Slobodan Simovii

SOLUS IPSE AS I{YPOTTIETICAL EXTREME

(Summary)

What does it mean to accept solipsism? This is themain question analysed in this paper. There is a paradoxwhich appears whenever one tries to support solipsism byvalid philosophical arguments.

Connections between solipsism and transcendentalidealism are examined and it is shown that from thetranscendental standpoint, ontological solipsism immediatelybecomes a gnoseological one. Therefore it is possible tobelieve both in the existence of other peoplq.as well as in thecoherency and logical validity of solipsistic axiomaticsystems.

Fitozofija i druStvo ilt1990. str. 149-168

DRAGANA OBRADOVIEInstitut za evropske studijeBEOGRAD

KRITIEKI HORIZONT'FRANKFURTSKESKoLE'

. f.{a kojim filozofskim osnovama se izgradiuie prosramFrankfurtske Skole?.Da li projekat izgradnjE t*ititxi t-.'*i:"druSwg pripada horizontu Marksove "kritidi<e

*iiif ili rrori-zontu Kantovog kriticizma?. 1 . U Horkhajmerovim radovima lako se mogu pronaii mes_ta-koja govore u prilog.ob-e interpretacije. Ll programskomtekstu Tradicionalna i laitii*a teoriia, nupisanorn iqrz. eoo-ine, govoreii o kritidkoj metodi, H-orttra3mer naglaiava: "-

-

"Rijed se ovdje ne shvaca u smislu idealistidke kritike distosuma, ved u smislu dijalektidke kritike politidke ekonomije."r

Samo deset godina kasnije, u prvom delu Kridke in_ltqyentalog uma - L":. je objavljeia t947. na engleskomJgz+y pod naslovom Eclipse of Reason (pomnienji uma ) _Horkhajmer lao da u. velilioj meri modifikuje svoj tiuo on rtdistancira od marksistidke teze o filozofiji kao"osnovi id;-ologij e proletarij ata :

"Filozofije sa ne sme pretvoriti u propagandu, pa dak ni zat uort@url, ,,stvarnos t,,zagreb, r9g2.

Fusnota na str. 140.

Orginalni naudni raduDK316.257Primljeno:septembra I 990.

fi

?i

*

I,i.

148 149

najbolji moguii cilj. Svetu je propagande viSe nego dovoljno..."2

Pritom ne propu5ta da ukaZe na aktuelnost Kantovogprogmma kritike uma:

"Kantova maksima Jedino je joS kritidki put otvoren', koja seodnosila na konflikt izmedju objektivnog uma racionalistidkog dogma-tizma i subjektivnog mi5ljenja engleskog empirizma, joS vi5e vaii i zasawemenu situaciju."3

Kako se mogu povezati ove naizgled neuskladjene tvrd-nje? U sekundarnoj literaturi postoje dve dominantne linijeintrepretacije odnosa'Franldurtske Skole prema Kanru i Mark-su. Prva ukazuje na istorijat Skole, na dinjenicu da je Marksbio mnogo znadajniji u ranom, a Kant u kasnijem periodu,dok druga linija tumadenja kreie od teze o 'polemidkom kara-kteru'odnosa prema tradiciji i od nesvodivosti kritidke teorijedruSwa, u svim fazarrnnjenog razvoja, kako na lffitiku politidkeekonomije, tako i na kritiku upotrebe uma-

U prvu gupu interpretacija svakako spada i ona koju jeizloLio Helmut Dubil u knjizi Wissenschaftsorganisation undpolitische Ehrfafumg - Sndien zw Frueher Kritischen Theo-n'e. On razlikuje: "materijalizam ranih tridesefih godina, pro-gramske tekstove o kritidkoj teoriji iz 1931 . iDijalektiku pros-vetiteljstva iz l9M. godine".o

U skladu s tim moglo bi se govoriti o sledeiim peri-odima:

1930-1,937. - period materijalizma (dijalektidkog mark-sizma);

1937-19M. - period kritidkog marksizma (kritidke te-orije)

1944.i dalje - periodkritike instrumentalnog uma

@ziva se i SilaBenhabibkoja, u2 Horkheimer,M. Zur Kritik der istrumentalen Vemunft, Fischer

Verlag, Frankfurt am Mein, 1985. S. 171.3 Isto, str. 163.a Suhrkamp, Frankfurt am Mein, 1978, str.. 17.

knjizi Critique, Norm and Utopia - A Study of the Founda-tions od Citical Theory , strukturu kritidkog horizonta 'Frak-

furtske Skole dodatno odredjuje i uz pomoi tri paralelna, amedju sobno povezana sklopa :

- imanentne kritke , koja bi trebalo da pokaZe kako sepolitidke i ekonomske kategorije, zasnovane na principimarizajamnosti i jednakosti, preokreiu u kapitalizmu u svoju su-protnost;

- defetiiizujuie kritke , koja polazi od teze da se soci-jalna realnost u kapitalizmu redovno pokazuje u modifikovanojformi,

- kritike kao dijagnoze l<rize , koja razotkriva disfukcio-nalnosti i unutra5nje suprotnosti, koje se ne mogu razre5itibez promene celokupnog sistema.s

Na osnovu ove podele, kao i na osnovu Dubilove peri-odizacije, mogla bi da se sastavi kvadratna matrica, koja bishematski predstavil a interpretacij u utemeljnj a laitidke teorije,izloZenu u knjizi Critique, Norm and Utopia.

imanentua kritika defetiiizirajuia l<ritika kritka krize

1 930. t<ritita poliridke1937. ekonomiie

"agresivna kritika"svesti apologeta

polit. ekonomskakriza kapitalizma

1937. tririta politidke1944. ekonomije

kritika epist. osnovenauke i konformizma

sociialna kriza

1944. kdtika insfumen- kitika totalirarnog planiranjatalnog uma svesti i kulture(negativna dij alektika)

Polemidki karakter kritidke teorije, s druge strane, na-jbolje opisuje Martin DZej kada zakljuduje: "U samoj srZiIftitidke teorije nalazi se averzija prema zatvorenim filozof-skim sustavima...Kritidka teorija inaiavana je kroz niz kritika

t C@, New York, 1986. pp. 154-155.

150 151

najbolji moguii cilj. Svetu je propagande viSe nego dovoljno..."2

Pritom ne propu5ta da ukaZe na aktuelnost Kantovogprogmma kritike uma:

"Kantova maksima Jedino je joS kritidki put otvoren', koja seodnosila na konflikt izmedju objektivnog uma racionalistidkog dogma-tizma i subjektivnog mi5ljenja engleskog empirizma, joS vi5e vaii i zasawemenu situaciju."3

Kako se mogu povezati ove naizgled neuskladjene tvrd-nje? U sekundarnoj literaturi postoje dve dominantne linijeintrepretacije odnosa'Franldurtske Skole prema Kanru i Mark-su. Prva ukazuje na istorijat Skole, na dinjenicu da je Marksbio mnogo znadajniji u ranom, a Kant u kasnijem periodu,dok druga linija tumadenja kreie od teze o 'polemidkom kara-kteru'odnosa prema tradiciji i od nesvodivosti kritidke teorijedruSwa, u svim fazarrnnjenog razvoja, kako na lffitiku politidkeekonomije, tako i na kritiku upotrebe uma-

U prvu gupu interpretacija svakako spada i ona koju jeizloLio Helmut Dubil u knjizi Wissenschaftsorganisation undpolitische Ehrfafumg - Sndien zw Frueher Kritischen Theo-n'e. On razlikuje: "materijalizam ranih tridesefih godina, pro-gramske tekstove o kritidkoj teoriji iz 1931 . iDijalektiku pros-vetiteljstva iz l9M. godine".o

U skladu s tim moglo bi se govoriti o sledeiim peri-odima:

1930-1,937. - period materijalizma (dijalektidkog mark-sizma);

1937-19M. - period kritidkog marksizma (kritidke te-orije)

1944.i dalje - periodkritike instrumentalnog uma

@ziva se i SilaBenhabibkoja, u2 Horkheimer,M. Zur Kritik der istrumentalen Vemunft, Fischer

Verlag, Frankfurt am Mein, 1985. S. 171.3 Isto, str. 163.a Suhrkamp, Frankfurt am Mein, 1978, str.. 17.

knjizi Critique, Norm and Utopia - A Study of the Founda-tions od Citical Theory , strukturu kritidkog horizonta 'Frak-

furtske Skole dodatno odredjuje i uz pomoi tri paralelna, amedju sobno povezana sklopa :

- imanentne kritke , koja bi trebalo da pokaZe kako sepolitidke i ekonomske kategorije, zasnovane na principimarizajamnosti i jednakosti, preokreiu u kapitalizmu u svoju su-protnost;

- defetiiizujuie kritke , koja polazi od teze da se soci-jalna realnost u kapitalizmu redovno pokazuje u modifikovanojformi,

- kritike kao dijagnoze l<rize , koja razotkriva disfukcio-nalnosti i unutra5nje suprotnosti, koje se ne mogu razre5itibez promene celokupnog sistema.s

Na osnovu ove podele, kao i na osnovu Dubilove peri-odizacije, mogla bi da se sastavi kvadratna matrica, koja bishematski predstavil a interpretacij u utemeljnj a laitidke teorije,izloZenu u knjizi Critique, Norm and Utopia.

imanentua kritika defetiiizirajuia l<ritika kritka krize

1 930. t<ritita poliridke1937. ekonomiie

"agresivna kritika"svesti apologeta

polit. ekonomskakriza kapitalizma

1937. tririta politidke1944. ekonomije

kritika epist. osnovenauke i konformizma

sociialna kriza

1944. kdtika insfumen- kitika totalirarnog planiranjatalnog uma svesti i kulture(negativna dij alektika)

Polemidki karakter kritidke teorije, s druge strane, na-jbolje opisuje Martin DZej kada zakljuduje: "U samoj srZiIftitidke teorije nalazi se averzija prema zatvorenim filozof-skim sustavima...Kritidka teorija inaiavana je kroz niz kritika

t C@, New York, 1986. pp. 154-155.

