Stiepan GredeliIns t i tu t za t i lozo t i . ju id ruStver ru teo l i . juBeoglail

uDr ( 3 r6 .7s (4e7 . i l )Ori_sl inalni nautrr i rad

POL,ITICKA KUTTLIRA GRADANA SRBI.IE,

Atrrstrakt: Ii tekstu su izlo:cni rezulluti istruiivnrtju politiike kulture ,qrut[uncr.Srhije.:usnovntnm rn operacionalizttciji itleulnih tipovtt gtlitic'ke kulturcpurlicipLttivtlc. puroltijutne i potlanitke .lllmondu i lerbe,

Prcnttt nuluzinra ovog istraiivanju. politiclka kulturu u Srbiji je ornhi-wtlenlna. .\-orntulivno.je preteino par(icipatit'rttr, i. gracluti su u vecini svesrti st,ojih

ltolitiikih pruvtr i iskazuju potrebu tkt uiesnnrrju u polititkom !ivtltu. U pnrAtitrrinraspektinta politiikog ponaianjcr grodanu preovludu.je politiifu kultnru kttju le viie'upcttiina'i 'eskrtrtistiika', viie konfliktna nego ,.sporezumevajuia" (konsettusno).lJ pogletlu preferenci prema otekivunin (i polel.inint) ishodima (outprtr) polititkedelatnosti, znatno .je veta inklinttcija premu ostvarivanju vreclnos!i ,.sigurnosli"nego,,s lobode' .

Kljudnc rcai: politi)ko kultura, participativna politiika kulturtt, lturohijutnupolitiika hlturet podaniika politiika kultura, konflikt, konsenzus. sigurnost,sloboda.

Uvod

Strukturalne osobenosti i dinarnika srpskog druStva tokonrprotekl e decenij e predstavl i aj u tipidan pri mer mal -adaptac ije, odno-sno lo5e, neuspeSne, blokirane i pervertitane adaptacije na nuZnostdru5tvenih promena, u snreru onih pronlena koje su se zbivale uuZem i Sirem okruZenju, a koje se podvode pod zajednidki naziv -postsocijalistidka tranzicija. Srbija je izrazit primer nelrspe5rle' tranzicije' po Fukuyaminoj uni linerano.i paradigrrri -' nuZnog' pre-

' 'l'ekst predstavlia (neobjavlieni) deo rezultata istlaZivania .,.lavno mnenje

gradana Srbiie - 1999". realizovanog u septembru 1999. na uzolku gradana Srbije.Rukovodilac t irna bio je mr Sre6ko Mihai lovi i . a t im su dini l i : Mir jana Vasovi i .Milka l']uzigaia. Zoran Stoiljkovii. Dragan Popadic. Zolan Slavqievii i StjepanCredelj. Veii deo lezultata istra2ivanja objal,ljen je u Zbornikv Jovno nnenje Srbije(redaktor S. Mihai lovi i) , u lzdanju Centla za proudavanie altelnativa, UGS..Nczavisnost" i ( idru2enja za unapredivanje empir i iskih istraZivania. Ova.j tekst seobjavljujc s dozvolorn redaktora i izdavada pornenutog Zbolnika.

x

altro

-LL

N

JLL

*ji.rri

93

XoF'oluo

;-LL

oN

J

tr

Ju.JoulE

zIIIJ-FU)

laska iz komunizma i postkourunizr.na u sistenr liberah-re demo-krati.je, trZi5ne ekonomije i 'otvorenog druStva'. U torn pogledu onaje r"r istom rangri sa jo5 nekim istodrro-evropskim zemljanta Zilaveant i- t ranzici je, odnosno upot 'nog opiranja nuZninr i kolrer.entnimdru5tvenim, ekonomskim i pol i t ic l<im promenalna: Belorusi jom,Ukraj inom, pa i Rusi jor l . - fo

ne znadi da se u Srbi j i n i- je odigrala..transformacija" prethodnog sistema, ali je ta transformacija bila -krupan korak, pa i vi5e koraka unazad, dakle izrazita ekonomska,socijalna, kulturna i potitidka regresija.

U ekonomskom smislu, reafifmisana je, r,r karikaturalnomobliku, 'komandna ekonomija' pseudo-etatastidkog tipa, uz isto-vremeno razgraclivanj e i ,,privatizacij u" (podvodenje pod apsolutnulidnu i porodidnu kontrolu) kljudnog institucionalnog nosioca'komandnog' modela - svih instrurnenata nacionalne drZave. To jeostvareno prevodenjem politiikog podsistema dru5fva u sistemanti -pol i tike, vz r azar anje I eg i s lativ n ih, upravnih, izvr5 n i h, zaSti tn i hisocijalnih funkcija drLave. Tako je pseudo-drZava, tj. pseudo-insti-tucionalni sistem (u privatno-porodidnom vlasni5tvu i pod kon-trolom uskog kruga'odabranih'), postala para-institucionalnookruZenje pod dijim ozradjem je inaugirusan anti-ekonomski model,,po rodidno-burazerskog klepto-kap ita lizma", k I epto-no m ij e' 1c o s anostra), sveop5te pljadke (tzv. divlje privatizacije) javnih dobara,legalizovanog kriminala i korupcije, sive i crne anri-ekonomrjp#Saoosnove novouspostavljenog vrednosnog sistema klepto-logije, kojise legitimira samim sobom, d. farsama provere svoje legitimacije namnogobrojnim izborima tokom protekle decenije, kao trkama,jednog konja".

U socijalnon smislu, sprovodeno je ,,razaranje druStva",destratifi kac ij a dru5tvenih s loj eva, erodiranj e egzi stenc ij al ne, bez-bednosne i socijalne sigurnosti gradana, de-fragrnentacija auto-nomnih ali uzajamno zavisnih i jednih na druge upuienih socijalnih

' Anti-ekonomija kao klepto-nomija je veoma razudena i sprovodena je kozsledeie 'grane': ratno-pljadka5ku plenidbu dobala i resursa. Svercer.sko-nefiskalnu,fiskalno-neakumulativnu (inflatorna redistlibucija),,,polit-kapitalistidku" privati-zacijr.r (prevodenje dru5tvene i javne svojine u polodidno-klikaSko vlasniStvo krozdivlju, vaninstitucionalnu i neregulisanu privatizaciju), neakumulativno-pohosnuuzurpaciju (gomilanje blaga i nekretnina kao ne-kapitala) te, konadno. devastracijuireverzibilnih prirodnih resursa (nafta, zemljiSte, vode. Surne) i primarnog sektora(pol ioprivreda)

grupa, njihova segmentacija na autarkidne, rascepkane, nesolidarne iunlltar sebe zatvorene skupine atomizovanih, zabrinutih i ustra3enihpojedinaca (Hobsovo'pr irodno stanje') , smiSl jeno antagonizovaneprema drr,rgim takvim skupinama metodom selektivnih egzisten-cijalnih'ucena u cilju pacifikacije i preusrneravanja njihovih 'nega-

tivnih' energija. UspeSno je sprovoden model pomaka od 'relativne'

ka' apsolutnoj' deprivacij i stanovniStva dij i efekat je anutiranje (il ibar dugotrajno odlaganje) impulsa ka sazrevanju i artikulaciji potre-be za promenama.

Navedeni procesi nisLr bili omoguieni samo pukom prime-nom mehanizama institucionalnog i parainstitucionalnog nasiljaposredstvom ,,privatizovane" pretorijanski ustrojene i na nasiljeoslonjene para-drZave (koji su bili veoma znadajni), ve6 i delova-njem Poperovog,,drugog paradoksa demokratije": permanentnogpristajanja, prilagodavanja i podr5ke odredene vedine stanovniStva,,loSoj vladavini" (preiutni' konzervativni konsenzus'). To ukazujeda otpori tranziciji imaju ine beznadajnu socijalnu bazu u odredenimdelovima stanovniStva, rezistentnim i sumnjidavim prema promena-ma. Poseban aspekt problema predstavlja preusmeravanje bazidnogdru5tvenog konsenzusa sa dru5tvenih i ekonomskih na drZavotvornapitanja, tj. ratno-teritorijalna razgranidenja sa dojuderaSnjim su-sedima i, sledsfveno, falsifikovanje odredenja ,,op5eg dobra" injegovo premeStanje iz sinhronijske u meta-dijahronijsku ravan(,,istorijski nacionalni interes").

Ne moZe se, ipak, ustvrditi da otpora i suprotstvljanja ovak-vim, prevladujuiim trendovima u druStvenoj svesti i praksi nije bilo.Naprotiv, neuspesi u uspe5nom uspostavljenju dru5tvenog kon-senzusa oko bazidnih pitanja razvoja drLave i dru5tva vodili su kapermanentnoj krizi legitimiteta i uspostavljaniu konflitnog i antago-nizovanog politidkog sistema, nesposobnog da se konsoliduje i dabude prihvaien od veiine gradana. No, ti su se oblici otpora i suprot-stavlj anj a naj deSie ispo tj aval i kao defanzivni, s porad idni, nesi nhro-nizovani i razmrvljeni ,

'one isslte' , neefektivni i - kratkog daha.Neposredno iskustvo aktera kao i brojna dru5tveno-naudna i

javnomnenjska istraZivanja pokazuju da su otpori loSoj i neefikasnojvladavini u obl iku instituc ionalnog il i van institucional nog delovanj agradana bili (i ostali) znadajno manjinski, iako je prethodna decenijau dru5tvenom i politidkom Zivotu Srbije protekla u naizmenidnim

94 95

XoF'oluo

;-LL

oN

J

tr

Ju.JoulE

zIIIJ-FU)

laska iz komunizma i postkourunizr.na u sistenr liberah-re demo-krati.je, trZi5ne ekonomije i 'otvorenog druStva'. U torn pogledu onaje r"r istom rangri sa jo5 nekim istodrro-evropskim zemljanta Zilaveant i- t ranzici je, odnosno upot 'nog opiranja nuZninr i kolrer.entnimdru5tvenim, ekonomskim i pol i t ic l<im promenalna: Belorusi jom,Ukraj inom, pa i Rusi jor l . - fo

ne znadi da se u Srbi j i n i- je odigrala..transformacija" prethodnog sistema, ali je ta transformacija bila -krupan korak, pa i vi5e koraka unazad, dakle izrazita ekonomska,socijalna, kulturna i potitidka regresija.

U ekonomskom smislu, reafifmisana je, r,r karikaturalnomobliku, 'komandna ekonomija' pseudo-etatastidkog tipa, uz isto-vremeno razgraclivanj e i ,,privatizacij u" (podvodenje pod apsolutnulidnu i porodidnu kontrolu) kljudnog institucionalnog nosioca'komandnog' modela - svih instrurnenata nacionalne drZave. To jeostvareno prevodenjem politiikog podsistema dru5fva u sistemanti -pol i tike, vz r azar anje I eg i s lativ n ih, upravnih, izvr5 n i h, zaSti tn i hisocijalnih funkcija drLave. Tako je pseudo-drZava, tj. pseudo-insti-tucionalni sistem (u privatno-porodidnom vlasni5tvu i pod kon-trolom uskog kruga'odabranih'), postala para-institucionalnookruZenje pod dijim ozradjem je inaugirusan anti-ekonomski model,,po rodidno-burazerskog klepto-kap ita lizma", k I epto-no m ij e' 1c o s anostra), sveop5te pljadke (tzv. divlje privatizacije) javnih dobara,legalizovanog kriminala i korupcije, sive i crne anri-ekonomrjp#Saoosnove novouspostavljenog vrednosnog sistema klepto-logije, kojise legitimira samim sobom, d. farsama provere svoje legitimacije namnogobrojnim izborima tokom protekle decenije, kao trkama,jednog konja".

U socijalnon smislu, sprovodeno je ,,razaranje druStva",destratifi kac ij a dru5tvenih s loj eva, erodiranj e egzi stenc ij al ne, bez-bednosne i socijalne sigurnosti gradana, de-fragrnentacija auto-nomnih ali uzajamno zavisnih i jednih na druge upuienih socijalnih

' Anti-ekonomija kao klepto-nomija je veoma razudena i sprovodena je kozsledeie 'grane': ratno-pljadka5ku plenidbu dobala i resursa. Svercer.sko-nefiskalnu,fiskalno-neakumulativnu (inflatorna redistlibucija),,,polit-kapitalistidku" privati-zacijr.r (prevodenje dru5tvene i javne svojine u polodidno-klikaSko vlasniStvo krozdivlju, vaninstitucionalnu i neregulisanu privatizaciju), neakumulativno-pohosnuuzurpaciju (gomilanje blaga i nekretnina kao ne-kapitala) te, konadno. devastracijuireverzibilnih prirodnih resursa (nafta, zemljiSte, vode. Surne) i primarnog sektora(pol ioprivreda)

grupa, njihova segmentacija na autarkidne, rascepkane, nesolidarne iunlltar sebe zatvorene skupine atomizovanih, zabrinutih i ustra3enihpojedinaca (Hobsovo'pr irodno stanje') , smiSl jeno antagonizovaneprema drr,rgim takvim skupinama metodom selektivnih egzisten-cijalnih'ucena u cilju pacifikacije i preusrneravanja njihovih 'nega-

tivnih' energija. UspeSno je sprovoden model pomaka od 'relativne'

ka' apsolutnoj' deprivacij i stanovniStva dij i efekat je anutiranje (il ibar dugotrajno odlaganje) impulsa ka sazrevanju i artikulaciji potre-be za promenama.

