SF Galaksija

Download SF Galaksija

Post on 06-Aug-2015

86 views

Category:

Documents

7 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

SF

TRANSCRIPT

<p>SADRAJKliford D. Simak: DRUGO DETINJSTVO Rej Rasel: SOBA Robert Blok: ASNA RE Edmond Hamilton: MRTVA PLANETA Mek Rejnolds i Frederik Braun: MRANI INTERMECO Roder Di: NEPOELJNI STANAR Alan Neizon: NARAPOJA Mek Rejnolds: PUTNIK KROZ VREME Robert M. Lipsit i Tomas Roders: MAJSTOR REIJE Frederik Braun: ORUJE Robert F. Jang: GODINE Klark Darlton i Robert Artner: RAT MAJMUNA</p> <p>Alan Blok: LJUDI SU DRUGAIJI Riard Metison: LEMINZI Pol Anderson: FAUN Artur Klark: REKLAMNA KAMPANJA Teodor L. Tomas: 28. DECEMBAR Dek Luis: KO PLAGIRA? Piter Kartur: MAGLA Skot V. umak: PERSEFONA I HAD Voren Braun: POSLEDNJI VALCER Kliv Kartmil: OSKAR Herbert V. Franke: NALOG Volt eldon: LOVCI Alan E. Ners: DOBAR PAZAR Juta Frit: DRUTVO VANREDNOG STANJA Filip K. Dik: VARALICA</p> <p>Vil Stenton: BARNI Rej Bredberi: DVOJNIK S. Fauler Rajt: OIGLEDNO SAMOUBISTVO Deni Plahta: USKRSNUE Mirijem Alen de Ford: VELIKI KAVEZ Avro Menhetn: LOPTICA ZA KRIKET Artur Feldman: MATEMATIARI Piter Filips: AROBNI BROJA</p> <p>Kliford D. Simak: DRUGO DETINJSTVO Nije se umiralo. Nije bilo normalnog naina da se umre. iveli ste bezbrino i nehajno koliko god ste to mogli i nadali se da ete imati sree i sluajno poginuti. Nastavljali ste da ivite i postajali umorni od ivljenja. "Gospode, kako ovek moe da se umori od ivota!" ree Endru Jang. Don Rigs, predsednik komisije za besmrtnost, proisti grlo. "Vama je jasno", ree on Jangu, "da ova molba predstavlja krajnje neregularan nain za skretanje nae panje." Dohvatio je sveanj papira sa stola i brzo ih prelistao. "Nema presedana", dodao je. "Nadao sam se da u ja napraviti presedan", ree Endru Jang. Komesar Stenford primeti: "Moram priznati da ste ubedljivo objasnili va sluaj, praoe Jang. Meutim, morate shvatiti da ova komisija nema nikakvu jurisdikciju nad ivotom neke osobe, sem da svakome obezbedi sve dobrobiti besmrtnosti: otkloni bilo kakve nastranosti koje mogu da iskrsnu." "Potpuno sam svestan toga", uzvrati Jang, "i ini mi se da je moj sluaj jedna od nastranosti koje ste pomenuli." Stajao je utke, posmatrajui lica lanova komisije. Oni se plae, mislio je. Svaki od njih. Plae se dana kada e morati da se suoe sa stvari s kojom sam ja sada suoen. Traili su neko reenje, ali nema nikakvog reenja, sem ovog alosno prostog reenja, brutalno fundamentalnog reenja koje sam im ja dao. "Moj zahtev je jednostavan", nastavio je mirno. "Traio sam dozvolu da zavrim svoj ivot. A kako je samoubistvo uinjeno psiholoki nemoguim, traio sam da ova komisija naimenuje jedan odbor od najbliih prijatelja koji bi obavio neophodne i pomalo neprijatne pripreme skopane sa prestankom mog ivota." "Ako bismo to uinili", ree Rigs, "unitili bismo sve to imamo.</p> <p>Nema vrednosti ivot koji traje samo pet hiljada godina. Ne vie nego ivot od samo stotinu godina. Ako ovek treba da bude besmrtan, on mora biti istinski besmrtan. On ne sme da pravi kompromise." "A ipak", ree Jang, "moji prijatelji su otili." Mahnuo je prema papirima koje je Rigs drao u svojim rukama. "Naveo sam ih tu. Njihova imena, a i to kada su, gde su i kako su umrli. Bacite pogled na njih. Vie od dve stotine imena. Ljudi iz moje generacije i generacija koje su dole neposredno iza nje. Njihova imena i fotokopije njihovih smrtovnica." Poloio je obe ake na sto sa opruenim dlanovima i oslonio teinu tela na ruke. "Pogledajte kako su umrli", rekao je. "Kod svakoga od njih nasilna smrt odigrala je svoju ulogu. Neki su terali svoja vozila suvie brzo i vie nego verovatno, veoma neoprezno. Jedan je pao sa litice kad se nagnuo da uzbere cvet koji je rastao na njenom rubu. Sluaj namerno pogrene procene, po mome miljenju. Jedan se opio do besvesti, uao u kupatilo