150 151

drugih mislilaca i filozofskih tradicija. Njezin razvoi, dakle,bio je kroz dijalog..."u"

Sto.ga se, makar delimidno, moie dovesti u pitanje in-terpretacija razvoja Frankfurtske Skole,- koja polazi. odpoku5aia da se razdvoji njen marksistidki od nemarksistidkog

ieriodi. Pozivajuii s6 ni OZqa i polazeci od stava o jedin-

itvenosti i originalnosti kritidke teorije, Tom Botomol je' uknj izi Th e Frankfurt S chool, ponudio sledeiu. pgriodizacij u :-

1923-1933. - odsustvo jasne fizionomije Instituta;1933-1950. - formativni period, izgradnja originalne i

jedinswene pozicije;- 1950-tglO. - neTo doba, period uticaja u Nemadkoj;nakon DlA. - deklinacija i Habermasova rekonstrukc-

jal- Ova intrepretacija svakako polazi od ne.svodivosti p.rc-

grama Frankfuriske Skole, kako na koncepciju kritike^politidke6konomije, tako i na poziciju kritike uporrebe uma. Od samihpodetaka Markuze, Hbrkhajmer, a posebno Benjamin i Ador-io, tematizuju oba sklopa. Razlike u naglascima mogu.da.seprate, ne samo prema periodima razvoJa,vei.i prema pojedin--cima

i temamakojima su se oni bavili. Tako je, recimo, A{or-no jo5 od tridesetih godina bio zaintg.{esovan za izgradnjupozicije imanentue nitil<e uma i filozofije, o 6emu svedode iizlaganja u tekstu "Aktuelnost filozofije", napisanom 1931.godine.t U ovom kontekstu njemu je smetalo HorkhajmerovoI Markuzeovo prenaglalavanja znataja Marksove kritikepolitidke ekonomije.^

Na osnovuloga, pojedini interpretatori su smatrali danije sludajno Sto je promena paradigme kritidke teorije.kon-vergirala s rastuiimuticajem Adorna u Instintu za socijalna

6 DZei, M. Dijalektiika imagimcija, "Svjetlost", Sarajevo, str.'19.

? TavistockPublication, London, 1984, pp. 1l-14.8 Bottomore, T. The Frmkfurt School, Iako je tekst napisan jo5

1931.. za porebe predavanja na Frankfurtskom univerzitetu, prvi put jeobjavljen t Gessamelte Stuiften 1973' Kasnije je objavljena i engleskavenija u dasopisu Tehs 3I (1971.).

ismZivanja.e Pa ipak, vei je u Horkhajmerovim radovima izranih tridesetih godina uodljiv ambivalentan odnos prema Kan-tu, a delimidno i prema Marksu. Porreba za distanciranjem odKantovog "subjektivizma", uslovljena je i poku5ajem da seogradi od neokantovaca koji su, u ovom periodu, bili veomaunicajni na filozofskoj sceni u Nemadkoj. Horkhajmer je sma-rao da neokriticizam prigu5uje subverzivni momenat Kantovemisli, potencijal koji treba rekonstruisati i izbrusiti uz pomoidijalektidkog aparata, koji su konstruisali Hegel i Marks.Zbog toga on, zajedno sa ostalim saradnicima Instituta, tride-setih godina nastoji da sledi liniju "neohegelijanskog" filozof-skog zaokreta u marksizmu, dije su osnove skicirali DjerdjeLukad i Karl Kor5.

U vreme drugog svetskog rata, medjutim, neokantovs-ki pokret je vei bio filozofska pro5lost u Nemadkoj, dok jenjegov uticaj u Americi bio posredan i zanemarljiv. S drugestrane, propagandni karakter marksizma i njegova dogmatskai ideolo5ka uloga u Sovjetskom Savezu kao i u medjunaroo-nom radnidkom pokretu, nalagao je da se program kritidketeorije druSwa, jasnije nego do tada,razgranidi od marksizma.

Obja5njavajuii situaciju u kojoj se na5la kritidka teorijau ovom periodu, Adorno na samom podetku Negativne di-jalektike konstatuje: "Filozofija koja se jednog renutka dinilanadidjenom, odrZava se na Zivotu jer je renutak njenog ozbiljen-ja bio propu5ten."lo

Powatak filozofiji bio je zami5ljen kao powatak Kanto-vom zahtevt za umskom samokritikom koji se pretpostavljadiskreditovanim zahtevima za umskom sintezom i umskimostvarcnjem.rt Imanentna kritika filozofije, za koju Adornopronal@amina i Nidea, nadovezuje se

e Vidi: Held, D. Introduction to Critical Theory, University ofCalifomia Press, Berkeley and L.A. 1980. p.201.

10 Adorno, T. W. Negativnadijalektika, BIGZ, Beograd,1979.str. 25.

11 "Nakon Sto je filozofija prekrSila obeianje po kojem jesjedinjena sa zbiljom, ili ie do tog sjedinjavanja uskoro doci, prinudjenaje dabezobzirno kritizira samu sebe." (Isto, str. 25.)

t52 153

drugih mislilaca i filozofskih tradicija. Njezin razvoi, dakle,bio je kroz dijalog..."u"

Sto.ga se, makar delimidno, moie dovesti u pitanje in-terpretacija razvoja Frankfurtske Skole,- koja polazi. odpoku5aia da se razdvoji njen marksistidki od nemarksistidkog

ieriodi. Pozivajuii s6 ni OZqa i polazeci od stava o jedin-

itvenosti i originalnosti kritidke teorije, Tom Botomol je' uknj izi Th e Frankfurt S chool, ponudio sledeiu. pgriodizacij u :-

1923-1933. - odsustvo jasne fizionomije Instituta;1933-1950. - formativni period, izgradnja originalne i

jedinswene pozicije;- 1950-tglO. - neTo doba, period uticaja u Nemadkoj;nakon DlA. - deklinacija i Habermasova rekonstrukc-

jal- Ova intrepretacija svakako polazi od ne.svodivosti p.rc-

grama Frankfuriske Skole, kako na koncepciju kritike^politidke6konomije, tako i na poziciju kritike uporrebe uma. Od samihpodetaka Markuze, Hbrkhajmer, a posebno Benjamin i Ador-io, tematizuju oba sklopa. Razlike u naglascima mogu.da.seprate, ne samo prema periodima razvoJa,vei.i prema pojedin--cima

i temamakojima su se oni bavili. Tako je, recimo, A{or-no jo5 od tridesetih godina bio zaintg.{esovan za izgradnjupozicije imanentue nitil<e uma i filozofije, o 6emu svedode iizlaganja u tekstu "Aktuelnost filozofije", napisanom 1931.godine.t U ovom kontekstu njemu je smetalo HorkhajmerovoI Markuzeovo prenaglalavanja znataja Marksove kritikepolitidke ekonomije.^

Na osnovuloga, pojedini interpretatori su smatrali danije sludajno Sto je promena paradigme kritidke teorije.kon-vergirala s rastuiimuticajem Adorna u Instintu za socijalna

6 DZei, M. Dijalektiika imagimcija, "Svjetlost", Sarajevo, str.'19.

? TavistockPublication, London, 1984, pp. 1l-14.8 Bottomore, T. The Frmkfurt School, Iako je tekst napisan jo5

1931.. za porebe predavanja na Frankfurtskom univerzitetu, prvi put jeobjavljen t Gessamelte Stuiften 1973' Kasnije je objavljena i engleskavenija u dasopisu Tehs 3I (1971.).

ismZivanja.e Pa ipak, vei je u Horkhajmerovim radovima izranih tridesetih godina uodljiv ambivalentan odnos prema Kan-tu, a delimidno i prema Marksu. Porreba za distanciranjem odKantovog "subjektivizma", uslovljena je i poku5ajem da seogradi od neokantovaca koji su, u ovom periodu, bili veomaunicajni na filozofskoj sceni u Nemadkoj. Horkhajmer je sma-rao da neokriticizam prigu5uje subverzivni momenat Kantovemisli, potencijal koji treba rekonstruisati i izbrusiti uz pomoidijalektidkog aparata, koji su konstruisali Hegel i Marks.Zbog toga on, zajedno sa ostalim saradnicima Instituta, tride-setih godina nastoji da sledi liniju "neohegelijanskog" filozof-skog zaokreta u marksizmu, dije su osnove skicirali DjerdjeLukad i Karl Kor5.

U vreme drugog svetskog rata, medjutim, neokantovs-ki pokret je vei bio filozofska pro5lost u Nemadkoj, dok jenjegov uticaj u Americi bio posredan i zanemarljiv. S drugestrane, propagandni karakter marksizma i njegova dogmatskai ideolo5ka uloga u Sovjetskom Savezu kao i u medjunaroo-nom radnidkom pokretu, nalagao je da se program kritidketeorije druSwa, jasnije nego do tada,razgranidi od marksizma.