Navedeni procesi nisLr bili omoguieni samo pukom prime-nom mehanizama institucionalnog i parainstitucionalnog nasiljaposredstvom ,,privatizovane" pretorijanski ustrojene i na nasiljeoslonjene para-drZave (koji su bili veoma znadajni), ve6 i delova-njem Poperovog,,drugog paradoksa demokratije": permanentnogpristajanja, prilagodavanja i podr5ke odredene vedine stanovniStva,,loSoj vladavini" (preiutni' konzervativni konsenzus'). To ukazujeda otpori tranziciji imaju ine beznadajnu socijalnu bazu u odredenimdelovima stanovniStva, rezistentnim i sumnjidavim prema promena-ma. Poseban aspekt problema predstavlja preusmeravanje bazidnogdru5tvenog konsenzusa sa dru5tvenih i ekonomskih na drZavotvornapitanja, tj. ratno-teritorijalna razgranidenja sa dojuderaSnjim su-sedima i, sledsfveno, falsifikovanje odredenja ,,op5eg dobra" injegovo premeStanje iz sinhronijske u meta-dijahronijsku ravan(,,istorijski nacionalni interes").

Ne moZe se, ipak, ustvrditi da otpora i suprotstvljanja ovak-vim, prevladujuiim trendovima u druStvenoj svesti i praksi nije bilo.Naprotiv, neuspesi u uspe5nom uspostavljenju dru5tvenog kon-senzusa oko bazidnih pitanja razvoja drLave i dru5tva vodili su kapermanentnoj krizi legitimiteta i uspostavljaniu konflitnog i antago-nizovanog politidkog sistema, nesposobnog da se konsoliduje i dabude prihvaien od veiine gradana. No, ti su se oblici otpora i suprot-stavlj anj a naj deSie ispo tj aval i kao defanzivni, s porad idni, nesi nhro-nizovani i razmrvljeni ,

'one isslte' , neefektivni i - kratkog daha.Neposredno iskustvo aktera kao i brojna dru5tveno-naudna i

javnomnenjska istraZivanja pokazuju da su otpori loSoj i neefikasnojvladavini u obl iku instituc ionalnog il i van institucional nog delovanj agradana bili (i ostali) znadajno manjinski, iako je prethodna decenijau dru5tvenom i politidkom Zivotu Srbije protekla u naizmenidnim

94 95

talasanjinra (i) ova clva oblikn angaZuraua. O tonre svedoce bro.jnaizlrorrra ogledanja i pregrupisavania al<tera na institucionalno.j poli-tickoj sceni (kao .,veino vrncanje istog"), ali i u gotovo redovnimvt'enrenski m razmac i ma ponav lj ane protuberance graclanskog neza-dovol.j stva, ispoljavanog kroz uliene proteste i man i festacije ( I 99 I,1992. | 994. 1996-7, 1999.). Cini se da aktuelno ubrzavan je i kunru-lacija katastrofalnih efekata jednodeceni j ske,,loSe vladavine" ipakpostupno vodi ka rastu kritidne lltase gl'adaua, odludnije orilentisariihna prorlrerle, tj. ka porastu akcionog potencijala i unrnoZavanjuoblika delovanja u cilju sprovodenja promena. Koliko je ova-i uvidutemeljen, a koliko je samo izraz w,ishful thinking zainteresovanihposnratraca, socijalnih analitidara i polititkih subjekata, pokuSalismo da utvrdimo u delu istraZivanja koji se bavi akcionom poten-tno56u i spremnoSiu gradana.

Pod akcionim potencijalom se podrazumeva spremnost naaktivno delovanje grailana ('participaciju') u odludivanju i u reSa-vanju kljudnih problema i pitanja unutar politidke zajednice (drZave idru5tva). Pojam akcionog potenc ij ala predstavlja dimerlzij u partici-pativne politidke kulture, naspram parohijalnoj i podanidkoj. Otudase kljucne karakteristike ovih potonjih tipova politidke kulture -(ne )de I ovanj e : boj kot, pasivnost. pov ladenj e, otudivanj e, eskap izanr- ne mogu smatrati akcionim potencijalom, ali ukazuju na niegovegranice i stoga moraju biti identifikovane.

v1 /

U akcioni potencijal spadaju spremnost:. na legalistidko delovanje unutal'sistema ili spremnost na

takvo delovanje;. na organizovanu i spontanu gradansku neposlu5nost;. na civilno-dru5tveni angaZman duZeg tra.ianja (pokreti);. na one rssue direktnu akciju (protesti i demonstracije).

IstraZivanje akcionog potencijala, kao sloZenog, sintetidkogpokazatelja, obuhvatilo je sledeie aspekte:

. percepciju akcionog polja (politidki i druStver,i sistem):legitimnost, integrisanost u sistem, aktere, politidku kompetenciju ipotentnost, prethodno iskustvo i tip preovladuj uie politidke kulture,kao mreZe individualnih orijentacija prema politidkom sistenru;

. percepciju socijalnog okruZenja koje (ne) ohrabruje sprem-nost na delovanje: 'grassrools' socijalne rnreLe za podrSku;

. n lot rverc l lL l za aKcl - lLr :

. cleduktivno-rac ional nu (osecanj e gradtrnske ci LrZnosti, ugro-Zenost l idnog osecanja pravde, vaZni c i l iev i )

. inst ruurenta lno-ekspresivnu (konkretn i i l i s inrbol ick ici t jevi)

t i cka i t i

trnces);

egoistidku (zaStita uskih grupnih interesa)lojal istidku i fl 'aternal istidku (protiv-akc ij e) ;percepciju,,kriticne rnase" (fatalistidki defetizam, pragllla-' promete.j ska' orij entac i.j a) ;percepcijr.r cilieva: poZeljni i ostvarivi (checks and bal-

tip akcijskog delovanja koii se preferira;percepciju rizika (strahovi, strepnje, negativna odekivanja);odekivane efekte (optimizam i/il i pesimizam u pogledu

X

F4J)ltrI=u

No)u.

-troul

z(!LJJiFa

ostvarivanja postav lj enih ci lj eva)

U interpretaciji rezr-rltata ovogodiSnjeg istraZivanja na odre-denim pitanjima 6emo ih uporedivati sa rezultatima istraZivanjasprovedenog 1997. godine, u kojem je prvi put istraZivan akcionipotencijal gradana, nakon okondanja dosad najveieg i najmaso-vnijeg talasa protestnog delovanja - gradanskog i studentskogprotesta 1996-97.3

I deo: Politiika kultura i interesovanje za politiku

U istraZivanju sr"r ispitani neki aspekti politidke kulturestanovnika Srbije u nekim dimenzijama koje su pre gotovo detrdesetgodina odredili najdeiie citirani autori ovog koncepta, GabrijelOlmond (G. Almond) i Sidni Verba (S. Verba).

' Red je o istraZivanju .,Gradanska svest i gradanska neposluinost il Jugosla-vif i -stepen ln2vi jgnosti i izvol i art ikulaci ie". ko.ie. ie u augustu 1997. godine real izo-vala Agenci ia ARGUMENT. U t inru su bi l i Zdenka Mil ivojevi i (rukovodilacprojekta). Prof. dr Vojin Diuritri.levii. Prof. dr Mladen Lazii. Prof-. dr AleksandarMolrrar'. Prof. Dl Edith Klein (\brk University. Tororrto). dl Vatroslav Vekarii. drLaslo Sekelj i clr Sdepan Gredelj . Strur)ni konsultant ist laZivania bio. ie Prot. DrKarl-Dieter Opp sa LJr-riverziteta u L.a.jpcigu. Studi.ia sa ovog projekta je u pliprerni zaStampu. Akcionim poterrci jalont u o\/orn istraZivaniu se havio Prof. dr AleksandarMolnar.

96 91

talasanjinra (i) ova clva oblikn angaZuraua. O tonre svedoce bro.jnaizlrorrra ogledanja i pregrupisavania al<tera na institucionalno.j poli-tickoj sceni (kao .,veino vrncanje istog"), ali i u gotovo redovnimvt'enrenski m razmac i ma ponav lj ane protuberance graclanskog neza-dovol.j stva, ispoljavanog kroz uliene proteste i man i festacije ( I 99 I,1992. | 994. 1996-7, 1999.). Cini se da aktuelno ubrzavan je i kunru-lacija katastrofalnih efekata jednodeceni j ske,,loSe vladavine" ipakpostupno vodi ka rastu kritidne lltase gl'adaua, odludnije orilentisariihna prorlrerle, tj. ka porastu akcionog potencijala i unrnoZavanjuoblika delovanja u cilju sprovodenja promena. Koliko je ova-i uvidutemeljen, a koliko je samo izraz w,ishful thinking zainteresovanihposnratraca, socijalnih analitidara i polititkih subjekata, pokuSalismo da utvrdimo u delu istraZivanja koji se bavi akcionom poten-tno56u i spremnoSiu gradana.

Pod akcionim potencijalom se podrazumeva spremnost naaktivno delovanje grailana ('participaciju') u odludivanju i u reSa-vanju kljudnih problema i pitanja unutar politidke zajednice (drZave idru5tva). Pojam akcionog potenc ij ala predstavlja dimerlzij u partici-pativne politidke kulture, naspram parohijalnoj i podanidkoj. Otudase kljucne karakteristike ovih potonjih tipova politidke kulture -(ne )de I ovanj e : boj kot, pasivnost. pov ladenj e, otudivanj e, eskap izanr- ne mogu smatrati akcionim potencijalom, ali ukazuju na niegovegranice i stoga moraju biti identifikovane.

v1 /

U akcioni potencijal spadaju spremnost:. na legalistidko delovanje unutal'sistema ili spremnost na

takvo delovanje;. na organizovanu i spontanu gradansku neposlu5nost;. na civilno-dru5tveni angaZman duZeg tra.ianja (pokreti);. na one rssue direktnu akciju (protesti i demonstracije).

IstraZivanje akcionog potencijala, kao sloZenog, sintetidkogpokazatelja, obuhvatilo je sledeie aspekte:

. percepciju akcionog polja (politidki i druStver,i sistem):legitimnost, integrisanost u sistem, aktere, politidku kompetenciju ipotentnost, prethodno iskustvo i tip preovladuj uie politidke kulture,kao mreZe individualnih orijentacija prema politidkom sistenru;

. percepciju socijalnog okruZenja koje (ne) ohrabruje sprem-nost na delovanje: 'grassrools' socijalne rnreLe za podrSku;

. n lot rverc l lL l za aKcl - lLr :

. cleduktivno-rac ional nu (osecanj e gradtrnske ci LrZnosti, ugro-Zenost l idnog osecanja pravde, vaZni c i l iev i )

. inst ruurenta lno-ekspresivnu (konkretn i i l i s inrbol ick ici t jevi)

t i cka i t i

trnces);

egoistidku (zaStita uskih grupnih interesa)lojal istidku i fl 'aternal istidku (protiv-akc ij e) ;percepciju,,kriticne rnase" (fatalistidki defetizam, pragllla-' promete.j ska' orij entac i.j a) ;percepcijr.r cilieva: poZeljni i ostvarivi (checks and bal-

tip akcijskog delovanja koii se preferira;percepciju rizika (strahovi, strepnje, negativna odekivanja);odekivane efekte (optimizam i/il i pesimizam u pogledu

X

F4J)ltrI=u

No)u.

-troul

z(!LJJiFa

ostvarivanja postav lj enih ci lj eva)

U interpretaciji rezr-rltata ovogodiSnjeg istraZivanja na odre-denim pitanjima 6emo ih uporedivati sa rezultatima istraZivanjasprovedenog 1997. godine, u kojem je prvi put istraZivan akcionipotencijal gradana, nakon okondanja dosad najveieg i najmaso-vnijeg talasa protestnog delovanja - gradanskog i studentskogprotesta 1996-97.3

I deo: Politiika kultura i interesovanje za politiku

U istraZivanju sr"r ispitani neki aspekti politidke kulturestanovnika Srbije u nekim dimenzijama koje su pre gotovo detrdesetgodina odredili najdeiie citirani autori ovog koncepta, GabrijelOlmond (G. Almond) i Sidni Verba (S. Verba).

