1 0

VLAST, PRA VO I MORALNOST*

Н. L. А. Hart je naslednik i luconosa velike tradicije и filozofiji prava, koja deluje reali sticno i nerornanticno. Ро njoj su postojanje i sadrZ:aj prava drustvena Ci njenica, cija је veza sa moralnim ili Ьilo kojim d1-ugim vrednostima kontingent­na i nesigurna. Njegova analiza pojma prava је deo poduhvata demi tologizacije ргаvа, usadivanja raci onalnih kritickih stavova u njega. Pocevsi od svog i naugu-1-alnog predavanja н Oxfoгdu253, on је jedva cekao da rastera filozofsku maglu koju је zatekao и p1-avnoj kulturi i pravnoj teoriji . I poslednjih godi na on је jed­nako pokazivao u kojoj је meri odbacivanje mo1-ali suceg mita oko prava od sre­disnjeg znacaja za njegovu teoriju. Njegovi ogledi 'Bentham and Demystifica­tion of the Law' i 'The Nightrnю:e and the NоЫе Dream'254 pokazuju da on sve­sno deli bentamovsko osecanje neoЬicnog postovanja koje se prema pravu negu­je u zernljama oЬicajnog ргаvа (common law), kao i njegove stetne mo1-alne po­sledice. Evidentan је njegov stгah da је poslednjih godina pravna teorija posrnula и tom pravcu, kao i njegov stav da pravna teorija ima ulogu da postavi konceptu­alne temelje za stalozenu i potencijalno kiiticku procenu pi-ava.

Ovaj stav је usmeren ka veoma starom pi tanju odnosa i zmedu mo­ralnosti i prava. Pogotovu, on se tice pi tanja da li је ikada slucaj da је jedno pravilo pravno pravilo zato sto је moralno obavezujuce, odnosno, da li jedno pravilo i kada moze da ne bude pravno obavezujuce na osnovu toga sto ј е moralno neprihvatljivo. Као toliko puta и filozofiji , veliki deo odgovora n a ovo pi tanje sastoji se и odbacivanju samog tog pojednostavljenog pitanja, i njegovoj zameni mnogo slozenijim pitanjima koja se ti cu odnosa i zmedu moralne vrednosti i pravne validnosti . Medutim, zadrzimo u svesti ovo po­jednostavljeno pi tanje. Ono nam poma.ze da krenemo u nase i stra.zivanje.

* Prvi ptit objavtjeno и casopisu Т11е Moпist, 68/3 ( 1985).

253 Definition апс! Т'1е01-у in Juгispnнlence (Oxford: Oxford Univ. Press, 1953). 254 Vidi njegove Essays оп Bentllam (Oxford: Oxfo1·d Univ. Press, 1982) pogl. l � Essavs

iп Јигisргис/епсе апd Pl1ilosopl1y (Oxt'ord: Oxford Univ. Press, 1983). ·

229

Poslednjil1 godina su Ьile zastнpane t[i teze, koje su imale jasne impli­kacije о odnosu iztnedu prava i mo1-al11osti. One se mogu ukratko, mozda po­malo g.-ubo, izneti na sledeci naciп:

Teza о izvo1·i1na (souгces thesis). Celo p1-avo se zasniva na (empiI"ij­skom) izvoru.

Teza inkorporiranosti (incorpoгation thesis). Celo p1-avo se i l i zasniva na (empirijskom) izvoru, ili ga povlaci pravo koje је tako zasnovano.

Teza koherencije (coherence thesis). Pravo se sastoji od prava koje se zasniva na (empirijskom) izvoru, zajedno sa moralno najboljim opravdanjem tog pi-ava.255

Pravo se zasniva na (empi1ijskom) izvoru ako njegovo postojanje i sadr­zaj mogu da se identifikuju iskljuCivo pozivanjem na dt-ustvene cinjenice, bez pribegavanja Ьilo kojem evaluativnom argumentu. Sve tri teze daju pravu koje se zasniva na izvoгu posebnu ulogu za identifikaciju prava. Medutim, dok skrta teza о izvorima smat1-a da postoji samo ono p1-avo koje se zasniva na (empirij­skom) izvoгu, dotle ostale dve teze dopustaju da se ргаvо na i-azlicite nacine moze dopuniti pravom koje nije zasnovano na izvoгu. Zapгavo, teza koheгenci­je insisti1-a na tome da svaki pгavni sistem nuzno ukUucuje i takve zakone.

Osnovni cilj ovog ogleda је da bгani tezu о izvoгima od nekih uoЬicajenih nesporazurna256 i da ponudi jedan гazlog na osnovu kojeg pгetpostavlja tu tezu drugim dvema tezama. Ovaj щ·gument је usmel"en ka p1iгodi vlasti, koja је pгed­met prvog odeljka. U drugom odeljku se pokazuje da su neke od implikacija ove analize relevantne za nase shvatanje prava. Time је ispitan njihov odnos sa ove t1i teze. Veza izmedн ргаvа i vlasti se koгisti za laitiku Dvoгkinovog podt·­:Zavanja teze koheгencije, kao i teze inkoгpoгii-anosti, koju sн zastupali Нагt i dгugi. Odbacivanje ovih gledista vodi ka priћvatanjп teze о (empi1ijskim) izvo­rima. Ogled zakJjucujem nekim zapaianjima о odnosн p1-avne teo1ije, ргаvа i moralnosti. Ovaj aгgumentje и svemu istгa:Zivacki, а ne konkluzivan.

I. VLAST I OPRA VDANJE

Vlast se nacelno moze podeliti u legitimnu i de facto vlast. Ova druoa i l i t�rdi d� је legit.irnna ili se �.eruje da )е ta�va, а delotvo1Ћa је и nametanJu SVOJe VOlje mnog1ma nad kOJIПla tvrd1 da Iffia vlast, mozda zato StO njenu

255 Ovakve fonnulacij·�· t�za i��u .cilj_ � sucuvaju jednostavnost i uporedivost, te stoga deluju malo gruЬo. Teza о koherenc1J1 Је Шl.Jv1se 1skrivlJena. Njeni zastupnici insistiraju na torne da nam samo jedna holistic� �islj.ena �ајЬоlја .teorija omogucava da tacno interpretiramo mnoge, mozda cak i sve, izvore �rava, 1 � ident1fi..kuJe�o koJe pravo se .n� njima zasniva. Na ovu tezu cerno se vratiti kasnije. _56 Branю sam 1 raiнJe ovu tezu. V1d1 Т/1е Aut/10гity o.f' Lcнv, pogl. З, Т!zе Concept of а Lega/ System, 2. izd. Pogl. 8.

230

pi-etenziju na legiti�?o�t priznaJ� mnogi nj�ni . �odani� iv. M��utim

_,_ опа ��

poseduje nuz110 leg1t11n1tet. Leg1t1mna vlast Је tlt prakt1cna 1 1 1 teOПJska. (1l1

оЬе). Naгedenja osobe ili institucije koje imaju prakticnu vlast su razloz1 па osnovu kojih postupaju njihovi podanici, dok је savet teorijske vlasti razlog za verovanje onih ljudi prema kojima ta osoba i1 i institucija ima vlast. Premda se stavovi koji se ovde iznose primenjuju takode i па teorijske vla­sti, ukoliko drugacije nije naznaceno, koristicu izraz 'vlast' da ozпacim legi­timnu prakticnu vlast. Posto nas interesuje pravo, prvenstveno nas zanima politicka vlast. Medutim, ја necu pokusavati da opisem posebne osobine politicke vlasti nasuprot prakticnoj vlasti uopste, ili zakonske osoЬine poli­ticke vlasti nasuprot prakticnoj vlasti uopste, ili pravnoj vlasti posebno. Di­stinkcija izmedн 1-azloga za delovanje i razloga za verovanje moze Ьiti do­voljna za razlikovanje prakticne i teorijske vlasti, ali ona nije dovoljna da Ьi se napravila razlika izmedu vlasti i ljudi koji nisu na vlasti. Bilo cija iskrena tvrdnja moze da Ьнdе razlog za verovanje, а Ьilo ciji zahtev moze da bude razlog za delovanje. Nalozi vlasti se razlikuju od drugih ро tome sto imaju jedan poseban, odlucan status. Covek је и iskusenju da kaze da ih obelezava njihova autoritativnost. Ovaj odlucan kaгakter је navodio Ijude da kazu kako u prihvatanju vlasti drugoga, covek drugome predaje svoje prosudivanje, da prihvatanje vlasti znaci osporavanje covekove moгalne autonomije, itd. Neki su videli и ovim navodnim osoЬinama vlasti veliki deo onoga sto cesto opгavdava potcinjavanje vlasti . Mnogi su dokazivali da је pl"ihvatanje vlasti neispгavno, ра cak i nekonzistentno sa covekovim sta­tusom kao moгalnog agenta. Na drugom mestu257 sam razvio koncepciju vlasti koja objasnjava odlucnu snagu vlasti i uslove pod koj ima moze biti ispravno da se pril1vati vlast. Dozvolite mi da ukratko ponovim glavna na­cela ove koncepcije vlasti. Detalj i i aгgumenti koji potkгepljuju tu koncep­ciju ne mogu se ovde ispitivati.

Razmotrimo pi-imer dvojice ljudi koji pozivaju nekog arЬitra da resi spor. Оп ima ovlascenje da resi spor, jer su se oni sporazumeli da prihvate njegovu odluku. Izdvajaju se dve osoЬine. Prvo, za one koji se spore, odluka arЬitra predstavlja 1-azlog za postupanje. Oni treba da rade to sto on kaie jer оп tako kaZe. Medutim, ovaj razlog stoji и odnosu prema drugim razlozima koji su u vezi sa tim slucajem. То nije jos jedan razlog koji se dodaje drugim razlozima, koji stoji uz ostale razloge kada covek racuпa koji је od dva naci­na razumniji . Smatra se da odluka arЬitra treba da pociva па ovim drugim razlozima, koje on treba da zbroji i da razrnislja о njihovom zЬiru. Njegova odluka odt"azava razloge koji se primenjuju na parnicare. One razloge koji se primenjuju na arbitra cu nazvati zavisnim razlozima. Njegova odluka је tako-

257 'Authority and Justification' , Philosophy and PuЫic Affairs, 14 (1985), З .

23 1

de zavisan 1-azlog za pai·nicar·e. ТгеЬа primetiti da н ovom dгнgom smislн za­visaп razlog nije онај koji zap1-avo od·1-azava odnos 1-azloga na kojima se za­sпiva. On Ьi to tt·ebalo da cini.

Ovo diгektno vodi ka dn1goj vazпoj osoЬini ovog pri111era. S111atra se da odluka arЬitra tгеЬа da zameni razloge na kojima se zasniva. Kada su pristali da poslusaju odluku arЬitI-a. parnica1·i su se saglasili da slede njegov sud и pogledu tezine гazloga, а ne svoj sopstveni. Otuda njegova odlLika resava sta се oni da cine. Pravnici kazu da se izvorni razlozi utapaju u odluku arЬitra ili и presudu suda, koja postaje геs judicata. То znaci da vise ni u koju svrhн ni­je moguce da se oni oslone na taj prvobltni uzrok radnje. Тај razlog koji poti­skuje dгuge razloge nazvacu p1·eci111 razlogom (pre...:emptive reason).

Nije stvar u tome da је rec arbltra apsolutni ralog koji mora da se slusa, sta god da se desi. u izvesnirn okolnostima ona moze da se dovede и pitanje i opгavdano da se ne poslusa. Ako је, na primer, at"bltar podmicen, ako је Ьiо pijan dok је razmat1-ao sll1caj , ili l1koliko se pojave neki veoma znacajni novi dokazi, svaka od stгana moze da ignoгise odlukн. Stvaг је и tome da гazlozi koji su mogli da slнze kao oslonac Z'1 opгavdanje radnje рге njegove odluke, ne mogu vise da budu oslonac kada је jedanput odlнka doneta. ТгеЬа imati и vidu da nema nikakvog гazloga da se Ьilo ko uzdгzava od razmisljanja о raz­lozima koji se primenjнju na slucaj о kojem је rec, пiti da је bilo kome uskra­ceno da kгitikuje arbit1·a zato sto је ignorisao izvesne ra2:loge il i zato sto је pogresio и proceni njihovog znacaja. Iskljuceno је samo da se postupa па osnqvu nekog od til1 гazloga.

