marsal mcluan - gutembergova galaksija

kultura obrazovanje TEORUA I POETIKA PREVOENJA (zbornik) marsel mos SOCIOLOGIJA I ANTROPOLOGIJA III

vladimir prop MORFOLOGIJA BAJKE

franc boas UM PRIMITIVNOG OVEKA ivojin pavlovi 0 ODVRATNOM (drugo, dopunjeno izdanje) edmund li

KLOD LEVI-STROS (drugo izdanje) SAMERHIL ZA I PROTIV (zbornik) a. r. retklif-braun

STRUKTURA I FUNKCIJA U PRIMITIVNOM DRUTVU MAKLUANOVA GALAKSIJA (drugo, dopunjeno izdanje) U PRIPREMI: Igor mandi KULTURA I UND uzepe kokjara ISTORIJA FOLKLORA U EVROPI

edmund li KULTURA I KOMUNIKACIJA

ANTROPOLOGIJA 2ENE (zbornik) milka ivi LINGVISTIKI OGLEDI

>VWK

mak luanova makluan-za iprofiv

^unjeno izdanje

BIBLIOTEKA XX VEK

'.*

Urednik IVAN OLOVI

MAKLUANOVA GALAKSUA

MAKLUAN ZA I PROTIV

DRUGO, DOPUNJENO IZDANJE

Izabrao, preveo i predgovor napisao SLOBODAN OREVI

PROSVETA BEOGRAD 1982

Prvo izdanje ove knjige objavljeno je u ovoj biblio-teci 1971. Drugo izdanje Makluanove galaksije dopu-njeno je esejem Keneta Berka Optilo kao 'poru-ka', iz njegove fcnjige Language as Symbolic Action (Berkli d Lois Aneles, 1968), i posledinjim poglavljem, delimino skraendm, iz knjige Donatana Milera McLuhan (London, 1971). Predgovor je znatno pro-iren, a tekst starih prevoda mestimino ispravljen.

Recenzent SLOBODAN OREVIC

Korice IVAN MESNER

PREDGOVOR

1

UMETNICKI ALIBI MARALA MAKLUANA

FORMA UNUTRANJA, OTVORENA I ZATVORENA Kad je re o Makluanovu pristupu prouavanju

prirode i uloge tehnologija u Ijudskom drutvu a pod tehnologijama on razumeva ovekove produet-ke, njegova sredstva optenja (optila), sisteme oba-vetavanja kad je posredi tumaenje osnovnih po-stavki njegova osporavanog i odbacivanog ali, pri svem tom, vrlo popularnog uenja treba ponajpre govo-riti o vezama tog uenja sa umetnou i estetikom, u prvom redu savremenom i knjievnom. Ovo nije tvrenje koje bi iznenadilo ili zbunilo one koji se Makluanom bave ili pak one koji ga slave. Za mene ta injenica predstavlja ne samo osobitu dra Maklua-nova razmiljanja o tehnolokom svetu nego i, bar delimino, objanjenje za njegov uspeh, jer upravo tim vezama duguje on najvie svoju originalnost (pa i ori-ginalnost njegova nacina pisanja neposredno proistie iz njih), a novo je novac kako bi to sami Makluan rekao.

Poto e u ovoj knjizi dosta prostora biti posve-eno razmatranju dva bitna Makluanova naela njegova reenja odnosa izmeu sadrine i forme u sredstvima optenja i njegove podele optild na vru-

8 Slobodan orevi

a i hladna pokuaj da se ona postave u neki estetiki okvir moda nee biti uzaludan.

Jo u Mehanikoj nevesti fiolkloru industrij-skog oveka Makluan izjavljuje da se svet Zapada moe posmatrati kao umetnicko delo, u kojem slu-aju, naravno, sredstva i tehnike umetnike kritike moraju da slue kao orue ispitivanja1. No to bi bio samo jedan, dodue najiri plan Makluanova estetikog pristupa drustvu. Nas e ovde zanimati njegovo shva-tanje forme kao platforme u uiem smislu, po kojem je svako optilo analogno umetnikom delu (on u tom pogledu ide tako daleko da na jednom mestu u Pozna-vanju optila ovekovdh produetaka govori o estet-skom dejstvu radija i televizije).2 U Mehanikoj neve-sti, na primer, Makluan opisuje proizvode Holivuda i oglasnih agencija kao kolektivni roman; u Gutenber-govoj galaksiji stvaranju tipografskog oveka ne sa-mo to rukopisu i tampanoj knjizi pristupa kao umet-nikim formama nego veli da i svaka re oznaava jedan pesniki svet za sebe; a u Poznavanju optila

1 Primena metoda umetndke analize na kritiko vred-

novanje dratva predstavlja otvoretnu mogunost. Ja to ovde pokuavam. Zapakui svet, koji se od esnaestog veka pasvetio poveavanju i uvrivanju dravne vlasti, ste-kao je umetniiko jedinstvo dejstva zahvaljujui kojem je umetndka knitika tog dejstva sasvim izvbdljiva. Umetni-ka kritdka moe slobodno da ukae na razna sredstva upo-trebljena za potizanje tog dejstva, kao d da ioceni da li je njegovo ostvarenje bilo vredno pokuaja. The Mechanical Bride: Folklore of Industrial Man, The Van-guard Press, Inc., Njujork, 1951, str. VI. 2

Moj prevod, Prosveta, Beograd, 1971, str. 382.

Umetniki alibi Marala Makluana 9

neuvijeno govori o filmu, stampi, radiju, televiziji, stri-povima i igrama kao umetnikim formama3.

Formu Makluan ispituje sa stanovita njene funk-cije, dejstva. tavie, forma je, za njega, dejstvo: niko nije voljan, ali se on u Poznavanju optila, da pored ,sadrine' prouava lina i drutvena dejstva optila*. Laajui se i iskljuivo tog drugog zadatka, Makluan veruje da mu ovlaenje za to daje elektronsko doba, jer dejstvo podrazumeva celokupnu situaciju5, ali blize metodoloko opravdanje za njegov poduhvat izraeno je u ovoj reenici: Bie ili funk-cija umetnikog dela ispoljava se jedino kroz njegova dejstva na Ijude-posmatrae.6

Sadrinu, znaenje, poruku on metodoloki iskiju-uje iz oblasti svog zanimanja, saiimajui taj svoj stav u aforizam optilo je poruka, iji smisao tumai

3 Mehanika nevesta, str. 3, 97; The Gutenberg Galaxy:

The Making of Typographic Mah, The New American Lib-, Inc, Njujork, 1969, str. 36 (srpskohrvatski prevod Braiika Vuievda, Nolit, Beograd, 1973); Poznavanje op-tila, str. 293, 295, 356.

4 Poznavanje optila, str. 391. 5 Isto, str. 428: Uopte uzev, elektrdno ubrzanje izisku-je da se krajnja dejistva potpuno pozmaju. Str. 62: Bav-

ljenje dejstvom, & ne znaenjem to je osnovna prome-na naeg elektrimog doba, jer dejstvo podrazumeva celo-kupnu situacdju, a ne kakvu pojeddnanu razdnu opticaja obavetenja. U Giitenbergovoj galaksiji (str. 55) on navodd Velflinlove rei da je vano dejstvo, a ne ulne injemce.

e Poznavanje optila, str. 301. Otud Makluan ne pro-

puta, ni u jednoj od ove tri knjiige, da ioda prdznanje E. A. Pou kao pronalazau tehnike rekonstraisanja, od-nosnio izumitelju tehnike otkria, kojd je kako u stva-ranju, tako i u krdtikom idoivljavanju pesme polazio od njenog ismeranog dlii ostvarenog dejistva, pa istraivao, iduoi unazad, kakav treba da bude pesniki sklop da bi proizveo upravo to dejstvo.

10 Slobodan orevi

s gledita funkcionalnog, dakako na ovaj nain: Jer ,poruka' svakog optila ili tehnologije jeste pro-mena razmere, brzine ili obrasca koju ona unosi u Ijudske odnose ... ,optilo predstavlja poruku' zato 'to upravo optilo uobliuje i odreuje razmeru i oblik Ijudskog udruivanja i delanja.7 Moje je miljenje, medutim, 1) da Makluan odbacuje kategoriju sadrine samo na reima, i 2) da iz potaje, u nadi da prevazie tu nepodatnu dihotomiju, uvodi pojam unutranje for-ine, to ga navodi na metodoloka ogreenja i uvaljuje u ozbiljne protivrenosti.

Njegovo shvatanje pojma sadrine je dvojako. V jednom smislu (obino koristei znakove navoda), on pod sadrinom razumeva ono to se saoptava preko telefona, kuca na pisaoj maini ili gleda na televiziji. Takva sadrina ga ne zanima, ona je nedejstvena, pa samim tim i nebitna. Zato se maltene podsmeva onima koji pri prouavanju umetnosti i tehnologije od sadr-ine ne videe formu8. Sam, ipak, uvia da mu sadr-ina u tom podnavodnom smislu moe biti od koristi i ne libi se da je upotrebi kad valja zapuiti kakvu ru-pu. Naveu dva primera, oba iz Poznavanja op-tila. Na str. 265 Makluan veli: novine su vrue opti-lo. One moraju sadrati [podvukao S. >.] rave vesti radi intenzivnosti i italakog uea; na str. 387 nai-lazimo na ovo objasnjenje odnosa televizija-vestern: S pojavom televizije, vestern je stekao nov znaaj, poto mu tema [podvukao S. ).] uvek glasi: ,Podigni-mo varo'. Publika sudeluje u uobliavanju i obrazova-nju jedne zajednice... Oigledno, dakle, da nisu u

7 Isto, str. 42. Na str. 381 on kae da ,optilo pred-

stavlja poruku' ili osnovndizvor dejistava. 8 Gutenbergova galaksija, str. 978, 301; Poznavanje

optila, str. 310, 381.


pitanju neka tek granina razmatranja, nekakvo slro-go uslovno osvetljavanje unutranje forme sa stano-vita spoljanje sadrine... pa ak ni za to, ini se, Makluanov metod ne ostavlja mesta! U pitanju su, naprotiv, iskazi koji podrazumevaju da ta nebitna sa-drzina moe imati sutastvenu ulogu u pitanju su metodoloka ogreenja.

Sadrina u drugom smislu, u smislu unutranje forme, javlja se u vezi s Makluanovim naelom o ukr-tanju ili hibridizaciji optila. Izuzimajui svetlost kae on, sva druga optila javljaju se po dvoje, pri emu jedno ima ulogu ,sadrine' drugog, zamagljujui delovanje oba9; tavie, dejstvo optila postaje sna-no i duboko upravo zbog toga to mu je kao 'sadrina' dato jedno drugo optilo.9 Iz prve formulacije moglo bi se zakljuiti da takvo srastanje ima za posledicu ne-ku novu delatnu formu. I na drugim mestima Makluan ne krije da optila pri takvom spajanju Irpe meusob-ni uticaj, to izgleda prihvatljivo. Ali to je tek poetak prie. Svako optilo je i mono oruje kojim se zadaju udarci drugim optilima!10 Sad ve moramo da posum-njamo u prijateljsku prirodu njihova susreta, pogotovu kad ujemo da se tada oslobaa ogromna nova snaga i energija1'. Onda jo Makluan pomene parodiju, te od

9 Poznavanje optila, str. 9, 53. Up. Marshall McLuhan,

Counterblast, Harcourt, Brace and World, Inc , Njujork, 1969, str. 23: Sadrina fdlma je zbirka optila u optilinia. 'Poruka' su sva ona u istii mah.