' Red je o istraZivanju .,Gradanska svest i gradanska neposluinost il Jugosla-vif i -stepen ln2vi jgnosti i izvol i art ikulaci ie". ko.ie. ie u augustu 1997. godine real izo-vala Agenci ia ARGUMENT. U t inru su bi l i Zdenka Mil ivojevi i (rukovodilacprojekta). Prof. dr Vojin Diuritri.levii. Prof. dr Mladen Lazii. Prof-. dr AleksandarMolrrar'. Prof. Dl Edith Klein (\brk University. Tororrto). dl Vatroslav Vekarii. drLaslo Sekelj i clr Sdepan Gredelj . Strur)ni konsultant ist laZivania bio. ie Prot. DrKarl-Dieter Opp sa LJr-riverziteta u L.a.jpcigu. Studi.ia sa ovog projekta je u pliprerni zaStampu. Akcionim poterrci jalont u o\/orn istraZivaniu se havio Prof. dr AleksandarMolnar.

96 91

-JuJ

r.lltr

z(LuJFa

Oni su (1960: 7) pol i t i iku kul turu i le l ln isal i kao . ,ucestalostrazl ic i t ih vrsta kognit ivnih, af 'ekt ivnih i evalr"rat ivnih or i ientaci japrema politickonr sistemu u celini, niegovim inpul kao i or,ttputaspektima i prema sebi kao politidkom subjektu". Pod input aspek-tima podrazurneva se struktura politickog sistema i distribucijapotitidkih uloga unutar njega, kao i procesi politidkog odludivanja, apod output zakonodavne, sudske i upravne odluke - redju, legitin, iteti legalitet kao principi delovania politidkog sistema. Dakle, poli-tidkom kulturom jedne zemlje oni su oznadili nadin na koji su uokviru njene populacije distribuirani tipovi orijentacije prema'pol i t idkim objekt i rna' : pot i t idkom sistemu, njegovirn kl judniminstitucijama i procedurama i prema ulozi individue Ll torr sisternu.Postulirali su tri osnovna idealna tipa ovil, orijentacija: partici-pativnu, parohijalnu i podanidku. Ovi oblici se, doduSe, empirijskimogu medusobno meSati i r.rkr5tati, dak i u okvirima jednog istogpolitidkog sistema, ukoliko je on heteronoman, ali to n osnovi nemenja bitno razlikovanje medu njima.

Participativzra (gradanska - citizensfrzp) politidka kulturaozna(,ava razvijenu svest pripadnika jedne politidke zajednice o po-litici kao zajednidkom reSavanju druStvenih problema i pitanja,dakle, o razvijenoj i negovanoj potrebi kao duZnosti gradanada rezo-nuju i udestvuju u odludivailu o javnim stvarima, te o politidkomsistemu kao referentnom institucionalnom okviru tog ldtiSia.Olmond i Verba smatraju da samo ovaj tip odgovara razvijenojpolitidkoj demokratij i.a

U parohijalnlrn politidkim kulturama veiina ljudi nerna razvi-jenu svest i predstave o Sirim (nacionalnim, d. op5tedru5tvenim)politidkim procesima i u politicisudeluje sporadidno, u uZoj sredini iuglavnom pasivno.

Napokon, u podaniikim politidkim kulturama [judi, doduSe,percepiraju Sire politidke procese i njihov znahj ali nemaju razvi-jene potrebe i vrednosti koje bi ih podstakle na samostalni uticaj na

' Ova teorilska postavka nije na5la dovoljno ubedljivu iskust'r,enu potvldu.naroiito ne u zernljama .,tranzici-ie" ka demokratskim porecirna ju2ne Evrope.Latinske Amerike i Centralne/lstoine Evrope. gde nije utvldena linearna povezanostnerazviiene participativne politidke kulture i neuspeha dernokratske transfbrmaci.ie.Na osnovu toga tbrrnulisana je teza da demokratska politidka kultura nije uvek nuZnopretpostavka vec moZe biti i rezultat postupnog i mukotrpnog uspostavlianja.konsolidovanja i f i rnkcionisanja clernokratskog poretka. (Goati . 1996: l4)

politidki Zivot i odlucivanje, odnosno ga.ie negativna uverenja da sr.rim oni nepristupaini .

Pod ut icajem niza kr i t idkih pr irnedbi nj ihovom ideal- t ipskonrmodelu, u velikoj meli prilagodenonr politickom iskustvn zemaljarazvijene dernokratije (i otuda teZe prirnenjivom na druStva van togtipa),i pomenuti autori su dalje razvijali svoj konceptualni model, neodstupajuii, suStinski, od osnovne pojmovne mreZe. U njihovonrnovijem delu, politidka kultura je odredena kao skup ,,kognitivnih,afektivnih i evaluativnih orijentacija prema politidkim pojavama,ko.ie su rasprostranjene u opStoj poputaciji i l i u uZim druStvenimgrupama" (1989: 26) U istorn zborniku, Olrnond i Pauel (Powell)pojam politidke kulture operacionalizuju kao divergenciju u trismera: (1) ka supstancijalnom sadrZaju politidke kulture, (2) karazliditosti orijentacija i (3) ka sistematskinr meduodnosima izmeduovih komponenti.

Empirijskoj proveri u okviru istraZivanja javnog mnenjanajde56e se izlale supstancijalni sadrZaj politidke kulture. U okvirunjega govori se o 'sistemskoj' kulturi, 'procesnoj (dinamidkoj)' kul-turi i 'efektivnoj

Qtolicy)' kulturi.Sistemsku kulturu bi dinila rasprostranjenost stavova prema

globalnoj politidkoj zajednici, prema politidkom reZimu i nosiocimavlasti. Ona ukljuduje ose6anje pripadnosti odredenoj politidkojzajednici (politidki identitet), odnos prema legitimnosti reZima i nje-govih institucija kao i prema legitimnosti i efikasnosti niZih eSelonaizvr5ilaca razliditih politidkih uloga.

Procesna kultura ukljuduje stavove prema vi<lenju sebe upolitici (parohij alna-podanidka-parlic i pativna orij entacij a) i stavoveprema drugim politidkim akterima.

Efektivna (policy) kultura se ogleda u distribuciji preferenciprema razliditim politidkim rezultatima, odnosno hijerarhiju takvih

' Slidna primedba moZe se staviti i Liphartu iLijphart), koji razlikuje politidkekultule po njihovim integrativnim osobinama. Po njenlu, takode, posto.je tri tipapolitidkih kultura: centripetaln i (orijentacija ka centrr"r). centri fugalni (udaljavanje odcentra) i tzv. sporazumevajuci (u kojoj su putevi zatra2enie konsenzusa o glavnimpoli t idkim pitanj irna otvoreni u pol i t idkom sistemu). (Mati6, 1993: 834) Ovatipologija je teSko primenjiva na konfliktne. nekonsolidovane i hetelonomnepolitidke sisteme, narodito sistenre neuspe5ne politidke transformacije, u kojimastalna visoka tenzi ia izmedu -centr ipetalnih' i 'centr i tugalnih' tendenci ja praktidnoelirniniSe moguinost pol i t idkog konsenzusa.

x

-tJ)l

I-u

NoJ

tr

98 99

-JuJ

r.lltr

z(LuJFa

Oni su (1960: 7) pol i t i iku kul turu i le l ln isal i kao . ,ucestalostrazl ic i t ih vrsta kognit ivnih, af 'ekt ivnih i evalr"rat ivnih or i ientaci japrema politickonr sistemu u celini, niegovim inpul kao i or,ttputaspektima i prema sebi kao politidkom subjektu". Pod input aspek-tima podrazurneva se struktura politickog sistema i distribucijapotitidkih uloga unutar njega, kao i procesi politidkog odludivanja, apod output zakonodavne, sudske i upravne odluke - redju, legitin, iteti legalitet kao principi delovania politidkog sistema. Dakle, poli-tidkom kulturom jedne zemlje oni su oznadili nadin na koji su uokviru njene populacije distribuirani tipovi orijentacije prema'pol i t idkim objekt i rna' : pot i t idkom sistemu, njegovirn kl judniminstitucijama i procedurama i prema ulozi individue Ll torr sisternu.Postulirali su tri osnovna idealna tipa ovil, orijentacija: partici-pativnu, parohijalnu i podanidku. Ovi oblici se, doduSe, empirijskimogu medusobno meSati i r.rkr5tati, dak i u okvirima jednog istogpolitidkog sistema, ukoliko je on heteronoman, ali to n osnovi nemenja bitno razlikovanje medu njima.

Participativzra (gradanska - citizensfrzp) politidka kulturaozna(,ava razvijenu svest pripadnika jedne politidke zajednice o po-litici kao zajednidkom reSavanju druStvenih problema i pitanja,dakle, o razvijenoj i negovanoj potrebi kao duZnosti gradanada rezo-nuju i udestvuju u odludivailu o javnim stvarima, te o politidkomsistemu kao referentnom institucionalnom okviru tog ldtiSia.Olmond i Verba smatraju da samo ovaj tip odgovara razvijenojpolitidkoj demokratij i.a

U parohijalnlrn politidkim kulturama veiina ljudi nerna razvi-jenu svest i predstave o Sirim (nacionalnim, d. op5tedru5tvenim)politidkim procesima i u politicisudeluje sporadidno, u uZoj sredini iuglavnom pasivno.

Napokon, u podaniikim politidkim kulturama [judi, doduSe,percepiraju Sire politidke procese i njihov znahj ali nemaju razvi-jene potrebe i vrednosti koje bi ih podstakle na samostalni uticaj na

' Ova teorilska postavka nije na5la dovoljno ubedljivu iskust'r,enu potvldu.naroiito ne u zernljama .,tranzici-ie" ka demokratskim porecirna ju2ne Evrope.Latinske Amerike i Centralne/lstoine Evrope. gde nije utvldena linearna povezanostnerazviiene participativne politidke kulture i neuspeha dernokratske transfbrmaci.ie.Na osnovu toga tbrrnulisana je teza da demokratska politidka kultura nije uvek nuZnopretpostavka vec moZe biti i rezultat postupnog i mukotrpnog uspostavlianja.konsolidovanja i f i rnkcionisanja clernokratskog poretka. (Goati . 1996: l4)

politidki Zivot i odlucivanje, odnosno ga.ie negativna uverenja da sr.rim oni nepristupaini .

Pod ut icajem niza kr i t idkih pr irnedbi nj ihovom ideal- t ipskonrmodelu, u velikoj meli prilagodenonr politickom iskustvn zemaljarazvijene dernokratije (i otuda teZe prirnenjivom na druStva van togtipa),i pomenuti autori su dalje razvijali svoj konceptualni model, neodstupajuii, suStinski, od osnovne pojmovne mreZe. U njihovonrnovijem delu, politidka kultura je odredena kao skup ,,kognitivnih,afektivnih i evaluativnih orijentacija prema politidkim pojavama,ko.ie su rasprostranjene u opStoj poputaciji i l i u uZim druStvenimgrupama" (1989: 26) U istorn zborniku, Olrnond i Pauel (Powell)pojam politidke kulture operacionalizuju kao divergenciju u trismera: (1) ka supstancijalnom sadrZaju politidke kulture, (2) karazliditosti orijentacija i (3) ka sistematskinr meduodnosima izmeduovih komponenti.

Empirijskoj proveri u okviru istraZivanja javnog mnenjanajde56e se izlale supstancijalni sadrZaj politidke kulture. U okvirunjega govori se o 'sistemskoj' kulturi, 'procesnoj (dinamidkoj)' kul-turi i 'efektivnoj

Qtolicy)' kulturi.Sistemsku kulturu bi dinila rasprostranjenost stavova prema

globalnoj politidkoj zajednici, prema politidkom reZimu i nosiocimavlasti. Ona ukljuduje ose6anje pripadnosti odredenoj politidkojzajednici (politidki identitet), odnos prema legitimnosti reZima i nje-govih institucija kao i prema legitimnosti i efikasnosti niZih eSelonaizvr5ilaca razliditih politidkih uloga.

Procesna kultura ukljuduje stavove prema vi<lenju sebe upolitici (parohij alna-podanidka-parlic i pativna orij entacij a) i stavoveprema drugim politidkim akterima.