Ove dve osoЬine, zavisnost i ргеСi razlog, Ыisko su povezane. Na osno­vu toga sto а:1:Ьitаг odlucuje na osnovu izvesnih гazloga, paгnicaгi ne mogu ka­snije da se oslanjaju na te razloge. Oni su pl"eneli na njega zadatak da pгoceni te razloge. Ukoliko oni sami tada ne odbace te 1-azloge kao mogucu osnovu za sopstvenu radnju, onda oni osнjecuju sam smisao i cilj pI"esudivanja. Jedini primeren nacin da se prizna тос arЬitra је da se ona proglasi razlogom za po­stupanje, koj i zamenjuje razloge na osnovu kojih odlucuje arbltar.

Sustinsko је pitanje da l i је vlast ш:Ьit1-а tipicna za vlast, i l i su ove dve izdvojene osoЬine samo osobite za tu, i mozda jos poneku, vlast, ali da nisu karakteristicne za vlast. uopste. Moglo Ьi se pomisliti, na primer, da је arbltar t ipican za sudske vlasti, dok se zakonodavne vlasti upravo u tim osoblnama razlikuju od sudskih vlasti. Moze se reci da su sudske vlasti up1-avo one vlasti koje i maju ulogu da presuduju koji su to razlozi koji se primenjuju na njiho­v e podanike i da shodno tome odlucuju. Drugim recima, njihove odluke sa­mo treba da objave sta treba da se uCini. Sa druge strane, zakonodavna vlast је ona vlast koj�. ima сНЈ da stvori nove гazloge za svoje podanike, tj . da stvori razloge koJI su nov1 ne samo u tom smislu sto zamenjuju diuge razloge

232

od kojih oni zavise, vec u tome sto za1ne11ju sve razloge нopste. Ako shvati­mo 'zakonodavno' i 'st1dsko' u sirokom smislu, onda svaka prakticna vlast spada barem u jednu od ove dve vrste. Svakako se priznaje da zakonodavne vlasti postupaju па osnovu razloga. Medutim, njihovi razlozi vaze samo za njih i ne zavise od razloga koji vaze za njihove podanike.

Prividna privlacnost gornje distinkcije, medutim, zavodi. Pogledajmo zakon parlamenta koji namece roditeljima obavezu da brinu о svojoj malolet­noj deci. Roditelji imaju tu duznost nezavisno od ovog zakona, ali samo zato sto је imaju, taj zakon је opravdan. Potreban је jos jedan argument da Ьi se pokazalo da sve prakticne vlasti imaju iste osoЬine. Umesto toga, dozvolite mi da svedem svoju koпcepciju vlasti па tri teze:

Teza zavisnosti: Sve zapovesti vlasti Ьi trebalo da se zasnivaju, izmedu ostalih razloga, па razlozima koji se primenjuju па podanike tih zapovesti i koji se odnose па okolnosti koje su pokri vene zapovestima. Takve razloge cu nazvati zavisnim razlozima. 2ss

Teza normalnog opravdanja: Normalan i pгvenstveni nacin da se uspo­stavi priznanje vlasti neke osobe nad dгugom osobom pгetpostavlja da se mo­ze pokazati da се navedeni podanik verovatno bolje da se saglasi sa razlozi­ma koji se primenjuju na njega ukoliko prihvati zapovesti navedene vlasti kao obavezujuce, i ako pokusa da ih sledi, nego ako pokusa da sledi razloge koji se па njega direktno pгivmenjuju.259

Teza ргесеg 1-azloga: Cinjenica da neka vlast zahteva neke radnje pred­stavlja razlog za te radnje, koji пе treba dodavati dгugi� relevantnim razlozi­ma kada se procenjнje sta treba ciniti, vec on tl"eba da zameni neke od njih.

Prva i poslednja teza uopstavaju osoЬine koje smo primetili и pгime1-u о arЬitгiгanju. Teza normalnog op1-avdanja zamenjнje spoi-azum izmedu parni­ca1-a koji је cinio osnovu aгЬitrove vlasti. Sporazt1rn ili pгistanak da se pri­hvati vlast је obavezan, и najvecoj meri, samo ako postoje uslovi koji lice na one uslove iz teze normalnog opravdanja.

Prve dve teze artikulisu ono sto nazivam koncepcijom vlasti kao ser­visa. One zastupaju glediste da vlasti posreduju izmedu ljudi i pravih razlo­ga koji se na njih primenjuju, tako da vlasti prosuduju i izgovaraju sta ljudi

258 Nezavisni razlozi su oni koji omogucuju vlastima da bolje ispunjavaju tezu normalne opravdanosti, tj . to su razlozi koji omogucavaju da zapovesti vlasti mnogo bolje odraze zavisne razloge. Zbog okolnosti и kojima se odvijaju njihove radnje, verovatno се se izjaloviti direktan pokusaj oslanjanja na zavisne razloge. Sve blrokratije moraju da usvoje pravila koja u detalju odstupaju od razloga koji im leze u osnovi da Ьi se bolje sveukupno saglasili sa njima.

259 Teza normalnog opгavdanja samo specifikuje razloge za priznavanje neke vlasti. Ona nista ne govori о razlozima protiv tog priznavanja. Oni postoje и razlicitom stepenu, и zavisno­sti od pri1·ode slucaja. Oni odreduju koliko mora da bude jak razlog za priznavanje vlasti. Оп mora da bude dovoljan da Ьi pretegao razloge za suprotan cin.

233

tt·eba da cine и saglasnosti sa pravim razlozima. Ljudi sa svoje strane preu­zimaju zadatke koje im vlasti dodeljuju, а cije izt"icanje zame11juje snagu zavisnih razloga. Ova poslednja implikacija је postala eksplicitna н tezi preceg razloga. Posredпicka uloga vlasti ne moze da se ispuni ako njeni po­danici ne postupaju prema njenim instrukcijama vec na osnovu razloga od kojih verovatno zavise. Ovim se ne implicira slepa poslusnost prema v lasti. Prihvatanje vlasti mora da bude opravdano, а to normalno znaci da moгaju Ьiti zadovoljeni uslovi koji su postavljeni tezom opravdanja. То uvodi u igru zavisne razloge., jer samo ako im vlast udovoljava na bolji nacin nego sto to cine njeni podanici, onda је opravdana pretenzija vlasti da bude legi­timna. Na nivou opsteg opravdanja, preci razlozi imaju znacajnu ulogu. Medutim, kada se jedanput prevazide taj nivo i pocnemo da se bavimo po­jedinacnom radnjom, onda se zavisni razlozi zamenjнju zapovestima vlasti. Kada Ьismo ih s1natrali i za nezavisne razloge, onda Ьismo Ьili krivi za dvostruku racunicu.

Ovo је predstava koju napustanje metafore о sнdenju tezi da obuhvati. Ona пе izrazava neizmemu snagu vlasti. Ona pre odslikava njenu ogranicenu ulogu. Vlast ne postoji zato da Ьi uvodila nove i nezavisne razloge (mada upravo to cini kada napгavi gl'esku i izda pogresnн zapovest). Ona treba da odslika zavisne razloge и situacijama и kojirna је bolje da to опа cini. Vlast posreduje izmedt1 krajnjih razloga i ljudi nad kojima se vrsi vlast.

П. V·LAST I PRA VO

. Pretpostavljam da nuzni1n nacinom pravo, tj . svaki p1·avni sistem koji је na snazi Ьilo gde, ima de facto vlast. То povlaci za sobom da pravo ili tvrdi da poseduje legitimnu vlast, ili је poseduje, ili оЬоје. Dokazacu da, premda jedan pravni sistem ne mora da ima legitimnu vlast, ili se njegova legitinma vlast ne prostire onoliko koliko on tvrdi, ipak svaki pravni sistem pretenduje da ima legitimnu vlast. Ako је pretenzija na vlast deo prirode prava, onda sta god jos pravo Ьilo, ono mora moci da ima vlast. Jednom pravnom sistemu moze da nedostaje legiti�a vlast. А�� ти nedostaju moralni atributi koji Ьi trebalo da ga opskrbe leg1timnom vlascu, onda ono nema nikakvu vlast. Me­dutiщ ono mora da poseduje sve druge osoЫne vlasti, jer Ьi inace Ьilo neo­Ьicno da se kaze da о�о. pretenduj� �а vlast. Da bi jedan pravni sistem pri­svojio vlast, on mora Ь1�1 kadar da Је ima, on mora Ьiti takav sistem koji је и nacelu kadar da poseduJe potrebna moralna svojstva vlasti. Dokazacu da ovi razlozi pruzaju jedan solidan argument и korist teze о (empirijskim) izvori­ma. Pogledajmo ih korak ро korak.

234

Ono sto p1-avo prisvaja za sebe, evidentno је iz jezika koji ono usvaja i iz stavova koje izrazava njegov glasnogovoгnik, tj . institucije prava. Vlast koju pravo prisvaja manifestuje se kroz cinjenicu da su pravne iпstitucije zvanicno zamisljene kao 'vlast', kroz cinjenicu da one smatraju da imaju pravo da пamecu obaveze svojim podanicima, kroz tvrdnju da im podanici dugujн odanost i da treba da postuju pravo опаkо kako опо treba da se pos­tuje (tj . u svim slucajevima izuzev u onima gde neko pravпo ucenje oprav­dava da se prekrsi duznost). NezaoЬilazno zvanicno nacelo kaze da cak i los zakon treba postovati onoliko dugo koliko је na snazi, dok treba na za­konit nacin da se utice па пjegovo poboljsanje ili opozivaпje. Ovde treba izneti jedan prigovor. U razlicitim pravпim sisternima izvesni modusi pona­sanja mogu da budu tehnicki nezakoniti mada to nisu sustinski. Tuzilastvu se prepusta da ne podize optuznice za takvo ponasanje, i l i se sudovima pre- 1 pusta da optuzene potpuno oslobode. Тато gde zakonski priznate politike usmeravaju tuzilastvo i sudove da izbegavaju tuzbe ili presude, to ponasa­nje ne treba smatrati nezakonitim sem u tehnickom smislu, koji nije Ьitan 1 za nase razmatranje.

Da li nam cinjenica da p1-avo pгetendнje па vlast pomaze da shvatimo I njegovu prii-odu na bilo koji nacin koji prevazilazi samu cinjenicu da pravo ima tu pretenziju? Ako је пeophodno da svi pravni sistemi imaju legitimnu vlast, onda mozemo da zakljucimo da oni imaju osoЬine koje konstituisu 1 koncepciju vlasti kao servisa. Medнtim, suvise је ocigledno da u mnogim slucajevima ne moze da se podi-zi pretenzija ргаvа na Iegitimnu vlast. U ne­kim pгavnim sistemima vlast ne moze da se opravda tezom normalnog 1 op1-avdaпja, пiti na Ьilo �oji dп.1gi naciп. Zar se ne moze dokazati da, s obzi­rom па to da pravu moze nedostajati vlast, jedna koпcepcija vlasti ne moze dopriпeti nasem гazumevanju prava sem time sto Ьi pokazala sta је to па sta 1 pravo pretenduje? Ovaj zakljucak је и najmanju ruku preuranjen. Da b i pravo moglo da pretenduje na vlast, mozda ono mora nekako barem da se priЫizi tom cilju, tj . mozda mora da ima bar neke osobine vlasti. Pravu moze nedo­stajati vlast. Medutim, опа mu moze nedostajati samo па izvesne nacine. Ukoliko је to tako, onda ono mora imati neke оsоЬiпе vlasti. Ukoliko је tako, onda mozemo iz ucenja о vlasti nesto da пaucimo о prirodi prava.