da se okupa i preminuo u kadi. Utopio se..." "Praoe Jang", prekide ga Rigs otro, "vi svakako ne mislite time rei da su ti ljudi bili samoubice." "Ne", uzvrati Endru Jang gorko. "Mi smo samoubistvo ukinuli pre tri hiljade godina, izbacili ga potpuno iz ljudske svesti. Kako su onda mogli da se ubiju?" Stenford ree, netremice gledajui Janga: "ini mi se, ser, da ste vi bili u odboru koji je reio taj problem." Endru Jang klimnu glavom. - Bilo je to posle prvog talasa samoubistava. Seam se svega sasvim dobro. Uzelo nam je godine rada. Morali smo da izmenimo ljudska gledanja na stvari, da preinaimo izvesne vidove ljudske prirode. Morali smo da poboljamo ljudsko rasuivanje vaspitanjem i propagandom i da usadimo jednu novu garnituru moralnih kriterijuma. Mislim da smo</p> <p>dobro obavili taj posao. Moda ak suvie dobro. Danas ovek o namernom samoubistvu ne moe da misli vie nego to bi mogao da misli o zbacivanju nae vlade. Sama ideja, sama re je odbojna. Dug put moe da se prevali, gospodo, za tri hiljade godina. Nagnuo se preko stola i kucnuo u sveanj papira mravim, krutim prstom. "Oni se nisu ubili", rekao je. "Nisu izvrili samoubistvo. Njima naprosto nije vie bilo stalo ni do ega. Bili su umorni od ivota... ba kao to sam i ja umoran od ivota. iveli su nesmotreno u svakom pogledu. Moda je u njima uvek tinjala tajna nada da e se utopiti dok budu pijani ili da e njihova kola naleteti na neko drvo ili..." Uspravio se i zagledao u njih. "Gospodo", rekao je, "meni je 5786 godina. Roen sam u Lankasteru, Mejn, na planeti Zemlji, 2l. septembra 1968. Sluio sam dobro oveanstvu u toku ovih pedeset sedam stolea. Moj dosje je tu da se uverite. Odbori, komisije, zakonodavna tela, diplomatske misije. Niko ne moe kazati da sam izbegavao svoje dunosti. Tvrdim da sam platio svaki dug koji dugujem oveanstvu... ak i dobronameran dug za ansu na besmrtnost." "Mi elimo", ree Rigs, "da jo jednom razmislite." "Ja sam usamljen ovek", uzvrati Jang. "Usamljen i umoran. Nemam prijatelja. Nema vie niega to bi moglo da me zainteresuje. Nadam se da u vas ubediti da preuzmete na sebe jurisdikciju u sluajevima kao to je moj. Jednog dana moda ete pronai reenje za problem, ali dok to vreme ne stigne, ja od vas traim, u ime milosra, da nam date poinak od ivota." "Problem kako ga mi vidimo", ree Rigs, "je u tome da pronaemo neki nain za brisanje mentalne perspektive. Kad ovek ivi pedeset vekova kao to ste vi iveli, ser, on ima suvie dugu memoriju. A memorija umanjuje znaaj sadanjih vrednosti i ansi za budunost." "Znam", ree Jang. "Seam se da smo govorili o tome u onim</p> <p>ranim danima. Bio je to jedan od problema koje smo uoili kad je besmrtnost postala prvi put praktino ostvarljiva. Ali uvek smo smatrali da e se memorija izbrisati sama po sebi, da mozak moe da prima samo odreenu koliinu uspomena, a kad se prepuni njima, onda odbacuje one stare. Ali nije ilo tako." Plahovito je zamahnuo rukama. "Gospodo, ja mogu da se prisetim mog detinjstva mnogo ivlje nego bilo ega to se desilo jue." "Uspomene bivaju pokopane", ree Rigs. "U starim danima, kad ljudi nisu iveli vie od stotinu godina, smatralo se da su pokopane uspomene ujedno i zaboravljene. ivot, govorio je ovek sebi, jeste proces zaboravljanja. Zato se nije odve ni zabrinjavao zbog uspomena kad je postao besmrtan. Mislio je da e ih zaboraviti." "Trebalo je da zna da nee tako biti", ree Jang. "Ja mogu da se setim mog oca, i seam ga se mnogo prisnije nego to u se seati vas, gospodo, kad napustim ovu prostoriju... Seam se mog oca kako mi je priao da se, u svojim starijim godinama, mogao prisetiti mnogih trenutaka iz detinjstva koji su bili zaboravljeni tokom njegovih mlaih godina. Ve i to je bilo dovoljno da nam poslui kao upozorenje. Mozak sahranjuje duboko samo sveija seanja. Ona ostaju tako pokopana i ne isplivavaju na povrinu