Efektivna (policy) kultura se ogleda u distribuciji preferenciprema razliditim politidkim rezultatima, odnosno hijerarhiju takvih

' Slidna primedba moZe se staviti i Liphartu iLijphart), koji razlikuje politidkekultule po njihovim integrativnim osobinama. Po njenlu, takode, posto.je tri tipapolitidkih kultura: centripetaln i (orijentacija ka centrr"r). centri fugalni (udaljavanje odcentra) i tzv. sporazumevajuci (u kojoj su putevi zatra2enie konsenzusa o glavnimpoli t idkim pitanj irna otvoreni u pol i t idkom sistemu). (Mati6, 1993: 834) Ovatipologija je teSko primenjiva na konfliktne. nekonsolidovane i hetelonomnepolitidke sisteme, narodito sistenre neuspe5ne politidke transformacije, u kojimastalna visoka tenzi ia izmedu -centr ipetalnih' i 'centr i tugalnih' tendenci ja praktidnoelirniniSe moguinost pol i t idkog konsenzusa.

x

-tJ)l

I-u

NoJ

tr

98 99

pol i t ie kih vrednost i kao Sto su blagostanje, s igurnost i s loboda. (At-mond, 1989: 27-8 ;Grede l i , 1996: 348)

Znatno opitije odredenje politidke kulture dao je R. Dal(Dahl), koji pod njom podrazlrmeva r.nreZu individLralnih orijentacijaprema politidkorn sistemu, koje rnogu biti pozitivne (lojalistidke).zatim apatidne (neutralne) i otudujuce. (Mati6, 1993: 834)0 U inter-pretaciji rezultata istraZivanja konrbinovani su elementi ovde datihodredenja.

Procesna politiika kulturo gradana Srbije

NajdeSie ispitivani elemenat .,procesne" politidke kultule jevitlenje sebe u politici, d. zainteresovanost za politiku, identifikacijasopstvene politidke uloge i efektivnosti l idnog politidkog anga-Zmana.

Interesoyanje ispitanika u naSem uzorku za politiku generalnoje dosta nisko i tokom protekle dve godine nije se bitno promenilo(Grafikon L i Tabela l. Sve tabele date su u Prilogu): u vremenskomrazmaku izmedu dva istraZivanja ukupan udeo ,,veoma" i ,,deli-midno" zainteresovanih je samo blago porastao (zabeznadajnih 5%)a dvostruko se smanjio ukupan udeo ,,nralo" ili .,nimalo" zaintere-sovanih. Kada se, medutim, ovim potonjim u sadaSnjern istraZivgnjupribroje i oni koji ;;n€ Zhaju" Sta da o tome misle, pokazuje se da je 7od deset ispitanika prema politici indiferentno.

Ovakav nalazne treba pripisati samo politidkoj 'bezvoljnosti'

ili niskoj politidkoj kulturi gradana vei, verovatno i dobro shvaie-nim pravilima igre. Odgovori na pitanje .,Ko danas vlada Srbijonr"jasno pokazuju spoznaju ispitanika da se politika odigledno odvijanegde drugde i da oni sebe ne vide kao aktere u njenoj aktuelnojizvedbi: tri detvrtine ispitanika snlatra da je vlast oligarhijski kon-centrisana (,,S. MiloSevi6 i njegovi saradnici" - 58o/o + koalicijaSPS-JUL-SRS* - l7yo), a manje nego svaki deseti je uveren u njeno

" Da lu tv ldu je id luget ipoveor i jen tac i la .Jednesuor i jen tac i jekako lek t ivn in rakcijama. koje mogu biti kooperativne i nekooperativne (antagonistidke). Postoje itipovi orijentacija u reSavanju problema ko.ji mogu biti pragmatidki ili pakdeduktivno-racionatni (teorijski, apstraktni). Na osnovu svega Dal izvodi dualnutipologi ju pol i t idkih kultura.

Gt'u/ikon IINTERESOVANJE ZA POLIT IKU

rldaaovrn lafrr6drn O Malc atltuaadan

l x a r E

aJt.llotu

r 4

zLuJ-F

demokratsko utemeljenje (.,Vlast je u rukama gradana i predstavnikakoje su oni izabrali" -60%), odnosno ,,Narodne skupStine Srbije" -2o/o).

Ovo ukazuje na joS produbljenije prepoznavanje erozije institucijapredstavnidke demokratije nego Sto se to pokazalo u istraZivanju odpre dve godine (Tabela 2.).

Otuda ne iznenaduje podatak da se u pomenutom vremen-skom periodu, doduSe, broj ,,malo zainteresovanih" zapolitiku sma-njio za l9o/o, ali da su se oni uglavnom premestili medu ,,potpunootudene" (porast za Il%o) il i zdvojne, koji viSe i ne znaju da li ihpolitika interesuje ili ne.

U skladu s tim je i ocena koja se daje politidkom sistemu u ce-lini: blizu tre6ine ispitanika smatra da on ,,dobro" (4o ) il i ,,nekakol'fnnkcioni5e, uprkos manama (28%), dok ga znatno vi5e od polovine(54%) doZivljava kao neSto Sto je pred raspadom.,Ovo potonje,veoma sumorno predviilanje iskazuje gotovo '/3 ueoma zaintereso-vanih, odnosno iznad'l3 zainteresovanih za politiku. NeSto (5 l%),odnosno znatno ispod proseka (46%) takvo miSljenje dele i oniispotanici koji su malo, odnosno nimalo zainteresovani za politiku..

,,Ravnodu5nost" prema institucionalnom politidkom polju je

relativno ravnomerno rasporedena u populaciji. Neito su izrazitiierazlike po polu: dvostruko je vi5e muSkaraca nego Zena koje veoma

X

aft,o

=I

N

=u

r00 t0r

pol i t ie kih vrednost i kao Sto su blagostanje, s igurnost i s loboda. (At-mond, 1989: 27-8 ;Grede l i , 1996: 348)

Znatno opitije odredenje politidke kulture dao je R. Dal(Dahl), koji pod njom podrazlrmeva r.nreZu individLralnih orijentacijaprema politidkorn sistemu, koje rnogu biti pozitivne (lojalistidke).zatim apatidne (neutralne) i otudujuce. (Mati6, 1993: 834)0 U inter-pretaciji rezultata istraZivanja konrbinovani su elementi ovde datihodredenja.

Procesna politiika kulturo gradana Srbije

NajdeSie ispitivani elemenat .,procesne" politidke kultule jevitlenje sebe u politici, d. zainteresovanost za politiku, identifikacijasopstvene politidke uloge i efektivnosti l idnog politidkog anga-Zmana.

Interesoyanje ispitanika u naSem uzorku za politiku generalnoje dosta nisko i tokom protekle dve godine nije se bitno promenilo(Grafikon L i Tabela l. Sve tabele date su u Prilogu): u vremenskomrazmaku izmedu dva istraZivanja ukupan udeo ,,veoma" i ,,deli-midno" zainteresovanih je samo blago porastao (zabeznadajnih 5%)a dvostruko se smanjio ukupan udeo ,,nralo" ili .,nimalo" zaintere-sovanih. Kada se, medutim, ovim potonjim u sadaSnjern istraZivgnjupribroje i oni koji ;;n€ Zhaju" Sta da o tome misle, pokazuje se da je 7od deset ispitanika prema politici indiferentno.

Ovakav nalazne treba pripisati samo politidkoj 'bezvoljnosti'

ili niskoj politidkoj kulturi gradana vei, verovatno i dobro shvaie-nim pravilima igre. Odgovori na pitanje .,Ko danas vlada Srbijonr"jasno pokazuju spoznaju ispitanika da se politika odigledno odvijanegde drugde i da oni sebe ne vide kao aktere u njenoj aktuelnojizvedbi: tri detvrtine ispitanika snlatra da je vlast oligarhijski kon-centrisana (,,S. MiloSevi6 i njegovi saradnici" - 58o/o + koalicijaSPS-JUL-SRS* - l7yo), a manje nego svaki deseti je uveren u njeno

" Da lu tv ldu je id luget ipoveor i jen tac i la .Jednesuor i jen tac i jekako lek t ivn in rakcijama. koje mogu biti kooperativne i nekooperativne (antagonistidke). Postoje itipovi orijentacija u reSavanju problema ko.ji mogu biti pragmatidki ili pakdeduktivno-racionatni (teorijski, apstraktni). Na osnovu svega Dal izvodi dualnutipologi ju pol i t idkih kultura.

Gt'u/ikon IINTERESOVANJE ZA POLIT IKU

rldaaovrn lafrr6drn O Malc atltuaadan

l x a r E

aJt.llotu

r 4

zLuJ-F

demokratsko utemeljenje (.,Vlast je u rukama gradana i predstavnikakoje su oni izabrali" -60%), odnosno ,,Narodne skupStine Srbije" -2o/o).

Ovo ukazuje na joS produbljenije prepoznavanje erozije institucijapredstavnidke demokratije nego Sto se to pokazalo u istraZivanju odpre dve godine (Tabela 2.).

Otuda ne iznenaduje podatak da se u pomenutom vremen-skom periodu, doduSe, broj ,,malo zainteresovanih" zapolitiku sma-njio za l9o/o, ali da su se oni uglavnom premestili medu ,,potpunootudene" (porast za Il%o) il i zdvojne, koji viSe i ne znaju da li ihpolitika interesuje ili ne.

U skladu s tim je i ocena koja se daje politidkom sistemu u ce-lini: blizu tre6ine ispitanika smatra da on ,,dobro" (4o ) il i ,,nekakol'fnnkcioni5e, uprkos manama (28%), dok ga znatno vi5e od polovine(54%) doZivljava kao neSto Sto je pred raspadom.,Ovo potonje,veoma sumorno predviilanje iskazuje gotovo '/3 ueoma zaintereso-vanih, odnosno iznad'l3 zainteresovanih za politiku. NeSto (5 l%),odnosno znatno ispod proseka (46%) takvo miSljenje dele i oniispotanici koji su malo, odnosno nimalo zainteresovani za politiku..

,,Ravnodu5nost" prema institucionalnom politidkom polju je

relativno ravnomerno rasporedena u populaciji. Neito su izrazitiierazlike po polu: dvostruko je vi5e muSkaraca nego Zena koje veoma

X

aft,o

=I

N

=u

r00 t0r

-trLl,

z

ul-ro

(8:a) i l i donekle (30: l6) zaninra pol i t ika, kao Sto je i skoro dvostrukomanje mu5karaca nego Zena koje politika .,ne zaninra". (e = .235).

Ni obrazovanje ne utiee bitnije: neSto iznad (veoma niskogproseka) zainteresovanih za politikLr sr-r ispitanici sa srednjomSkolom (97o), odnosno sa vi5im i visokirn obrazov.anjem ( I l%), alijei svaki detvrti sa srednjom (26%) i svaki peti sa visokom spremorn(21%) za politiku nezainteresovan. (C = .250)

Najmanji interes za politiku (njih vise od dve petine. 44yo)iskazuju ispitanici bez ili sa nezavr'Senorn osmogodisnjonr Skolom,ali i tredina sa zavr5enom osnovnont (32yo), zatim treiinaea%)poslenika manuelnih zanimanja - poljoprivrednici, NK i pK radnici- i iznad, odnosno blizu dve petine domatica (43o/o) i penzionera(38%). Tu se, izgleda, krije dvrsto jezgro poslu5nih glasada koji susvikli da ,,vezuju konja gde im gazda (vlast) kale',: ispitanici iz ovihkategorija predstavljaju 48%o u obrazovnoj, 49o/o u profesionalnoj i40o/o u strukturi uzorka prema radnom statusu.

Za procesnu politidku kulturu od posebnog je znalaja nadinafornriranja politidkih stavova i znataja koji se pridaje sopstvenojparticipaciji u politidkim procesima.

Politidki stavovi formiraju se kod na5ih ispitanika u okvirupet 'krugova uticaja'. Tadno polovina ispitanika je izjavila da jepolitidki ,,samouka", d. da niko/ni5ta ne utide na formiranje njihovihpolitidkih stavova. Otprilike svaki dvadeseti crpi uricaje iz prim$iiihsocijalnih mreZa (porodica, krug prijatelja i susedstvo), odnosno izjavne politidke sfere, l2%oiz medija, dok gotovo svaki deseti .trpi'

difuzne uticaje dije izvore ne prepoznaje.U sopstveni politidki sud najvise se pouzdaju privatni predu-

zetnici, zaposleni u privatnom sektoru i Skolska omladina (56%o), uporodidno domadice (5%), odnosno u susedsko okruZenje domaiicei poljoprivrednici (10 i l2%); u stranke ijavne lidnosti privatni pre-duzetnici, nezaposleni i penzioneri (9o/o), au medije natprosedno pen-zioneri (17%) izaposleniu druStvenom sektoru (14%). (e =.305)

Viilenje sebe u politici ispitivano je, nadalje, neposredno iposredno.

