vima — razmenjlvafilma toplote—

I tada se mo2e korlstiti navi$e naOlna i u viSe navrata.

SunCeve ku6e su za sada ueksperlmenlBlnoj fazi. U EvropIje najpozrratija ona u Ahenu,SR Nemaika, gde vlada, ..Phi-

lips” i lokaino eiektropreduze-

ce pokuiavaju da organ Izuju nabazi sCindeve energije potpunuenergetsku autonomlju za de-tvorodlanu porodlcu u zgradiod 116 in2 (vidl prilog). U SADje na jednom mestu uporedopodignuto nekollko razllditih sl-

stema, I vrdl se poredenje rezul-

tata. Mada nauka i tehnika nlsu

rekle nl svoju pravu nl svojuposlednju red, arhitekte su

Ija. medutlm, napomenuti danas Intenzivna Islrailvanja sun-deve energije upuduju I na pro-

menu odnosa prema klasldnoj

energlji. koju rasipamo nedo-pustlvo rnnogo — Ispudtanjemtople vode u kanallzaclju ill

topl^ vazduha napoije I. po-glavlto, uobldajenlm metodamaIzolacije zgrada.

Gde je, u'svernu ovome, Ju-

goslavlja? Imamo sunievu pecu Plranu, nekollko patenata.

nekollko strudnjaka svetskogglasa. Sundevu energlju pome-null smo u planu razvoja, all za

nju joS ne odvajamo sredstva,

mada su kod nas Istraiivanja

jeftinija nego drugde, madaimamo Izvanredne usiove, ma-da nada privreda mode da prol-

zvede vedinu uredaja. Krajemmarta bide odriano savetovanje

0 mogudnostima tehnoloSkogkoriddenja sundeve energije u

naloj zemljl. Na njegavaljagle-dati kao na podetak okupljanja

1 drudtvenog organizovanjasnaga I sredstava.

SrcJan Mitrovid, dipl. ini.

Sunce za <5etvoro6lanu porodicu

Za eksperimenulnu sunievu kudu u Ahenu. SR Nemadka slambe-ne poviiine od 116 m», utroSeno |e preko A miliona novlh dinars Zasada u njoj stanuju kompiuteri, proveravaiudi tainost pretposlavKi i

proraiuna da sunce moZa da zadovolji sve anergalska poirebadetvorodlane porodlce.

Ahen godiSnjs prims samo 110 W/m’ sundeva energije (prosek zadan I nod).od iega srednjag sunievog dans 300 W/m' a za oblainihdaoa samo 160 W/m' Ova treba uporediti a nekim meslims naMedlteranu, I kod nas. koia prlmaju i do 3.5 kW/m>.

Sundevu anergiju sakuplja 18 kolektors. ukupne poviSIne 20 m^,smeStenih na krovu pod uglom od 4B*. Svaki od njih ima po IS

la: Spellainll lrsf*0.,n>»p>’‘-or

avakulsanih siaklsnih eevi ko|e piopuStaju sunievu svetlosi, da bi je

urutraSnjim povrSIriama rellektovale na dve cevi kroz koje teie fluid.

Sada )e u niiina voda. aii se iiiogu korisllll freon III kalljum-tluorld-

.-tatrahldrat koji kljuis na IB.S’C.

Cev asporbuje oko B5 odsto sundeve energije, od iega sa na fluid

prenese 90 odsto. Kada ss izraiunsju avi gubici. uz do sada navidenutoplotnu izolaclju, od pnspele energije u toplotu se pralvon 61 odsto.

To je znsiajan napredak. jer je stepen IskoriSiavanja losllnlh goriva

jedva 44 odsto.Kolektori greju vodu do 95° c I prsdsju je rezervoaru toplote. kojisa

svo|lh 42 m> mo4e godlSnje da primi 10 do 12 MWh energije. Kada saista kolliina toplote sklaOiSti u tio Ispod zgrada. gubici se smanjuju, a u

kombinaclji s loplolnom pumpom ova) sistem mo2e da greje i hladi

iitavu zgradu. Kada se konsti teinost a nIsKom laikom kljuianja,

sistem radl na principu epsorpicionog frlZidera: fluid se na jadnommestu greje da bl na drugom hladlo.

Sunieva kuia u Ahenu predstavlja znaisjan .korak napred kaIntegralnom zatvorenom energetskom Kuinom sislemu. Toplotna anar-

gija koja jednom uda u njega vlia se ne Ispuita napoije: oipadnimvodama loplota se oduzlma u posebnom rezervoanj, a vazduhu — u

regenerallvnom razmenjivaiu toplote, kojl apsorubuje oko 90 odstoenergije. Kada bi se I koniienja konvenclonalne energije obavljalo

sliinom zalvorenom petljom, niene ekonomitnosi bila bi kudikamo

eiTAOCI„GALAKSIJE“

)Knjigazavas

H.S. ROBINSONK.WILSON

MiTOVIlLECeNDE"

SVIHAIMODA ^

1. Ini. Miodrag Mi1jkovl6: KUDA NAS VODI ELEKTHOMKA2. Ini. Branimir Loli6; INDUSTRIJSKO 2AQREVANJE POMOCU

RADIO-TALASA3. Ini. Mihajlo Hadilrlstld: ELEKTROMKA U MEDICINI4. Ini. Oorde KovaSevid: STA JE TO ULTRAZVUK5. Ini. Veljko RazId; INOUSTRUSKA TELEVIZIJA UPRAVUA

PROCESIMA U PROIZVODNJI6. Ini. DuSan Popovld: ELEKTRONSKI MIKROSKOP OTKR1VA

TAJNE MIKROSVETOVA7. Joi/anka MarCetid: SVETLOSNI I TOPLOTNI ZRACl —

DIREKTNI IZVORI ELEKTRICNE ENERGIJES. Ini. 2lvorad Pavlovid: OD PESCANOG 00 ATOMSKOQ

Casovnika9. Ini. Mllorad Popovid: 00 LUCA OO ELEKTRONSKE SVET-

LOSTI10. Ini. Mtodrag TijanlC; CUDESNE NAPRAVE ELEKTRONSKE

CEVI I TRANZISTORI

Cana kompleta od 10 svezaka: 10 dmara

Bniniusun

sa

Klinika za puSa£e

Ameri&ko onkoloiKo diuitvo organizovalo je u Sutoiku (diiavaNjujoik) apacljalnu kllniku za boitiu protiv putanja Na kllnici se koitall

tamo jedan cnelod za lafanja ovog liajrasproMranjeniJeg oblika narko-manlja — psIholoSkI upliv na pjSaba. Razuma sa. melod ie etikasantamo u aluialu ako |a pacljant odiuilo da definitlvno odbaci puianja.

SaradnIcI kllnika uatanovlll au nakollko uzroka ko|f primoravajudovaka da pribegna puAenju. Jedan od njlh ]e navika da vrti neito u

|a takav pradmat — cigareta. Za 10 odsto pj§a£attimullraludi takton a laj faktor mo2a da sazamarivefbamt I gumom za Zvakanje.

arosito teika dva sludeja. koji su vrto testl. To auiSan]a pomaZa da auzbllu loia raspoloZania — n|lh— i pacljanli kojlma ie pufenje — neodol|lva ttiast.

a takirth Je dvadetat pat odato. U takvimrazgovori, prikazivanje tpaclialnin klmovakontrola 1 tiatemataki pragledi onlb k^l su prestali da pule. Takv4pregladi pokazuiu kollko ae poboIjSalo tianje pacijenala posle prekldaupotreba duvana. Da bl se tuzbila Zelia za cigarelom, praporuduje ae

— fttrikanjel Sve te mere efikasne su same ulo da preslane da pull, Od 890 pacljenaia366-toricl.

Tov stokegaziranom vodom

U Sovjetakom Savezu Izvrtent

su Intareaantnl akapehmentl. k^ipokazuju da sKAa moZe mnogo

‘I napreduja ako se—

m vodom. odnotno vo

Do ovih

poruka, nauinicl au doZli

duZih eksperimanata. Kao uvsk uIstraZIvanjlma, I ovde ae podelo apoledinadnim I brilljivo praienlmprimercima ilvolinja I tek ae poslepdkuptjenlh Iskuatava pralazllo naakapedmenta u iirokim razmera-ma. PoalednJI ekaperlmenli obuh-vatall su 35 grupa Zlvollnja s ukup-no 1500 gria: u svakoi grupl posto-jala je i konlrolna giupa. Sve Zlvotl-

nja dobliale au Istu koliilnu I vretu

hrane, ail su pojena razllCito: jedneau dobliale obldnu, a druge gazlra-

Namede se pllanle o kvalitstu

mesa ovako speclAino hranjenlh,

odnosno pojenm Zlvollnja. Strud-

njacl Pol|oprivredne aksdemi]enauka SSSR IzvrSHI su kontrolu

kvalltela. Pokazalo se da meso llb

Zlvollnja Ima visoki kvalitel: u nje-

mu je bllo manje masti, a vite

mlildnog tkiva > proteins. Sem to-

ga ..gazirane Zlvotlnja" manje subile podloZne bolestlma.

Zivotlnja-

Znadajno je . ...opremu. koja se doda|a ved posto-

jadlm pojlllma, revalorizuju —

Gonoreja—otporna na penicilin

Otknde gonokoka. koje su Ispo-

Ijlls sposobnost unIZIenja penlclll-

na. Iz lemelia |a poljuljslo spok^-stvo I bezbnZnost vensreologa la-

ko su gonokoke (organizml koji

Izazlvaju goneraju) sa blagom ot-

pomopdu na penlcllm poznale veddugl niz godina. ave donadavnonlj^na nlje blla u stanju da odoil

udamoj dozi antibtotika. Otpomostna antlblotlke kod bskterija uglav-

tno2e izvesti, doK prt kori^njubalona nems nekih posabnih te-

ikoia. Uz to. baloni poiUju mo-gupnost noSenja I korllpsnja vlte

vBplh dataktora.

Aatronoml koji Istraiuju aktiv-

nost Sunca, pos^no au zainlere-

aovanl za piimanu balona Onl iele

da ialra^uju fanomane kojl aa lato-

vremeno manilestuju na razlliltlm

vi^nama I pd razlipitim lemperatu-

rama u almoaferi Sunca.

Takve studlje su interesantna,

na Zemljl. Onl su nameravall da zi

la Istrallvanja ~ naroPKo u 80-tln

godinama kada aktivnost Suncs

Nervozne biljkeI. Bllike «

gladno da bilika pall. obIPno je

suvlSa kaano da )o| aa pomogne.Madullm, nadavno su dva naup-

Laboralorije

. , .metod kojl

omoguPava da se blljka pdvole da„pri£iju" 0 svo|lm stiaaovlma. Me-lod sa zasnIvB na PInjenIcI da blljka

koja do2lvl strsa emtija allien. Jed-

AgencIJa za zaPlItu okotine, merekollPInu elllena kojl blljka luPI apa-ralom nazvanim gasni hromatogral.Njihova Iskustva potvrduju da seovim metodom uspeino otkrivasties u najranljem siadijumu.

Sta Izaziva stresova kod bllja-

ka? Vazduina poluclja, nedoalatakvlage, prevalika kollPina vlaga. tni-

Ijenje korena presadivanje. Aparatza otkrivanja stresova pomoPiodgejIvaPIma da blagovramenokriju obdjenje I Izlepe blljku

smalraju Underman I TIngl.

31

sqmsijn

58

Nolitova»SazvezdJa«

J«dna od naSin najdltanljlh bibiloteka, u kojoj seobjavljuju essji, rasprave i studlje iz razlieillh

discipllna: fllozoflje, antropologije, psihologije,

sociologlle. nauke, kn|l2mnosll I umalnostl.Ovom prill torn dajemo izborknjlga ko|egovoreodolvekuu svetlosti pnrodnlh ruuka.

U iHpora, mekom povezu, snabdaverie In-

struktivnlm pradgovorima, knjige ova bibiloteka

sj I sadr2ajem I cenom pristupaine Sfrem kruguSitalaca.

Kn|ige au Slampane latiricom.

mOLATESLA

10.

DNEVNIK

ISTRAZIVANJA1. Norbert Viner

KIBERNETIKA I DRU§TVO (50

d.)

2. Dejvid BomuzroCnost I sluCajnostU SAVREMENOJ FIZICI (60 d.)

Povodom I20-godi§njice rodenja velikog nauCntka. Nolit )e u saradnji saMuzejom Nikola Tesle objavio Teslin naudni dnevnik ko|i je Tesla vodio u svojot

laboratoriJI u Kolorado Springsu 1899—1900. rta engleskom jeziku.

Ovaj dnevnik nlje zanimljiv samo za istoriju nauke, ved I kao svedodanstvo oradu Jednog velikog naudnlka. Mnogl TeslinI eksperimenti nisu izgubili akluel-nost, I jod danas izazivaju pa2nju naudnlka I istraiivada.

Rukopts Ima oko 500 strana, 200 crtei^a i 60 fotografija.

3. Verner HajzenbergFIZIKA I METAFIZIKA (60 d.)

4. Stefan BarkerFILOZOFIJA MATEMATIKE(50 d.)

5. Tomas KunSTRUKTURA NAUCNIHREVOLUCIJA (50 d.)

6. G. H.fon RihtobjaSnjenje

I

RAZUMEVANJE (60 d.)

7. Zan BernarVELIGINA I iskuSenjamedicine (80 d.)

8. A. R. Lurija

OSNOVINEUROPSIHOLOGIJE (100 d.)

9. A. N. VajthedNAUKA I MODERNI SVET (80

d.)

Cena 300 dinara.

32

..Leteci tanjiri"

Naufina rasprava o fenomenu NLO (2)

Nadizvestaiimaoceviaaca

I

Pod okrlljem amerldkog udruianja za unapradanjs nauka.

u Goslonu ]e dacembra 1969. odrzan almpozl]um

0 neidenllHkovanim leta£lm objaktima (NLO),pepulsrno nazvanlin ..Latact tanjlrl"

Tri godine docnlje,

ova casprava je itampana kao knjiga ..NLO:

ladna nauOna deeala” (UFO: A Scianlinc Oabata).koiu au nudill lnlcl|B(oH slmpozi|uma —

aalronom > agzoWolog Karl (Car) Sagan i aalrofizidar Tornlon

PaidZ (Thornton Page).

U ZeMI da tvoje dilaoca upozna a razuRatIma ove prve naudnerasprave

0 neidentlhkovanim leleclm objekllma.

..Galakaila " objavl|u|e feljlon zasnovan na Saganovoi i Pejdievoj

knjlzi.

Fenoman NLO zaokuplja oadnju astronoma zbog toga ilo seneidentikkovani latadi oO|akti dasto v<daiu na nebu, dakle u

viiatelu ko|i astronomi odavrto svoiaiaiu Spekuladvna lumadanjanakih NLO kao posati nezemaliskih mtaligentnih bide obldno

nailaze na nevericu kod astronoma. koj' vrio dobro znaiu its

znade rastoianja koia b< vaijalo pravsliti pn meduzvezdanimputovanjima Uadutim. inleresovanie lavnosl' za NLO namamiloiasludente na asironomiju Ueni as dim ", kaie aslronom Franklin

Roud (Franklin Roach), jedsn od udesn>Ks boslonske naudnarasprave o naidanlifikovanim leiaCim objaKtima. ,.da le inlereso-

vanie za spekulaciie o mogudnom nezemaljskom poreklu NLOpodstakio lavnosl Oa se na zdrav nadm pozabavi lascmantnimpitaniem razumnog Zivota u svemiru

'

Bro| svemirskih civilizacija

U SvOlh izlaganiu na pomenulom simpoz>|umu. Rood )« navaoda se |09 1961 godme jedna mullidiscipunama grupa <IZv. Reddelt'na), sastala radi raspravliania o kvantitativnoi procem vanza-

maljskog Zivota Tom pnhkom. ova grupa ponudlla ja svetu

formulu za izradunavanie broia civilizacija za koia bi se mogloDdakivati da dine napore kako bi drugim. susednim civilizaciiama

signalizirale nekakav obUk obavedtenja Evo duvane .Delfmova

gde le B broj civilizaci|a kadnn da s nama opSta V vek (u

gooinama) svake civilizaciie; r je rasloianie do najbliZe civilizacija

(u svellosnim godmamai radunato na osnovu B i poznate svemir-

ske gustina zvezda u blizini Sunca

10"

1*0

idki

Nastoianga da se pomodu golemih radio-prijemnika (Proiekt

OZUA) otkriju lakvi signali s dve srazmerno OliSka zvazda n«uurodila plodom ..Tehnologija takvog opdtenia oslonjenog na

brzinu svetlosti (ili radio-talasa) daieko la lednosiavnlja od tanno-

logiia fizidkog putovanja brzinama man|im od brzine svetlosti. i ja

verujem da b< se vedma astronoma slollla sa zakljudkom daansliza Vlliismi Uarkovica (William Markowitz) i Edvarda Persela

(Edward Pureall) isKliuduju mogudnosi meduzvezdanih putova-nja'. naglaiava Frenklin Roud

2ivot na meduzvezdanim LIliputima

Razdaljine izmedu zvezda lakazuju sa. na zgodan nsdin.

svstiosnim godinama ^ jedinicom rastojanja koja ima tu prednostdto podrazumeva vreme Meduzvezdsna putovanja ukijuduju raz-

daljlne od vite svellosnih godina za putnlka u naSem daluQalaksije. oko jeane svetlosne godme blizu sradiita Galaksije. i

ladnog ill dva sveliosna meseca izmadu zvezda u srediitu zbijemhlata Mogll biamo zamislili da au kosmonauti s nake zvezda iz

zbijenog jata visoko usavrtlli vedtinu putovanja. all „to nam". tvrdi

Roud. .,na poma2e u razumevanju problems NLO jar se zbijens

lata nalsze na hiljade svellosnih godma daieko od nedag Sunda-vpg sistema"

Harlou Sepli (Harlow Srtapiay) je istakso da su i inlarstelamomproatoru mora nalazill veliki broj objskals dija ja mass nagdaizmedu masa naia diirtovska planele Jupiter (1/10<W od Sundave) i

veoma blade zvezda (reclmo 1/100 masa Sunca) Sepli |e pokuiaoda nadini kvantitalivnu procanu maduzvazdane sudbine tih „Lili-

puta izradunao ja. tako. ds su Objekti u svemiru odvojenl jedart

od drugog razdaljinom koja iznosi u prosaku 1.7S svatlosnih

godina, a da js najbliZi od njih udaljen od prosadnog posmatrada0.97 svetlosnlh'godina Ako IS guslma u vasioni va2i i za blizinu

Sunca. najbliZi objekl. slidan JupiMru. Irebaio bi da sa nalazi nadalvrtinl rastojanja izmadu nas i ausedne zvazda Alla Kanlaura

Prama Sapiijavom mitijanju, od LilipuU naito vade masa noSto ja ona Jupilarova moglo bi sa odakivali da raspolalu unulrat-

njim izvorom toplols. kao I sposobnoidu da iznadra iivol. Znadi

da bi sa najbii2i iivot izvan nateg Sundavog sistama dao nadi prana takvim Liliputima nego na planatama koja se kredu putanjamaoko drugih zvazda Ako ja taj Zlvot ..inteiigentsn" da li bl a la

strana valiaio odakivati signaia ili poseiat 33

BUMMSua

58

feljton

34

Nadizvestajima gcey idaca

Pouka astronomskog vremena

U prosiranom podoiCju unutar zamlSIjene lopte koja bi sesmestlla Izmedu nas I polovine puta do zvezde Alfa Centrauri,

ireba da bude deset objekata sa masom jednog Jupitera. hiljadu

objekaia poput Zemlje. Sezdeset htljada u velidini Meseca. I petmlliona objekata velibine asterolda Ceresa. Prema ovom radunu,brO| kometa u naznaienom prostoru bio bi 10'^.

Ke tako davno. Jan Oit (Oort) ]e Izneo pretposlavku da sukomele koje posmatramo mo2da skrenule s gotovo kru2nihputanja u tom golemom podrufiju tzmedu Sunca i najblitih zvezdatako da ..padaju " prema Suncu. Na Isll naSin, jedan Lillpjt ]e,

tokom mllljardl godina. mogao prelrpeti dovoijno smetnji i skratiti

rastojanje do Sunca u odnosu na onu prvobltnu jednu svellosnugodinu. U tom sludaju, ova „Planeta X" bl nam mogla pripi na 256astronomsklh jedinica (la.j. odgovara raslojanju Zemlja-Sunca).sto je priblizno 100.000 puta vede od udaljenosli Meseca odZemlje. a svemirsko putovanje odatle do nas svakako je mo-guce. Naravno, odmah se namedu sledece spekulaclje: (1)

da se na Liliputu moraiu razviti Inteligentni t tehnoloiki na-predni oblici 2ivota; i (2) da je orbita takvog Llliputa pre-

trpela dovoijno deformacije koje de mu omoguditi putovanjedo Zemlje. a da je oslala ipak dovoijno vetika da ne budeOtkrlvena. Za lakve astronomske razvoje. u svakom sludaju,Ima dosta vremena — nekib detirl ill pet miljardi godina. Naprimer, za dellri milljarde godina, jedan Uliput s afelom od 60.000a.j. i perinalom od 2.500 a.j. obi&ao bl Sunce oko 30.000 puta.

Pouka koju nudi ova skala astronomskog vremena jeste damoramo blti oprezni kad poslavijamo lehnoloSke granice drugimcivilizacijama koje su od nas starije. recimo, jednu megagodinu(megenijum — mllion godina).

,,Zbunjen sam“ ili ,.Radoznao sam“?Kako gledaju astronomi na temu NLO? Ne posloji nijedan iskaz

kojl bl predstavijao ikakav stepen jednoduSnoall medu aslronoml-ma. Fizidku i vremensku prirodu naSeg dela MIednog Puta,

naravno. svi prihvatzgu. jer je posredi vrednost proverena mnogo-brojnlm meren|lma, all neslaganja nastaju dim se prede naraspravijanje o znadenju i zrtadaju neidentifikovanih letedih obje-

kata. Prema jednom glediStu, kad bismo raspolagali boijimpodacima, sve bi se moglo olprve objasniti kao sivar ..prirodnih"

pojava. Druga krajnost vodi ka pratpostavcl o posetama pripadnl-

ka vanzemaijskih civlllzacija.

..Sedam se jednog od prvih sastanaka vezanih za rad naKondonovom IzveStaju", ka2e Franklin Roud, ..kada je dr Hajnek(Hynek) sa2eo svoje poglede u konstataclju Ja sam zDunjen. Mojareakcija je bila Ja sam radoznao. i ona me je povela pulemproudavanja NLO. Kasnije, moja radoznalost je prerasla u Intere-

sovanje za opStI problem vanzemaIjsKog tivota — nezavisno odmogudnih poseta."

Prema Roudu, mnogi astronomi bi se sloiili sa DierardomKojperom (Gerard Kuiper), kojl je rekao:

,,2eleo bih da ispravim izneseno miSljenje prema kojem sunaudnici okrenull leda izveitajima o NLO iz straha da ne buduIsmejanI . . . Naudnik se opredeljuje za odredenu oblast istraZIva-

nja zato Sto veruje da mu ona nudi prava obedanja. PokaSe It sekasnije da je u Izboru pogreSlo, on da osetitl krajnje nezadovolj-

stvo, i pokuSade da zaditri svoja media pre nego Sto se ponovoupusli u slldan posao. Ako druStvo primeduje da je vedina

Lista neufoloSkih fenomenaivanju lenomene NLO veoma vainu utogu Igia statistika.

foloiklh cenlara regittruje svaki aludaj opaianja ..laledib

tall phllkom obrade.

.Ih Je verovatnlje dam neldenltfikovanom latedacn objeklu, iatrailvadl au

latu raznih neufolokkih fenomena. Tek kada ae lakljuia ava

I za koja |e varovatno da predetavl|a|u neki lenomen a ovaaie ao tedl da au posiedi „leladl lanjirl". Llala, ko|u

10 Iz traneuakog maaednika „Sclence at avenir'. aadrdi 19

zvezda vidljlva I danfu (daaio je red 1 o planatl VonaK.zvezdl" na nabu);

tondirajudi baloni, pofodlnadno III u grupamaivadladki zemljlnl aalallll (evideninl od 1957. godine);

inja oatataka vetladkih eatellta prillkom ulaaka u

nauenika ostala ravnoduSna prema problemu NLO, objaSnjenje

mora bill u fiinjenici da ih izveStaii o neidentifikovanim leleeim

objektima ntsu impresionirali".

Aslronomi beslo osmatraju nebo, pa bi valjalo ocekivali da. u

loku svojih opsefviranja putem optidkih ill fotometrtjskih tehnrka,

..nabasaiu " na por\eki NLO ill NSO (neidentifikovani svetli objekt).

Tornton Pejdi )e nadinio jednu aanimij'rvu analizu koja na sazet

nadin pokazuje kako balerija od otprilike 300 aktivnih profesional-

nih teleskopa u redovnoj upotrebi na povrSini Zemlje pokriva

samo beznadajan deo neba. Ispada da dovek preko ditavog tog

Instrumentarijuma posmatra i vtdl samo 1.5 odslo nebeske kupe

od trideset stepenr usmerene prema zenitu.

NSO na fotometrijskom zapisu

Roud raspolaie i spiskom ostalih vrsta lotogratskog i totoelek-

tridnog belezenja onoga 5to se deSava na nebu, kao i listom

naudnika angazovanih na tlm zadacima. Red je o astronomskoj

foiogratiji, ameridkoj, kanadsko], sovjetsko) i cehoslovadkoj mreii

za osmatranje meteora, kamerama za snimanje autora itd. Odposebnog znadaja, je, kako kaie Frenklin Roud, sistematski

pregied koji je nadinio njegov zemljak Klajd Tombo (Clyde

Tombaugh) u traganju za mesecima i planeiama s onu slranu

Nepluna. Ova] naudnik bi svakako otkrio Dilo kakav Liliput na

raslojanju od 250 aslronomskih jedinica - da takvo telo postop.

..Moja sopstvena islradivanja za poslednjih tndeset i vide

godina kaie Roud, „odnose se na proudavanje svetlosnih pojsva

na nodnom nebu, narodito onih Slo potidu iz vISih slojeva

atmostere. Uopdte '.zev. ta grada na slu 2 i za ispitivanje diji bi cilj

bio da se otkriju NSO. Mada se moie redi da ved dugo nije Oilo

nikakvih izveStaja o neidenlifikovanim svetlim telima, ne moze se

Ivrditl da njib u zapisima nema. Za vreme rada na projektu kO)i je

trebalo da pru2i podalke za Kondonov izvedtaj, Frederik Ejer

(Frederick Ayer) je. pregledajudi rtodne folomelnjske zapise u

Opservaloriji Haleakala na Havajima, utvrdio da su na dva takva

zapisa stigle defleksije dije poreklo nisu nikako mogii biti poznati

astronomski objekti. Propao je i pokuSaj da se uzrok defleksije

pripide kakvom proiektilu suborbitalne vrste koji bi leteo preko

Tihog okeana iz vazduhoplovne baze Vandenberg na zapadnoj

obali SAO prema podrudju Kvaddalein".

iz svega sledi slededa pouka: (1) vadno le biti oprezan u

pravijenju razliKe izmedu odsustva izvedtajd i odsustva sislemat-

skog traganja; i (2) mada je mogude redi nedto o tome dto NSO na

zapislme nlsu, ovo nam ne pruda obavedtenja o tome dto onl jesu.

Alen Hajnek (Allen Hynek) uveo je u razmalranja korisnu misao

0 dvodimenzionalnom planu osnove izvedtaja o neidentilikovanim

letedim objektima. Na bazi takvog uvida, modem© suditi o

potencijalnoj vrednosti daljeg dubinskog ispitivanja. Njegove

koordinate su ..verovalnost" i ..neobidnost”: ako su obe visoke,

osmatranja vaija nastaviti; ako su obe niske. trud I vreme treba

saduvati . . . odlaganjem ditave stvari u akta.

Misao koja uzbuduje

Prema Boudu, fotometrijski naiaz havajske opservatonje treba-

lo bi da stoji sasvim visoko u pogledu verovatnosti; all tedko je

znatl kako da se proceni njegova neobidnost, kaze ovaj aslronom.

Naravno, neoDidno je to dto nismo kadri da utvrdimo odakle dolazi

defleksija. all opdinjavajude pojedinosti koje desto prate osmatra-

nje okom ne mode pruditi bezlidni galvanometarski zapis. koji namkaze samo to da je neidentifikovani predmet bio sveiao poput

zvezde druge velidine. Ovo potonje ukazuje na uzajamnu vezu

izmedu onoga dto je ..neoOidno "i lidnosti samog izvedtada.

U svakom sludaju, Frenklin Roud ofiekuje da se na njegove

zakijudke gleda potpuno nezavisno od njegovog srazmerno skro-

mnog udedda u sastavijanju Kondonovog izvedtaja, mada ,,sam,

prirodno, pretrpeo uticaj vlastitog udedda u tom ispitivanju".

,,Ja mislim'*, veil on, ,,da, po svoj prilici, u nadoj Galaksiji

postoje mnoge vanzemaijske civilizacije, all smatram da dokazi o

tome da je ovaj ill onaj NLO viden ne podrzavaju pretpostavku o

poseiama tih Vanzemaljaca nadoj planeti".

Neposredna istradivanja koja de se na Marsu obaviti do kraja

ovog stoleca, trebalo bi da ponude odgovor na pitanje divoia

(jednostavnog ili slodenog, u nade vreme ili u astronomskoj

prodlosti) na toj planeti, I da ukadu na odnos izmedu razvoja

obllka divota i fizidke sredine.

..Meduzvezdana putovanja postavljaju probleme koje nije u

stanju da redi nada sadadnja termologija, pa dak nl one dto de dodi

s razvojem za slededih stotinu godina ", zakijuduje Frenklin Roud.

