Visoka kola strukovnih studija za menadment u marketingu i trgovini i menadment poslovne komunikacije

Vlado Grubii

Visoka kola strukovnih studija za menadment u marketingu i trgovini i menadment poslovne komunikacije

SEMINARSKI RAD

Predmet: ETIKA

Tema: ETIKI KODEKS

Profesor: Student:

dr Momilo Bajac Vlado Grubii

64/10 Sremski Karlovci, jun, 2011.

SADRAJ:1Erste Banka a.d. Novi Sad31.1Erste Banka a.d. Novi Sad31.2Vizija, misija i vrednosti Erste Banke a.d. Novi Sad31.3Dosadanji pristup i aktivnosti Erste Banke a.d. Novi Sad u oblasti DOP-a41.3.1Odnos prema zaposlenima51.3.2Odnos prema zainteresovanim grupama61.3.3Odnos prema okolini61.3.4Odnos prema zajednici i drutvu:61.4Karakteristike naeg pristupa DOP-u72Osnove strategije92.1Opti cilj strategije92.2Koncept9102.3Oblasti prema akterima od znaaja

102.4Tematski stubovi strategije

112.5Uklapanje oblasti i tematskih stubova strategije

122.6Ciljevi drutveno odgovornog poslovanja Erste Banke

133Razrada strategije

133.1Zaposleni

143.2Trite

153.3Klijenti

163.4Zajednica

21Prilog 1Kontekst (Srbija i DOP u Srbiji)

25Prilog 2 Zajednica (korporativno davanje)

28Prilog 3Akteri od znaaja

1 Erste Banka a.d. Novi Sad

1.1 Erste Banka a.d. Novi Sad

Erste Bank a.d. Novi Sad je lanica Erste Grupe, koja je sa svojih preko 53.000 zaposlenih jedan od vodeih prualaca finansijskih usluga u srednjoj i istonoj Evropi. Erste Grupa opsluuje preko 17,2 miliona klijenata u gotovo 3.000 filijala u 8 zemalja (Austriji, ekoj Republici, Slovakoj, Rumuniji, Maarskoj, Hrvatskoj, Srbiji i Ukrajini). Na dan 31. decembra 2008. godine Erste Grupa je dostigla nivo od 201,4 milijarde EUR bilansne sume, neto dobit od 859,6 miliona EUR i prinos na kapital (ROE) od 10,1%. Posebno je zanimljivo da se 31.1% akcija Erste Grupe nalazi u vlasnitvu ErsteStiftung, odnosno Erste fondacije.

U Srbiji posluje pet kompanija, lanica Erste Grupe: Erste Bank a.d. Novi Sad, S-leasing, Immorent, Synergy Capital i Erste Invest. Ove kompanije graanima i pravnim licima pruaju iroku paletu bankarskih, lizing i brokerskih usluga.

Erste Banka a.d. Novi Sad ima 1009 zaposlenih (na 31.12.2008), a svoje poslovanje sa preko 200,000 klijenata obavlja u 68 poslovnica irom Srbije. Ukupna aktiva Banke je na dan 31. decembra 2008. godine iznosila 49,2 milijardi dinara, a rast je bio naroito snaan u segmentu poslovanja sa stanovnitvom, i u segmentu mikroklijenata. U pogledu operativnog poslovanja, Banka belei znatno poveanje prihoda, tako da je ukupna operativna dobit porasla za preko 100% (zbir dobiti po osnovu kamata, naknada i neto prihoda rezultata trgovanja) u odnosu na period od pre godinu dana. Na bazi pozitivnog razvoja odnosa prihoda i rashoda Banke, finansijski rezultat za prvih devet meseci 2008. godine je znatno poboljan na 332,9 miliona dinara.

1.2 Vizija, misija i vrednosti Erste Banke a.d. Novi Sad

Vizija:

Vodea Banka evropske Srbije

Misija

Gradei dugorone partnerske odnose, mi smo Banka prvog izbora za nae klijente i zaposlene. Stvaramo odrivu vrednost za nae klijente, zaposlene i akcionare pruajui univerzalne finansijske usluge. Zajedno, mi aktivno doprinosimo razvoju lokalne zajednice i drutva u celini to ini na posao dugorono odrivim.

Vrednosti:

PODRKA sluamo, razumemo i pomaemo

Mi u Banci sluamo ta klijenti i drugi imaju da kau jer elimo da razumemo njihove potrebe. U ovoj Banci meusobno razmenjujemo ideje i podravamo njihovo sprovoenje. Pomaemo jedni drugima i usmeravamo se na reenja, jer smo voeni istim ciljem: ukoliko je Banka u kojoj radimo uspena, uspeni smo i svi mi.

ODGOVORNOST preuzimamo odgovornost za razvoj Banke i nas samih

Pokazujemo interesovanje i preuzimamo linu odgovornost prema klijentima, naim radnim zadacima i naoj budunosti. Uspeh i razvoj Banke je uspeh i razvoj nas samih. Odgovornost delimo ravnopravno, a ovlaenja zasluujemo svojim dobrim rezultatima.

POVERENJE drimo nau re i gradimo kvalitetne odnose

Stvaramo kvalitetne i dugorone odnose zasnovane na obostranom poverenju. Komuniciramo iskreno i otvoreno. Verujemo u druge, njihove potencijale i dostignua. Prihvatamo mogunost greaka, ako iz njih uimo i ne ponavljamo iste. Meu nama postoji zajednitvo, jer se meusobno potujemo i radimo na istom cilju uspehu nae banke.

INOVATIVNOST podstiemo novo i stalno unapreujemo postojee

Prepoznajemo i cenimo ideje i inicijative, jer nam one pomau da klijente usluujemo na jednostavan i efikasan nain. Ideje koje unapreuju poslovanje naih klijenata i Banke, pretvaramo u poslovnu realnost. Linim primerima ohrabrujemo druge da koriste svoj potencijal. prepoznajemo i vrednujemo proaktivnost, konstruktivan pristup i elju za razvojem.

STVARANJE stvaramo vrednost za nae klijente, akcionare i nas same

elimo da kroz nae proizvode i usluge stvaramo vrednost za nae klijente jer je zadovoljstvo i lojalnost naih klijenata glavna mera naeg uspeha. Vrednujemo napore i nagraujemo dobre rezultate svih zaposlenih, jer verujemo da trud i zalaganje vode ka uspehu. Nau konkurentsku prednost gradimo na naem znanju i kompetencijama, a na uspeh je uspeh naih klijenata.

1.3 Dosadanji pristup i aktivnosti Erste Banke a.d. Novi Sad u oblasti DOP-a

Erste Banka a.d. Novi Sad od samog poetka primenjuje korporativnu filozofiju Erste Grupe. U tom smislu, mi shvatamo drutveno odgovorno poslovanje kao kompleksan i sveobuhvatan strateki okvir upravljanja kompanijom, te nastojimo da odnose sa svim zainteresovanim grupama razvijamo na odgovoran i etian nain, dok se istovremeno aktivno ukljuujemo u reavanje kljunih drutvenih pitanja.