Neposredno je ta autopercepcija ispitivana odnosom ispita-nika prema dva klasidna stava, karakteristidna za podanidki, odno-sno parohijalni odnos prema politidkom delovanju.

t02

Gra/ikon 2KRUGoVI PoLITICKoG UTICAJA

bllske socilalne ff6te lrlrscddvo, kolegel

Insdt*loirelno o|(ruloltlo (medll, strankr, ll.lerll

llko

Oituzno (vilsstruki utic4ll

Sa stavom ,,Toliko mnogo ljudi udestvuje na izborima da nijevalno da lija glasam ili ne" slaZe se l5o/o, ne slaZe se 72o/o i o njemu'nema mi5ljenje' l3% ispitanika. Uz ovaj stav natprosedno pristajuZene inezaposleni (18), NK iPK radnici (22) idomai ice (26), pr idemu nije jednostavno razluditi da li se (recimo, kod nezaposlenih)radi prevashodno o politidkoj apatiji i 'pcivladenju iz', tj. odbaci-vanju politidkog sistema zbog uverenja da im je on nedostupan, il i oklasidnom podanidkom odnosu zbog nerazvijenih politidkih potrebai vrednosti usled osecanja inferiornosti (nekornpetencije), Sto jeverovatno karakteristidnije za preostale kategorije. Pogotovo jer sunezaposleni natprosedno zastupljeni medu onima koji su i dosad, aimaju nameru i ubudu6e, da bojkotuju izbore.

Najveie neslaganje s ovim stavom uodeno je medu strudnja-cima (devet od deset) i kod detiri petine tehnidara, sluZbenika, ude-nika i studenata (C: .275),zatim zaposlenih u druStvenom sektoru.Veoma je visoko i medu privatnicima i zaposlenim u privatnomsektoru, te penzionerima i ispitanicima od 30-50 godina starosti (okoi preko tri detvrtine ovih kategorija odbacuje navedeni stav).

Sa stavom ,,Nema nikakvog znalala da glasam kad znam damoja partija (kandidat) nema Sanse da pobedi" sloZilo se 8oZ, nije sesloZilo 7 4Yo a'nije znalo' da odgovori I 8% ispitanika. Na ovaj, paro-hijalni, odnos prema politici natprosedno pristaju domaiice (ll%),ispitanici do 30 godina, te zaposleni u privatnom sektoru i neza'posleni(po l0%).

tX

{t)

tr

etrN

=LL

r03

-trLl,

z

ul-ro

(8:a) i l i donekle (30: l6) zaninra pol i t ika, kao Sto je i skoro dvostrukomanje mu5karaca nego Zena koje politika .,ne zaninra". (e = .235).

Ni obrazovanje ne utiee bitnije: neSto iznad (veoma niskogproseka) zainteresovanih za politikLr sr-r ispitanici sa srednjomSkolom (97o), odnosno sa vi5im i visokirn obrazov.anjem ( I l%), alijei svaki detvrti sa srednjom (26%) i svaki peti sa visokom spremorn(21%) za politiku nezainteresovan. (C = .250)

Najmanji interes za politiku (njih vise od dve petine. 44yo)iskazuju ispitanici bez ili sa nezavr'Senorn osmogodisnjonr Skolom,ali i tredina sa zavr5enom osnovnont (32yo), zatim treiinaea%)poslenika manuelnih zanimanja - poljoprivrednici, NK i pK radnici- i iznad, odnosno blizu dve petine domatica (43o/o) i penzionera(38%). Tu se, izgleda, krije dvrsto jezgro poslu5nih glasada koji susvikli da ,,vezuju konja gde im gazda (vlast) kale',: ispitanici iz ovihkategorija predstavljaju 48%o u obrazovnoj, 49o/o u profesionalnoj i40o/o u strukturi uzorka prema radnom statusu.

Za procesnu politidku kulturu od posebnog je znalaja nadinafornriranja politidkih stavova i znataja koji se pridaje sopstvenojparticipaciji u politidkim procesima.

Politidki stavovi formiraju se kod na5ih ispitanika u okvirupet 'krugova uticaja'. Tadno polovina ispitanika je izjavila da jepolitidki ,,samouka", d. da niko/ni5ta ne utide na formiranje njihovihpolitidkih stavova. Otprilike svaki dvadeseti crpi uricaje iz prim$iiihsocijalnih mreZa (porodica, krug prijatelja i susedstvo), odnosno izjavne politidke sfere, l2%oiz medija, dok gotovo svaki deseti .trpi'

difuzne uticaje dije izvore ne prepoznaje.U sopstveni politidki sud najvise se pouzdaju privatni predu-

zetnici, zaposleni u privatnom sektoru i Skolska omladina (56%o), uporodidno domadice (5%), odnosno u susedsko okruZenje domaiicei poljoprivrednici (10 i l2%); u stranke ijavne lidnosti privatni pre-duzetnici, nezaposleni i penzioneri (9o/o), au medije natprosedno pen-zioneri (17%) izaposleniu druStvenom sektoru (14%). (e =.305)

Viilenje sebe u politici ispitivano je, nadalje, neposredno iposredno.

Neposredno je ta autopercepcija ispitivana odnosom ispita-nika prema dva klasidna stava, karakteristidna za podanidki, odno-sno parohijalni odnos prema politidkom delovanju.

t02

Gra/ikon 2KRUGoVI PoLITICKoG UTICAJA

bllske socilalne ff6te lrlrscddvo, kolegel

Insdt*loirelno o|(ruloltlo (medll, strankr, ll.lerll

llko

Oituzno (vilsstruki utic4ll

Sa stavom ,,Toliko mnogo ljudi udestvuje na izborima da nijevalno da lija glasam ili ne" slaZe se l5o/o, ne slaZe se 72o/o i o njemu'nema mi5ljenje' l3% ispitanika. Uz ovaj stav natprosedno pristajuZene inezaposleni (18), NK iPK radnici (22) idomai ice (26), pr idemu nije jednostavno razluditi da li se (recimo, kod nezaposlenih)radi prevashodno o politidkoj apatiji i 'pcivladenju iz', tj. odbaci-vanju politidkog sistema zbog uverenja da im je on nedostupan, il i oklasidnom podanidkom odnosu zbog nerazvijenih politidkih potrebai vrednosti usled osecanja inferiornosti (nekornpetencije), Sto jeverovatno karakteristidnije za preostale kategorije. Pogotovo jer sunezaposleni natprosedno zastupljeni medu onima koji su i dosad, aimaju nameru i ubudu6e, da bojkotuju izbore.

Najveie neslaganje s ovim stavom uodeno je medu strudnja-cima (devet od deset) i kod detiri petine tehnidara, sluZbenika, ude-nika i studenata (C: .275),zatim zaposlenih u druStvenom sektoru.Veoma je visoko i medu privatnicima i zaposlenim u privatnomsektoru, te penzionerima i ispitanicima od 30-50 godina starosti (okoi preko tri detvrtine ovih kategorija odbacuje navedeni stav).

Sa stavom ,,Nema nikakvog znalala da glasam kad znam damoja partija (kandidat) nema Sanse da pobedi" sloZilo se 8oZ, nije sesloZilo 7 4Yo a'nije znalo' da odgovori I 8% ispitanika. Na ovaj, paro-hijalni, odnos prema politici natprosedno pristaju domaiice (ll%),ispitanici do 30 godina, te zaposleni u privatnom sektoru i neza'posleni(po l0%).

tX

{t)

tr

etrN

=LL

r03

-J[rJoul

oztrLuFo

Neslaganje sa stavour je ponovo najveie urecfi,r devet od desetstruinjaka sa vi5orr i visokom strudnom sprentont, zaposlenima udruStvenom sektorll (83), samo neSto nranie (4/5) medu privatnimpreduzetnicinra i privatno zaposleninta, ucenicima/studentima ipenzionerim4 kao i rnedu ispitanicima u zrelom Zivotnom dobu(30-50 godina).

Posredan pokazatalj dobijen je autoprojekcijom ispitanika -' prepoznavanj em' pri l ivatanj a sopstven ih pol itidkih stavova u nj i mabliskom okruZenju. Na.jznadajnijorn za homogenost politidkih sta-vova se pokazala radna sredina. (C : .482) Najsrodnije potitidkestavove Ll svom radnorn okruZenju uodavaju zaposleni u dru5tvenomodnosno privatnorn sektoru, te i udenici i studenti; 44oZ odnosno29o% dru5tveno i privatno zaposlenih smatra da 'mnoge' kolege delenjihove politidke stavove, dok detvrtina udenika i studenata smatrada'gotovo sve'nj ihove kolege pol i t idkinr is le kao ioni .

Inade, politidku odnosno stranadku pripadnost kao znadajnoobeleZje samoidentifikacije smatra vaZnom svega 20%o ispitanika,od dega petina zainteresovanih za politiku ..veoma" (1906), a treiina(33%),,prilidno" vaZnom. Cotovo svakideseti (9%) je u skladu s timdlan neke politidke stranke. S druge strane, 540/o nezainteresovanihza politiku smatra stranadki identitet,,potpuno nevaZnim". (C= .374)

YaLno pitanje procesne politidke kulturejeste videnje drugogu politici, d. uvazavanje politidkog pluralizma i po5tovanje pLqf;A napolitidko razlikovanje, kao i ispoljavanje tolerancije prema politi-dkim neistomiSljenicima; Uprkos upornom,,negovanju" politidkenetolerancije i hostilizaciji potitike gotovo do nivoa podela politi-dkih aktera na ,,neprijateljske", do ivice otvorenih sukoba suprot-stavljene tabore, iskazi naSih ispitanika to ne potvrduju. Pokazuje sedaje za prethodne dve godine dak doSlo do znadajnog porasta tole-rancije prema pol itidki m neistomiSljenicima i pri hvatanja pol itidkekompleksnosti. (Tabela 3.)

To se ne ogleda samo u izvesnom opadanju (za 4%;o) oprede-Ijenja za potplrnu politidku netrpeljivost (.,ne slu5ati niti uvaZavatinri5ljenja politidkih protivnika" i dak.,prekinuti s njima svaku komu-nikaciju"). Mnogo znadajnije je da je opredeljenje za puku trpe-ljivost (,,sasluSati ali ne i uvaZiti suprotno miSljenje") opalo satreiinskog na ll4, uglavnom u korist 'dijaloSkog' modela (,,sasluSatii razmotriti prihvatljivost suprotnih argurnenata"), koji sada usvaja

dve petine ispitanika. 'fakode je poraslo pristqan-ie uz pfavo na allto-

nomnost drugaeijeg misljenja na uStr['r opredeljenia da se 'ubedi-

vanienr ' nametnu sopstveni pol i t icki stavovi (10% naspram l lYo1997.). JoS jedna znaiajna lazlika u odnosu na situaciju ple dvegodine je znatno veii broj ispitanika (svaki osrni) koji u ovorn po-gledu nemaju svoje rniSlienje (najviSe, detvrtina poljoprivrednika ipetina Zena i domaiica).

Nije, s druge strane, ohrabrujuie to Sto uz politidkLr netole-ranci ju natprosedno pr istaju ispi tanici bez 5kole ( l3), sa osnovnonr(15) i Skolom za radnidka zanimanja (15), koji tine 560/o obrazovnestrukture uzorka; zatinr l2o/o tehni(ara, l3o/o KV i 14% NK i PKradnika, odnosno l7% poljoprivrednika. Ove prof'esionalne grupedine 58% uzorka.

Na, najviSe elementarnu politidku trpeljivost 'pristaju' nat-prosedno KV radnici (26), ispitanici izmedu 30 i 40 godina starosti(27), doniaiice (28), nezaposleni i zaposleni u privatnom sektoru(29) te isp itan ic i sa zavrSenom Sko lorn za r adniEka zani manj a (3 I %).

Ubedivanju i agitaciji medu politidkim neistonriSljenicirna sunajskloniji ispitanici do 30 godina starosti, udenici/studenti i KV rad-nici(13), ispi tanici izmedu 40 i50 godina is luZbenici(14%) te pr i-vatni vf asnic i (l 60/o).

Napokon, 'dijaloSki' model najviSe preferiraju ispitanici do40 godina starosti (43), sa zavr5enom srednjom Skolom (48), zapo-sleni u druStvenom sektoru (49) i strudnjaci sa visokom spremom(60%).