,Ja. medutim, ostavijam otvorenom prirodu tetinologije zasnova-

ne na onome dto nazivam magallzlkom, Putovanje izmedu Zemlje

II jednog hipotetidnog Liliputa na ekscentridnoj orbit! misao je

ko|a. nesumnjivo. uzbuduje. Preporudujem astronomima da u toku

sledadeg megenijuma drde dirom otvorene odii da nastoje da,

zajedno sa svim ostalim Zemljanima, kolidinu „V ' u ..Delfinovoj"

formuli nadine dak i vedom od jednog megenijuma".

Neophodan usiov za napredak nauke

Jedan od videnlh udesnika bostonskog slmpozijuma posvede-

nog pitanju neidentifikovanih letedin objekala bio je direktor

Lindhejmeroyog (Lindheimer) asironomskog istrazivadkog centra

pri Severozapadnom univerzitetu u llinoisu (SAO) profesor Alen

Hajnek. On je Izneo okupljenim naudnicima svoje dvadeseiogodid-

nje iskustvo s izvedtajima o NLO — on sIm takve objekte nikad

nije sreo - i sa ljudima koji su te izvedtaje saslavijali. Godine

1948, Ratno vazduhoplovstvo SAD zamolilo je Hajneka da proana-

lizira njegove izvedtaje o NLO ne bi li utvrdio koliko je njih nastalo

kao plod pogrednog videnja astronomskih objekata Ili pojava. Ta

uloga mu je prudila priliku da iz godine u godinu prati pnliv

izvedtaja o NLO, kao i nadin na koji je vazduhoplovstvo tretiralo

ditav taj problem.ProudavajudI metodologiju vezanu za pomenuti posao, Hajnek

je slupio u dodir sa poznatim kanadskim filozofom nauke Toma-

som Gauddom (Thomas Goudge). Kanadanin mu je, pored ostalog,

napisao i ovo: „Za mene. jedna od najzanlmljivijih strana pilanja

NLO jeste njegov odnos prema problemu nadinamapredovanja

nauke. Bez uladenja u podrobnosti, rekao bih da neophodan usiov

za napredak nauke predstavija pristajanje na (a) Izvorno nova

empirijska posmatranja, i (b) nove shame objadnjenja, ukljudujudi

nova osnovna shvatanja i nove zakone". Prema Gauddu, svaka

uspedna shema objadnjenja u Istorlji, pa lako i fizika 20, veka.

deluje unekoliko kao estabilirnent, i tedi da se odupre Izvorno

novim empirijskim posmatranjima. narodito ako ova nisu nastala

unutar prlhvadenog okvira te sheme; primer za to je odsustvo volje

da se prihvate meteorlti, fosill. cirkulacija krvi, i, u nade vreme.

loptaste munje. IstorIJa vrvi od takvih sludajeva. 35

SBimsun

58

feljton

l^dizvestajima ocevidaca

Prvi zahtev oca kvantne mehanike

Kad establi£ment I prihvata nova posmatranja, on 6esto na$to|l

da ih objasnl postojedim poimovima. ..Otuda". zakijudio je Gaudt.

,,danaSnji establidment siriatra da pojave NLO Hi nlsu uopSte

istinsKi naudnl podaci (ili, bar, ne podaci za fiziku) ili nlsu nlita

drugo do li naopaka opaianja poznatih predmeta, dogadaja, ltd.

Uzetl takav prilaz zna£), nesumnjivo, odbacitl neophodan usiov

nauSnog napretka".

Sta na to veil Hajnek?Evo, Sta. Nikad nedemo ni znati da li izveStaji o NLO predstav-

lja)u izvorno nova empirijska posmatranja ako nastavimo s onomvrslom logidki pogreSnog zakijudivanja koju ilustruje Ratno vazdu-hoplovBtvo SAD svojom analizorr izveStaja o NLO iz Albukerka

(Albuquerque), u Nju Meksiku, podnesenog 1957. godine. Tomprillkom, dva odevica s kontrolnog tornja vazduhoplovne bazeKerilend (Kirtland) izvestila su o izvesnom objektu koji )e, u 11

dasova uvede, nalik (video kroz dvogled) na osvelljen, propet

automobll, doSao na 60 metara od tornja, nestao Iza ograde u

strogo ogranidenom podrudju, a onda uzleteo, ponovo vldljiv

ditavih Sest mlnuta, pod oStrIm uglom uvis, I opet se zauvekIzgublo.

Vojna Istraga je taj objekt ..otpisala" kao avion. I ditav predmet

odiodila u arhivu, mada su odevicl opisani kao pouzOani izveStadI,

I mada je objekt bio dellmidno praden 1 radarom. PoSto se

pomenutl predmet nlje mogao Identifikovatl kao bllo kekav drugl

fenomen, on je morao ispasti avion. Jasno. ako bi se takvo

rasudivanje primenllo na sve izveStaje o NLO. ne bismo dalako

doterali, kate Hajnek, podsedajudl na redi Sredingera (Schroedin-

ger), oca kvantne mehanike: „Prvl zahtev kojI se mora postaviti

jednom naudniku jeste da bude radoznao; on mora bit! kadar da

se zadudi, on mora tuoetl za pravlm objaSnjenjem".

NLO-izveStaji u gustom re§etu

36

Moida bl ovome trebalo dodatl da bl naudnik Imao da budespreman na Ispltlvanje podataka dak I onda kad mu se onl nude u

zbunjujudem obliku, sugeriSe Alen Hajnek.

Jer. oko problama NLO mnogo je toga Sto de Izazvatl dudenje.

a mnogo l toga §to de zbuniti. Takva pometnja je razumljiva. Zaposlednjih dvadesetak godina. Hajnek je imao vide nego dovoijno

iskustva sa usijanim glavama. vldovnjaclma I verskim fanaticima

da bl ga trebalo podsedati na ljude koji. motlvlsani svojim

posebnim razlozima. prihvataju ideju neldentlflkovanih letedlh

objekaia kao posetllaca Iz vaslone. Tl Ijudi. prema Hajneku, veomaretko podnose izvedtaje o NLO— presvega, zato Sto nlsu u stanju

da sastave jasan. faktografski, objektivan prikaz.

Dalako vedi problem predstavijaju oni Sto IzveStavaju o neiden-tifikovanim leledim objekllma a ne raspoladu praktidno nikakvim

znanjima vezanim za asironomske objekte, stratosferske balone.

optidke varke, narodite meteoroloSke etekte. NjihovI izveStajI

podiiu nrvo ..Sumova" tako da mnogi koji nisu padljivo prouCIII

ditavu stvar Imaju utisak da svi IzveStajI o NLO potidu Iz takvih

pogreSnIh opadanja. U suStlnl, iskusan Ispitivad ce srazmemojednostavno I dovdljno brzo dobru gradu otrebiti od svih sludajeva

netadne percepcije.

Hajneka zanima samo ono Sto je posle takvog gustog reSeta

ostalo neobJaSnjeno od strane strudnjaka. On definiSe fenomenNLO, ,.d)Je poslojanle zellmo da dokaiemo III da oporeknemo".

neobiinosti viSi, to informacijsKi vidovi izveitaja u ve6o| meriprkose objainjenju posredstvom uobiiajanih fizi&kih poj-

mova. Oruga znaiajna dimenzija j'esle verovalnoda da se izveMajodnosi na kakav realan dogadaj; ukratko, da II ss la neobldnastvar dolsta zbila? I. kolika ie verovatnoda da su odevici opisali

faktidkl dogadaj? Taj pokazatelj verodoatojnoali predstavlja jednodrugafilje procenjivanje — ne izveStaja, ved odevidaca. Ove dvedimenzije mogu se upotrebitl kao koordinale na jednom korisnomdijagramu gde bl svaki lzve§taj o NLO doblo svoju tadku.

Kao domorodac i nuklearna podmornica

Kakvih se merlla driao Kajnek pri procenjivanju lih koordinala?Za neobienosU Kollko poiedlnadnlh podataka III Informacijskihbitova koji iziskuju objaSnjenje sadr2i izveSta). I kollko ih je tedkoobjasniti — pod pretpostavkom da se opisani dogadaj zbio? Zaverodostolnost: Ako ima vISesvedoka, kakva je njihovazajednidkaobjektlvnost? Sla kazuju testovi njihove sposobnosti da procenju-ju ugaone velidine i ugaone brzine? Kakav Im je vid? kakva Im je

zdravstvena Istorija? Kakvo Im je tehnidko obrazovanja? Kakavglas uZIvaju u svojoj sredlnl? Oa II iude za publlcitetom? §ta su pozanimanju?

Kad b) se spregla neobldnosi (N) jednog izveSlaja s verodostoj-noSdu (V) iskaza svedoka— to jest, s verovatnocom da se dogadajzbio manje-vi^ onako kako je u IzveStaju predstavijeno, dobio bl

se dijagrair kojI bismo mogli nazvati dljagramom verovatnosti I

neobldnostl. Najizazovniji i potencljalno najznadajnljl izveStaji oNLO prikazani na dijag ramima svakako su oni Sto saorie Oovoljnoelemenata obaveStenja i visoku meru verovatnode. Primeri takvihinformacijskih bitova su opis broda, pokreli koji na Izgled prkosezakonima inercije. dejstvo na 2ivotinje, dejstvo na sislem paljenja

u automobillma, I vidijivi tragovi na zemiji.

..Prema mom dugom Iskustvu u lldnom dodiru sa odevicimakoji podnose izveStaje gde su i N I V visoki", kaZe Hajnek, „svl onl

poku^vaju da opiSu dogadaj potpuno neadekvalnlmrednikom . . . bad kao dto domorocu nedostaju re&i kojima bl

opisao rtadzvudni mlaznjak ill nuklearnu podmornicu. Pojava NLOpredstavlja za lakvog odevlca nesumnjiv dogadaj, alf dogadaj koji

je on dodekao potpuno neprlpremljen. Suprotno rasproslranje-

norr mldljenju, vedina takvih svedoka blla je u podetku veomapodozriva prema fenomenu neidentifikovanih letedih objekaia.Iznenada. do2lveli su neMo §to Ih je duboko pogodilo. katkad I

traumatlzovalo. U susretu s NLO. oievicl su, po pravllu, zbunjehi,a onda kad nastoje da doilvijeno opiSu udbldaienim pojmovima—uglavnom ne uspevaju. Prepuni utisaka. teleli bi da Ih sa drugimapodele, all znaju da 6e Ih svet Ismevati ukoliko izveste javnost osusretu s NLO (onl prlznaju da su u proSlosti i sami desto Ismevalldruge). UopSte uzev, onl najpre poveravaju tu stvar same svojojporodicl, I iesto vide vole da o tome nidta ne govore. Podacimapodesnim za proudavanje snabdevaju nas jedino oni koji konadnopodnose izvedtaje o svojim posmalranjima ",

Opisna klasifikacija lete<5ih tanjira

Svaki ozbiljan Ispitivad sveslan je dinjenice da mora da imamnogo iskustava koja su ostala bez izvedtaja. Na to je ukazao i

Galupov (Gallup) Institut za ispltlvanje javnog mnjenja. PremaHajneku, na svaki zvanidno obelodanjeni susret s NLO dodio bl.

verovatno, po vide desetina susreta gde su IzvedtajI Izostall. ..Kao

naudnici", veil on, ..trebalo bl da se dudlmo dto nam je period odposlednjih pet ill deset godina ponudio poprihdan broj izvedtaja

gde su I „N" I „V" visokl. Zbog dega se ljudi mude popunjavajudiupltnike. I prlstaju na gdekad neblagonaklona Ispitivanja, zbogdega ne zaziru od loge da buOu u sredidtu neprijatne padnje?".

Hajnek smatra da su razlozi dvojaki. Odevici su ovom astrono-

mu rekil da nlsu nameravali nldta da kadu o onome dto su dodivetl.

all su to ipak udinill misledi da de to biti od koriatl i znadaja za

vladu — I za nauku. takode. Orugi razlog Je radoznalost: oni zele

da znaju da li je jod kogod doJIveo istu stvar. i ima li dogadajraclonaino objadnjenje.

Ostaje pitanje kako klaaifikovatr Izvedtaje o neldentrfikovanimletedim objektima. U svakom sludaju, Istrailvad pri tom rszvrstava-

nju mora da bude Slobodan od svih predrasuda u pogledu prirode

I uzroka NLO. dto znadi da klasifikacija mora da bude opisna —slidno nadinu na koji se danas klasifikuju galaksije.

Izgieda da se NLO javijaju u ljudskom opadanju kao: (1) nodneavetloatl, pri demu se objekti za koja su vezana jedva naziru Mi

uopdte i ne vide; (2) dnevnf diakovl, kadaNLO, uglavnom mada nei nuino. Ildi na disk Mi duguljast zaobljeni predmet: (3) radaraki

sluCajevi, gde se radarska opaianja i ono dto je videno gollm

okom uzajamno potkrepljuju; (4) susreti izbiiaa za vreme dana ili

nodi — odnosno, videnja s rastojanja manjih od 300 metara — (a)

bez I (0) sa fizidkim dejstvima na zemlju, bitjke i iivotinje. gdekad i

Povoljnija klima za naufini priiaz

Najvede moguenosti za naudna proudavanja nudi delvrta

kategorija — ..susreti Izbiiza". Tu se i dobija, kaie Hajnek, obilje

obavedtenja s visokim pokazateljem neobidnosti. ..Teorija pogred-nog opaianja ovde potpuno podOacuje, ne uspevajudi da objasniprizemljavanje letellce na daijini od Irideset metara. vidijive

iragove na llu, vidijivo dejstvo na iivotinje I ljude, privremenozaustavijanje automoblla na drumu”, veil ovaj astronom, padodaie: ..Hi demo redi da su odevici duSevno neuravno'teieni,

ili demo pnznati da se dogodilo nedto neobidno zanimijivo.Medutim, ja se neopredeljujem nego. naprosio. kazujem onodto sadrie izvediaji iz celog sveta od na izgled pouzdanihodevidaca".

Susreti izOllza s llzidkim dejstvima predstavijaju kategoriju koja

je Hajneka najvedma zainteresovala. jer su efekti na iivotinjama,

povrdu I mmeralima potencljalno merljlvi. Od hiljadu I pet stotina

izvedtaja o bllskim susretima s NLO, preko stotinu njili govore ogadenju automobilskih motora. U tipidnom sludaju, iznenada sejavija Shop snaine sveilosli koji kao da trail automobil odevidaca,

Kade se lebdedi zaustavi iznad kola, svetlost automobilskih farova

naglo popudta Ili nestaje, i motor prestaje da radi. Oni koji su senalazili u koilma desto izveStavaju da su oseiili jaru t peckanje pokoil. Posle nekollko mlnuta. prikaza iSdezava I automobil naslavija

s normalnim radom, all tose ne 01 moglo redi i za odevice: njihovodudevno spokojstvo obidno je privremeno razoreno.

.,U ovom. dvadesetom stoledu". kaie Alen Hajnek, „mo2da smoIsto toliko daieko od reSenja problema NLO kao dto su flzldah

devetnaestog veka bill daieko od pravllnog tumadenja auroraborealis. Oak i ako je take, duinost nas naudka je da taj fenomendokumentujemo I oroudimo kako najbolje znamo I umemo".

Prema ovom islraiivadu, danas je. u svakom sludaju, duhovnaklima za naudno prilaienje pitanju neidentifikovanih letedlh obje-

kaia znatno povoijrrija no do pre par godina. To dokazuje i

Ooslonski simpozljum, diji su udesnici, izgieda. Imali sluha za§redingerov savet: brti radoznao I sposoban za dudenje, i iudetl

za otkridem.

Priredio: V. Colanovld

U slededem broju:

NEPOMIRUIVI STAVOVI 37

aimsiia

ss

feljton

,,Oci ka nebu“; Istorija teieskopa (2)

Preobrazenonebo

38

Pivi Galilejev teleskop saslojao se iz jednog plan-kor^kavnog i

jednog plan-konveKsnog soiiva. smeStenth na krajevrma cevi 1

preSnika <2 centimetra. Plan-konkavno soiivo nalazllo se dliie

Oku. te ie stoga taj deo dobio naziv ..okular"; kraj s plankonvek-snlm so£ivom nalazio ss blr2e osmatranom objektu, Mo je usiovilo

da se on nazove ..objektiv ".

Mesec u svoj svojoj raskoSnosti

Galilej nlje znao Sta sodiva Sine sa suetloSSu koja prolazl kroznjih, all je utvrdlo da, kada se pogleda kroz teleskop, preSnIkudaljenih objekata postaje tri puta veSI. I njemu je. kao I

LlperSeju, prvo palo na urn da neobiSni uredaj pnmeni u voinesvrhe. On je ponudio teleskop luSkoj kapetaniji u Venecljl, koga gaje oberuike prihvatlla da bi njime osmatrala pribliSavanje udalje-

nih brodova pre no Sto bi se ovi mogll opazitl golim okom. Zauzvrai, Galilej je dobio akademsku titufu I plata mu je blla

udvostruSena.Kada se ponouo vratio u Padovu. on se marijivo dao na izradu

novlh1 joS veSIh soSive. Mo mu je omoguSilo da pravi sve

savrienlje tipove teieskopa. NajveSI domet ostvarlo je sa lele-

skopom promera 4,4 centimetra I duilne 1,2 metra, kojl je bio ustanju da trIdeset I tri puta uveSa preSnIk posmatranih predmeta.Razume se, ovo je predstavijalo dramatiSan korak napred, all senjegov pravi znaSaj nlje mogao procenlti sve do onog odsudnog I

islorjjskog trenutka kada je Galilej. jedne vedre toskanske noSi,

prvi put podigao svoj teleskop u pravcu neba i kroz njegapogledao pun mesec.

Pred njegovim zapanjenim oSima ukazao se fantastrSan pnzor:Mesec, kojl je do tog trenutka ljubomorno Suvao svoje tajne

svakom golom ljudskom oku, najzad je poloZio oruije i pokazaose u svoj svojoj raskoSnostl. Galilej je jasno mogao da razaberenervnu povriinu punu planina I kratera; ubrzo je ustanovio dazatamnjenja koja su se mogla videtl I golim okom predstavijaju, ustvari, podruSja relativno ravne povr^ine koja je on nazvao..mora ". Jednom redju. teleskop je nedvosmisleno pokazao da

Galilej otkriva Jupiterove satelite

Prve su na redu bile zvezde. One se, doduSe. nlsu povedavale,ah su postajale svellije. Objektiv teieskopa, znaino vedi od samogoka. hvatao je znaino vi$e svetlostl i usredsredrvao je u zenicu.

Galilej je ved prlllkom prvog osmatranja razabrao daleko vedi broj

zvezda nego Mo se mo^e videti golim okom. Kada je. na primer,

upravio pogled prema VlaSidIma. skupini u kojoj se proslim

osmatranjem mo2e videti samo Sest ill sedam zvezda. uspeo je daIh uodi dak detrdesel. Teleskop usmeren prema pojasu MIednogPuta otkrlo je da to nlje nikakva bleStava rzmaglica negodilnovsko mnoStvo zvezda. Pod optimalnim uslovlma, goirm okomse jedva mogu razabratl zvezde ieste vellcine. a Galilej je bio prvI

dovek ko|i je video za nekoliko redova velidine bolje.

SiededI objekt osmatranja Italijanskog astronoma bile suplanele. Za razliku od zvezda, one su kroz teleskop postajale

sidudnl kru2ldl svetlostl, odnosno mala neOeska tela slldna Mese-cu. Galilej je odmah Ispravno zakijudio da se planete po svojoj

prillci ne razllkuju mnogo od Zemlje. a da se pri obldnom gledanjuIspoljavaju kao tadkice svetlostl samo zbog vellke udaljenosti koja

ih razdvaja od nas. Plnjenlca da su se. posmatrane kroz teleskop,

planete pretvarale u kruilde, nedvosmisleno je ukazivala da su.

ipak, znatno bli2e od zvezda. o dijoj prirodi tada jo$ niMa nlje

moglo da se ka2e.

U nodi 7 januara 1610. godlne Galilej je doSao do motdanajveceg otkrida. Osmalrajudi nebo kroz svoj najvedi teleskop. onse usredsredio na Jupiter, i najednom je u blizini njegovogiudkaslog diska otkrlo tri uodijrve Iskhce. Iz rtodi u nod nije

prestajao da ih prall. Njihov poloiaj se menjao napred I nazad. all

su uvek ostajale u pravoj tiniji I nlsu se udaljavale od Jupitera.

Tnnaeslog januara. Galilej je otkrlo i delvrtu Iskricu. JoS od samogpodetks bio je uveren da su tu posredi detiri mala tela koja se

postojano okredu oko Jupitera na IstI nadin na koji se Mesecokiede oko Zemlje. Kada je Kepler duo za ovo otkride. on je

nazvao mala lela ..sateilti ", Mo u latlnskom izvomiku oznadavaKarektere kojl se staino nalaze u bllzInl nekog bogatog ill moCnogdoveka. nadajudi se da de neSto udariti.

Vazna potvrda Kopernikove hipoteze

Ova £et>rr satelita predslavijala su oSigledan doKaz da se sva

poznata nedeska lela ne okredu oko Zemlje Cinjenica da oni

kruze oko Jupitera. ne samp da nlje mogla da dude poznata

Grcima. ve£ ni bilo kom drugom ko nije imao teleskop. CalilejevI

sateliti bill su prva nova tela otkrivena u planetskom sistemu u

titavo) pisanoi istorijl. Marta 1610. godine Galile; je objavio otkrlce

satelita i ostale nalaze u maiom pamfletu pod naslovom ..Sidenus

Nuncius" (..Glasnik sa zvezda"). koji je uzdrmao Intelektualnr svet.

Jula 1610. godine Galilei se dao na osmatranje Saturna. Ovaplaneta takode je Izgiedala kao sicuini globus popur Jupitera. all i

kao da je sa svake strane imala joS po jedan manji globus. Sto je

stvaralo utisak da je posredi trostruko telo. Galilej je uloiio sve

napore da odgonetne ovu neobidnost. ali nlje uspeo. StaviSe.

lokom potonjih osrnatranja penferna lela su se smanjivala. sve

dok 1612. godine nisu sasvim iddezla.

Ovaj neobiCan fenomen prilicno je zbunio Qalrleja. koji je dak

posumnjao u islinitosi celog svog poduhvata Njegovo razodaranje

idio je dak dotle da vide nikada nlje osmatrao Saturn. Drugl

astronomi koji su bill Istrainiji ponovo su ugledali tajanstvena tela,

ali trebalo je da prode ditavlh deirdeset godina pre no dto je

zagonetka blla redena.

Kao naredni osmalradki cilj Galilej je Izabrao Venenj. Desetog

avgusla 1610. godine on je uodio da planeta pokazuje razlidrte

laze. Posmalrajudi ovu pojavu vide meseci. italijanski aslronom je

usianovio da se Venerlne laze ne razlikuju od Uesedevih. Ovo je

ukazalo da je i Venera lamno telo koje sija samo zahvaljujudi

odbijenoj svellosli Sunca. Galilej je takode utvrdio da se Venerina

velidina menja u pojedinim lazama. One je znatno manja kada jO(

je osvellieni deo vedi od polumeseca. i obrnuto — dto nije blo

sludaj kod Meseca. Sve ove dinjenice Idle su u prilog prelposlavci

da se Venera okrede oko Sunca; a ako je to sludaj sa Venerom.

zadto ne bi blo i sa svim ostalim planelama’’ Kopernikova nipoleza

dobila je novu vaznu potvrdu,

Mali pramen ble§tave magfe

Krajem 1610. Galilej je olpodeo da osmaira i samo Sunce. posvoj pnlici u vreme kada se ono nalazilo nisko na obzorju i kada je

biio malo zaiamnjeno. Sredinom 1611. godine on je sakupio

dovoljno argumenala da oDjavl kako se na Suncu nalaze erne

page Ove mrlje su, dodude, videne i ranije, ali u vanredno retkim

prilikama, tako da su pbidno pripislvane nedem drugom, a nesamom Suncu. Galilej ih je. medutim. video u velikom broju i u

Isto vreme, a posmatrao je kako se pojavijuju I nestaju.

Ovo krelanje pega bllo je sporlje kada su se one poiavijivale nazapadnom, odnosno nestaiale na islodnom rubu, ali se prilidno

ubrzavalo oko sredidta Sunca Ovaj fenomen se jedino mogaoobjasniti dinjenicom da se Sunce okrede oko svoje ose jednom u

otprillke dvadeset i pet dana. nosed! pege na svojoj povrSInl. Bio je

10 prvi nesumnjiv opservacioni dokaz o rotaeiji jednog nebeskog

U dubokoi slarosti Galilej je izveden pred inkvizlclju zbogsvelogrda < pod pretnjom mudenja bio je pilnuden da se, bar naredima, odrekne svog kopernikanskog uverenja. No, ako je Galilej

I ustuknuo. njegova genljalna olkrida nisu.

Peianestog decembra 1612. godine, nemadki astronom SimonMarijus (Marius, 1570—1624), koji je dao imena Jupiterovim

satelitima. uodio je u svom teleskopu jednu zvezdu u sazveddu

Andromede koja uopdte nlje izgiedala kao tadkica svellosli. Bio je

to. zapravo. mall pramen bleStave magle koji je dobio naziv

..Magllna Andromede ", Ni sam ne znajudi, Marijus je otkrio ditavu

jednu novu klasu nebeskih objekata za koje de bltl vezano jedno

od naidramatldnijin poglavija u potonjoj Istoriji dovekovog istradi-

vanja kosmosaNovi bleStavi oblak registrovao je ^vajearski astronom Johan

Baptist Kisa't (Johann Baptist Cysat); ispostavllo se. naime. da je to

srednja zvezda u trodlanoj grupi ..Orionov Mad ", koja je polomnazvana ..Orionova maglina ", Pa ipak. dovek koji je, posle Qalileja.

najviSe doprineo razvoju teleskopd. nikada nije pogledao kroz

njih. Bio je to Johan Kepler.

nesavrSenstvo pnlikom fokusiranja usiovijavalo je izvesnu zamag-tjenost sllke. odnosno neoStrinu. a cela pojava dobila je naziv

..aberacija"

Kepler je ustanovio da je jedan od uzroka aberaeije samosodivo. narodito kada je u pitanju ono sfernog, odnosno konvek-snog tipa. Ukoliko ovakvo sodivo nlje savrieno oblikovano,

svetlost koja prolazi kroz njega (bez obzira da ii je ono samo s

jedne ill s obe strane konveksno) nede se sabirati u jednoj diii. ved

de se malo rasutl. Ova pojava nazvana je sterna aberacija '.

Kepler je proudio sislem sodiva ..Galilejevog teleskopa' s

konveksnirh objektivom i konkavnim okuiarom I svellosli svojih

novoutvrdenlh nadela opilke I prvi je objasnio na koji nadin dolazi

do uvedanja sllke. Od njega je polekla i ideja da ireba povedalldu2inu cevi teleskopa kako bl svetlost koia prolazi kroz objektiv

dobila priliku da se sabere u tiii. $taviSe. Kepler je takode iziotio

mogudnosi da se svetlost nakon prolaska kroz fokus push da seponovo raspe, u kom bl se sludaju I na okularu poslavilo

konveksno sodivo umesto konkavnog. Na ovaj nadin bi se.

doduse. dobila Izokrenuta slika. ali je laj problem mogucepremosliti uvodenjem jod nekoliko dodalnih sodiva. Na ovu Ideju

prvi je doSao de$ki aslronom Anton Marija Sirle (Anton MariaSchyrie) 1645. godine.

Prvi dovek koji je updtreblo Keplerov tip teleskopa ze sistemat-ska osrnatranja planeta bio je italijanski astronom FranciskusFontana (Franciscus Fontana, 1600 — ?). U nizu osrnatranja podevod 1640. godine, on je ovakvim teleskopom razabrao pojaseve napovr$ini Jupitera. kao i mutne delalje Marsove povrSine.

Prva sistematska osrnatranja planeta

Kepler je prvi opisao nadin na koji svetlost prolazi kroz

konveksno sodivo i sabira se u jednoj ladki. U isti mah on je bio

sveslan dinjenice da laj opis ima samo teorijsku vrednost. bududi

da se Kod teleskopa. odnosno sodiva, koji su se lada nalazili u

svetlost samo priblidno sabirala u jednoj tadkl. Ovo

Priredio: Zoran Zivkovid

U slededem broju:

MERENJE NEBA 39upotrebl.

Covek, Zemija, svemir (2)

3f^Lf^^SlJH

58

feljton

42

Vizije i hipoteze

Zagonetke drevne nauke

Pecinskicrtezi

i - hemijaU neolltsklm petroglifltna I freskama,

ko|e |e u pe£lna<na Urala otkrio,

snimio i delaijno opisao sovjetski arheolog V. N. Cernjec,neki savrement sov|elikl tstrailvadi pralatorlje aagledavaju

Iragmentegraflikih alrukturnlh formula raznlh hemljskln |eitln|enja.

Napis |e radon prema podacima I2 sovjalskih iasopisaHemija I ilznj", „Nauka I tehnika" I „Za nauku v SIbIri".

O tome da su znanja drevnih naroda iz oOlasli maiemauke,lizike, astronomije, medicine i gradevlnarslva bila na zadivIjuiuCevisokom nivou, napisano je mnogo knjiga u Cilavom svatu. Da li toznadi da je hemija bria zapostavljena nauka u drevnoi proilosli -

pitaju se mnogi istrailvadi ill, moida, tiagovi o ri|enompostoianju u praistoriju nlsu otkriveni?

..Formule" iz neolita

Na ovo pitanje najboljl odgovor bl rrogli da da|u uralski

petrogllfl I freske, koji — po miilienju sovjetskog istraiivada VAvinskog - imaju nepoeredne veze sa strukturnim hemiiskimtormolama. Mada je ovo tumadenje Sokantno. ne treba ga odbaciti

olako. jer figure s fresaka u peiinama Urala veoma podsedaju nasavremenu hemijsku simboliku: medu njima se mogu naci mnogiodiomci ugljovodonibnih lanaca. Izduieni Sestougaonlci. benzol-

skih prstenova. struktume formula sintetiekih materija . .