Treba imati u vidu da se ovim ne pretpostavlja da su sve nuZпe osoЬine prava istovremeno i nuZпe osoЬine svake prakticne vlasti. Pravo moze da ima i druge osoЬine. Zap1-avo, ја sam vec pretpostavio da pravo ima druge osoЬi­ne, posto nije пеорhоdпо da svaka osoba koja ima legitimnu vlast tvrdi da је ima, sto pravo nuzno cini. Sve sto mi pokusavamo da utvrdimo jeste da li pravo ima neke nuzne osobiпe koje su nuzne osoЬine vlasti, da Ьi ono mocrlo da pгisvoji vlast. t:i

235

Ranije sam pгetpostavio da samo oni koji mogu da imajн vlast mogu iskreno da tvt"de da је imajн, te da stoga px-avo mora Ьiti kadro da ima vlast. Ova tvrdnja је toliko nejasna da, cak i d� је istinita, опа ne Ьi mogla da bude nista vise do jedna naznaka argumenta. Sta Ьi to moglo Ьiti? Razmotrimo ci­njenicu da је pravo jedan normati van sistem. Kada опо to ne Ьi Ьilo, onda ono ne Ьi 111oglo da ima prakticnu vlast. Kada Ьi pravo, na primei-, Ыlо jedan skup propisa о ponasanju vulkana, onda ne samo da ne Ьi imalo nikakve vla­sti nad radnjama, nego ne Ь i Ыlо kadro da poseduje takvu vlast. Iskaz da је jedan normativni sistem za nas obavezujuci, moze da bude neistinit, ali ba­rem ima smisla, dok tvrdnja da jedan skup propisa о vulkanima merodavno odred.uje sta mi treba da cinimo nema cak nikakvog smisla"

Medutim, zar covek ne moze da tvrdi da osoba ·X ima vlast koju nema smisla pripisati osoЬi Х? Ova tvrdnja ima smisla jer mi razumemo sta ona tvrdi, cak iako znamo da је ona ne samo pogresna, vec da је ona nuzno, tj . konceptualno, pogresna. Na primer, ono sto ne moze da komunicira sa ljudi­ma ne moze da ima vlast nad njima. Drvece ne moze da ima vlast nad ljudi­ma. Medutim, neko ko nije potpuno svestan toga sta је dгvece, kao sto је ma­Io dete, na primer, moze da tvrdi da drvece i111a vlast. Dete naprosto gresi. N а slican nacin, cak i ako је svesno kakva је priroda drveca, ono to moze neis­kreno da tvrdi radi neke svrhe. Mozda ono pokusava da prevai-i sociologa ko­ji је upravo pristigao sa Marsa. Medutim, tx-eba imati na uп1u da covek ne moze iskreno da tv1·di da irna vlast neko kome је to konceptualno nemoguce, ukoliko razume pl'irodu svoje tvгdnje i prirodu osobe о kojoj se ona izrice. Ako ја kazem da dгvece ima vlast nad ljudima, vi cete znati da је тоје shva­tanje pojmova vlasti il i _drveca manjkavo ili da ја pokusavam da varam (ili, naravno, da ј а ne tvrdim stvat'no da drvece ima vlast, vec se samo pretvaram da to cinim, ili glumirn, itd.).

То је dovoljno da se shvati da, kako pravo tvrdi da ima vlast, onda је ono kadro da је ima. Posto tu tvrdnju iznose pravnici gde god је na snazi ne­ki pravni sistem, time је iskljucena mogucnost neiskrenosti ili konceptualne greske. Та tvrdnja moze, svakako, ponekad da bude neiskrena ili zasnovana na konceptualnim greskama. Medutim, barem u normalnom stanju, cinjenica da pravo tvrdi da poseduje vlast pokazuje da је ono kadro da је irna.

Zasto ��d pravnik� i instit�cija ne moze postojati konceptualna zbunje­nost? Moguc1 odgovor Је da on1 mogu da budu povremeno, ali ne i sisternat­ski, zbunjeni. S obzirom na sredisnju ulogu pravnih i nstitucija u nasim struk­turama vlasti, t

_v:ctnje i. koncepcije ovih sluzbenika se oЫikuju prema nasem

}conceptu vlast1 1 dopпnose tom konceptu. On је takav kakav је delimicno zbog pretenzija i koncepcija koje imaju pravne institucije. Ovaj odO'ovor se primenjuje tamo gde same pravne institucije upotl'eЬljavaju taj kon�ept vla-

236

sti. Medutim, p1-avo moze postojati и drustvima koja nemaju nas koncept vla­sti. Mi kazemo za njihove pravne institucije da prisvajaju vlast stoga sto pre­tenduju da namecu duznosti, pi-enose prava, itd. Posto nemaju koncept vlasti, oni ne mogu ni da budu zbunjeni и vezi sa njim, iako mi mozemo da· budemo zbunjeni kada im pripisujemo pl'etenziju na vlast.

Obrazlozenjem koje sam razvijao и poslednja cetiri pasusa је ustano­vljeno, prvo, da covek moze ne posedovati vlast zato sto пiје kadar da је po­seduje (premda i oni koji su kadri da је imaju, mogu da је пemaju), i drugo, kako pravo prisvaja vlast, опо је i kadro da је ima. Dve su vrste razloga za nemanje vlasti. Jedan razlog је da пе postoje moralпi ili пormativпi uslovi da zapovesti koje neko izdaje budu autoritativne. Tipicпo, to је ili zato sto nor­malno opravdanje, koje smo prethodno objasпili, nije dostupno, ili zato sto, premda је dostupno, ооо n�e dovoljno da Ы prevagnulo nad sukoЫjenim razlozima koji se nahode и tom pojediпacnom slucaju. Druga vrsta razloga za neposedovanje vlasti је da coveku nedostaju пеkе od drugih, izvan-moralnih tj . izvan-пormativnih, pretpostavki vlasti, па primer, da covek ne moze da komunici1-a sa dгugima.

P1irodno se smatra kako su izvan-moralni, tj . izvan-normativni uslovi za posedovanje vlasti - takode i uslovi da covek bude kadar da ima vlast. Moze da se ospori vlast neke osobe na osnovu toga sto је ona moralno nekompeteпt­na ili zla osoba. Medutim, takve Cinjenice пе pokazuju da ta osoba nije kadra da ima vlast, na onaj nacin па koji dгvece пiје kadro da ima vlast. Nacisticka pravila ne morajн Ьiti obavezнjuca, ali ipak spadaju u оnн vrstu stvari koja mo­ze da bude obavezujuca, dok iskazi о vulkanima пе mogu пikada da budu oba­vezujuci. Vecina argumenata о vlasti di-zave i njenih iпstitucija vrti se oko pita­пja da li ona ima moralno pravo da је slusaju njeni podanici. Postojanje izvan­moralnih osoblna se uzima zdi-avo za gotovo. Ovaj argument moze da se pri­meni samo na osobe i institucije koje zadovoljavaju te druge uslove. Zbog toga se oni smatraju uslovima koji omogucuju posedovanje vlasti.

Ako је ovo glediste ispravno, onda, s obzirom na to da pravo nuzno pretenduje na vlast te је stoga i kadro da ima vlast na tipican nacin, odatle sledi da ono tipicno ima sve izvan-moralne, ili izvan-normativne, atribute vlasti. Ostatak mog argumenta, medutim, ne zavisi od ovog strogog zakljuc­ka. Mi сето da se usredsredimo na dve osoЬine koje mora da ima svako ko је sp�sob�п zvanicno da obavezuje. Ove dve osoЬine се zatim da podupru te­zu о izvonma.

Zgodпo је da usmerimo paznju na uputstva ili zapovesti. Ovi izrazi se koriste u sirokom smislu, koji moze cta pokrUe stavove, norme, pravila, stan­ctarcte, principe, ucenja, i sl. U tom smislu pravo је jedan sistem zapovesti, koji је zvanicaп ako i samo ako su njegove zapovesti zvanicno obavezujuce.

237

Sl.icnim nacino1n, ko god da izdaje zapovesti, taj ima vlast ako i samo ako su njegove zapovesti zvanicno obavezujнce је1· i11 оп iznosi, to jest ( 1 ) one su zvanicne, а (2) deo razloga је sto ih on iznosi.

Ove dve osoblne se mogu opisati na sledeci nacin. Pl'vo, jedna zapovest moze zvanicno da obavezuje samo ako jeste, ili se bai-em p1·edstavlja kao gle­diste neke osobe о tome kako njeni podanici tieba da se ponasaju. Drugo, mora da bude moguce da se ta zapovest identifikuje kao zapovest koju је iz­dala navodna vlast, bez Ьilo kakvog pozivanja na razloge ili razmatranja о kojima ta zapovest pretenduje da pI"esuduje.

Prva osoblna odrazava posrednicku ulogu vlasti. Vlast postoji da Ьismo postupali ро razlozima koji se u svakom slucaju odnose na nas, jer сето bo­lje da se saobrazimo tim razlozima ukoliko ucinimo sve sto mozemo da sle­dimo zapovesti vlasti, nego ako pokusamo da postupamo direktno ро tim razlozima. Otuda, premda navodni zvanicni nalog moze da se shvati na po­gresan nacin i da zavede, on mora da pl"edstavlja sud te navodne vlasti о raz­lozima koji se odnose na njene podanike, ili on baJem mora da bude pi-edsta­vljen kao sud vlasti. Inace, on ne moze da bt1de zvanica11 11alog. On to пе mo­ze da bude ne zato sto је los (nalog), vec zato sto nije nalog odi-edene vrste. On moze da Ьнdе nalog koji se izdaje u nekim dгugim pгilikama, npr. u sali, ili kao naredba, tj . pl"etnja гazbqjnika koji. b1ine saino о svom dobiu. Stiogo govoreci, da Ьi neka zapovest ili pгavilo Ьili zvaпicni, oni mo1-aju stvaгno da izrazavaju glediste svoga tvorca о tome sta Ьi njegovi podanici tгebalo da ci­ne. Medutim, s obziгom na to da se kod ovog elementa pretvaгanje i pгevara veoma lako ostvaruju, ne treba da iznenaduje sto ovde n1ozen10 da se zado­voljimo samo pojavama, а da se pojam de facto vlasti, kao i svi dгugi poj mo­vi koji pretpostavljajн sposobnost _za posedovanje vlasti, zasnivaju na pojava­ma. Ako pravilo izraZava sud о tome sta bi podanici tгebalo da cine, onda ono moze da bude zva11icno J?.i;avilo.

1 druga osoЬina је tesno' povezana sa posl"ednickom ulogom vlasti. Pret­postavimo da је neki arЬitar, od kojeg se traZilo da odluci sta је pravicno u nekoj situaciji, doneo ispravnu odluku. То jest, pretpostavimo da postoji sa­mo jedan pravican ishod i da је arЬitar njega izdvojio. Pretpostavimo da је to sve sto је receno strankama u sporu, tj . da је on doneo jedinu ispravnu odlu­ku. Stranke се se osecati kao da z.naju samo malo vise о tome kakva је odlu­ka nego sto su znale ran

_iJe. О?е su doЬile jedinstven opis te odluke, а to је

ipak potpuno neupotreЬlJIV op1s.260 Da su опе mog1e da se saglase о tome sta

260 Ја ne uzimam u .obzir moguce ko111plikacije - npr. ukoliko su stгane u sporu verovale

da је nji�?v n�sp.ora�um Jedan ca.st�n nesporaz.u.m о tome sta је pravic110 и njihovom slucaju,

informactJa .koJa tm Је data. ostavl.Ja 1h ��е su Ь1�1. Ako su one znale da jedna od njih pokнsava

da nadmudr1 drugu. onda Ь1 odgovor koJ t su dob1le za njih imao vise smisla.

238

је pravicno, onda im ne Ьi ni trebao arЬitar. Jedna odluka је upotreЫjiva sa­mo ako moze da se identifikuje dгugim sгedstvirna nego sto su razlozi ciju te­zinu i ishod ona treba da resi.