Posebna karakteristika naeg angaovanja su napori koje ulaemo u promovisanje koncepta drutveno odgovornog poslovanja u Srbiji, kako na sopstvenom primeru tako i kroz intenzivnu saradnju sa partnerima iz javnog i neprofitnog sektora. U skladu tom politikom, naa Banka je postala lanica vie poslovnih udruenja (FIC, AmCham, Udruenje nemake privrede, Privredna komora Srbije) te tela koja zastupaju DOP u Srbiji, poput UN Global Compact-a za Srbiju i Business Leaders Forum-a. Kontinuiran rad, otvorenost prema novim inicijativama, saradnja sa partnerima, te otvorenost ka uenju naeg tima su doneli i vidljive rezultate Banka je za ovo kratko vreme dobila vie nagrada, ukljuujui i: nagradu za korporativnu filantropiju VIRTUS u kategoriji za podrku najinovativnijem projektu u 2007. i 2008. godini, sertifikat za drutveno odgovorno poslovanje uavi u pet drutveno najodgovornijih velikih kompanija u Srbiji u okviru Programa "Uspostavljanje drutvene odgovornosti preduzea u Jugoistonoj Evropi", nagradu Bizart 2007 za najuspenije uspostavljeno partnerstvo izmeu sektora dizajna i poslovnog sektora (Design&Business Award), kao i 4 PRiznanja Drutva Srbije za odnose s javnou za: interne komunkacije, korporativnu drutvenu odgovornost, integrisanu kampanju program donacija Centrifuga i brend i marketinki PR program Klub 21).

Nae dosadanje aktivnosti u oblasti DOP-a su ukljuile:

1.3.1 Odnos prema zaposlenima

Mi ulaemo znaajna sredstva i napore u stalno unapreivanje odnosa prema zaposlenima, ispunjavajui vie od zakonskog minimuma.

Banka obezbeuje redovnu isplatu zarada, godinje odmore u proseku od 27 dana, porodiljska odsustva, plaena odsustva u sluajevima potrebe, regulisano plaanje prekovremenog rada, prevoz i topli obrok, regres, naknade zarada i uveane zarade.

Imamo potpisan Kolektivni ugovor koji je napravljen u saradnji sa sindikatom. Dodatno, primenjujemo poseban paket beneficija koji ukljuuje bonuse na kraju poslovne godine, stimulativni deo tokom godine, novane nagrade za posebna ostvarenja, te dodatni podsticaj na ime uea u dobiti kompanije.

Zaposleni u naoj Banci imaju 24-asovno osiguranje od bolesti i povreda, a dostupni su im i posebni programi poput antistres programa i programa za odvikavanje od puenja.

U saradnji sa sindikatom znaajno doprinosimo solidarnom fondu Marina uri, obezbeujemo solidarnu pomo u sluajevima bolesti, smrti zaposlenog ili lana porodinog domainstva, te nudimo pomo u reavanju zdravstvenih i/ili socijalnih problema zaposlenih.

Dalje, podstiemo zaposlene na razvoj, obezbeivanjem profesionalne obuke, ciljane sektorske obuke, a posebno posveujemo panju razvoju rukovodilaca kroz program Erste Menadment Akademija. Razvili smo izradu individualnih planova razvoja za svakog od izvrnih direktora. Naa kompanija stipendira svoje zaposlene i svi zaposleni se mogu ukljuiti u uenje jezika. Ne manje vano, kreirali smo paket ponude zaposlenima koji se odlue na rad unutar Erste Grupe, i promoviemo i nudimo savetovanje zaposlenima koji su zainteresovani za taj program.

Na kraju, promoviemo politiku jednakih mogunosti bez obzira na pol, veru, rasu, boju koe. Oko 60% menadmenta u naoj Banci su ene.

1.3.2 Odnos prema zainteresovanim grupama

Erste Banka posluje strogo potujui zakone i propise Republike Srbije, dok se poslovne knjige vode po meunarodnim standardima. Mi redovno objavljujemo finansijske izvetaje i transparentni smo po pitanju svoje strategije, ciljeva i rezultata.

Uspostavili smo saradnju sa veim brojem zainteresovanih grupa ukljuujui i Delegaciju Evropske Komisije u Srbiji, Kancelariju za evropske integracije i Narodnu Banku Srbije, Ministarstvo omladine, Ministrastvo kulture i brojnim neprofitnim organizacijama.

Mi pruamo jasne i pouzdane informacije klijentima i partnerima, i ulaemo sredstva u dodatne projekte za podrku klijentima poput EU kancelarije.

1.3.3 Odnos prema okolini

Iako Banke po prirodi posla ne spadaju u grane ekonomije koje su direktni zagaivai, mi, kao odgovorna kompanija koja je svesna situacije u vezi zagaenja ivotne sredine, smo kao svoj doprinos smanjenju zagaenja uveli reciklau IT opreme, a trenutno razraujemo program za reciklau papira.1.3.4 Odnos prema zajednici i drutvu:

Naa banka je sa sponzorskim i filantropskim aktivnostima zapoela vrlo brzo po dolasku u Srbiju, na poetku se oslanjajui na tradicionalnih davanja i sponzorstva Novosadske banke. Ve poetkom 2006 godine je zapoeto stvaranje novog, modernijeg portfolio-a Banke na polju sponzorstva i filantropije.

U najkraem, Banka je tokom 2006 godine uloila ukupno 167,964.04 evra na ovaj aspekt svog poslovanja. Najvanija sponzorstva u 2006. su svakako ukljuila: Sterijino pozorje, pomo obeleavanju 150 godina Nikole Tesle, proslave Nove godine grada Novog Sada, nagradni konkurs Bete za fotografiju godine, sponzorstva sportskih udruenja i reprezentacije, te niz manjih donacija u pojedinim zajednicama za kole, institucije i humanitarne organizacije.

Tokom 2007. godine, suma posveena davanjima i sponzorstvima se znaajno poveala i iznosila je 245,434.65 evra. Ovu godinu je svakako obeleilo jasnije profilisanje oblasti u kojima smo kao Banka aktivni, ukljuujui kulturu (za koju je odvojeno najvie sredstava), obrazovanje, nauku i sport, humanitarne delatnosti. U smislu ciljnih grupa, odlunije smo se orijentisali prema mladima i socijalno ugroenima. Naa najznaajnija sponzorstva i donacije u toku ove godine ukljuuju: sponzorstvo EXIT festivala, koncerata, Sterijino pozorje, Zmajeve deije igre, prvi filmski festival Srbije, te donacije za projekte Avantura Cooltura, Centrifuga i niz donacija usmerenih na organizacije i institucije koje se bave decom i socijalno ugroenim grupama (pre svega osobama sa invaliditetom i siromanima). Godina 2007 je takoe znaajna po saradnji sa Erste fondacijom na odravanju izlobe Kontakt i uspostavljanju i promociji nagrade za socijalne integracije.

Tokom 2008. godine, suma uloena u lokalnu zajednicu u kojoj Banka posluje kroz sponzorstva i filantropska davanja poveana je na 356.850,27 EUR. Sada su ve uloga, fokus, ciljna grupa i nain davanja precizno definisani, i obuhvataju etiri oblasti: kultura i umetnost, obrazovanje, EU integracije i socijalna inkluzija. Godinu su obeleile akcije poput: Sterijinog pozorja, Zmajevih dejih igara, EXIT festivala, Evropske nedelje mladih, letnje akademije Bezgranini identiteti, Festivala nauke, doeka Nove godine na trgu u Novom Sadu, zatim projekti Centrifuga i Klub 27, kao i niz donacija usmerenih na organizacije i institucije koje se bave decom i socijalno ugroenim grupama. Banka je takoe ula u projekat prvog animiranog filma u Srbiji pod imenom Edit i ja, produkcijske kue Yodi i to sa svojim lanicama Erste Grupe u Srbiji: Immorentom i S lizingom. Shvatajui sve veu vanost pitanja ouvanja ivotne sredine Banka je podrala projekat Ja uvam Srbiju, a ti?, Fonda ECOTOPIA, koji e biti realizovan u 2009.