.

Svoju hipolezu o visokom nivou hemijskih saznania drevnih

rtaroda. V. Avinski zasniva na tome ilo najneposrednije uporedujekonkretne pedinske crte2e, pa 1 njihovo etnografsko tumaienje odsirane V. N. Cernjeca sa moguCom slrukturno-hemijskom irtler-

pretacljom (videti priloJenu sliku).

FIgura 1 (otkrivena na Dvookom kamenu na reel Ne)vj) i figura

2 (stene na red Tagili): za clk-cak linije sa izdancima pretpostav-

Ijalo se da predslavijaju oboreno drvede i drugeslibne objekte koji

se korlste pri lovu I hajkama na 2ivolinje. Medutim. slike iivotinja

(jelena. losa. divljih svinja . . .) nigde nlsu prikazane kraj tin figura.

Figura 3 (otkrivena na lakozvanom Plsanom kamenu na reel

Tagili. Dvookom kamenu na reci Nejvi i Borodinsko] steni kod reke

Hei) smatrala se ertetom koji prikazuje ribarsku mretu. Medutim.po rebima Cernjeca. ..neposrednl dokazi o povezanosti tih figura s

ribolovstvom nlsu otkriveni, utollko pre ito nigde nlsu otkrivene

slike riba koje bi bile u bilo kakvoj vezi s figurama Pretpostavlja-

lo se. takode. da te figure predslavijaju — pCelInja sada. Medutim,ne samo da figure malo llde na sada, nego nl kraj njih nigde nlsu

otkrivene slike pdele ill osa Najzad, delije sada su pravilnl a neizdu2eni $estougaonlcl, kao na freskama.

Figura 4 (Belabanska stena na reci Rez] nlje etnografski

tretirana — za nju nlje date nikakvo praktidno I konkretnoob]a$n]enje.

Anketiranje studenata i istraziva5a

Ti I drug! slldni crteil, razbacani po mnogim slenama I

zidovima pedina. postoje sami za sebe, van nekog drugogslobodu za rasudivanje. mimo neke obavezne povezanosti ssloboOu za rasudivanje, mimi neke obavezne povezanosti s

drugim elemenlima fresakaipetroglifa.

Da bl doSao do §to vedeg broja miSljenja, on je verne crte2e s

fresaka razdello studentima arheologlje I zemolio Ih da iznesusvoja miSljenja o tome Sta oni predstavljaju. Dvadeset odstoanketlranih nlsu mogli da nadu objaSnjenje. 40 odsto je izjavilo dasu to ornamenti ill simboli. a ostall su smatrali da figure

predstavljaju stiuktuie deiije aigi pod mikroskopom. Naudnlsaradnicl, fizldan (30 ljudi) takode su se razilazlli u miiljenjima: 20odsto nije moglo da di odgovor, 25 odsto je odgovorllo da je red 0oniamentima, sneinim pahuijicema I ostacima sada. dok je 25odsto iznelo miSljenje da je red o drevnlm crte2ima, 0 delijama podmikroskopom ill crieiima najprostijih organizama. Medutim, preo-satlh 30 odsto fizidara iznelo je miSljenje da je red o hemijskimvalentnim vezama. hemijskim formulama ili strukturama kristala-

slih reSelki

Odraz drevnih civilizaeija?

V. Avinski iznosi sledede analogue:Figure 1 i 2 imaju istu clk-cak strukturu i iste grafidke elemente

kao i formula molekula polimernlh, metalo-organskih jedinjenja

(lanaca atoma aluminijuma ill bora) Ili granidnih ugljovodonika

Zbijeno ..upakovanl" izduieni Sestougaonicl (figura 3) lako seIdentifikuju kao helerociklidna jedinjenja sa slobodnim vezama.Isto tako se moie prikazati i struktura gratita, koja ima matricu uvidu riblje krtjudti.

Figura 4 veoma je slidna strukturnoj formuli antibiotika graml-'cldina C. Posebnu painju zasluiuju mail periferni lancl merllnlh

gnipa (CH3). koji na paocima formir^u izdanke u vidu stova V.

V. Avinski naglaSava da ovakvo njegovo tumadenje nl Izdalekanije usamljeno. Hemidari kojima je pokazivao erteie. saglaSavali

su se s tim da oni veoma tide na struktume lormule hemijskihjedinjenja.

U zakijudku svojih analiza, V. Avinski istide: Ako slidriosi

..kamenlh formula " sa strukturom hemijskih Jedinjenja nlje samosludajna I ako se. eventuaino, bude dokazalo da uralski pedinskierteii odgovaraju struktumim formulama materija — jod nesintetizovanlh u laboratorljama. onda bi se nametnuo zakijudak data pedinska grafika predstavija odraz postojanja drevnih civiliza-

eija koje su nekada davno cvetale na naSoj planeli I odredeni nivo

njihovlh naudnih saznanja.

Nova otkrida o Stounhendlu

Kvadraturakruga

iz neolitaStounheniti (Stonehange) nazivaju ..osmitn 6uclom sveta".

Ta| megalltski apomenlk.Izgraden na |ugu Engleske kra|em kamenog I poietkom

bronzanog doba privlaii opitu pazn|u.Tekst je raden na osnovu eianaka V. Ter|e$lna I V. Avtnakog

u llstu ..Voliskij komsomolec" I knjlge ..Otkrica veinogdoveka"

Lu|a Pauelsa (Louis Pauwels) i take Beriljea (Jacques

Stounhend! je prouden uzdu2 i popreko. Medjiim, geurnetrijatog slo2enog I taino struktuiranog kompleksa |0$ nije ist'a2ena(vidi ..Qalaksiju" br. 30/34).

Zagonetni pentagram

Pri deSItrovanju geometrl)ske struklure megalita StounhendlOtkriveno je da je j osnovl njegovog plana uloiena jedinstvenafigura — pentagram. Ta figura, koju su graditeiji Stounhendtaskrlveno uplanirali u svoj graditeljskf kompleks I to sietemomprstenastih figura, otkrivena je pomoPu primene specitidnogasironomskog klju6a — ..mese&evog ugla". Tako je uslovnonazvan ugao. kojega obrazuju granr£nr azimuti skretanja Meseca zavreme ravnodnevica na geografskoj Sirini StounherdJa

Osobine ..mesedevog ugla" su Ukve da se s punim pravommo2e nazvatl ,,magienlni uglom". On dell Krug na 22 dela. Kada seapoje sedam delova. dobija se - prednik kruga. Tako se dobija i

vrednost broja Pi. UdvostruCenI „mesedev ugao" omoguduje da senacrta pravlini jedanaestougaonik. iz kojega je i dobijen penta-gram (videtl prilofenu shemu).

Pomodu pentagrama u Stounhendtu zaSitrovani su dijametriplaneta Sundevog sistema, s greikom manjom od jednog procen-ta. Stounhend! i kru2na grobnica oko njega odrtavaju odnosprednika Zemlje

i Meseca. U samom Stounhend2u ..Zemija" jeprikazana spoijnim zemljanim bedemom (prednlk 106 metara), dokje ..Mesec" dat u vidu sarsenskog prstena — „ogrlice" iz

vertikaino postavijenlh kamenova peddanlka $ prekrivkama.

Model rastojanja Zemija—MesecAleja koju predstavijaju bedemi i rovovi, u severoistodnom

pravcu od Vudhend2a ka Stounhend2u, nije sluiila same kaonajkradi put za transport d2inov9klh stena od reke Ejvon doStounhend2a. Naime, pokazalo se da ta aleja, duga 3.180 metara,predodava rastojanje od Zemlje do Meseca, izra2eno — kako je touobidajeno u astronomijl — brojem Zemljinlh prednika. Stoun-hend!, koji u ovom siudaju predstavlja model Zemlje, po aiejl semo2e razmesllti tsdno 30 puta, dto se samo za trinaest stotih

delova razllkuje od srednjeg radijusa orblte Meseca.Ako se na ta) nadin poveda prednlk Stounhend2a za 60 puta I

IzgradI d2inovski pentagram, onda se mo2e videtl da se svi

spomenici oko Stounhend2a: aleja, Vudhend2. trokllometarski

pojas i.kurzus' I. dto |e najlnteiesantnije. jedanaest takozvanlhdugadkin grobnica sttugo korMroliSu dtinovskim pentagramom.

Postupno uvelidavanje prednika Stounhend2a do 60 putapokazalo le da ne samo spomenici Solsberljske ravnice. koja

neposredno okruZuje velidanstveni kameni kompleks, nego i svI

drug! megalltski spomenici u Engleskoj, pa I megalltl Kamakanasevere Francuske. Ie2e u proradunskim tadkama Izradunatlm popentagramu. Jo4 je Interesanlnije da njihov polo2aj strogo odgova-ra zahtevima astronomije i geodezije. Otuda je I logidno pretposta-

vltl da postoji globalnl sistem megalltskih kompleksa. Utollko pre

Sto je u konsirukeiji megalltskih kompleksa otkriven niz konstantl.

Poseban znadaj za graditelje imala je brojka 11. Kao ideja za taj

brojdani modul posluilo je Mesec. diji je ekvator dugadak blizu 11,

hiljada kllometara.

Znanje vi§e matematike

Anallza geometrije Stounhendfa namede zakijudak da je unjemu jedanaestougaonikom ilfrovano I reSenje zadataka kvadra-ture kruga s tadnoSdu do pelog decimalnog mesta- Ko je krajemkamenog veka mogao da prlstupl takvom zadatku, nade fantaslld-

no kompllkovano reSenje I ostvan ga u kamenu na zemijiitu? Jar,

za ostvarenje tako ladnog I slotenog kompleksa gradlteljl Stoun-hend2a moral! su reiavati — kako Istide prof. M. M Protodjakonov, 43

BfHHHSijH

58

fell

ton

Kvadratura krugaiz neolita

44

2dSlu}ni nauini 'sdniK RSFSR Komplikovsne lrigonometri|sK«

zadatka. cnadu kojima i jadnaCina patog alapana.Lenjingradaki iatrativafi. prot G A Sergaiav amaira da ja

.gtavni taoronfiai u projaktovanju izgradnji Siounhendla inoraoda poznaja niz disciphna viie mataniatika. potto u kompozici|i

Astronomi o megalitima

Guveni pralstorijski spomenlk Stounhendt u ViltSaJm, En-gleska, aastavijen je od koncentri£no postavijaniri uspravtjenthkamenove. zemljanih humki I rupa. Podignut je u perioduizmedu 24. 1 14. veka pre nove ere. Godina 1970. otkriveno je daStounhendi ima neko astronomsko znaienje, potto je utvrdenoda je njegova glavna oaa uamerena prema mestu iziaska auncau dugodnevici (u solsticiju, 22 juna).

Prva topolotka otkrida Stounhendta rtaeinlo je 1648. godineDion Obri (John Aubrey), vellkl pottovalac antlke i Itiezlih

civilizacija. On Je zapazio smitijeni rasporad jama I monolltakihobjekala, rasporedenlh u koncanlrienim krugovima. Smatraojeda au iitavu tvorevinu Izgradlll drugl — svettenicl starih Kelta.

Od istog zakljudka dotao je poale slo godina I drugl Istrallvai

antlke, dr Stakll (Rev Stukeley), savremenik I prijatelj IsakaNjutna.

0 domatajima astronomskog znanja preistorijskog dovekaposloji mnogo kontroverzl, naroblto poslednjih godina otkakoje tkolski arheolog Aleksandar Tom [Alexander Thom) istrello

veoma velikI broj megalltskih nalazitta na Britsnskim ostrvima I

u BretanjI, Prancuska. Prema njegovom nalazl. vedina ovihspomenika — a ima ih vite od test stotina — usmerena je kataiki iziaska III zalaska sunca. nekoj zvezdi. Mi meaecu unjegovim najsevernijim ill najjuinijim deklinacijama.

Jedna komisija Medunarodne asironomske unije (lAU) odr-

lala je protle godirve zasedanje na temu „Megalitaka astrono-

mija: dinjenica III spekulacija". Ukazano je da postoje tri vrste

arheolotkih struktura s astronomskim znadenjem: kod jednih,

dug! red kamenova pokazuje pravac; kod drugih, postoje dvazasebna kruga kamenova dijt centrl oznaiavaju llniju ravnod-nevlce: kod tredih. na llniju vIda ukazuje uspravijen kamen(menhir) I neka prirodna oznaka na horizontu. na primer,

udaljena planina. L) vedini sludajeva, kod sloienijlh struktura

postoji previte astronomskih znadenja da bi ona bila sludajna.

Na zasedanju komislje lAU redeno je da je Interesovanjemegalltskog doveka za astronomlju. bllo rellgijsko 111 rituaino

pre nego naudno. Udeanici zasedanja izrazlll su dubokusumnju u spekulatlvne tvrdnje da su Stounhendl I druglspomenici sluilll kao radunarl za pomradenje III kao opservato-

rije megalitekih naudnika.

ditavog kamerrog kompieksa poetoie velidine kote proistldu Iz

teonje matemetidke analize.

Tadan rasporad megalita na ogromnim meduiobnim rasto|anji>

ma mogao |e biti zamitijen samo ns ostvovu dubokog poznavanjaobllka I struktura Zemija I Sundevog sistama. Malamalidka aalro-

nomska informaclja. skrivena u kompozlciji megalita. u mnogomepremata potancijalne mogudnotti druttva iz epohe neolita i

Megalitski spomenici —na nauCnim saznanjima

Zbog toga se i namede pitanje. ko au bill proiektanll I grad>tel)l

Slounhendia i drugih etidnih, all manje poznailh magaiitskih

kompIsksaTLuj Paueis (Louia Pauweia) i 2ak Bsriia (Jacques Serglarj,

istralivadi drevns latoriia dovadanstva. tvrda da su as ljudi koji su

u ta davna vremena nsseljavall englaaka ostrva ..lakljudlvo bavlll

siodarstvom i zsmljoradnjom", da su u kuilumom pogiedu daiekozaoslaiali za kulturom naroda u bassnu Srsdozsmlia. BududI damegalitski spomenici postoie na svlm kontinsntima, pratpostavija

sa da su u periodu izgradnje Slounhendia i drugih magahtsKihkompieksa neki ..miaionari ". kao nosioci odradanlh znania I

tehnike odlazMi na daieka putovanja iz jednog jadmstvsnognaudnog i kulturnog centra i da au plemenskim zaiednioamepranosiii ta znanja. I Irske i grdke isgsnde iz log doba govore o..nalphrodnim bldima ". ko|a au izgradivala magalitaka objskta. Ustvari. sve govon o uticaju neke nepoznale kullura u praislorij-

akoj an razvoia nate pianate. Jar, I Stounhendi i slidni megalitski

kompleksi — danas se u to uopita vita ne sumnja — IzradanI auna otnovu polpuno svesnlh i naudno zasnovanih saznanja.

Priredio N Birovijev

U aladedem bro|u:

Ittorijs kroa prlzmu grdkih mitova

Sledebih pedesel godina u svemiiu (2)

Bazena Mesecu

PrlMKomitvaranisprognozsuvekpostoll mooticnott aa aa pnyi^^t.nsroeito u pblaatlma ko |> »* vtoma brzo 'Bfutato.

kao ilo |e aluta) 8 asironaullkofn...Poito ipakuHaan|e ne 'noia nlkom* da ttodl,

latio 8am sa poals dô pokuiam ",

pl8e u uvodu 8voje knjlge..Sladecih padesel godina u_svamlru " (The Ne>t

Finy Tears In Spac»>—-prama kojoi |a pilieden oval feijlon—poz'iatl engleski astrenom I pebHetsta Pal'lk

Mur (Patrick Moore).

Inicijativa lunarnih jtutaiTTata

tgrapnlh i ilednh sistema u.okurupropadaia ve6 prllikom uzletanja saokoinosti dramatifeno promeniTr"Ow-floiiij ulc

duzme jedino nuklearna ral

kroz dvadesetak godlaaAll pvog iranuika. ta| no

6e u meduvremenu giavnuma bez ifudsKe posade 'Ovde aa, t^mi

«dakiv3ti da Hus> preuzmo locicliatad. S«t»treiezn« ua^ nliha-va dva ..Lunohoda"

,kao i uapefc tstPHoa ]ipa;_l.m'‘ m

^yh|9 $ Meseca na Zemiju. tsMio tejaiiBca'iBinla 4* «il za tfeî

period vremena odustaii prattera Onto ezainterssovani da otkrlju $to jo-foa^* ItoMîh ta^ I ncvidim $ta bi ih u tome omaip.

Izmedu 1977 I 1900. sve |e pruika de^ê SS6R la nsiToti dnasuspuitan^B, ita:dajfl) enpgiiitokde obraze-

1 stanic--

. udaljenol antpodatke uz pomod orgitainih

duie. mau praduzell stvaranie.^Qae owmis aia imre, aii^vi^Bi-je isklgufieno da neito «ao ma-6iiant>-tmi»(Li u pieaw Suoatam cto

hoda". premds su tu i ..Lune" — ko)e izursno prikupâ)ZLj.i»aaMasedevog tia i dopremaju ih na Zemiju: zlico tPQd

'

malu prednost u odnosu na pomenuts gwaenidai

fasteiica za polarrte

6e svaka budu6a I iinama ha/a mDrali da biide graders ispod

povrSine Ma buduCi da be n p'olivrwim ub’rn bila uniStera ne-

kao ni na ?emt|i da )e dUnovsnr rti.ie koie le palo ii Si-

bir 1908. godine pogodilo neki gisd ledene pustoSi, po-Sledice bi bile viSe nego kalas'rntalne Aii nvakvi padovi meteori-

ta ko|i bi doveli do kalakir/me ndisia «ii i/'velno reiki i venma je

znataido Sto do danas na Maseru ni|e piiiimden nijedan ve6i me-teont Jedan Cuveni astrnnom geolog nj Mekkol (McCall) ko)i -

kao I ja ' smalra da su glavni kraten lokalnog, unutra$njeg po-rekla. duhovito je lednom prilikom primelio ..Gde Ii su se samodeli svi ti Slim metenriti'’"

Pisci naubno-fanlastiboih dela ooiCnn slikaju lunarnu bazukao providne kupole na nadiivsvanie. snabdevene elikasnirr si-

stemoin vazduinih komora koje omogudu|u pionirima da ulaze I

iziaze iz njih. ne gubebi pri tom ni male dragocene atmosfereKao zavrSni stupanj to verovaino nije daleko od Istme. all teikoda ja prikladno za podetak Naime. sasvim |e mogube da 6e prvo-bitns baza znatnn pre imali izgied jedne gomile malih lirrenki.

Izgradrija statnih bazaJa nemam namerii da se previSe upuStam u InZenjerske pro-

blame. iz prostog razloga $tn po vr>kaci|i msam inZenjer. all u

svakom siuCain oe smo se ispusidi iz vrra da su iislovi koji vlada

Ju na Mesecu nama potuno strani. Sto znaCI da be se tamo razli-

blli struklurni maleriiali ponaSati sasvim QrugaCiie nego na zeml|i.

Mora se takode rabunali na dbnnvske temperaturne razllke koje

vanraiu u rasponii od preko niii« 90 eiei.rmi u nodnevu na ekva-

toru, do ispod minus 150 u toku nobi na bilo ko|0|tabki Meseca.

Stvaranje permanentne baze takode veoma zavisi od toga da Ii

be na Mesecu biti pronaden nenphodan gradivni i dnjgl korisni

materiial Stara. privlabna ideia o postojaniu Pogatih podzemnihnaslaga leda zvanibno le odbabena (zapravo. u nju |e od pobetkaverovao tek mail broj ispitivaba Meseca). i praktibno nema velikih

izgieda da prve baze budu autononme i samodovoljne Atmosfe-ra, voda i hrana moraiii se dovoziti sa ?eiiiije premda be kasnije

biti mogube konsliti ovai bdzibni rnatenial za kullivisanje biljaka

u samoj bazi uz pomob tehnike koje se obibno nazivaju hidro-

ponsko ratarstvo: biljke se ve^iu u mre^ama iznad cirkuliSube

vode u ko|0| se nalaze hranliivi sasloici Ne vidim razlog da si-

stem izvodijiv na Zemlji ne bude operaiivan i na Mesecu.Sto se energije tibe. i ona moZe da predstavija manji problem

nego Ho se svojevremeno smalraln. pnSlo be u kontinuiranomrazdoblju dana. u traianju od dve zemaljske seomice. Sunce ne-prekidno sijali s neba nezapretenog oblacima Sunbeva energga.

uz dodatak nuklearne. trebalo hi da bude sasvim dovotina. a teh-

nike za njeno dobrianje veb su danas sasvim razradene.

§to se amenbkog programa Ibe on iivog Iienutka )ob nipodto

mje elaboriran, all be to svakako morati da bude do 1990. godine.

I ovde le takode sva pniika da be prvobitna baza biti sastavljena

od lunarnih modula ko|i be prethodno dovesti astronaute na Me-sec. bto nam. dalje. dozvoljava da zakl|ubimo da be prva ekspedi-

cija za duZi boravak na pourbini na$eg pnrodnog suseda broiatl

desetak blanova Ukoiiko bi se ovakav pioiekt realizovao do. reci-

mo. 1992. godine do 1995. mogao bi se obekivati jedan komple-tan I delatan mostobran na Mesecu

Idealna nauena lokacija

To delie znabi da bismo 2000 gnUme veb mogli da imamo si-

stem razradenih baza, verovatno polusternog oblika kojem su bill

veoma naklonjeni besto ismeiavam. all i gotovo uveK izuzetno da-lekovidi pisci naubne lantastiKe iz vrernena kada svemirska era

jo$ nlje otpobela. Jedna kupola bi sliiZiia kao glavna nastamba.dok bl druge Imale svoje posebne uloge. a svaka bi posedovalavlastiti sistem vazduSnih komora za ulaske i Izlaske. Ovo u prvomredu stoga Sto bi astronauti u slubaju da na ledno] od kupola do-de do nekog ozbiijnijeg oStebenja. uvek mogli da se evakuiSu u

Praktibno nepostojanje atmosfere. uz viSestruKu smanjenugravitaeiju omogubibe istraZivabkom tirru da vrSi eksperimentekoji su praktibno neizvodljivi na Zemlji. StavISe, lunarna povrSina

IzIoZena je najrazlibitijlm zrabenjima koia se sllvaju Iz Kosmosa,Sto be, doduSe, predstavijatl stalan Izvor nepoznatih opasnosti, all

be Istovremeno u naubnom pogledu biti od neprocenjive korlsti.

Na Uesec be se takode rabunati kao na izuzetno pogodnu radio i

televizijsku relejnu stanicu; isto be tako biti mogube neprekidnoprabenje razvoja vremenske situaeije, a kao astronomska opser-

vatorlja Mesebeva povrSIna predstavljabe lokaciju koja se samepozeleli moze.

S povrSine naSe planete optibkoj astronomiji postavliaju ne-prekidne prepreke poremebaji I nebistoba naSe atmosfere, i ove

nevolje se povebavaju s promenom velibine teleskopa. Palomar-ski refiektor od pet metara radi dobro. i joS se bolji rezullati mo-gu obekivati od novog sovjetskog teleskopa prebnika Sest metara

Kada bi bak i bilo mogube sagradlli ovakav uredaj prebnika. reci-

mo, 10 m. atmosfera bl praktibno onemogubila da se Iskonste

niegovi puni kapaciteti, a mje iskliubeno da bi ga I u potpunosti

blokirala Na Mesecu nema atmosfere. a niska gravitacija biznaino

olakSala gradnju kako optibkih povrSina tako i mehanibkih delo-

va. Domet naSeg pogleda u dubine kosmosa gotovo bi se udvo-

strubio.

Znatno je. medutim, vainija binjenica da se sa Zemlje moZeizubavati samo veoma usko podrubje celokupnog elektromagnet-skog spektra. Postoji takozvani ..optibki prozor", baS kao i

..radio-prozbr", all naivebi deo vanzemaljskog zrabenia se bloki-

ra, Sto nas i nagoni da za rendgensku astronomi|u i srodna prnu-

bavanja koristimo raketne letelice. Ovakva situacija uopSte ne po-stoji na Mesecu. Izgiedi za radio-astronomi|u su podjednako do-

bri, poSto be Izgradnja veoma prostranih i glomaznih uredaja biti

znatno olakSana, zalo Sto be oni na Mesecu neuporedivo manjeteiiti. Takode, nebe dolaziti do ozhil|ni|ih smetnji usied emisiia ve-

Stabkog porekla, koje se na Zemlji krebu u rasponu od komerci-

jalnlti radlo-stanica do nebloklranog rada raznih motora.

Raidijacija ili mesecotresiQledajubi neSto napred u budubnosti, za radio-asironome bl

bila Idealna opservatorija na udaljenijoj strani Meseca. gde je za-

Stlta od interfereneija sa Zemlje potpuna. Kada be ovakvo neStobiti mogube. u mnogome zavisi od toga Sta be se dogoditi u tokunarednih pet decenija, all uz malo optimizma moie se obekivati

da se krene s mrtve tabke pre 2025. godine. Kontakt sa Zemljom i

ostalim lunarnim bazama odriavao bi se posredstvom komunika-cionih satelita koji bl se nalazlli slaino na orbit! oko Meseca.

Sve su ovo do sada bile pogodnosti podizanja permanentnlhmoslobrana na Mesecu. Razume se, postoje i izvesne nepogodno-sti koje nipoSto ne bl trebalo izgubiti iz vida.

Kvar kakvog vitalnog bvoriba na nekoj antarktibkoj bazi mo2eda bude veoma ozOIIJan, aii da joS ne izazove katastrofalne posle-dice, poSto pomob moie da pristigne veb kroz nekoliko basova. 47

co

Bazena Mesecu

Islo tako. btte vboma frudro postnviti ograrnf«n|.. n pogleoii

duîoe boravka na Mespnn ?ivot ^ uslovma icr.t''"' ' C âiene

g'a«<taci|e moie da bode a sva la pnlika i da hbCe. ne samo be-

iopasan. ve6 ( veoma udoban baf dok asfronau' bnravi na Mes*cu All 4ta Ce »e dbgortiti i fiovekom Kom le na Mesefu proven

ij kontiniiitetii. recimo nekoliko godina. i ?atim sa vralio kudi’’

Dileme o granict boravka

Pnlikom dolaska na matidnu planetu on bi se nasumliivo ose-

tco teiim od olova, niegovi mc5i6i bi se u toj mert osvikh oa lu

narnu teiinu tako Oa bi mu ;emal|Ska gravtacria etvara'a u2a

snc oo'eikoCe > sasvim |e irvasno da bi mu bilo pottebno iTve

sno vreme pre no Slo bi se ponovo pnlagodio Ukoiiko bi njegov

bniavak na Mesecu bio odvep dug. ni|e iskl]u£eno da vi&e ne

b> b<- u staniu da se ponovo adaptira. ima nepeg veoma neprijat

nog u pomisii da ia kolonisla koji je proveo viSe godina u nabo-

ranim ea'avnims Mora Kiia morati da nstane tii u doiivotnom

izgnanstvuNa ?alnsl nema drugoq naPina da io proven kako stvari nvde

sivarno sloie. izuzev da se neposredno iskuM Kada lednom bii

de podignuta baza na Mesecu moraPe veoma obaznvo da budeproduâvano vreme boravka astronaula Qranica moÔa postoji. a

moJda ne postoji ah to za sada niko ne zna

Pnstop lOi jedna ozbilina fmienica na koiu vep mord|u da po

miiliaiu oni ko{i prave dugoroPna planiranja. premda |e |0$ rann

za opuitanje u poiedinosfi tene mogu da borave u kosmosuValentina Terieikova. sada udala za kosmonauta Andrijana Niko-

laieva to |a nesumn|ivo pokazala NiSta se ne protivi tome da onenriu 1 da borave na Mesecu. i la sam sasvim ubeden da Pe one to

• piniii Oienian Povek teSko da pe biti volian da napusti svoiu su-

priiqu I porodicu du}> period vremena a neJenja Pe se podjedna-ko rp^kn odiiiPiti da ode u lunamu koloni|u ukoliko to znaPi odn-

oanje oO svake moguPnosti braPnog iivota A tamo gdo se u izo-

lovanoi bazi zaiedno nalaze ?ene > muSkarci ni|e neopbodnobit' ledan Ajnitain da 0< se to zakl|uPila pre ili Kasnije Pe po-

Peti da se radaju decaOvde se. medutim, susrePemo s joS nepoznatcm medicinskim

problemima Takode potpunu rtepoznanicu predstavlja i to da ii

Pe se beba rodena rw Mesecu mopi prilagoditi zemaijskim uslov-

ma. a ima nePeg veoma noprijatnog u pomisli da Pe ..dele sa Me-

seca" morati pitav iivol da provede na matipnom svetu Ukohkoto bude sluPaf. posloiaPe veoma ozbilina moralna obaveza da se

po svaku cenu u nedogled odrpava mesePeva kolonija na ko)0|Pe

se moida razviti potpuno nova grana Homo sspien»i ne sa-

mo u pogtedu merttalnih nazora. vep i fiziPkog izgieda Ni|e vero-

vatno da Pe se ovo dogoditi pre 2025 godine, buduPi da evoluci-

la predstavlia veoma spor proces ati nl|e iskljuPeno da usiedi pre

3025

Mesec i za nestru6n|ake

Akn sa sada vr,ili.. .. na neito neoosrprtni,e nrobleme moramosfalnn imali na pamen da Pr plannv kolnni|p ria Mesecu nepre-

sti do 'zvcsnih psibn'osKm v'lrbienia ir ooPetku Pe izbor astro-

nauta kako muSkataca taku i êna morati da bude rigorozan.

kao u sIuPbiu dosadaSnjih telova u kosmos 3'’ do ovog trenutka

posredi |C bilo prakhpno iprtva neknliko IjUdi. dok pe nastanjemia

MesePeva baza prpdsinviiai' sasvun drugo stvar U uslovima koio-

mje od viSe stolina lU hiljada iiurt' mnra srr raPunah c s lamnomstranom l|Urtske por,-ri= r.-io.-.-.rio » deviiar nama raznih vrsla koje

Pc morati u lok»lr>-i’' uslnvifr.o rta budu reSavane na sasvim rtovi

Onjn '-.ri-i.rv ,1r. .5(15=. riortinrr ipikn tla nemo u ovnm pngleOu

imat vePe problemsOslav:-'. S.tm .'.1 Ir ,,

' k nc retko iv,«tsvl|am s.i-

mom sebi Kada Pe i oh'Pni i|uOi 5to Ce repi nestrupniaci --

uslane bez oOQovo'a pn^to |e i io31 P.no 1 neopbodno Oa prva ek-

Spedipija kar, • moorjo potnnie b'lde ?asiavi;poa oO i.itri' knp su

za to posebno i.vu^bam 1 noslafi s ciljem da izvrSe naropite za-

datke Ali oko 2000 godine o':'-' iskiiuteni; da nepe s.' putnici na

Meser. bill naupo"-' e kako outovania budu postaiala sve lakpa 1

lakSa stepen pmu r- 1no . ve^benrastc mnpi Pe da hcide postepeno

meoii Ne '..n ..,,0 ; ti... k,i>i " Ob Pb vep 2000 qndmeobipni cr-

vili rro;, d. .....ii'-oi- , ,i:r.-p na W. •• upno sumn)amda Pe neSlo • >;.!• mugupe pre 2100 godine ah nikaO se ne

17 mog uqla vidr-r i?, 'oio at. .r. odnosno gnvorepi kao posma-traP ko|i r- od.ivek h' • r’l'sebno zainteietovao za Mesec moramda izrazirn izvesno Js',o-;o Godme 1935 mem pe veP bih

Zali pri'ina da mnju gledaou TV emisiiu Nebo 1 nop ' vodlm led-

nom direkino <z Mora k'Sa tâ ipak mje ^skljuPeno da pu |oS bit>

u îvolu da gtedam kako i-oto drugi vodi umesto mene lednu

takvu emi$i|u a to je neito iio mi. iskreno govorepi. Pak m u $nu

ni|e palo na pamei ai>’il<< 1957 godine kada sarn naiavio prvu

emisiju i; ove le' .e a kada kosmipka era)0& ni|e bila otpoPela

Pnrsdio Zortn iivkovC

U sltdaPem broju.