svesti zato to jo nisu sortirana ili orijentisana ili meusobno usklaena ili ma ta to ve mozak s njima radio. Ali kad su jednom sva lepo poreana i klasifikovana, ona u trenu iskau na povrinu." Rigs klimnu glavom u znak saglasnosti. "U knjigovodstvu mozga postoji izlina stavka mnogih minulih godina. Ali mi emo vremenom i to savladati." "Pokuali smo", ree Stenford. "Pokuali smo sa dirigovanjem ljudske prirode, istim onim metodom koji se pokazao efikasan kod samoubistva. Ali ovde to nije ilo. Jer ovekov ivot je baziran na seanjima. Postoje izvesna bazina seanja koja moraju da ostanu netaknuta. A pri dirigovanju ljudske prirode ne moete da budete selektivni. Ne moete sauvati strukturalna seanja, a odbaciti ono</p> <p>to je sporedno. Tako naprosto nije ilo." "Postojala je jedna maina koja je to mogla", primeti Rigs. "Ona je brisala sva seanja. Nije mi potpuno jasno kako je funkcionisala, ali svoj posao je obavljala dobro. Suvie dobro. Ispranjavala je mozak tako temeljito da je liio na neku praznu sobu. Nita nije ostavljala. Unitavala je sva seanja, ne pruajui nikakvu mogunost da se izgradi jedna nova garnitura. ovek je ulazio u nju kao ljudsko bie, a izlazio kao biljka." "Privremena obamrlost bila bi reenje", ree Stenford. "Kad bismo samo imali tako neto. Jednostavno, odloite oveka u stranu dok ne pronaete odgovor, a onda ga ponovo oivite i preusmerite." "Bilo kako bilo", ree Jang, "ja bih voleo da najozbiljnije razmotrite moju molbu. Ne oseam se dovoljno dorastao za ekanje dok pronaete reenje." "Traite od nas da legalizujemo smrt", primeti Rigs oporim glasom. Jang klimnu glavom. "Ukoliko elite da se tako izrazite. Traim to u ime najobinije pristojnosti." Komesar Stenford ree: "Teko bi nam palo da vas izgubimo, praoe." Jang uzdahnu. "Opet taj prokleti stav. Da besmrtnost iskupljuje sve dugove. Da je ovek, postavi besmrtan, primio punu kompenzaciju za sve ono to bi mogao pretrpeti. Ja sam iveo due nego to bi moglo da se oekuje od ijednog oveka a ipak mi je uskraeno dostojanstvo starosti. ovek ima mali broj elja i brzo ih zadovolji, ali se od njega svejedno oekuje da nastavi ivljenje sa eljama koje su spaljene i razvejane u pepeo. On stie do take kad vie nita nema vrednosti... ak do take kad i njegove line vrednosti nisu nita drugo do najobinije utvare. Gospodo, bilo je jedno vreme kad ja nisam mogao ubiti drugog oveka... bukvalno nisam mogao prisiliti sebe da ubijem drugog oveka... ali danas bih to mogao bez ikakvog razmiljanja. Razoaranje i cinizam uvukli su se u mene i ja vie nemam savesti."</p> <p>"Postoje kompenzacije", ree Rigs. "Vaa porodica..." "Oni su mi se popeli na vrh glave", ree Jang sa zgaenou. "Hiljade i hiljade mladih zvekana koji me oslovljavaju titulama praotac i predak i dolaze kod mene po savete kojih se nikada ne pridravaju. Ne znam ba nita o njima, a moram ih sluati dok detaljno objanjavaju svoje srodnike veze sa mnom, toliko zamrene i trivijalne da osetim elju da im se nasmejem u lice. Sve je to novo za njih, a tako staro, tako vraki i prokleto staro za mene." "Praoe Jang", ree Stenford, "vi ste gledali oveka kako se iri sa Zemlje do dalekih zvezdanih sistema. Videli ste ekspanziju ljudske rase sa jedne planete do vie hiljada drugih planeta. Sudelovali ste u svemu tome. Zar nema izvesne satisfakcije..." "Govorite u apstrakcijama", presee ga Jang. "Ono to mene interesuje, to sam ja lino... izvesna specifina masa protoplazme uobliene u dvononu formu i opremljene oznakom Endru Jang. Bio sam nesebian itavog svog ivota. Traio sam malo za sebe. Sada sam sasvim i potpuno sebian i traim da se ova stvar tretira kao lini problem, a ne kao neka apstrakcija rase." "Priznali vi ili ne", ree Stenford, "to je neto vie od linog problema. To je problem koji jednog dana mora da bude reen radi spasa rase." "Ja ba i pokuavam da vas u to ubedim", odsee Jang. "To je problem s kojim vi morate da se suoite. Jednog dana ete ga reiti, ali dok to ne uinite morate da pomognete onima koji su ve suoeni s nereenim problemom." "Saekajte jo malo", predloi predsednik Rigs. "Ko zna? Moda ve danas, sutra..." "Ili kroz milion godina", uzvrati Jang sa gorinom, a onda se okrete i poe napolje, visok mukarac krepkog izgleda, iji je korak sada bio brz od gneva, mada je inae bio spor od umora i oajanja. Postojala je jo jedna ansa, razume se.