1.4 Karakteristike naeg pristupa DOP-u

Karakteristike naeg pristupa, koje se u mnogome poklapaju sa naim vrednostima su nam pomogle da postignemo lidersku poziciju u oblasti primene principa drutveno odgovornog poslovanja:

VIZIJA: Planiramo i realizujemo projekte na strateki nain, uvek imajui u vidu dugorone efekte

ODGOVORNOST: Vaan nam je kvalitet programa koje podravamo i preuzimamo odgovornost kako za angaovanje tako i za rezultate

INOVATIVNOST: Podstiemo i podravamo kako inovativne projekte tako i inovativne pristupe; probijamo granice i postavljamo nove standarde

POVERENJE: Gradimo kvalitetne odnose i uspostavljamo dugoronu saradnju sa pouzdanim partnerima

PROAKTIVNOST: svesni smo vanosti poslovnog sektora u drutvu i stoga aktivno promoviemo ideju drutvene odgovornosti u iroj javnosti i meu drugim akterima

Na ovim karakteristikama se bazira i pristup ove strategije.

2 Osnove strategije

2.1 Opti cilj strategije

Opti cilj strategije jeste da postavi okvir za razvoj i primenu drutveno odgovornog poslovanja Erste Banke u Srbiji, ukljuujui i definisanje:

koncepta koji daje okvir naim aktivnostima u ovoj oblasti

osnovnih pravaca/ciljeva delovanja, ciljnih grupa, naina delovanja i oekivanih rezultata

sistema praenja i procene efekata

vremenskog okvira

finansijskog okvira

Tim odgovoran za postavljanje, primenu i praenje primene strategije je primarno Tim Slube komunikacija, dok e se ostali timovi ukljuivati u pirmenu zavisno od oblasti i njihove uloge. Tokom 2007. godine ovaj tim je otvorio proces stratekog planiranja delovanja Banke u oblasti drutveno odgovornog poslovanja. Tokom tog procesa, Tim Banke je u saradnji sa partnerima, BCIF-om i SMart kolektivom, odrao dve radionice niz sastanaka i konsultacija, ukljuujui i konsultativne prezentacije sa Odeljenjem ljudskih resursa, i direktorima Odeljenja za podrku prodaji.

2.2 Koncept

Mi drutveno odgovorno poslovanje razumemo kao kompleksan i sveobuhvatan strateki okvir upravljanja kompanijom. On se bazira na ideji da je ispunjavanje naih ekonomskih ciljeva mogue samo u naprednim i stabilnim zajednicama. Zato potujemo sledee principe:

Odgovoran nain poslovanja: odgovorno poslovanje je dobro za nas kao i za sve sa kojima poslujemo. Zato se mi vodimo dobrom praksom u upravljanju i poslujemo fer i transparentno.

Prava i potrebe klijenata: zadovoljstvo klijenata je na osnovni fokus. Zadovoljni klijenti su garant ne samo finansijskih rezultata banke, ve i njene dugorone stabilnosti. Zato potujemo svoje klijente, kako njihove potrebe tako i njihova prava.

Dobrobit zajednice: kao kompanija, mi smo neraskidivo vezani sa zajednicama u kojima poslujemo. Dobrobit itave zajednice znai i na napredak. Zato ne samo da ulaemo u dobrobit zajednice, ve uzimamo u obzir uticaj naih poslovnih poteza na zajednicu.

2.3 Oblasti prema akterima od znaaja

Svesni smo da ostvarenje strategije zahteva uspostavljanje komunikacije i saradnje sa velikim brojem partnera od znaaja. Oni ukljuuju institucije i organizacije na najviem nivou, poput Vlade Srbije, razliitih Ministarstava, Narodne Banke, do neprofitnih organizacija koje rade na nivou lokalne zajednice. (Mapa aktera u Prilogu br. 3).

Da bismo omoguili uspenu realizaciju strategije i prioritetizaciju aktivnosti, odluili smo da grupiemo sve ove aktere u etiri oblasti:

ZAPOSLENI

TRITE

KLIJENTI

ZAJEDNICA

Ove etiri oblasti predstavljaju osnov za implementaciju stratetegije..

2.4 Tematski stubovi strategije

Uzimajui u obzir delovanje Erste Grupe, kao i opredeljenje nae Banke kroz rad u Srbiji izdvojili smo etiri tematska prioriteta:

EVROPSKE INTEGRACIJE

OBRAZOVANJE, KULTURA I UMETNOST

SOCIJALNA INKLUZIJA

IVOTNA SREDINA

2.5 Uklapanje oblasti i tematskih stubova strategije

Evropske integracijeObrazovanje, kultura i umetnostSocijalna inkluzijaivotna sredina

ZaposleniAnaliza i primena preporuka i direktiva EU o pravima zaposlenihKontinuirano obrazovanje i razvoj linih potencijala zaposlenihUkljuivanje socijalno osetljivih grupa u zaposlene (strategije za zapoljavanje OSI, rodni balans)Edukacija zaposlenih o ivotnoj sredini

Motivisanje i ukljuivanje zaposlenih u programe za smanjenje zagaenja

TriteDefinisanje, usvajanje i primena evropskih standarda o dobrom korporativnom upravljanjuPromocija unapreivanja obrazovanja mladih i ukljuivanje drugih aktera u akcije koje daju mogunost za bolje obrazovanje mladihPromocija socijalne inkluzije meu akterima od znaajaPromocija i ukljuivanje u akcije koji drugi preduzimaju vezano za zatitu ivotne sredine

KlijentiRazvoj posebnih usluga, edukacija i informacija za MSP i druge privredne subjekte o EU regulativi, programima i fondovima

Primena evropskih standarda i preporuka o pravima potroaaObrazovni programi i publikacije za klijente o finansijskom poslovanju (npr. vodi kroz bankarske usluge; distribucija informacija)Obezbeivanje fizika i druge vrste pristupanosti uslugama Banke:

prilagoavanje filijala OSI

prilagoavanje informativnih paketa OSI

posebni programi za socijalno osetljive grupe Promocija i podsticanje mera za zatitu ivotne sredine kod klijenata

ZajednicaPromocija EU integracija u zajednicama u kojima poslujemo (uee u okruglim stolovima, posebnim promotivnim akcijama Delegacije Evropske Komisije i sl.)Realizacija i unapreivanje programa:

Virtuelne banke

Klub 27

Centrifuga

Program za galerije

Podrka projektima po zajednicama koji ukljuuju socijalno osetljive grupe

Ukljuivanje u promociju nagrade Erste Fondacije

Smanjenje zagaenja filijala - analiza i izmene u oblastima:

tednja energije

reciklaa

putovanja

2.6. Ciljevi drutveno odgovornog poslovanja Erste Banke

Imajui u vidu koncept, definisane oblasti i tematske stubove strategije, definisali smo i specifine ciljeve za period od sledee tri godine.

Nai ciljevi za idue tri godine su da, uvaavajui evropske standarde:

ZAPOSLENI

Zajedno sa zaposlenima stvorimo kvalitetno i motiviue okruenje za rad u kome se potuju prava i potrebe zaposlenih

TRITE

Postanemo primer za etino a ekonomski uspeno poslovanje i primenimo u praksi sve principe dobrog korporativnog upravljanja (good governance)

KLIJENTI

Unapredimo kvalitet, raznovrsnost i pristupanost usluga nae Banke, uzimajui u obzir prava i potrebe klijenata i uspostavljajui odnos podrke i meusobnog poverenja

ZAJEDNICA

Postanemo deo svake zajednice u kojoj poslujemo, ulaui u poveanje kvaliteta ivota u oblastima obrazovanja, kulture i umetnosti, socijalne brige i zatite ivotne sredine

3 Razrada strategije

3.1 Zaposleni

kako bismo ostvarili cilj da, zajedno sa zaposlenima, u sledee dve godine stvorimo kvalitetno i motiviue okruenje za rad, u kome se potuju prava i potrebe zaposlenih, fokusiraemo se na sledee oblasti:

Razvoj politika i procedura za potovanje svih ljudskih prava zaposlenih i praenjem primene i efekata preduzetih mera, to ukljuuje:

Uslove rada: rad sa sindikatom na redovnoj godinjoj reviziji kolektivnog ugovora

Ljudska prava: na osnovu analize evropskih i meunarodnih preporuka i standarda, usvojiemo na dokumenta o potovanju ljudskih prava; analiziraemo postojee procedura, unaprediti ih i kreirati nove (npr. procedure za spreavanje mobinga)

Pristup zaposlenju: obezbediemo uslove za zapoljavanje socijalno osetljivih grupa u skladu sa optom strategijom DOP-a. Shodno tome, nainiemo strategije za zapoljavanja osoba sa invaliditetom, kao i posebne programe koji e omoguiti lake zapoljavanje drugih socijalno osetljivih grupa.