SONDE ZA PLANETE48

POPULARNAENCIKLOPEDIJA

60 000 POJMOVA6000ILUSTRACIJA1 500 SLIKA U BOJI150GEOGRAFSKIHI ISTORIJSKIH KARATA

PODUHVAT JUGOSLOVENSKOG ZNACAJA

B«ogradsl(l Izdaveiko-grafieki zsvod. ko|l sa aflrmisao

kao pokretai fine iugoslovenske DlEPNE KNJIOE.odij£lo )e da na lato) ori|antacljl sivorl jedan opiti

primfinik neppriodin svakom rsdnom ioveku, SBvfa-

menoi ienr, daku. sludanlu— svima koji uie. Take |e

naelala POPULARNA ENCIKLOPEDIJA, kn|lga koja

i onenlacl)l. i

a. muzeja i drugih institueija SIrom

KNJIGA KOJA ZAMENJUJE OlTAVU BIBLIOTEKU

POU2DANA I PRECIZNAKnjiga £lja ja taktograrija upore^ene sa s^lm naipoa-natljlm domaplm i svelskim enelklopediiama. kao i spodacima StaIlstl6kog zavoda Jugoslavlje. U|edlnjanlh

naclla. UNESCO-a FAO-a I dr., kako bl ae doblo

VRHUNSKI DOMET SAVREMENE LEKSI-KOGRAFIJEPojmovi au metJusotno akrSleni. usmereni, povozanfalslemom uputnica, va maksimainu slnhronlaaciju reiiI sllka. ito sve atvara mreZu informaeija kroz kojueitalac moia zadovoltlll Bvoja Inleresovanje na razllSI-

tlm nivoima — IdudI Pd psnovne informaclle premasve llnm I dubljim obavedtenjima. Uz ave ovo dat je i

vaAkf brpj pragleda, skupn^b informaeija uporednihpodaMka (akademlje naukA naivISa gradevine, sve-miiaki lalovi, prirodnl si’slem blljaka, pregled drama,evropaks mreia puteva. avropska fHozolija. geogral-ska olkrida. jadlnlce mere. Jugoslavija — povriina <

stanovniitvo. dobitnici Nobelove nagrade, opare I

operele, ollmpijake Igre, pariodnl sistem elemenala,pralstorlja. romani, zarazne boleatl doveka. traianjeilvota. pdrodnl alslem Slvollnja ltd.).

NAJJEPTINIJA ENCIKLOPEDIJA — CENA 700 DIN.

AgronomijaArhitekturaAstronautIKaAslronomljaAtomlatikaAutomobilizamBalet

Blog rafije

BotanikaDriave u razvojuEkonomijaEleketrotehnikaEtnologijaFilm

Fllozofija

FIzIka

Folklor

QeograirjaQeologijaCradevinarstvoHemijaIndust rija

Ishrarta

Islorija

JezikKnjiievnost

Kuli narstvo

Marks!zamMaSInstvoMatematikaMedicirtaModaMuzikaNauka o SovekuNesvrstane zemljePedagogijaPolitologija

PolioprivredaPomofstvoPozoriStePravoPsihologija

Radlo-televizija

RadnlOkl pokret

Hellgija

Rudarstvoi metalurgija

SaobradajSlikarstvo

Sociologija

Strane reSI

Teh nika

TrgovinaTonzamUmetnostVajarstvoVazduhoplovstvoVojne naukeZoologija

49

smsun

58

Naucna

rrr uasopisi

za naucnu fantastikuScience Fiction

Dva specljallzovana glatila zanaufinu fantaatlku — „Andro-meda" I ,.SiHua" — ko|a auproila godina pokrenuta kodnas, uvratMa lu I JugoalavIJu ured onlh zamaija ko|e raapola*tu SF padodikom. Danas |e

nllhov bra] prilidno vallkl, ito

sa u mnogome razllkuje odslluaelja Iz na tako dalekeproilosll, kada su gotovo svaIzdanja ovoga tipa blla vazanaza Siedinjene Ameridke Orla-va, gda ]e 1926. godine IzvomoI objavljen prvi dasopis poava-6an IskljuCIvo nauCnoj lanta-

stlcl. SududI da smo eada I mlukljudeni u mnogoClanu poro-dlcu svalske SF parlodike, kaoI s ebzlrom na naka radnaplanove za skorainja proiire-

nje ova dalalnostl kod nas,

nada bill naodmat Izlotitl Je-

dan kralak pregled naudno--lanlaslidklh glaslla kola Izlaza

u oslallm zamljama.

lako se savremena naudnafantastika viSe nipodto ns ogra-

nidava samo na anglosakson-sko jazldko podrudje. SAD su i

dalje zadriale od redan primal upogledu SF pertodike, Kako pobroju pojedlnadnih izdanja, ta-

ko i po njihovom tiraiu. U tokupoluvekovrre istorije naudno-'fantastidkih glasilau poslojbi

ni modemog SF-a, njihov obin

doiivljavao je velike usponepadove, poglavlto u zavisnos:

od usiova rra tamoSnjem publi-

cistidkom trildtu. Danas u SADIzlazi desetak SF mesednika, odkojih vedina ima sasvim lokaini

tabilnosti, dok su samo In odopdteg znadaja. kako u smislu

nastavljanja duge tradicije, tako

i rasprostranjenosti i popular-

nosti (premda najnoviji podaci

pokazuju da se nl onl ne nalazeu zavidnoj finarisijskoj situaci-

jl). Red je o magazinima..Galaxy". ..Analog" I

,.Fantasy

and Science Fiction".

Od ova Iri dasopisa jedirro

je prvi, ..Galaxy", iskijudivo na-

menjen naudnoj fantastic!. Nasto Sezdeset strarta diepnog(ormata on donosi jedan kradi

roman, du2u rtovelu, ntz prida i

manji blok posvecen lokalnimSF aktulenostima. ..Analog" upodnaslovu ima u2u specifika-

clju u pravcu popularizacije

nauke, koja ipaK zauzima sra-

zmemo mail deo u odnosu nanaudnu fantastiku; I ovaj me-sednlk je diepnog formata, akompozicija mu u mnogomeodgovara ..Qalasy". Kako se to

,ved vidl Iz naslova, ..Fantasy

and Science Fiction" obuhvataneito dire tematsko podrudjeod naudne fantastike, zadiruci i

u oblast takozvane diste fanta-

stike; ovaj dasopis ne objavijuje

romane. ved iskijudivo donosinovele i pride, kao I mall pano-ramskl bfok.

U vezi sa amerldklm SF gla-

sillma, potrebno je napomenutida je ..Galaxy" proSIrtIa svoj

domet I na Izvestan broj dntglhzemaija; lokatne verzije ovogdasopisa iziazife su III iziaze u

Uadarskoj. SR Nemadkoj, Fjn-

skoj, Japanu ltd. U ovim poseb-nim sludajevima lavovski deoprostora i dalje pripada autori-

ma Iz SAD. dok domadi, odno-sno neamaridki pisci ugtavnomdobijaju sasvim skromnatrresta.

Od dasopisa na engleskomjeziku izvan Amerike najvredniji

je pomena nedavno ugaSenibritanski ..Science Fiction

Monthly", kojl se kvalitativno

razlikovao od oslalih origlrtal-

nim I umetnidki vanredno uspe-

lim SF Itustracljama. kao I vali-

kim formalom, odnosno vslja-

nim izborom dela. Jedna pah-ska Izdavadka kuda nedavno je

preuzela autorska prava i pode-ta da objavijuje francusku verzi-

ju ovog glaslla.

Francuska le i inade, u po-

gledu SF penodike, jedna odvodedih zemaija Evrope. Od tri

visokoIira2na dasopisa, nejvedu

populamost udiva ..Univers",

koji izJazI u obliku d2epne knji-

ge. donosedi poglavlto prevode

ameri£kin pisaca. all i dela do-maee SF Skole. Ostala dva gla-

sila — ..Imagine" i ..Spirale"

predstevljaiu konglomeratnaufine fantaslike i £lsle fanta-

stike, izvrsno su Irkovno oprem-Ijena, a format Im je znatnove6i od d2epnog.

italljanska nauCna fantastika

Ima dva sediSta: u Milanu i

Pjadencl. Milanaka izdavadka

kuta .j^rmenia editora" objav-

ljuje meseinik ..Robot", koji

ima veoma zdravu onjentaclju

na Sto oblmnlje publlkovanje

dela italljanskih autora. Nasu-prol tome, ..Qalassia", koja

Izlazi u sktopu izdavaike ku6e,,La tribuna", na)vebim delomje usmerena na ostvarenjaameridkih I engleskih fantasia,

premda u poslednje vreme i

ona menja protil u pravcu vedeotvorenostl prema piscimaIzvan anglosaksonskog po-drudja.

Od zemaija Zapadne EvropepomenuCemo |o§ Svedsku. gdedela jedart od najplodnijih pre-

galaca naudne fantaslike nanaSerb kontinentu, Sam Lun-dval (Sam d. Lundwall). Lundval

je urednik vodedeg skandinav-

skog SF dasoplsa. ..Jules Vernemagasinet", diji je relativno

Skroman tirai kompenziran do-brom tehnidkom opremom i

znaladkim Izborom priloga.

lako najvedl deo SF pfoduk-clje u Istodnoj Evropl otpada —Sto je i razumljlvo — na Sovjel-

skl Saves, orljentacija tamoS-njih Izdavada je takva da prak-

tidno ne posloji naudnotanlas-lidko glasilo u uiem smislu re-

dl. Sa Izuzetkom dasopisa..Iskatelj", dlji tematski profil

obuhvata celokupnu fantastiku,

ono Ito bl SB uslovno moglonazvatl SF periodikom u SSSH-u odnosi se na veoma deste

antologlje kako domadin, tako i

stranib autora. dto je doneklaekvivalentno zapadnoevrop-skim I ameridkim specljalizova-

nim glasllima.

Postednjin godina, gotovosve ostale zemlje Islodne Evro-

pe pokretale $u razne perlodid-

ne SF publikaclje. pri demu je

tradiclja najvide uhvatlla korenau Madarskoj i Rumuniji. §ID seostalog dela sveta tide, najdalje

je odmakao Japan, gde, osimpomenute lokalne verzije ame-ridke ..Galaxy", Izlazi jod neko-liko dasoplsa srodnog karakte-

ra; na dalosl. sve su to uglav-

nom eplgonl anglosaksonkihuzora, dto je ne mala Steta s

ozbirom na izvornu raskoSnostjapanske tolklome fantaatike.

Pomenimo na kraju — vide ku-rioziteta radi — da je nedavno r

Turska doblla svoj prvl matidnl

SF dasopis.

Zoran iivkovid

Specijalno izdanje ,,Andromede''

ZbornikjugoslovenskeSF price

Kao dto je poznalo. u prvom broju elma-naba za naudnu fantastiku ..Andromeda"raspisan je konkurszadomadu SFprldu.prvilakve vrste kod nas. na koji je odziv bio vide

nego impozantan: preko tri stotine delanesumnjjvo svedode kako 0 izvanredno ve-

llkom zanimanju za ovaj ianr. tako i onesumnjivom polencljalu jugoslovenskibautora za sivaraladtvo u domenu naudnelantastike. 2iri je odabrao detiri pride zanagradlvanje, dok je dvanaest predlodlo zaotkup. a na izvestan broj je posebno skre-

nuo painju kao na dela koja bl, uz izvesne

dorade, takode blla pogodna za objavljlva-

nje. Imajudi na umu sve ove okolnosti, kao i

dinjenicu da prostor u ..Andromedi" broj 2dopudta diampanje samo nagradenlh prida.

redakcija ..Galaksije" odiudlla je da objavi

zbornik — jedinsiven u celokupnoj dosa-

dadnjoj izdavadkoj praksi kod nas — koiim

bl se u punoj meri osmislila krajnja svrba

svog k'onkursa. da slimuliSe i potpomognenajdire domade SF stvaralaStvo.

..Andromedin" zbornik domade SF pride

obubvatio bi iskijudivo dela sa konkursa —i to, pored nagradenib i otkupljenih. jod

nekollko ostvarenja u kojima su lzvr§ene

delimidne korekcije i dopune. Ukupan oblmiznoslo bl oko dvadeset pet najboljlb prida,

Sto praktidno odgovara knjizi od dvanaest

Stamparakih tabaka. Zbornik bi osim togabio ilustrovan temalskim likovnim prilo-

Kao i u sludaju ..Andromede", i ovdenam je podstrek I motiv da se upustimo u

ov^ izdavadki poduhval pm2lla uverenoat

da deon naidi na vaSu punu podrSku. U tomsmislu. radunamo da dele se masovnoukljudlll u akclju pretplate, od koje Iskljudl-

vo zavisi da li de ovaj istorijski zbornik

ugledall svetlost dana, odnosno kollki de

Skredemo odmah pa2nju da se postupak

pretplate na zbornik donekle razlikuje od

onoga na prvi broj ,,Andromede"; i dalje se,

naime. ne Salje odmab novae, ved naru-

dlbenica, all se knjiga nede pladatl pouze-

dem. ved uplatnicom koja de bill upudenasvim pretplatnicima kada njihov spisak bo-

de kompletiran. Ova uplsta modi de da se

IzvrSi u svakoj podti ill band, a zbornik de

bit! poslat na. adresu narudioca odmab poptijemu novea.

Na kraju joS dva vaina podatka: cenazbornika u pretplall izboside 70 (sedamde-set) dinars, dok de u prodaji preko knjiiar-

ske mreie bit! 100 (sto) dinara. Ukoliko se

akeija pretplate bude razvijala u predvide-

nim razmerama. zbornik de se pojaviti ir

&tampe do 1. maja.

NAbUOtBENICA ZA ,2B0flNIK JUGOSLOVENSKE SE PRIdE"

SnUNSIJA

5S

Ho§i Sinidi (Japan)

Utopija

52

Dakle. to je ono . . . program na ko|i je £itavo fiove6anstvo £a-kalo! Na$a televizijska raketa, koja hita kroz duboki svemir, naj-

zad se pribll2ava planeti Pai. Zahvaljujubi elektribnim talasimaupubenim prema Zemljl Iz ogromne daljine. uskoro bemo mobi daposmatramo dataijne sllka najuzbudljlvljeg dogadaja kojeg la bo-vek ikada omogubio . . . od trenutka kada naia raketa dospe uneposradnu bllzinu svog clija, sve do konabnbg spuStanja na pla-

netu Pall

Uzbudeni glas komentatora prolama se Iz zvubnika kolor tele-

vlzora u mlMonlma domova Sirom sveta.

— Radlo-oprema u nalem studiju sada se podvrgava posle-

dnjim proverama . . . > zato bu preostallh nekollko mlnuta iskori-

stltl da stuplm u vezu sa profesorom Nodom Iz Astronomske la-

boratorlje I zamoMti ga da nas obavesti o nekim Interesantnimpojedlnostlma.

Sledebeg trenutka, sllka profesora Noda. koji dril jedan srebr-ni model TV raketa, pojavlju|e se na ekranu.— Mi bamo uskoro mobi da posmatramo spubtanje na plane-

tu Pal . . . Ova raketa je budesna, zar ne?— Ulslim da sam delaljan opis rakete dao u vreme njenog

lansiranja. To je tip bez ljudske posade . . . mall projektil opre-mtjen veome osetijivom televizijskom kolor-kamerom. Raketa ko-ja bl nosila ljudsko bibe morals bi da bude mnogo veba, a opre-ma mnogo komplikovanija. Medutim, TV raketa je relativno jed-

nostavna po konstrukcljl, i kroz obi kamere ml bemo mobi da uh-vatimo razne detaije planete. Zbog toga, ova TV raketa bl se mo-gla shvatitl kao obi bovebanstva projicirane u svemir.

Profesor zavr^va svoj govor, kojeg je llustrovao pokazujubiprstom razne delove models rakete. Komentator klima glavom u

znak zahvalnosti.— E pa, sve je spremno . . . i sad treba da pobnel . . . OubokI

svemir... ogroman I tih svet... u centru ekrana pojavljuju sesvetloplavl okrugli oblik planete Pal . .

,postepeno Izbija napred,

postajubi sve vebi i vebi . . . Sada veb sti^emo dosta blizu . .

.

Komentatorov glas pun je strahopobtovanja.— Pltam se Sta li bemo sada videti . .

.

Profesor butke zurl u ekran. sev u znaku napregnutog Ibbeki-

Onda ga spiker pita:

— Od svih planeta u Univerzumu, zabto je naba TV raketa

upubena baS prema planeti Pal ... i zabto tollko mnogo ljudi naZemljl gleda prema njoj sa toliko mnogo iSbekivanja?

— Zahvaljujubi njenoj lokaciji. veruje se da be usiovi na pla-

neti Pal bitl veoma slibnl usfovima na naSoj planeti . . . drugim re-

blma. da postojl mala razlika u pogledu temperature, kiseonika.

vode I drugih {Ivotnih potreba, tako da bl ljudska biba mogla ta-

mo da 2ive bez vebih nepogodnostl.

— Znabi, ona ima vellke mogubnosti kao buduba kolonija zaljudsku rasu?— Da: u stvarl, ona je moida mnogo ugodnlje rhesto od oveZemlje. Obibno, reb kolonija sugerlbe neko mesto gde promabenlljudi otpo'binju novi bivot, aii u ovom slubaju, ako su tamobnjiusIovI boljl nego bto obekujemo, moida bl bolje bilo nazvati tuplanetu zdravim utobibtem za odbranu nekoliclnu.— Drugim rebima. raj u dubokom svemiru?— Mogube je... I ukoliko to zaista bude slubaj, moiemoobekivali da be rakete sa ljudskom posadom odmah bitl lansi-

— Pa. nadajmo se da be tako bitl.

TV raketa prilazi sve bliie I bIlie. < uskoro sllka planete Pal

ispunjava bitav ekran.

—Tamo se pojavtjuje nebto belo ... Je II to obtak?— Da. Pogledajte, sada moZete da vidite plavo more ispodoblaka! Mora da ima vode u izoblljul

TV raketa izbija kroz oblak I usmerava se prema tiu. Na ekra-nu. bellbaste mrlje mora mogu jasno da se razaznaju.

— Izgleda da be se spusliti negde na morskoj oball.— Mo2da. all raketa ima opremu koja je automatskl upubujeu bilo kom pravcu, I zato nema sumnje da bemo videti i neke < e-

Tle na planeti Pal izgleda da se pribliSava brzim tempom, aonda . . . ekran odjednom ostaje prazan.— Nestala je . .!— Nema razloga za zabrinutost. U trenutku spubtanja, jedanmehanizam za apsorobovanje boka stupa u akclju I dovod zasnabdevanje energljom privremeno blva prekinut. All ubrzo beponovo proraditl, pa bemo bitl u stanju da vidimo kako kopno iz-

I doista. elektribnl talasi uskoro su opet proradill— all ekran je

I dalje ostao beta praznina.— Sta se desilo?— To nlje prema planut — U profesorovom glasu oseba sepodrhtavanje.— Moida je u vreme spubtanja nebto bilo obtebeno.— Nemogubel U tom pogledu preduzete su specljalne mere,

tako da ne mo2e dobi nl do kakvog poremebaja.— Onda ovde mora da su lobi usiovi prijema. Odmah bu pro-

Usledllo je nekollko trenutaka groznibave aktivnosti dok suuredaji bill proveravani.— Onl kaiu-da je sve u najboljem redu.— To je neverovatno.— Izgleda da i ostali instrumenti funkclonibu na zadovoljava-jubl nabin.— Naravnot Pogledajte oifre u gornjem desnom uglu ekrana.

One pokazuju da ima manje kiseonika nago na Zemljl i da tempe-ratura iznosi dvadeset stapeni Celzijusovih.— To znabi da ljudska biba mogu tamo da iive?— Po svoj prilici . . . All, bteta je bto ne moZemo nibta da uh-

valimo na ekrartu.

TV erkan ostaje I dalje beo dok komentator I profesor nasta-

vljaju razgovor.— To je zbiija sramota, budubi da je raketa uspela da se spu-

stl na planetu Pall— Veoma sam razobaran. Morabe da prode Izvesno vremepre no bto budemo u stanju da lansiramo drugu.

Cinilo se da nema nikakvog nablna da seialosrra situacija po-prevl. Komentator biri ruke u znak izvinjenja:— Zao mi je, narode, all s obzirom na okolnosti, morabemoda prekinemo emisiju za neko vreme . .

.

Medutim, upravo u trenutku kad je stanica htela da prekineprogram, giedaoci su iznenada videll kako se na ekranu pojavlju-

je jedan pejzab.— Nabe molitve su usilbene' Izgleda da su smetnje ot-

klonjene!— Imamo veliku srebu . . . All. taj prizor ... pa to je nevero-vatno!

Profesor je ovu rebenicu Izgovorlo sa puno razloga. Na ekranu i

se pojavijuje jedan gotemi pojas pustobnog tia. Tu i tamo, delu-

jubi bwpomobno. vidi se nebto bto llbl na oskudne primerke ve-getaclje. Odjednom. buje se jedna serija zvukova kojI probijaju

— Sta je to?— NIkada nisam mislio da gajgerovi brojabi mogu da odjeku-ju tako glasno . . . izgleda kao da tamo postojl ogromna kollbinaradioaktivnostl.— Znabi. ljudska biba ne bi mogla tamo Oa opstanu?— Ne samo ljudska . . . Nibta sa ove Zemlje'ne bl moglo tamoda preilvil

Izrrenada, pojavijuje se jedan pokretni objekat.— Qledajlel To je nekakvo 2ivo bIbe.

Pokretna figure nesigurno posrbe iza jedne gomile spaljenog

— Li6i na ljudsKo bide.

— Da, obllk je slidan. Cudo ie kako uopile mo2e da opstane

u toj radloaktivnostll All, izgieda da |e u agoniji.

Humanoldno stvorenje pre se tetura nego ito korada, i padanekollko puta na tie dok prilazi sve bliie.

— Kakvo zastradujude lice! Jesu li to keloidi?

— Izgieda da je take. Po svemu sudedl. pre ne bad mnogovremena na planetl Pal basneo je jedan straSan atomski rat.

VIdl se kako gnoj kaplje iz koie stvorenja i kako ono sa bolompovrada krv.

_ To je udasnol Moida su upotrebljene i zarazrte kllce i

otvorni gasovi . . . Ne, to nije planeta koju moiemo da posetlmol

Jedan dian grupe prilazi unidtenoj zemaijskoj TV raketl I prezrl-

vo je dutira nogom. Zatlm paZIjivo podi2e sa tia komadid uranlju-

ma, koji je bio Iskoridden za aldiviranje gajgerovog brojada, i sta-

vlja ga natrag u jednu posudu.Savlvdi belu tkaninu koja je pokrlvala kameru rakete. i poku-

plvdl Dstale delove opreme razbacane po tiu, 2iteljl lepe planete

Pal polako se upudojo svaki svome domu . . . kroz poija posuta

mlllonima mirisnlh cvetova . ..gde je, sve do sada, mir tiho vla-

dao od ko zna kojih davnina ... I gde de vladati, nema sumnje,

ko zna Kollko joS vremena.'

Preveo s engleskog: Gavrilo VudkovH

— Sasvim je izvesno da to nije nikakav raj.

— Za nas bi svakako bllo najbolje da se drjimo dto dalje odtog svefa.— Gledajie! Zar ono nije lava?

Tragom bednog stvorenja koje se leturavo udaljava podinje dase razllva ctveno more nedega Sto lldl na tednu lavu. Clfre koje

pokazuju tempetaruru podinju sumanuto da skadu.— Izgieda da je spoijnl sloj planete bio transformiran usied

eksplozija diinovskih vodonidkih bombi!— NaSa TV raketa je osudena na propast.— Da, all ona je Oar u potpunosti Izvriila svoju misiju. Sada

znamo da je planeta Pal nenastanjlva za Zemljane.— Ipak. ne smemo da postanemo malodcSnI. Ima i drugih

planeta prema kojima demo ubudude modi da po&aljemo nade ra-

Poplava lave ubrzo prekrtva ditav ekran, a zvuk gajgerovogbroja^ odjekuje sve jade. Na kraju, TV ekran postaje mradan i

— E pa, dta je, tu je!

•Na planetl Pal, stanovnici vode 2lvahan razgovor (na svom ma-

temjem jeziku. razume se) o slededoj stvari:

— Tvojagluma . . . narodlto onaj din posrtanja . . . bila je vell-

danstvena.— Hvala ... all morao sam se vradkl naprezati da ne prasnem

Izjavijujudi to, govomik skida $ iica svoju keloidnu masku.- PItam se da li je bujlca lave blla propisno reglstrovana na

ekranu?— Mora da je Izgiedalo dudesno. SIguran sam da nije delova-

lo kao deo lelevizijske ineenaeije.— Imad II neku ideju otkuda je, ovoga puta. dolla raketa?— Tedko je to redl. All, nema nikakve sumnje da su se stvo-

renja koja su je lanslrala odrekla svake nade da de ikada dodi

ovamo-

NARUDfBENICA ..GALAKSIJA” - BIGZ,

S’ Bulevar vojvode Migida 17. 11000 Beograd

Ovim neopozivo narudujem Iz biblioteke „Kentaur", uizdanju Izdavadkog zavoda ..JUGOSLAVIJA" Beograd,sledede knjige(zaokru2iti broj)

1.

JA ROBOT — (sakAsicnov dinara 80.

—

2. NEPOBEDIVl — Stanislav Lem dmara 80.-3. A KAO ANDROMEDA —

Fred HojI I D2on Eliot,dinara 80.

A POTOPUENI SVET — 02. Balard .... dinara 80.-5- SMHT TRAVE — D2on Kristofer dinara 80—6. KRAJ DETiNJSTVA - Artur Klark .... dinara 80.- -

Knjige se isporuCuJu odmah. Iznos od ukupnodinara isplatidu pouzedem (po§taru kod

preuzimanja knjiga).

7. Iz iste biblioteke mo2e se odmah, po ukupnoj cent od30.— dinara dobiti komplet od 4 ranije objavijeneknjige:

TAHMASIB — Arkadij i Boris Strugacki,ZVEZDANE SPORE — D2ejrfis BUS,REKLAMOKRATIJA — Frederik Pol, S. M. Kornblut i

IZOPACENE ZIVOTINJE — Verkor.

Ceo iznos. od 80.— dinara isplatidu pouzedem. (Ako na-rudujete ovaj komplet od 4 knjige, zaokru2ite broj 7).

Prezime I ime

Ulica i broj

Broj poSte i mesto

(Datum) (Potpis)

53

SDlDflSUn

58

Nuklearna fizika

Naufinici u nedoumici

54

Otkrica podznakom pitanja

Potlednjlh meseci bill smo(vedoci dva degadaja kojl daI. obzlrom na av<^ zna£a|,

oatavni Iraga u Istorljl nauke— bllo kao vellKa otkrida III

Kao ne manje zablude. Istorlja

nauke oblluja I lednim I dru-gim, ito tame ukazuja na to

da put koflm nauka I nau£nlcikoraiaju nlje bai uvek jadno-ttavan. Oba dogadaja tl£u sefundamentalnih Istrailvanja uoblatti nuklearna flzlke i obatu uzbudlla I dovela u nedou-mlcu naudne krugove.