Ovo vazi za sve odluke, koliko za one koje covek donosi za sebe, toliko i za one koje donose drugi za njega. Ako ја odluci111 da kupim ono zivotno osiguranje koje је najbolje, onda nije dobar nacin da me podsete na moju od­luktt ako mi kazu da sam odlucio da kupim polisu koja је najbolja da se kupi. То znaci da ја moram ponovo da odlucim da bih znao sta sam ranije odlucio, tako da је ranija odluka mogla isto tako nikad i da se ne desi. Isto vazi i za podanike svake vlasti. Oni mogu da imaju koristi od odluka vlasti samo ako mogu da utvrde njihovo postojanje i sadrzaj na taj nacin da ne postavljaju potpuno ista pitanja kao sto su ona koja ы vlast trebalo da resi.

Zar se ne Ьi moglo prigovoriti da тој argument pretpostavlja da ljudi znaju za tezu о normalnom opravdanju, kao i ostale teze koje idu uz nju? Bez sumnje, takva jedna pretpostavka ne Ы Ыlа opravdana. Ona, medutim, nije ni nacinjena. Ја samo pretpostavljam da је koncepcija о vlasti kao servisu is­pravna, tj . da ona na tacan naCin predstavlja nas pojam vlasti. Nije pretpo­stavka, dakle, da ljudi veruju da опа to cini.

Vredno је spomenuti da jedan niz uslova moze da se izvede iz mnogo s1аЫје pretpostavke nego sto је pretpostavka о servisnoj koncepcij i vlasti ko­ju smo ranije objasnili. Та p1·etpostavka ima za premisu samo tvrdnju da је deo naseg pojma legitimne vlasti to da se vlast rukovodi razlozima, te da njen legitimitet zavisi od stepena uspesnosti sa kojim to radi. Cak i oni koji odba­cu ju koncepciju vlasti kao servisa mogu da prihvate нslove koj i sн slicni ovim uslovima koje sam dokazao, ako prihvate da legitimitet zavisi od (ste­pena) uspeha и postllpanju koje se rukovodi razlozima. Ocigledno је da је ova slaba pretpostavka dovolj па da Ы se smat1-alo kako samo ono sto se izno­si kao necije glediste moze da bude zvanicna zapovest.

Namesto drugog uslova, da zapovesti mogu nezavisno da se identifikiju (tj. nezavisno od razloga па kojima Ы trebalo da se zasnivaju), mogu da se postave dva slaЫja uslova. Pretpostavicu da vlast donosi promenu, to jest, da cinjenica da је vlast izdala neku zapovest menja razloge koje imaju podanici. Odatle sledi da postojanje razloga ро sebl na osnovu kojih vlast izdaje zapo­vest, dakle ukoliko zapovest nije stvamo izdata, ne vodi ovoj promeni (razlo­ga) sa kojom se suocavaju podanici. Dakle, postojanje razloga na osnovu ko­jih је neka zapovest, ukoliko је izdata, upravo ona koju Ьi trebalo izdati, ne moze da pokaze da takva zapovest postoji i da је obavezujuca. Drugi m reci­ma, postojanje i sadrzaj svake zapovesti zavise od postojanja nekog uslova, koji је ро seЬi nezavisan od razloga za tu zapovest. Stavise, taj sledeci uslov пе moze prosto da Ьпdе cinjenica da је ta, ili neka druga vlast, izdala drugu

239

zapovest. Cesto је postojanje jednog zakona razlog da se izglasa neki d1-пgi. Medutirn, нр1-аvо sn10 utv1·dili da postojanje nekog zakona ne rnoze da zavisi naprosto od postojanja razloga za taj zakon, od razloga koji Ьi pokazivali da Ьi Ьilo dobro kada Ьi se Uudi ponasali onako kako taj zakon pi-opisuje, ili da Ьi Ьilo dоЬго ako Ьi i m taj zakon nalagao da to cine. Stoga, postojanje jedne zapovesti, premda rnoze da pokaZ:e da је neka druga zapovest pozeljna ili is­pravna, ne moze ро seЬi da ustanovi njeno postojanje.

III. TEZA KOHERENCIJE

u prethodnom odeljku је dokazano da, uprkos tome sto pravu moze da nedostaje legitimna vlast, covek moze о njemu da nauci p1·i licno mnogo iz ci­njenice da ono pretenduje na legitimnu vlast. Pravo mora Ьiti kadI"o da bude vlast. Pogotovu, ono mora da bude, ili mо1Ћ da se predstavi kao necije gle­diste о tome sta podanici t1·eba da cine, i ono тога moci da se ide11tifikuje si·edstvima koja su nezavisna od гazloga na osnovн kojih vlast odlucuje.

Interesantno је pгimetiti da pгavni izvori zadovoljavaju оЬа uslova. Ako treba da anticipi1-amo i pojednostavimo stvaгi, onda moze1no da kazemo da sн tгi opsta izvora ргаvа, zakonodavstvo, sudsko odlucivanje i navika, kadгa da budu izvoгi autoritativnih zapovesti. Oni zadovoljavaju izvan-moralne uslove koji su impliciгani и koncepciji vlasti kao seгvisa. Zakonodavstvo mo­ze da Ьнdе aIЬitгarno, te mozda iz 1nnogo razloga nece da odgovaгa tezi zavi­snosti. Medutim, ono izrazava, ili se Ьщ·еm pгedstavlja da iz1-azava, sнd zako­nodavca о to111e sta podanici treba da cine и situacijama о kojima zakonodav­stvo g.ovorii . Stoga, zakonodavstvo moze da Ьнdе proizvod zakonodavcevog suda о razlozima koji se odnose na njegove podanike. lsto vazi i za sнdske odluke. Sudije mogu da budu potkupljene. Опе mogu da postupaju arЬitrar­no. Medutim, sudska odluka izrazava sud о zakonskim posledicama ponasa­nja parnicara. Ona predstavlja sud о nacinu na koji stranke, kao i drugi ljudi u istirn okolnostima, treba da se ponasaju. Slicno је i sa navikom. U normal­n i m okolnostima, ona ne nastaje delovanjem ljudi koji imaju u planu da stva­raju pravo. Medutim, ona ne moze а da ne odrazi sud gomile naroda о tome kako ljudi u relevantnim okolnostima treba da postupaju. Pravo koje se teme­lji n a izvoru moze da se uskladi sa tezom zavisnosti. Ono se stoga uskladuje sa prvim od nasih uslova koji su implicirani cinjenicom da p1-avo prisvaja vlast.

Pravni izvori takode odgovaraju drugom od nasa dva uslova, posto mo­gu da se identifikuju bez dovodenja и vezu sa razlozima prema kojima treba d·a se odI"ede. Zakon о porezu utvrdнje koliko је pravicano da se Ijudi ina odu-

240

zima od prihoda. Da Ьi se utvrdio sadi-zaj ovog zakona, sve sto је poti-ebno da covek uradi jeste da utvrdi da li је zakon donet i sta u njemu pise. Оа Ьi to mogao da ucini, coveku је potrebno samo malo znanja engleskog jezika (ukljLtcujuci tehnicki pгavni engleski jezik) i malo znanja о dogadaj i ma koji su se u nekoliko prilika dogodili u parlamentu. On ne mora da ima nikakvo glediste о pravicnom popunjavanju javnog budzeta.

Kako smo istakli ranije, sve tri supamicke teze, naime, teza koherenci­je, teza inkorporiranosti i teza о izvorima, sjedinjuju se и pripisivanju poseb­nog znacaja pravu koje se temelji na izvoru (source-based law). Ovaj pret­hodni, uprosceni prikaz, ilustruje nacin kako glavne odlike prava mogu da se poklope sa koncepcijom vlasti kao servisom i sa dve nl1zne osobine prava koje ta koncepcija povlaci. Ne sledi da su to razlozi koji se noi-malno navode u prilog sredisnjeg mesta prava koje se temelji na izvoru Teza koherencije predstavlja jedan opis koji је u najmanju ruku indiferentan prema razlozima koji su ranije naznaceni. Ја sam је identifikovao kao glediste koje ргаvо od­reduje preko njegovog izvora, u zajednici sa moralno najboljim opravdanjem tog ргаvа. Ovo moze delovati kao bezbozna mesavina disparatnih elemenata. Medlltim, 0110 to ne mога da bude. U гukama svog najboljeg zastupnika, Dvoгkina, опа otelotvoгuje snaznu i podsticajnн koncepcijll ргаvа.

Nije lako utvrditi Dvoгkinovll koncepciju ргаvа, koju је on tokom ni­za godina iznosio н mnogobroj11i111 clancima. Smisao nekih detalja koji su Ьitni za intei-pretaciju te koncepcije ostaje neнhvatlji v. Mnogi citaoci nje­govog cuvenog teksta 'Нагd Cases' (Komplikovani slucajevi) iz 1 975 . sma­trajo da taj tekst najbolje izrazava glediste о pгavu, koje. moze da se izrazi na sledeci naCin:

Da Ьi utvrdio sadгzaj p1-ava u nekoj zetnlj i, covek prvo pronalazi koji su validni pravni izvoгi u toj zemlji а onda razmatra glavno pitanje: ako pгetpo­stavimo daje sve zakone koji su ikada napravljeni na osnovu ovih izvora koji jos vaze napravila jedna osoba, и jednoj prilici, u saglasnosti sa citavom i konzistentnom politickom moralnoscu (tj . onim delom moralne teorije koji se bavi postupcima politickih institucija), kakva је ta moralnost?

Odgovor na ovo glavno pitanje i sve sto ono povlaci, zajedno sa ostalim istinitim premisama је, prema ovakvom citanju Dvorkina: pravo. Glavno pita­nje mozda ne moze da pruzi odgovoг iz dva suprotna razloga, а Dvorkin kom­plikuje svoj odgovor baveCi se svakim od njih. Prvo, mogu postojati sukoЫ unutar nekog pravnog sistema koji onemogucavaju da se on saglasi sa Ьilo ko­jom konzistentnom politickom moralnoscu. Ovo pitanje, za Dvorkina, resava ona politicka moralnost sa kojom је saglasan najveci deo zakona. Drugo, mo­ze Ьiti slucaj da vise od jedne politicke moralnosti zadovoljava нslove glav­nog pitanja (pogotovu kada se jedanput uzme н obziг опо sto dopusta prva

241

komplikacija). U to111 slucajн za Dvoгkina pravo cini ona politicka mo1-alnost koja u moralnom sпlislu predstavlja bolju teoi-iju. Dп1gim recima, to је ona moi·alnost koja se vise pгiЫizava idealnoj, korektnoj ili istinitoj moralnosti.

U svom odgovoru 'Reply to Seven Critics' (Odgovol" Iia sedam kritika) iz 1977. Dvorkin se vraca pitanju о prirodi prava. On nudi, kako ga sam na­zi va, jedan gruЬi odgovor, koji moze da se uokvi1i и jedno dгugacije glavno pitanje:

Оа Ьi utvrdio sadrzaj prava и nekoj zemlji, covek prvo pronalazi koj i sн validni pravni izvori и toj zemlji а onda razmatra glavno pitanje: koja је naj­manja px-omena koju covek mo1-a da dopнsti и jednoj korektnoj, ispravnoj po­litickoj moralnosti, da Ьi stvorio najbolju mogucu moralnu teoriju, koja Ьi mogla da objasni veliki deo pгavne istorije te zemlje na osnovu pretpostavke da је ona proizvod jedne politicke moralnosti?