Obja5njavajuii situaciju u kojoj se na5la kritidka teorijau ovom periodu, Adorno na samom podetku Negativne di-jalektike konstatuje: "Filozofija koja se jednog renutka dinilanadidjenom, odrZava se na Zivotu jer je renutak njenog ozbiljen-ja bio propu5ten."lo

Powatak filozofiji bio je zami5ljen kao powatak Kanto-vom zahtevt za umskom samokritikom koji se pretpostavljadiskreditovanim zahtevima za umskom sintezom i umskimostvarcnjem.rt Imanentna kritika filozofije, za koju Adornopronal@amina i Nidea, nadovezuje se

e Vidi: Held, D. Introduction to Critical Theory, University ofCalifomia Press, Berkeley and L.A. 1980. p.201.

10 Adorno, T. W. Negativnadijalektika, BIGZ, Beograd,1979.str. 25.

11 "Nakon Sto je filozofija prekrSila obeianje po kojem jesjedinjena sa zbiljom, ili ie do tog sjedinjavanja uskoro doci, prinudjenaje dabezobzirno kritizira samu sebe." (Isto, str. 25.)

t52 153

tako na program lcritike metafizke, kgji sq Soaenhauet (qTiHorkhajmeiov filozofski uzor) i Nide.(miglilac dija su delainspirisila Adorna) neposredno preuzeli od Kanta.'

Prema interpretaciji, koju su ponudili Helmut Dubil iSila Benhabib, Marksova tritiEta dijalektidka teorija i kritikaDrivatnos vlasniSwa posluZile su kao osnova za izgradnju pr-voe mod'ela kritidke- teorije druStva u okviru 'Frankfurtske

SkJle'. Kantov uticaj se moZe pratiti tek u treioj fazi, nakonemigracije u SAD,-a narodito u periodu nakon-povratka uNeriaeni. S druge strane, DZej i Botomor su ukazali na paralel-no postoianie slilonosti i prema Kantovoj i prema Markqovojfi lozofiji, u ivim fazarna rawojakoncePcije lcritidke- teorije.

Sitrt"ra ove dve linije inierpretacije mogla bi da se zrazisledeiom twdnjom: sdonost prema Marksu i Kantu.bila ieobmuto proporiionalna. Kako je opadalo uverenje u is-pravnost Marksove pozicije, pojadavala se svest o neminovnos-ii obnavljanja Kantovog programa. P*i gug.oYi orrakve svestimosu se"pronaii vei u iekstu predavanja koje je 1932. godineHoritralrirer odrZao pred "Kant Geselschaft" u Frankfurtu t',

dok se i najrazvijeniSbi formi ona pronalazi kog Jirgena Haber-masa u knjizi Ztr Logik der Sozialwissenschaften. t3

Hadermas konitaruje da se u drulwenoj teoriji pitanje o"transcendentalnim uslovima" pretvara u pitdnje o "empiri-iskim uslovima moguieg saznanja". Ovakva promena pitanja,po njegovom mi5ljenju, realizuje se unutar tri horizonta:

1. horizonta sociologije znanja;2. horizonta metodologije;3. horizonta kritike ideologije.'nSva tri horizonta nastaju reinterpretacijom pojma 1Pn'

omoguslova i sva tri pokaiuju na to3i nadin-s.u i "apriorniusloii " poinod odredjenih druStveno-istorij skih okolnosti'Kritika ideologije nagla5ava "sistematsku mesnu wednost" kat-egorija prekolojih ie vr5i konstitucija smisla, kao i njihovu

12 Kdtiika teoija I , tekst "Povijest i psihologija", sr. 23.13 Habermas J. Zut Logik der Sozialwissenschaften , Suhrkamp,

Frankfurt am Mein, 1982.la Isto, str. 79.

vezu sa interesima grupa koje imaju privilegovan socijalnipoloZaj. Zarazllktt do sociologlje znanja ili metodologije, kri-tika ideologije postavlja zadatak oslobadjanja svesti od ovakvihideoloiki postavljenih "a prioria". Utoliko je kritika ideologijenadin na koji se kritidka teorija dru5wa nadovezuje na pitanjeo konstituciji svesti, koje se prvi put pojavilo u KantovojIkitici iistog uma .

Posredovanje horizonta kritike politidke ekonomije hor-izontom kritike uma predstavlja metodski postupak kritidketeorije dru5wa, koji sledi iz uverenja da se takvim povezivan-jem mogu prevazili ogranidenja oba tradicionalna sklopa:"ekonomski redukcionizam", desto prisutan u marksistidkiminterpretacij ama lcritike politidke ekonomij e, i " su bj ektiv izam"koj i je karakteri sti t an za tran scendentalno-fi lozofske proj ekte.h razlku od Kantovog ili Marksovog kritiikog metoda, I<ritii-ki horizont 'Frankfurtske ikole' od poiekta je postavljen kaohori zn n t a n ti - red ukc i o n i zma.

Ukoliko se moZe braniti tezada je trajno obeleZje 'Frank-

furtske Skole' traganje za pravim putem kritike, koji bi obje-dinio progresivne momente i Marksove i Kantove misli - post-aje razumljiv i kontinuitet oseianja njenih predstavnika da jeod odludujuceg znataja da odrede svoj odnos prema Hegelu.Jer, Marks i Kant, koji bi ffebalo da budu dovedeni u vezujesa hegelovski interpretirani Marks - Marks zakoga se tvrdida je duhovno izrastao iz recepcije Flegelovih kategorija, ihegelovski interprtirani Kant - Kant dija se univerzalistidka isubjektivistidka samorefl eksij a ogmnidava Hegelovim uvidi-ma u istoridnost isku stv a i i ntersubj ektiv no s t ko n stituc ij e sv e s -ti

Zbogtoga je odredjenje prema Hegelovoj kritici Kanta,kao i prema hegelovskom nasledju marksizma, desto pred-stavljano kao jedna od centralnih tadaka filozofske legitimacijepozicije kritidke teorije dru5wa. Tako Dejvid Held, u knjiziIntoduction to Critical Theory, twdi da je Horkhajmer "prih-vatio hegelijansku ideju kritike formi mi5ljenja onako kako jeona postavljena u Fenomenologiji duha , ali je odbacio Hege-

154 155

tako na program lcritike metafizke, kgji sq Soaenhauet (qTiHorkhajmeiov filozofski uzor) i Nide.(miglilac dija su delainspirisila Adorna) neposredno preuzeli od Kanta.'

Prema interpretaciji, koju su ponudili Helmut Dubil iSila Benhabib, Marksova tritiEta dijalektidka teorija i kritikaDrivatnos vlasniSwa posluZile su kao osnova za izgradnju pr-voe mod'ela kritidke- teorije druStva u okviru 'Frankfurtske

SkJle'. Kantov uticaj se moZe pratiti tek u treioj fazi, nakonemigracije u SAD,-a narodito u periodu nakon-povratka uNeriaeni. S druge strane, DZej i Botomor su ukazali na paralel-no postoianie slilonosti i prema Kantovoj i prema Markqovojfi lozofiji, u ivim fazarna rawojakoncePcije lcritidke- teorije.

Sitrt"ra ove dve linije inierpretacije mogla bi da se zrazisledeiom twdnjom: sdonost prema Marksu i Kantu.bila ieobmuto proporiionalna. Kako je opadalo uverenje u is-pravnost Marksove pozicije, pojadavala se svest o neminovnos-ii obnavljanja Kantovog programa. P*i gug.oYi orrakve svestimosu se"pronaii vei u iekstu predavanja koje je 1932. godineHoritralrirer odrZao pred "Kant Geselschaft" u Frankfurtu t',

dok se i najrazvijeniSbi formi ona pronalazi kog Jirgena Haber-masa u knjizi Ztr Logik der Sozialwissenschaften. t3

Hadermas konitaruje da se u drulwenoj teoriji pitanje o"transcendentalnim uslovima" pretvara u pitdnje o "empiri-iskim uslovima moguieg saznanja". Ovakva promena pitanja,po njegovom mi5ljenju, realizuje se unutar tri horizonta:

1. horizonta sociologije znanja;2. horizonta metodologije;3. horizonta kritike ideologije.'nSva tri horizonta nastaju reinterpretacijom pojma 1Pn'

omoguslova i sva tri pokaiuju na to3i nadin-s.u i "apriorniusloii " poinod odredjenih druStveno-istorij skih okolnosti'Kritika ideologije nagla5ava "sistematsku mesnu wednost" kat-egorija prekolojih ie vr5i konstitucija smisla, kao i njihovu

12 Kdtiika teoija I , tekst "Povijest i psihologija", sr. 23.13 Habermas J. Zut Logik der Sozialwissenschaften , Suhrkamp,

Frankfurt am Mein, 1982.la Isto, str. 79.

vezu sa interesima grupa koje imaju privilegovan socijalnipoloZaj. Zarazllktt do sociologlje znanja ili metodologije, kri-tika ideologije postavlja zadatak oslobadjanja svesti od ovakvihideoloiki postavljenih "a prioria". Utoliko je kritika ideologijenadin na koji se kritidka teorija dru5wa nadovezuje na pitanjeo konstituciji svesti, koje se prvi put pojavilo u KantovojIkitici iistog uma .

Posredovanje horizonta kritike politidke ekonomije hor-izontom kritike uma predstavlja metodski postupak kritidketeorije dru5wa, koji sledi iz uverenja da se takvim povezivan-jem mogu prevazili ogranidenja oba tradicionalna sklopa:"ekonomski redukcionizam", desto prisutan u marksistidkiminterpretacij ama lcritike politidke ekonomij e, i " su bj ektiv izam"koj i je karakteri sti t an za tran scendentalno-fi lozofske proj ekte.h razlku od Kantovog ili Marksovog kritiikog metoda, I<ritii-ki horizont 'Frankfurtske ikole' od poiekta je postavljen kaohori zn n t a n ti - red ukc i o n i zma.