10 Isto, str. 56. 11 Isto, str. 87.

12 Slobodan orevi

medija nastane komedija12. Pria se zavrava ovako: Hibrid ili spoj dva optila jeste trenutak istine i ot-krivenja iz kojeg se raa nova forma. Jer paralela iz-medu dva optila drzi nas na granicama izmeu formi koje nas izvlae iz stanja narcisovske narkoze. Trenutak spajanja optila jeste trenutak slobode i osloboenja od obinog zanosa i otupelosti koje ona nameu naim ulima13. Tu je, vidimo, forma, tu je, videli smo, i energija (i to ogromna), ali korisnici su za trenutak, bar osloboeni Ijutog potpranog delovanja optila (koje uvek deluje potprano), iako ono, po Makluano-vim vlastitim reima, vazda ima n'ajljue i najpotpra-nije dejstvo upravo u prvoj fazi njegova korienja14 a sve zahvaljujui jednoj paraleli! Tu naa podozri-vost prestaje. inilo nam se da ta trea forma pre znai uzajamno ponitavanje prethodne dve, roditelj-

n U jednom razgovoru Makluan je (izjavio ovo: Fil-

movi na televiziji su, u izvesnom smislu, parodija. To ko-mimo dejstvo stvara se upravo kordenjem jedne forme preko ineke druge forme... Re parodija oznaava put koji ide uporedo s jednSm drugim putem. Gerald Ema-nuel Stearn (prireiva), McLuhan: Hot and Cool, The New American Lbrarv, Inc , Njujork, 1969, str. 262 (prvo-bitno u izdanju kue The Dial Press, Inc, Njujork, 1967). Umesno je setiti se ovde i jedme Makluanove opaske iz Mehanike neveste (str. 100): ovek kojd u svom milje-nju, postupciina dli sinovdma pone da se ponaa kao ma-ina smean je kako se samo moe zamisMti. Iz te klopke, u stvari, moe se osloboditi jedino pomamnim smeliom, koji paseduje mo da stvorft odjsitojanje. 13

Poznavanje optila, str. 95. 14 Isto, istr. 54, 56, 7986. Na str. 195 on kae sledee:

Za razumevanje optdla i tehnologije nuno je shvatiti da, kada je arolija cake ili kakvog produetka naeg tela nova [moj kurziv], nastupa narkoza iM otupelost u odnosu na movoprodrenu oblast.


ske forme, to bi bilo saglasnije s Makluanovim impli-citnim tvrenjem o tome da ona u trenutku nastaja-nja ne deluje na nas. inilo nam se da je posredi pro-imanje dva opstila, njihovo uzajamno delovanje, uza-jamni uticaj no ispada da smo se i tu prevarili. Re je, zapravo, o preradi, temeljitoj preradi kojoj jedno novo, iz nekog razloga jae optilo podvrgava staro, iz nekog razloga slabije15. Tako, valjda, i treba shvatiti Makluanov stav da optila predstavljaju mo ikoja'] ima malo veze sa ,sadrinom' ili optilima u okviru optila16. Doista nema veze to je ovde Makluan na-pravio intelektualni skok u vlastita usta i to je, pride, pobrkao vlastite pojmove spoljanje i unutranje sadrine. Odjednom je sadrina u unutranjem smislu degradirana u spoljanju sadriinu, koja, kao to ve znamo, nije bitna i na koju ne vredi traiti vreme. Lepo kau Velek i Voren u svojoj Teoriji knjiev-

15 Isto, str. 30: Nova sredina podvrgava staru prera-

di dsto tako temeljito kao to ovioj preradi televizija pod-vrgava film. Na str. 224 dtamo: Jedno novo optilo nikad ndje dodatak nekom starom, niti pak ostavlja staro optilo na miru. Ono nikad ne prestaje da tlad starija optila, sve dok za njih ne pronae nove oblike i polo-aje. 16

Isto, str. 92. Ova formulacija ineodoijivo podsea na komad u komadu, popularni mehanizam eMzabetinske drame, ali ni ta asocdjacija ne bi ila u prdlog Makluanovu shvatanju. Komad u komadu predstavljao je, bar u jed-nom svom vidu, sred'stvo razaranja forme, zato to je ruiio dramsku iluzdju pretvarajuoi glumce u gledaoce, te je ma taj nain pozorite opasno pribMavao stvarnosti (o emu v. Arthur Brown., The Play VVithin a Play: An EMzabethan Dramatic Device, Essays and Studies, XIII, 1960, str. 3648; saetak tog tiva objavljen je u Sveska-ma za juldecembar 1960, izdanju Iristituta za teoriju knjiievnosti i umetnosti).

14 Slobodan orevi

nosti, da pojam unutranje forme jedino zamrava stvari, poto granina crta izmedu unutranje i spolja-nje forme ostaje potpuno nejasna17.

Na ovo shvatanje forme kao dejstva prirodno se nadovezuje Makluanova podela optila na vrua i hladna, jer je to pokuaj da se optila razvrstaju po veliini i kakvoi uinka, odnosno po svojoj prirodi. Namera mi je da pokazem kako to drugo bitno naelo Makluanova uenja potkrepljuje prethodnu analizu i kako otkriva jo jednu nesaglasnost u njemu u stvari, protivrenost izniedu Makluanova shvatanja os-novne uloge optila, s jedne, i merila koje on prime-njuje pri njihovu razvrstavanju, s druge strane.

U glavnim crtama, bar, on se u razUkovanju vru-ih i hladnih formi dri Velflinovih kategorija za-tvorene i otvorene forme tanije, smisla koje je tim kategorijama pridao nemaki knjievni znalac Fric trih18. Ukratko, vrue bi bilo ono optilo koje je, po broju pruzenih obavetenja i po njihovoj medusob-noj povezanosti, visokoodredeno, jer snabdeva ko-risnika mnotvom uzajamno povezanih podataka, te mu na taj nain onemoguuje uee u procesu oba-vetavanja ili saznanja. Nasuprot tome, hladno op-tilo je niskoodreeno, jer prua korisniku srazmer-no mali broj podataka i prisiljava ga da uspostavlja vezu medu njima, pa ovaj sudeluje u primanju obave-tenja ili sticanju znanja19. Otud, vrua forma isklju-

17 PreveM Aleksandar I. Spasii i Slobodan orevi,

Nolit, Beograd, 1974, str. 171. 18 V. Rene Velek, Kritiki pojmovi, preveli Aleksandar

I. Spasd i Slobodan orevi, Vuk Karadi, Beograd, 1966, str. 174. 19

Poznavanje optila, str. 58.


uje, dok hladna forma ukljuuje20. U svetlosti nave-denog obrazloenja jasno nam izlaze pred oi ne samo nepodesnost ove podele ve i nepomirljiva protivre-nost u Makluanovu shvatanju odnosa izmeu sarine i forme. Ako je sadrina televizije film, a Makluan to nedvosmisleno tvrdi, kdko je moguno da hladna te-levizija podnosi vrui film i njegove junake, a da ne trpi vrue likove poput predsednika Niksona?11 Ili pak, ako je televizija temeljito preradila film, kako se onda uopte moe govoriti o filmu na televiziji a Makluan nas, ak, uverava da je televizija, kao i svako drugo novo optilo, deo sredine, pa je mi zbog toga i ne opaamo, nego smo svesni samo njene sadrine, to jest filma?22 S druge strane jer s Makluanom ovek nikad ne moe izii naistac ukoliko sva ta optila, bez obzira da li im je dodeljena uloga sadrine ili forme, zadravaju svoja vrua ili hladna defstva, makar i ublaena njihovim meusobnim ukrtanjem drugim reima, ukoliko je sadrzina televizije film, filma tisak (roman), tampane rei pisana (knjievni iskaz), a pisane govor23, onda se mi suoavamo s jed-nom takvom meavinom vruih i hladnih optila,

20 Isto, str. 59. 21 Isto, istr. 358: Jednom vruem optilu poput filma

veoma je teko da prihvati hladniu poruku televizije. V. i str. 400. 22

Isto, str. 30. 23 Isto, str. 30: Jer, ,sadrina' televliaije je film; str.

42: Sadrma pisma je govor, ba kao to je pisana re sadrina tampe, a tampa je, opet, sadrina telegrafa; str. 54: .Sadrina' piisanog ili tampanog tiva je govor; str. 371: Sadrina tampe je knjievni diskaz, kao to je sadrina knjige govor, a sadrina fiilma roman. Televi-zija i govor su hladna optdlav dok su film, tampa i pisana re vrui.

16 Slobodan orevi

odnosno nejednako zagrejanih formi, da njihovo zdru-eno dejstvo to e rei, dejstvo televizije ne mo-ze biti drukije doli mlako. Te kad bismo se, shodno ovom isto Mkovnom prikazu odnosa sadrine i forme na primeru nekolikih optila (a likovno je za Mak-luana anatema, proizvod gutenbergovske tehnologije), zapitali, jezikom narodne pripovetke, gde se nalazi ju-natvo televizije, odgovor bi bio dui, ali iscrpan; ima jedna azdaja, u adaji boravi vepar, u vepru stanuje zec, u zecu zivi golub, a u golubu vrabac pa vi koji postavljate glupa pitanja... dri' vrapcal Ja neu da kaem da je kvintesencija televizije govorna re, ali Makluan moe i vie, jer tvrdi da je njena kvintesenci-ja dodiir (preterivanje, uostalom, za njega nikad nije naodmet). Vzgred budi reeno, za perspektivu po Makluanu, proizvod tiska ima primera i u narodnoj knjievnosti, i pre Gutenberga.

Osnovna funkcija jednog optila, ui Makluan, sa-stoji se u uskladitavanju i ubrzavanju obavetenja. Pa u nastavku dodaje: Jasno je da uskladititi znai pospeiti, jer ono to je uskladiteno takoe je i pri-stupanije od onoga to se mora sakupiti24. Sad, iako se moze rei da i magacin u kakvoj robnoj kui i ku-tija za iice slue u svr.hu uskladitavanja, kazati da je kutija za ffice magacin svakako bi znailo upotre-biti hiperbolu. Uprkos otprilike takvom odnosu iznieu zapremine, nosivosti jedne vrue i jedne hladne forme, on i ovu drugu naziva optilom, bez 'ustruava-nja tvrdei da je i njena osnovna funkcija uskladi-tavanje i ubrzavanje obdvetenja. Ne samo to, me-utim, hladno optilo ne moze bogzna ta uskladiliti

24 Isto, str. 207.

Forma unutranja, otvorena i zatvorena 17

nego su i uskladitena obavetenja uzajamno nepove-zana, pa gledalac televizije (koga Makluan uporeduje s ekranom, jer uestvuje u gradnji slike, za razliku od gledaoca filma, koji je. uporeen s kamerom iako bi obrnuto poreenje bilo podjednako osnovano, ali manje uzbudljivo) mora da ih povezuje dakle, da dopunjuje ono to nedostaje po emu podsea, veli Makluan, na gledaoca hladne umetnosti Orijenta, koji postaje umetnik, jer mora sam da uspostavi sve veze25.

Np mo.e biti da ovoj protivrenosti unekoliko umanjuje teiinu Makluanovo miljenje da je proces Sticanja znanja vaan koliko i samo znanje26? U tom bi nam sluaju hladna optila davala proces, a vru-a proizvod, jer proces valja odvojiti od proizvodaP. I onda bi Gutenbergovu galaksiju i Poznavanje opti-la knjige koje Makluanovu krilaticu optilo je po-ruka i nehotice izvrgavaju u optilo je poruga trebalo da itaju samo nepismeni seljani iz tropskih predela svetskog sela. Ostalom ivlju, koji od jednog pisca ne oekuje samo proces i izazov, preporuujem da ostane na Mehanikoj nevesti, kako se ne bi pre-hladio.

ODBRANA POEZIJE U DOBA POSLE TISKA

Na str. 31 Kontrablast(oderma) Makluan kaze da njegovu parolu optilo je poruka mnogo bolfe izra-zava tvrdnja da svaka tehnologija stvara novu sredinu.

23 Isto, str. 28. 26 Ito, str. 58. 11 Gutenbergova galaksija, str. 5960. Rashlaena ver-

zija jedne vrue miisli koju Makluan tu iznosi moe se nai u Poznavanju optila, str. 103.

18 Slobodan ordevi

Medutim, radi razjanjenja te parole on je pojam sre-dine uveo jo u predgovoru treem izdanju Poznava-nja optila, po svoj prilici razraujui jednu definiciju sredstava optenja iz Gutenbergove galaksije, gde veli da su ona prostorne forme, dok su naa ula pro-stori.n Prelomljena kroz prizmu sredine, njegova baj-ka o sadrini i formi glasi sada ovako:

Bila jednom jedna sredina. Kako nije imala roda ni poroda, ona die ruku na sebe i tako naini vie antisredina. I gle uda! U svakoj toj antisredini (teh-nologiji ili optilu) sredina je mogla da vidi svoj lik. Poto je dotad zamiljala da je najlepa na svetu, ono to je videla u tim ogledalima nije joj se bogzna kako dopalo. Zato ona stade da guta antisredine i proguta sve sem umetnosti, filozofije i nauke, mislei da e joj one, jer se razlikovahu od tehnologija, ipak bolje po-sluiti. Najpre ih ]e dobro uglaala da su se sve cak-lile, a onda je obukla svoje nedeljno ruho i stala preda njih. Ali hoesl Slika koju je ugledala ne ispade nita bolja od preanje. Zato sredina i njih proguta pa naini erzac-antisredine. A erzac ko erzac. Dugo je sre-dina pametovald kako da sebe uveri da je najlepa na svetu, ili bar u svojoj sredini. Nema druge, ree ona u sebi jednog dana, nego da se sama stvorim anti-sredina a da ove erzace pretvorim u sredinu. Re-enouinjeno. I nova antisredina, a stara sredina, zagleda se duboko, duboko u sebe. Slika koju je tada ugledala bila je takva da se ona prosto ska-menila i postala umetnost, to e rei ogledalo za nove sredine, koje su sad same nastafalea da ona nije znala ni zato ni kroto. I, kao to biva, nove sredine nisu trpele staru sredinu, verujui da im

28 Str. 59.


ona iskrivljuje lik. Stoga stadoe da je kinje i mrc-vare. V tom poslu bi ih i starost zatekla, pa su i same postajale stare sredine za nove, koje su i dalje nicale ko peurke posle kie. I tako e to da iraje dok je sveta i veka.19

Ukratko, pojam sredine samo poveava zbrku u od-nosu izmeu sadriine i forme, umesto da je otkloni, radi ega je i uveden. Sada imamo ne dve nego tri ne-poznate. Kao tehnologija, sredina je, reklo bi se, for-ma. No sadrina sredine takoe je sredina, stara dodu-e, a ova je, opet, forma. Obrnuto, sredina je i sadri-na, koja je, uz to, forma. Mogle bi se, znai, postaviti sledee jednaine: sadrina = sredina; forma = sre-dina; sredina = sadrina ili forma; iz ega sleduje: sadrzina = forma ili sadrina; forma = sadrina ili forma; sredina == forma ili sadrind; odakle: sadri-na = sadrzina; forma = forma; sredina = sredina. Ekoloki30 pristup opstilima, kako ga Makluan nazi-va, ne razlikuje se bitno, dakle, od njegovog ranijeg, estetikog pristupa. No posledice su, izgleda, porazne, osobito kad.a se uzme u obzir da je umetnost, po nje-govoj definiciji, i sredina i sredtvo za prouavanje sredine, da je i vidljiva i nevidljiva, dok je tehnologija kako istiskivanje Ijudske svesnosti u sredinu, tako i

29 Poznavanje optila, str. 3033; Stem, nav. delo, str.

273, 281, 285; Stern, Conversatiaris with McLuhan, Enco-unter, sv. XXVIII, br. 6, str. 56; Kontrablasi(oderm), str. 14, 22, 3031, 52, 134, 143; Marshall McLuham and Quentm Fiore, War and Peace in the Global Village, Bantam BOoks, Lnc., Njujork, 1968, str. 17, 177178

30 Kontrablast(oderm), str. 33. U Razgovorima s Mak-

luanom (str. 33) on upotrebljava termin strukturalni, oito imajui na umu istu vrstu pilistupa.