Kontinuirano uvoenje programa za brigu o zdravlju i socijalnoj sigurnosti zaposlenih koji odgovara njihovim potrebama ukljuujui

Redovne programe: nastaviemo da obezbeujemo 24-asovno osiguranje od bolesti i povreda, kao i programe odvikavanja od puenja, i pruanja solidarne pomoi u sluajevima bolesti i/ili smrti lanova porodice, odnosno prilikom reavanja drugih zdravstvenih i socijalnih problema zaposlenih.

Posebne programe: razvijaemo programe psihosocijalne podrke zaposlenima i antistres program; svake godine emo ponuditi novi program godinje po elji zaposlenih (potencijalno: rekreacija, program koji pomae uspostavljanju balansa izmeu privatnog i poslovnog ivota zaposlenih itd.)

Kreiranje sistema koji omoguava da zaposleni razviju sve svoje potencijale i budu adekvatno nagraeni za svoj doprinos kompaniji, ukljuujui sistem:

Participacije i izgradnje tima: dovriemo projekat participativnog planiranja za postitanje eljene organizacione kulture. Nastaviemo rad na unapreenju internih komunikacija, i projekata koji doprinose izgradnji kohezije (zajednike proslave, sportski timovi i sl.)

Kontinuiranog unapreivanja ponude zaposlenima: nastaviemo da razvijamo paket ponude zaposlenima, kao i dodatne programe poput programa mobilnosti unutar Grupe. Posebno emo raditi na daljem unapreenju mogunosti za lini razvoj, nastavkom ulaganja u obuku (preko Centra za obuku i procenu) i pomoi u planiranju karijere (primenom HAY modela).

Poveanje motivacije zaposlenih kreiranjem i realizacijom programa za kontinuiranu promociju Banke kao poslodavca.

3.2 Trite

elei da budemo primer etinog poslovanja koje je istovremeno i ekonomski isplativo, postavili smo cilj da u sledee tri godine definiemo i primenimo sve principe dobrog upravljanja, posebno obraajui panju na:

Razvoj dokumenata koji reguliu etiku poslovanja putem

Definisanje i primene kodova: planiramo definisanje etikog koda kao i koda ponaanja, te procedura koje e osigurati primenu ovih kodova vodei se evropskim standardima i preporukama za dobro korporativno upravljanje.

Potovanje principa transparentnosti

Izvetavanje: nastaviemo sa usvojenom praksom izvetavanja o finansijskom poslovanju, javno emo objaviti na etiki kod, kodove ponaanja. Redovnom izvetavanju emo dodati i opti izvetaj o svom poslovanju i primeni principa DOP-a.

Direktno uticanje na zainteresovane grupe i to posebno na:

Dobavljae: potrudiemo se da sa naim dobavljaima otvorimo dijalog o DOP-u, primeni principa DOP-a, kao i tematskih oblasti od posebnog interesa (ivotna sredina, socijalna inkluzija, EU integracije, obrazovanje, kultura i umetnost). Ponudiemo edukaciju i kad god je mogue, pomo u prilagoavanju njihovog poslovanja.

Medije i institucije: Ukljuiemo se u inicijative koje unapreuju uslove za primenu DOP-a, a posebno: podizanje svesti medija o vanosti DOP-a; inicijative za pravnu i fiskalnu regulativu za primenu DOP-a (poput inicijative za izmene npr. poreskih propisa za olakice za davanje, i rad neprofitnih organizacija) itd. Takoe emo se ukljuiti u inicijative koje promoviu dobre mere u naim priritetnim tematskim oblastima.

Promovisanje drutveno odgovornog poslovanja u javnosti kroz:

Otvaranje i podsticanje dijaloga: pokrenuemo dijalog o etikom poslovanju Banaka u saradnji sa NBS i ostalim institucijama; promovisaemo korisne akcije, inovativne strategije i pristupe, ne samo davanju, ve i drugim aspektima DOP-a. Prikljuiemo se inicijativama drugih koje promoviu principe i primenu DOP-a, i nastaviemo rad u biznis asocijacijama promoviui principe (poput Global Compact-a, Biznis Lider foruma i sl.)

3.3 Klijenti

Svesni da su zadovoljni klijenti garant ne samo finansijskih rezultata banke, ve i njene dugorone stabilnosti, mi teimo da sa naim klijentima uspostavimo odnos podrke i poverenja, kao i da kontinuirano radimo na unapreivanju kvaliteta, raznovrsnosti i pristupanost usluga nae Banke, uzimajui u obzir njihove potreba i prava. Pri tome se fokusiramo na sledee:

Kreiranje mehanizama koji obezbeuju potovanje prava klijenata, ukljuujui

Pravo na informaciju: Osim kontinuirane obuke za zaposlene kao i redovne provere kvaliteta pruanja informacija klijentima, planiramo uvoenje posebnih projekata poput vodia kroz bankarske usluge, koji e jednostavnim jezikom objasniti klijentima bankarsko poslovanje i osnovne finansijske pojmove. Svi nai informativni materijali e se voditi evropskim standardima za informisanje i prava potroaa i obradiemo ih na nain koji prua tanu i potpunu informaciju o naim uslugama.

Potovanje drugih prava: Kao poseban projekat vezan za prava klijenata planiramo uvoenje ombudsmana za prava klijenata kome se klijenti mogu direktno obratiti, i koji e omoguiti reavanje problema na nain koji je jednostavan i pristupaan klijentima.

Kontinuirano unapreenje postojeih i razvoj novih usluga ukljuujui:

Kontrolu kvaliteta i reagovanje: Planiramo unapreenje alatki za komunikaciju sa klijentima i kontrolu kvaliteta pruanja usluga. Obezbediemo da se svake godine unapredi, popravi odnosno razvije jedna usluga na zahtev klijenata (dobijena na osnovu veinskih elja kroz godinju anketu), te da se oni informiu o tom unapreenju.

Redovno unapreivanje i razvoj novih usluga: nastaviemo da radimo na razvoju i otvaranju novih usluga za ve postojee grupe klijenata, i pokrenuemo usluge za nove grupe, poput paketa za nevladine organizacije.

Poveanje pristupanosti usluga za socijalno osetljive grupe:

Unapreenje opte fizike pristupanosti: Procenom svih naih filijala emo razviti plan za poboljanje pristupanosti prostora i informacionih sistema OSI klijentima, kako bi oni imali puni pristup naim uslugama. U sluajevima u kojima nije mogue prilagoditi prostor ili obezbediti uslugu uveemo primenu drugih metoda (pokretne rampe i sl.).