Ukoliko se moZe braniti tezada je trajno obeleZje 'Frank-

furtske Skole' traganje za pravim putem kritike, koji bi obje-dinio progresivne momente i Marksove i Kantove misli - post-aje razumljiv i kontinuitet oseianja njenih predstavnika da jeod odludujuceg znataja da odrede svoj odnos prema Hegelu.Jer, Marks i Kant, koji bi ffebalo da budu dovedeni u vezujesa hegelovski interpretirani Marks - Marks zakoga se tvrdida je duhovno izrastao iz recepcije Flegelovih kategorija, ihegelovski interprtirani Kant - Kant dija se univerzalistidka isubjektivistidka samorefl eksij a ogmnidava Hegelovim uvidi-ma u istoridnost isku stv a i i ntersubj ektiv no s t ko n stituc ij e sv e s -ti

Zbogtoga je odredjenje prema Hegelovoj kritici Kanta,kao i prema hegelovskom nasledju marksizma, desto pred-stavljano kao jedna od centralnih tadaka filozofske legitimacijepozicije kritidke teorije dru5wa. Tako Dejvid Held, u knjiziIntoduction to Critical Theory, twdi da je Horkhajmer "prih-vatio hegelijansku ideju kritike formi mi5ljenja onako kako jeona postavljena u Fenomenologiji duha , ali je odbacio Hege-

154 155

lovu sistematsku intenciju."'5 Adornova pozicija je ovde ta-kodje interpretirana kao "serija inverzija Hegelovog pristupa",dok se kao "lajtmotiv" Markuzeove filozofije (i u vreme kadaje bio neposredno inspirisan Hajdegerom, i u vreme kada jebio inspirisan Marksom) pominje nastojanje da se "rekon-strui 5e rad ikal n a kon sekvenc a fenomenolo5ke analize poj mo-va uma i rada".t6

Moglo bi se reii da je fascinacija Hegelom jednim de-lom bila uslovljena i dinjenicom da je unutar njegovog sisterna}<ritiiki potencijal fiozofije iskori5ien u analizi druSwene stvar-nosti, a da pritom nije izgubio perspektivu umskog samoost-varenja. Hegel je prvi postavio zadatak razgradnje i demis-tifikacije "laZnog pozitiviteta svoga doba", dovodeii tako upitanje i sopswene temeljne pretpostavke. Ova teZnja kasamokritici i samoostvarenju konstitutivna je zapojam "Mod-erne" koji filozofija nasledjuje upravo od Hegela. Poku5ava-juii da preciznije odredi smisao ovog pojma, Habermas se, uknjizi Der Philosophische Discours der Modeme poziva naHegelova izlagarya. On to dini s namerom da pokaZe kako se isklonost ka samokritici i demistifrkaciji moZe izvesti izHege-lovih programskih stavova, osobito onih izloZenih u tekstuUber das Wesen der philosophischen Kritik", koji je objav-ljen u Kritische Joumal der Philosophie 1802.,godine.'?

Habermas zakljuduje da je intencija hegelijanskog pris-tupa u filozofiji i druSwenoj teoriji (kako u svojim najkonzer-vativnijim, tako i u svojim najradikalnijim varijantama) jo5uvek aktuelna. Toje povezano s njegovom ocenom da:

"Hegel nije prvi filozof koji je tematizovao moderno doba, ali jeprvi za koga je Moderna postala problem. Tek u njegovoj teoriji postajevidljiva konstelacija pojmova Moderne, svesti epohe i racionalnosti". rE

15 Held, D. op. cit. p.116.16 Isto, sn. 203,226.t7 Vidi Habermas, J. Der philosophische Diskurs der Moderne ,

Suhrkamp, Frankfurt am Mein, 1985. (Zweite Aufllage), poglavlje"Hegels Begriff der Moderne", s. 34-58.

18 Isto. S. 57.

U poglavlju o Adomovoj i Horkhajmerovoj Dijalekticiprosvetiteljsfya Habermas pokazuje na koji se nadin projekatumskog samosaznanja ( i ko Hegela i u kritidkoj teoriji sh-vaien kao projekat preispitivanja celokupne diskurzivne racio-nalnosti) na razlidite nadine postavlja i realizuje. Dok je ra-zorna kritika temeljnih predrasuda doba kod l{egela usmerenaka tome da se kategorije uma pozitivno uspostave u stvarnosti- dime se kritika zavr5ava sistematskim zahvatom, institucio-nalizovanjem druStvenih formi koje su idealne utoliko 5to sueminentno umske, u kritidkoj teoriji nakon Dijalektike prosve-titeljsna sama negacija biva predstavljena kao din afirmacijeuma. Ne postoje kategorije u kojima se um iscrpljuje - napro-tiv, sve takve kategorije svojom pozitivnoSiu i teZnjom zauniverzalnim vaZenjem samo vr5e nasilje nad umno5iu kaopotencij alor4 n ad mi Sljenjem kao " stalnom transcendencij om"pozitivnosti. Zaworeni sistemi iz tije perspektive Hegel kri-tikuje moderno doba, zamenjuju se kritikom svake zatvoren-osti i sistema. Kritidka teorija time gubi teleolo5ki momenat,koji je postojao kod Hegele i Marksa, ali za uzvrat dobijamoguinost da uvek iznova transcendira pretpostavke od kojihi sama polazi.

U tekstovima koji se bave kritidkom teorijom, RidigerBubner je poku5ao da pokaZe da se ova pozicija moZe interpre-tirati kao pozicija univerzalnosti negacije i da se iz te perspek-tive moZe posmatrati kao nastavak mladohegelovske intencije,kao reinkarnacija "svete porodice". U knj\ziHandlung, Spncheund Vemunff, Bubner konstatuje da se u Habermasovom te-orijskom vidokrugu obnavljaju tri razlidita filozofska sklopa:

1. Aristotelova distinkcija izmedju poiesisa i praxin(reinterpretirana kroz odnos rada i interakcije),

2. Hegelova zamisao samokritike i samorealizacije uma;3. mladohegelovsko univerzalizovanje negacije, "u ma-

niru kritidke teorije. "'nO ovom "maniru" se vi5e govori u tekstu u kojem Bub-tt gubno, R. HrndlungJp. che und Vernunft, Suhrkamp,

Frankfurt am Mein. 1982. S. 51.52.

156 r5l

lovu sistematsku intenciju."'5 Adornova pozicija je ovde ta-kodje interpretirana kao "serija inverzija Hegelovog pristupa",dok se kao "lajtmotiv" Markuzeove filozofije (i u vreme kadaje bio neposredno inspirisan Hajdegerom, i u vreme kada jebio inspirisan Marksom) pominje nastojanje da se "rekon-strui 5e rad ikal n a kon sekvenc a fenomenolo5ke analize poj mo-va uma i rada".t6

Moglo bi se reii da je fascinacija Hegelom jednim de-lom bila uslovljena i dinjenicom da je unutar njegovog sisterna}<ritiiki potencijal fiozofije iskori5ien u analizi druSwene stvar-nosti, a da pritom nije izgubio perspektivu umskog samoost-varenja. Hegel je prvi postavio zadatak razgradnje i demis-tifikacije "laZnog pozitiviteta svoga doba", dovodeii tako upitanje i sopswene temeljne pretpostavke. Ova teZnja kasamokritici i samoostvarenju konstitutivna je zapojam "Mod-erne" koji filozofija nasledjuje upravo od Hegela. Poku5ava-juii da preciznije odredi smisao ovog pojma, Habermas se, uknjizi Der Philosophische Discours der Modeme poziva naHegelova izlagarya. On to dini s namerom da pokaZe kako se isklonost ka samokritici i demistifrkaciji moZe izvesti izHege-lovih programskih stavova, osobito onih izloZenih u tekstuUber das Wesen der philosophischen Kritik", koji je objav-ljen u Kritische Joumal der Philosophie 1802.,godine.'?

Habermas zakljuduje da je intencija hegelijanskog pris-tupa u filozofiji i druSwenoj teoriji (kako u svojim najkonzer-vativnijim, tako i u svojim najradikalnijim varijantama) jo5uvek aktuelna. Toje povezano s njegovom ocenom da:

"Hegel nije prvi filozof koji je tematizovao moderno doba, ali jeprvi za koga je Moderna postala problem. Tek u njegovoj teoriji postajevidljiva konstelacija pojmova Moderne, svesti epohe i racionalnosti". rE

15 Held, D. op. cit. p.116.16 Isto, sn. 203,226.t7 Vidi Habermas, J. Der philosophische Diskurs der Moderne ,

Suhrkamp, Frankfurt am Mein, 1985. (Zweite Aufllage), poglavlje"Hegels Begriff der Moderne", s. 34-58.