20 Slobodan orevi

istiskivanje arhetipskih formi nesvesnog u drutvenu svest.31 To je ve delinquentia poettiea.

Iako u Gutenbergovoj galaksijd upozorava da je fonetski alfabet krivac i za zabludu o sadrini (str. 301), a u Kontrablast(odermu) da ta iluzija potie olu-da to je jedno optilo unutar drugog ili jednovreme-no s njim (str. 24), Makluan bez sadrine, kako sam pokuao da pokdzem, ne moie, i zato se na slazem s ocenom da je on kraj'nji formalistP- Na str. 5354 Poznavanja optlila on kae: Jer 'sadrina' kakvog op-stila nalik je na soan komad mesa koji lopov nosi da bi odvratio panju psa uvara umaP Dejstvo opti-la posiaje snano i duboko upravo zbog toga to mu je kao 'sadrina! dato jedno drugo optilo. Sadrina nekog filma jeste kakav roman, komad ili opera. Dej-stvo filmske forme nije povezano s njenpm program-skom sadrinom. 'Sadrina' pisma ili tiska j.e govor, ali italac gotovo nimalo nije svestan ni tiska ni go-vora. To mestd nas ovde ne zanima zbog toga to pas uvar gotovo i nije svestan mesa koje mu se nudi, iako bi trebalo da mu ono odvrati panju (tu, izgleda, Maktuah vie ne zna dd li je meso forma ili sadrina, pa ga nudi itaocu u oba smisla), nego

31 Stern, Makluan vru i hladan, str. 273; Konira-

blast(oderm), str. 31. 32 Northrap Frye, The Crdtiical Path: An Eslsay on the

Social Context of Literarv Crliticism, Daedalus, prolee 1970, str. 273. 33

Up. T.S. Eliot: Glavna svrha 'znaenja' kakve pes-m e . . . moe s e . . . sastojati u zadovoljavanju jedne navike aitaoeve, u amajavanju i smirivanju njegovog uma dok pesma deluje na njega: maltene kao to je zamiljeni lo-pov uvek snabdeven parencetom ukusnog mesa a psa u-varkuu (The Use of Poetry and the Use of Criticism, 1933).

Umetnieki alibi Marala Makluana 21

zbog toga to predstavlja jo jedan primer, vrlo indi-kativan, Makluanove upotrebe pojma sadrine kao sred-stva za nudu. Proirujui svoju parafelu izmedu te-hnologije i umetnosti, on optilima pripisuje dva bitna svojstva umetnosti izmiljanje i tvorenje,^ ali ih ne vezuje za njihovu formu shvaenu kao dejstvo (dej-stvo bi jo i mogio da bude tvoreno, ali izmiljeno ni-kako), ve, oigledno, za neto drugo; istina, on to neto drugo naziva slikama, ali videemo da posredi nije nita tree nego sadrina, s mesom ili bez njega?5

U odgovor na albu jednog konvencionalnog kri-tiara da neka moderna optila stvaraju nestvaran svet 'tobonjih dogadja', Makluan u Poznavanju op-tila kaze da ta tobonost ili fiktivnost vazda proima optila, ne samo ona skoranjeg porekla (str. 268). U Ratu S miiru u svetskom selu nailazimo na ove rei: Igre su mode isto onako kao to su to haljine, jer ulni ivot jednog drutva ukljuuju putem oponasa-nja i fikcije (str. 168). A zanimljiva je i njegova izjava na francuskoj televiziji, prenesena u pariskom Mon-du (od 1617 jula 1972, str. 5), da za nas stvarnost dogaajd odreduju optila... Slike proizvedene ojjti-lima su prividi, ali autentini prividi... Danas optila i novine stvaraju fikciju. Jedan broj dnevno...... koji se odmah baca. Nita naroito na prvi pogled. to se tie samog oksimorona autentini prividi, jo je Englez Robert Herd u drugoj polovini osamnaestog veka branio izmiljaje u poeziji kao asne obmane,

34 V. npr. W.K. Wimsaitt, Jr. and Cleainth Brooks, Lite-

Criticism: A Short History, Londion, Routledge ,and Kegan Paul, 1957, str. 753, d1 Velek/Voren, nav. delo, str. 44.

35 Da je u ptitanju forma, Maklualn bii o izmdljenom ili

lanom mogao da govori isamo ffiguratiivno, kao kada kae da zakret svakog sredstva optenja kudlikamo vie iskriv-ljuje nego namerna la /Kontrablast(oderm), str. 119/.

22 Slobodan orevi

ponavljajui jednu misao sofista Gorgije.35 Ali kada navedeno mesto uporedimo s jednim drugim, gde Ma-kluan takoe govori o novinama, videemo na ta on cilja. Evo tog drugog mesta: Moda se dejstvo tele-grafa, kao i kasnijih optila, sastoji u ruenju pregrada izmeu naeg unutranjeg i spoljanfeg sveta, pa ita-lac prihvata novine ne toliko kao veoma patvorenu sliku, koja odgovara stvarnosti, koliko tei da ih prihvati kao samu stvarnost. Moda je to dejsivo u tome da optila zamene stvarnost upravo u meri u kojoj postaju virtuozi realistikog detalja.31 To mo-da je puka retorika, meutim, jer je Makluan ve izjavio, bez i najmanje virtuoznosti za realistiki de-talj, da su nova optila zamenila prirodu i stvarni svet. On e, istini za volju, izjaviti i da je umetnost zameni-la prirodu,** ali je oigledna implikacija da je savreme-ni korisnik novih optila u poloaju Don Kihota za ko-ga su televizijske vetrenjae divovi, dok za umetnost, i pored njene prirodnosti, Makluan veli samo da je predmet najdubljeg ispitivanja39 kada prestane da bude deo svakodnevnog iivota (realistiki detalj?).

Poput modernih knjievnih teoretiara, i Makluan izjednaava umetniko izmitjanje s tvorenjem. Veli da je tampa svakodnevna akcija i fikcija ili satvorena stvar, a sdtvorena je od maltene svega i svaega u zajedni-ci.40 Naravno, fiiotiio < fingere. Ali ne fingira jedino op-tilo, jer i gledalac ili slualac tvori odziv na situaciju

36 J.W.H. Atkms English Literary Criticism, llth and

18th Centuries, Methuen and Co., Ltd., London, 1951, str. 222. 37

Kontrablast(oderm), str. 125. 38 Isto, &tr. 14, 52, 134. 39 Isto, str. 63. 40 Poznavanje optila, str. 268.


koja je,uglavnom,njegovfikcijskiizum,pa je, sledstve-no, optenje gotovoisto to i tvorenje (izmiljanje!?), od-nosno misterijd optenja je vestina [umetnost?] tvore-nja.*1 Neka bude. Da vidimo sada kako e od tog klina Makluan sebi skuvati orbu i pokusati je ne trepnuvi. Proces, artefakt, sadrfinu i formu pomesae sa sredi-nom i dobiti proces kao sredinu, artefakt kao proces, sadrzinu kao formu i artefakt kao sredinu.42 Pri tom e jo ispasti i demokrat, jer kae: Reklo bi se a mi umetnou nazivamo speciijalistlike artefakte za poja-avanje Ijudskog opaanja. Od renesansa naovamo umetnosti postaju povlaena sredstva opaanja za ma-lobrojne, a ne sredstva sudelovanja u zajednikom -votu, odnosno sredini. ini se da se ta faza sada okon-ava, izuzev to mi taj povlaeni artefakt proirujemo poglavito na samu sredinu43. Klin je, znai, ostao u or-bi, a tako je i moralo da bude: Optenje, stvaralatvo i rast javljaju se skupa, ili se uopte ne j'avljaju.44 Da ne zaboravim samo da primetim da sada umetnost kao antisredina nista ne gubi prelazei u sredinu i da taj njen prelazak nije vise ne znam ije nego nase roeno delo. I da se taj prelazak zbiva upravo u Irenutku kada je antisredina neophodnost ako eiimo da izbegnemo sudbinu riba koje ne znaju u kakvom elementu ive ako elimo da znamo ta smo i ta inimo.45

41 Stem, Makluan vru i hladan, str. 284. 42 Na istr. 30 Kontrablast(oderma) Maikkian nas ubeuje

da je sredina proces a ne sadratelj, ddk na str. 3637 Rata i mira u svetskom selu tvrdi da su nove obavetajne sredine vid odee.

43 Kontrablast(oderm), s,tr. 3032.

44 Stem, Makluan vru i hladan, str. 159.

45 Rat i mir u svetskom selu, str. 175, 177.

24 Slobodan ordevi

Harold Rozenberg kae, u ovoj knjizi, da je umel-nik glavna linost u Makluanovom svetu, u stvari jedino lice koje on izdvaja iz mase apsorbovalaca op-tila. Grdno se Rozenberg vara. Umetnik je tu Mak-luanova glavna dvolinost, jer u njegovom svetu nema za umetnost mesta, bar ne onakvog kakvo Makluan hini da joj pridaje, bar ne za onakvu kakvu uobiaja-vamo da obeleavamo tim poasnim terminom. Ne bih rekao da je Makluanova proza vierazinska,*6 ali ka-da on govori o umetniku i umetnosti dvorazinska jeste.

Na jednoj razini umetnost funkcionie u okviru obrazovanja, ija je sutina civilna odbrana od op-tilnih padavina.*7 Razvijajui Paundovu tehnoloku metaforu da su umetnici antene rase,4S Makluan ka-e: Kako kao skladite ostvarenih vrednosti, tako i kao antene nove svesnosti i otkria, umetnosti omogu-uju Ijudskoj svesti da bude i jedinstvena i obuhvat-na... Naspram te jedinstvene Ijudske svesti stoji je-instvo modernog sveta kao proizvod ne drulveni ne-go tehnoloki, pa umetnike tehnike pruaju najdra-gocenije srestvo uvida u stvarni pravac naih kolek-

46 Up. Stern, Makluan vru i hladan, str. 285: No

kada sednem da piem o komplikovanim problemima, ko-ji se kreu u nekoliko ravni, ja namerno prelazim na vie-raztasbu prozu. To je umetnioka fforma... Uravnioteite to s njegovom izjavom na str. 274 da knjievna forma zbilja niije prilagoena jednovremenosti i strakturalnoj s v e s n o s t i . . . . .