Unapreenje pristupanosti posebnim uslugama Banke: Razviemo program olakanog pristupa uslugama od strane socijalno osetljivih grupa. Taj program e obezbediti pristup jednoj od naih redovnih usluga grupi koja ih inae ne moe koristiti (npr. program kredita za samohrane roditelje, program kartica za siromane i/ili nezaposlene i sl.)

3.4 Zajednica

elimo da zajednice u kojima poslujemo posmatra nau kompaniju ne samo kao banku, ve i kao suseda. Na cilj je da svojim akcijama i podrkom pomognemo poveanju kvaliteta ivota u sledeim oblastima:

Unapreivanja i promocije obrazovanje, kultura i umetnost, putem

Programa za promociju obrazovanja: Nastaviemo sa programima koji su ve pokazali rezultate poput programa virtuelnih banaka; programa Klub 27; Avantura Cooltura; posebno emo podravati i pomagati edukaciju na temu evropskih integracija. Podrka novim programima e se pruati kada procenimo da naa pomo moe znaajno ojaati promociju obrazovanja kod mladih osoba.

Poveanje broja i kvaliteta kulturnih i umetnikih programa: Na nacionalnom nivou, nastaviemo da podravamo vee projekte (EXIT, Sterijino pozorje) koji ostavljaju traga na ukupnu kulturnu i umetniku scenu Srbije. Sa druge strane, nastaviemo da podravamo kulturnu decentralizaciju podrkom programu Centrifuga, uvoenjem programa donacija za galerije, ali i pojedinanim projektima u zajednicama u kojima poslujemo.

Unapreenje socijalne inkluzije, kroz osnaivanje i poveanje vidljivosti socijalno osetljivih grupa kroz

Podrku programima koji osnauju i poveavaju vidljivost socijalno osetljivih grupa: Nastaviemo podrku organizacijama koje rade u lokalnoj zajednici a koje ili pruaju servise kojima se omoguava laka inkluzija, ili imaju projekte koji direktno utiu na vildljivost socijalno osetljivih grupa.

Smanjenje zagaenja koje proizvodimo naim poslovanjem ukljuujui

Stvaranje strategije za smanjenje zagaenja: Nainiemo analizu zagaenja koje nae filijale proizvode, i na osnovu nje kreirati strategiju ijom primenom moemo doprineti smanjenju zagaenja vodei rauna o poslovnim pokazateljima. Analiza i strategija e u prvo vreme ukljuiti tri oblasti: tednja energije, kontrola otpada i putovanja.

Primenu strategije i praenje rezultata: primena strategije e ukljuiti niz konkrentih koraka kao i godinje praenje njihove primene i rezultata; na osnovu tih praenja strategija e se prilagoavati za sledei period.

Posebno emo se pozabaviti motivacijom i edukacijom kako zaposlenih, tako i klijenata kako bismo ih podstakli na primenu mera za smanjenje opteg zagaenja.

Dodatno, u sledee tri godine emo se baviti jaanjem internih kapaciteta za rad sa zajednicom, ukljuujui:

Aktivno ukljuivanje zaposlenih dalji razvoj programa volontiranja, te podsticajne programe za ukljuenje zaposlenih u donatorske aktivnosti Banke.

Edukaciju zaposlenih - o pitanjima koje su od posebne vanosti za delovanje Banke, poput edukacije o socijlano osetljivim grupama, edukacije o ivotnoj sredini, evropskim integracijama i sl.

Upravljanje donacijama razvoj detaljnog sistema za administraciju, praenje i evaluaciju donacija koje banka dodeljuje, kako bi se na taj nain poveala efikasnost i efektivnost uloenog novca.

GODINA 2010.

GRUPAFOKUSRADNE AKTIVNOSTIPOSEBNI NOVI PROJEKTI

ZAPOSLENI

PRAVA

Redovna godinja revizija kolektivnog ugovora u saradnji sa Sindikatom

Primena i praenje novouvedenih procedura Primena strategije za zapoljavanje OSI

ZDRAVLJE I SOCIJALNA SIGURNOST Nastavak svih postojeih programa koji se tiu zdravlja i socijalne sigurnosti Razvijanje jednog posebnog programa (npr. antistres) na osnovu izraenih elja zaposlenih

RAZVOJ I MOTIVACIJA

Nastavak rada na participativnom unapreenju organizacione kulture

Interne komunikacije (asopis, portal, godinja urka, sportske i druge aktivnosti)

Nastavak rada na obuci i razvoju zaposlenih

Dalji razvoj sistema nagraivanja i paketa ponude zaposlenima Projekat promocije banke kao poslodavca

TRITE

RAZVOJ PISANIH KODOVA Kreiranje kodeksa ponaanja i procedura za primenu

TRANSPARENTNOST

Redovno objavljivanje finansijskih izvetaja

Redovno objavljivanje izvetaja o DOP-u

UKLJUIVANJE DRUGIH AKTERA

Prikljuivanje inicijativama drugih aktera, posebno u oblastima opte primene DOP-a i promocije mera za unapreenje, kao i promociji naih tematskih prioriteta Edukacija za dobavljae (jednodnevni seminar)

UKLJUIVANJE JAVNOSTI

Redovna promocija DOP-a

Javna diskusija o etikom poslovanju banaka

KLIJENTI

MEHANIZMI ZA POTOVANJE PRAVA KLIJENAT Primena redovnih mehanizama

Dalja priprema informativnih paketa za klijente i optu javnost o finansijskom poslovanju (priprema igrice Virtuelna banka, broura o lizingu) Uvoenje institucije"ombudsmana" za prava klijenata

UNAPREIVANJE I RAZVOJ USLUGA

Redovno istraivanje zadovoljstva klijenata

Redovan proces razvoja i unapreivanje usluga (organizovanje Erste prestige klub, za klijente sa GOLD karticom)

Nastavak rada i razvoja EU kancelarije Primena mehanizma za kontrolu kvaliteta pruanja usluga

Izmena jedne usluge/procedure na osnovu elja klijenata

Krediti za: zatitu . sredine, poveanje proizvodnje hrane, navodnjavanje, unapreenje energetske efikasnosti

Tarifiranja u skladu sa specifinostima klijenata

POVEANJE PRISTUPANOSTI USLUGAMA

Postepena primena mera za unapreenje fizike pristupanosti filijala

Primena otvaranje usluge za socijalno osetljivu grupu Adaptacija objekata banke za osobe sa invaliditetom

Povoljniji uslovi za dozvoljeno prekoraenje samohranim majkama i OSI

Uvoenje dinarskog poreskog kredita za socijalne kategorije

ZAJEDNICA

OBRAZOVANJE, KULTURA I UMETNOST

Nastavak programa na lokalu: virtuelne banke, Centrifuga...

Nastavak programa na nacionalnom nivou: Klub 27, EXIT, Sterijino pozorje, Zmajeve deje igre,

Uee u podrci drugim dogaanjima

SOCIJALNA INKLUZIJA Redovna podrka projektima kojima apliciraju organizacije

IVOTNA SREDINA

Konsolidacija programa reciklae

Primena mera za smanjenje zagaenja Informativni paket za zaposlene o ivotnoj sredini

Informativni paket za klijente o ivotnoj sredini

Organizovanje nagrade za zaposlene/klijente koji pokau odgovornost ka ivotnoj sredini

INTERNI KAPACITETI Nastavak razvoja programa volontiranja Edukacija zaposlenih o socijalno osetljivim grupama

Prilog 1Kontekst (Srbija i DOP u Srbiji)

Srbija

Podaci:

Teritorija:

88,361 km2

Populacija (bez Kosova): 7,498,001 (2002 census)

Glavni grad:

Beograd (1.576.124)

Broj optina (bez Kosova):161

Etniki sastav: diversifikovan, sa 82.86% Srba, 3.91% Maara, 1.81% Bosanaca, 1.44% Roma, 0.94% Hrvata, 0.92% Crnogoraca, 0.79% Slovaka, i veim procentom Albanaca. Poslednjih osam godina, Srbija je u procesu tranzicije u demokratsko drutvo - a dva najvanija aspekta tog procesa u ovom trenutku svakako ostaju harmonizacija sa Evropskom Unijom (i u tom smislu nastavak reformskih procesa), te prelaz na trinu ekonomiju. Taj proces je dakle uveliko u toku, iako je karakterisan odreenim usporavanjima zbog jo uvek relativno nestabilne politike situacije.