18 Isto. S. 57.

U poglavlju o Adomovoj i Horkhajmerovoj Dijalekticiprosvetiteljsfya Habermas pokazuje na koji se nadin projekatumskog samosaznanja ( i ko Hegela i u kritidkoj teoriji sh-vaien kao projekat preispitivanja celokupne diskurzivne racio-nalnosti) na razlidite nadine postavlja i realizuje. Dok je ra-zorna kritika temeljnih predrasuda doba kod l{egela usmerenaka tome da se kategorije uma pozitivno uspostave u stvarnosti- dime se kritika zavr5ava sistematskim zahvatom, institucio-nalizovanjem druStvenih formi koje su idealne utoliko 5to sueminentno umske, u kritidkoj teoriji nakon Dijalektike prosve-titeljsna sama negacija biva predstavljena kao din afirmacijeuma. Ne postoje kategorije u kojima se um iscrpljuje - napro-tiv, sve takve kategorije svojom pozitivnoSiu i teZnjom zauniverzalnim vaZenjem samo vr5e nasilje nad umno5iu kaopotencij alor4 n ad mi Sljenjem kao " stalnom transcendencij om"pozitivnosti. Zaworeni sistemi iz tije perspektive Hegel kri-tikuje moderno doba, zamenjuju se kritikom svake zatvoren-osti i sistema. Kritidka teorija time gubi teleolo5ki momenat,koji je postojao kod Hegele i Marksa, ali za uzvrat dobijamoguinost da uvek iznova transcendira pretpostavke od kojihi sama polazi.

U tekstovima koji se bave kritidkom teorijom, RidigerBubner je poku5ao da pokaZe da se ova pozicija moZe interpre-tirati kao pozicija univerzalnosti negacije i da se iz te perspek-tive moZe posmatrati kao nastavak mladohegelovske intencije,kao reinkarnacija "svete porodice". U knj\ziHandlung, Spncheund Vemunff, Bubner konstatuje da se u Habermasovom te-orijskom vidokrugu obnavljaju tri razlidita filozofska sklopa:

1. Aristotelova distinkcija izmedju poiesisa i praxin(reinterpretirana kroz odnos rada i interakcije),

2. Hegelova zamisao samokritike i samorealizacije uma;3. mladohegelovsko univerzalizovanje negacije, "u ma-

niru kritidke teorije. "'nO ovom "maniru" se vi5e govori u tekstu u kojem Bub-tt gubno, R. HrndlungJp. che und Vernunft, Suhrkamp,

Frankfurt am Mein. 1982. S. 51.52.

156 r5l

Iner iznosi tezu kako je pojam kritike unutar 'Frankfurtske

Skole' ambivalentan:

21 Bubner R. "Was ist Kritische Theorie", u: Apel, K. O;al. Hermeneutik und Ideologiekritik, Suhrkamp,1971. s 179S. op. cit. p. 180.

"Jedno znadenje je proisteklo iz Kantovog programa transenden-talne filozofije i oznadava'proveru legitimnosti'. Drugo znadenje proi-zlazi iz mladohegelijanskog stava prema suprotstavljanju teorije i praksei oznaEava negaciju. "a

Bubner twdi da je kod Horkhajmera, kao i kod ostalihsaradnika Instinta za socijalna istailvanja, teorija svedena na"beskonadan niz kritidkih refleksija o novim formama ideologi-je", Sto govori o tome da red 'kritik' kod njih znadi ono Sto jeznadila i mladohegelovcima: hegirajuiu refleksiju'.

Ovo je u skladu sa izlaganjima u tekstu Was ist Kri-tischeThaie istog autora: "Refleksijakritidkog subjekta. . .ostaje samolegitimirajuia iznadi spram svih instanci. Marks,koji je vei primetio postojanje ove privilegije u sludaju braieBauer, zbog toga ironidno govori o 'svetoj porodici"'21 . Bub-nerove primedbe su ovde detaljno navedene zbog toga Stopredstavljaju interpretaciju koja je izanaladosta komentara uliteraturi koja se bavi filozofskom pozadinom 'Frankfurtske

Skole'. Nastojeii da formuli5e argument protiv Bubneroveteze, Sila Benhabib je pokulala da pokaZellda i u periodukritike instrumentalnog uma, kao i u periodukritike politidkeekonomije - na mestu "pozitivne umnosti" - postojipozitivnoteoijsko nledje koje motivi5e kritiku.

"Protiv ove interpretacije koja svodi poziciju FranKurtske Skolena onu 'svete porodice', moglo bi se redi da, iako kritika politidkeekonomije vi5e ne sluZi kao paradigma za Frankfurtsku Skolu', ipak jo5uvek postoje norme i vrednosti imanentne kulturi kasnog kapitalistidkogtuStuu@tulai.""

m Bubner, R. "Habermasov koncept kritidke teorije", IIIprognm2 (1984.), str. 194.

Habermas je, medjutim, izabrao strategiju distanciranjaod Adornove i Horkhajmerove kritike uma, kako je ona for-mulisana u periodu nakon Dijalektikeprosvetiteljstva , zakojibi vaille Bubnerove zamerke kritidkoj teoriji. Tako Habermasu odgovoru Bubneru naglaSava:

"Moja nastdanja se mogu razumel.i u ravni poduhvata koji jekritidka teorija napustila 40-tih godina...Red je o tome da se eksplicirakoncept uma..."a

Treia strategija mogla bi da se sastoji u tome da seBubnerova teza o istovetnom logidkom statusu univerzalnenegacije kod mladohegelovaca i u kritidkoj teoriji prihvati, ada se ipak ukaZe na njenu interpretativnu neadekvafrtost. Jer,stav da se umnost realizuje kroz negaciju, koji je kod mladohe-gelovaca izrastao u tezu o univerzalnosti kritike, preuzetje ukritidkoj teoriji sa izvesnim oseianjem nelagodnosti, dakle,bez optimistidkog samoljublja i samoapsolutizovanja koje jeMarksa navelo da braiu Bauer, Stirnera i dmge ironidno nazove'svetom porodicom'. Kritidki angaZman je kod Horkhajmera iAdoma i sam predstavljen kao proizvod patologije koja odred-juje stanje civilizacije. To je jasnije nego igde prisutno u tezida se umska samokritika moZe realizovati samo kao refleksiiao "bolesti sveta", koja je a Kritici instrumentalnog uma for-mulisana na sledeii nadin:

"Um moZe svoju umnost ostvariti samo putem refleksije o bo-lesti sveta, kako je ljudi produkuju i reprodukuju:"a

Da li je unutar "bolesnog sveta" kritika i sama simptombolesti ili, naprotiv, prvi znak ozdravljenja? Ova dilema se

a Habermas, J. "Kritika nasuprot teorije ili kritidka teorija -odgovor Bubneru", III program 2 (1984), str. 2 1 6.

u Kritik der Instrumentaler Vemunft, S. i65. Paralelno sa'bole5iu sveta' Horkhajmer ovde govori i o 'bolesti uma', tako da seumskakitikasvefa odviia kao samol<ritika .

Borman, C. V. etFrankfurt am Mein,

22 Benhabibb.

158 159

Iner iznosi tezu kako je pojam kritike unutar 'Frankfurtske

Skole' ambivalentan:

21 Bubner R. "Was ist Kritische Theorie", u: Apel, K. O;al. Hermeneutik und Ideologiekritik, Suhrkamp,1971. s 179S. op. cit. p. 180.

"Jedno znadenje je proisteklo iz Kantovog programa transenden-talne filozofije i oznadava'proveru legitimnosti'. Drugo znadenje proi-zlazi iz mladohegelijanskog stava prema suprotstavljanju teorije i praksei oznaEava negaciju. "a

Bubner twdi da je kod Horkhajmera, kao i kod ostalihsaradnika Instinta za socijalna istailvanja, teorija svedena na"beskonadan niz kritidkih refleksija o novim formama ideologi-je", Sto govori o tome da red 'kritik' kod njih znadi ono Sto jeznadila i mladohegelovcima: hegirajuiu refleksiju'.

Ovo je u skladu sa izlaganjima u tekstu Was ist Kri-tischeThaie istog autora: "Refleksijakritidkog subjekta. . .ostaje samolegitimirajuia iznadi spram svih instanci. Marks,koji je vei primetio postojanje ove privilegije u sludaju braieBauer, zbog toga ironidno govori o 'svetoj porodici"'21 . Bub-nerove primedbe su ovde detaljno navedene zbog toga Stopredstavljaju interpretaciju koja je izanaladosta komentara uliteraturi koja se bavi filozofskom pozadinom 'Frankfurtske

Skole'. Nastojeii da formuli5e argument protiv Bubneroveteze, Sila Benhabib je pokulala da pokaZellda i u periodukritike instrumentalnog uma, kao i u periodukritike politidkeekonomije - na mestu "pozitivne umnosti" - postojipozitivnoteoijsko nledje koje motivi5e kritiku.

"Protiv ove interpretacije koja svodi poziciju FranKurtske Skolena onu 'svete porodice', moglo bi se redi da, iako kritika politidkeekonomije vi5e ne sluZi kao paradigma za Frankfurtsku Skolu', ipak jo5uvek postoje norme i vrednosti imanentne kulturi kasnog kapitalistidkogtuStuu@tulai.""

m Bubner, R. "Habermasov koncept kritidke teorije", IIIprognm2 (1984.), str. 194.