PrvI dogadai odnosi se nasaopStenja |edne grupe istrafl-

vada s Flondskog univerziteta uTsiahasiju (SAO). obavijeno S.

jula 1976. godine j ..Physicol

Review Letters", da su u jed-

nom uzorku llskuna otkriveni

superteSkI elamenti rednih bro-

jeva 116, 124 I 126. O tome je

..Qalakslja" pisala u svom de-cembarskom broju 1976. Uistom broju ..Galaksija" je do-nela I sasvim sve2u vest agencl-]e ,

.Associated Press" da otkri-

ie nlje mogto bitl potvrdeno udrugim istraflvadklm centriirta,

Kao I da ga nisu mogfi reprodu-kovatl nl sami nau£nicl Iz Tala-

hasija ponavljajudi eksperi-

ment s vedim uzorcima llskuna.

Odmah po iziasku saopSte-nja u ,,Phys. Rev. Letters", GlenSiborg (Glenn Seaborg). svaka-ko jedan od najkompetentnijihstruCnjaka u oblast! hajteiih

elemenata, dobitnik Nobelovenagrade za hemiju 19S1. Kaojedan od pronalaza£a plutonl-

juma, Izrazio je vellko zadovolj-stvo all I sumnju u ovaj nalaz.

2adovoljslvo. jer bl otkilde,

ukollko se povrati, ..hemlSari-

ma i drugim naudniclma otvori-

lo novo kolosalno podruSjeIstrailvanja"; sumnju. jer teoii-

|a predvida postojanie takozva-nib ..ostrva stabilnosti" okoelemenata rednih brojeva 110 I

, .Ostrva stabilnosti ' se jav-

Ijaju pri onom broju neutrona,

odnosno protona u Jezgru pri

kojem su popunjene sve neu-tronske, odnosno protonskeIjuske. Naime, smatra se da se uatomskom jezgru neutroni I

proton! nalaze u ljuskama, kaoSto se u ljuskama nalaze I elek-

troni u atomskom omotaCu. I

kao ito su atomi s popunjenimelektronskim ljuskama hemijski

izuzeino staOMnI (atomi III joni s

konf guracljom plemenitih ga-sova, u kojima ukupni broj

elektrona iznosi 2, 10, 18, 36, 54odrtosno 66), take su nukleamostabilna samo jezgra u kojima

su Ijuske popunjene neutronl-

ma, odnosno .protonima. Isku-

stvo pokazjje da su to jezgra sa

2, 6, 20, 26. 50 I 82 neutrona,

odnosno protona, Ijezgras126neutrona.

Prema teorijl, s(ede£l broj zaprotone je 114, za neutrone184. Ti su brojevi nazvant „ma-giCnim ’ Naziv potiCe iz vre-

mena ksda se nlje mogao obja-snltt njihov smisao. t^nlje je

za njih nadena teorijska podlo-ga u takozvanom ..rnodelu Iju-

ske" nuklearnog jezgra. Nu-kleamu stabilnosi jezgra s ma-gl£nlm brojem protona ilustruje

primer kalaja. elementa rednogbroja SO (50 protona u jezgru).

On Ima deset stabiinlh izotopa,

dok indijum, (rednl broj 49) i

antimon (rednl broj 51) imaju

samo po dva stabilna Izotopa.

Najstabilnlja su ona jezgra u

kojima su popunjene I neutron-sKe I protonske Ijuske (Istovre-

meno zastupljena oba maglOna

broja). Takvo jezgro je, na pri-

mer. jezgro helijuma — 4, s 2protona i 2 neutrona, ill jezgro

olova — 208. s82 protona i 126neutrona. Izotop koji bl u jez-

gni imao 114 protona i 184neutrona bio bi takode izuzetnostabilan. To bl bio element red-

nog broja 114 i mase 298. Akoelementi lake visokih rednihbrojeva zalsla mogu bitl stabll-

ni. trebalo bl da ih bude uprirodi. Cilj Istrailvanja na Flo-

ridskom unlverzltetu I jeste dase onl pronadu.

U vezi s najavom otkrida

pomenuta tri superteika ele-

menta, Siborg smatra I to da bl

veCu te2lnu Imall dokazi kojI bl

poSivail na osoblnama jezgra.

Naime, identlflkacija tri novaelemertta izvriena je rta bazi

karakterlstidnog X-zra£enja ko-je emituju elektroni, u ovomsludaju pobudeni protonima ni-

ske energije. pri svom vradanju

u normaino stanje. Posredi je,

dakla, dokaz vezan za elektron-

ski omota£, a ne za strukturu

jezgra pretpostavijenih eleme-

O drugom dogadaju je .,Ga-laksija" takode pisala. Red je onajavi istraiivada iz Instituta zanuklearna istrailvanja u Oubni(SSSR), na £elu s akademikomGaorgijem Flerovom, da su sin-

tetizovall element rednog broja107. Prema saopitenju, bom-bardovanjem b'zmuta jonimahroma dobili su dve atomskevrste ko|e su se raspadale pu-

tem spontane Hslje, pri £emu je

duilna veka jedrte Iznosjia oko2 millsekunde, a druge 5 se-

kundi. Prvu atomsku vrstu onisu pripisall elementu 107, dru-gu elementu 105, koji nastajealta-raspadom elementa 107.

Ovlm povodom grupa nauS-nika u SAD izdala je manifest(..Science", 24. sept. 1976) u.

kojem poziva na usvajanjeodredenlh kriterfjuma koji bl semoral! zadovoijiti da bi sa mo-gao istadi zahtev za prlznava-njem otkrida novog elementa.

PotpIsnIcI manifesta smatrajuda spontana fisija i njeno vremepolura'spada ne mogu bit! do-voljan dokaz da je proizvedenelement novog rednog broja.

ideeino bl bllo, keiu oni,

kada bl se hemijskim putemmogao odrediti poloiaj novogelements u Periodnom sistemu.Uedutim, s obzlrom na krajnje

niske kolldine koje obidno siojena raspolaganju, onl su svesnida to najdeide nlje mogude.(MogudnostI hemijske Idenlifi-

kaeije su, Inade. gotovo neo-granldene. Treba se samo pod-setiti otkrida elementa rednogbroja 101, mendeljevijuma —Q. Siborg. A. Kjorsa(Chiorso) i

drug!, Berkli 1955. godine —dija je hemijska identihkaeija

izvriena kolldinom od samo ne-koliko atomai). Zbog toga, usludaju da je novi element za-

paien po spontanQl flsijl III al-

la-raspadu, ill na oba nadina.

..hemijska Identlflkacija se mo-ie ograniditi na njegovo odva-

'

janje od svih poznatih elemena-ta rednih brojeva vedlh odolova". Manifest navodl I ditav

niz drugih kriterijuma. dijom bl

se primenom Izbegll razni ne-sporazuml do kojih u ovoj obla-

stl desto doiazl.

S obzlrom na Izuzetnu efika-

snost u radu, jednu od karakte-ristlka savremenog Istraiivanja

posebno kada je red o funda-mentalnim otkridima, vaija ode-klvatl da de se dileme koje suIskrste najavama pomenuta dvaotkrida uskoro razjasniti. Njlho-va potvrda znadita bi krupandoprinos boljem razumavanjuprirode koja nas okruiuje.

Dr ini. Zdenko Dizdar

Biologija

Opstanak iivih bida uekstremnim usiovima Sampioni: "

ffiDa bl bolja lipllaU moguinostl U-vota na dnialtn planatama, ama-rtdkl I aovlMskl Mruin]acl vriaoglada la baMerlJama I aldutnlmiamal]aklm ocganlzmima l^aludllb izuzetnim utlovlma. Zapafenoja da kod ovih organlzama poatolanaaumnjlve apasobnosb prila-

oodavanja. O tome piie 2an-RaneZertnan (Jaan-Rena Germain) ueaaopliu ..Science at Vle“.

ytmertdkf alrafoatat „Ek*plorarII" otkrie !• bakttrlla I mlkntkop-Ik* ipori ni vlilnl od 20 km.MIkroorganIzmI au otk/liinl u !*•

mama PieHIki, na duNnfod ft kmgda la ptlUaak l,1 t/em‘. Naka

iatgarapama Izvadanim aa duUnaod 4 km, V raiBiltl mlrkeo^an^l

uMalma zahvalluludl ewi/cy lad-neaMi'ndf almklud lladnoilavnom

Odavno /a poznafo da au ml-

kreorganbml ilyaH I razmnoZavadaa u galUrlma, na lamparalurt odrs—90’e.

DnigI arganitml aaavim dobn

ThinitafiHum thbiftaniQ- razmno-lai'a aa u ladtiol od na/WaaS/dimogudlh aradina, u kajoj I* pH( faklor kiseloall) jednak 7. Proka-rloll I aukarloll Haa u azilakim

latarima u kollma pH voda doatlia

atapan bazKnoatl,Sva oaa ilnlanlea navala au A.

matako proudaaania bloioiklh po-aladlea kola IzuzMnfuafoi'fifi'Mnearadina Izailvalu kod tMb blda.

Mlagoa dll la bio da madlelnakim I

bloloikim atniinlaelma pradoilpreblama aa kollma to aa aratall

kao 1(0 la potnalo, livoda u la-

ikim ualovima: vakuum, ogranl-

dona atmoafara. vlbradle, ullra-

pralpealarlla da mnogobrolnl fak-teil lu granleu pomaralu. Ogladl aupokatak da, u vailnl akiialoaa,

dajalvo hamljakog W Pzlikog fak-(ora na bloMkl organitam biro

%

\'

Oaasra daftfrv ukn Hud^llb Baka

WIBaePlaa aimplaa; Oval baakl* aaiuvaooaoitaOanu moC okaldadla gk/kota

Hjlda aa ragmnoiara poafa tO dana, dakla uobldalani padedirfepoi^

' • yfdan?oaaMSanapIlSiutSuaaWpula va6tod prfflaka kdl ^da napevrilnl more, nfedna od ovIh damm

if^nnarozofd: Sparmatereld nlau

1

baklarilom Eacltarlattla coO-

^vaafvOdMaMvttoJa mania aueaaUpva prama odauatru Me od

4iy 0.' „0 HI

MasnetiM podaMiiaa dioaopnilo: Mada au 2 iaaa bPaIdoiana dalatvu mapnatnog polla od144.000 aralada laatn/lloo magnafne

Dalatvo ladnog brJikog faklora

aa bfoMJcf eiganizam mole daIzaiava promanu u alapanu oaal-

Jala dadllagaala: Utoku ladnog Oaaa

Na prtmar, povadavaala pridakauman/u/a alapan oaatljlmitl pu-ma '(aokMi lampaialurami. Wovail 1 ia alnargllaka alakla.

Idolanl Vknaellama Itmadu 70 1 1.SOO

Odiala raeuduja Izvanradnamod pillagedavanla ilva matartjanalakatramnlllm ualovima. 0 lamarailto povora nakoHko pdmera.

3IIIIINSIJA

56

Neurolog ija ||J| Iiifin7oi#mofdanih modi IW I %

kao masina

56

dov«kov mozak na pivi pegtadpemale n£j na prakuvani kar-

flol. Madutlm, pod mlkreiko*pom la na njemu vidi ogromanbro| niaduaebno povazanlhtandiila — mreia narvnlh 6aN>)a aaCln)ena od (akozvenlhnourona. U glavl avakeg dove-ka nalazi so otprlllke deaetmlRIardl ovih doli|a. N|agovopamdanja, njagova nenoat, na>Vika, dobra I rdava — ava itoga filnl upravo onakvim kakav|a — kodirano {• I uikladiila-

no u lo| mrafl. Jadan od nalza-nlmljlvlilh problama modamanauka |aata aagledavanjaatvamlh potandjala dovoko-vog mozga. Napla, u tkradano)varzljl, pranoalmo Iz daaoplaB

U ovom trenutku ditalac vedIma neSto manje neurona negokada je poieo da dita ova;

eiar>ak: u meduvremenu je

odredeni broj nervnih delija

odumro. Za razliku od vedinedellja, neuronl se nikada neregeneriSu, Sto znafil da mozak,u odredeno) srazmeri, staino

postaje manjl i neefikasniji. Mo-2e II modema. Ill motda budu-da tehnologija da blokira ova]

poalojanl proces entroplje? DaII je mogude usaditi blok neuro-na u nediju glavu kao Sto sezamenjuje pregoreta sljalica ill

elektronska cev radlo-aparata?Da II je Izvodijivo povedatl sammozak III udvostruditi koefici-

jent Inteligenclje? Konadno,mo2e II se osivariti besmrtnosipostupnim zamenjivanjem istro-

Senlh delova mozga?

Kako mozakfunkcioniSe?

Da bl se odgovorllo na ovapitanja, mora se pre svega utvr-

ditl Sta je jedinica potencijala

mozga i kako on funkclonISe.

Mko ne zrta tadno Sta je to

koeficijent Inteligenclje, all je

Izvesno da je on u dobroj meripovezan s udenjem. „Udenje'‘,

medullm, ne znadi ovde Isto Sto

I ..gruvanje" napamet nepo-trebnlh podataka. Ono pred-

stavlja proces stvaranja ,,teorl-

ja" na osnovu kojih se shvataono Sto se upravo dogodllo i

predvida ono Sto de se tek

dogoditl. Isto tako, udenje zna-dl promenu ovIh teorija, kao I

njibovo odbacivanje kada se to

pokaSe neophodno. Kognitlvnl

ill „mlsledr' deo mozga mo2ese opisatl kao ,,maSina za stva-

ranje leorija"; termio „teorija’'

ovde obuhvata Sirok raspon odrazmISIjanja o sutraSnjem do-rudku Mi o uticaju kISe na Slanje

puteva i prinosa lubenica, pasve do vellkih sistema kojimase svet pokuSava objasniti usvojoj ukupnosti.

U strukturl mozga jadanneuron predstavija ono Sto je

tranzlslorskl logidki blok ukompjuteru: osnovnu Jedinicu.

U fizidkom smislu, neuron aesasloji Iz duge sredlSnje nitl,

aksona, s glavom (odnosno 6e-lljsklm lelom) na jednom kraju I

mnoStva repida. dendrita, nadrugom. Neuronl se medusob-no spataju preko repova I gla-va. Mesto gde se iziaz jednog.neurona srede s ulazom dendrl-ta na glavl drugog nazrva sesinapsa.

Niko joS nije pojzdano utvr-

dio kako neuron funkclonlSe.

Impulsi slo2ene elektrohemlj-ske prirode prelaze preko sl-

napsB — neuronl rtlsu fizidkl

povezani — i prenose se naprijemni neuron, gde skliznu

du2 aksona, glavnog iziaznogvoda. Ovde se impuls deir unekollko zasebnth impulsa, odkojih se svaki krede posebnimdendritom, ne gubedi pri tom

aplitudu. StigavSi do sinapse,

prede do narednog neurona.Ulazni neuronl su senzomi, Sto

znadi da oni reaguju na nadra-28je Iz spoijnjeg sveta, na pri-

mer na fotone koji stiiu domreinjade, na prltlsak IzvrSerr

na povrSInu ko2e, na zvuk koji

je zatreperlo bubnu opnu. Izlazi

su povezani s mISIdIma koji

rade sve — od slepog reilek-

snog pokreta, do tako sloieneoperacije kao Sto je govor. Ue-dutim. joS je gotovo potpunonepoznato Sta se dogada u sre-

dlSnjem delu ovog procesa. na-

din na koji se ova superslo2enamre2a hvata u koStac sa stvar-

Suprotno logici

kompj utera

Po8to|i, doduSe, jedno deli-

mtdno objaSnjenje. jadna ne-

od linije koja svaki fas menjapolo2ai: iedino podva)anje seogleda u finjenici $to neuronne menja poloiaj u dva prostor-

ne dimenzije, vef u hlljadu ma-tematlfkih dlmenzija. FtzifikI,

oni su loclranl u fovekovo] gla-

vi. all I ako se prostomo nepomeraju, oni ipak na odredennafln menjaju pozlclje. Hazlogzbog koj^ se na prostor u

kojem ilvimo pomiSIja kao natrodimenzlonalan jeste finjenl-

ca da su u niemu potrebna tri

broja da bi se fikslrala jednatafka. U dvodimenzionaino]ravni neophodna su — naravno— samo dva broja.

Za razliku od toga, Jedanf>euron ima — rocimo — hllja-

du ulaznih sinapsl. U tipifinom

neuronii moidane kora ovih

Izvoda ima Izmedu 500 I 5.000).

Svaki uiaz Je, u bllo kom trenut-

ku. upaljen ill ne; ako uiaz koji

je upaljen" obeleilmo sa ,.1",

a onaj kojI je ,.uga£en" sa ,.0",

dobljamo nafin na koji mo2e-mo opisati svet kojeg rwuron,.vidi": potrebno je, rtaime, ka-

taloglzlratl svih hiljadu brojeva

prema njihovom kodrtom zna-

ku, ,.1“ Mi .,0". OvIh hiljadu

brojeva flksiraju tafku u pro-

sloru od hlljadl dlmenzija.

Analog ija ,,linija"

i neurona

Poloiaj „linije" koja pred-

stavlja neuron u svakom trenut-

ku odreden je koncentracljorrt

razllfitih sloienlh molekuls naslnapsi. Kako se ova koncentra-cija menja, neuron ufl. menjateoriju I IlnIJa prelazi na novi

poloiaj. Ukoiiko neuron — llnl-

|a — vidi da se nova taSka

(ftksirana s hiljadu brojeva) na-lazl na pravoj sirani, on se pali;

u suprotnom slufaju ostaje

ugaSen. Ova analogija izmedutinija I neurona odgovara pore-

denju izmedu vodenog i elek-

tromagnetskog talasa: oba semogu opisati istim formalnimjezikom. Predoiili sebi neuronkoji menja potottaj u prostoru

od hiljadu dlmenzija nije nlma-lo te2e nego zamisliti Slrenje

radio-emisija u obliku talasa ill

protok elektrona kroz 2icu kaoprotloanje vode kroz cev.

Nen/na mrelta centralnognervnog sistama predstavija vl-

soko strukturfsanu skupinu ml-lijardi neurona. Na koji nafindolazi do uskladenja rada ovihzasebnih jedinica u vellki, za-jednlSkl amalgam? Postoje dvavida uskladenja jedinica u sku-pine, odnosno dva razlifite tipamreU: komitetna I hljerarhij-

ska. Komitelria mre2a posadujeIzvestan broj jedinica razmeMe-nih tako da svaka jedinica ..gla-

sa" o jednoj datoj tafkl, dajufiprl tom SVC) aud da II je posredikrstif III kruiif. Druga jedinica

prebrojava glasove ilanova ko-

miteta I izrafunava vef Inu. Ofl-

gledno je da ceo ova) procesnlje u stanju da Izvede samojedna jedinica.

Jednoslavna hijerarhljska

mre2a sastoji s iz jedne pretpc^

stavljene I dve podredene jedi-

nlce. Pretpostavijeni neodlufu-je, kada se suofi s dalom tad-

kom, da II je ref o krulifu ill

krstifu. Umesto toga, on odre-

duje koji fe od podreder\lh do-netl odiuku. PodredenI na ko-

jeg padne izbor onda odiufuje

§ta je posredi.

Na osnovu ovog models, je-

dan student s Univerziteta Za-

padna Australija priredio |e

program zakompjuter koji opo-nsSa ,,mozak" od fetrdesel

neurona $ljl je osnovni cil] danaufe da raspoznaju brojeve.

lako je I dalje smeino jedno-stavru u poredenju is najphmi-tivnljlm ilvolinjskim mozgom.ova skuplna od fetrdeset ,.ma-

lih" neurona pokazuje Izvesne

znake zafudujufe slo2anog po-

Duhovna besmrtnost?

Kakve su perspektive sadai-njih Islraiivanja na planu funk-

clonisanja mozga? U ovom Ire-

nutku, predvldanja au poglavltospekulativnog karaktera, all seIpak mo2e razabratl rwkollko

izvesnih lshodi$ta. Prvo, izgieda

da je problem povefanja poten-cijala mozga uglavnom tehno-loSke prirode. Potrebno je ml-kromlnijaturizlratl vellke mreieveftafikih neurona (flzlka) i pro-

nafi nafin da se oni organsklpovelu sa svojim prirodnlmparnjacima (fiziologija).

rugo, ako se pamfenje ra-

sprostire po celoj moidanoj ko-

rl. ukljufujufi tu i veftafki deo,bio bi moguf celokupan pre-

meitaj memorije. U tom slufajufovek bi mogao da kupi, rta

primer, ..mozak" nekog peanl-

ka. odnosno mretu kojajedell-

la iskustvo s odredenim pesni-kom Izvesno vreme.

Trefe, u nafelu bl bio Izvod-Ijlv transfer celokupne lifnosti,

bezbedno uskladlitene u ve-

Stafkom mozgu. u neko drugotelo, 3to bi praktifno predstav-

tjalo duhovnu besmrtnost. PoIstom principu mogufe je kopl-rsti sadrlinu vtastitog mozga i

proizvesti novu seriju veftafkihmozgova, fime bl se stvorio

fitav niz identifnih duhovnihbllzanaca.

Celvrto, kada fovek budenauflo kako mozak ..treba" dafunkcionISe, stefi 6e sasvimnova znanja na polju cerebral-

ne palologija. Konafno, ne bl

trebalo nl sesvim predvidetl ta-

kozvane psi-fenomene koji

mo2da predstavliaju daleke cl-

tjeve sadaSnjlh plonirskih rado-va na planu usavriavanja fove-kovog mozga.

sninnisun

58

MedicinaSvetska godina borbeprotiv reumatizma Reuma -

najcesca bolest

58

Na InIcljaKvu Svetska zdrav-stvene organizaclie i Meduna-rodne lige za boitu protiv reu-

matizma, 1977. godina |e ueitavom svelu, pa i u naioj

zemlji, proglaiena za godinuborbe protiv svih obllka ovebolesti, od ko|e, u lakSem III

teiem vidu pall bar polovinaitanovnlStva naie planeie.

Akclju de, u Jugoslsvljl, apro-

vodlti Udruiertje reumatologaJugoslavlje I repubilike reu-

maloloike sekclje. Tekst koji

oblavllujemo preuzet Je (u

skra6eno| verzljl) Iz Oasoplsa..Bild der WIssenachaft).

DugogodlSnja klinlCka I la-

boratorijska Istrailvanja poka-

zala 8u da sa reumatidna oBo-Ijanla mogu podellti na artropa-

tlje sa zapaljenjima (bolovi u

zglobovima) ill artiltide i dege-neratlvne arlroze. Oba vida

oboljenla zahtevaju razliStte

obllka ledenja.

Medutim, reumatska obolje-

nja a proceslma zapaljenja po-

dvrgnuta su daljoj podeli. dto

prema izjavl specljallsta mo7edoprineti otkrivanju izazivada i

Stetnih materija koje bi semoglesmatrati osnovnim uzrodnicima

bolesti. Svalcarski reumatologdr Cin (Zinn) Istide: ..Krainju

fazu reumatldnih oboljenja

uvak pradstavijalu artroze. Ka-

da rskavlca zglobova budeoStedana, onda dolazi do njltio-

vog razaranja. Zbog toga ranadijagnoza ima presudni

U maduvramenu, pofavlle su

ae mnoge radna hipoteze i teo-

rlje, all ..Izazivad reuma" Joi

nlfe otkrlven.

Reumatibni dinosaurusiPaleontolodka istraiivanja

olkrila su deganerativne pro-

mena na zglobovima dovekovindalakib predaka, pa dak i rte

skeletima davno ISdazllb dlno-

saurusa. Da II se na osnovu tih

otkrida moie IzvudI zakliudak

da reumatidna oboljenja nasla-

ju dejstvom nekog jedlnstvenog

uzrodnika, protiv kojega bl tre-

balo preduzetl jedlnstvene me-re odgovarajudim sredstvima I

metodima ledenja?

Neki britanski I ivajcarskl

reumatolozi pretpostavijaju da..progresivno hronidno zapalje-

nje zglobova" (POP) verovatnoIzaziva jedan antigen, odnosnoda postojl kontlnualna preforsl-

ranost Imunoloikog sistema or-

ganizma (takozvana autoimu-nolodka reakcija). koju staino

pothranjuje nepoznatl agens,

Izazvan dejstvom nekog virusa.

Oboljenja POP je triput dei-

de kod iena nego kod mulka-raca. Pojavijuje se s bolovima I

otocima zglobova, all se naogranldava samo na njih, negonepade I vezivno tkivo drugih

organa: pokoiiou na rebrima,

pluda, area, arterlje I nervePaeijentI se u podetku naj-

dedda 2ale na bolove i dv2uukrudenosi zglobova posle ju-

tarnjeg budenja. Ovo stanje

mote potrajall I vide godina, a

za to vreme bolest se podmuklorazvija, tako da moie dodl do

zapaljenja ,unutradnjlb slojeva

kapsule zglobova, narodito uprstima i kolenima. Ti zgloboviizlolanl su svejadim.pritlscima,

tako da svaki pokret rte izaziva

0$pains imaMnicJfa: nanOffuntkltaMiM pniyv • ImpItnIkKim

I u tom poloiaju ostatl. Totedko stanja pradeno je i gub-Ijenjem apetita, slabljenjem,

malokrvnoddu I opdtim pogor-danjem zdravlja.

Znadaj blagovremenedijagnoze

Sreiom, ovakva clranieli£na

zbivanja pogadaju $amo oko 10obsto obolelih od PCP, dok se— 8 obzifom na nivo savre-

menih znania I primenjenlh me-toda leSenja, naroCito ako je

dijagnosticiranje izvrSeno u ra-

noj fazi razvoja PCP — oko 30odsto obolelih mo2e potpunoizieditl- Zbog toga je 1974. go-dlne predlo2eno da se nazrv

..progresivno hronifino zapalje-

nje zglobova" (PCP) zameninazivom ..reumatoidnl ertritls"

iRA) — reumalIPno zapaljenje

zglobova.ReumatolozI ofiekuju da be

u doglednoj budubnosti otkriti

uzroke takozvane ,,bolestl 8e-hterjeva", obllka reumatizmakoji napada oko 0,5 odsto mu-Skog slanovnIStva, a najbebbe

je povezan sa zapaljenjem pro-

state, zbog bega se i naslubuje

da je u pitartju Infektivno obo-Ijenje, povezano ill bak uslovlje-

no s gerrelski istlm tipom llmfo-

UsavrSavanjekonzervativnog lefienja

Konzervativna — bezopara-

tlvna terapija — zahteva smi-

Sljertu saraOnju lekara, tizlote-

rapeuta, bolni&ara i ortoped-sklh tehnibara, uz aktivnu po-mob i saradnju pacljanta, za-

soovartu na poverenju izmedunjega i kllnibkog osoblja.

Razrrovrsne mere lebenja,

kao Sto su mobillzaclja ukruto-

nih zglobova I aktlvlranje zgr-

benlh mlilba, neutrallsanje te-

Sklh I trajnlh bolova, uzimar^je

raznih lekova. mnogobrojnekupke I fizioterapeutske mere i

odriavanje ili rehabilltacija rad-

ne sposobnosti zahtevaju du-gorobni plan lebenja. U prvomplanu su fizioterapeutske mereI saradnja pacljenta.

Lekarima stoje rta raspoia-

ganju desetine raznih lekova

samo iz grupe ,,antlreumatlka‘',

kojima se od 1950. godine pri-

dru2uju kortlzonski preparatl

kojI se preteJno korlste protiv

process zapaljenja. Preparatl

na bazi komblnaclje kortizosie-

TOida sa salicilallma predstav-

Ijaju dsnas standardne lekove

za lebenje reumallbnlhoboljenja.

Medutim, preparatl na bazi

kortizona imaju I fataini nedo-slatak, jer u toku du2e primeneIzazivaju oStebenja kostiju s po-

javama krvavijenja u ielucu I

crevlma, edemima i poremeba-jima u raibenju. Manje opasnoje lebenje t lokalnim Injekclja-

ma kortizosleroldnih preparata

neposredno u obolele zglobo-ve; razume se. uz stainu kon-trolu lekara — kontrolu krvne

Proredene ptice

s'SnSswsi:Ovu izuzotnolotograflsalo nekollko ..posmatreba

plica" Iz Masabusetsa pobetkom

s^v^krllB. Mole seprepoznatl ps rulibesltm obeleljl-

ma na grudima I po ctvenlm

.Lista 2ivota‘'

ornitologa

dincu nlje poSlo za rukom da vidl

sva vrsla imeribkih plica

Oovek koji ae najvISe pnblilio

ovom cllju bio ia amerlbki prirod-

njak Rodler Tofi Pilarson (RogerTory Peterson), koji je neplsao

mnoStovo Interesaninlh knjiga opliceme Njegova ..lisle ilvota" sa-

drlela je oko Seal slotlna sedamde-set stavki. Sva |6 priicka da su neksptice sa lisle prolssora Pllersona

,.strand". On je. ne primer, jedan

od malog broja srabnlka kojimt sa

ukezala prilika da uglada|u Roso-

Oaleko od preblvaliSta

Nekollko vrsla ptica. kakav ja

Rosov galeb. ponekad odijtaju ds-

lake od slalnog prablvalllta. Tokomposlednjiti godina. nad atnaribkim

kontinentom prlmebene su nd<e

ratka vrste koje lakljudvo naslanju-

ju Evropu III bak Aziju. Zbog bagaova ptice prevaljuju tako velikI put

od svojih pcstojblna?