Po poslednjem izvetaju Evropske Unije, Srbija je u smislu evropskih integracija postigla sledee rezultate:

Politiki: znaajan progres u smislu kreiranja novog ustava, ustavnog zakona, kao i fer i demokratskih izbora. Dodatno, civilni nadzor nad vojskom se poboljao, a Srbija je imala pozitivnu ulogu u jaanju regionalne saradnje. Sa druge strane, EU procenjuje da Srbiju karakterie usporavanje reformi zbog izraene politike podeljenosti, zaostatak u reformi sudstva, rairenost korupcije, potreba da se unaprede ljudska prava (specifino enska, dece, Roma); takoe procenjuje se da su potrebni dodatni napori za poboljanje odnosa izmeu etnikih grupa, puna saradnja sa Hakim tribunalom, i kooperativniji stav prema reavanju statusa Kosova.

Ekonomski: izvestan progres prema trinoj ekonomiji, znaajan ekonomski napredak, solidan priliv stranih investicija, smanjenje inflacije, suficit budeta, usmerenost ka ulaganjima. Trgovina sa inostranstvom nastavila da raste a fiskalna politika postala manje rigidna. Ipak su meutim neophodne dalje reforme, reavanje problema nezaposlenosti, dalji napredak u privatizaciji, vie fleksibilnosti na tritu rada; po procenama EU, Srbija jo uvek ima kompleksno zakonodavstvo i birokratiju koje predstavljaju prepreku daljem razvoju.

Evropski standardi: administrativan kapacitet Srbije procenjen kao dobar, napredak u oblastima poput slobodnog kretanja robe, carine, poreske politike, industrije, razvoja malih i srednjih preduzea, poljoprivrede i viza. Zapostaci su u oblastima poput uvoenja i primene informacionih tehnologija, slobodi medija, finansijske kontrole i kontrole pranja novca.

Otvaranje prema Evropi je donelo znaajan ekonomski napredak. Dva bitna pokazatelja za procenu tog napretka su: 1) Direktne strane investicije, koje su od 2001 dostigle cifru od 8,9 milijardi Eura sa rekordom u 2007 godini od 4,387 milijardi te 2) Bruto drutveni proizvod, koji je od 2001 do 2005 je rastao po prosenoj godinjoj stopi od 5,22%; u 2006 godini dostigao je rast od 5,7%, da bi u 2007 po poslednjim procenama iznosio 7,5%. Ipak, da bi se ovaj pozitivan trend nastavio, Srbiji su neophodna dalja ulaganja, koja bi pomogla sistemsko smanjenje nezaposlenosti (po zvaninim procentima 18,8%, ali se pretpostavlja da je procenat vei), smanjenje inflacije (u 2007. godini 10,1%) i obezbedio dalji rast BDP-a i prosenog linog dohotka. Srbija je i dalje veoma centralizovana zemlja, kako politiki, tako i ekonomski, i jedno od kljunih pitanja koje e morati da se rei u sledeih pet do deset godina jeste obezbeivanje ravnomernijeg ekonomskog razvoja. Uprkos tom napretku, Srbija ostaje zemlja sa velikim potrebama; o tome najbolje govore podaci da najvei broj nezaposlenih ukljuuje mlade i ene; da je siromatvo veliko, naroito u nerazvijenim regionima, da Srbija ima preko 320,000 izbeglica i interno raseljenih i oko 800,000 osoba sa invaliditetom,

Kontekst drutvene odgovornosti poslovnog sektora u Srbiji

Razvoj i sadanje stanje

Drutvena odgovornost poslovnog sektora je u Srbiji poela da biva aktuelna tema tokom 2004 godine; u tom trenutku je postalo jasno da dolazak velikog broja stranih kompanija na trite ima veliki potencijal da donese i pozitivne promene u kontekstu odgovornosti poslovnog sektora prema drutvu i zajednicama u kojima rade i stiu profit. Iako je jedan deo kompanija pokrenuo mnoge aktivnosti samoinicijativno, kao deo svoje globalne politike i pristupa, godina 2004 je znaajna jer je donela prva istraivanja pokrenuta od strane neprofitnog sektora a koja su dotakla pitanja DOP-a kao i davanja poslovnog sektora za opte dobre (korporativne filantropije).

U periodu od 2005 do kraja 2007 godine u Srbiji je dolo do vie paralelnih projekata usmerenih ka promociji i razvoju DOP-a, kako od strane neprofitnih organizacija tako i od strane institucija. Neka od najvanijih aktivnosti ukljuuju: vei broj istraivanja, vei broj javnih skupova i diskusija, uspostavljanje nagrade za korporativno davanje i nagrade za drutveno odgovorno poslovanje, kao i napori Instituta za standardizaciju koji se pridruio svetskoj Radnoj grupi za uspostavljanje standarda za Drutveno odgovorno poslovanje (ISO 26000). Neki od konkretnih i vrlo vidljivih rezultata su svakako:

Ukljuenje veeg broja aktera/sektora: trenutno u Srbiji, ovom temom se na razliite naine bave, osim poslovnog sektora i institucije i vladina tela (PRS tim, kancelarija potpredsednika Vlade), Privredne komore (PKS, PKB, regionalne privredne komore), strane organizacije (UN/UNDP), te domae neprofitne organizacije.

Ukljuivanje domaih kompanija: neke od stranih kompanija su poele da ukljuuju svoje dobavljae u ovaj proces, informiui ih o principima DOP-a, te postavljajui kriterijume za saradnju koji su ukljuivali i primenu nekih od principa. Sa druge strane, vee domae kompanije (poput Tigra i Hemofarma) su i same postale aktivnije, a nagrade i vea panja javnosti su stimulisale i jedan deo domaih preduzea da razmiljaju o ovom aspektu poslovanja.

Poveani nivo aktivnosti: vea panja javnosti i opta promocija ove teme dovele su i do poveanja aktivnosti od strane poslovnog sekotra; programi DOP-a, a posebno davanja za zajednicu su postali praktino stvar prestia; skoro da ne postoji strana kompanija koja nema barem jedan (a esto i vie) programa za zajednicu. Pretpostavka je da je vei broj aktivnosti doveo i do otvaranja veeg broja tema, te vee koliine sredstava koja se ulau, iako u Srbiji na alost ne postoji podatak o ukupnoj koliini davanja na godinjem nivou.

Vea transparentnost: kompanije su poele sa objavljivanjem izvetaja o svom poslovanju

Sa druge strane, preostaje jo dosta posla u ovoj oblasti, a neki od najvanijih pitanja su svakako:

Nedostatak informacija: s obzirom da je ova oblast jo uvek na poetku u Srbiji, uprkos objavljivanju nekoliko istraivanja i dokumenata, i dalje postoji potreba za informacijama, razmenom iskustava, i otvorenih diskusija o ovoj temi; u prilog ovome svakako govori i injenica da mnoge kompanije, pa i drugi akteri, DOP esto izjednaavaju sa korporativnom filantropijom;

Nejednak fokus na razliite aspekte: davanje ili korporativna filantropija ima vei promotivni potencijal od drugih aspekata poslovanja i najlake ga je sprovesti; stoga su drugi aspekti DOP-a (odnos prema zaposlenima, kvalitet proizvoda , potroai itd.) esto zanemareni

Strateki pristup: iako se sve ee govori o strategiji, ini se da vei broj kompanija jo uvek nema strateki pristup bilo DOP-u, bilo davanju kao delu DOP-a. Aktivnosti su esto ad hoc, i pokreu se zavisno od teme koja je u datom trenutku u drutvenom fokusu.