Habermas je, medjutim, izabrao strategiju distanciranjaod Adornove i Horkhajmerove kritike uma, kako je ona for-mulisana u periodu nakon Dijalektikeprosvetiteljstva , zakojibi vaille Bubnerove zamerke kritidkoj teoriji. Tako Habermasu odgovoru Bubneru naglaSava:

"Moja nastdanja se mogu razumel.i u ravni poduhvata koji jekritidka teorija napustila 40-tih godina...Red je o tome da se eksplicirakoncept uma..."a

Treia strategija mogla bi da se sastoji u tome da seBubnerova teza o istovetnom logidkom statusu univerzalnenegacije kod mladohegelovaca i u kritidkoj teoriji prihvati, ada se ipak ukaZe na njenu interpretativnu neadekvafrtost. Jer,stav da se umnost realizuje kroz negaciju, koji je kod mladohe-gelovaca izrastao u tezu o univerzalnosti kritike, preuzetje ukritidkoj teoriji sa izvesnim oseianjem nelagodnosti, dakle,bez optimistidkog samoljublja i samoapsolutizovanja koje jeMarksa navelo da braiu Bauer, Stirnera i dmge ironidno nazove'svetom porodicom'. Kritidki angaZman je kod Horkhajmera iAdoma i sam predstavljen kao proizvod patologije koja odred-juje stanje civilizacije. To je jasnije nego igde prisutno u tezida se umska samokritika moZe realizovati samo kao refleksiiao "bolesti sveta", koja je a Kritici instrumentalnog uma for-mulisana na sledeii nadin:

"Um moZe svoju umnost ostvariti samo putem refleksije o bo-lesti sveta, kako je ljudi produkuju i reprodukuju:"a

Da li je unutar "bolesnog sveta" kritika i sama simptombolesti ili, naprotiv, prvi znak ozdravljenja? Ova dilema se

a Habermas, J. "Kritika nasuprot teorije ili kritidka teorija -odgovor Bubneru", III program 2 (1984), str. 2 1 6.

u Kritik der Instrumentaler Vemunft, S. i65. Paralelno sa'bole5iu sveta' Horkhajmer ovde govori i o 'bolesti uma', tako da seumskakitikasvefa odviia kao samol<ritika .

Borman, C. V. etFrankfurt am Mein,

22 Benhabibb.

158 159

nalazi u osnovi sloZene argumentacije o smislu kritidkog an-gaZmana, koja je izloLenana stranicama Negativne dijalektike .Adorno zakluduje da negativna dijalektika pati od iste jednos-tranosti koja je karakteristidna i za identifikujuie mi5ljenje:naime, ona svodi svet na protiwednosti, kao Sto identifikujuiemiSljenje svodi predmet na pojam. Kritidki angaZman ne biimao smisla ukoliko se ne pretpostavi moguinost stanja ukome um vi5e nema porebu za "identifikovanjem" i "apsolu-tizovanjem" svojih identifikacija. Tu bi "zahvat heterogenog"bio oslobodjen "totalitarne pretenzije pojmova", a "miSljenje ukon stel acij ama " ili "diferencirano saznanj e" (oslobodj eno ide-oloikog zadatka), odredjivalo bi odnos uma prema stvarnos-t i .25

Bolest dovedanstva se, drugim redima, u Negativnojdij alektici eksplicitno interpretira kao "bolest legitimacije". Kri-tika identifikujuieg mi5ljenja nije naprosto negacija pozitivnos-ti, vei kridka one pozitivnsti koja pretenduje na istinu, odnos-no, pozitivnosti koja je uspostavljena pozivanjem na meta-teorijsku legitimaciju saznanja. Ridiger Bubner je propustioda ukaZe na ovaj momenat negativnosti, kada je jedan odelemenata znadenja pojma kritike unutar'Frankfurtske Skole'prona5ao u Kantovom odredjenju 'kritik'kao provere legit-imnosti. Kritika instrumentalnog uma dopu[juje postojeiu iod Kanta preuzetu teZnju za proverom legitimnosti, zahtevomza kritikom metateorijskih oblika legitimacije, pa tako i zakritikom svih onih sklopova koji nastaju recepcijom Kanto-vog programa.

Ovaj subverzivni karakter kritidke teorije, dinjenicu dase zahtev za proverom legitimnosti preuzima u negativnom, ane u pozitivnom smislu, jasno je uodio Albreht Velmer:

"Kritika identifikujuieg uma je stoga ujedno i kritika legitimira-juieg uma...U novovekovnim sistemima legitimacije - od teorije sunan-ja pa do moralne i politidke filozofije - krije se jedan ostatak mitskogsmisla transformisan u sliku diskurzivne racionalnosti..."6

E Negativna dijalektika , str. 27,28.6 Wellmer. A. Zur Dialektik von Modeme und Postmodeme .

160

Pri paZljivijoj analizi upotrebljenih tehnidkih termina,uodljivo je da se unutar 'Frankfurtske Skole' shema saznajnihmoii ne preuzima neposredno od Kanta, vei posredstvominterpretacije koju je ponudio Hegel. Ali, ovaj momenat ne bitrebalo prenaglaiavati, kao Sto je to dinio Habermas.

Jasno je da kritika uma, u sklopu kritidke teorijedruStva, predstavlja kritiku one moii koja postavlja pozitivneodredbe, a ta moi se, prema Hegelovoj klasifikaciji, naziva"razumom". Interpretirajuii iz ove perspektive kritiku instru-mentalnog uma, Habermas zakljuduje:

"Pojmom instrumentalnog uma Horkhajmer i Adorno Zele da serazradunaju sa jcdnim kalkuli5uiim razumom, koji jc uzurpirao mcstouma."2t

Ovakva interpretacija kao da zaboravlja neSto Sto je utvr-dio i sam Habermas: da se o pojmu uma kog Horhkajmera iAdorna veoma desto i sasvim konzistentno govori samo unegativnom smislu ili, kada se govori afirmativno, tada seradi o umu kao negativnosti .a

Izgleda da se ovde problem interpretacije moZe razre5itipreciziranjem epis temolo5kih pretpostavki teoretidara'Frank-furtske Skole'u odnosu na Hegelovu i Kantovu shemu sazna-jnih moci.

Suhrkamp, Frankfurt am Mein, 1985, S. 70.2? Habermas, l. Philosophische Disurs dcr Modeme, S. 144.a Kao Sto je primetila Helga Grip "objektivni um je realni

potencijal...Potencijal znadi: niSta.,." Grip, H. Itirgen Habermx, F.Schoningh, Paderbom, Miinchen, 1984. S. 27.lli, Bern5tajnovimredima, "upravo rad negativnosti vodi od filozofije ka kritidkojteoriji"Bernstein, R. Philosophical Profiles, University of PennsylvaniaPress, Philadelphia, 1986. p. 189.

161

nalazi u osnovi sloZene argumentacije o smislu kritidkog an-gaZmana, koja je izloLenana stranicama Negativne dijalektike .Adorno zakluduje da negativna dijalektika pati od iste jednos-tranosti koja je karakteristidna i za identifikujuie mi5ljenje:naime, ona svodi svet na protiwednosti, kao Sto identifikujuiemiSljenje svodi predmet na pojam. Kritidki angaZman ne biimao smisla ukoliko se ne pretpostavi moguinost stanja ukome um vi5e nema porebu za "identifikovanjem" i "apsolu-tizovanjem" svojih identifikacija. Tu bi "zahvat heterogenog"bio oslobodjen "totalitarne pretenzije pojmova", a "miSljenje ukon stel acij ama " ili "diferencirano saznanj e" (oslobodj eno ide-oloikog zadatka), odredjivalo bi odnos uma prema stvarnos-t i .25

Bolest dovedanstva se, drugim redima, u Negativnojdij alektici eksplicitno interpretira kao "bolest legitimacije". Kri-tika identifikujuieg mi5ljenja nije naprosto negacija pozitivnos-ti, vei kridka one pozitivnsti koja pretenduje na istinu, odnos-no, pozitivnosti koja je uspostavljena pozivanjem na meta-teorijsku legitimaciju saznanja. Ridiger Bubner je propustioda ukaZe na ovaj momenat negativnosti, kada je jedan odelemenata znadenja pojma kritike unutar'Frankfurtske Skole'prona5ao u Kantovom odredjenju 'kritik'kao provere legit-imnosti. Kritika instrumentalnog uma dopu[juje postojeiu iod Kanta preuzetu teZnju za proverom legitimnosti, zahtevomza kritikom metateorijskih oblika legitimacije, pa tako i zakritikom svih onih sklopova koji nastaju recepcijom Kanto-vog programa.

Ovaj subverzivni karakter kritidke teorije, dinjenicu dase zahtev za proverom legitimnosti preuzima u negativnom, ane u pozitivnom smislu, jasno je uodio Albreht Velmer:

"Kritika identifikujuieg uma je stoga ujedno i kritika legitimira-juieg uma...U novovekovnim sistemima legitimacije - od teorije sunan-ja pa do moralne i politidke filozofije - krije se jedan ostatak mitskogsmisla transformisan u sliku diskurzivne racionalnosti..."6

E Negativna dijalektika , str. 27,28.6 Wellmer. A. Zur Dialektik von Modeme und Postmodeme .

160

Pri paZljivijoj analizi upotrebljenih tehnidkih termina,uodljivo je da se unutar 'Frankfurtske Skole' shema saznajnihmoii ne preuzima neposredno od Kanta, vei posredstvominterpretacije koju je ponudio Hegel. Ali, ovaj momenat ne bitrebalo prenaglaiavati, kao Sto je to dinio Habermas.

Jasno je da kritika uma, u sklopu kritidke teorijedruStva, predstavlja kritiku one moii koja postavlja pozitivneodredbe, a ta moi se, prema Hegelovoj klasifikaciji, naziva"razumom". Interpretirajuii iz ove perspektive kritiku instru-mentalnog uma, Habermas zakljuduje:

"Pojmom instrumentalnog uma Horkhajmer i Adorno Zele da serazradunaju sa jcdnim kalkuli5uiim razumom, koji jc uzurpirao mcstouma."2t

Ovakva interpretacija kao da zaboravlja neSto Sto je utvr-dio i sam Habermas: da se o pojmu uma kog Horhkajmera iAdorna veoma desto i sasvim konzistentno govori samo unegativnom smislu ili, kada se govori afirmativno, tada seradi o umu kao negativnosti .a

Izgleda da se ovde problem interpretacije moZe razre5itipreciziranjem epis temolo5kih pretpostavki teoretidara'Frank-furtske Skole'u odnosu na Hegelovu i Kantovu shemu sazna-jnih moci.