Omltolozl basto ne mogu daobjasne ovskvo ponaSanje nakapoiadinabne plica. Za njano lutanje

Kao da nama nikakvog narobltog

rezlega. All kada se vebi broj plica

nsde na mestlma koja su pnllbrw

udaljana od njihovlh uoblbajenlh

prablvallita, to je veb sasvim drugs

Tokom posiednjin godina naub-

nfd su uobili neobibne mlgraclie

plica Sirom SAD IzgleOa da mno-ge pllbje vrsle krebu u polragu

za novim lantorljama. Islo lako,

neki tipovi plica vrabaju sa na pre-

bivallSte svojih ptedaka Omltolozl

vrie pomna Izubavanja ovID neo-

blbnlh pojava. prl bemu im drago-

caru pomob prulaju ..posmalrabi

plica" — Birpljivl, upomi, izdrtijivi I

hrabn pojedlncl. kako muikarcl ta-

ko I lane, koji praklibno ostvaruju

nabelo najhumanljeg odnosa pre-

ma ilvollnjakom carstvu. 59

58

Tehnologija

Kompozitni materijali

bez premca Ugljenicna

vlakna

60

Ugljenifina vlakna u VinCi

SuStina Vatovog postupka je u tome dase PAN vlakna pre karbonizaclje podvrgnuoksidaciji na niskoj temperaturi. Svrhaovakve oksidacije je stablllzaclja strukture

vlakna. Ova) proces joi uvek nije dovoijnopoznat, iako mu je poaveden vellkl braj

(60—70°C) poilnje proces preuredivanjamolekula. a na 160°C po&inje i zatvaranje6-4lanlri (helerocikliCnih) prslenova. Oviprocesi, zajedno a vezivanjem kiseonika uobiiku gnjpa OU i CO, omoguduju da se pri

naknadnoj karbonizaciji (zagrevanjem u in-

ternoj atmosferi do 1.000°C) susednl mole-kulski land vezuju uz postepeno odstranji-vanje stranlh atoma, all bez gubitaka atomaugljenlka: Krajnji rezullat je formiranje tzv.

-turbostratl6ne strukture grafita.

U naSoj zemiji postoje bitni usiovi zasopetvenu tehnologiju prolzvodnje ugljenl£-

nib vlakana. Bitan usiov je postojanje Indu-strije polaznog malerijala — PAN vlakana(OHIS, Skopje). Od ne manjeg znaSaja je I

bogato vl$^odl$nje iskustvo u radu s uglje-

nidnim materijallma koje je stedeno u „Bo-nsu KldrlPu". Uz minimaino angaiovanjearedslava, zasamo nekollko godina ovde sedoilo do znaSajnih rezuliaia. Rad na vlaknl-

ma u Institutu ..Boris Kidrid" bio je najpreorijentisan na proudavanje process u poje-

dlnim razama prolzvodnje ugljenlinlh vla-

kana na bazi PAN, a zatim na definisanje

parametara tehnoloSkog postupka I kon-struisanje uredaja za uvedanu laboraiorij-

sku proizvodnju po tom poetupku. Zahva-Ijujud ovim IstraZivanjIma, Oanas je mogu-6b proizvesll kolldirte ugljenldnih vlakanakoje se mere slotinama kllograma godlSnje.

PoSto ]e standardnl postupak proizvod-

nje ugljenidnih vlakana relalivno dugotrajani skup. IstraZIvanja ..Borisa Kldrlda" ISIa su i

za tim da se ovI nedostaci umanje, kao I dase poboIjSaju osoblne vlakana. Pokazalo seda sumpor-dloksid Izaziva reakclju koja naosoblne vlakana I proizvodni postupak ull6e

povoijnije nego oksidacija. Reakclja je pre

svega, mnogo brZa, Sto omo'gudujeskradlva-nje prve faze prolzvodnje. Oalje, brzo dovo-dl do praktidno potpune ciklizaclje — zarazliku od oksidacije, kojom se moZe prol-

zvesti samo dellmidna clkllzacija. Trade, pri

tretlranju sumpor-dloskidom dolazi do po-prednog povezivanja molekulskih lanaca,

Sto bitno utide na poboljdanje mehanldklhosobina ugljenidnih vlakana. Rezultall Isira-

'

ilvanja u ..Borlsu Kidhdu" pobudili su veli-

ko interesovanje rtaudne javnosti na skoraS-njoj medunarodnoj konferencljl u Nemad-koj. Na osnovu njib u institutu je razvijen

tebnoloSki postupak osam puta kradi odslandardnog. > prijavijen za patentnu

Primena ugljenidnih vlakana

.Slldno staklenim, ugljenidna vlakna nala-

ze sve vedu primenu za pojadavanje (armi-

ranje) plestidnih I keramidkih matedjala I

metaia. OzbIIjnu smeinju brZem iirenju ug-ljenidnih vlakana predstavija njihova visokacena. Nasamom podetku njihove prolzvod-nje. cena po kilogramu je Iznosila oko20.000 rtovlh dinara, a danas sa krede oko3.000—6.000. Medutim. predvida se da de u

obaveStenje

OoaveStavamo iitaocs da redsKclja imacvBStan brol pnmaraka.,aALAKSIJE". br. r0,

23^24, 25. 29, 30^31 , 32, 34, 38, 39 i <

2eie da r^ave navedsnebroje^. da se)avc

ra adresu: .,8iGZ-GALAKSIJA". 11000Beograd. Gulavar voivode MlilOa 17/MI

U najnovljs vreme PAUV prodire i umaSinogradnju- Prvi i naivainljl proOor je

kod tekstilnlh maiina, gde zamenjuje mno-ge Oellfine delove, pre svega one kojl brzoosclluju III rotiraju. Zahvaljuiudi maloj ie2inl

delova od PAUV, postlie se veia brzmaoda, mnogo duie trajanje, poboijiava se

kvalltet prolzvoda, a moie se poboIjSatl I

konetrukclono reSenje maSIna. Ook se prenekollko godina ova) materljal gotovo uop-3te nije primenjivao u tekstilnoj industrijl,

danas samo u Britanijl vrednosi ugradenlhdelova Iznosi 2 mllljarda dinara godlAnje,

iako se njihovacena krede od 500 do 10.000dinara-po komadu.

Kompoziti ugljenik-ugljenik

NiJe nepoznato da grant u svojim raznimvarijetetima moie da se korlsti na veomavisokim temperaturama I nl}e mall btoj

takvih primena granta. Medutim, i poredtoga 9to se mehanlike osoblne grafita p’o-

bolj&avaju s temperaturom (najbolje su ne-

gde preko 2.000°t), ito je takode osobinakoja se ne srede kod drugih malerijala, oneipak nisu dovotjno dobra da bi se grant

mogao korlstitl kao siguran konstrukcloni

materljal.

Pojavom ugljenidnih vlakana situaclja se

promenlla na bolje. UnogI istrailvadi diromsveta podeli su da tragaju za konetruk-cionlm ugljenidnim materijalima koji bl ko-

rlstlli ugljenldna vlakna kao armaturu. iako

su istraiivanja u ovoj oblasti veoma ,,zatvo-

rena". kao 3to je, uosialom, sludaj sa svimmaterijalima na bazi ugljenidnih vlakana,

pouzdano se zna da ved danas postoje

kompoziti ugljenldna vlakna — ugljenik sosoblnama kakve smo nsvell na samompodetku dianka. Znaju se u glavnim crtamaipostupci kojima se do takvih materijala

moie dodi: kompozit PAUV se najpre kar-

bonlzuje Iz plastidnog materijala koji je u

njemu sadrian (odsirane se svi element!osim ugljenika), pa se nastale dupijine po-punjsvaju ugljenikom tako 3to se u njima navisokoj temperaturi razlaie melan III neki

drugl gasoviti ugljovodonik.Kompoziti ugljenldna vlakna — ugljenik

primenjuju se za izradu toplotrrih Stilova

za vasionske brodove koji se ph povratku

u zemijinu atmosferu zagrevaju do veomavisokih temperatura. Druga, ne manjaznadajna primena je u proizvodnji raket-

nih motora. Dosada su ovakvi motori iz-

radivanl od vide materijala: unutraSnjI

sloj od grafita (obidno od „pirograflta", koji

je takode „fantastidan" materljal jerjejedno-vremeno i odildan provodnlk I odildan Izola-

tori. srednji od termoizolaclonog materija-

la (npr. kompozita s azbestnim vlaknima;, a

spoljadnji od dellka. Sada se radi natome dase ditava mlaznica IzradI samo od kompozi-ta ugljenldna vlakna— ugljenik, koji moieda bude u kontaktu s vrellm gasovima, a jak

je kao dellk.

Dr Slobodan Marinkoi/id

urisKtniiG

62

Energija iz svinjske balege

Znatne Koliilne melans. OoBilenog u gradsKim atanicamaprediidavanja voda, Korisla sa j EnglasK<^ za genansanje siruje. S

au u toKu iatrailvanja o moguBnostIma rentabilnog dobiianja met{alrujelz poljoprivrednih otpadnih materija.

lBtra2lvania I praktiini ogledi pokazali su da ae 0,3 malana ndoBIti IZ balage ledna jedlne Bvinje, ito prlbliZno odgovara proizvodniiatruje od jednog Kllovata u toku jednog daaa. S balegom od 9.000avinja mogla bl sa u toku godine zagievali staklena ba9ta velidlne 0,4haktara.

Prepreku maaovniism korlSCenju novog sistama pradslavljaju Iro-

ikovl za generator metana, Procaa truljenia mora da ae oba>/l uhermetizovanom kontajnaru, poito anaerobne bakterlje zahteva|uatmosfaru bez kiseonlka, jer se jedino u np)' mogu razvijatl I

razmnoiavali. Oeo metana mora se korisilti za zagrevanje poStroienjaPretekle kolidirte gasa sadite 60 odsto malana. 36 odalo ugljen-dioksi-da, kao I manja kolidine vodonika, kiseonlka, azote I sumpor-vodonlka

Jedna radna grupa, koja radi po nalogu Bntanskog mlnistarstvapoljoprivrdde, zastupa miSljenie da svlnjska balaga mo2a da poikao polazna materija za proizvodnju energlje. Sem toga preoslali i

sa mo2a koristitl kao kvalitetno dubhvo.

Mtdicina

AnestezIJa areaakupunMurom

Pnko novlnmp eganctfaItinhut u Ckar /• dospete vast c

usptia/ operae®/ area uz prlmeni

a lakarima. Jail/na

v'kadTe p!.u (udaran/e pulsa), i

pdtlaak mu fa tkolle. Ta i

au otklottfana I hlmrtkl za.

'0 oitaianeg mllraAtpg

pogodntfB nago uobtiafana a

matne. Ofateyebazamatn/ldakfii

Ovadaaalak daaova

nfanof pdmanl. Jut praovladufu, uprakal, trtasfdna anaatatHka arad-tiva — ponekjd u komblnaelfl aaakupunkturom — a araki paelfanise pre operadfe paUf/vo lapira dabisa utvfdlla kofi Up anaatazlfa munafbelta odgovara.

Tehnologija

Hartija iz— kamena

vedanstva mnogi naudnici slavijaju

pronalazak hartije. NjrH au prelho-

dile glirrene plodirs kod Sumeraca,papIruB kod dravnih Eglpdanagrdkl pergament. bronza i olovokod Pimljatta, polutke ikoljaka u

Indiji, palmino ll&da kod Inka, drev-

da SB saduva u trainijem sadanjj i

lako, u stvarl. dstavijall tragove o

Ak, svaka nova apoha u razvoiu

dovedanstva, uporedo s razvo|amplsmenostl donosila |<

mniji matenjal koji je irebalo z<

laiiti. Skupl pergament iz 3. v

s bogatijim sadriajem c<

celuloze, irajaia je pMnaesi vekovaI u njoj )8 odraiena i velidina rene-

sanse i pojava diampanlh knjigsMadulim. ved krajem 18. veka

ponovo se stvara provalija Izmedulehnologlje proizvodnje I cere har-

tije. i sva vede polralnje za njom.Stara tehnologija proizvodnje, kada— -

'-livao ponaosob iz

Irw — nije v4e od-

neophodno potrebna nova i

Jedno od njlh nadinlo |e nIkad Kelar (Keller) koji je ot

ose svoja gnazda — veomj

kameno tocllo i tako dobijenu kaiukuvaouvodii izlivaoutraka QotovoIstovremano pojavio sa i prvi proto-lip maiine za proizvodnju hartije,

koji je omogucavao da sa hartija

viie ne izliva po pojedrnadnim Itslo-

vima. nego u beskrainim Irakamakoje su se namotavale na valjke.

Prve novine, Stampana na „dnre-

noj " harlljl, pojavile su se 1S4S.godine

Danas se u cslom svelu sve

deide govon o ..papirno] gladi" UIstorijalu hartije ponovo je Oostlg-

nuta granica kada se sirovine iscrp-

diuge operaclje — nanoi«fl|a kao-linskog prDia — doOlla se nartija

anetnobele bo|e, pet pula lanja, all

c mnogo iviida od obldne..,Kaniena" hartlja. zbog sve)e

vellke olpomosti na kidanje. omo-gu6uje da se nekollko puts poveiabrzina rada Stamparskih rotacionih

maiina Sllke na njoj mnogo tuoilrile, a I biê su kvallletna. Hartlja

la pod prstima svllosla I meka tako

da se laiko moie peverovatl da je

proizvedena iz — kamena Semtoga mote da izdrii nekollko hllla-

da puts vise prevljanla od obline. aotpomliaje na vattu, dejslvo vode I

bakterlja

Sov)at8kl atruinjacl smatraju daPa sa primenom nova tehnologlje

spasti dasetina miliona haktaraSum a. Reke 6e poststi mnogo Piide.

jar se pn pfolzvodn)! ..kamene 'har-

tlje ne stvaraju Stetna otpadne ma-tania.

Nova visla harlije naPI Pe pri-

manu u mnogim granama Industri'

je I poljophviade. DugovePnl doku-menu I antlkorozlvne cavl za dre-

naPne radove, ..vePni” tapell ko|l eamogu prall. odaPa. termoizoiaclonagredevinake konsin/kcija — sve suto samo deo velikog spiska budu-Pih proizvoda ..kamane ' naitlja.

Arheologija

Suecki kanal iz 5. vekapre nove ere

PersllskI oaf Dadje I HIslaspIzgradlo je u 6. veku pre nove ere

kanal k<î je povezivao Nil sa Cive-

nlm morem. Senzaelonalno otkhPestatue Daiija l bez glave, koju Je

Iskopala jedna Irencuska aitiaolo-

Ska ekapedldia kod Suze [jugosl-

loPnl Iran), omoguPllo je da se blips

odrsdi datum kada |a ta| drevni

objekat bllo izgraden. Uz to, statue

predstavlja pno ptastIPno vajarsko

delo drevne Persije. Ona sa sadanalazl u Telteranskom muzeju.

Iz napisa. naPInjenog po Danja-

vom nalogu kllnastim pismotn na

lonôm jeziku, slrupn|ecl su saz-

nak da je car naredio da mu sestatus IzradI za vreme njegovogboravka u Eglptu. Napis glasi: „Ova

Ishrana

Deca bez osmeha

zvane ..prehrambene stanice ', ukojlma se prehranjuju I love gove-da. Za ga|enje krmnog blija u airo-

klm razmerama sa kohsle azotna I

drugs dubriva jer sa do vISe mesa <

miska, do visokokvalltetnih belan-

Psvlna mo2e dopi ladlno prekoblijnib belanPavina. keo I mlnaral-

nlh mikroelsmenata. Kenija la u

tom pogledu vep poaligla oPIgled-

ne uspehe. Ranije su goveda jedva

mogla da prenrane svoje vlasnike,

a danas u zemljjl veP postojl prako600 slanlca za olkup miska I veomavellkr broj labrika za preradu meat.

rs pels godine. Spoijnl simplom:lalilani se nlkads ne sme|u.

KvaPlorkor (pothranjenosi be-lanpsvlnsma) je posledica nedo-loljns Ishrane proieinima. bovsk:reba svakog dana da konzumira 30]rama belanpevina tivotinjskog po-‘ekla. All u takozvanom pojasu gla-

31 — koll ae protePe od Bangisda-

Stomatologija

Laserskim topomprotiv karijesa

Pravllna Isnrana, pranje zubaposle Bvakog jela. ogranlPenja ukonzumiran|u alatkiPa, pa I redov-ne konaunacija stomaloioga —po svemu sudePI — nlsu dovoijnlda se sprePI kanjas — oboljenjazuba od kojeg pate mllloni ljudi.

Potto dodavanje fluora pljaPoj

vodi jot uvek ima ozblljna opo-nente, nauPna IstraPivanja sloma-tologa i drugih medicinskih pra-galaca usmerena su na IraPenjadniglh moguPnostI profilakse ka-rijesa.

U te novlje mare spada sped-jalnl vntetlPkl lak, kojl moPe dazattitl zuba bd karijesa u trajanju1—2 godine. tstraPIvaPi u SR Ne-

siiiDivsijn

58

Futurologija

Tehnologija kosmiCkogdoba

Treca

64

PrvB Industrijska revolucl)aoslebedlla Je ioveka tatkogflzldkog rada, dniga )a pei<slada ga otiobade monotonciadautomatskog ponavl]an|a Itta

radnje, a treda . . . O pr<û8la-vima, mogudnostima I izgle dl-

ma za ostvarenja treie Indlu-

atrljaka ravoluclla, koja da sarazvijati u kpamldldm pro-atranatvlma naieg i drugihplanetarnfh alatema piia G, H.Stajn (G. H. Stine] u amerid*kom mesedniku „Analog“-

Dok pojadinl, Istina dobro -

namemi no nadovoli'no infer-

misani ljudi. napadaju savrti-

menu induslrilu, tehnologlju i

nauku — nova Industrijska re-volucija. koja da promeniti Ilea

na$e planate I nadin 2ivota, po-lako utire sebi put.

Mehanizaeija

i automatizaeija

..Industrijska ravolucijar je

zaista jedlnl adekvatnl Izraz ko-

S'm se mogu oznaditl procesito su radikaino izmenlil nadinrada i iWota ljudi. Prva indu-strijska ravolucija zapodel a je uEngleskoj, a zatim se preiiela uSAD. krajem 19. veka. doutiZudlavoju kulminaciju 1875. godi-ne. MaSIne su podele tia za-menjuju rad I snagu Ijucli I 21-

votlnja. latentna energijsi fosil-

nlh goriva pratvorena jei u to-

plotnu i kinetidku, a na [jokret-

nlm irakama. koja su ljudi op-slu2lvall jednom sairio jed-

nom tacno odredenom ra-

dnjom. pojavlll su se p rvl ma-sovni proizvodi. Uticaji I pro-mane koja je pre sto godinadonela sobom prva Industrijskarevolueija oser^ju se I idanas. aosedade se suakako joS izve-

sno vreme. jar ljudsko drudtvonije u mogudnosti da pojadinestare process odbaci pre negodto Im nade adekvatnu zame-nu. Ona je sobom doinela i ne-ke negativne posledic a: razore-na je fêkadaS^ja zen iijoradnid-

ka baza 1 neprekidno se iscr-

pljuju energetski prrtencijaJi I

izvorl nade planete no stvarl

se svakako nlsu mo gle razvijati

drugim tokom.Drugs industrljs'ka revoluei-

ja zapodela je u pvvim decenl-jama ovoga veka tj SAD, uvo-denjeni automats'rs kontrole I

industrijska revolueija

logldkih sistema kao zameneljudskog mozga pri upravijanjumadinama I obavijanju auto-

matsklh operaeija. Uredaji 1

procesi proizvodnje koje je so-bom donela prva Industrijska

revolueija dospell su u tommcmentu do onog stupnja ra-

zvoja u kojam ljudsko bide vide

nije bllo u stanju da reagujedovoljno brzo I da efikasnoupravija kompleksnim operaci-

Jama moderne tehnologijaproizvodnje. S njenom poja-vom ukazala se potreba za Iju-

dlma koji de modi da kontroll-

du automatsku proizvodnju, amnogi novi procesi postal! sumogudi, praktidno izvodljivi i

ekonomski opravdani; to je ko-nadno dovelo do dilavog nizakorenitih promena u nadinu

ljudskog divola u periodu

izmedu 1930. i 1970- godine.

S drugs sirane. drugs Indu-strijska revolueija donela je

znatno uvedanu potrebu zaenergetskim Izvorima, posebnofosilnlm gorivom, i problem in-

dustrijskih olpedaka koji su,

usled nemogudnosti reclkli-

ranja, postall osnovni uzrok za-gadenja'dovekove divolne sre-

dine. Industrijska prolzvodnjana nadoj planMI danas se nadia

u situaeiji da su njen obim,kompleksnost trodkovi dosll-

gli stepen Kada je veoma tedkoostvarlti daljnu ekspanziju I

usavrdavanje, olklanlti III

umanjiti efekte zagadenja, I

ostvarlti I sprovesti u divot ne-ko novo, epohaino otkride. Jer,

dak I kada bl raspolagala neo-

granldenim Izvorima energije I

sirovina. savremena indusirija

ne bi na ovoj nôj maloj pla-

net) Imala dovoljno mesta za ot-

patke.

Bez ,,geoograniftenja'‘

Treda, a verovatno i posle-

dnja. industrijska revolueija ra-

zvljade se u svemiru, daleko odpovrdine I atmosfere zemlje, I

svih ogranidenja koja one na-

medu. Mato je bllo ljudi koji sumogli da predvide takav razvoj,

no danas je verovatno jod ma-nje onih koji su svesni da je

ved zapodela.

Industrlja nam je potrebna— to je pitanje o kojem nemapotrebe diskutovall — a indu-

strljl su neophodne sirovine I

er^rgija. Da bismo )Oj to obe-zbedlli bidemo uskoro prlmora-nl de krenemo prostranstvimaSundevog sistema, a sutra sva-kako I da mu predemo granice.

Rezerve sirovina koje nammode penuditi Sundev sistemsu ogromne. a samo Sunce je

gigantski akiivni izvor energije.

Kosmidka prbstranstva suupravo Idealni ..slivnik bezdna" za sve vrsle industrijsklh

otpadaka. I kada jednâ danabudemo podeM da Ih izbacuje-

mo u meduplanetska prostran-

stva, problem zagadenja nede.

bar za nekoliko’ miliona godi-na, brinuti naudnike i posta-

vljati granice Industrijskoj prol-

zvodnjl.

Ved danas, mada tek u po-voju, treda industrijska revolu-

eija obedava da buds znadajni-

ja I s dalekosednijim posledlca-

ma od prethodne dw. SvI suizgiedi da de ona, pored mno-go novog ito ima da pru2l, do-prineti da se zalede, a vreme-nom t potpuno nestanu, mno-gobrojne rane koje je nadoj

planetl naneo IndustrIjskI na-predak prouzrokovan prethod-

Premda veoma bitni, sirovi-

ne I energlja nlsu jedlnl predu-slovl za osNarlvanje odrede-nog lipa Indusirijske proizvo-

dnje. Neophodno je de se iz-

grade osnovna sredstva zaproizvodnju kojima de se. uzupotrebu energije. sirovine

pretvarati u finalne proizvodenamenjene potrodnji, I da seobezbedi personal koji bl bio

dovoljno tehnidkl obrazovan da

moie rukovali njima. KonaCno.kao bitan problein postavija seI pitanje moguPnosti obezbedi-vanja transporta sirovina, prol-

zvoda. sredstava za proizvo-

dnju I ljudstva u ono vreme i

do onog mesta kada nam r

to bude potrebno TehniPkl

izvodijivo, pitanie transportsdanas je ugiavnom stvar Pisto

ekonorrske prirode, a prona-laJenje modusa koji 6e obe-zbaditi ekonomiPnu cenu pokilogramu prenetog korlsr'og

tereta ujedno pa prsdstavljati I

niegovo reSenje.

Bitne karakteristikeU dana$njlnt usiovima. kao

naiekonomiPnlje retonjs tran-

sporta sirovina iz svemira nazemijinu povrpinu namePe seupotreba ..svetnirskog kamio-na". baiistipkog projaktiia bezljudske posade. s jednostavnimautomatsklm pilotom, topiot-

nom izolacljom i padobranom.S drugs strane. transport po-trebne opreme

i ljudstva sa Ze-mlje na orbitu neito je kompli-kovaniji I skupiji, s obzirom napotreOu dostizanja prve ko-

smiPke brzine. Prema nekimproraCunima. najmanji iznos s

kojirp se u danalnjiin usiovimamo2e raPunati iznoslo bi oko80 dolara po kilogramu prene-tog korisnog tereta. Koliko godbrojka izgiedala visoka. krajemovog stolepa lako se moie do-goditi da postane lednostavnije

i jeftinije odredene ertikle prol-

zvoditl u svemiru.

OPtre odredbe protiv zaga-divanja okoline mogu dovesti

do toga da proizvodnja odre-

denih artikala na zemiji posta-

ne neekonimiPna, a da pojedmiprocesi postanu i potpuno nel-

zvodljivl. U tom sluPaju sa sve-

mirskim transportom desiPe seisto 8to i s aluminijumom, koji

se pre sto pedeset godna pro-

davao po 320 dolara po kilo-

gramu, da bi danas ta cena pa-la na svega 30—40 centi Uop-Steno govorepi, pitanje tran-

sports, I pored danaSnjih rela-

tivno visokih cena. re predsta-vija bitniji problem ili preprekuza nastanak r razvo) trepe indu-strljske revolucije.

Svemir kao sredina u kojoj

Pe se odvijati industniska proi-

zvodnja pokazuje Izvesne je-

dinatvene karakteristike, kojepe verovatno omogupiti da po-jedini, danas naizvodijivi Ili izu-

zetno skupi procesi postanuobiPni. Od posebnog Interesa

za buduPi razvoj Industrlje ukosmosu su svakako sledepekarakteristike:

a) Besteiinsko stanje. $ od-sustvom gravrtaciie i moguPno-ipu kontrole gradijenta gravita-

cije I kontrole ubrzanja:

b) ViBok, gotovo apsoiutanvakuum, s moguPnoSPu izuzet-

no precizne kontrole pritiska,

tana s obzirom da je sve uslo-

ve izuzev dugolrainog posti-

zanja besteimskog stanja mo-gupe, primenom odgovaraiuPeopreme i uZ velika malarijalna

ulaganja. ostvariti i na Zeml|i

Beste2insko stanje

Odsustvo gravilaciie u kosmosuje nisgova svakako naikarakten-stipncja osobina, a uiadno i najtaZa

da je oOiPan Povak razume i pnn-vatl Odrasli smo u sradmi u kojoj

ma slabo izraZenim graaijentom. le

otkrivar'ia parmanantnog baswim-skog slanja o'edstavija jedno no-vo. teSko prinvatljivo isKustvo Onoito le ponsko od nas iskusio pnii-

ka ootpunog odsustva gravit

Ova osobina p'uU namneslupene moguPnosti za c-

Iskusivo Koje sr

danjB toQlota mora ae putpuru odbaciti svaki projakt baziran ni

prinapu konvekciie. Sto kao iadin<

mogupnost' osiavija kondukcnu'adP|aci|o

I stvonmo Pnrnanom'ilugalnog momenta uz konslruk-

I raienja koia Pa kompanziratiloizioni I iiro m

stipi polrabno ubrzanja. pomoPukoieg se paaudogravitacija moZemaniiti od nuia do vradnosti koiemaksimaino dopuSla konstruklivrio

reSanja Itbnka MoguPnost stva-ranja i odriavanpa gravilacija i ak-eeleracionog gradijenta na Zelje-

inarcila )a lakoda jsdna od b<t-

iMh osobina Koja u stanju odsuatvagravitacija sama go aabi dolazi dopunog izraZaja kao svojstvo mate-rija Sto pe sivoriti usiove za njanu

u makroindosinji,•

Vakuum i kontrola pritiska

skupa • koja je pomalo nesraPnoaalinisara kao u'edaj ponioPu ko-

jeg sa m iz paga dobija niSta jadi-

ni je naPin pomoPu kojeg sa na ze-

mlji moZs ostvariti relativni va-

kuum No na orbitainoj vismi od

laSko ostvariti na naioj planeli i

pomoPu naiskupl|<h i najsavrtonijin

uradaia Na lo| Visini i pored pri-

sustva tragova rva|viZin slojeva at-

moslere pniisak okonko o nje-

mu uooSte moZe biti repi - iznosi

milimeta'a Zivmog ilubai Kada u

ga aa zanvaljujuPr brzim kralarja i

veoma mat^ guatini medupianet-skog gasa stvara vakuum u kojamje pritisak los niZi i iznosi lak

3.96 'to Mora Ovako nizak pnti-

sak u siadini u ko|oj sa riaiazi sa-

sirijsKo oostroisnja dozvoljavastvaranie almoslare kakva nam je

ootrebna. s pntiskom koji aa moZe

maksimaino oozvoitava konstruk-

tivno retenja objakla MoguPnost

nom takvom objsklu praklipno js

Pntiaak vakuum . yisok slepenc'StoPa atmostare vap danas luglavni usiovi u pojsdirim industnj-

skim procesims na zemlji pija

lalns izdatke U .koamipkoi tshno-logi|i Koju iraOe da obazbeditrepa indus(ri|ska ravoiucija. ostva-

rivania poTrebnih ualova napapradetaviiati rikakav problem s

Kontrola radijacija

Zbog Pinjanica da atmoslaranaSe pianele preostavija izvanra-

dan filter za pojedina dalov# aiek-

iromagnatsKog spektra. prirodno.

na oovrSinu zamlje pradslavija sa-

Pania na visim od 300 km A upra-

vo to ..scrovo zraPenja. KOia iS'ia

va veiiki luzioni reakto’ Sunce u

slabljenom mtsnzitatu imapa narasDOiagarju kosmidka labnka u

apohi trade iitdustrijsKa ravoiucijs

Pradnosti kO|a pruZa konSpenieovog zraPanja nija taSko uoPiti. Pi-

tav niz nemijskin rsakcija moZa sainitiratc ubrzali uspo'iti kontroli-

strsniivanjem radiiacije

da razvoj I'adiaciona hamija oudeusporer i ogranipan U ualovimakoji pa omogupiti nasmatano kori-

iPenia sunpavog zriPanja u oblasli

Prtavog slektromagratskog spak-tra. uz kontrolu pjtam lokuairaniaIII liltnranja zraPerja. prad ovomgranom namije otvaraju se ne-siupena perspektiva

Spektar temperalura

Obazbsdivanja usiovt za <ndu-atrijske o'ocasa kO|i zahlevaiu tem-paraturu izmedu 40 Ci -3000 Cloi uvek ja. u uSiovima 'ada nazamiji laialivno lednoslavno i

akorwmskj prihvatliivo Sa sniZa* 65

66

Treca

industrijska

revolucija

vsiijein temperature potrebne z

proizvodniu ispod -dO C po4i-

nju da se iavljaju mnogobreinr pro-

bleml, a same raaiizacija povla-

ei sve veee I i/ebe materiialPe Iz-

dalKa. utroSaK Sragocarlh rezarvi

eiiargi|e I izazive sve teZe zagadi-

van]e okollne.

pruta neratarltena mogudrostf zapOBtizanje i odrZavanje potrebnibtemperalura uz veoma mali utro-

Spektar gustine energije

Mnogi daneSnJI induetrijski pro-

cesi zahtevaju visoke mvoa ill kolr-

Sine anergija. pri bemu se za razli-

eite opeiacije mpra obezbedill po-stojanje razlliltih nivoa anargije.

bllo pns koja sa ulaZa bllo one ko-

la se tokom oepreclje oslobada.Obazbedivanie odredene gustinesiiergija na zemlji nije uvak ni lako

nl jednostavno. U kosmosu. mo-guOrost oatvarivanje potrebnogenergetskog nivoa gotovo )e neo-granltena. Obifno sa smstra da ja

guatina enargl|e u svamiru veomamala, no pri tom se gubi Iz vida dase to odnosi na svemir j cellni. Unjemu pasto|e centrl zradenla Izu-

zatno vallkin kolldma ererglle. pri

temu je jedan od takvih centara i

naSe Surice. u iijoj je bllzini guetl-

na ensigija ogromna Sto se vise

udaijavamo od njaga. gustina erer-glje opada. da bi u otvoranom sve-

miru postala gotovo jednaka null.