Та (verovatno ne sasvim savrsena) politicka moralnost је pravo. ОЬа glavna pitanja zavise od medusobnog delovanja dve dimenzije. Jedna dimen­zija је saglasnost sa idealnim mora]om, dгuga dimenzija је sposobnost da se objasni pravna isto1·ija zemlje. Novo glavno pitanje se razlikuje od prethod­nog pitanja u dva vazna aspekta. Prvo, njegov uslov odgovaranja (fit condi­tion) odnosi se na citavн pravnu istoгiju zemlje. U tн sliku spadajн i zakoni parlamenta koji su doneti и trinaestom veku, а opozvani su nakon pedeset godina. Oni se takode uzimaju и obzir kada se met"i stepen и kojem politicka moralnost odgovara cinjenicama. Raniji test se odnosio samo na pravo koje је jos na snazi. Drugo, ovo novo glavno pitanje pridaje manjн tezinu uslovu odgovaranja. Nije vise slucaj da se pravo sastoji od politicke moralnosti koja najbolje odgovara cin jenicama. Odgovaгanje ( u nekom neodl'edenom stepe­nu) sada obezbeduje samo neku vrstн tleksiЬilnog pristupnog testa. Medu (verovatno brojnim) politickim moralima koji pгolaze ovaj test, pravo pred­stavlja onaj koji је najЫizi ispravnoj moralnosti.

Oklevam da pripisem Dvorkinu Ьilo koje od ovih gledista. Njegovi clanci nisu dovoljno jasni и pogledu nekih teza, а njegova misao је mozda krenula и nekom novom pravcu od vremena kada su ti c1anci bili pisani. Sre-6om, precizno formulisanje glavnog pitanja ne utice na nas cilj. Medutim, dovoljan deo Dvorkinovog rada sas·vim jasno pokazuje ct·a on ima dve pokre­tacke ideje. Prvo, da se odluke sudije, sve njihove odluke, zasnivaju na razlo­zima politicke moralnosti. То se lako moze prihvatiti kod slucajeva u koj ima su z.akoni neodredeni ili sukoЫjeni. Dvorkin insistira na tome da to isto vazi i za oЬicne slucajeve koji obuhvataju, recimo, prosta zakonska tumacenja, i1i zapravo odluku da se zakon uopste primeni . То ne znaci da svaki put kada sudije primenjuju zakone, oni preispitujн svoju veru и predstavnicku demo­kratiju, ili и neko drugo ucenje о politickoj mo1-alnosti, iz kojeg sledi da oni

242

tгеЬа da primene ove zakone. То samo znaci da se опi p1·edstavljaju kao �а veruju da postoji takvo jed110 u�e�)e. Njjhove odluke su �oгalne odluke �ОЈе izi-azavanju jednu moгalnu poz1c1Ju. Jedan savestan sud1Ja stvarno veruJe и postojanje nekog validnog ucenja, neke politicke moralnosti, koja podupiru njegovu odlukt1.

Ako ја ispravno tumaCim Dvorkinovu prvu ideju, onda је ја и potpuno­sti pl'ihvatam. Nisam, medнtim, toliko uveren и ispravnost njegove druge glavne ideje. Ро toj ideji sudije imaju duznost, koju on ponekad naziva du­znost profesionalne odgovornosti, da postuju i sire politicki moral svoje ze­mlje. Nacelno govoreci, Dvorkin misli da moralnost (tj . ispravna ili idealna moralnost) nalaze sudijama da primenjнju p1-avna pravila koja se temelje na izvorima, а kada su ona и sukobu, ili su neodredena, onda da presuduju spor­ne slucajeve na osnovu onih standarda politickog morala na kojima stoji p1-a­vo koje se temelju na izvorн, tj . onih standarda koji i maju smisla samo ako predstavljaju izгaz jedne koheгentne mo1·alne teorije.

Treba imati и vidu koliko је dalekosezna ova dгнgа ideja. Mnogi ljudi veruju da pravo nj ihove zem1je, premda nije savrseno, treba postovati. Ono obezbeduje i-azborita ustavna sredstva za svoj sopstveni razvoj . Tamo gde је potrebna I"eforma, treba је ostvariti zakonskim sгedstvima. Sve dok је ргаvо na snazi, ono treba da se postuje. Za najveci broj ljudi, ovo uverenje zavisi и velikom stepenн od sadrzaja prava. Ljudi smatгaju da zakone naci­sticke Ne1nacke nije tгebalo postovati. Dvoikinova obaveza profesionalne odgovornosti predstavlja nesto dГL1go. Ona se odnosi na svaki pгavni sistem jer је on pгavni sistem, nezavjsno od njegovog sadrzaja. Stavise, to је oba­veza da se postнje ne samo slovo zakona, vec i пjegov duh. Sudije treba, u skladu sa duhom koj i pгevladava iza gomile zakona, da odlucuju о slocaje­vima и kojima је ргаvо neodredeno, i l i nosi neke neresene protivrecnosti. Ро ovome Ьi jedan juzпoafricki sudija trebalo da koristi svoju vlast da Ьi si­rio apaithejd.

Ovakvi proЫemi su slaЬili element odgovaranja (fit) u drugoj fonnula­ciji glavnog pitanja. Medutim, oni tada takode slabe i duznost profesionalne odgovornosti. Ima neke privlacne jednostavnosti u tom stavu da moralnost zahteva od svake osobe koja pristupa nekoj instituciji da postuje i njeno slo­vo i njen duh. Ako se ovo jednostavno nacelo ne odnosi и ovom oЫiku na sudije, ako је postovanje koje oni i majн za svoju instituciju, pravo, oslaЫje­no od svog Cistog oЬlika и prvo1n glavnom pitanju do drugog pitanja, onda covek gubl teorijsku motivaciju za takvн jednu duznost, barem ukoliko ona znaci vise od toga da covek tгеЬа da postuje institucije prava u nekoj pojedi­nacnoj zemlji, јег njihova struktu1-a i radnje zaslt1.Zнju takvo postovanJ· е ili о-а ' ь bat"em donek1e zaslнzнjн.

243

То su neke od sвmnji koje budi Dvorkiпova dгuga ideja. Моје formula­cije ove dve vodece ideje (i sumnji vezanih za drugu od njih) samo su nacrti. One treba da пaznace pristup p1-avu koji daje pravu koje se temelji na izvori­ma posebnu ulogu u pгikazu prava, na drugacUim osnovama od onih koje su objasnjene u prethodnom odeljku. Lako se moze videti da Dvorkinova kon­cepcija p1-ava protivreci dvema glavnim odlikama prava koje su pгethodno razmatrane . PI"vo, ро njemu, mogu postojati zakoni koji ne izrazavaju niciji sud о tome sta podanici treba da cine, niti su predstavljeni kao da izrazavaju takav sud. P1-avo obuhvata najbolje opravdanje prava koje se zasniva na izvo­п1, da upotreЬimo ponovo kratak opis koji stoji u tezi koherencije, и vezi sa kojom Dvorkinova glavna pitanja predstavljaju samo razlicite interpretacije. Najbolje opravdanje, ili neki njegovi aspekti, mogu Ьiti takvi da se na njih ni­kada nije ni pomislilo, а kamoli da ih је neko zastupao. Dvorkin usmerava nasu paznju na ovu cinjenicu time sto kaze da to zahteva jednog Herkula koji Ьi mogao izracunati sta је pravo. Dvorkinovo najbolje op1-avdanje p1-ava se takode ne sastoji od impliciгanih konsekvenci politicke moralnosti koja је stvarno motivisala aktivnosti pгavnih institucija. On је svestan cinjenice da su mпoge i-azlicite i inkompatiЬilne moralne koncepcije uticale na razne vla­de i njihove zvanicnike tokom vekova. Njegovo najbolje opгavdanje moze и potpunosti da bude neko opravdanje koje niko nikada и vlasti nije zastupao, cak ni u svojim osnovnim uputstvima. Ро Dvorkinu, veliki deo ргаvа svake zemlje moze da bude nepoznat. Ра ipak је pravo obavezнjuce i kada ceka da bude otkriveno. Ono stoga niti jeste niti se predstavlja kao neciji sud о tome sta podanici и nekom pravnom sistemu treba da cine.

Dгugo, identifikovanje velikog dela prava zavisi, ргеmа Dvorkinovim analizama� od istih onih razmatranja koja pravo upravo treba da гesava. Ovaj aspekat njegove teoI"ije је pojacan u njegovom drugom glavnom pita­nju, mada se na skroman nacin pojavljuje i и prvom pitanju. Utvrditi sta је pravo pretpostavlja sud о tome sta pravo treba da bude. Uzmimo npr. pita­nje poreza, oko kojeg је pravo neodredeno. Neki ljudi ka:Zu da tu i nema ni­kakvog prava. Sud treba da pita sta pravo и takvim slucajevima treba da bude, te da shod�o tome d�n��e odluku. Ukol.iko је u pitanju visi sud cija odluka predstavlJa obavezuJuc1 precedent, оп time stvara novi zakon. Dvor­kin, sa druge strane, kaze da vec postoji pravo о tom pitanju. Ono se sastoji od naj boljeg opravdanja onog prava koje se izvodi iz (empirijskih) izvora. Stoga, da Ь i odlucio kakve su poreske obaveze ро zakonu, sud Ь i trebalo da zade и pitanje.

kako iz�le�a jedan ��avican poreski zakon i koja је naj manja promena na �Jemu koJa Ь1 omoguclla da se sa njim saglasi zakon koji poti­ce od nekog 1zvora. Ovo ugrozava drugu osoЬinu prava koja se prethodno razmatrala.

244

Vaz.no је uociti da ovde nije rec о nesporazumu oko toga kako Ьi sudije trebalo da presude neke slucajeve. Pri komentarisanju Dvorkinove dn1g1e ide­je, izrazio sam sumnj� u pogled.u njegovih stav?va о. tom pitanju. �edutin:i, oni su ovde potpuno irelevantn1. Stoga, dozvoltte nu da pretpostav1m da Је Dvoi-kinova duznost pt'ofesionalne odgovornosti validna i da је ispravan sa­vet koji on daje sudijama о tome kako da odlucuju о spornim slucajevima. Medutim, jos uvek imamo nesporazum u pogledu toga sta sudije cjne kada postupaju ро njegovom savetu. Mi pretpostavljamo da oni slede neku isprav­nu moralnost, medutim, da li oni pri tome takode slede neko postojece pravo ili stvat'aju novo pravo? Моје neslaganje sa Dvorkinom и ovoj stvari se sa­stoji u tome sto, kada on kaze da sudije slede neko pre-egzistentno pravo, on smatra da identifikovanje nekog poreskog zakona, na primer, zavisi od toga kako izgleda neki moralno ispravan poreski zakon, to jest da zavisi od onih razmatranja za koje se pretpostavlja da ih је poreski zakon zvanicno resio.

Iz slicnih razloga Dvorkinova teorija narusava uslove alternativnog ar­gumenta, tj . argumenta koji se zasniva samo na veoma slaboj pretpostavci da vlasti treba da postupaju na osnovu razloga i da validnost autoritativnih na­redЬi zavisi u izvesnom stepenu od нspeha sa koj im se to cini. Ova pretpo­stavka vodi do istog prvog uslova, tj . da pravo mora da se predstavi kao stav zakonodavca о tome koji su ispravni razlozi. Kako smo upravo videli, Dvor­kinov argtiment narusava ovaj uslov. On takode narusava i dгugi uslov koji је uspostavljen alternativnim argumentom, da validnost nekog zakona ne moze potpuno da se izvede iz njegove pozeljnosti u svetlu postojanja drugih zako­na. Dvorkinova teorija tvrdi da su Ьагеm neka od pravila koja su pozeljna ili ispravna s obziгom па postojanje prava koje potice iz izvora, vec zakonski obavezujuca.

Covek mora da zakljuci da Dvorkinova teo1ija nije konzistentna sa pri­rodom prava koje se vezuje za vlast. То jest, ona ne uzima u obzir cinjenicu da pravo nuzno prisvaja vlast i da ono stoga mora da bude kadro da poseduje legitimnu vlast. Da Ьi to ucinilo, ono mora da zauzme, kao sto cini svaka vlast, posrednicku ulogu izmedu propisa moralnosti i njihove primene u po­nasanju ljudi. U Dvorkinovoj koncepciji prava se pravu osporava ova posred­nicka uloga.