Suhrkamp, Frankfurt am Mein, 1985, S. 70.2? Habermas, l. Philosophische Disurs dcr Modeme, S. 144.a Kao Sto je primetila Helga Grip "objektivni um je realni

potencijal...Potencijal znadi: niSta.,." Grip, H. Itirgen Habermx, F.Schoningh, Paderbom, Miinchen, 1984. S. 27.lli, Bern5tajnovimredima, "upravo rad negativnosti vodi od filozofije ka kritidkojteoriji"Bernstein, R. Philosophical Profiles, University of PennsylvaniaPress, Philadelphia, 1986. p. 189.

161

Kantova pozicija odredjena je strukturom:

RAZUM - postavlja pojmove i stavove (moc pravila)

LOGIdKI UM - stvara zakljudke na osnovu razuma(moi principa)

eiSn UM - swara zakljudke na osnovu ideje (sofizmei paralogizme)

Prema Kantovom shvatanju, zadatakfilozofije je da omo-guii lcritiku distog uma, negaciju umske transcendencije i spe-kulativnog saznanja. Posredno, ovo predstavlja afirmaciju ra-zuma i ogranidavanje uma na "rezonovanje", umesto na "re-fleksiju".

Hegel sledi slidnu shemu saznajnih moii, ali izvodiradikalno dru gadije zakljudke:

RAZUM - postavlje odredbe (pojmove i stavove) i dwstoih se drfi

voih odredbi (dime se nadovezuje na Hegelovu kritiku Kan-ta), tako r u kritici pozitivnog uma i njegovih spekulacija(dime se nadovezuje na Kantovu kritiku metafizike i Marksovukritiku Hegela). I sfera razuma, i sfera uma - premda narazlidite nadine - mogu postati poligon identifikujuieg mi5ljen-ja, mi5ljenja koje pokulava da svojim proizvodima pribavimeta-teorijsku legitimaciju. U oba sludaja to zawSava svod-jenjem stvarnosti na pojmove i principe, redukcionizmom itotalitarnom pretenzijom, nastojanjem da se sve postavi u sis-tem dostupan kontroli i manipulaciji.

Tako se klasidna trodlana shema saznajnih moii svodina dvodlanu:

INSTRUMENTALNI UM - identifikuje i legitimira

NEGATIVNI, KRITICKI UM - sluZi kao "protivteZaidentilftaciji"

Upravo zahvaljujuii ovom pomaku, kritika identifiku-juieg miSljenja (kritika instrumentalnog uma) se konstitui5ekao "negativna dijalektika", "indeks neistine identidnosti","potpunog ulaZenja pojrnljenog u pojam".a

Ovakva struktura, medjutim, ne moZe da se primeni zapotrebe razumevanja Habermasove teorijske pozicije.Poku5avajuii da prevazidje negativni zakljudak koji izvodeHorkhajmer i Adorno (zapravo simplifikujuii njihovu inten-ciju svodeie je na kritiku razuma), Habermas, u izvesnomsmislu, nastoji da rehabilituje moguinost pozitivne umnosti .Ona se vi5e ne promiSlja prema modelu usamljene individual-nosti (transcendentalnog subjekta i njegovih saznajnih moii),vei prema modelu komunikacione racionalnosti koja regula-tivno omoguiuje diskurzivnu praksu. To bi se moglo pred-staviti shemom:

2e Negativna dijalektika , str. 27 .

NEGATIVNI UMnegacije)

- poni5tava odredbe razuma (moi

POZITIVM UM - w5i sintezu razumskih odredbi i um-skih negacija

Zadatakhlozofije je sad sasvim suprotno nego kod Kan-ta - spekulacija i ffanscendiranje iskuswa, praienje rada po-jma, odnosno dijalektidka negacija neposrednosti. Tako je Kan-tova "razumska kritika uma" pretoiena kod Hegela u "umskukritiku razuma" pomoiu gotovo identidnih filozofskih sreo-stava.

Nedvosmisleno je da projekat kritidke teorije druStva,onako kako je postavljen kod Horkhajmera i Adorna u peri-odu nakon Dijalektike prosvetiteljstva (a kod Adorna i odsamog podetka samostalnog filozofskog promi5ljanj a) podjed-nako vidi svoju funkciju, kako u laitikovanju ranma i njego-

162 r63

Kantova pozicija odredjena je strukturom:

RAZUM - postavlja pojmove i stavove (moc pravila)

LOGIdKI UM - stvara zakljudke na osnovu razuma(moi principa)

eiSn UM - swara zakljudke na osnovu ideje (sofizmei paralogizme)

Prema Kantovom shvatanju, zadatakfilozofije je da omo-guii lcritiku distog uma, negaciju umske transcendencije i spe-kulativnog saznanja. Posredno, ovo predstavlja afirmaciju ra-zuma i ogranidavanje uma na "rezonovanje", umesto na "re-fleksiju".

Hegel sledi slidnu shemu saznajnih moii, ali izvodiradikalno dru gadije zakljudke:

RAZUM - postavlje odredbe (pojmove i stavove) i dwstoih se drfi

voih odredbi (dime se nadovezuje na Hegelovu kritiku Kan-ta), tako r u kritici pozitivnog uma i njegovih spekulacija(dime se nadovezuje na Kantovu kritiku metafizike i Marksovukritiku Hegela). I sfera razuma, i sfera uma - premda narazlidite nadine - mogu postati poligon identifikujuieg mi5ljen-ja, mi5ljenja koje pokulava da svojim proizvodima pribavimeta-teorijsku legitimaciju. U oba sludaja to zawSava svod-jenjem stvarnosti na pojmove i principe, redukcionizmom itotalitarnom pretenzijom, nastojanjem da se sve postavi u sis-tem dostupan kontroli i manipulaciji.

Tako se klasidna trodlana shema saznajnih moii svodina dvodlanu:

INSTRUMENTALNI UM - identifikuje i legitimira

NEGATIVNI, KRITICKI UM - sluZi kao "protivteZaidentilftaciji"

Upravo zahvaljujuii ovom pomaku, kritika identifiku-juieg miSljenja (kritika instrumentalnog uma) se konstitui5ekao "negativna dijalektika", "indeks neistine identidnosti","potpunog ulaZenja pojrnljenog u pojam".a

Ovakva struktura, medjutim, ne moZe da se primeni zapotrebe razumevanja Habermasove teorijske pozicije.Poku5avajuii da prevazidje negativni zakljudak koji izvodeHorkhajmer i Adorno (zapravo simplifikujuii njihovu inten-ciju svodeie je na kritiku razuma), Habermas, u izvesnomsmislu, nastoji da rehabilituje moguinost pozitivne umnosti .Ona se vi5e ne promiSlja prema modelu usamljene individual-nosti (transcendentalnog subjekta i njegovih saznajnih moii),vei prema modelu komunikacione racionalnosti koja regula-tivno omoguiuje diskurzivnu praksu. To bi se moglo pred-staviti shemom:

2e Negativna dijalektika , str. 27 .

NEGATIVNI UMnegacije)

- poni5tava odredbe razuma (moi

POZITIVM UM - w5i sintezu razumskih odredbi i um-skih negacija

Zadatakhlozofije je sad sasvim suprotno nego kod Kan-ta - spekulacija i ffanscendiranje iskuswa, praienje rada po-jma, odnosno dijalektidka negacija neposrednosti. Tako je Kan-tova "razumska kritika uma" pretoiena kod Hegela u "umskukritiku razuma" pomoiu gotovo identidnih filozofskih sreo-stava.

Nedvosmisleno je da projekat kritidke teorije druStva,onako kako je postavljen kod Horkhajmera i Adorna u peri-odu nakon Dijalektike prosvetiteljstva (a kod Adorna i odsamog podetka samostalnog filozofskog promi5ljanj a) podjed-nako vidi svoju funkciju, kako u laitikovanju ranma i njego-

162 r63

teorijinue:

INSTRUMENTALNI RAZUIWUM - osnov ideologijei manipulacije

NEGATIVNI, KRITICru UU - realizuje se kroz kri-tiku ideologije

KOMUNIKACIONI UM - izgradjuje se i ogranidavaplrtem dijaloga

Habermas je naglasio da je zadatak filozofije u kritidkoj"..samotumadenje i samoodbrana uma". Ili, konkret-

"...protiv ideoloSkog, tj. prividnog osamosraljivanja misli i insti-tucij a...upotrebiti moi radikalne samorefl eksij e". r

Time su povezane tri dominantne teme kritidke teorije:f . izgradnja stanovista uma (odnosno, njegovo preispi-

tivanje);2. suprotstavljanje ideologiji (i na njoj zasnovanoj ma-

nipulaciji i dominaciji);3. stanovi5te radikalne samorefleksije (koja se oswaruje

uz pomoi ili prema modelu psihoanalize).Hegelovski zahtev za umskom refleksijom obnovljen je

u oba svoja znadenja:a. kao zahtev za radikalnom demistifikacijom vladajuie

pozitivnosti;b. kao zahtev za oswarenjem onoga Sto se nalazi inkor-

porirano u samompojmu uma (kod Haberrnasa shvaienomkao osnove komunikacione racionalnosti).