Stav medija: iako se poslednjih godina pristup medija donekle menja, ipak se javljaju znaajne tekoe u spoljnoj komunikaciji DOP-a pojedinanih kompanija, jer mediji esto posmatraju izvetavanje o DOP-u i korporativnom davanju kao vid besplatne reklame.

Dalje ukljuenje vanih aktera: iako se broj aktera znaajno poveao, dalje aktiviranje ve aktivnih i ukljuivanje novih je neophodno, posebno kad se radi o aspektima DOP-a vezanim za odnos prema zaposlenima, potroaima i slino.

Pravni okvir

S obzirom da je na nivou Evropske Unije ova oblast veoma dobro normativno ureena, od drava koje sarauju sa EU ili su u procesu pristupanja evropskim integracijama, takoe se oekuje usvajanje principa i standarda drutveno odgovornog poslovanja. Stoga je znaajan deo procesa harmonizacije Srbije sa Evropskom unijom usklaivanje legislative, odnosno pravnog okvira i za drutveno odgovorno poslovanje. U tom smislu, dobar deo osnovne relevantne legislative postoji, i donet je u posledjih tri do etiri godine; neki od najvanijih zakona koji se tiu glavnih oblasti DOP-a su:

1) Odnos prema zaposlenima:

a. Radni odnos: Zakon o radu (2005), Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti (2003)

b. Zatita na radu: Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (2005),

c. Osiguranja i doprinosi: Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (2003), Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (2004), Zakon o zdravstvenom osiguranju (2005)

2) Odnos prema potroaima: Zakon o zatiti potroaa (2005). Zakon o standradizaciji (2005), Zakon o tehnikim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglaenosti proizvoda s propisanim zahtevima (2005)

3) Odnos prema zajednici ekologija: Zakon o zatiti ivotne sredine (2004), Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (2004), Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (2004), Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (2004); dodatno kao vaan dokument se izdvaja Nacionalni program za zatitu ivotne sredine (2007).

4) Odnos prema zajednici davanje za opte dobro:

a. Zakon o dobiti preduzea (2002/03/04), koji regulie poreske olakice za poslovni sektor

b. Zakon o fondovima i fondacijama (1989), koji regulie osnivanje i funkcionisanje fondova i fondacija

Vano je imati u vidu da postoji niz zakona o izmenama i dopunama osnovnih relevantnih zakona. Dodatno, od odreene vanosti za poslovni sektor kada je u pitanju korporativna filantropija, moe biti i Zakon o udruenjima graana: s obzirom da dobar deo sredstava koja su usmerena na zajednicu ide nevladinim, neprofitnim organizacijama, za kompanije koje ulau sredstva bi bilo znaajno da se poslovanje ovih subjekata uredi zakonom. Na alost u Srbiji j trenutno na snazi stari zakon, jo iz vremena SFRJ; iako je predlog novog zakona u proceduri Parlamenta, ne postoji jasna informacija kada ovaj zakon moe biti usvojen.

Dodatnu dimenziju pruaju ISO standardi, koji, mada nisu obavezni, ipak odreuju poslovanje onih subjekata koji ele da budu kompetitivniji na tritu; najrelevantniji u ovoj oblasti su svakako: ISO standardi vezani za kvalitet (ISO 9001) i zatitu ivotne sredine (ISO 14001). Trenutno je u izradi ISO 26000, koji e predstavljati standard za drutvenu odgovornost (mada nee biti obavezujui); Srbija je preko Instituta za standardizaciju (i drugij aktera) aktivno ukljuena u taj proces. U celini posmatrano, Srbija ne zaostaje puno za drugim zemljama (pogotovu u regionu) u smislu zakonskog okvira za drutveno odgovorno poslovanje. Sa druge strane meutim, nedostaje strateko bavljenje drave ovom oblau najpre nedostatak nacionalne strategije, te definisanje dravnog organa koji bi bio zaduen za celoviti pristup. Stoga, iako Srbija polako stvara adekvatni pravni okvir, jo uvek nedostaje sistem praenja implementacije i oekivanih rezultata, odnosno jasan sistem sankcija za one koji ne potuju zakone. Na kraju, ono to bi znatno unapredilo okvir za DOP u Srbiji jeste i usvajanje niza prateih dokumenata, (poput preporuka) te praenje i usvajanje ovih trendova u ovoj oblasti.Prilog 2 Zajednica (korporativno davanje)

Zajednika analiza na radionici Erste Banke sa uee, Smart Kolektiva i BCIF-a

SNAGE/JAKE STRANE OBLASTI NA KOJIMA TREBA RADITI

Integrisan pristup: Filantropske aktivnosti su deo korporativne filozofije; u tom smislu, postoji znaajna posveenost zaposlenih u Slubi komunikacija i podrka menadmenta ovoj oblasti poslovanja,

Planiranje: Aktivnosti i projekti, kao i budet se planiraju do godinu dana unapred; definisane oblasti, teme i naini davanja, dobro odabrani prioriteti rada

Saradnja: Dobro uspostavljena saradnja sa predstavnicima sva tri sektora: vladinim, nevladinim i korporativnim

Proaktivan pristup: Banka je proaktivan lan sredine

Komunikacija: razvijeni su kako interni tako i spoljni kanali komunikacije vezani za ovu oblast: sa zaposlenima u vezi njihovog ukljuivanja, a sa korisnicima u vezi odluka koje se donose;

Vidljivost: Banka je eksterno percipirana kao odgovorna kompanija koja brine, i postoji doprinos pozicioniranju korporativnog brenda i unapreenju prodaje

Tim: fleksibilan i otvoren, brzo reaguje i spreman je za otvaranje novih tema i uenje.

Planiranje: Nejasna strategija i/ili nedovoljno poznavanje tema i oblasti filantropskih davanja Banke za pojedine zainteresovane grupe; postoje elementi ad hoc delovanja, koje moe da ugrozi planirane aktivnosti i smanjuje efekte; neravnomerna teritorijalna rasporeenost programa

Administracija: jo uvek nedovoljno jasne procedure za zainteresovane grupe (ciljne grupe, visina donacija, odluivanje); nemogunost preciziranja uslova/kriterijuma za odobravanje pomoi pojedinim drutvenim kategorijama; ta kada se pomo odbije.