47 Gutenbergova galaksija, str. 294; Poznavanje oplila,

str. 248. 48 Literary Essays of Ezra Pound, Edlited with an In-

troductiion by T.S. EliOt, Faber and Faber Ltd., London, 1960, str. 58.


tivnih ciljeva. Obrnuto, umetnosti mogu da posianu jedno od osnovnih sredstava drutvene orijentacije i samokritike.49 Na jednom drugom mestu on e se, kako izgleda, odrei uskladitavanja vrednosti kao fun-kcije umetnosti, naglaavajui da je njena uloga zi-va, tekua i da se sastoji u istraivanju sredina, koje su inae nevidljive.50 A u tom svojstvu on definie umetnost kao antisredinu, odnono kao radarsku sre-dinu ili sistem za blagovremeno upozorenje na pred-stojee promene u tehnologiji i drutvu, koji omoguu-je da se te promene, to jest nove sredine, opaze pre nego to ponu da deluju na pojedinca i drustvo. Ume-tnost nije vie povlaena hrana za elitu; ona pr.ed-stavlja neophodnu obuku iz opaanja i u tom smislu je izuzetno vana za prouavanje i kontrolisanje op-stilnih dejstava; ta kontrola se ostvaruje pomou pre-dupreivanja narednog udarca koji e nam zadati na-e sopstvene produene moi, jer je umetnik odvaj-kada u stanju da izbegne siledijski udarac nove teh-nologije... kao i da potpunom svesnou odbije ta-kvo nasilje, odnosno pomou prilagoavanja buduim situacijama, , jer danas elektronika i automatizacija obavezuju svakog da se prilagodi golemoj svetskoj sre-dini kap da mu je ona rodni grad. Umetnik je jedina osoba.koja ne upnie pred tim izazovom.. .S1

Za Makluana je, dakle, funkcija umetnosti izraztfo utilitarna. On doputa upotrebu samo onih njenih pro-

49 Mehanika nevesta, str. 87. 50 Stenn, Makluan vru i hladan, str.-285. 51 Poznavanje optila, 31, 33, 106, 107; Rat i rnir u svet-

skom selu, 1112. Na str. 20 ove druge knjige Makluan se poziva na istonjako shvatanje umetnosti kao osnovnog obliika prilagoavanja sredM, istiuoi ,da je-u zapadnom svetu umetaifc.,. donedavno bio toinae i izgnaaik,

26 Slobodan orevi

izvoda koji pojaavaju opaanje naih tehnologija, kao i njihovih psihikih i drutvenih posledica.52 No kada o toj temi govori, on se, kao to i navedeni primeri pokazuju, izraava sasvim uopteno. Utisak je da on funkciju umetnosti zamilja po uzoru na funkciju na-oari, koje takoe pojaavaju opaajnu mo, te da umetniko dejstvo ima za. njega vie veze sa fiziolo-gijom nego sa psihologijom. Njegove opaske o psiho-lokom dejstvu umetnosti najee su sasvim usputne. Najvie ih je u poglavlju o igrama u Poznavanju opti-la. Tu on kafe, na primer, da umetnost nije samo ig-ra

5i, kao to e rei da ni igre nisu samo igra, a o

psiholokom dejstvu umetnosti govori kao o nekoj vr-sti katarse, i to posredno, poto su mu tema igre kao popularna umetnost. Ali i tu on katartikoj razonodi kakve igre odluno nadreuje uputstva za ivot.5* Za istu, nekatartiku razonodu ne ostaje mesta u Ma-kluanovom shvatanju umetnosti, sem ako joj utoite ne prui ve dobro nam znani soni komad mesa, od-nosno prividna programska sadrina,55 koja zabavlja-jui kri put formi, slino uenju renesansnih poeti-ara, samo to oni i dulce i utile povezuju sa sadri-nom pesnikog dela.56.

No vratimo se na utile. Govorei o ulozi umelno-sti u zatiti od psihikih i drutvenih posledica delo-vanja optila, Makluan ima u vidu as umetnike pro-izvode uopte, bez vremenskog odreenja, a as samo

52 Poznavanje optila, str. 33.

53 Isto, str. 300.

* Isto, str. 295297. 55 Iisto, str. 301. 56 V. dr Miroslav PantS (prfc),- Poetika humanizma i

renesanse, Prasveta, Beograd, 1963, sv. I , str. 5859.


proizvode moderne umetnosti. Isto tako, on svest o takvoj ulozi umetnosti prikazuje i kao davnanje i kao savremeno saznanje. Evo j'ednog prvmera za ovo dru-go: Oboleti a nemati simptome bolesti znai biti imun... Danas poinjemo da oseamo da bi nam ume-tnost moda mogla pruiti takav imunitet.51 Za tu ne-doslednost Makluan ima i te kako dobar razlog, jer bi tvrdenjem da umetnost oduvek funkcionie kao od-brana od tehnolokih dejstava zadao teak udarac svo-joj filozofiji istorije, bas kao to bi ga tvrenje da j'e to funkcija iskljuivo moderne umetnosii obavezalo da tradicionalnu prirodu umetnosti odvoji od njene moderne funkcije, to ak ni Makluanu ne bi bilo lako, osobito zbog toga to operie nekim vrlo tradi-cionalnim pojmovima o umetnikoj deiatnosli. Reci-mo, umetnost je za njega proricanje. Radi predupredi-vanja dejstava tehnologije, odnosno prilagoavanja njima, potrebno ih je najpre predvideti, a umetnik hvata poruku kulturnog i tehnoloskog izazova deceni-jama pre no to taj izazov izvri preobraavajui uti-caj. Zatim gradi modele ili Nojeve kovege da bi se suoio s predstojeom promenom.5% Pojam umetnika kao proroka i umetnosti kao proricanja podrazumeva, naravno, verovanje u neku vrstu inspiracije, ali Mak-luan ne pominje ni furor poeticus ni ta slino. Kae jedino da umetnik ima apsolutni sluh za svoje vre-me,

59 to nas ne odvodi dalje od poetka, ako nas

i do poetka dovodi. Ali Makluan zato ne stedi rei kada velia umetnika: ovaj' je u Mehanikoj nevesti

57 Poznavanje optila, str. 82, 83, 105. 58 IstO, str. 105, 254, V. etr. 33, 106107. V. isto tako

Rati mir u svetskom selu, str. 180. 59 Komtrablast(oderm), str. 63.

28 Slobodan oraevi

kulturni heroj (str. 75), u Poznavanju optila strunjak za promene u ulnom opaianju i za suoavanje s da-nanjom stvarnou (str. 54, 112), u Kontrablast(oder-mu) jedina osoba, izuzimajui dete, sposobna za opa-zanje hevidljivih tehnolokih sredina (str. 33).

Ipak, umetnik je pre svega tvorac. U vezi s tim njegovim svojstvom je Makluanov ambivalentni stav prema podraavanju. S jedne strane, on mu suprotstav-Ija tvorenje: mehaniko saobraavanje, ne imaginativ-no tvorenje, vladae u umetnostima i naukama, u po-litici i pbrazovanju, sve do naeg vremena, kada su, posle pronalaska fotografije, pesnik i romansijer, kao i slikar, morali da obrate panju na one unutarnje gestove duha pomou kojih' ostvarujemo uvid i -u kojih ivorimo sebe i svoj svet. Tako je umetnost prela sa spoljnjeg saobraavanja ,na unutranfe tvo-renje. Umesto da opisuju svet saobraen ve pozna-tom nam svetu, umetnici su se latili prikazivanja stva-ralakog procesa kako bi publika sudelovala u nje-mu.

1 U Ratu i rniru u vetskom selu, medutim, Ma-kluan je neto blai: Od poetaka pismenosti pa sve do sada umetnost je uglavnom smatrana za predstav-Ijanje, neku vrstu saobraavanjd unutranje i spolja- sredirie. Primitivni oVek i poslepismeni ovek sla-u se da Je umetnost tvorenje i da utie na univer-zum (str. 92). Tu imamo posla s dve stvari. Prvo, Ma-kluan govori o istoriji umetnostij pokuavajui da je

o Gutenbergova galaksija, str. 318; Poznavanje optila, str. 247248; v. Rat i mir u svetskom selu, str. .177.


podeli na tradicionalnu modernu i tako prikrije, bar delimino, onu nedosiednost o kojoj je maloas bilo rei; nema potrebe dokazivati da on tu vie kri-votvori no to tvori. Drugo, Makluan nita manje ne krivotvori ni istoriju estetike, jer ve kod Aristotela teorija umetnikog podraavanja dobija obrt koji uka-zuje da je pesnik, na primer, s pravom nazvan podetes, tvorac. Kao to, u naelu, podraavanje nije nesaglas-no s predstavljanjem, tako ono nije nesaglasno ni s tvorenjem ili samoizraavanjem (ukljuujui prorica-nje). Fidija je, po Plotinu, vajao statuu Zevsovu ne prema nekom modelu ve prema njenoj formi u svom duhu.61

S druge sirane, Makluan ne samo preutno nego i izriito pristaje na umetnika kao podraavaoca i ume-tnost kao podrazavanje, to jedino svedoi o tome da je njegov pokuaj periodizacije istorije umetnosti neza-snovan i da je motivisan njegovom potrebom za zata-kavanjem protivrenosti u vlastitom pristupu. Ako umetnik tvori ive modele situacija koje jo nisu sa-zrele u drustvu uopte,62 onda on, kao vidovnjak, mo-ra imati podjednako ivu predodbu o njima, pa kada njihove modele tvori, on u stvari tu predodzbu podra-zava; a podraavajui tako, on tvori, jer, kako bi to Plotin rekao, dopunjuje prirodu tamo gde je ona manj-kava. Opet, govorei o igrama, Makluan pominje Ari-stotelovo shvatanje drame kao mimeze i retoriki se pita zar ono savreno ne vai za sve igre, ples i za-bavu (igre su, da se ne zaboravi, za Makluana umet-

61 V. Richard McKeon, Critioism and the Con-

cept of Iimtataon in Anfciquity, R. S. Crane (ed.), Critics and Criticism, Ancient and Modern, iifcago, 1952. 62

Poznavanje optita, str. 302.

30 Slobodan orevi

nike forme); tu on prihvata i mimezu kao puko pred-stavljanje jer da bi zabava igre bile prijatne, mo-raju prenositi kakav odjek svakodnevnog ivota. Jo izriitije, on kae i da , poput igara, umetnost... postala mimetiki odjek stare magije potpune uklju-enosti i donela olakanje od nje.63 Uslovno uzev, umet-niko tvoratvo je Makluan istakao definicijom ume-tnosti kao specijalistikih artefakata i antisredine, a podraavalatvo definicijom umetnosti kao izrade modela bilo anticipiranih ili ve postojeih situacija.6* Za Eliotovu pesniku tehniku, recimo, on kaie da je neposredna primena metoda populamog mreinog ko-la radio-cevi na oblikovanje i kontrolu znaenjskog na-boja.65

To je jedna razina Makluanovog izlaganja. Obra-timo sada painju ta on kaie na drugoj.

Od tehnologije se braniti? Pa mi smo ve navi-knuti na skladno delovanje umetnosti, ulnih kanala i optila, a ova poslednja i te kako blagotvorno delu-ju u smislu uobliavanja nae najintimnije samosve-sti66 A onda, predvianje tehnolokih promena i up-ravljanje njima nemoguni su jer te promene su, bra-te, sloieneP Kakva umetnost!? Imuniteta od dejstava

63 Isto, str. 295; 296; v. 342, gde govori o vaspostav-

ljianju glasovnog, slunog i mimetikog eveta, potisnutog tampanom rei. 64

Kontrablast(oderm), str. 32; Poznavanje optila, str. 31. 65

Kontrablast(oderm), str. 50.

32 Slobodan orevi

su to one: em mu daje nadahnuei gradu11 em ga, bome, zamenjuju.

Na osnovu ega? Pa na osnovu toga to tvore mo-dele situacija, to simuliraju (ili podraavaju),12 a to je hitria odlika umetnosti (bie da je i nauke}13. (Uzgred budi reeno, i same tehnologije su, kao ovekovi pro-duzeci, simulacije, odnosno ishod simuliranja; u tom smislu, kao produetak svesti, i umetnost je ishod si-muliranja ili simulacija svesfi.J74 A i na osnovu toga to je njihovo dejstvo ravno dejstvu umetnosti, ako ne i blagotvornije. Makluan veli: Tehnologije poinju da vrse funkciju umetnosti po tome to u nama bude svest o psihikim i drutvenim posledicama tehnologije. Pa dalje: S produavanjem samog zivcanog sistema kao nove sredine. sredine elektronskih obavetenja, po-stao je mogu nov stupanj kritike svesti. Takva kriti-ka svest u zapadnom svelu u vidu kritika ulnog ivota izraenog u nasim sredinama, i u vidu zapaanja razlika u njemu ranije je bila podruje jedino ume-tnikovo (perifernb podruje?). Najzad: Sada se Lako

71 Rat i mir u svetskom selu, str. 90: Takozvana ma-

sovina optila pruaju nova gradiva za umetnika, ald manj-ka razumevanje. Ko je, onda, kriv umetraiku to ihu na-pori ostaju periferni i slabaki? O uticaju novinske strane na simbolizam i nadrealizam v. Pomavanje optila, str. 272. Iz tog i slinih primera za delovanje tehnologije na umetnost sledi da ova moe, u najboljem sluaju, da bude kasno a ne blagovremeno upozorenje. 72

Da Makluan simuliranje d podraavanje upotreb-ljava kao sinonime potvruje i njegov opiis modemdh ui-la kao podraavalaca velike moi koji su potisnuli uio-Uikog nasitavnika {Kontrablast(oderm), str. 134].

73 Poznavanje optila^ str. 302, 303; Rat i mir u svet-

skom selu, str. 168169. 74

Poznavanje optila, str. 37, 300.


da videti da je jezik masovno optilo oduvek, ba kao to su nova optila novi iezici, od kojih svaki posedu-je vlastitu jedinstvenu gramatiku i estetske oblike.15 Po ovome bi se dalo zakljuiti da je svako optilo po-sebna umetnost, dli to sada nije vano. Vano je da se Makluan ne ali i da su razlike izmeu tehnologije i umetnosti, ako ih uopste ima^ neprimetne. Jer i ume-tnost, poput igara ili populamih umetnosti, i poput sredstava optenja, poseduje mo nametanja vlasti-tih pretpostavki dovoenjem Ijudske zajednice u nove odnose i poloaje.16 Ili: Sva nova optila, ukljuujui tampu, jesu umetnike forme, koje, poput , imaju mo nametanja vlastitih pretpostavki.11 Na je-dnom mestu u Kontrablast(odermu) on kae neto to bi se moglo protumaiti i kao nadmo tehnologije nad umetnou (na ta ukazuje i malopre pomenuti nov stupanj kritike svesti): Kao produeci naih tela, orua i tehnologiije daju nam nov oslonae i novu sna-gu opaarrja i akcije (str. 39). Pa ide i korak dalje nazivajui te produetke tehnolokom umetnou ili umetnou optenja.