Habermasov povratak "pozitivnoj" koncepciji umnostisvakako nije sludajan. Uftolrko se univerzalizuje kritika le-

30 Habermas, J. Zur Rekonstruktion des HistorischesMaterialismus, Suhrkamp, Frankfurt am Mein (Dritte Auflage), 1982.s. 57,58.

gitimirajuieg uma, kao ito to iine Horkhajmer i Adomo, zahtevza proverom legitimnosti uopige ne moie da bude racionalnoobnzloien. Na to je ukazala i Sila Benhabib, koja protivredanodnos prema umu povezuje sa protivrednim odnosom kritidketeorije prema prosvetitelj swu:

"Ovde postaje odigledna aporetidka struktura kritidke teorijedru5tva kako su je koncipirali Horkhajmer i Adorno...Alio zavct prosve-titeljstva i kulturne racionalizacije samo otkriva kulminaciju logike ident-iteta konstitutivnu za um, onda teorija dijalcktike prosvetiteljstva, kojase vr5i orudjem istog uma, perpctuira samu strukturu dominacije kojuosudjuje."3r

S druge strane, kritidkim koncepcijama se lako moZedogoditi da inkorporiraju neke elemente teorija koje dovode upitanje. Kroz obnavljanje Kantove i Hegelove sheme sazna-jnih moii, teoretidari 'Frankfurtske Skole' moZda prihvatajumetafizidku sliku sveta na kojoj se ova shema izvorno zasni-vala.

Tako je Albreht Velmer formulisao prigovor psiholo-gizmu Horkhajmerove i Adornove kritidke teorije:

"Kritika diskurzivnog uma kaoinsfrumentalnog uma je kod Ador-na i Horkhajmera potajno jo5 psiholoSki tj. intencionalistidki mi5ljenja istoga preiutno joS uvek Zivi od modela subjekta "koji konstituiSe smis-ao", koji sebe u transcendentalnom singularitetu postavlja nasuprot svetuobjekata."32

Habermas je, medjutim, nastojao da "jezidkim zaokre-tom" prevazidje psihologizam, ali se sa koncepcijom pozitivneumnosti vratio ka univerzalistidkom shvatanju racionalnosti(koje je u Dijalektici prosvetiteljsfva bilo predmet Adomove iHorkhaj merove kritike).

Srogu V"l*"t", potezujuii kritidki horizont 'Frank-

31 Benhabib, S. op. cit. p. 169.32 Wellmer, A. op. cit. S. 77.33 U knligama Zur Dialektik von Mode,t* und Postmoderne i

r64 165

teorijinue:

INSTRUMENTALNI RAZUIWUM - osnov ideologijei manipulacije

NEGATIVNI, KRITICru UU - realizuje se kroz kri-tiku ideologije

KOMUNIKACIONI UM - izgradjuje se i ogranidavaplrtem dijaloga

Habermas je naglasio da je zadatak filozofije u kritidkoj"..samotumadenje i samoodbrana uma". Ili, konkret-

"...protiv ideoloSkog, tj. prividnog osamosraljivanja misli i insti-tucij a...upotrebiti moi radikalne samorefl eksij e". r

Time su povezane tri dominantne teme kritidke teorije:f . izgradnja stanovista uma (odnosno, njegovo preispi-

tivanje);2. suprotstavljanje ideologiji (i na njoj zasnovanoj ma-

nipulaciji i dominaciji);3. stanovi5te radikalne samorefleksije (koja se oswaruje

uz pomoi ili prema modelu psihoanalize).Hegelovski zahtev za umskom refleksijom obnovljen je

u oba svoja znadenja:a. kao zahtev za radikalnom demistifikacijom vladajuie

pozitivnosti;b. kao zahtev za oswarenjem onoga Sto se nalazi inkor-

porirano u samompojmu uma (kod Haberrnasa shvaienomkao osnove komunikacione racionalnosti).

Habermasov povratak "pozitivnoj" koncepciji umnostisvakako nije sludajan. Uftolrko se univerzalizuje kritika le-

30 Habermas, J. Zur Rekonstruktion des HistorischesMaterialismus, Suhrkamp, Frankfurt am Mein (Dritte Auflage), 1982.s. 57,58.

gitimirajuieg uma, kao ito to iine Horkhajmer i Adomo, zahtevza proverom legitimnosti uopige ne moie da bude racionalnoobnzloien. Na to je ukazala i Sila Benhabib, koja protivredanodnos prema umu povezuje sa protivrednim odnosom kritidketeorije prema prosvetitelj swu:

"Ovde postaje odigledna aporetidka struktura kritidke teorijedru5tva kako su je koncipirali Horkhajmer i Adorno...Alio zavct prosve-titeljstva i kulturne racionalizacije samo otkriva kulminaciju logike ident-iteta konstitutivnu za um, onda teorija dijalcktike prosvetiteljstva, kojase vr5i orudjem istog uma, perpctuira samu strukturu dominacije kojuosudjuje."3r

S druge strane, kritidkim koncepcijama se lako moZedogoditi da inkorporiraju neke elemente teorija koje dovode upitanje. Kroz obnavljanje Kantove i Hegelove sheme sazna-jnih moii, teoretidari 'Frankfurtske Skole' moZda prihvatajumetafizidku sliku sveta na kojoj se ova shema izvorno zasni-vala.

Tako je Albreht Velmer formulisao prigovor psiholo-gizmu Horkhajmerove i Adornove kritidke teorije:

"Kritika diskurzivnog uma kaoinsfrumentalnog uma je kod Ador-na i Horkhajmera potajno jo5 psiholoSki tj. intencionalistidki mi5ljenja istoga preiutno joS uvek Zivi od modela subjekta "koji konstituiSe smis-ao", koji sebe u transcendentalnom singularitetu postavlja nasuprot svetuobjekata."32

Habermas je, medjutim, nastojao da "jezidkim zaokre-tom" prevazidje psihologizam, ali se sa koncepcijom pozitivneumnosti vratio ka univerzalistidkom shvatanju racionalnosti(koje je u Dijalektici prosvetiteljsfva bilo predmet Adomove iHorkhaj merove kritike).

Srogu V"l*"t", potezujuii kritidki horizont 'Frank-

31 Benhabib, S. op. cit. p. 169.32 Wellmer, A. op. cit. S. 77.33 U knligama Zur Dialektik von Mode,t* und Postmoderne i

r64 165

furtske Skole' s "dekonstrukcijama" koje su ponudili Vit-gen3tajn i Hajdeger, poku5ava da pokaZe da se subverzivniiromeiat kritike instmmentalnog uma, kao i analiza diskursa,mogu rekonsffuisati, a da se prevazidju metafizidki momentikdio,q.dornove i llrokhajmerbve, tako i Habermasove filozo-fije.

Ethic wdDialog, Sifulramp, Frankfurt am Mein, 1986.

r66

Dragana Obndovii

THE CRITICAL HORIZONS OF TFIE FRANKFURTSCHOOL

(Summary)

In this paper the philosophical background of thecritical theory of society (which was developed within theFrankfurt school) is examined and explained. This criticalapproach to social phenomena is compared to the Kantiancritique of reason and Man<ian critique of political economy.

Some principal problems in relating the negativeapproach of critical theory to the positive theoreticalframework derived from transcendental philosophy areexplicated. For instance, it is very difficult to bridge the gapbetween negative and positive concepts of reason.

In the final part of the paper, Horkheimeis andAdorno's psychologism is criticised from the point of viewof the "linguistic turn" in contemporary philosophy, as isHabermas' universalism from the standpoint of the negativedialectic.

Filozofiia i druStvo lll 1990. str. 169-178

MILORADEKMEEICZav& zaproudavanjekulturnog razvitka SrbijeSARAJEVO

Orginalni naudni radUDK 316. 662: 316. 344. 24Primljeno: jula 1991.

SAVREMENI ISTOdNOEVROPSKIINTELEKTUALAC I MAKIJAVELI'

Kao profesionalni istoridar uvek sam bio radoznao Stabi uradio jedan istodnoevropski intelektualac, kada zameniuniveritetsku katedru za fotelju u vladi njegove zemlje. Cinilomi se da je to u osnovi wlo blisko menjanju teorije za prak-su, jednog neodgovornog nadina mi5ljenja za strogo savitlji-vo ponaianje. Covek sakriven u univerzitetsku togu moZe sedoimati kao moralistidki slobodni strelac - a kad postajepolitidar, njegove ideje postaju stroga nauka moguiega. Tre-ba se prisetiti kako je Tomas Karlajl opisao mladog Maksi-milijana Robespjera, koji se odrekao naimenovanja za sucakriminalnih sludajeva u Arasu l182.Da bi izbegao obavezuizricanja smrtnih presuda, radije je prihvatio mesto jednogneduZnog advokata. Desetak godina potom je, u svojstvupredsednika Komiteta javnog spasa, dokazivao prednosti rev-olucionarnog terorizma, kao apsolutno najpohvalnije ju-rididke prakse. Naravno, te5ko je verovati da bi svaki savre-or"ni istodnoeutopski int"lfualac mogao biti smeSten u ok-

'Prvobitno je ovaj tekst bio napisan na engleskom i poslat zazbomik radova sa okruglog stola, koji je deSkoslovadki predsednik Havelsazvao u Bratislavi 7. aprila 1990. Originalni naslov je "Intcllcctualbetween Teaching Machiavelli in his University Class and Obeing hisRules while in Governments Office". Okrugli sto je bio posveien temiintelektualac i etika.

168 r69