Policy politiika kultura

Na osnovu dosad izloZenih rezultata moZe se ustvrditi da su seneki procesi promena u politidkoj svesti odigrali i da su oni, izgleda,ireverzibilni. To se, pre svega, odnosi na (nadelno) prepoznavanje,prihvatanje pa i potrebu za demokratskirn pravilima igre u politidkojutakmici, uz izvestan porast politidke tolerancije. MoZe se redi da je

dosegnut prvi stupanj participativne kulture - nadelno normativni:gotovo 314 (72%) ispitanika se sloZilo da bi ,,obezbedivanje veieguticaja gradana na vlast" bilo poZeljno. Ovo, naravno, tre vaZi za svedru5tvene strukture podjednako, jer gotovo petina ispitanika (19%)

x

4):)E

<?

r

N

!4

104 1 0 5

-J[rJoul

oztrLuFo

Neslaganje sa stavour je ponovo najveie urecfi,r devet od desetstruinjaka sa vi5orr i visokom strudnom sprentont, zaposlenima udruStvenom sektorll (83), samo neSto nranie (4/5) medu privatnimpreduzetnicinra i privatno zaposleninta, ucenicima/studentima ipenzionerim4 kao i rnedu ispitanicima u zrelom Zivotnom dobu(30-50 godina).

Posredan pokazatalj dobijen je autoprojekcijom ispitanika -' prepoznavanj em' pri l ivatanj a sopstven ih pol itidkih stavova u nj i mabliskom okruZenju. Na.jznadajnijorn za homogenost politidkih sta-vova se pokazala radna sredina. (C : .482) Najsrodnije potitidkestavove Ll svom radnorn okruZenju uodavaju zaposleni u dru5tvenomodnosno privatnorn sektoru, te i udenici i studenti; 44oZ odnosno29o% dru5tveno i privatno zaposlenih smatra da 'mnoge' kolege delenjihove politidke stavove, dok detvrtina udenika i studenata smatrada'gotovo sve'nj ihove kolege pol i t idkinr is le kao ioni .

Inade, politidku odnosno stranadku pripadnost kao znadajnoobeleZje samoidentifikacije smatra vaZnom svega 20%o ispitanika,od dega petina zainteresovanih za politiku ..veoma" (1906), a treiina(33%),,prilidno" vaZnom. Cotovo svakideseti (9%) je u skladu s timdlan neke politidke stranke. S druge strane, 540/o nezainteresovanihza politiku smatra stranadki identitet,,potpuno nevaZnim". (C= .374)

YaLno pitanje procesne politidke kulturejeste videnje drugogu politici, d. uvazavanje politidkog pluralizma i po5tovanje pLqf;A napolitidko razlikovanje, kao i ispoljavanje tolerancije prema politi-dkim neistomiSljenicima; Uprkos upornom,,negovanju" politidkenetolerancije i hostilizaciji potitike gotovo do nivoa podela politi-dkih aktera na ,,neprijateljske", do ivice otvorenih sukoba suprot-stavljene tabore, iskazi naSih ispitanika to ne potvrduju. Pokazuje sedaje za prethodne dve godine dak doSlo do znadajnog porasta tole-rancije prema pol itidki m neistomiSljenicima i pri hvatanja pol itidkekompleksnosti. (Tabela 3.)

To se ne ogleda samo u izvesnom opadanju (za 4%;o) oprede-Ijenja za potplrnu politidku netrpeljivost (.,ne slu5ati niti uvaZavatinri5ljenja politidkih protivnika" i dak.,prekinuti s njima svaku komu-nikaciju"). Mnogo znadajnije je da je opredeljenje za puku trpe-ljivost (,,sasluSati ali ne i uvaZiti suprotno miSljenje") opalo satreiinskog na ll4, uglavnom u korist 'dijaloSkog' modela (,,sasluSatii razmotriti prihvatljivost suprotnih argurnenata"), koji sada usvaja

dve petine ispitanika. 'fakode je poraslo pristqan-ie uz pfavo na allto-

nomnost drugaeijeg misljenja na uStr['r opredeljenia da se 'ubedi-

vanienr ' nametnu sopstveni pol i t icki stavovi (10% naspram l lYo1997.). JoS jedna znaiajna lazlika u odnosu na situaciju ple dvegodine je znatno veii broj ispitanika (svaki osrni) koji u ovorn po-gledu nemaju svoje rniSlienje (najviSe, detvrtina poljoprivrednika ipetina Zena i domaiica).

Nije, s druge strane, ohrabrujuie to Sto uz politidkLr netole-ranci ju natprosedno pr istaju ispi tanici bez 5kole ( l3), sa osnovnonr(15) i Skolom za radnidka zanimanja (15), koji tine 560/o obrazovnestrukture uzorka; zatinr l2o/o tehni(ara, l3o/o KV i 14% NK i PKradnika, odnosno l7% poljoprivrednika. Ove prof'esionalne grupedine 58% uzorka.

Na, najviSe elementarnu politidku trpeljivost 'pristaju' nat-prosedno KV radnici (26), ispitanici izmedu 30 i 40 godina starosti(27), doniaiice (28), nezaposleni i zaposleni u privatnom sektoru(29) te isp itan ic i sa zavrSenom Sko lorn za r adniEka zani manj a (3 I %).

Ubedivanju i agitaciji medu politidkim neistonriSljenicirna sunajskloniji ispitanici do 30 godina starosti, udenici/studenti i KV rad-nici(13), ispi tanici izmedu 40 i50 godina is luZbenici(14%) te pr i-vatni vf asnic i (l 60/o).

Napokon, 'dijaloSki' model najviSe preferiraju ispitanici do40 godina starosti (43), sa zavr5enom srednjom Skolom (48), zapo-sleni u druStvenom sektoru (49) i strudnjaci sa visokom spremom(60%).

Policy politiika kultura

Na osnovu dosad izloZenih rezultata moZe se ustvrditi da su seneki procesi promena u politidkoj svesti odigrali i da su oni, izgleda,ireverzibilni. To se, pre svega, odnosi na (nadelno) prepoznavanje,prihvatanje pa i potrebu za demokratskirn pravilima igre u politidkojutakmici, uz izvestan porast politidke tolerancije. MoZe se redi da je

dosegnut prvi stupanj participativne kulture - nadelno normativni:gotovo 314 (72%) ispitanika se sloZilo da bi ,,obezbedivanje veieguticaja gradana na vlast" bilo poZeljno. Ovo, naravno, tre vaZi za svedru5tvene strukture podjednako, jer gotovo petina ispitanika (19%)

x

4):)E

<?

r

N

!4

104 1 0 5

-Jt-rlo[!&.

zd<ul-FU)

porast Ll t ica. ia gfadana na pol i t ie ke pfocesc i l i ne snratra potrebrr i r r i l ine zna da l i b i to b i lo dobro i l i ne .

No, ne r loZe se potkrepit i n i desto ist ican zdravolazurnski sr"rdda se nikakav pornak u (preovladr; jLrce) podanickom ( ' ra- j inskour ')pol i t idkom mental i tetu ni je dogodio, koi im se desto 'pravda' empi-r i jski rreuspeh odredene pol i t idke . ,ponlrde' . Ako se ovo i uzure kao(dosta dubiozna) 'nr.rlta hipoteza', njoj, u na.imanjr.r ruku, ne govori upr i log kognit ivni i evaluat ivni aspel<t iskazanih stavova ispi tanika:jasno proziranje aktera i njihovog raspoleda na politidkoj (i 'meta-

-pol i t idko. l ' sceni) . pravi la ar l t i -pol i t idke igre i nj ihovo vrednovanje -od pot i t idkog sistema u cel ini do vei ine inst i tuci ja.

Drugo.ie pitanje zaSto se u Srbiji pernlanentno ponavlja po-menuti Poperov ,,drugi paladoks demokratije", nainte, da (izvesna)vedina uporno podrZava loSu vladavinu, koju (inade) jasno ple-poznaje kao takvu. Dve tre6ine ispitanika izjavljr-rje da je uglavnomnezadovoljna ( I 7) il i potpuno nezadovolina (49) postojeiom vlaSiu.

Jedan moguii odgovor - koji upu6uje na ispitivanje prefe-rirane policy kulture, d. poZeljnih rezultata politike - je dobroshvaieni uzajamni inteles, tj..io5 uvek bitno nedotaknuti ,,konzer-vativni konsenzus" izmedu reZimskih zastupnika i branitelja statusaquo i znadajne (manuelno-proizvodne, niskoobrazovane i nisko-kval ifi kovane) ve6ine' drZavni lr k I i jenata' 7 u populacij i, frustrirani h(ne)sigurnostima i tegobama, pa i mogucim gubicima od tranziqljg -koja je (tiustracija) il i namerno propagandno indukovana, il i jezasnovana na saznanjima o (nekim nepovoljnim) iskustvima uokruZenju.8

Strepnja od tranzicije se od strane onih prvih uspe5no instru-mentalizuje za njeno permamanentno odlaganje ad calendas graecas.Potonji preiutno ilieksplicitno pristaju u strahu od goreg, u najmanju

7 Na fenomen ,.dr'Zavnog klijentizrrra". tj. .jo5 uvek veriinske zavisnosti i ve-l ikih odekivanja od drZave ukazuju odgovori na jedno pitanie iz istraZivaniaArgumenta 1997. [Jpitani ..Ko bi trebalo da bude na.jviSe odgovoran za obezbederrjeekonomske sigurnosti nj ihove porodice. oni sami i l i dlZava' ' . petina.je smatralaiskt judivo sebe odgovornorn, tredina bi del i la oclgovornost sa drZavorn. dok gotovopolovina (46%) plef 'el ira 'drZavni kl i . jentizarl ' . od dega.je veriu odgovornost dlZaveza ekonomsku siguluost polodice odekivalo 287o ispitanika, a iskljuiivu odgo-vornost drZave * l8%o. Ovome treba clodati daje tr i petine ispitanika optiralo za'ravnopravnost 'clrZar ne, druStvene i pri latne svcl. j ine, Sto ukazuje na rre [raS povol janambi. lent za uspostar,I janle trTiSne el ionom i jc.

ruku neizvesnrjeg. Drurgi se. clakle. nroguii odgovor na Poperovparadoks krije Lr odnosll iznredu potrelre za slobodom (uz prateier iz ike) i / i l i s igurnoSiu, rrrakar i niskog nivoa.

U istraZivanju sprovedenom 1997, ispi tanicirrra je postavl je-no pitanje da li bi izabrali ,,Zivot r-r clru5tvr-r u kojem mogu otvoreno daiznesu svoje miSljenje" il i ..u druitvu u kojern nema ekonomskihproblema". Za prvu moguinost se tada opredelila tai.no jedna tre-cina, a za drugu dve tredine ispitanika.

U sada5njem istraZivan-ju sa o5trije formulisanim stavonl:..Kada bih morao da izaberem da budem siromaSan u slobodnomdruStvu ili bogat u diktaturi, radije bih izabrao Zivot u diktaturi"sloZilo se l5o/o, odbacilo ga je 57% a nije nroglo da se opredeli 29%.Verovatno je formulacija stava i negativna konotacija koja se vezujeuz pojarn 'diktature' opredelila veii broj ' l ibertera', ali i procenatzdvojnih dovoljno govori sam za sebe.

Napokon, tre6i odgovor se moZe potraZiti u percepciji kvali-teta ponude na politidkom trZiStu. O praktidnim domerima gore apo-strofi rane (veci nski) normativno prihvaiene partic ipativne pol itidkekulture govori i stav ispitanika prema poZeljnom pravcu (buduiih)dru5tvenih promena, medu kojima je,,uspostavljanje demokratije",istina, prvorangirano (30% odgovora) ispred ,,uvodenja kapita-listidke ekonomije, zasnovane na slobodnoj privatnoj inicijativi iprivatnoj svojini" (28%).Ipak, u svestidobrog broja ljudine postojineposredna povezanost izmedu ova dva noseia procesa tranzicije:petina (21%) smatra da bi bio dobar i ,,ekonomski razvoj Srbije bez

" Kombinacija ove nesigurnosti i nuZde da se odredeni ekononrski interesi(rnoZda i dugorodnije) mora.ju Zrtvovati, je posebno dramatidna. Velikonr brojuobidnih l judi je dosadaSnja'tranzici ja'vei donela dramatidan pad 2ivotnogstandarda. a dalji pad proizvodnje. povedana nezaposlenost i rast inflacije iejoS za(ne)izvesno vreme narodito pogadati one slo.ieve koji zavise od stabilnog zaposlenja ifiksnih primanja. Neka ernpirijska istra2ivanja u Centralnoj i Istodnoj Evropi supokazala da se.ioS uvek dosta masovno'negativna' prava (autonomija od drZavnesf-ere) smatraju sekundarnim u odnosu na'pozit ivna'(odekivania od drZave). [akoraste pozitivno vrednovanje slobode gor,ora ili pra\ra na udru2ivanje. ispitanici ipakpridaju primarni znadaj ekonomskin pravima. Medu ovirn prioritetirna su naroditoznada.ina pravo na rad. zdravstvena zaStita. socijalna sigulnost i 'Zivot liSen egzi-stencijalnih briga'. Karakteristidan .je u tom pogledu odgovor jednog anketiranogmadarskog radnika: ..Ja sarn osloboclen od detiri deceni-je korrrunistidke vladavinekao i od sr,og zaposlenja. Sada sam tol iko slobodun da prosto nc zl lam Sta s t irrr daradirn. ' ' (K. FI i l l Maher, l99T:97]r

tX

4)

t?=u

N

)tr

1 0 6 107

-Jt-rlo[!&.

zd<ul-FU)

porast Ll t ica. ia gfadana na pol i t ie ke pfocesc i l i ne snratra potrebrr i r r i l ine zna da l i b i to b i lo dobro i l i ne .