</p> <p>Ali bilo je malo nade. Kako ovek moe da se vrati unazad gotovo est hiljada godina i da uhvati u zamku ono to nikad nije razumeo. A ipak se Endru Jang toga seao. Seao se tako jasno kao da je to bilo neto to se desilo izjutra tog istog dana. Bilo je to neto blistavo, neto sjajno, jedna srea potpuno nova i svea kao lastino krilo u aprilskom jutru, ili stidljivi umski cvet posle iznenadne kie. Bio je jo deak i video je lastu i nije imao rei da opie ono to je oseao, ali uzdigao je svoje majune prste i pokazivao njima i uobliavao usta da zagugue. Nekada, razmiljao je, drao sam to svojim roenim prstima i nisam jo imao iskustva da znam ta je, ni kakvo je njegovo znaenje. A sada znam znaenje, samo to mi je ono izmaklo izmaklo onog dana kad sam poeo da mislim kao ljudsko bie. Prva zrela misao odgurnula ga je sasvim malo, sledea ga je odgurnula jo dalje, sve dok najzad nije sasvim nestalo, a ja nisam znao ak ni to da je nestalo. Sedeo je u naslonjai na poploanom dvoritu i oseao sunce koje je padalo na njega, probijajui se kroz grane drvea okienog prvim prolenim liem. Neto drugo, mislio je Endru Jang. Neto to nije bilo ljudsko jo ne. Jedna majuna ivotinja koja je imala mnogo pravaca na izboru, mnogo puteva kojima bi mogla da poe. A ja sam, dabome, izabrao pogrean put. Izabrao sam ljudski put. Ali postojao je i drugi put. Mora da je postojao, znam to. Jedan arobni put - ili put patuljaka, ili moda ak i put malih umskih vila. To sada zvui budalasto i detinjasto, ali nije uvek bilo tako. Ja sam izabrao ljudski put zato to su me naveli na njega. Bio sam gurnut i nateran, kao ovca koju sateruju u stado. Odrastao sam i izgubio stvar koju sam posedovao. Sedeo je i naprezao mozak, pokuavajui da analizira ta je to to trai, ali nije bilo imena za tako neto. Sem sree. A srea je jedno</p> <p>stanje bia, a ne stvar koja bi se ponovo zadobila i stisnula. Ali mogao je da se priseti kako to izgleda. Oiju otvorenih u sadanjosti, mogao se prisetiti vedrine tog dana u prolosti, njegove svee umivene dobrote, udesnih boja, svetlijih od svih koje je otada video - kao da je to bila prva sekunda posle Stvaranja a svet jo bletavo nov. Stvar je bila u tom novom, razume se. Novom za jedno dete. Ali ni to nije objanjavalo sve. Nije objanjavalo bezmernu sposobnost da se sagleda i spozna i sa verom prihvati lepota jednog istog, novog sveta. Nije objanjavalo gotovo neljudsko ushienje od spoznaje da postoje boje da se vide, i mirisi da se udiu, i meka zelena trava da se dodirne. Ja sam lud, ree Endru Jang sebi. Lud, ili na putu da poludim. Ali ako ludilo moe da me vrati ka razumevanju udne percepcije koju sam imao dok sam bio dete a zatim je izgubio, onda u prihvatiti ludilo. Zavalio se u naslonjai i pustio da mu se oi zaklope a duh odluta unatrag. uao je u jednom uglu vrta a lie je polako sletalo sa orahovih stabala, kao kia zlatne boje afrana. Dohvatio je jedan list a on iskliznu iz njegovih prstiju, jer su mu ruke jo bile punane i ne ba sigurne u hvatanju. Ali pokuao je ponovo i zgrabio ga za peteljku svojom bucmastom akom i video da to nije naprosto parence utila, ve tanano, sa mnogo sitnih ilica. Kad ga je podigao prema suncu imao je utisak da gotovo moe da vidi kroz njega, jer je zlatna prea bila tako fina. uao je sa listom vrsto stegnutim u aci i za trenutak je vl...</p>

Recommended

View more >