Evaluacija: Nedovoljno razvijen sistem monitoringa i evaluacije odraenih programa, nepostojanje godinjeg izvetaja o drutveno odgovornom poslovanju Banke za zaposlene i javnost

Ukljuenje zaposlenih: jo uvek nedovoljno

Saradnja: potrebna jaa saradnja sa relevantnim akterima na lokalu

MOGUNOSTI U OKRUENJUPRETNJE-PREPREKE IZ OKRUENJA

Dalje pozicioniranje i percepcija: Banke kao lidera bankarskog sektora u oblasti ulaganja u zajednicu, kao lana zajednice, reputacija dobrog korporativnog graanina, najpoeljnijeg poslodavca od strane mladih i ambicioznih ljudi

Zainteresovanost: Poveana zainteresovanost javnosti i drave za DOP i korporativnu filantropiju

Otvorenost ka banci kao partneru: mogunost produbljivanje saradnje sa postojeim stratekim partnerima i irenje baze novim partnerima, Ukljuivanje Banke u Strategiju za smanjenje siromatva, Ukljuivanje Banke u dalji razvoj Strategije za mlade

Razvoj finansijskog trita u Srbiji

Politika situacija: promene lokalnih vlasti, nestabilnost zbog stalnih izbora

Ekonomska situacija: fluktuira zbog politike situacije

Regulativa: nepostojanje poreskih i drugih olakica od strane drave za kompanije, mere Narodne Banke Srbije

Evaluacija sponzorskih i donatorskih aktivnosti Erste Banke u 2008. godini

(SWOT matrica)

SNAGE/PREDNOSTISLABOSTI/NEDOSTACI

Plansko ulaganje u zajednicu kroz sponzorstva, donacije i samostalno inicirane projekte je sastavni deo korporativne filozofije

Godinje planiranje budeta - kontrolisano i koordinirano troenje sredstava

Jasno definisana uloga Banke, fokus, ciljne grupe i naini davanja

Banka je proaktivan a ne reaktivan lan sredine

Posveenost zaposlenih u Slubi komunikacija i podrka menadmenta ovoj oblasti poslovanja

Otvorenost za predloge svih zaposlenih za ulaganja u lokalne zajednice

Dobro uspostavljena saradnja sa predstavnicima sva tri sektora: vladinim, nevladinim i korporativnim

Promocija korporativne kulture odgovorom na svaki pojedinani zahtev za sredstvima pisano i/ili usmeno

Stvoren imid Banke kao graanina koji brine za sredinu u kojoj posluje

Znaajan doprinos pozicioniranju korporativnog brenda i unapreenju prodaje

Otvorenost i spremnost na uenje

Fleksibilnost i mogunost brzog pokretanja na akciju

Osvojene nagrade za korporativnu filantropiju i drutveno odgovorno poslovanje (VIRTUS 2007 i 2008, 4 Priznanja Drutva Srbije za odnose s javnou u 2008, Bizart 2008, Banka je proglaena za jednu od 5 drutveno najodgovornijih velikih kompanija u Srbiji)

Banka je lan Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija i Foruma poslovnih lidera Nemogunost preciziranja uslova/kriterijuma za odobravanje pomoi pojedinim drutvenim kategorijama

Nedovoljna ukljuenost zaposlenih u ovaj deo poslovne strategije Banke

Neravnomerna teritorijalna rasporeenost programa, odnos Vojvodina / Centralna Srbija

Ad hoc delovanje koje ne dozvoljava da se efekti maksimalno iskoriste, a moe i da ugrozi planirane aktivnosti

Nedovoljna saradnja sa lokalnim zajednicama u smislu generisanja posla

Nedovoljno razvijen sistem monitoringa i evaluacije odraenih programa

Nepostojanje godinjeg izvetaja o drutveno odgovornom poslovanju Banke za zaposlene i javnost

MOGUNOSTI/ANSEPRETNJE/PREPREKE

Pozicioniranje Banke kao lidera bankarskog sektora u oblasti ulaganja u zajednicu

Nastavak izgradnje reputacije drutveno odgovorne kompanije - dobrog korporativnog graanina

Produbljivanje saradnje sa postojeim stratekim partnerima i irenje baze novim partnerima

Lojalnost postojeih klijenata i irenje baze novim klijentima

Percipiranje Banke kao najpoeljnijeg poslodavca od strane mladih i ambicioznih ljudi

Povezivanje preduzea, drutvenih institucija i EU fondova kroz EU kancelariju

Ukljuivanje Banke u Strategiju za smanjenje siromatva

Ukljuivanje Banke u dalji razvoj Strategije za mlade

Poveana zainteresovanost drave i javnosti za DOP i korporativnu filantropiju

Razvoj finansijskog trita u Srbiji

Podravanje projekata i udruenja koja su se ve pokazala kao uspena i dobra za saradnju

Vee uee biznis baziranih ulaganja u zajednicu

Mogunost ravnomernog troenja sredstava dogovorenih putem SPA i spreavanjem jednokratnog troenja velike sume, te korienje efekata u duem vremenskom periodu

Izrada i usvajanje viegodinje strategije drutveno odgovornog poslovanja Banke Nejasna strategija i/ili nedovoljno poznavanje tema i oblasti filantropskih davanja Banke za pojedine zainteresovane grupe

Neadekvatno ostvarenje biznis plana to moe da ugrozi budet za davanja u zajednicu

Potencijalno lo publicitet Banke zbog eventualnih greaka u poslovanju

Percipiranje graana da rasipamo njihov novac

Zatraena a ne dobijena pomo

Pogreno tumaenje akcija od strane medija

Eventualna promena lokalnih vlasti

Nepostojanje poreskih i drugih olakica od strane drave za kompanije koje ulau u zajednicu

Politika i ekonomska situacija u zemlji

Mere Narodne Banke Srbije

Prilog 3Akteri od znaaja

Zakljuak Savremena ekonomska i poslovna dinamika trai sve veu otvorenost, slobodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata. To podrazumeva visok stepen poverenja ili socijalnog kapitala, odnosno pokree dilemu o odnosu izmeu ekonomije i etike. Novija istraivanja u ovoj oblasti pokazuju da odsustvo etikih normi u poslovanju nanosi veliku tetu kako pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji. Zbog toga se ovoj temi posveuje sve vie panje u istraivanjima i edukaciji.

Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca.

Kolektivna etika ukljuuje etike postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadmenta kompanija koje se odnose na spoljanje subjekte i okruenje, ali i etike odnose unutar samih kompanija.

Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe line poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvri prevaru, da stavi svoje line interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi obiajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da narui poslovnu klimu i atmosferu.

Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i etike jeste: gde je granica koja odreuje da li je neto u poslovanju moralno ili nije? Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje line odluke, vlastitog doivljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog naslea, oekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzea i okruenja. Literatura

1) - Dr. Dragan Suboti: Poslovna etika i vetine komuniciranja, Beograd, 2007g.

2) - Piter Singer: Uvod u etiku, Novi Sad, 2004 g.

3) - Smilja Rakas: Uvod u poslovnu etiku, Beograd, 2001 g.4) - www.erstebank.rs info@erstebank.rs

KLIJENTI

graani,

MSP,

vei privredni subjekti;

udruenje potroaa

AKCIONARI

NACIONALNI MEDIJI

NACIONALNE VLASTI

Ministarstva: finansije, kulture, za mlade, ekonomije

Kancelarija za pridruivanje

NEPROFITNE ORGANIZACIJE

LOKALNI MEDIJI

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Narodna banka Srbije

Poreska uprava

LOKALNE VLASTI

EU INSTITUCIJE

Evropska komisija

Evropski savet

BIZNIS ASOCIJACIJE

AmCham

Global Compact, BLF

FIC

ZAPOSLENI

Sindikat

krediti graanima u odnosu na kraj 2007. godine poveani za 40,9%

u kom su ukupni plasmani u odnosu na kraj 2007. godine poveani za 64,8%.

podaci iz popisa 2002, pretpostavlja se da su za neke etnike grupe procenti vei

Progress Report, European Integration

Republiki zavod za statistiku, Ministarstvo finansija

U daljem tekstu DOP (drutveno odgovorno poslovanje)

Davanje za opte dobro, BCIF, 2004; DOP u Srbiji, Smart 2005; Poslovne perspektive DOP-a, Smart, 2007;

Konferencija Gradjanskih inicijativa i BCIF-a 2004, seminari SMARTkolektiva i BCIF-a tokom 2005, 2006, 2007, konferencije Ekonomista, PKS-a, ISS-a, Delta Holdinga

VIRTUS, BCIF

Nagrada za DOP, Privredna komora Srbije

1