Upravo postoianje ovog izraZenoggradijanta gustine anergija. kombi-novanog s evenlualnom primanomlasarsklb uradaja. pruZe nam mo-gudrost da avemirskoj fabrici obe-zbedfmo Idealne ualove za rad.

Svaka industrl)bka proizvo-

dnja zavisi prvenstveno od si-

rovina I energije. Svemir, kaoSto smo videli, moie da nampbezbedl i jadno i drugo. Kako6e, bar u prvo vreme, bill pre-

viSe skupo. neekonimidno dase sirovine dopremaju sa ze-

mlje. s obzirom da je potrebnoostvariti kosmifiku brzinu od11.2 km u sekundl, bide po-trebno da ih obezbedimo iz

drugih izvora. Kao najpogodniji

ZB prvi momenat namede seMesec. za savladivanje dije

gravltacije je potrebno ostvariti

brzInu od same 2.4 km/s. kao i

astaroidnl prsten.

Interesantno je napomenutida kao problem pri transportusirovlna figuriSe iskijudivo tzv.

koamidka brzina, odnosno br-

zina koja je potrebna da se sa-

vlada gravitaciona Sila, a ne i

razdaijina na koju treba prenetl

teret. Razlog za to leZi u dinje-

nici da su trodkovi transporta

zapravo zavisni od Irodkovapretvaranja hemijske ill sunde-ve energije u kmetidku energi-

]u potrebnu da bi se savladalasila gravltacije. Same sirovine

siade se na najjeftiniji mogudinadin. korlidenjem najpovoljni-

jih interplanetskib putanja. Akada jednom ovakav ,,kanal"

proradi, vreme koje sirovine

provedu na putu postaje Irele-

vantro sve dok srtabdevanjetede neprekidno.

Tebnidki problem leZi u

transportu ljudstva koje de ru-

kovoditi operaeijama. jer zbogvelikih jdaljenosti ne dolazi uobzir datjinska radlo-kontrola.

Upravo tehniiki problemi. koji

Iskrsavaju u konstruisanju, iz-

gradnji i opremi transportnihsredstava koja bi mogla daobezbede prihvatijive usiove zaZlvot ljudstva, spredavaju nasda ved danas podnemo eks-ploataciju prstena asteroidablizu Jupitera. Prema nekimprognozama, ovi problemi bideprevazideni do kraja 20. veka.

Toplotna ravnotezaJedan od problema s kojima

de se suoditi inZenjeri i tehni-

dari trede indusirijske revoluci-

je bide l problem odrZavanjatoplotne ravnoteZe. Postojadetri osnovna izvora toplotneenergije u kosmosu: sundevozredenje, nuklearni reaktori i

hemijske reakclje.

Premda to moZe zvudati po-malo neobidno onome ko )e

navikao da hemijsko osloba-danje toplote posmatra samokroz egzotermne process oksi-

daeije goriva, postoje mnogo-brojni nadini dobijanja toplote

putem hemijskih reakeija. Zah-valjujudi tome one su postaleznadajan poteneijaini Izvor to-

plotne energije, mada imajudva velika nedostatka: zahteva-

ju znatne kolidine materije i

ostavijaju za sobom olpadnimaterijal.

Na prvi pogled moglo bi seledi da je ved I sama sundevaanergija dovoijna da obezbedipotrebnu loplotnu ravnoteZu

No. objekt koji se nalazi na 200km visoko] orbitalnoj ekvatorl-

jalnoj putanji jedan znadajandeo vremena svog orbitalnogperiods provede u zemljinoj

senci. Ovaj problem mogao bi

se reZiti uspostavijanjem polar-

ne orbitalne putanje, no dovo-denje objekta na nju, bilo sa

zemljlne povrdine bilo iz drugihdelova svemira, zahtevalo bi

znatno vedi utrodak energije.

Uspostavijanjem vidih orbita i

njihovim izvesnim pomeranji-ma u odnosu na ekvatorijalnu

moZe se posudi da najvedim

delom svoga orbitalnog perio-

da objekt ne dospe u senkuzemlje. te da Sunce ipak ostanenajznadajniji izvortoplotneener-gije.

Nuklearni reaktori pokazuju,

pored svoih svojih dobrih oso-bina. izvesne negativne karak-teristlke. i to prvenstveno nizakstepen korisnog dejstva kaoizvori toplote na kosmidkomobjektu. i pojavu jonizacionogzradenja koje se posle duZegvremena moZe pokazati dtet-

nim za Ijudstvo.

Sva ova tri osnovna izvora i-

maju, kao dto smo videli, svoje

prednosti i mane. PaZIjivim

proudavanjem i jednih i drugihdodi demo do saznanja kakoda na najoptimalniji nadiniskoristimo sva tri izvora u

tredoj Industrijskoj revolueiji. Uovom trenutku, najefikasniji

nadin korildenja sva tri izvora

je elektrldna struja. koja moZeda se relativno lako proizvede.prenese. kontrolide, merl.

ukijuduje i upotrebljava.

Pored ovih. u poslednje vre-

me ispitivani su i neki drug!

poteneijaini izvori toplotneenergije. medu kojima se kaoposebno efikasan pokazaousmereni elektronskl snop.

Spremnije u bududnost

Treda industrijska revolucija

moZe u ovom trenutku vadini

nedovoijno obavedtenih izgle-

dati manje-vide kao neka vrsta

utopije, all se u naudnim kru-

govima u svetu ta mogudnostsasvim ozbiijno razmatra. Vedje sastavijena i llsta operaeija

koje bi se u kosmidkim ustovi-

ma mogie ne samo obavijati,

ved bi bile i bolje I ekonomld-nije oDavijene. Ta lista sastoji

se od 14 osnovnlh gnjpa s 44podgrupe industrijskih pro-

Kao poseban elemenat ja-

vlja se i velika verovatnoda no-vih otkrida u usiovima rada usvemiru. kao i koriSdenje novih

materijala i tehnologije proi-

zvodnje.

Van svake je sumnje da desve ovo bitno uticati na nadnadin Zivota I da de se odraziti

na opdtu kulturu dovedanstvabar isto onollko koliko i svoje-

vremeni pronalasci plastidnih

materija, poluprovodnika i pe-trohemikaiija. S ogranidenjimakoja su savremenoj Industriji

nametnuil dosadadnji izvori

energije i problem zagadenjadovekove Zivotne sredlne. treda

industrijska revolucija predsta-vlja ne samo mogudnost ved i

nuZnoSt. Bez napretka industri-

je i industrljske proizvodnje,dovedanstvo bi se ubrzo na-dio tamo odakle je rtedavno i

podelo, u vremenu koje je pret-

hodilo prvoj industrijskoj revo-lueiji — kada je zemljoradnik,radedi naporno preko celogadana uspevao da ostvari tek

neSto male vide od onoga Ito

mu je bilo potrebno da prehra-ni 3VOJU porodicu. Istina. u toj

zemljoradnidkoj, seljadkoj eko-nomiji svako je imao malo odsvadega, all gotovo niko nije

imao mnogo bilo dega, a pede-set odsto dece je. u to vreme.umiralo pre navrdene pete go-dine Zivota-

malom delidu kosmosa — po-vrdni planete Zemlje. Danasnapudtamo tu loptastu, prena-seljenu. lako ranjivu grudvu ze-

mlje i kredemo u kosmidkaprostranstva u kojima demomodi da gradimo. proizvodimoi stvaramo sve Sto nam je po-trebno — bolje, jeftinlje i uvedtm kolidinama — a da pri

tom ne uniStavamo svoju rod-

nu planetu.

Treda industrijska revolucija

dovrdide posao koji je zapodelaprva: osiobodide nas zauvekZBvIsnosti od rodne planete i

njenih kaprisa, gladi, oskudicai nedostatka prostora. Osiobo-dide snagu tovedijih midica i

mozga, i tako omoguditi Ijud-

skom rodu da se spremnijesuodi sa svojom bududnoSdu,kakva god ona bila.

Arheologija V,s.orljaduga,500<, pfQCOVBKTanjug _ _— specijaino flB

s AnnaPanianac ,dr Ramiro MatosMandlala traga za davno za-pretanlm vramanlina. Njagovaval su zabilne pedina u gudu-ratna Anda, na ortovakim vlsl-

nama od prako Callrl hlljada

matara. Tamo gda znaka iivo-

ta nama I gda naumomi vatarraznoBi iudkastu prsilnu be-zvodne puilinjtka golati ma-aedevih pejaaia, ved deset go-dina Ramiro prkoal I prirodi I

nenaplaanoj ItlerIJi, tie bl II

naiao odgovor na pltan|a kojene poatavlja aamo on: kada ja

prvi devek doapae na vriati

Anda?

S reputacijom uvaienoguniverzltetskog protesora I

skromnoSdu Istra2lvada-entuzi-

jaste, arheolog Ramiro MatosMendieta, naduraSnom planin-

skom konjidu. krstari visoravni-

ma Anda. On zalazi u pomrdinuvljugavlh pedina I raskopavanaslagani pesak na obalamasllovitih andskih redica i polo-

ka. Ramiro druguje a vreme-nom. davno neatallm, onim odpre 15.000 I 20.000 godina.

Okamenjene slope

Ramiro nl|e sam u Andima.Prate ga njegovi studenti I mla-di prolesori. Pridruiuju mu se i

atranci-arbeolozl. Jar. Izazov Je

velikI, napredvldljlv I uzbudu-

U blizini andskog grada A|a-

kudo (Ayacucbo), na vlaini od4.200 metara. u pedini na DrduPIkimadaj (Plkimachay), prona-dene su okamenjene slope do-veka kojl je u toj pedini diveopre — 22.000 godinal

U blizInI grada Hunin (Ju-nin), takode na orlovskim visi-

nama Anda, pedine su ISaraneciteZima u kamenu koje je Ijud-

ska ruka napravila pre 11.000godina.

Trenutno, Ramiro krstari

peidanim goletima oko obalareke Mantaro, 250 kllometarazapadno od Lime, na visinamakoje se bills — detvrtom kllo-

On Ispituje tragove koje supraistorijskl ijudi I 2ene ostavili

po zidovima pedina na Prdimadul dollne reke Mantaro. Strp-

Ijlvo belelt I najsitniji trag koji

mu pomaie da uspostavl „ne-

mudti dijalog" sa svetom koji je

davno netragom nestao.Svoja zapaianja sislematski,

naudnldkom strpljlvo$du, belell

I nebrojeno puta proverava.Sprema se da svoju pridu otome kako je liveo pradovek popedinama oko reke Mantaro,

Isprida na predstojedem kon-gresu diji nazlv I otkriva njegovsadriaj: „Andski dovek i njego-

va kultura".

Prvi ,,indiosi"

— Pre 16.500 godina — prl-

da dr Ramiro — glederi su sepovukll aa pampi oko Hunina.Ostalo je ogromno, napudtenopolje. bez Ikakvog Ijudskog II-

vota. Po otkrivenlm tragovima,utvrdio sam da su na te odlede-ne visoravni pnri ljudi stigll pre15.000 godina. All, u vremenuod povladenja gledera do njlho-

vog dolaska — u razdoblju od1.500 godina — ta visoravan je

^azelenela. U bujnoj vegetaciji >

iivotinje su se namnoille. Pro-naiao sam mnogo materijianib

dokaza koji svedode o tomekakvo je bilo to praskozorjeIjudskog llvota na Andima . .

.

• dime se bavio prvi sta-

navnik Anda? — upitali smoprofesora.

— Prvi ,.indiosl" bill su, na-ravno, lovci. Nadin llvota Im je

bio nomadski. 2iveM su u gru-

pama od 12 do 15 ljudi. Lovill

su divlje konje, koji su lldlll nagorostasne kamlle. pedinskemedvede I drugu orijaSku dlv-

Ijad koja je pripadala andskojmegafauni kakve ved hiljadamagodina vi$e nema. U podetku,

lov su komblnovali sa skuplja-

njem biljaka, voda i korenja.

Kasnije, bill su Iskijudivo meso-jedl.

• Pomenuli sle malerilalne

dokaze o njihovom iivotu. Mo-late li naveali neke, profesora?

— Ako vas put nekad nave-de u dolinu reke Mantaro. vlde-

dete tamo i . . -jedan muzejl Onje jedini na tim ogromnim and-skim prostranstvima. U njsmusam iziolio preko tri stotine

predmeta, nadenih u pesku i

kamenu, koji su pripadall Pe-ruancima od pre desetak hllja-

da godina . . . Trebalo bi samoda vidite kakvo Im je bilo orudeI orulje. Kako Je to vedto I

spretno pravijeno: ne bi se re-

klo da su tl majstoh livell umraku pralstorijel Vedtl kame-noresci su, po avemu sudedi.

bill u tadaSnjem primltlvnom

svelu na veoma visokoj cenl.

Isklesano kamenje. koje smopronadll, ukraSavano je vljuga-

vim iarama, izdubljenim ukamenu.

Profesor Iznosi tezu da na-denl predmeti. koje je izradio

praistorijskl dovek — prvi sta-

novnlk visoravni na Andima.svedode o tome da je kameno-rezadki zanat bio toliko „u knri

predaka danaSnjIh Peruanaca"da je ta njihova aktivnost vedtada ..Mdila na malu indusirlju ".— U pedinama Anda — ka-

le on — nalli smo hiljade ko-mada raznih vrsta oruda, vedtoIsklesanlh od kamena. Nijedanpredmet nlje mladi od desethlljada godina . .

.

Neshvai^eni istra2iva5

Taj ..veditl lutalica" s Anda,Ko|i je drugovanje s tragovimapraistorije na Andima pretvorio

u sopstveni ..nadin llvota",

tvrdl da njegova otkrida poka-zuju da su praistorijskl ljudi naAndima podeir dase odvikavajuod nomadskog seljakanja odpedine do pedine t dazasnivajusvoje porodidne domove negdepre 5.000 godina. Tada, okosvojih sklonISta, onl su podeli

da uzgajaju lame, koje su op-stale do danadnjih dana.

Traganja — neizvesna i unaudnidkoj osami - - za svetoms Anda koga ved odavno viSe

nema, nastavijaju se u dublna-ma zagonetnlh pedina u dolini

reke Mantaro.— 2ao ml je — kale drRamiro — ito ovaj plonirski,

mukotrpan posao ne nallazl narazumevanje drlavnog rudar-skog preduzeda ..Centromln",

koje po andskim vrietima Imarudnike bakra; uz njegovu fi-

nansijsku pomod, mnogo bi-

. smo vise postigll . .

.

Uprkos svemu, dr RamiroMatos Mendieta krdi svoju sta-

zu strasnog naudnika, zaljublje-

nog u vrme koje nl islori ja Andane pamti. Prema onome Sta je

do sada saznao o tom zakonet-nom, predalekom vremenu, dr

Ramiro je udinlo Peru svojlmvefiitim dulnikom.

67

sfiinrjsijn

58

Nauka kroz igru

„Najvise"nagradena svetu

IZVLACENJE NAGRADAU AVIONU JAT-A— IMENA DOBiTNIKAPRVOG KOLA U SLEDEOEM BROJU— U SVAKOM KOLU MNOGOBROJNE VREDNE NAGRADE— NOVA IZNENABENJAZAUCESNIKEKVIZANsfte nagi ovoga puta 6e bHi „najvlie"

Ato 6a aa [zvl86an)e nagravionul Na ladnoj radovnol

|

-a. nateg generalnog pokrovilalja,

)zvla6an]a Imana doblinfka u prvomvellkog nagradnog kviza.

obavltl —Ilnidkoi llniji JA1Halia, Izvrtide s

Kao ito amo t odakivall, pralimlnai

prlapalih kupona (a da •

atiglo Ih |a blizu 3.000) pu'blla nl preteika nl lauvtte

na atrukluru pilanja: nakoida pilania treba da so, lakl|u6lvo. odnoaa nanzidke zakone I razna lehnldke principa I raia-nja. Mi amo donakla uavojill ovu augeatiju, I ve6

poznavanja flzldklh

kola ae prim

Od aiadedeg

I (ahniekth reienja

la obaveilavamo pc

ada — priradimo i nova prijat

iznanaoanja. noK za alanje kupona drugog ki

|a 20, februar. Imana nagradanih udeanika ovkoia kviza ob]avl6emo u apriiakom broju.

U£estvuju6i u kvizu ..Galakslje" vl

proveravate va§e naudno obrazo-

Kolektlvna nagrada; teleskop

poiaiju ra)ve6i bro) kuponaislirl ladna odocovorB. Takode

,jedna vredna

nagrada predvidena |s za naatavnika. odno-sno organizatora grupnog u6eslvovan)a unaSem kvizu. Delailnlje obaveatenja objavlOa-

n^niB

RIM

xi

lJ.iMALTA

tStt

QB orliPbU drugomkolu:

34 vrednenagrade

Glavnenag rade

4• JAT — 6a lednog u6aanika k\

iednu evropaku zemilu lie orad. doMalta, llallia. k

a nagraditi komplelnrm

ati6n8 kuda BIQZ dodel<6a sraOnom dobitnik

• BIQZ je Dbazbedco |Oi jednu '

>u taOno odgovoriii na sva pitanja. kao c

zajadno a naSim pokrovltallom lepe

la- DC-9, BOING-707

Inalnim bojama JAT-ovlh avionaiktienlh pc

lllozofaka bibIcotake BiOZ-a ~ U

Specijalna nagrada

• U svakom kolu BIQZ nagraduje jednu 6ita-

(aljku ..Galakslje" koja u6ealvuje u kvizu kompie-lom bfbicoleke „Prakli6ra kenjiga". Ova blblcotaka

korisna, je avakoj 2ani i pcorodici, sadric Seal

knjiga: ..Skola bra6ne sre6a", .Abeceda za svako-ga". ..Knjiga o lepoli", ..Lepota vaSega dome",,,Prava c du2nosII 2ane" c ..Mioda c mi"

Riznica znanja; ..Popularna enciklopedija“ BIGZ-a

PItanje bfoj 1

Prv< JugOSlOvMvazduhoplovslva rocKo w 1551. godiraniku. Kflo sve-‘

-• —on je. poredzbirku tennliklh

.

ko|l su mu doneli svelekunezavleno od Leonards da Vlnilja. pdkazao je

akicu padobrana pod Imenom „Le(e£l bovak” i

dao detaljan opia kont(rukcl|e i nsCIna funkdo-nlsanja. Po nektm neproverenlm podacima,Izviilo je I nekollko drokova s hridtna I lornjeva

u Italijl i Madareko) I tako poatao prvi psdobra-

nac. Njegovo Im# |a:

a) Ruder BotkovlPb) Marin GetaldlbC) Faual Vraniid

PItanje bro] 4

Jedva da as bllo navrailo pola ve

... pivo talo izrtdenrp

Ijudakom rukom ko|a as oalobodilo ulicaja

Zamljine gravltacija I uUo na orbitu oko SuncaKao prva veStabka planeta Da bl rwko lelolaakfnulo okova die teie potrebno mu je napovrSini Zemtje aaopilKi jadnu mlnimainu brzl-

nu. Ta najmanja brzina i\azlva aa dnjgomkosmitkom brzinom i ona izonoai:

a) 7,91 km/ab) ‘H,19 km/ac) 76.70 km/s

PItanje broj 2

Danaa su savremeni aarodromi opremljenivelikim brojem raznih vrata radio-uredaja bazko|ih aa na moieiamisitll normalno obavtjanjavazduinog aaobrabaja i^ezavisno od metereolo-Jkih uBiova i doba dana (noil). 2a orijenlaeiju t

voderije awiona do Seljenog ellja korisle aeradro-ureda{l koji neprakidno emituju odradenlsignal. Na beogradskom aerodromu postavljen|e uredsl koji odsillje signal „B0”. Ako seprijamnlk u avionu podesi na emialoni lalaslakvog radlo-uredaja. avion «s doletetl labnona aarodrom, pod usiovom da pilol odrjavakura lela Ureda] koji sluil za odredivanje

koamibke aonda ..PIonlr-10" I

PItanje broj 3

lako naia zamlja na poseduje sopstvenikosmibkl program, naubnicl jugoalovanskogporekia dan au znabajan doprlnosKoamonauti-cl. Istorijskt gledano. pnri projakt kosmiCkogbroda dao je Nikola Klbalbib. Nai nenadmatnlpronalazaS Nikola Tesla pisao je o kosmISkimbrodovima budupnoatl. Medutlm, za koamo-nautlku ja najnaposrednlje vezan jedan nalslrubnjak za elekironiku. On je zauzimao vrio

odgovomo meslo u realizacljl ameribkog pro-grams ..Apolo". Poa^no sa Islakao u rukovo-denju spaaavanja aalronauta posade .Apolo--13’'. Napisao |e I nekollko zepaienlh dels Iz

aalronaullke. On sa zove:a) Vladimir Senbibb) Talomir Andelibc) Majkl Vucallb

PItanje broj 5 PItanje broj 6

..Plonlr-IO". koji je decembra 1973. godirenadleteo vodonibnu planatu 1 prvI pul omogu-

JugoslovenskI serolranapon (JAT) oanovanie 1947. godire. Njegovim konstllulsanjem na-

gerwracija aatronoma job od vremena ^llleja 1

oznabro pobetak epobe nepoarednog iatraiiva-

nja spoljnlh planeta Sunbevog aletema. Bamo

saobrabaja koja |e zapobela 1927. godlne alva-

ranjem prvog jugoslovenskog drubtva za vaz-

duSnl aaobrsbaj — ..Aeropul". Godlne 1947godinu dana kaanlje ovu negosloljubivu plane-tu s dnrenom mrijom posetlla le drugs koamii-ka sonda — ..Pionlr-ll". Njeni preliminamiizveaiaji polvrdlli au mnoge rezultale ..Pionira--10"

I otkrill nova znaba|ne podatke o najveboj

JAT je prevezao 32.717 pulnika. dok je u 1976godini taj broj Iznoaio preko in mlliona. Ovegodlne JAT slavl 30 godina poslojanja i Mgodina vazdubnog aaobrabaja u JugMlavIjlJugoslovenskI aerolransport oanovan Je;

Propozicije kviza

1. U avakom broju ..Salalaiia’' donoel 6 pitanja < na svako prtanjervuda aa 3 allernativna odgosm, od kqib je eamo ledan leban. ^oja

ponu. Ztri be u obzlr za avtatanfs nagrada uzati same kupona a pu-nim irnanom, prazlmenom i adraaom.

2. Kupone a odgovorlmc, laMiuCIvo zalepljene na dopisniesma, ala-# na adresu: QALAKSUA — BIQ2. Bulevar vojvode UlSIba 17. 11000Beograd — a naznakom ,iA KVIZ"

NAGRADNI KUPON 2

3. Rok za alanja naMdnlh kupona ia dvadeseti dan u meaecu. Na-knedno prlspell kuponi r>a6a aa usmab u obzlr za Izviabenie nagrada.

4. Izvlabanja.nagrada ja javr>o 1 obavli^ aa ivakog meaaca. Vra-ma 1 mesto irebanja ntknadno b* odraoltl sirubni 2iri.

5. U izviabanju za glavna nagrada ubeatvuju aamo kuponi as svih 6

IMS 1 PBEZIME

a visa od 4 ubns odgovora (rabunajubi i kupona koji u glavnom izvla-benju niau dobill nagradu).

6. 0 regulsmoad naoradna iara brine sa strubni airl u aastavirAkadamik pfof. dr InZ. tMioatav NanadovK, pradsadnlk Jugoslo-

venskog aarokosmontuMkod druttva. Diadsednik Ziriis

Dipl, ir^ MWa^ Jutt'k alruenl aarsdnlk ..Gslakslje"VInko Sale, pradtlavnlk Jugoeloinnskog aerotranspona.Esid Jakupovte, ursdnlk ..Qalaksiis".Milan Knaisvlb. aaradnik ..Galakaile

" (^) $30gbQ!na WeOSlOye/VSMiG A£ROT/tA/VSPOttr/t

ssHnSNIJlIJS

70

lilBENSKA RIVIJERAPlanirajte odmor —mislite na zdravlje!

Zatvoreni i otvorent bazeni. 'sporiski tereni, trinr staze i dvorana,saune, zdravstvena slu2ba za tspitivanje i usmeravanje rekreacije.

cuvena vina, odli£ne kuhinje, izleti, razonoda:Za SPORTSKA TAKMICENJA, ZA REKREIRANJE RADNIKA, ZA

PENZIONERE. ZA SAKE I STUDENTE. KONFERENClJE I KON-GRESE.CENA PANSIONA U DVOKREVETNIM SOBAMA, HOTELI „A " KA-

TEGORIJE:SOLARIS — Hotel IVAN od 1- XI do 31. XII po ceni od 125 —

135 din. Od 3. I do 30. IV 77. g. po ceni 140 — 150 din.

Na boravak preko 7 dana odobrava se 10%. a preko 30 dana20% popusta za termin od 3. I do 30. IV 77. g.

PRIMOSTEN hotel! ZORA i SLAVA od 15. IX 76. do 30. IV 77.

god. po ceni od 125 do 135 din.

Na boravak preko 30 dana 10%, a preko 60 dana 20% popusta.VODICE, hotel IMPERIJAL od 1. XI '76 do 30. IV '77. god. po ce-

ni 125 din.

BoraviSna taksa 3,- din.

NovogodiSnja svedana ve^era 500 dinara.

Clanovi ..PotroSaCkog kluba", ,.A. C. I Kluba" i StediSe JUGO--banke u2ivaju 10% popusta.

Informacije: Sibenik, tel. 059/56-0S. telex: 27326 YU SOL

Psihotronika

Tajanstveneelektrofotografije Sad ga vidis -

sad ga ne vidisU knjizl Energl)e svesM, ko|usu pre godinu dana u SAD ob-javlll dr Stenli Kripner (StanleyKrlppner) I Denijel (Daniel)Rubin na temu iatrailvanja uoblasti akupunkture, aurd I

KIrlljanove fotagralije (koja seilre nazlva elektrolotograll*

jotn), filtalac moie naibi I napoglavlje iz pera fietvoro auto-re pod nazivom pozajmljenlmiz medlonl&arskog iargona:SAD GA VIDIS, SAD GA NEVIDIS. PosredI au, ipek, rezul*

tetl ozbiijnih latrazivanja po-aredstvom uredaja slidnib

onome kojim se sluiio soviet-

ski braini par Kirli)an. Stapredstavl|B|u neobiine tareod mehurids plave, crvene,bale, lavandlne I grimizne bo-|e7 Autort Telma Uos, KendolDionson. Dion Hjubeier I DiekGre{ (Thelma Moss, KendallJohnson, John Hubacher,Jack Gray) kaiu da edgovorna to pllanle nisu znall naPrvoj konferencljl zapadne he-mlsfere o Kirli|anovo| fotogra-ll|l (1972), taoretliudl o ..koro-

nl elekirldnog prsin)en|a", o„bloplazml", „hiadnotn emllo-vanju elektrona“. ..aurl" I

..energelskom telu". I da gane znaju nl danas.

Pa ipak, u meduvremenusmo pone$to shvatlll o onome§to nazivamo „fotografljom

polls zradenja". vele Uos.Dionson, Hjubeder i Grej. Sni-majudi (1972) do u nedogiedjagodice ljudskog prsta. ovi

Istrailvadl su potkreplll Izvesta-

je iz sovjetske literature: da ra-

zlldlta emocionalna III fiziolo-

$ka stanja ispitanika izazlvaju

osetne razlike na takvim foto-

grafijama. OpuStenost pro-pradena zadovoljstvom. popravilu, stvara bleStavu plavo--belu koronu, i ostavija na fll-

mu ..matricu" ollska prsta.

eventualne oiiljke. kao i sva-

kl drugl povrSinski detalj. Po-kazalo se, takode, da prl

smanjenoj opu9lenostl „otisakprsta" unutar korone obldnolidezava, dok uzbudenja oset-no zaiamnjuju i suiavajuplavo-belu koronu, U stvarl,

ameridkl istraiivadi su doSII dozakijuika da napete i krute

osobe ne zrade gotovo nrkakvusveflost.

Upravijanje koronom

Qdekad bl se u koroni javile

praznine koja bi ostale naistom mestu na svaKoj od lo-

tograflja u okviru jedne seslje— 9to znadi, na devet uzastop-

nih slika! A. onda bl. u tokusledede sesije, nestale. Zbog(ega? NIsmo to znall 1972, ane znamo nl dan-danas. kaiuautori pomenutog poglavija uKripnerovoj I Rublnovoj knjizi.