No, ne r loZe se potkrepit i n i desto ist ican zdravolazurnski sr"rdda se nikakav pornak u (preovladr; jLrce) podanickom ( ' ra- j inskour ')pol i t idkom mental i tetu ni je dogodio, koi im se desto 'pravda' empi-r i jski rreuspeh odredene pol i t idke . ,ponlrde' . Ako se ovo i uzure kao(dosta dubiozna) 'nr.rlta hipoteza', njoj, u na.imanjr.r ruku, ne govori upr i log kognit ivni i evaluat ivni aspel<t iskazanih stavova ispi tanika:jasno proziranje aktera i njihovog raspoleda na politidkoj (i 'meta-

-pol i t idko. l ' sceni) . pravi la ar l t i -pol i t idke igre i nj ihovo vrednovanje -od pot i t idkog sistema u cel ini do vei ine inst i tuci ja.

Drugo.ie pitanje zaSto se u Srbiji pernlanentno ponavlja po-menuti Poperov ,,drugi paladoks demokratije", nainte, da (izvesna)vedina uporno podrZava loSu vladavinu, koju (inade) jasno ple-poznaje kao takvu. Dve tre6ine ispitanika izjavljr-rje da je uglavnomnezadovoljna ( I 7) il i potpuno nezadovolina (49) postojeiom vlaSiu.

Jedan moguii odgovor - koji upu6uje na ispitivanje prefe-rirane policy kulture, d. poZeljnih rezultata politike - je dobroshvaieni uzajamni inteles, tj..io5 uvek bitno nedotaknuti ,,konzer-vativni konsenzus" izmedu reZimskih zastupnika i branitelja statusaquo i znadajne (manuelno-proizvodne, niskoobrazovane i nisko-kval ifi kovane) ve6ine' drZavni lr k I i jenata' 7 u populacij i, frustrirani h(ne)sigurnostima i tegobama, pa i mogucim gubicima od tranziqljg -koja je (tiustracija) il i namerno propagandno indukovana, il i jezasnovana na saznanjima o (nekim nepovoljnim) iskustvima uokruZenju.8

Strepnja od tranzicije se od strane onih prvih uspe5no instru-mentalizuje za njeno permamanentno odlaganje ad calendas graecas.Potonji preiutno ilieksplicitno pristaju u strahu od goreg, u najmanju

7 Na fenomen ,.dr'Zavnog klijentizrrra". tj. .jo5 uvek veriinske zavisnosti i ve-l ikih odekivanja od drZave ukazuju odgovori na jedno pitanie iz istraZivaniaArgumenta 1997. [Jpitani ..Ko bi trebalo da bude na.jviSe odgovoran za obezbederrjeekonomske sigurnosti nj ihove porodice. oni sami i l i dlZava' ' . petina.je smatralaiskt judivo sebe odgovornorn, tredina bi del i la oclgovornost sa drZavorn. dok gotovopolovina (46%) plef 'el ira 'drZavni kl i . jentizarl ' . od dega.je veriu odgovornost dlZaveza ekonomsku siguluost polodice odekivalo 287o ispitanika, a iskljuiivu odgo-vornost drZave * l8%o. Ovome treba clodati daje tr i petine ispitanika optiralo za'ravnopravnost 'clrZar ne, druStvene i pri latne svcl. j ine, Sto ukazuje na rre [raS povol janambi. lent za uspostar,I janle trTiSne el ionom i jc.

ruku neizvesnrjeg. Drurgi se. clakle. nroguii odgovor na Poperovparadoks krije Lr odnosll iznredu potrelre za slobodom (uz prateier iz ike) i / i l i s igurnoSiu, rrrakar i niskog nivoa.

U istraZivanju sprovedenom 1997, ispi tanicirrra je postavl je-no pitanje da li bi izabrali ,,Zivot r-r clru5tvr-r u kojem mogu otvoreno daiznesu svoje miSljenje" il i ..u druitvu u kojern nema ekonomskihproblema". Za prvu moguinost se tada opredelila tai.no jedna tre-cina, a za drugu dve tredine ispitanika.

U sada5njem istraZivan-ju sa o5trije formulisanim stavonl:..Kada bih morao da izaberem da budem siromaSan u slobodnomdruStvu ili bogat u diktaturi, radije bih izabrao Zivot u diktaturi"sloZilo se l5o/o, odbacilo ga je 57% a nije nroglo da se opredeli 29%.Verovatno je formulacija stava i negativna konotacija koja se vezujeuz pojarn 'diktature' opredelila veii broj ' l ibertera', ali i procenatzdvojnih dovoljno govori sam za sebe.

Napokon, tre6i odgovor se moZe potraZiti u percepciji kvali-teta ponude na politidkom trZiStu. O praktidnim domerima gore apo-strofi rane (veci nski) normativno prihvaiene partic ipativne pol itidkekulture govori i stav ispitanika prema poZeljnom pravcu (buduiih)dru5tvenih promena, medu kojima je,,uspostavljanje demokratije",istina, prvorangirano (30% odgovora) ispred ,,uvodenja kapita-listidke ekonomije, zasnovane na slobodnoj privatnoj inicijativi iprivatnoj svojini" (28%).Ipak, u svestidobrog broja ljudine postojineposredna povezanost izmedu ova dva noseia procesa tranzicije:petina (21%) smatra da bi bio dobar i ,,ekonomski razvoj Srbije bez

" Kombinacija ove nesigurnosti i nuZde da se odredeni ekononrski interesi(rnoZda i dugorodnije) mora.ju Zrtvovati, je posebno dramatidna. Velikonr brojuobidnih l judi je dosadaSnja'tranzici ja'vei donela dramatidan pad 2ivotnogstandarda. a dalji pad proizvodnje. povedana nezaposlenost i rast inflacije iejoS za(ne)izvesno vreme narodito pogadati one slo.ieve koji zavise od stabilnog zaposlenja ifiksnih primanja. Neka ernpirijska istra2ivanja u Centralnoj i Istodnoj Evropi supokazala da se.ioS uvek dosta masovno'negativna' prava (autonomija od drZavnesf-ere) smatraju sekundarnim u odnosu na'pozit ivna'(odekivania od drZave). [akoraste pozitivno vrednovanje slobode gor,ora ili pra\ra na udru2ivanje. ispitanici ipakpridaju primarni znadaj ekonomskin pravima. Medu ovirn prioritetirna su naroditoznada.ina pravo na rad. zdravstvena zaStita. socijalna sigulnost i 'Zivot liSen egzi-stencijalnih briga'. Karakteristidan .je u tom pogledu odgovor jednog anketiranogmadarskog radnika: ..Ja sarn osloboclen od detiri deceni-je korrrunistidke vladavinekao i od sr,og zaposlenja. Sada sam tol iko slobodun da prosto nc zl lam Sta s t irrr daradirn. ' ' (K. FI i l l Maher, l99T:97]r

tX

4)

t?=u

N

)tr

1 0 6 107

neke posebne demokrat izaci je", dok je l4% ispi tanika iz javi lo da im.ie ,,svejedno" da li bi ova dva procesa bila u uzajarnnoj vezi. Dakle,stabi lna trei ina ni je 'gadl j iva' ni na model dualne tranzici je, t j . i l iaLrtarkitnog razvo.ia i zatvorene ekonomije, il i prinrene autoritarnihsredstava u uspostavljanju periferijske, zavisne ekonomije, U obasludaja relativni ekonomski prosperitet i/i l i trZiSna ekonomija nenroraju nuZno vodit i ka denrokrat i j i . (Mutt i , 1997:218-219)

Na ambivalentan, il i u najmanju ruku viSeznadan stav premapo"jmu predstavnidke i proceduralne demokratije ukazuju i iskazi izko.iih proizlazi da ona joS uvek, izgleda, ima manje pristalica odzatodn ika suptancij alne i delegativne demokratije.

Medu vi5e od detvrtine (28%) ispitanika koji se u veioj il imanjoj meri ne slaZu sa stavom da ,,politidke stranke samo svadajunarod" preovladuju oni koji su zainteresovani za politiku (39%), dokje medu znatnijom vecinom (53%) koja se sa ovim stavom u ve6oj ilimanj oj meri saglaiava najviSe (4 5%) nezaintereso v anih za pol itiku.(C = .365) Ipak, samo neito iznad polovine ((52%) zainteresovanihza politiku se delimidno, a joS detvrtina potpuno saglaSava da,,politidke stranke omoguiavaju ljudima da udestvuju u politici".Izgleda da je institucionalna politidka aktivnost u svojoj deseto-godiSnjoj .,domaioj" izvedbi uspe5no proizvela distanciranost, otu-divanje pa i zgadenost znatnog broja ljudi nad institucionalnompolitidkom aktivno56u. (S pravom?!) Nije daleko od istine pr&po-stavka da je to, moguie; bio icilj. Jer, iako.,dak" gotovo detvrtina(24%) politidki zainteresovanili jasno diferencira profi le razliditihstranaka (tj. ne slaZe se sa stavom ,,Ne vidim zna(ajne razlike izme-du postojeiih stranaka"), svaki treii se i s ovim stavom delimidno ilipotpuno slaZe. Pogotovo to vaLi za nezainteresovane za politiku,medu kojima gotovo polovina (48%) ne vidi nikakve (l7o/o), ili barne bitne (31%) razlike izmedu stranaka. Ono po demu se strankeizrazito prepoznaju kao ,,slidne" je njihova autoritarna struktura ru-kovodenja, odnosno podredenost interesima voda. Tako misligotovo dve petine (39%) politidki zainteresovanih i 213 nezain-teresovanih. Otuda ne iznenaduje da se tri petine (61%) politidki'potentnih' i sedam od deset politidki indiferentnih ispitanika zalaleza.,izbor najboljih kandidatabezobzira iz koje su stranke", dakle,za'neposrednu' anezapluralistidku demokratiju. Sta se iz ovoga rnoZezakljuditi: da treba menjati birade ili - stranke?

Kakav se sud, na osnovu plil<azarrih lezultata, nroZe doneti opreovladuiu6o-i politicko.j kultLrri gradana Srbiie? Nesrlmnjivo, ne jed-noznadan. Ona je sloZena meSavina rrekolil<o teorijskih tipova. Nor-mativno je preteZno participativna, tj. gradanisu u veiinisvesni svojihpolitid.kih prava i iskazuju potrebu da udestvuju u politidkom Zivotu.No, kakav je odnos izmedu shvatanjaprcrla i praktikovanja gradanskeduLnosti2 U svojim praktidnirrr aspektinra preovladujuca politidkakultura se ispoliava viSe kao 'apatidna' i 'otirdr,riu6a' (.,centrifugalna')no Sto je,,centripetalna", viSe je'eskapisticka' i lconfliktna nego,,spo-razumevaj uda"' (konsezn Lrsna).

U pogledu pref'erenci pfema oiekivanim (i poZetjninr) isho-dima (outptrt) politidke delatnosti, znatno je veia inklinacija prernaostvarivanju vrednosti .,sigurnosti" nego .,slobode".

Prilozi

Tabela 1. Zainteresovanost za politiku

1 9 9 7 1 999 Razlika 99-97

Veoma zainteresovan

Zainteresovan

Malo zainteresovan

Nezainteresovan

Ne zna

- IstraZivanje Agenci.je A€ument.,Gradanska svest i gradanska neposluSnost...''" Javno mnjenje Srbiie 1999.

231 8- z l

3120

-trot.lJt

zI

[J-a

Xo

atr

I-LL

N

=t!

r08 1 0 9

neke posebne demokrat izaci je", dok je l4% ispi tanika iz javi lo da im.ie ,,svejedno" da li bi ova dva procesa bila u uzajarnnoj vezi. Dakle,stabi lna trei ina ni je 'gadl j iva' ni na model dualne tranzici je, t j . i l iaLrtarkitnog razvo.ia i zatvorene ekonomije, il i prinrene autoritarnihsredstava u uspostavljanju periferijske, zavisne ekonomije, U obasludaja relativni ekonomski prosperitet i/i l i trZiSna ekonomija nenroraju nuZno vodit i ka denrokrat i j i . (Mutt i , 1997:218-219)

Na ambivalentan, il i u najmanju ruku viSeznadan stav premapo"jmu predstavnidke i proceduralne demokratije ukazuju i iskazi izko.iih proizlazi da ona joS uvek, izgleda, ima manje pristalica odzatodn ika suptancij alne i delegativne demokratije.