Makluan govori i o delovanju pojedinih vidova te-hnoloke umetnosti. Mini-suknja, javlja se, primerice, kao antisredina, u stvari antisredinski gest, reprogra-mirajui na ulni ivot tako to mu daje plemenski obrazac taktilnosti i ukljuenosti.19 Moda (mini-suk-nja nije moda, ve povratak plemenskoj nonji) hita,

75 Isto, str. 31; Rai i mir u svetskom seiu, sfa\ 20;

Kontrablast(oderm), str. 84. 7 Poznavanfe optila, str. 31. 77 Kontrablast(oderm), str. 52. 78 Iistb, str. 53, 90. 79 Rat i mir u svetskom selu, str.T63, 164.

34 Sloboan, orevi

primerice, da popuni prazninu u naim ulima sivo-renu tehnolokim pomacima.m List iz 1800. godine ve je bio zbacio knjiki format s njegovog monopolisti-kog polozaja u obuavanju navikama opaanja i rasu-ivanja, primerice; a obrazac beskrajnotrane pro-izvodnje s pokretnog sloga nije imao premca u, pri-merice, oblikovanju amerikih navika opaanja.sl ta pak ine igre? One, primerice, simuliraju jednu situaciju posredstvom druge, i to pretvaranje itave radne sredine u mali model jeste sredstvo opazanja i kontrole pomou javnog obredaP- Ali uinak raunara je besprimeran. U Gutenbergovoj galaksiji Makluan ka-e: Menjanje naih ulnih odnosa, izazva.no pospolja-njivanjem naih ula, nije situacija pred kojom treba da budemo bespomoni. Sada se raunari mogu pro-gramirati za svaku mogunu vrstu ulnih odnosa. A mi onda moemo da tano oitamo kakve bi bile kulturne pretpostavke u umetnostima i naukama prouzroene iakvim novim posebnim odnosom kakav je proizvela TV, na primer (str. 220). Prava funkoija raunara je, u Ratu i miru u svetskom selu, programiranje i orke-striranje zemaljskih i galaktikih sredina i energija na harmonian nain. Vekovima je pomanjkanje sime-trije i proporcije u Svifn tim oblastima stvaralo neku vrstu univerzalnog stanja gra zbog nedostatka uzaja-mne povezanosti medu njima. S iskljuivo zemaljs-kog stanovita, programiranje sredine znai, pre sve-

80 Isto, str. 21. 81 Kontrablast(oderm), str. 75, 76. 82 Rat i mir u svetskom selu, str. 168169; v. Poznava-

nje optila, str. 303, a up. str. 302: Igre... prenose pozna-to iskustvo u nove forme, bacajui liznenadnu svetlost na mranu i mutnu stranu jstvari.


ga, neku vrstu konzole s koje e svetski termostaii da-vati svekolikom ulnom ivotu obrazac koji doprinosi ugodnosti i srei. Do sada je jedino umetniku bila pru-ena prilika da to najslabanije ini (str. 8990). Ono, pri tom e se neto i izgubiti, recimo dok ga jo imamo govor, ali dijalog koji e se voditi meu kulturama bie, dodaje Makluan, podjednako intiman kao privatan govor, a ipak potpuno e ga se otarasiti. Dijalog mini-sukanja? Neto slino, ali u zemaljskim ili galaktikim razmerama, jer re, kao skladite obave-tenja i oseanja, ve se povlai pred makroskopskom gestikulacijom (str. 9091). Na drugom mestu u is-toj knjizi Makluan zaokruuje apologiju raunara tvr-dei da se cele sredine mogu programirati prema ulnim preferencijama i potrebama itavih zajednica (str. 179).

Razonodno obeleje optila naglaenije je od od-govarajueg obeleja umetnosti. Izgleda da su ona naj-zabavnija u ranoj i poznoj fazi korienja. Dok je bio novo sokoalo, telefon je, kae Makluan, vise sluio za zabavu nego za optenje, a fonograf je danas za mno-ge igraka i uteha.u U Ratu i miru u svetskom selu veli da se nove tehnologije ne koriste u obrazovne svrhe pa ostaju iskljuivo na podruju razonode i igara (str. 149). No, kako je ve nagoveteno, i dulce je kod Mak-luana prerueno utile, jer, kaze, tampa, radio i tele-vizija takoe su stekli istu dimenziju razonode, ali, kae, u meuvremenu krajnja razonoda postaje

83 O bezgovOirnom Btanju i zastarelostli govora v. Pozna-

vanje optila, istr. 122; Kontrablast(oderm), str. 38, 117, a up. str. 13: U raunarsko doba govor se povlai pred ma-kroskopskom gestikulacijom ili ineposredim povezivanjem celokupmh kultura. 84

Poznavanje optila, str. 330, 339.

36 Sloboan orevi

glavni oblik vodenja poslova i politike}5 O katarti-koj razonodi igre ve je bilo rei. Makluan aiudira na katarsu napominjui da telefonistkinje presluavanje traka s gadostima kojima ih zasipaju neki korisnici njihovih usluga doivljavaju kao lekovitu razonodu i igru, to im pomae da sauvaju ravnoteu.*6 Najza-nimljiviji uput na tehnoloku katarsu je, meutim, ovaj: Trenutno i sveukupno opetovanje svih prolo-sti i svih procesa omoguuje nam da zapazimo funkci-ju tih veitih povrataka kao funkciju proiavanja i preiavanja, koja itavi svet preobraa u umetniko delo. Re je o ubrzavanju procesa preobraaja kao osobenosti elektrine tehnologije,a katarsa je prizvana upotrebom rei proisavanje i preiavanje, dak-le onih upravo termina na kojima poiva medicinsko, odnosno religijsko tumaenje aristotelovske katarseF

Poto je tehnologija primenjeno znanje, Makluan nastoji da utvrdi i paralelizam izmeu umetnosti i nauke. Jedno takvo skraenje u Poznavanju optila prosto bode oi: Kao antisredina, umetnost poslaje vie no ikad sredstvo za obuku iz opaanja i rasudiva-nja. Ona je, kao i uvek, smena i snobovska ako se nu-di kao potrodki artikal, a ne kao sredstvo za obuku iz opaanja. Prouavanje optild namah otvara vratni-ce opaanja

38 Slobodan ordevi

zameniti principom mozaika, koji takoe omoguuje diskontinuitet i beskrajnu raznovrsnostm, pa e se u POznavanju optila pozivati na nelikovne, mozaike strukture moderne umetnosti, poput onih moderne fi-zike i obrazaca elektrinog obavetavanja (str. 404).

Posle svih tih paralelizama, bolje rei identifika-cija, ne udi me to Makluan identifikuje sebe kao naunika (i to prirodnog, jer upotrebljava re soientist, a ne, recimo, scholar) i govori o svojoj klinikoj ne-pristrasnosti90. V stvari, on smatra da su njegova izu-avanja poeci nove nauke o oveku i tehnologiji.91 V jednom irem zahvatu kae da je antropolog stru-njak za kulture kao umetnike forme, a prouavalac sredstava veze strunjak za optila kao umetnike forme91 (po svoj prilici bi se taj metod definisa-nja mogao protegnuti na itavo, .podruje drutve-nih nauka). Gromopucatelna reenica kojom se za-vrsava Kontrablast(oderm) Kula od slonovae postaje kontrolna kula navigacije oveanstva (str. 143)93 ne ostavlja mnogo sumnje u pogledu toga ko

89 Mehanika nevesta, str. 34, a up. tr. 80: 0 tOm

umetnikom otkiiu za postizanje bogate implikacije us-kralvanjem sdntaktike veze A. N. Vajthed... kae da predstavlja jedan od principa moderne fiMke. Prema jed-noj Makluanovoj definiciji, mozialik je svet meuprostora, gde se maksiimalna energija prenosli preko tdh prazndna. inii se da je galaksdja sfaonim za mozaik (v. Stern, Razgovori s Makluanom, S'tr. 57).

90 Stem, RazgOvori s Makluanom, isfcr. 56.

91 Rat i mir u svetskom selu, str. 186.

92 Kontrablast(oderm), str. 64.

93 Up. Poznavanje optila, str 106: Da bi spreiio pre-

komerne tete u drutvu, umetnik sada tei da iz kule od slonovae pree u kontrolnu kulu drutva.


e zaposesti taj toranj. Zato bi inae Makluan jasno i glasno upuivao na nove umetnike, odnosno nove umetnosti?94 Uostalom, uzajamno zamenjivanje i izjed-naavanje nauke, tehnologije umetnosti u skladu je s njegovim hilijastikim opisom dvadesetog veka kao poslepismenog, posletiskovnog, postistorijskog, elekt-ronskog doba, u kome je svet... postao raunar, elek-trini mozak95 i kada zamenjivanje svakog predmeta znanja svakim drugim postaje moguno, mada je ono, ruku na srce, nekako udno jer za prouavanje jedino preostaju sama optila kao forme, kao oblici to vaz-da stvaraju nove pretpostavke, pa otud i nove cilje-ve96.

94 Kontrablast(oderm), str. 33: Optila nisu igrake...

Ona se mogu poveriti samo noviim umetnicima, su umetodike forme, to jest novi naini opaanja, nove sonde u svet, ptoput novdh vrsta. Evoluoija kao proces premesti-la ise iz biologije u tehnologiju. Up. str. 93: No dok se knjiga ne sagleda kao veoma specijalizovana forma umet-noati i tehnologije, mi se danas ne moemo snai meu riovdm umetraostdma i novim optilittia. Up. i str. 55: Bu-dui gospOdari tehnolog'ije morae da budu vedrd i inte-iligentni. Maina lakJo zagospodaraje mrgodniima i tupima. Kontrasta radi, na str. 247 Poznavanja optila Makluan po-minje tradicionalne umetnositi (pridev je grekom izos-tavljen u srpskohrvatkom prevodu).

95 Gutenbergova galaksija, str. 44.

96 Stern, Makluan. vru i htadan, str. 159. Up. Kon-

trablast(oderm), str. 135; Da, raniije zanimanje za predme-te moramo zamemiti zanimanjem za optila. To je logian odgovor na dnjenicu da su optila samima sobom zame-nila stailijd svet. A mnogo godina ranije Malduan je rekao: Ima neka vrsita zanosu sline logiike sna u protezanju metoda i istavova jedne sfere akcije na drugu. N0 je li ona u (skladu s oiljevlima svesnog, pa ak i daljeg posto-janja?

40 Stobodan orevi

No Makluan je estetizovao tehnologiju da bi. se sam njome mogao baviti. Kaze da je njegovo zanima-nje za optila nastavak i posledica njegovog prouava-nja knjievnosti, da se pre toga gadio svega sem naj-rusovskijeg, da je onda usvojio pristup stvarnosti ko-ji je naao kod umetnika dvadesetog veka, da lino ne gleda blagonaklono na sadanju usmerenost kulture ka primitivnome, dabi se rado vratio knjievnim prou-avanjima kada biimao ko da ga zameni u analizi op-tila, da je ta analiza mnogo uzbudljivija od proua-vanja knjievnosti prosto zato to utie na toliko vi-se Ijudi. Pa dodaje: Jedno merilo vanosti ma ega jeste: na koga to utie. V nae vreme izumeli smo na-ine kojima postizemo da najtriaviji dogaaj utie na svakog.91 Naravno, on ne proputa da se prikae i kao apologet poezije, kao ovek koji j'e brio postao sves-tan da knjievnost ima mnogo neprijatelja, koji je opredeljen za knjievnost i knjievnu tradiciju a za-poslen prouavanjem novih sredina, koje prete da rastoe itav knjievni modalitet, itave tradicije knji-evnog dostignua... 98 A kakav je ishod tog proua-vanja? Jedna ne srameljiva nego izravno defetistika odbrana poezije, izvedena krijumarskim metodom es-tetizacije tehnologije. Tu je ehu Makluan platio da bi iz srazmerne negtasovitoti univerzitetskog profesora te knjievnog kritiara i teoretiara iziao tretavu svetsku estradu.

Umetnost-kao-sonda je opstanak,99 kae Maral Makluan, ponovo se sluei jednom tehnolokom meta-

97 Stern, Razgovom s Makluanom, str. 50, 54, 57, 58.

9* , str. 54, 57. 99

Stern, Makluan vru i hladan, str. 285.

Vmetniki aiibi Marala Makluana 41

forom da bi verbalno orkestrirao umetnost i tehnolo-giju, i prihvata, bez roptanja, pa i bez trunke sumnje, mozda ironinu sugestiju da on nije ni knjievni kri-tiar, ni sociolog, ni istoriar nego pesnik.m A u stvari je prebeglica, uprkos naporu da izbrie granicu izmeu umetnosti i tehnologije.

Muzaik je dao za elektrini moza(i)k.

Slobodan OREVI

100 Stem, Razgovori s Makluanom, str. 58.

I

MAKLUANOVA GALAKSIJA

i

i

Re galaksija zbilja izraava jednovremeno

meiidelovanje inilaca koji uopte nisu u neposrenoj

vezi. Upravo taj obrazac medudelovanja je i sutina elektronskog ubrzavanja i,

takoe, antiteza staroj, mehamkoj povezanosti, koja

je vekovima vaila za racionalnost.