IV. TEZA INKORPORIRANOSTI

ProЫern koji smo uocili kod teze koherencije је Ьiо taj sto, premda је ona pripisivala pravu koje se ternelji na izvoru posebnu ulogu u opisu prava, ona nije uspela da нvidi posebnu vezu izmedu prava koje se temelji na izvoru

245

i njegovog prisvaja11ja vlasti, а и krajnjoj linUi је i nekonzistentna sa ovim dt-ugim. Ona prekida sнstinsku vezu koja postoji izmedн prava i stavova о is­pravnom postupanju, koje svojim podanicima predocavaju oni koji pretendt1-jt1 na pt-avo da njima vladaju. U tom pogledu se cini da teza inkorpori1-anosti (incorpo1-ation thesis) ima nekih pi-ednosti. Ona pti.znaje za p1-avo ono pravo

· koje ima jasne izvoгe i опе standarde koje to p1-avo priznaje kao obavezujuce. Оа Ьi jedno p1-avilo Ьilo pravno pt"avilo, moiaju ga odobriti oni koji prisvaja­ju pravo da vladaju. Stoga se cini da је prisvajanje prava na vlast konzistent­no sa tezom inkorporiranosti.261

Treba odmah da dodam da mnogi autori koji zagovaraju tezu inkorpoгi­ranosti ne p1ibegavaju и odbrani te teze gornjem argumentu. Oni takode u svojoj koncepciji p1-ava ne interpretiraju na taj nacin sredisnjн ulogu p1-ava koje se zasniva na izvorima. Oni smatraju da је ta teza potkJ:epljena nekom verzijom teze о razdvojenosti (separabllity thesis) mo1-ala i pt-ava. Koulmen (Ј. Coleman) је, na pi-imer, jedva docekao da negira 'postojanje nнzne veze izmedu prava i moralnosti'.262 On pogresno poistovecuje ovu tezu sa jedno1n dгugom tezom: 'Teza о гazdvojenosti је tvгdnja da postoji bar jedno zamisli­vo pгavilo priznanja, а time i jedan moguci p1-avni sistem, koje ne specifikнje da mo1-alni princip mога biti uslov za Ьilo koji stav pr-ava.'263 Ako је teza о razdvojenosti tacno pгeneta u goгnjem citatu, onda teza ukljucenosti povlaci i-azdvojenost. Medutim, Koul1nen pog1·esno pгenosi svojн sopstvenu tezн о гazdvojenosti. Nuzna veza izmedu ргаvа i moгalnosti ne zahteva da moгalпi princip bude uslov pгavne validnosti. Sve sto ona zahteva jeste da dгustvene osobine koje identifikнju nesto kao pгavni sistem impliciгaju da taj siste1n ima moralnu vrednost. Na ргimег, pгetpostavimo da је odгzavanje uгednih drustvenih odnosa ро sebl moгalno v1·edno. Pretpostavimo zatim da jedan p1-avni sistem moze da bude na snazi 11 nekom dгustvu samo ako нspeva da od�zava uredne dгustvene odnose. Nuzna veza izmedu p1-ava i morala Ьi tada Ьila uspostavljena, а da pravna validnost Ьilo kojeg pravila koje је stvoreno pravilom priznanja ne zavisi od nekog moralnog stava.

Zastпp�ici_ teze inkorporir�nosti _то?� da dopuste da ona nije dovoljna za u�I?ostavlJ�Je teze о ra��VOJenost1, al1 Је �arem nuzna. Teza о razdvoje­nost1 Је, medut1m, neplauz1bllna. Svakako da Је · razmatranja о urednim drus­tvenim odnosima ne dovode и pitanje. Ona su suvise neodredena za tako nes-

26! N�j va�niji radovi koji zastupaju tezu in�orp?riranosti su: Philip Soper, 'Legal Theory and the OЫ1gat10n of а Judge: The Hart-Dworktn D1spute', La ... v Re11ie\lv, 75 ( 1 977) 5 1 1 - 1 2 · Jules L.Coleman, 'Negative and Positive Positivism', Joumal of Legal Studies, 1 1 ( 1982), 139: 1 60, 162; �· Lyons, ·м�гаl Aspe

_cts of

_Iegal T�eory', u Р. А. French et al. (prir.), Mid\vest Stu­

dies in Plulosopl1y, 7 (M1nneapol1s: Uшv. of Mшnesota Pгess, 1982), 237. 262 Co1eman, 'Negative and Positive', 140. 26з IЬid., 1 4 1 .

246

to. Medutim, vrlo је verovatno da postoji neka nнzna veza izmedu prava i moi-ala, da svaki pгavni sistem koji је na snazi i1na izvesnu 1noгalnu vrednost ili da doprinosi nekom moralnom dobru, cak i ako је uzrok velikog moralnog zla. Treba imati na нmu da st1 sve glavne tradicije zapadne politicke m.isli, ukljucujuci aristotelovsku i hobsovsku, verovale и postojanje takve jedne ve­ze.264 Ako teza inkorporiranosti deluje mnogo sigurnije od teze о razdvojeno­sti, to moze da zahvali cinjenici da se celokupno pravo pojavljuje kao vlast, zajedno sa razlozima о prirodi vlasti о kojima је Ьilo reci и prethodnom odeljku. Pravo је tekovina ljudskog delovanja, jer, da nije tako, опо ne Ьi moglo da bude ishod nekog sнda koji se zasniva na zavisnim razlozima.

Svakako da mogu postojati i neki drugi uverlj ivi razlozi и prilog teze inkorpol"iranosti. Njih necemo ovde da ispitujemo. Umesto toga, ја cu doka­zivati da tu tezu treba odbaciti i da је iluzorna podrska koju se cini da ona do­bija od argumenta о prirodi vlasti. U stvari, teza inkorporiranosti је inkompa­tiЬilna sa onom pгirodom prava koja ga vezuje za vlast. Da Ьismo ovo obja­snili, pogledajmo vlast malo sa teoгijskog aspekta.

Pretpostavimo da jedan izvrstan matematicar, End1ju, dokazuje da је Goldbahova hipoteza, ро kojoj је svaki celi Ьгој koji је veci od dva zbir dva osnovna: broja, istinita ako i samo ako је resenje izvesne jednacine pozitivno. Ти jednacinu је pedeset godina kasnije resio jedan dгugi matematicar, cime је uspostavljena istinitost Goldbahove hipoteze. M i svakako necemo reci da је End1ju dokazao tu hipotezu, upгkos ton1e sto је on ucinio prvi glavni pro­doг i tipl"kOS tome sto је istinitost te hipoteze logicka posledica njegovog Ot­krica. Ili, pretpostavimo da је Beti astгofizicaг koji dokazuje da је teo1ija ve­likog praska о poreklu kosmosa istinita ako i samo ako izvesne jednacine imaju izvesno resenje. No, to resenje tada nije poznato, vec је otkriveno ka­snije. Sasvim је jasno da ni Beti, kao ni Endrju, ne moze da se proglasi za osobu koja је dokazala (ili opovrgla) teoriju velikog praska, cak iako njena teorija povlaCi istinitost (ili laznost) te teorije. Zamislite sada da vam Alis is-

264 Ovo su neki od autora koji su zastupali verzije teze о numoj povezanosti, koje su sve kompatibllne sa tezom inkorporiranosti : H.L.A.Hart, Т/1е Concept o.f Law (Oxford: Oxford Univ. Press, 196 1 ) pog. 9 (о minimalnom saddaju prirodnog prava); L. Fuller, Т11е Morality of Law (New Haven, Conn.: Yale Univ. Press, Mass.: 1964). i 'Forms and Limits of Adjudica­tion', Нш-vагd Law Revie\.11, 92 (1978); Ј. М. Finnis, Natuгal Инv and Natuгal Riglzts (Oxfoгd: Oxford Univ. Press, 1980). Razmatrao sam ovaj pristup u P1·actical Reason and Norтns, 1 62-70. Razmatrali su ga i Р. Soper u 'Legal Theory and the OЫigation of а Judge: The Hart-Dwor­kin Dispute', Michigan Law Re11ieи1, 75 ( 1 977) i D. Lyons u 'Moral Aspects of Legal Theory', 223, 226 - mada on zastupa, doduse provizomo. glediste da cinjenice koje odreduju postojanje i sadriaj prava ne jamce пikakvu moralnu VI"ednost (str. 25 1 ). Kako sam rekao, cini se da to ni­je plauziЬilno. Ono, medL1tim, sto se namece kao istinito, jeste da је nuzna veza izmedu prava i moralnosti koja se uspostavlja argumentima koje su pretresali spomenuti autori. и s.tvari jedna slaba veza. Ona nije dovoljna npr. da uspostavi jednu prima-facie obavezu da se postuje zakon.

247

pi-ica о Endrjuovom otki-icu, ili da . vam B�mard is�1ica � Beti�om. �!i � i Be1-naI"d su eksperti u svojin1 0Ыast1ma. On1 vam daJll svoJe strucno m1slJe­nje. Medutim, Alis vam ne savetuje da prihvatite Goldbahovu hipotezu. Опа samo savetuje da veгujete и nju ukoliko i-elevantna jednacina ima neko pozi­tivno resenje. Cinjenica da njen savet zahteva istinitost hipoteze ne znaci nis­ta. Isto vazi i za Beгnardov savet koji polazi od Betinog rada.

Sve је ovo opstepoznato. Takode nije tesko razumeti zasto se ne moze reci da је covek savetovao da se prihvati neki pojedinacni stav naprosto stoga sto ga zaћteva neki drugi stav cije је pгihvatanje covek savetovao. Ljudi ne veruju и sve sto povlace njihova verovanja. Verovanja igrajt1 izvesnu ulogu и nasim zivotima kada podI"zavaju dгuga verovanja, kada obezbeduju premise za nasa prakticna promisljanja. Ona Ьоје nas emotivni i imaginativni zivot. Jos uopstenije receno, to su tacke koje odreduju nas smisao za orijentaciju u svetu. Tu ulogu u nasim zivotima ne igraju mnogi stavovi koje impliciraju nasa verovanja. Stoga se oni i ne racunaju u nasa vei-ovanja. Jedan znak toga ј е cinjenica da kada Ьi ljudi Ьili svesni nekil1 od posledica svojih verovanja, oni ih ne b i prihvati1 i vec Ьi ih napustili (ili Ьi provizorno ostali pri nj ima а odbacili Ьi njihove posledice, tj . prihvatili Ьi nekonzistentnost dok ne prona­du zadovoljavajuce resenje). Ovo razmat1-anje pokazuje zasto ljudima ne mo­ze da se pгipise da vегuјн u sve logicke konsekvence svojih veгovanja. Ono takode objasnjava zasto ne moze da se kaze da је neka osoba savetovala da treba verovati и neki stav н koji ona sama ne veгuje. (Premda је moguce da covek savetuje dгugim ljudima da pгeuzmu rizik i da postupaju kao da su iz­vesni stavovi istiniti, cak iako оп sam u njih ne veruje, kao sto је mogнce da i m savetuje da veruju и neki stav ako је on istinit.)

Savet ima, kao i zvanicne zapovesti, posгednicku ulogu. On је takode izraz jednog suda, koji pociva na razlozima koji se odnose na onoga ko pl'ima savet. Zbog toga sto savet ima ovu posrednicku ulogu, on moze da obuhvati samo опа pitanja о kojima savetodavac ima stav, ili deluje kao da ga ima (sto pokriva slucajeve neiskrenog saveta). Posto covek ne veruje и sve konse­kvence svojih verovanja, on, sem u posebnim okolnostima, takode ne savetu­je n i drugima da и njih veruju.