Uedutim, nema nikalwe su-

mnje da ta dinamtka na jagodi-

cl prsta pradstavlja pojavu koja

se ponevija.

Otada naovamo. neki odistraiivada naudill su da upra-

vljajj obllolma Sara na Klrllja-

novoj fotografijl, pribegavajudinaroditim tehnikama: zadria-

vanju daha — kad se od ispita-

nika odekivalo da bude uzbu-den, napet. ljut: hipnozi, veiba-ma u disanju Hi nekim oblicima

maditaclje — kad se traiila

71

Sad ga vidis -

- sad ga

ne vidis

ODuStenost Izvesne osobe unjihovoj laboratorlji nau6tle su

da sebe dovedu u takvopslhofiziolo^ko slanje Koje ria

fotografijama u boji ..proizvo-

di" na urhu prsta dudnu crverunirlju.

Nedavno. Mas. D2onson.Hjubeier I Crej otkrili su jedriu

sasvim drugadiju. mozda joS

znadainlju pojauu: dva diana

njihovog lima uspela su da se-

koje je sa snimka bukvalnoIzbrisalo jagodice prsta. Kakoda se objasrii taj tenomeri?Pojrtia nemamo, kazu portienu-

tiu istrazivadi. All, tu pojavumoiemo da izazovemo koliko

hod hodemo pula Ako je po-sredi Ispudtanje korone (kao

Sto smatraju neki teore'tidari).

onda se dogodlio iêdlo £lo le

osujetilo nastanak le korone.Medulim, nijedan od elektrid-

nih parametara jredaja za fo-

logralisanje nije bio izmenjen.

Ovo bi moglo znaditi da je sll-

ka jagodice prsta iSdezIa ôgpromena u ljudskom lelu.

Ogled s novcicetn

Nastavl;ajudi ovu vrstuistraz^vanja. Mos. OJonson,HjuDedek i Gre] izveli su i

ogled koji su nazvall ,,smicall-

com s darobnim novdidem".Red je o opitu s razlidltim

..stanjima" jednog te istog

novdida izazvanim dodirommetalne etektrode (u Irajanju

od 1/12 sekunde), prsta, ema-nacliom diana s irialog rasto-

janja i dahom eksperimentato-ra. Ova poionja intervencija

doveta je do potpunog iSdeza-

vanja slike novdida. Otkuda?Istrazivadi ni ovog pula nisu

znali pravi odgovor. rrada je

blla sugerisana jedna pretpo-

slavka. da je koronu osujetlla

vlaga iz eksperimentatorovogdaha. Oa bi proverlll tu hipote-

zu. uzell su topao, vlaian sun-

dltav minut. a onda su snimili

..darobnr peni". RezuHat: izu-

zetno bleStava fotografija nov-dida'

Isla grupa naudnika podvr-

gla je ispitivanjj < hipotetidnu

..energiju Isceljenja" povezanus drevnom tehnikom ..pola-

ganja ruku", i srodnom lehni-

kom ..tnagnelskih dodira". U la-

boratoriju je dolao ..iscelltelj",

koji je poku&ao da preno-Senjem vlastile energlje na pa-cijente izledi dvanaest teSkihbubreJnih bolesnika. SvI tl pa-cijenti su dva do tri pula ne-deljno tretirani dijalizom. Oko-liko bi iko od njlh reagovao na..Isceiiteljevo" ledenje lako damu ubudude ne bi trebalo ure-

daj za dijalizu. to bi za istraJl-

vade ..bio valjan laboralorijski

dokaz da je iscelltelj odista ka-

dar da izledi nelzledivu bolest

Preno§enje energlje

Bilo je to, nema sumnje,veoma strogo merito. ..Isceli-

lelj" je zalajio. Nijedan od bo-lesnika a svaki od njlh je

dobio u proseku po osam Iret-

mana - nije bio izieden do te

mere da je mogao. da opstanebez aparata za dijalizu. Zabe-leiena su manja poboIjSanjakao Sto su neposredan presla-

nak glavobolje ill promene uhematokritu. all njlh su mogliizazvati i drug! uzrocl. Islraii-

vadi su, medulim, utvrdili (kao

destu pojavu) neSto Sto bi semoglo nazvati prenodenjemenerglje sa ledloca na bpiesni-

ka. To su otkrile totografije

poija zradenja. Uobidajeni po-stupak je ukijudivao fotografi-

sanje jagodice na prstu kako..isceiitelja" tako i pacijenta. i

to i pre i posle ledenja. .Jagodi-

ca na prstu ledloca pre tretma-na Ima svetiu. diroku koronu,dok njen snimak nadinjen po-sle ledenja pokazuje da su zra-

denja osetno oslabila. Kod pa-cijenta je. upravo. obrnut sludaj.

Vaija naglasill, kaû Mos.DSonson, Hjubeder i Qrej. da ta

pojava nuzno ne demonstriravidanje: ona. po svoj prilici, sa-

mp otrkiva prenodenje energlje

sa ledloca na bolesnika.

U dal|em proudavanju. ova)

transfer energrje ispitivan je uodnosu izmedu ..iscelitetja" r

lista zvondida. Postupak je biomanje-vide isfi kao i u ranijim

ogledima, samo dto je list, pretretmana. bio osakaclvan du-bokim zasecanjem I budenjem.Isposlavllo se da le ..ledeni

"

zvondid ispoijio vedu iumlnes-cenciju nn ..neledeni".

Na moibu istrazivadke de-Ivorke, u eksperimenlima je

uzela udedda I najpoznatijaameridka ..isceliteljka'' dr OlgaVorol (Worall). Ona je dokazalada je u stanju dak I da koniroli-

de tokove te zagonetne energlje.

ulidudi na to da list na fotogra-

fiji Isdezne ill postane neobid-no svetao. To nam sluii kao na-govedta;. vele istrazivadi. da se

od elektridnih parameters apa-

Efekat ,,predvi(3anja"

Ako je suditi prema rezulta-

tlma tih proudavanja.bva ener-

da deistvuje u suprotnim sme-rovlma . . . iz razloga koje jod

nismo kadri da shvatimo. Ra-di li se o tome da neki ljudi ras-

poiazu sposobnoddu da zra-

de tu energiju a neki samo daje upijaju? Ill je. moZda. ista

osoba u stanju da je u raznimvremenima I zradi i upija? Usvakom sludaju, sludlje po-svedene ..isceljivanju" pokaza-le su se daleko sloZenijim negodto su njihovi aulori prelposta-

Jedan od detvoro istraZlva-

da, DZon Hjubeder, nosilac pro-

nôIrkQ 6$sovs rantte slomlo nogu

vio na raspolaganje snimke ko|l

jasno pokazuju kako Izgieda

obicna Igla od kompasa foto-

grafisana njlhovlm uredajem. akako Izgieda vi$e lakvih Igaia u

interakcljl. ill onome §to bi se

moglo nazvali InterakcijoTi

Jer. razlike, fiesurrnjivo, po-

Mos, Dionson, Hjubeder i

Qrej postigll su iznenadujuderezuliate snimajubi polja zra-

tio Istra2lva£ku £etvorku na rad

Kllva Bakslera (Cieve Back-star), koji je 1968. godine svo-

I'im pollgrafom pokazao da bilj-

ke reaguju na misll I ose£anjaItca u njibovoj bllzinl. DionHjubefier je preduzeo £ilaw niz

ogleda radi proveravanja Bak-sterove nipoteze metodom Kir-

lljanove lotograMJe. all rezultall

do koiih je doSao nisu bill do-voljrto ubedijlvl.

Interakcija polja?

Mos. Dionson, Hjubefier I

Grei uoclll su ne mall para-

doks. Kada bl neka osoba sta-

vlla ruku Iznad novfilfia, njego-

va siika bl osetno ..Izbiedela

ruka Iste osobe Iznad lista po-jafiala bl lumlnescenciju. Ofil-

gledr^o. pred nama su drama-tlcno razllfilte inlerakclje Izme-du fioveka i organske tvarl. I

jekla vezanog za Istrazivanje 11-

fifia, primetio je. ne jednom. da

se na fotograM|i normalnog ek-u

sperlmenialnog lista pojavijuje

prazno mesto manje-viSe tamogde I zasekotina koja bi bila

nafiinjena naknadno, pre sle-

defieg snimanja! Pofito je ovaj

fenomen zabeleien mnogo pu-

ta, tim ga je nazvao efektom..predvidanja " III ..predo-

secanja". Taj efekat je podse-

tanje. Odgovor ne znamo.U svakom slufiaju, onl veru-

ju da proufiavaju Inierakclju

energelskih polja. Oa bl to do-kazall. morafie |oS ko zna koll-

ko godina da provedu u ozbllj-

Ove istraztvafie je obradova-la vest da su D. R. Milner i E.

F. Smart s Bermingenskog uni-

uerziteta vrslli slicna istrail-

vanja I nafilnili uredaie za eiek-

trlfine lolograflje davno pre nofito je Iz Sovjetskog Saveza stl-

glo obavefitenje o Kirlijanovoi

fotograll|l. Dr Milner im je sta-

kojlma raspolaiemo: all. r

da fie profit dosta vremenanego $to dokufiimo kakveformaclje onl sadrZe". U m<vremenu. laj posao fie zamu Mos I njene kolege pstavijatl. prema njlhovlm i

stvenim refiima, izuzetnustolovinu.

SIIINSIJd

58

u,«iui« Pedagoskatribina

Prtia o razvoju maleilje odi.opeka", Celtics I zreCenJa, dotive lerme Ke|a le borl za avo|

opslanak I razvo) lamo |a

ladna od mnogih o IgrI nu±no-•tl I sluCajnettl u prlrodl. Slo-

ienoal ove price, lajanitve-

nott 1 Cudainoet pojedinlh zbl-

vanja u nJo| oduvek au tollko

laacinirall Coveka da nlje iallo

nl vremena, nl truda, nl ilvota

da pronikne barem u deliC —jedne reCenIce. PrI tom |e

uapao do nadviada I akrii

mnoge alle I u prlrodl I u aebl,

all Izazov nepoznatog neCeuapetl nikade.

U teinjl da zagonetne polavea ko|lma se suoCavao objasnloanovnlm uzrokom, jednommoCI, praCovek Je u vreme svo-ga prldizanja stvorlo Boga —Ivorca Neba, Zemlje i Coveka— I prlklonlo mu se.

NaJjednostavnIJe Istrailva-

nje, Mpipanje u mraku ", bllo je

vezano za etementamu Coveko-vu potrebu da preilvl, Cl|a vai-nost nl danas nlje umanjena.OtkrICe vatre, pArib oruda I

oruija, razvoj osmlSIjenlh delat-

nosll Qko prlbavljanja hrane,stvorllo je kod naSeg poretkaaveat o sopstveno] moCi, ovradnosti napora, o razlici

Izmedu delanja I predavanja..vlSIm sllama". Covek je poCeoda veruje u sebe. Mislim da je

ovaj Cli^ jedan od najznaCajnljlhu dugoj latorijl ljudske vrste.

Povezlvanjem uzroka i po-sledlce

l prlmenjlvanjem ovog

Zasto covekistrazuje

postupka u svakodnevnom 21-

votu, Covek je poCeo da CInl

prve korake na putu oslobada-

nja od nemoCI, straha I religlje.

Prvl uspesi otvorill su nesluCe-

ne vidike. MenjajuCI prlrodu,

Covek je menjao I sebe samog.Trajne promene blolo2ke osno-ve, osnaCene odabiranjem. pre-

no.sIlB su na potomstvo poten-cljale daljsg razvoja.

Zlvol I svet oko nas prepunlsu tajnl. Uvek smo preo jed-

nom, onom najveCom. Stojlmo I

pokuSavamo saml. ill zajedno.

da je odgoneinemo. OseCamo

dubokr sklad koji vlada pHvId-

nlm haosom. Sklad zakonitostl.

Niita nlje same za sebe. i samasluCajnost gubi ranije znaCenje.

Posioji neki poredak u stvarima

u koje naS urn mo2e da zavirl.

Covek islreiuje sebe I svet

oko'sebe. Elementarne Cestice I

Svemir. Amino kisellne I vrslu.

Srotio vulkana I jezera galaksi-

ja. Covek islra2uje da bi shva-

tlo, da bl oviadao. da bl preva-ziSao. Nagon za istraZlvanjem

prevazIlBzl snagom sve bstale

nagone. OseCanje korisnog Co-vek udruiuje s oseCanjem

skladnog. istinitog, pa I lepog.Take se javlje nova dimenzijaosmISIjenog traganja kojuiemo naCI u Kolumbovom,garinovom III AjnCtajnovorrduhvatu — dimenzija poetskogu reainom.

Pred IstrailvaCem je Svetnjegovi izazovi: neosvojeni vi

Hlmaiaja, neispitana peCin.

nepokorena bolest, nepregledni Unlverzum, neukrollvl uvln

materlje, pusta prostranstvaplanela, mede mikrosveta. nspltanl treptejl Covekove du:

slobodni let ptice. I uznemlinost pred pohod, pred traganja

i lutanja. htenja I nemoCI, pada-nja I uzdizanja. pred veCitombitkom u kojoj se protivnik po-najvISe nalazl u nama samima.

Duboko verujem u postoja-nje zajedniCke bloloSke osnovekoja nagoni pesnika, prirodnja-

ka III nauCnIka na puteve Istra-

2ivanja. Ne vidim dubije razlike

Izmedu Njutnovlh, AjnStajnnvIh,

Pasterovin traganja za Istinom,

na jednoj strani, od Sekspiro-vlh, ill JesenjInovlh, Bahovlh III

Mocartovih. Mikelandelovlh III

PIkasovlh ogledanja, na drugoj.OsluSkujuCI zov neistrate-

nog I neotkrlvenog. lslra2ivaC

se pun nada I nesluCivanja otl-

skuje s obala poznatog da bl

zadovoijio svoju Iskonsku unu-trsSnju potrebu za traganjem,

za prevazllatenjem granica. zaistinom. Cudesna dela koja muse ukazuju pre poleska na putkao da su veC oikrlvena Mi sa-

gledana. kao da veC postoje.

Ove vizlje — vodilje su izraz

jedne od najdragocenijih Ijud-

Bklb mod — moCi da se nedo-sti2no uCini doslltnim, nejasnojasnim, neispitano Ispllanim.

Prof. Dr Vtaaimir S. Ajiiaiii

Gale74

Poverenjeu nauku

Od kako ie pre dve godinevideo ,,Qalaksl)u“ kod prija-

telis. Vladan Ruiid, utonlk VII

razrada, na§ao ie u njoj oeza-rnenjlvog druga. Ima, ka2e. do-sla da se 6lta I naudi iz nauke I

tennike — vise nego I u iednimdrugim novinama ko|e kupuje.Vladana poseDno Interesuju

napisi Iz aatronomlje (..enigmei

misterije kao Sto su erne jama,bell patuljcl, letedi tanjih"), flzi-

ke. blologlje, opStenarodne od-brane I ratne tebnike. Saznartjakoja mu prui^u ovi potonji

podstliu ga da paSIjIvije udi

Skolsko gradivo I da ga lakSe

Bhvati. Vladan Je jedlnl ditalac

..Galakslje" u svojoi porodicl.

Portekad )e, doduSa, prellsta i

tata, inlenjer, I tada se zapoda-ne rasprava do u sitne sale.

Vladan dobro poznaie naSdasopis I nl|e mu bllo taSko daprida 0 njemu. Njegove drugan-ce I drugovi ostall su u svomprvom susretu a „Qalaksijom"obradovani I pomalo zbunjenioblljem znanja ko|a Im ona nu-dl. Veljko Borovli, udenik VIII

razreda, kaSe, doslovno, da je

— zadivijen. NajviSe su mu sesvidell napisi „Planeta dvojnogsunca" i „Svet bez rata". Nlje

baS sve shvatio iz prve, all —Bve se mo2e kad se node. Velj-

ko veruje da de mu .,Qalak»ja"postatl dobar pomagad u savla-

davanju gradlva, narodito iz te-

2lh predmeta.Ljlljana Mldovld. udenica VIII

razreda, 2ali Sto je za ..Galaksi-

ju" dula tek pre nekoliko dana.Ona, doduie, najvISevoll poezl-

NasIavnlcB geograflje ZorkaKitanovid deli utiske svo)ih ude-nlka. „Galak$lia". ka2e. obuh-vata problematiku iz svih na-

stavnih oblast! I pjeno prisustvo

u Skoll moie znatno da unapre-dl I osavremeni informaeije ko-

stavnlm akiivnostima. Oak, do-dala je. ne sme da se ve2esamo za knjigu, a nastavnIkjoSmanje. Udftenlk je za dobredake i nastavnike. Vrio dobri i

odildnl moraju uvek I traiitl i

davatl vise.

Miiovan DISuvId, direktor

Skole, naS dugogodlSnji ditalac,

ka2e da je ,.6alakslja'' odlidanprimer jasno koncipiranog da-

soplsa I da nema boljeg zakoriSdenje u osnovrtim I sred-

njlm ikolama. NastavnI progra-

ml I udibenicl, dodaje DISovId.

nlsu u stanju da u potpunostlprate razvoj nauke I tebnike, I

.,Galekslja‘' bl morals da nademesto u dadkoi torbi kao do-punska literature. ,.Galakslju"

odlldno populeri&e nauku. all

samu sebe baS rtikako: daci I

nastavnici dak i ne znaju dapostoji. Stoga je, rekao |e Olio-

vid na kraju, dobro Sto je uvelaprilog za njih i povela akeiju

..Qalaksija u Skoll". Casopis je,

mo2da. skup za dadki dSep, all

nlje za razrednu zajednicu, sek-clju, biblioteku 1 nastavnika.

SHOIAfflEICCA

75

IfffiWIWI

Akcije

I AJNSTAJN I LENJIN I

NJEGOS I TESLA IMALI SUSVOJE UCiTEUE. NAUC(TEUU POCiVAJUKULTURA 1 CIVIUZAC1JANAflOOA. NA UCiTEUU JEBUOUCnOST SVETA.

Da li televizija stvara

analfabete

Deca talKo u6a aa Citaju zato Sto tmaiko ne Sita — oanovn) je zakijufak

teks(a o znafiaju ..iltanja pred spavanje"obJav1]anog u fasopisu ..American

Journal of Diacaaea of Children".

78

Ova godina donede deset novih ..Najdra-

2lh udIMIJa" u akcljl koja se tradicionalno,

vad nekollko godina. odvija pod pokrovltelj-

stvom Kulturno-prosvetnezajednice Srbije,

a u organizacljl pokreiada ovog plemeniiogI znadalnog druitvenog zadatka — revlje

..PraktWrta Zena". dasopisa ..Qalakslja". Ju-larnjeg programs Radio-Beograda I ..Pro-

svetnog pregleda"...Qalaksija" ie desto na svojim stranica-

ma pisAla o obrazovanju, savremenlm na-slavnlm sradstvima I metodama. novim me-dijlma i ukazivala na mogudnosli unaprede-nja nsstave. AM. doPar deo decs I danas. naiaioat. i pored ogromnlh naudnih I tehnolo-8klh dostignuda, 2ivl I udi u teikim prillka-

ma. u sredinama s veoma oakudnim uslovi-

mt dak I za najelementamlje obrazovanje i

u kojima |e Zlva red. nepoaredno kazlvanjaudttalja. jedini put za sticanje prvlh sazna-nja. kulture i pismenostl.

Popularldudi akclju za odavanje prizna-

nja nadim natbolpm ludonodama prosvete.

odeku}emo i neposrednu pomod I saradnjunadih ditalaca. Pozlvamo dake. roditelje,

naatavnidke kolektive. drudtveno-polltidkeorgan Izaclje. kultumo-prosvetne zavode,zajsdnice obrazovanja I druge institucIJs Iz

svih krajeva na$e zemlje da nam se pridruZet pomognu svqim predlozlma da medusvim najdrailm uditeljima pronademo zalsta

naJdraZe — one di|i pedagoSkI rad. odvija-

)udl se u sredinama u kojima za njega imanajmenje usiova i u kojima je n^vaZniji.

prsdstavija neprocenjiv doprinos vaspitanju

miadih generacija I kuitumom napretkuneAeg druitva.

Kandidate za priznanje ..NajdraZi uditeij"

prediaZu ditaoci nedeg ilsta. ..Praktidne 2e-ne" i ..Prosvetnog pregleda". kao I sludaociRadio-Beograda. Detaijna obrazloZenja tre-

ba dostavltl na adrese organlzalora sa naz-nakom — za akclju ..NajdraZi udltelj".

Na osnovu prispellh predloga i inedtajanovlnarske ekipe koje de obldl predloZenekandidate, 2irl de donetl odiuku o dodelivisokog priznanje desetorici uditelja. 2iri detakode, odmeravajudi rad, usiove, uioZenenapore i zadiuge za kraj u kojem 2ive i rade,

.predlo2iti nosioce priznanja ..NajdraZi udi-

teij" i za druge. repubiidke nagrade uoblast! prosvete.

U narednom broju objavidemo prve pri-

speie predioge.

M. M. TivI

Poziv na pretplatu

Na zahtev (overen pedatom)Skoia i dkoisklh naudnihgrupai sekcija, redakcijadeposiati Desplaino po jedanprimerak posiednjeg broja

..Qaiaksije" nauvid —zajedno s obavedtenjem ousiovima pretplate. Zagodidnju prelpiatu

odobravamo rabat od 20odsto. Skoie koje sa

masovnije odazovu napretplatu bide predstavijene

u rubric! ..Skoia tneseca".

Qiedanje televizijtkog programs u ve-

dernjim daaovima polpurto je potlsnuio

tradiciorialrto ..dttanje prida uofii spava-nja", turdi autor teksta dr D2q| F. Mos(Joy F. Moss), saradnlk Univerziteta u

Rofiesteru. U porodicama koje su sepoipuno orijentisale na televiziju decs suiiSena ranlh Zlvoinlh iskustava— nastav-

Ija D2oj F. Mos — narodito ako su ih

roditeiji liSiii ditanja prida.

Po midijenju Dtoj Mos, deci treba

ditati od najrvtijeg uzrsats, jer to dopri--

nosi rszvoju njihovog nsdina izraiavanja

I interesovanja za dilanje. £itanje pred

spavanje narodito izaziva pozitlvne aso*

cijacije vezane za knjigu, razvija ijubav

prema knjiZevnosti i Jaku 2eiju da sa

naudi da se 6ita.

' Dr Mos savetuje roditeijima da uvedusvakodnevno ..vreme ditanja". Date ko-

me ae reoovno dita naudide da voli

knjige, da raspoznaje zvuk. ritam, sliku,

emotcvrta i intelektualne aspekte ditanja.

Dr Kerpiajrt briz Hoi (Caroline BreeseHall), psdijalar sa Univerziteta u Rode-steru, u svom komentaru povodom esejadr Mos Istide de lekari treba da posvedu-ju vise painje iitaladkim navikama svojih

malih pacijenata. Ona ctUra jednog bri-

tanskog autora ko]) oveko opisuje pro-

blem: ..Vig# paZnje poavedujamo siopali-

ma naie dece. nego njihovom duhov-

Ziroskop

Ulaze£l u oblast vrtoglavlh br-

zlna, ieveku i njegovlm bulimabits |e neophodna potnob. Iz

ova polreba rodlo se Ziroskop— bulo za ravnoleiu kosmib-klb raketa. aviona, brodova 1

svega ilo se krebe a Ireba daostane slabilno. 2iroBkep sezasniva na principu preceslje— fiztbkog zakona ko|< sjedi-

nju)e u jedno golovo sve zako-ne kretanja.

Kada na viSeosovinsko telo

deluju dve ugaone brzina okoposebnih osovina, ono be seobrtati oko trebe osovlne. Ovonovo kretanja naziva se prece-

sijom (si. 1). Osovina 0 tobka Mzglobno je vezana za nosab C.

Kada se lobak ne obrbe, slo-

bodni kraj osovlne pada poduticajem zemijine teZe. Medu-tim. kada se tobak obrbe, teZnja

slobodnog kraja osovine dapadne prisiljava tobak I osovinuda opisuju horizontalne Krugo-

va oko sloZara C. Ugaona brzl-

ne tobka koji se obrbe u pravcu(a) odredena je vektorom A,

koji je paralelan osovinl.

Dejstvo zemijine leZe na to-

bak stvara moment sile koji teZI

da odvube ceo sklop oko osovl-ne B u pravcu pokazanom stre-

llcom (b). Ovaj momenat slle

proIzvoOl ugaono ubrzanje i

saopSlava lelu dodatnu ugaonubrzinu oko osovlne K, koja je

odredena vektorom B. Ako sebrzina B doda telu u horlzon-talnoj ravni sa A, rezultante bebit! R. Prema tome, osovina Apromenibe svoj poloZaj za ugao(k.) da bi se postavlla rta pravacR. obrbubi se pritom oko osovi-ne C, kao Sto pokazuje sirelica

(c).

Precesija se nepreetano po-navlja. Cim osovina dospe upoloZaj R, sklop, zbog teZnje

slobodnog kraja da padne, po-sti^e predmel delovanja drugogmomenta slle. Odgovarajubapromena ugaone brzina nalazi

se u odnosu na R pod pravimuglom, pa se obrazuje novarezuiianta ka kojoj se premeStaosovina. Premebtanje osovinese sastoji od neprestanih be-

skonabno malib ugaonlh pome-ranja, bto ima za posledicu jed-

nolibnosl brzine preceslje.

2iroskop se sastoji od kubi-

bta. dva rama i rotora sa osovi-

nom obrtanja. Dejstvom spo-

IjaSnje sile na jedan od ramovaHi na kubibte Ziroskopa dolazi

do pomeranja rotirajubeg diska

i osovine (si, 2).

Na slid 3. prikazana je sbe-ma automalskog pllota za sta-

blllzaclju aviona oko poprebneose. On se sastoji od Ziroskopa

sa Iri stepena slobode koji se

okrebe oko vertikalne osovlne.

liroskop je ugraden u kubibte 2koje je bvrsto spojeno s kom-paktnom konslrukcijom avionaI pratl sve promene u njegovomkrelanju.

Za pogon Zirkoskopa sluZi

vakuum pumpa. Ona razreduje

vazdub u kubiStu i time izaziva

strujanje kroz cevi 4, koje spa-jaju kubiSte s releom. Vazdubulazi u rele kroz ventile S. Kadaje avion u horizontalnom polo-

Zaju, Ziroskop 1 podjednako za-

tvara otvore 3, tako da je poi-

pritisak IstI s obe strane kllpa 3

u vazduSnom releu. a klipovi 7u isto vreme zatvaraju prikljub-

ke cevi 8 1 sprebaveju da motor-na hidraulibna pumpa potlskuje

hidro-ulje u radnl cilindar.

Kada avion, usied nekog po-remebaja pobne, na primer, da

se spuSta (si. 4), eulomatsklpilot stupa u dejstvo I vraba gau borizontalnl

.poloZaj. 2iro-

skop, i pored udruZenog nagi-

ba aviona, zadiZava l dalje svoj

poloZaj u prostoru, pa zbogtoga ne pokriva podjednakootvore 3. veb desni otvara a lev!

zatvara. Vazdub koji vakuumpumpa usisava Iz kubiZta 2 do-lazi tada iz ventlla 6, prolazi s

leva strane kllpa 5, ide Kroz

donju cev 4 I kroz desni otvor 3‘ulazi u kitbibte. Ovakvo struja-

nje vazduba stvara potpritlsak

s leve strane kllpa 5 I on se

pomera nalevo zajedno s klipo-

vima 7. On! olvaraju put hidro-

-ulju koje potlskuje bidraulibna

pumpa u levu komoru radnogcllindra preko cevi 8. U cilindru

ulje potlskuje klip 9 nadesno.odnosno krimllo visina nagore,

bine se avion vraba u prvobitni

poloZaj.

ZiroskopskI tip automatskogpllota naZao je najZiru primenuu vazduhoplovstvu I raketrroj

tebnicl. Sletanje aviona je ne-

mogube bez tzv. veZtabkog bo-rizonta koji omogubava pilotu

da svakog trenutka odredi po-loZajletelice u odnosu nazem-Iju. Ziroskop je nabao primenu I

u tenkovima. gde se zahteva datoprwska cev bude ftksirana ka

Krebubi se u korak sa savre-

menom naukom i tehnologi-

jom, konsiruktorl ZIroskopsklb

uredajs Iz godlne u godinu usa-

vrbavaju ovo naSe pomobno I

veoma precizno bulo.

Milan Novakovit

FanKMnlfBlt llmtkoptkeg tuKmUtkea fUoU (•/.

anuiNsijii

58

78

EkoloSki konvejer

Staranje o tovekovoi aredmistimuliaao |e novu lehnologiiu

za raclkllranja otpadaka. Takavnovi proizvod pradstavlja i kon-valar pradviden za prenoSanierazbijanog slaKla. Iverja, praz-

rih konezivl I melalnih otpa-

akrajnog piatna. lormlra)u£l ko-

krePe sa od pola do dve konjskesnage, a kapacitet Jo) Iznoai doSao kilograma.

Zamrzavanje bezfriiidera

Kao &to je poznato, prO'

hratnbenl artikli atavl|alu se u

Freon, koji clrkuliaa u slalamuza niadania. amarjule tempera-luru Inilderake komore I hranekola la j r)|ot nalazl. Taj tradl-

cionalni matoo prilidno je nae-

iv|atskl nauPnlcI doSli au1)0 da prahrambana artikla

lavaju nepoaredno ladnimjm? Istina odmah aa na-

m priiom pokvaritl I namir-

ostavijano na (uvanja. Istraiiva-

zadrlava u namimicama; poelamasac dana Ima ga dvosirukomanje, a poale polugodlinjaglagarovanla oalaia J neznalnim

nestle (z

Ih artlkala |oi biie,

galaksija 1977 02 · amiiwsijf) 58 inmemoriam dzemalbijedic medunarodni odnosi prelomnozasedanje...

Documents