Maral Makluan

RIARD KOSTELANEC MARAL MAKLUAN PRVOSVETENIK

ELEKTRONSKOG SELA

Premda dolazi u red najpriznatijih i najspornijih savremenih intelektualaca, Maral Makluan poseduje malo onih spoljnih obeleja koja su obino svojstvena prorooima. Lik tog visokog, mravog, sredovenog, glatko dzbrijanog i prosedog oveka tako je neznatno osoben da se teko da naslutdti kakva bi to mogla biti linost, pa ak i tano se opomenuti njegova izgleda; njegove fotografije retko ostavljaju utisak da je po-sredi isti ovek. Po struoi je profesor engleskog na Ko-ledu Sent Majkl, katolikoj jedinici Torontskog uni-verziteta; i sem seminara za postdiplomce o Opte-nju, teajevi koje tu godinama dri spadaju u kla-sine obroke iz moderne knjievnosti i kritike. Kada sam ga, poetkom 1966, posetio na tom univerzitetu, jo ne bee ba dziao na glas na sopstvenom tlu, jer samo je nekoMeina njegovih studenata, izgleda, poznavala iste one knjige koje tada ve behu uzbudile toliko ljudi van Toronta. Iako je nedavno bio kupio nekoliko no-vih odela, po odei se jedva razlikovao od svojih kole-ga na undverzitetu; a svoj naglasak vde duguje aka-demskoj mrei u Amerioi negoli bilo kojem posebnom podraju. Kua mu i porodina kola poprilino nali-

48 Riard Kostelanec

kuju na sve ostale kuce i kola u njegovu ulinom bloku u Torontu. U njegovu kabinetu opasanom redo-vima knjiga - koji je smeten u jednoj staroj , neu-padljivoj, tronoj zgradi; na ivdci . kolekog kruga vlada profesorski nered; taj se kabinet razlikuje od drugih uenjakih radionica po tome to u pregratku s tri strane okruenom policama s knjigama, koje seu od poda do tavanice, sedi lepukasta sedokosa se-kretarica; ona mu obrauje potu, kuca ogromnu pre-pisku sa spoljndm svetom, nadgleda kartoteku d prima neizmeran broj telefonskdh poziva sa sijaset zahteva za dranje predavanja, pisanje lanaka, uestvovanje na simpoziondma, prisustvovanje ovom ili onom dogaaju, davanje intervjua i ispravljanje greaka onih koji su ga ve dmtervjuisali.

Profesor Herbert (ovo ime se retko upotrebljava) Maral Makluan opti sa sarim svetom prvenstveno po-mou knjige; dva njegova glavna dela Gutenbergova galaksija (1962) i Poznavanje optila (1964), oba posve-ena delovanju sredstava optenja stekla su obo-avaoce ija nas raznovrsnost do krajnosti zapanjuje. Nekoliko glavnih amerikih korporacija uputilo mu je poziv da govord njdhovim vrhovndm dzvrnioima; to su uinili i dzdaval najveih amerakih magazina, ruko-vodioci elektronskih optdla, kao d koleki nastavnici iz Udruenja za moderne jezike, izmeu razndh drugih organdzaoija. U leto 1965. godine, kompozitor Don Kejd, meu ostalim istaknutdm ljudima, krenuo je na hodoae u Toronto osobito zato da bi razgovarao s Makluanom; a naredne godine. Vdlijam Jovanovi, pred-sednik izdavake kue Harcourt, Brace & World, pre-duzeo je dsto putovanje kako bi prddobio Makluana da zajedno s njim napie jednu studiju o Budunosti knji-ge. Slavni mladi pijanist i kompozitor Glen Guld, koji

Prvosvetenik elektronskog sela 49

takoe ivi u Torontu, esto vodi telefonske razgovore s Makluanom, a njegovi nedavnd lanci i izjave otkri-vaju Makluanov uticaj. U Institutu za izuavanje nena-silja, koji je nedavno osnovala Doana Baes, omiljena tiva su, pria se, Gandi, Toro, Makluan, itd. I tako dalje, i tako dalje. Piui u nedeljniku The New Yor-ker, umetnikd kritiar Harold Rozenberg posvedoio je da Optila spadaju u onaj iroM kanal kulturne kritike dvadesetog veka kojd obuhvata pisce kao to su T. S. Eliot, Osvald pengler, D. H. Lorens, F. R. Livis, Devid Risman i Hana Arent. tavie, torontski prorok zasjao je dvaput i na javnim optdlima, izaz-vavi silnu panju kako krajem 1965, tako i poetkom 1967. godiine, kao i zanimanje koje otada ne prestaje; samo dve njegove glavne knjige dovoljne su da deset-leima zaokupljaju svakojake umove.

Ono po emu se Makluan razlikuje od drugih kul-turndh proroka novijeg vremena jete raznovrsnost oduevljene publike koju su njegove ideje privukle. Njegovu se delu neizmerno diive ne samo nekoliki gla-siti dzvrnici na polju oglaavanja d poslovni ljudi nego d uenjaci, umetniici, prosvetni radnici, arhitekti, izda-vai i kritiari, pored mnotva studenata (moda zatO to njegove knjige definiu jednu stvarnost koju onii opaaju, a koju ipak njihovd nastavnici d roditelji ne mogu sagledatd). Kao to crpe znanje nagomilano u mnogim disoiplinama, tako Makluan stvara i jednu intelektualnu smesu dovoljno sazvunu i raznovrsnu da bli uticala na poslenike u brojnim oblastima. Poto su isprva njegove velike knjige jedva i bile oglaavane, pa su ak i Optila prola gotovo nezapaena u glavnim prikaaivakdm glasilima, taj oduevljeni odziv neiizbe-no je bio posledica usmenog prenoenja miljenja. Makluan je morao ostaviti jak utisak na sve itaoce,

50 Riard Kostelanec

a oni su, to je znaajnije, morali preporuivatd nje-govo delo svim svojim prijateljima; za jednog knjiara u Njujorku, kupci tih knjiga behu svet koji nikada ranije nismo viali. Poto se Makluan slui mnogim reoima na veoma osobit nain, pa ak i popularie nekoliko epigrama koje je sam sainio na primer, optilo je poruka, kao i votilo raznoliko dejstvo njegova deia nagovetava da e se, moda, razgovor kojd zadire u razne specijalnosti, obino sputan isklju-ivim argonima, uskoro voditi na zajednikom mak-luanovskom jeziku.

Makluanov popularan uspeh mora nas zauditi iz jo jednog razloga u njegovim knjigama malo je one Mmunade od koje se obino sastoje sooiologije s naj-boljom proom. Kao to e svak otkriti im otvori ko-rice, Optila i Galaksija uasno su teki za itanje nespretno pisani, esto protivreni, nastranog ustroj-stva, li uz to prekrdveni autorovim osobendm argonom. Makluan nas izvetava da mu je jedan od urednika Optila zaprepaeno saoptio: Vaa graa je sedam-deset i pet posto nova. Dobra knjdga ne moe biti vie od deset posto nova. ak i iskusni itaoci doktori filozofdje i knjdevni kritiari, na primer priznaju da im je teko da iitaju Makluana, mada istrajan na-por obino biva nagraen. Jedno objanjenje za nje-govu stilsku aljkavost i putanje sebi na volju sastoji se u tome to svi njegovi spisi nastaju, u stvari, ifeao diktat, bilo sekretarici ili supruzd; a on nije voljan da prerauje, jer, kako sam objanjava, sklon sam doda-vanju, pa se cela stvar otrgne iz ruku. tavie, neki njegovi uvidi toliko su originalni da se ne dadu odmah pojmiti; a neki odeljci, zbilja, mogu zauvek ostati ne-razjanjeni. Jasno pisanje najveim delom svedoi o


tome da se ne vri nikakvo istraivanje, glasi Maklua-nova racionalizacija. Jasna proza ukazuje na odsustvo misld.

U prvi mah , osnovne teme ovih kinjiga izgledaju nedokuljive, jer pojmovi u njima esto su isto tako nepoznati kao i jezik; ali posle drugog (a moda i tre-eg) pokuaja, ideje- odista bivaju sasvim pristupane. Objanjavajui evoluciju istorije oveanstva, Makluan pristaje uz stanovite koje jedino moemo nazvati teh-nolokim determinizmom. Naime, dok Karl Marks i drugi ekonomsiki deterministi tvrde da ekonomska or-ganizacija drutva uobliava svaki znaajan vid nje-gova ivota, Makluan smatra da glavni uticaj vre pre-sudni tehnoloki pronalasci. Da bi opravdao svoj isto-riografski metod, Makluan se stalno poziva na , recimo, delo akademskog istoriara Lina Vajta-Mlaeg, u i-joj se Srednjovekovnoj tehnologiji i drutvenoj pro-meni (1962) iznosi tvrdnja da je srednji vek tvorevina triju novina stremena, potkovice s klinovima i aj-ma. Zahvaljujui stremenu, vojnik pod tekim oklo-pom mogao je usesti na ubojnog konja; potkovica i am omoguili su delotvornije obdelavanje zemlje i, otud, feudalni sistem organizovane zemljoradnje, koji je, opet, snosio trokove za vojnikovu bolju naorua-nost.

Razvijajui ovaj uvid u presudan upliv tehnologi-je, Makluan se usredsreuje na ulogu sredstava opte-nja, poto pristaje uz naelo obavetajnog tehnolo-kog determinizma. Prema njegovoj tezi, glavna tehno-logija optenja u jednom drutvu deluje kao odreuju-i inilac na sve to je u tom drutvu znaajno ne samo na politiku i ekonomiku nego i na to kako um tipinog pojedinca opaa i objanjava ono to doiv-Ijuje. Korolarijum ove teze je da smena sredstava oba-

52 Riard Kostelanec

vetavanja zainje nedvosmislene i iroke drutvene i psiholoke promene. On u Gutenbergovoj galaksiji tvrdi da je pronalazak pokretnih slova presudno uobli-io kulturu Zapadne Evrope od 1500. do 1900. godine. Prvo, masovna proizvodnja mehaniokim tiskom pod-stakla je nacionaldzam, jer je omoguavala vee i jed-noobraznije irenje tampanih stvari no to je to bio sluaj s porukama pisanim rukom. Drugo, linearne forme tiska uticale su na to da muzika odbaci struk-turu ponavljanja, kao u Grgurovom pojanju, zarad strukture linearnog razvoja, kao u klasinoj simfoniji. Isto tako, tisak je temeljito preuobliio oseajnost Za-padnjaka; jer dok je srednjovekovni ovek video do-ivljaj kao niz pojedinanih entiteta zbirku odvo-jenih delova i svoju sredinu asimilovao prvenstve-no uhom , tipini ovek renesansa naglaavao je oko i video ivot onako kao to je video tisak kao je-dno neprekidno trajanje, esto s uzronim odnosima. Makluan ak smatra da je tdsak omoguio protestant-stvo, jer je tampana knjdga, pruajui ljudima mo-gunost da razmiljaju u osami, podsticala otkrivenje pojedinoa. Napokon, sve forme mehanizacije izviru iz pokretnih slova, jer slog je bog svih maina.

U Poznavanju optila, nastavku Galaksije, Maklu-an tvrdi da elektronske tehnologije optenja tele-graf, radio, televizija, filmovi, telefoni, raunari na slian naoin preuobliuju civilizaciju i oseajnost u dvadesetom stoleu. Dok je ovek iz doba tiska likov-no opaao jednu po jednu stvar u uzastopnom nizu poput reda tiskanih slova savremeni ovek je iz-loen dejstvu mnogih sila optenja u isti mah, kadikad ne samo posredstvom jednog ula. Protivstavite, na primer, nain na koji veina nas ita kakvu knjigu i nain na koji gledamo u neki savremeni list (proizvod


telegrafskih agencija). U sluaju ovog drugog, mi ne poinjemo da itamo jedan izvetaj da bismo ga pro-itali do kraja, pa zatim zapoeli drugi. Mi, pre, e-tamo pogledom po stranicama, asimilujui jednu is-prekidanu zbirku naslova, podnaslova, poetnih ode-ljaka i slika. Ljudi u stvari ne itaju novine, izjav-ljuje Makluan. Ulaze u njih svakog jutra kao u toplu kadu. Forma emisije novosti na televiziji na slian je nain segmentovana, a nije sledovna nju pre i-ni niz trenjutaka negoli pripovedno izlaganje dogaa-ja; moderni filmovi poput onih Federika Felmija ne-povezaniji su od romana devetnaestog veka ili od ro-manesknih filmova kao to je Tano u podne. Slino tome, struktura savremene muzike, ptesa i knjievnosti odlikuje se veom isprekidanou no to je to bio slu-aj s ranijim delima u tim umetnostima Stravinski prema ajkovskom ima se kao muzika Bitlsa prema muzici Frenka Sinatre; vatuzi i frug imaju se prema valceru kao Mers Kaningem i modernistiki ples pre-ma tradicionalnom pripovednom baletu.

tavie, elektronska optila zainju sveobuhvatne, promene u rasporedu oulne svesti u onome to Mak-luan naziva ulnim odnosima. Kakva slika ili knji-ga doima nas se samo putem jednog oula ula vida; nasuprot tome, filmovi i televizija pogaaju nas ne samo putem oka nego i putem uha. Nova optila nas obuhvataju, traeoi da uestvujemo, prenosei nas iz doba Mfcovnog u doba slunog i opipnog. Makluan dri da takav vieulni ivot dovodi do povratka na-glasku primitivnog oveka na ulo dodira, koje smatra glavnim ulom, jer se u njemu stiu sva ula; i ne samo da je televizijska slika, projektovana iza ekrana, opipnija od filmske, ve i televdzija u boji, prema Mak-luanovoj analizi, ostvaruje veu opipnost od crno-bele.