Analogija sa vlascu је sasvim jasna i skoro da јој nije potrebno dalje obrazlozenje. Posrednicka uloga vlasti implicira da se sadrzaj jedne zvanicne zapovesti

. ogranicava na to" kako vla�t sh�ata tu zapovest, ili kako је ona

predsta�чa- On se �е protez: na ono "�to Ь1 vlast nalozila da је imala priliku za to, n1t1 se odnos1 na sve sto povlac1 za sobom to sto је vlast nalozila. Do sada. Ь i vec trebal

vo da ј� ja�no zasto mor� da se odbaci teza inkorporiranosti

ukoћko pravo nuzno pпsvaJa vlast. Glavn1 udarac tezi inkorporiranosti nano­si se pretpostavkom da sve sto moze da se izvede iz p1-ava (uz poinoc drugih

24�

istinitih premisa), jeste pravo. Ро njoj pravo obuhvata standarde koji nisu konzistentni sa njegovom posrednickom ulogom, jer ih nikada nisu odobrile zakonodavne institucije koje treba da ih ozvanice. Greska teze inkorporirano­sti је sto poistovecuje ono sto povlaci pravo koje se zasniva na poreklu sa onim sto је prihvaceno na osnovu pravnih izvora.

Pravo је slozena drustvena institucija i ta njena slozenosti omogucuje da se prikrije greska teze inkorporiranosti. Kada mislimo о nekom savetu ili 0 nekoj zvanicnoj zapovesti, mi smo skloni da mislimo da oni imaju jednog autora. U pravu, kao i и drugim hijera.-hijskim institucijama, stvari se kom­plikuju s obzirom na dve stvari. Ргvо, zvanicne zapovesti tipicno izdaju insti­tucije koje slede jedan razraden proces planiranja i evaluacije. Drugo, te za­povesti se cesto popravljaju, modifikuju, а njihov sadrzaj se prosiruje i menja и sledu zakonodavnih, adrninistrativnih i sudskih radnji . Ponekad postoji konvencija preporuke, koja dopusta coveku da se pozove na neki zakon, ili originalnu sudsku odluku, kada navodi neko pravno pravilo, premda su to sa­mo polazista za razvoj tog pravila, koje је zapгavo proizvod aktivnosti vise tela и пekom duzem periodu vremeпa.

Ove komplikacije znace, svakako, da pravilo koje sada imamo moze da obuhvati i опе aspekte koji se пе mogu pripisati njegovom prvoЬitnom tvor­cн. Oni su deo pravila jer se mogu pripisati autoru kasnij ih dopuna. Na pri­meг, uzastopпa sudska tumacenja menjaju nesto ili dodaju znacenju zakona. Slicnim nacinom, premda mi pripisujemo uverenja i name1·e institucijama i udruzenjima na osnovu uverenja i namera koja imajн njihovi zvanicnici, to pгipisivanje moze ponekad da utice da se smatra da su oni imali uverenja ili namei-e koje nijedan od njihovih zvanicnika nikada nije imao. Ovde nije me­sto da se zalazi н pravila pi-ipisivanja, na koja se pozivamo kada govorimo о namerama ili uverenjima dгzava, vlada, udruzenja, sindikata, univerziteta, itd. Za nase sadasnje ciljeve је samo potrebno da se to pripisivanje vrsi na re­striktivan nacin, koji ne dopusta da covek pripise nekom takvom pravnom li­cu sve logicke konsekvence njegovih verovanja i namera. Restrikcije svih predvidenih ili pl"edvidivih konsekvenci su one koje su najcesce u pravu. Ovo је dovoljno da bi se shvatilo da tezu inkorporiranosti ne podrzava ci­njenica о institucionalnim slozenostima prava, posto ona insistira na tome da pravo obuhvata sve logicke konsekvence onog prava koje potice iz jasnih 1zvora.

Kada raspгavljam о tezi inkorporiranosti, ја ne osporavam druge dve te­ze koje tvrdi Lajons (О. Lyons) и najpotpunijoj odbrani ovog stanovista. Pr­vo, ја se slazem sa njim da su sudije koje, па primer, tumace sta nalaie clan americkog ustava koji se tice propisnog sudskog postupka, angaiovane u tu­macenju ustava. Lajons gi-esi, medutim, kada misli da to sledi otuda sto one

249

samo primenjuju pravo kakvo jeste (barem onoliko koliko uspevaju da otkri­ju pravi odgovoг). Sudijska interpretacija moze da bude isto toliko kгeativna koliko i Glen Guldova (Glen Gould) inteгpretacija Betovenove soпate za kla­vir. Pogresno је mesati interpretaciju sa parafгazom ili sa Ьilo kakvim dгugim pukim predstavljanjem inteгp1·etiranog pt"edmeta. Drtigo, Lajons је potpttno u p1-avu kada smat1-a da pravo obuhvata vise od onoga sto је eksplicito izneto u merodavnim tekstovima. Vlast moze i precutno da izdaje zapovesti. Medu­tim, odatle ne sledi da vlast podrazumeva sve ono sto moze da sledi iz njenih eksplicitnih stavova, а kamoli sve to uz dodatak istinitih pretnisa. Granice u kojima је opravdano pripisivati zapovesti nisu siгe, kako sam ranije dokazi­vao, od granica u kojima se pripisuju verovanja.

V. TEZA О IZVORIMA

U poslednje1n odeljku smo ustaпovili da ne spadaju sve moralne konse­kvence nekog pravnog pгavila . u ргаvо.265 Medutim, postoji mogucnost da neke od njiћ to jesu, jer neke moralne konsekvence pravnog p1-avila mogu da se pripisu autoru tog p1-avnog pгavila s objasnjenjem da reprezentuju njegovu nameru ili znacenje, сiп1е Ьi cinile deo p1-ava. Ја necu da opovгgavam tu mo­gucnost. Svrha ovog odeljka је mnogo skI"omnija. U njemt1 se dokazuje da priroda koju ima pravo, а koja ga vezuje za vlast, daje razlog u pгilog teze о izvo1ima. lpak se ostavlja mogLicnost da neka dodatna razmatгanja mozda povedu ka jednom slozenom gledistu о pгavu koje lezi negde izmedu teze in­koI"poriranosti i teze о izvorima.

Hajde da napгavimo гazliku izmedu onoga sto ргаvо koje se temelj i na izvorima eksplicitno tvrdi i onoga sto se tim p1-avom implicitno tvrdi. Ako neki zakon u zemlji А kaze da dohodak koji је neki gradanin zemlje А zara­dio и inostranstvu podleze porezu и zernlji А, onda on samo implicitno utvr­duje da ја podlezem takvom porezu. Jer, to se ne iznosi и tom zakonu, vec se zakljucuje iz njega (i nekih drugih premisa). Na slican nacin, ako se опо sto је zarademo и in?str

"�n�tv� porezuje ро razliciti� stopama od onoga sto је

zaradeno kod kuce, ctnJernca da se dohodak od 1zvoza podvrgava domacim (poreskim) stopama је implicirana а ne izricita. Ona se zakljucuje iz ovog za­kona i nekih drugih pravnih pravila.

О�а dv� primera s� �azlikuju_ ро t?me sto iskaz da podlezem porezu ро iz�e�noJ _stop1_ �r�dstavlJa J�dan p_n�e?Jen pravni iskaz, koji u pogledu svoje ist1n1tost1 zav1s1 1 od prava 1 od c1nJen1ca. Iskaz da su prihodi od izvoza оро-

265 Na osnovu istog zakljucivanja se moze utvrditi da nisu sve fakticke konsekvence via­davine prava - deo prava.

250

rezovani ро izvesnoj stopi predstavlja јеdап cisti pгavni iskaz, Cija istinitost zavisi samo od prava (tj. od zakonodavnih radnji i drugih cinjenica vezanih za zakonodavstvo). Teza о izvol'ima, kako је formulisana na pocetku ovog poglavlja, moze i111at� .нze i sire t.umacenJ� · �za te�� se s.amo ti�e i�t�nitih uslova (koji vaze) za c1ste pravne 1skaze. C1st1 pravru 1skaz1 su ощ kOJI 1zno­se sadrzaj prava, odnosno p1-avnih pravila, principa, ucenja, itd. Sira teza se tice istinitih uslova za sve pravne iskaze, ukljucujuci i primenjene. Ona tvrdi da istinitost ili laznost pravnih iskaza zavisi od drustvenih cinjenica, koje mogu d.a se utvrde bez pribegavanja moгalnom argumentu.

Cinjenica da pravo prisvaja vlast podupire ufu tezu о izvorima jer vodi onoj koncepcUi prava ро kojoj pravo ima posrednicku ulogu izmedu krajnjih razloga i ljudskih odluka i postupaka. Da Ьi pravo imalo tu ulogu, ·ono mora da bude izraz prosudivanja nekih ljudi ili nekih institucija и pogledu vredno­sti radnji koje se nalazu. Otuda se neko piavilo identifikuje kao pravno pravi­lo time sto se pгipisнje relevantnoj osoЬi ili instituciji kao njena odluka i iz­raz цjenog pгosudivanja. То pripisivanje ne mora Ьiti na osnovu onoga sto navedena osoba ili institucija eksplicitno kazu. Ono moze da se zasniva i na necemt1 sto је samo implici1-ano. Medlltim, ono тога da нtvrdi da stav koji је izrazen и navedenom iskazн pгedstavlja stav relevantne pravne institucije. Takvo pгipisivanje moze samo da se zasniva па cinjenickim razlozima. Mo­ralni aгgument moze da utvrdi sta је trebalo da kazu ili s111atraju pravne insti­tucije, ali ne moze da utvrdi sta one jesu rekle, tj . smat1-ale.

Mi smo vec utvгdili jedan izvor оtрога ovom zak.ljucku, koji pociva na pгetpostavci da ako se pripisivanje odvija na faktickim рге nego па moralnim osnovama, onda ono mo1-a Ьiti jedna neprotivrecna, lako нspostavljiva stvar koja iziskuje и najvecoj meгi pгimenu onog nacina misljenja koji ima karak­teг algoi-itma па neke neprotivrecne jednostavne cinjenice. Ne stoji pretpo­stavka da se samo moralna pitanja opiru jednostavnom dogovoп1 ili resenju putem algoritamskog postupka. Ја tu pretpostavku nikako ne zastupam. Ako se kaZ:e da se pripisivanje verovanja ili namere njihovom autoru zasniva sa­mo na faktickom kriterijumu, onda to ne mora da potice od pogresne tvrdnje da su takva pripisivanja jednostavna i neprotivrecna. Drugi izvor otpora, koji је takode spomenut ranije, potice iz previdanja vece slozenosti (pripisanih) stavova ili namera slozenih institucija, cije se aktivnosti odvijaju tokom du­zeg vremena, kao i iz sklonosti da se misli da ovi slucajevi ne nose nista vise sem onoga sto sadгzi pripisivanje verovanja ili namera pojedincima.

Medutim, postoji i t�eca teskoca и gledistu koje zastupam, koju sada rnoramo da razmotrimo. Covek moze da postavi pitanje: ako је neka vlast eksplicitno zabranila npr. nepravicnu diskriminaciju, nije li cinjenica da se u nekim slucajevima ona ispoljava dovoljan dokaz da se vlastima pi-ipise za-

25 1

bl"ana tih slucajeva? OЬicno se iznose dva momenta и pl'ilog gledista da su ovi razlozi dovoljni da odrede sadrzaj prava u pogledu takvih pitanja. Pokн­sacu da opovrgnem ovo glediste time sto си da pokazem da su ti mo1nenti pogt"esni. Prvi momenat cini tvrdnja da jedino alternativno glediste di·zi da је pravo odredeno samo kada se radi о slucajevima koje је zakonodavac stva1-no imao и vidu kada је pravio pravo. Moramo odmah da kazemo da ovo ne sa­mo da је pogresno, vec је vrlo verovatno i jedno nekoherentno glediste. Dru­go (nije va.Zno sto ova teza moze da bude inkompatibllna sa prvom), ponekad se ka:Ze da jedino alternativno glediste pretpostavlja da zakonodavci imaju n ameru da и pravo pretoce svoja gledista о tome sta је nepravicna diskrirni­nacij a, cak iako su ona pogresna.