Medu vi5e od detvrtine (28%) ispitanika koji se u veioj il imanjoj meri ne slaZu sa stavom da ,,politidke stranke samo svadajunarod" preovladuju oni koji su zainteresovani za politiku (39%), dokje medu znatnijom vecinom (53%) koja se sa ovim stavom u ve6oj ilimanj oj meri saglaiava najviSe (4 5%) nezaintereso v anih za pol itiku.(C = .365) Ipak, samo neito iznad polovine ((52%) zainteresovanihza politiku se delimidno, a joS detvrtina potpuno saglaSava da,,politidke stranke omoguiavaju ljudima da udestvuju u politici".Izgleda da je institucionalna politidka aktivnost u svojoj deseto-godiSnjoj .,domaioj" izvedbi uspe5no proizvela distanciranost, otu-divanje pa i zgadenost znatnog broja ljudi nad institucionalnompolitidkom aktivno56u. (S pravom?!) Nije daleko od istine pr&po-stavka da je to, moguie; bio icilj. Jer, iako.,dak" gotovo detvrtina(24%) politidki zainteresovanili jasno diferencira profi le razliditihstranaka (tj. ne slaZe se sa stavom ,,Ne vidim zna(ajne razlike izme-du postojeiih stranaka"), svaki treii se i s ovim stavom delimidno ilipotpuno slaZe. Pogotovo to vaLi za nezainteresovane za politiku,medu kojima gotovo polovina (48%) ne vidi nikakve (l7o/o), ili barne bitne (31%) razlike izmedu stranaka. Ono po demu se strankeizrazito prepoznaju kao ,,slidne" je njihova autoritarna struktura ru-kovodenja, odnosno podredenost interesima voda. Tako misligotovo dve petine (39%) politidki zainteresovanih i 213 nezain-teresovanih. Otuda ne iznenaduje da se tri petine (61%) politidki'potentnih' i sedam od deset politidki indiferentnih ispitanika zalaleza.,izbor najboljih kandidatabezobzira iz koje su stranke", dakle,za'neposrednu' anezapluralistidku demokratiju. Sta se iz ovoga rnoZezakljuditi: da treba menjati birade ili - stranke?

Kakav se sud, na osnovu plil<azarrih lezultata, nroZe doneti opreovladuiu6o-i politicko.j kultLrri gradana Srbiie? Nesrlmnjivo, ne jed-noznadan. Ona je sloZena meSavina rrekolil<o teorijskih tipova. Nor-mativno je preteZno participativna, tj. gradanisu u veiinisvesni svojihpolitid.kih prava i iskazuju potrebu da udestvuju u politidkom Zivotu.No, kakav je odnos izmedu shvatanjaprcrla i praktikovanja gradanskeduLnosti2 U svojim praktidnirrr aspektinra preovladujuca politidkakultura se ispoliava viSe kao 'apatidna' i 'otirdr,riu6a' (.,centrifugalna')no Sto je,,centripetalna", viSe je'eskapisticka' i lconfliktna nego,,spo-razumevaj uda"' (konsezn Lrsna).

U pogledu pref'erenci pfema oiekivanim (i poZetjninr) isho-dima (outptrt) politidke delatnosti, znatno je veia inklinacija prernaostvarivanju vrednosti .,sigurnosti" nego .,slobode".

Prilozi

Tabela 1. Zainteresovanost za politiku

1 9 9 7 1 999 Razlika 99-97

Veoma zainteresovan

Zainteresovan

Malo zainteresovan

Nezainteresovan

Ne zna

- IstraZivanje Agenci.je A€ument.,Gradanska svest i gradanska neposluSnost...''" Javno mnjenje Srbiie 1999.

231 8- z l

3120

-trot.lJt

zI

[J-a

Xo

atr

I-LL

N

=t!

r08 1 0 9

Tabela 2. Poredenje odgovora na pitanja:-,,Ko najviSe uti6e na donoSenje najvaZnij ih odluka u naSem dru5tvu?"(1997), odnosno, ,Ko danas v lada Srbi jom?" (1999)

Ko najviie utiie 1997. Ko vlada 1 999

Bibliogrqfija

Al ln tond, C. & Verba, S.(1960), I -he Civ ic CLr l ture: Pol i t ica l At t i tudes andDemocracy in Five Nations, Princeton Universify Press, Plinceton

Al lmond, G. & Verba, S. ( 1989), The Civ i l Cul ture Revis i ted, Sage Publ ica-tions, Newbury Parl<, London, New Delhi

Dahl, R.(1982), Dilemmas of Plulalist Democracy. Autonomy vs.Control,New Haven and London; Yale University Press

Euchner, Ch. (1996), Extraordinary Polit ics. How Plotest and Dissent aleChanging American Denrocracy, Boulder: Weswiew Press

Goati, V. (1996.), ,, lstraZivadki projekat'Puls Jugoslavije', 1994, ClediSta,Vol . XXXVII , l -2

Credelj, S. ( 1996.), ,,Polit ical Cultule of 'Potential ' Modernization Elites inCroatia and Slovenia", Sociologija, Vol. XXXVIII, No. 3

Hill Maher, K. (1997),,,Tlre Role of Mass Values", in: Cray, R. D. (ed.),Democratic Theory and Post-Cornmunist States, Prentice Hall, Up-per Saddle River, New Jersey

Matii, M. ( 1993.), Odrednica,,Polit idka kultura", u: Enciklopedija polit idkekulture, Savremerra administracija, Beograd

Mutti, J. (1997), ,,Economic Policy and Dernocratization in the Former Com-munist States", in: Gray, R. D. (ed.), Democratic Theory and Post--Communist States, Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey

Stjepan Gredelj

POLITICAL CULTURE OF THE CITIZENS OF SERBIASummary

The text presents lesults ofthe field survey on the political culture spteadover in Serbian population. The surrrey was based on operation rvith three ideal types(participate. parochial and allegiance) ofpolitical culture, as detined by Allnrond andVerba.

The surrrey rresults indicated that political culture of Serbian population isambivalent. On the normative level it is plevalently palticipate. Citizens are arvat'e oftheir political rights and are willing to participate in political lif'e. Horveveq whenpractical aspects ofthis palticipation rvere examindd. as prevalent orientations there

Svi gradani podjednako,preko svojih predstavnika

Vlast je u rukama gradana rpredstavnika koje su oni izabral i

Rukovodstva najjadihopozicionih stranaka

Vlast je ravnomerno raspo-redena izmedu zakonodavne,sudske i izvr$ne vlasti

SkupStine Jugoslavi je,Srbi je iCrne Gore

1 1 Narodna skup5tina Srbi je

Organi driavne vlast i 22 Vlada Srbi je i njeni organi

Predsednik MiloSevic injegovi nalbli2i saradnici

Vladajuia koalicijaSPS-JUL-SRS

Vlast je u rukama moinihpojedinaca izvan javne scene

Ostalo 0 ,1 Neko drugi

B ,O 0,3 Ne znam

Tabeta 3. Politidka (ne)tolerancija: kako postupatis politiekim n"[b-mi5ljenicima

1997. t999.

Ne treba ih ni slu5ati niti uva2avati

Treba prestati komunicirati s njima

Treba ih saslu5ati ali ne uvaiavati

Treba ih sasluSati i razmotriti da li da se niihovomi6ljenje uvaii

Treba ih ubediti da prihvate drugadije miSljenje

Ne znalBO

5857

1 7

Slobodan MiloSevic i njegovrsaradnici

Mocni pojedinci, koji nisu niu vlasti ni u opoziciji

1 01 3

-tro[tJu

z(LuJ-FQ

x

F'(t)

I-u

N

Jtr

24

40

1 0't 3

33

1 7

l l 0

Tabela 2. Poredenje odgovora na pitanja:-,,Ko najviSe uti6e na donoSenje najvaZnij ih odluka u naSem dru5tvu?"(1997), odnosno, ,Ko danas v lada Srbi jom?" (1999)

Ko najviie utiie 1997. Ko vlada 1 999

Bibliogrqfija

Al ln tond, C. & Verba, S.(1960), I -he Civ ic CLr l ture: Pol i t ica l At t i tudes andDemocracy in Five Nations, Princeton Universify Press, Plinceton

Al lmond, G. & Verba, S. ( 1989), The Civ i l Cul ture Revis i ted, Sage Publ ica-tions, Newbury Parl<, London, New Delhi

Dahl, R.(1982), Dilemmas of Plulalist Democracy. Autonomy vs.Control,New Haven and London; Yale University Press

Euchner, Ch. (1996), Extraordinary Polit ics. How Plotest and Dissent aleChanging American Denrocracy, Boulder: Weswiew Press

Goati, V. (1996.), ,, lstraZivadki projekat'Puls Jugoslavije', 1994, ClediSta,Vol . XXXVII , l -2

Credelj, S. ( 1996.), ,,Polit ical Cultule of 'Potential ' Modernization Elites inCroatia and Slovenia", Sociologija, Vol. XXXVIII, No. 3

Hill Maher, K. (1997),,,Tlre Role of Mass Values", in: Cray, R. D. (ed.),Democratic Theory and Post-Cornmunist States, Prentice Hall, Up-per Saddle River, New Jersey

Matii, M. ( 1993.), Odrednica,,Polit idka kultura", u: Enciklopedija polit idkekulture, Savremerra administracija, Beograd

Mutti, J. (1997), ,,Economic Policy and Dernocratization in the Former Com-munist States", in: Gray, R. D. (ed.), Democratic Theory and Post--Communist States, Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey

Stjepan Gredelj

POLITICAL CULTURE OF THE CITIZENS OF SERBIASummary

The text presents lesults ofthe field survey on the political culture spteadover in Serbian population. The surrrey was based on operation rvith three ideal types(participate. parochial and allegiance) ofpolitical culture, as detined by Allnrond andVerba.

The surrrey rresults indicated that political culture of Serbian population isambivalent. On the normative level it is plevalently palticipate. Citizens are arvat'e oftheir political rights and are willing to participate in political lif'e. Horveveq whenpractical aspects ofthis palticipation rvere examindd. as prevalent orientations there

Svi gradani podjednako,preko svojih predstavnika

Vlast je u rukama gradana rpredstavnika koje su oni izabral i

Rukovodstva najjadihopozicionih stranaka

Vlast je ravnomerno raspo-redena izmedu zakonodavne,sudske i izvr$ne vlasti

SkupStine Jugoslavi je,Srbi je iCrne Gore

1 1 Narodna skup5tina Srbi je

Organi driavne vlast i 22 Vlada Srbi je i njeni organi

Predsednik MiloSevic injegovi nalbli2i saradnici

Vladajuia koalicijaSPS-JUL-SRS

Vlast je u rukama moinihpojedinaca izvan javne scene

Ostalo 0 ,1 Neko drugi

B ,O 0,3 Ne znam

Tabeta 3. Politidka (ne)tolerancija: kako postupatis politiekim n"[b-mi5ljenicima

1997. t999.

Ne treba ih ni slu5ati niti uva2avati

Treba prestati komunicirati s njima

Treba ih saslu5ati ali ne uvaiavati

Treba ih sasluSati i razmotriti da li da se niihovomi6ljenje uvaii

Treba ih ubediti da prihvate drugadije miSljenje

Ne znalBO

5857

1 7

Slobodan MiloSevic i njegovrsaradnici

Mocni pojedinci, koji nisu niu vlasti ni u opoziciji

1 01 3

-tro[tJu

z(LuJ-FQ

x

F'(t)

I-u

N

Jtr

24

40

1 0't 3

33

1 7

l l 0

appeared rathef 'apath- \ ' . 'escapisnt ' . ot r ( )ne hancl . and conl l ic t ing fat l tet ' than con-sensual pat terns ot 'pol i t ical behavior ' . on the orhcr ' . Corrcerning erpccted and prc-lerrecl out t r ruts of 'pol i t ics. the populat ion is r r rorg i r rc l incd torr ,ards thc value of'secur i t -v ' than

to the valuc ol" l ibcr t l , ' .Ke.v u 'or t ls : pol i t ical cul ture. pal t ic iate. palochia l . a l lcgiance, conf l ic t . con-

sensus. secul i t l . l iber t l .

,-Yt t '

IZ RADAINSTITUTA

-froI,IJ

zo-uJ

a

I t lI t L