54 Riard Kostelanec

Politiki uzev, nova optila, u njegovim oima, preo-braavaju svet u svefsko selo, gde se svi krajevi Zemlje nalaze u neposrednom meusobnom dodiru, i podstiu preuplemenjivanje ovekova ivota. Svaka gostionica na autoputu sa svojim televizijskim pri-jemnikom, novinama i magazinom podjednako je kosmopolitska kao to su to Njujork ili Pariz.

U svojoj zamanoj shemi istorije bveamstva Mak-luan vidi etiiri velike faze, a svaku od njih odreuje pretenost posebne tehnologije obavetavanja:

(1) potpuno usmen, prepismen plemenski poredak; (2) ifrovanje pomou pisma, koje je otpoelo posle Homera u staroj Heladi i trajalo dve hiljade godina; (3) doba tiska, priblino od 1500. do 1900. godine; i (4) doba elefktronskih optila, od 1900. do danas. To je, otprilike, jedna dijalektika shema u kojoj dve prve ere predstavljaju tezu, razdoblje tiska antitezu, a da-nanje elektronsko doba sintezu, gde nailazimo na po-navljanje mnogih pojava iz kulture pre tiska; a kad iznosi opaske koje se odnose na sadanjost i budu-nost, Makluan neprestano koristi crte svojstvene na-rodima iz doba pre tiska, ako ne i pre pismenosti. Kao dijalektika forma, ova shema istorijskog razvoja ana-logna je klasinom marksizmu; kao i Marks, u ijem je Kapitalu prikazan nastanak kapitalizma, Makluan naj-autoritativnije pie ne o predstojeoj utopiji, ve o prelasku s teze na antitezu o nastankiu kulture tis-ka. Kanadski pisac Derald Tafe, u jednoj od vispre-nijih negativnih kritika, otkriva srednjovekovniku, katoldku, korporativistiku sklonost . . . U srednjem veku nalazi on [Makluan] svoj duhovni dom. Iz vre-mena sv. Tome Akvinskog skae u elektronsko doba kao da stolea izmeu njih nisu nita rugo do nepri-jatan san. Makluan je potvrdio ovaj zakljuak kada


je na nekom simpozionu, u jednoj od svojih retkih vrednOsnih izjava o kulturi, rekao sledee: Sada se vraamo onome to bih eleo da smatram moda bo-ljom orijentacijom.

Prema jednoj od pretpostavki koje proimaju Makluanovu misao, umetnost u krajnjoj liniji praistie iz umetnosti to e rei da ba kao to na umetni-ke dublje utie umetnost koju vide negoli njihovo neu-metniko iskustvo, tako se i nove ideje o oveku i nje-govoj sredini razvijaju iz ranijih ideja, kao i, dakako, iz sveeg pristupa novim pojavama u ljudskom iskus-tvu. Ono to vai za druge moe se priimeniti i na sa-mog Makluana; jer gledajui unazad, njegove glavne ideje nisu tako Originalne kao to se to isprva moda inilo mnogim itaocima. Ono to imam da kaem ve-inom potie iz druge ruke, priznao je jednom Mak-luan s nepotrebnom skromnou, ali je iz ezo-terinih izvora. Od tih kladenaca on ukazuje pove-renje delima kao to su knjiga Lina Vajta o srednjem veku, Harolda Inisa o Predrasudi optenja (1951), koja nemilosrdno razjanjava odluujui uticaj obavetajne tehnologije; knjiga E. H. Gombria Umetnost i iluzija (1960), u kojoj je na osobito tanan nain izloena teza da umetnost u krajnjoj liniji proistie iz umetnosti, knjiga Sigfrida Gidiona Profesor, vreme i arhitektura (1941), studija o iz osnova drukijoj prirodi savremene oseajnosti; knjiga Doroti Li Sloboda i kultura (1959), koja u liniji nalazi ustrojavajue naelo Zapada; knji-ga E. S. Karpentera Eskim (1959), u kojoj je u glav-nim crtama prikazana ulna svest naroda iz doba pre pismenosti; knjiga H. D. ejtora Od pisma do tiska (1945) i Erika A. Havloka Uvod u Platona (1963) u obema su tanano istraene sve one dimenzije jedne istorijske, kulturne promene; kao i knjiga Lasla Mo-

56 Riard Kostelanec

holj-Naa Pogled u pokretu (1947), koja nagovetava da, naroito, savremene forme izraavanja ukljuuju gledaoca u kinetike, vieulne doivljaje. Na osnovu svih tih izvora, kao i mnogih drugih, Makluan je uob-liio vlastitu misao, koja je , opet, imala i imae og-romnog dejstva na miljenje drugih ljudi.

Makluanovo razmatranje svih elektronskih optila ponaosob ide mnogo dalje od prethodnih opaski ozbilj-nih kriitiara, koji se veinom ale na njihovu sadr-inu, obino obrazlauoi da bi , recimo, doprinos tele-vizije kulturi bio vei kad bi ona ee vrila pametnu obradu vie pametnih tema. Makluan nam, umesto toga, predlae da vie razmiljamo o prirodi i formi novih optila i, drel se te svoje sklonosti, daje nam jedan epigram - Optilo je poruka koji znai nekoliko stvari. Taj izraz najpre magovetava da sva-ko optilo stvara publiiku ija je ljubav prema njemu vea od zanimania za njegovu sadrinu. Naime, samo televizijsko optilo postaje prevashodnd predmet za-nimanja pri gledanju televizije; jer ba kao to neki ljudi vole da oitaju radi uivanja u doivljaju tiska, a nekolidina nalazi veliko zadovoljstvo u tome da ma s kime govori telefonom, tako isto drugi vole televi-ziju prvenstveno zbog toga to u njoj nalaze spoj ki-netikog ekrana i odgovarajueg zvuka. Drugo, poru-ka jednog optila obuhvata sve ono u zapadnoj kul-turi na ta je to optilo imalo upliva. Poruka film-skog optila je poruka prelaska s lineamih veza na konfiguracije. Tree, taj aforizam nagovetava da sa-mo optilo njegova unutarnja forma odreuje vlastite grandce i moguonosti za saoptavanje sadrine. Jedno optilo izaziva izvestan doivljaj bolje od dru-gog. Ameriki ragbi, na primer, vazda je upeatljiviji na televiziji negoli na radiju ili na novinskom stup-


cu; loa ragbi-utakmica na televizijd obino je zanim-ljivija od velike igre na radiju (ukoliko oveka senti-mentalno ne zanima sudbina odreene momadi). Sa-sluanja u Ujedinjeriim naoijama, nasuprot tome, ve-inom su manje dosadna u novinama negoli na tele-vdziji. Makluan listie da svako optilo poseduje, izgle-da, skriven mehanizam ukusa koji nekim stilovima, predmetima i doivljajima ide na ruku, a neke druge odbacuje.

Da bi opisao te mehanizme, on izumeva pribline kategorije vme i hladno, koje daju grubu analizu triju presudnih dimenzija prirode orua veze, kak-voe ulnog doivljaja koji ono saoptava, i uzajamnog dejstva tog oraa i ovekova odziva. Vrue optilo ili doivljaj su visokoodreeni, odnosno priroda im je veoma individualizovana, visokovemi su prvobitnom modelu i pmaju znatnu koliinu podrobnih obave-tenja. Hladno optilo odlikuje se niskom odreeno-u, niskom vernou i niskim stupnjem obavetavanja; stoga ono iziskuje nee publike radi upotpunjavanja saoptenja. Primeri koje daje sami Makluan doprino-se razjanjavanju ove razlike. Karikatura je ,niske' od reenosti, prosto zato to prua vrlo mali broj poda-taka. Radio je, obino, vme optilo; tisak, fotografi-ja, film i slike u sutini su vrua optila. Svako vrue optilo omoguuje manje sudelovanje negoli hladno, kao to kakvo predavanje doprinosi manjem ueu negoli kakav seminar, a knjiga manje negoli dijalog. Televizija je hladnija od fdlmova, jer gmba slika koju obrazuju taokice rasporeene prema nekom obrascu, poput one karikatura, iziskuje ivlje, sudelnije posma-tranje negoli fotografski snimci na fihnu. Te nesreno krtene termine vrue d hladno Makluan pri-menjuje i na doivljaje i ljude, pa tvrdi, spajajui sve

58 Riard Kostelanec

one niti razMke koju podvlai, da vrue optilo daje prednost izvoau veoma individualizovane spoljano-sti, dok hladna optila pretpostavljaju takvoj osobi ov-lane, hladnije ljude. Prema tome , upravo kao to je optilu radija potreban vrlo idiosinkratian glas, ko-ji se odmah moe prepoznati setimo se Din eperd ili Vestbruka Van Vuriza televdzija daje prednost ljudima tako niske odreenosti da izgledaju sasvim obini; time se, moda, objanjava vei televizijski uspeh neupadljivih linosti kao to su Ed Salivan i Doni Karson. Nije sluajno senator Dozef Makarti tako kratko odrao posle svog prelaska na televiziju, zapisao je Makluan u Optilima. Te-levizija je hladno optilo. Ona ne prihvata vrue li-kove kao to su senator Makarti i svet iz vruih op-tila. Da je televizija biia rasprostranjena za vreme Hitlerove vladavine, njega bi brzo nestalo. A nedavno je dodaO sledee: Za svakog onog koji svojim izgle-dom odaje elju da bude izabran najbolje je da se ne pojavljuje na televiziji. Ako je Pjer Trido veliki te-levizdjski lik u politioi, to je zato to je ravnoduan prema politikoj vlasti.

U svojim primedbama o obinim pojavama Mak-luan ispoljava najprepadniju sposobnost da opazi ono to ostaje skriveno od drugih da, doslovno, uini nevidljivo vddljivim. Po pravilu, veli on, ja uvek traim ono na ta se drugi ne osvru, pa Optila, na primer, sadre, izmeu ostalog, neke izvanredno pod-sticajne primedbe o manje razmatraHim oblioima op-tenja telefonima, pisaim strojevima, prostorima koji obrazuju sistematski povezane celine, odei, igra'-ma, asovnicima itd. dok Makluanove neobicne kri-tike neprestano nagovetavaju da valja prerazmotriti poznate nam pojmove i probleme. Njegova intelektu-


alna oraginalnost velikim delom potie i jedne izra-zito severnoamerike spremnosti za prekoraivanje konvencionalnih mea i prodiranje u kakvu nepozna-tu oblast, gde predstave i opaanja izgledaju ludi pre no to budu priznati za tane. Njegove ideje nisu ni tako jednostavno ni tako skromno izloene kao to bi to ovaj saetak mogao nagovestiti, jer Makluan vi-e veruje u sondiranje i preterivanje vrenje ot-kria kao i u podizanje tekue kritike rasprave na vii stupanj uvida i tananosti, negoli u davanje ko-nanih definicija. Otud e on u javnim razgovorima retko braniti bilo koji svoj iskaz kao apsolutno taan, premda e objasniti kako je do njega doao. Ja se niti slaem niti ne slaem s bilo ime to izjavljujem glasi njemu svojstveno obrazloenje. Za mene, ka-e jedan njegov stari prijatelj, Maralu je najslimji Ezra Paund genije rei, izraza i uvida, neprestani Msac, aM ne i je koji skae s predmeta na pred-met, uzima ovo odavde a ono ddande, odbacuje gole-me ideje krepkim reima, pada u protivrenosti be uzbuenja, previa svakodnevne trice i kuine, ali ot-kriva zamanije sile.

U razgovoru ili na pozornioi Makluan ostavlja uti-sak da opsenarski dolazi do uvida, poglavito stoga to crpui ideje iz jedne oblasti i primenjujuoi ih na dru-gu uspostavlja spektakularne, nepoznate veze, i to proceMvanjem raznovrsniih obavetenja kroz nekoMka obuhvatna sita interpretativnih shema proizvodi ogro-man broj izazovnih opaski. Oba ta metoda za ostva-renje uvida zahtevaju da mu pamenje bude isto tako ogromno kao to mu je to radoznalost, a da u glavi ima izvanredan mehanizam za mukanje. Vie zainte-resovan za sMnosti negoM za razMke, on esto uzdie kakvu nategnutu analogiju do veMajnog uoptenja; a

60 Riard Kostelanec

poto veli da se slui jezikom kao sondom, osobito uiva u tome da naglaava stvari, ako ne i da opsenar-ski dolazi do istine, posredstvom neke dgre rei: No-vo je rodilo novac, Slog je bog, Optilo je potriru-ka; ono nas revnosno lema. Makluan voli komine aforizme, kao to je , na primer, ovaj: Novac je siro-mahova kreditna karta. Neka opaanja mogu se bra-niti znatno vie od drugih mnoga su, zbilja, oigle-dno smena a gotovo sve njegove originalne tvrd-nje su sporne; stoga .njegove knjige iziskuju od sva-kog oitaoca da uestvuje u njima, kako bi odvojio i-to od kukolja. Pojmovi su, ptiiznaje Makluan, ne-to privremeno to slui za poimanje stvarnosti; vred-nost im se sastoji u tome to omoguuju njeno zah-vatanje. Makluanovskim jezikom reeno, njegove knji-ge pruaju hladni doivljaj u vruem optilu, iako je sami Makluan bez sumnje sve drugo samo ne raspalji-va osoba. Tipino itaoevo bodovanje Poznavanja op-tila moglo M pokazati da otprlilike polovinu te knjige ine sjajnd uvidi; jednu etvrtinu, sugestivne hipoteze; drugu etvrtinu, besmislice. Kad se uzmu u obzir ci-ljevi i originalnost pomenutog dela, ovi postoci teko da su nepovoljni; uvid italac obino plaa dozom ba-ljezganja. Ako je tu i tamo poneto bezvezno, glasi prorokova racionalizaoija, na to ne treba davati ni pet para.

Sve njegove knjige su nekonvencionalno pisane, ako ne i bezono pronalazake po ustrojstvu; jer ne samo to je Maikluan sklon jeclnoj posebnoj upotrebi ezoterinih rei i obeshrabrujue ovlanom odnosu prema poznatim reima, nego se i kloni tradicional-nog stila izlaganja svojstvenog profesoru engleskog je-zika uvoda, razvoja, razrade, i zakljuka. Umesto toga, njegove knjige oponaaju segmentovanu struk-


turu modernih optila, poto on naginje davanju ni-za analitikih isikaza, od kojih nijedan ne postaje izri-ito obuhvatna teza, iako svi pristupaju istoj skUpini pojava polazei iz razliitih uglova ili od razliitih pri-mera. Ti iskazi pretvaraju se u niz egzegetskih glosa uz kakvo tajanstveno biblijsko tivo, a ba tako , po arfalogiji, Malkluan posmatra novi elektronski svet kao konanu, ali tajnovitu stvarnost. Ja prihvatam optila, uzgred je jednom priMkom primetio, kao to prihvatam vaseljenu. Svoje knjige sastavlja od poglavlja jednake teine, rasporeenih pohiproizvolj-no; a ona ne razvijaju neko obrazloenje, ve posred-stvom slinih uvida slue kao ukrasi glavnim temama. Ta poglavlja uobliuje putem slino nepovezanog ra-sporeda odeljaka; jer ona, tipino, zapoinju kakvim posrednim primerom, zavravaju kakvom digresijom i predstavljaju zbirku glosa. Mada jedan odeljak e-sto moe sadrati posebnu reenicu u kojoj se iznoi njegova tema, pravi mu je smisao obino pokopan u tivu. Ukratko, umesto da nezaobilazno izloi ono to hoe da kae, Makluan tka jedan mozaik znaenja, gde svaki deli, u razliStOj meri idoprinosi uobliavanju njegovih tema.

To znai da se njegove knjige ne moraju nuno itati od poetka do kraja to je istarinska navika oveka tiska. Dodue, predgovor i prvo poglavlje Me-hanike neveste (1951), njegova ranijeg dela, odista nas uvode u njene teme i metode; no zatim se njena po-glavlja mogu itati po ma kojem redu. Pravi uvod u Gutenbergovu galaksiju je poslednje poglavlje, koje nosi naziv Prekonfigurisana galaksija; ak i Makluan preporuuje itaocima da odatle poonu; a sama knjiga je, maltene, jedna galaksija opirnih tampanih navo-da. U sluaju Optila, uvod i prva dva poglavlja naj-

62 Riard Kostelanec

povoljnije su polazite; nadalje, italac u prilinoj me-ri moe da bira na ta e prei, moda na objanje-nja koja se tiu poznatije oblasti na primer, radija, televizije i automatizacije. Isto tako, da bi se razumele te knjige nije potrebno proitati sve. ovek se moe zaustaviti bilo gde posle prvih nekoliko reeaiica i pri-miti celokupnu poruku, ako je spreman da je ,svari>', pisao je jednom Makluan o nezapadnoj biblijskoj lite-raturi; no ova opaska upravo se moe u podjednakoj meri primeniti i na njegove vlastite knjige. Slino to-me, Makluan ne smatra da njegova dela imaju samo jedno konano znaenje, jer eli da, poto i sam son-dira, ohrabri oitaoce da se prepuste podsticaju koji daju te knjige na samostamo razmiljanje o pitanjima koja pokreu. Moja knjiga, izjavljuje on, nije kakav paket, nego deo dijaloga, deo razgovora. I zbilja, on druge knjige vrednuje manje po tome koliko su pot-puno njihovi predmeti obraeni to predstavlja aka-demsko merilo negoli po tome koliko one podstiu na razmiljanje; prema tome, jedna knjiiga moe biti pogrena, ali velika. (Po njegovim vlastitiim merilima to moda i ne treba isticati Optila su remek--delo). Stvar je u tome to e ovek tiska koji je mazohistiki sklon ako ne i ovisan o uzastopnosti tis-ka (i koji tei injeninoj tanosti) biti manje vian italac makluanovtine od optilnog oveka, svesnog konfiguracija; Makluanove knjige su mozaici, a ne ras-prave. Iz tog razloga bi, moda, najbolji nain za hladno udubljivanje u Makluanove vrue misli podrazu-mevalo to da ovek nabavi dva broirana primerka jedne njegove knjige, isee sve stranice, pa da ove, zatim, izlepi po zidovima i tavanici.

Makluan je u svojim istraivanjima neprestano obuzet velikim modernim pitanjem o tome da li je te-

Prvosvtenik elektronskog sela 63

nologija blagotvorna po oveka. S jedne strane, mno-gi intelektualci tvrde da tehnologija gui ivotnu klicu raoveavanjem duha i presecanjem veza izmeu i-vota i prirode; s druge strane, misliooi koji su vie materijalistiki nastrojeni brane mainu zbog toga to oveku olakava breme i prua poeljna dobra po ra-zumnoj ceni. Makluan prevazilazi ovu dihotomiju upu-tajui se u istraivanje psiholokih i filozofskih dej-stava tehnologije; njegove opaske prevashodno prois-tiu iz privrenosti 'ideji Ralfa Voldoa Emersona da su sva orua i maine na zemlji samo produeci ove-kovih udova i ula. Naime, ako je, u funkcionamom pogledu, lopata produetak ake, telefon je produe-tak uha (i glasa), a televizija nam produuje oi i ui do kakvog udaljenog mesta i omoguuje da sva tekua zbivanja budu kako trenutna, tako i neposredna. Nae oi i ui behu ivi uesnici na pogrebima Kenedijevih, iako smo telom ostali kod kue. Danas smo, posle vie od jednog veka elektrine tehnologije, produili i sami svoj centralni ivani sistem, u obuhvatu svet-skih razmera, ukidajui i vreme i prostor u odnosu na ovu planetu. Kao produeci, nova optila predstav-ljaju i mogunost i pretnju, jer mada pomou njih o-vek dublje prodire u svoj ivot, pomou njih i drutvo moe da prodre dublje u pojedinca, radi eksploatacije i kontrole. Da bi predupredio ovu drugu mogunost, Makluan uporno istie da svak treba da to vie upoz-na optila. Saznanje o tome kako tehnologija uobli-uje nau sredinu omoguuje nam da prevaziemo njenu apsolutno odreujuu mo, kae on. U stvard, umesto 'tehnoloki determimst', tanije bi bilo rei, to se tie budunosti, da sam ja .organski autonomist'. Zanima me jedino preovladavanje te odreenosti, koja dolazi otuda to ljudi pokuavaju da zanemare ono to

64 Riard Kostelanec

se deava. Daleko sam od toga da smatram tehnolo-ku promenu neizbenom, ve uporno istiem da je , ako upoznamo njene sastavnice, moemo izbei kad god zaelimo. Ako je ne izbegnemo, mogune su mno-ge druge umerene kontrole. Naglaavajui znaaj sa-znanja i ovekovu sposobnost da svoju sredinu uobli-uje prema svojim potrebama, Makluan nesumnjivo postupa kao humanist. U oima Harolda Rozenberga, same njegove knjige su konkretno svedoanstvo (ko-je prosvetljuje, kao to moderna umetnost prosvetlju-je, putem razdruivanja i pregrupisavanja) o verova-nju da e ovek izvesno nai oslonca u novom svetu koji upravo stvara.

Makluanova misao, odista, podrazumeva potrebu vrenja mnogih korenitih reformi u drutvenim usta-novama, osobito u onima koje se bave obrazovanjem; jer , po jednoj od njegovih uverljivdjdh ideja, savremeni ovek nije potpuno pismen ako mu je itanje jedini izvor podataka. Vaa pismenost mora obuhvatiti si-jaset optila da biste danas stvarno bili 'pismem'. Obrazovanje, po njegovim reima, treba da se odrekne svoje vezanosti za tisak koji predstavlja jedino uienje ula vida da bi se latilo negovanja celo-kupnog senzorijuma oveka time to e sve nas uiti kako da budemo prijemivi za sva raspoloiva sred-stva obavetavanja, kao i ljudski doivljaj, preko svih p>et cilindara, a ne samo jednog. (S druge strane, Mak-luan na drugom mestu veli da radi opiranja televiziji, ovek mora stei protivotrov srodnih optila kao to je tisak). Dalje, test koUonika inteligencije on smatra zastarelim; jer dok se njime meri samo likovno opae-no znanje, likbvno prevakaiio, znanje dananje de-ce je vieulno. Poslepdsmen ne znai nepismen, pi-e asni Don Kalkin, lan Drutva isusovaca, direktor


Centra za sredstva veze na Eordamskom umverzitetu i stari zagovornik vieoptilnog obrazovamja. To je, pre, opis nove drutvene sredine u kojoj e tisak stu-piti u meudejstvo s raznoraznim sredstvima opte-nja. Idui za jednom radikalnijom alternativom, Mak-luan iznosi pretpostavku da poto se toliki podaci gomilaju u svetu, a veina se moe uredno klasifiko-vati i odloiti u kartoteku kole treba da nas ue ne injenicama d predmetima, nego pojmovnim pri-stupima (u sutini, prepoznavanju obrazaca) u raz-nim oblastima. Univerzitet koji poznajemo, predskazu-je Makluan, ubrzo e se pokazati zastarelim; jer naa sredina je postala tako bogata obavetenjima da se sama planeta pretvara u univerzitetski krug.

Te nove ideje jedva da su i poele da odluujue deluju; ali tu i tamo javljaju se upadljivi znaci Maklu-anova uticaja, Na jednoj razini, likovi u stripu Pogo Volta Kelija razgovarali su o optilima tokom cele 1965. Na drugoj, strunjaci koji prihvataju Makluano-ve hipoteze podrobno pokazuju kako su razna sred-stva optenja uticala na kulture i kulturne artefakte svog vremena. Knjievni kritiar Hju Kener, bivi Mak-luanov ak, pie u Stoikim komiarima (1962) o uza-jamnom dopunjavanju knjige kao optila i spisa Gi-stava Flobera, Demsa Dojsa i Samjuela Beketa. Za-lazei u istoriju Zapada, istaknuti knjievni strunjak Volter D. Ong, lan Drutva isusovaca, Makluanov prijatelj u razdoblju od preko trideset godina, pokazao je u knjizi Ramus o metodu i opadanju dijaloga (1958) kako se filozof esnaestog veka Petrus Ramus suoio s novom sredinom, koju je stvorio tisak; a raz-bacanii ogledii koje je otac Ong sabrao u svojoj najno-vijoj knjdzi Ljudsko obeleje (1967) idu naporedo s Makluanovim zanimanjima i dopunjuju ih. Poput svih

66 Riard Kostelanec

radikalnih metoda istoriografije, Makluanova obja-njajna naela pokuavaju da osvetle odnose i pojave koji behu nevidljivi za prethodne istraivae; a pristup zasnovan na tehnologiji obavetavanja obeava da e biti osobito koristan pri objanjavanju takvih jasno uoljivih promena u zapadnoj oseajnosti kao to su prelazak s predstavne umetnosti na apstraktnu , s ano-nimne umetnosti na delo iji je tvorae poznat, s kru-nih ili prorokih struktura na pripovednu organiza-ciju, s konsonantne muzike na disonantnu, s linijskog poretka na isprekidane i mozaike forme. Dokumen-tujui promene u ovekovu opaanju strukture vlasti-tog doivljaja, Makluan dopunjuje jedno od osnovnih zanimanja akademske istorije umetnosti minulog sto-lea; meutim, kao i odvani istoriar umetnosti s Jela Dord Kubler u knjizi Oblik vremena (1962), Maklu-an vri intelektualni skok u tom smislu to itavo dru-tvo posmatra kao neto nalik na umetniko delo i-ji-su se oblici i strukture uoljivo izmenili tokom ve-kova, kao i za naeg ivota. Od istoriara arhitekture Sigfrida Gidiona, u delu Mehanizacija preuzima ko-mandu (1948), Makluan je, doista, digao nadasve va-ni pojam anoni

marsal mcluan - gutembergova galaksija

Documents