Pretpostavimo da su tvorci ustava utvrdili da је okrutno kaznjavanje ne­zakonito. Pretpostavimo, dalje, da је van svake sumnje da su oni smatrali da Ьicevanje nije okrutno, а da ono, zapravo (u moralu), jeste okrutno. Ti-eba Ii da pretpostavimo da је namera zakonodavca Ьila da iskljuci bicevanje iz do­mena onoga sto ustav zabгanjuje kao okrutno ka:Znjavanje? Zar ne Ьi Ьilo is­pravno smati-ati da su zakonodavci, kada sн od okrutnosti nacinili znak za ni­velisanje zakonitosti, nameravali da i svoje sopstvene sudove podvedu pod taj kriterijum, tako da su, iako su verovali da Ьicevanje nije okrutno, izrazili glediste da ukoliko ono jeste okn1tno, onda је ono i nezakonito.

ОЬе teze imaju jedan deja и.t aspekat. One zavise od jedne nemastovite pretpostavke ро kojoj је p1·avo ili odredeno mislima koje stvai-no ima zako­nodavac kada pravi ргаvо, ili ono mога da obuhvati sve implikacije tih misli. Posto se mora dopustiti, i ја dopвstam da prvo nije slucaj , pretpostavlja se da је dгugo slucaj . То је Ьila struktuгa Lajonsovog ai-gumenta u pogledu teze о eksplicitnom sad1·zaju. Kako је on izneo, pravo је ili og1-aniceno na svoj eks­plicitni sadrzaj ili ono sadrzi sve i1nplikacije tog sadrzaja. Posto Hart odbacu­j e ovu drugu alternativu, Lajons ga tei-eti da zastupa prvu. Kako Lajons, kao sto to mora i svako drugi, uvida da је prva alternativa pogresna, on prihvata drugu. Dva gore objasnjena momenta predstavljaju psiholoske varijante La­jonsove lingvisticke dihotomije. Опе su suprotne ne stvarnom jeziku sa nje­govim implikacijama, vec stvarnim mislima sa njihovim implikacijama.

Odgovor na оЬа argumenta је isti: dihotomija је pogresna. Postoje i druge mogucnosti. Ponekad mi znamo za neku osobu da ona, na primer, samo kada Ы shvatila da su izvesni oЫici psiholoske zloupotrebe okrutni, ne Ьi Ьila tako indiferentna prema njima. U drugim prilikama rni znamo da Ьi ta osoba kada Ь i Ьila uverena da su oni okrutni, pronasla neki drugi nacin da ih opravd�. Ona Ы dosla do uve:enja da је okrutnost ponekad opravdana. Kada pripisuje ljudi­ma te .�

tavove, covek n.e zagov_?ra n�Jedno od �va nepri�vatljiva gledista koja su ranlje spomenuta. Pnrodno, cesto Је nemoguce da se bilo koje takvo glediste

252

pripise nekoj osoЬi. Pitanje da li Ьi osoba ostala pri svojoj nameri da zabrani okrutno kaZnjavanje da је znala da је smrtna kazna okrutna (pod pretpostav­kom da ona to jeste), mozda nece ponuditi nikakav odgovor.

Stavise, а to se uvek pi-evida, teza о izvorima ne namece ро seЬi nika­kvo pravilo interpretacije. Ona је kompatiЬilna sa vise takvih pravi1a. Ona је kompatiЬilna, na p1·imer, sa interpretacijom da, ako је poznato da su zakono­davci zabranili okrutno kaznjavanje samo zato sto su smatrali da Ьicevanje nije okrutno, onda ро tom zakonu Ьicevanje nije zabranjeno. Ona је takode kompatiЬilna sa pravilom da se zakon u takvim slucajevima ogranicava na nameru koju је izrazio zakonodavac. То је namera da se zabrani okrutno ka­znjavanje. Posto se, pi-ema ovom pl'avilu interpretacije, zakonodavcu ne mo­ze pripisati nikakva specificnija namera, pravo daje diskreciju sudovima da zabrane kazne koje smatraju okrutnim (ovo reflektuje odsustvo specificnosti и pravu) i upucuje ih da zabrane one koje jesu okrutne.266 Која је od ovih, ili brojnih drugih alterпativnih interpretacija, опа prava, to varira od jednog do dгugog pravnog sistema. То је stvar njihovih sopstvenih pravila interpretaci­je. Postoji mogucnost da и nekim pravnim sistemima nema nijednog pravila interpretacije, da to pitanje nije reseno. Za tezu о izvorima је jedino bitno da karakter pravila interpretacije koji pгevladava и bilo kom pravnom sistemu, tj . kaгakteг pravila za pгipisivanje namera i direktiva pгavnim vlastima, pгed­stavlja stvar cinjenice а ne morala. То ј е cinjenicko pitanje, jei- ono тога da podupire zakljucke sledece vrste: 'То је zapravo glediste koje imaju ove in­stitucije о moralnim pitanjima о kojima је rec.'

Treba istaci jos dve stvari, da Ьi se izbegao nesporazum. Prvo, nista od ovoga sto је gоге receno se ne odnosi na to sta bi sudije trebalo da cine, kako Ьi опе trebalo da resavaju slucajeve. Postavljeno pitanje se odnosi па p1ii-odu i granice ргаvа. Ako је argument koji se ovde zastupa ispravan, onda sledi da uloga sudova da primenjuju i sprovode zakon koegzistira sa drugim ulogama. Jedna od uloga koju imaju sudovi jeste da autoritativno resavaju sporove, Ьi­lo da је njihovo resenje odredeno Ьilo da nije odredeno zakonom. Jos jedna uloga koju imaju sudovi jeste da nadgledaju delovanje prava i da ga revidira­ju u meduprostoru kada se ukaze potreba. U nekim pravnim sistemima sudo­vima se pripisuju jos neke uloge, koje mogu Ьiti od velikog znacaja. Na pri­mer, sudovi mogu da budu cuvari slobode izrazavanja, nadzorni organ koji је zaduzen i za oЫikovanje standarda za zastitu slobode izraiavanja i za presu­divanje и sporovima koji nastaju iz njihove primene.

Drugo, moze se staviti prigovor da oslanjanje na posrednicku ulogu vlasti postaje prazna fraza kada se dode do pravnih pravila koja su se razvi­jala kroz aktivnosti mnogih ljudi tokom duzeg perioda vremena. Cinjenica

266 Vidi detaljno objasnjenje u pogl. 10.

253

da mi implicitno ili eksplicitno pгihvatamo pi-avila p1·ipisivanja koja potvr­duju tezu о паmегi p1-ava� pri cemu to вiје namera Ьilo koje pojedinacne osobe, ne podнpiI"e aI"gtнnent о posi-edпickoj ulozL p1-ava. Ona samo poka­zнje da је to jedna formalisticka, рп1z11а skoljka. Ciпi se da ova p1·imedba, kao i neke od ranijih, odaju negodov·anje prema slozenostima i nesavrseno­stin1a sveta. Uvek kada se pravн pripisuje neka nainera, to se zasniva па pripisivanju neke stvaI"ne па�nеге nekoj stvatЋoj osoЬi koja vrsi vlast ili ima нticaj па vlast. Та name1-a moze da se odnosi i na neki aspekat ili promenu pravila. Ako se namera prava u pogledu pI"avila kao celine razlikнje od na­mere bilo kojeg pojedinacnog coveka, onda је to stoga sto pi-avo predsta­v lja t'unkcijн nameгa mnogih ljнdi. Ponekad, ali nikako uvek, to vodi veo­rna Iosim rezultatima. Bilo kako bilo, glediste koje se ovde pгedlaze се u takvim okolnostima da osvetli indii -ektan i kompleksan naciп na koji pravo igra svoju posrednicku нlogu.

Svi dosadasnji argumenti sн se odпosili sш110 na uzu tezu о izvot'ima. Nista nismo kazali о pгimeni te teze па pгimenjene ргаvпе iskaze. Sklon sam da vегнјеm da se ona takode odnosi i па njih, јег sн to pгavni iskazi cija isti­nitost zavisi od ko11tingentпiћ ciпjenica, kao i od ргаvа. Ako covek pгetposta­vlja da kontingentne cinjenice ne mogu da bнdu moгalne cinjenice, onda se teza о izvoгima ovde takode primenjuje. То jest, sve sto је potrebno је pгet­postavka da ono sto cini kontingentno istinitim stav da је neka osoba delova­la pravicno u pojedinacnoj situaciji nije standaгd pi-avicnosti, јег on nije kon­tingentan, vec da је to 'sirova cinjenica' da је on izveo izvesnu гаdnјн, koja moze da se opise na vгednosno neutгalan naciп. Ako је takva jedna pretpo­stavka odi-ziva и svim slucajevima, onda teza о izvoгima vazi i t1 pogledн pгi­menjenih pravпih iskaza.

Ova razmat1-anja rasprsuju neke nesporazume koji prate tezн о izvori­ma. Prvo, опа ne obavezuje coveka na glediste da је celokнpno pravo ekspli­citno. 267 Mnogo toga sto nije eksplicitno izneto и pravnim izvorima је ipak pravno obavezujuce. Drugo, teza о izvorima ne pociva na pretpostavci da pravo ne moze da bude protivrecno. Ona пе povlaci za sobom taj zakljucak. Tvrdnja koju nosi ta teza - da postojanje i sadrzaj prava pгedstavlja stvar drustvene cinjenice koja se moze ustanoviti bez pribegavanja moгalnom ar­gumentu, ne pretpostavlja niti povlaCi pogresnu pretpostavku da sн sva cinje­nicka pitanja neprotivгecna, niti podjednako pogresno glediste da su svi mo­ralni iskazi protivrecni. Teza о izvoгima se zasniva na posrednickoj ulozi prava. Tacno је da pravo ne ispнnjava tu ulogu нkoliko, nacelno, nije manje

· 267 Vid.i kako �е razi:n�tr�o ovu di�tinkc�jt1 �уолs, 'Могаl Aspect's of Legal Тhео.гу'. 238 i dalje ..

Lyo�s _rogгesпo p�-1p1SUJe Hartu 1 п:1еш_ pr1vr:Zenost tezi о eksplicitnom sac.iгzajн, kako је оп naz1va.V1d1 kako sam Ја razmntпю to p1tanJe u radovima koje sam naveo ll Љsпoti br. 256.

254

pi·otivrecno od mot.iva koje ono odrazava. Medutim, ov� naceln�s� је pretera­na kada prede и 11n1verzalnu, konceptual nl1 dogmu о tez1 о ekspl1c1tnom sadr­zajн, ili tezi о neprotivrecnosti.

Teza о izvorima vodi ka zakljucku da sudovi cesto vrse diskrec-iono pravo i ucestvuju u zakonodavnom procesн. Oni to cine kada njihove odlu­ke obavezuju buduce sudove ( cak i tamo gde odluke mogu da se promene ili preokrenu pod odredenim нslovima) i kada njihove odluke ne odrazava­ju samo prethodne sudske odluke. Reci to, medutim, ne znaci da sudije ka­da vrse diskreciju slede, ili da Ьi trebalo da slede, svoje l icne poglede о to­me и kom pravcu Ы trebalo voditi svet. То Ьi Ьilo potpuno ludo. Prirodno је da sudije postupajt1 prema svojim licnim gledistima, inace Ьi Ьili neis­krene. (Premda cinjenica da su to njihovi stavovi ne predstavlja za njih raz­log da se oslone na te stavove. Njihovi razlozi su stavovi koji su istiniti ili ispravni, ma iz kog razloga Ьili oni za njih takvi .) Medutim. sudije ne sme­ju da zaborave da nisu diktatori koji mogu da oЫikuju svet prema sopstve­nom plant1 idealnog dI"ustva. Oni mо1-ајн da imaju па нmu da se nj ihovi sta­vovi odrazavaju na dI"ustvo kakvo опо jeste, а moralni i ekonomski razlozi kojima oni pribegavaju Ьi trebalo da uspostave najbolju ili pгavednu odlukt1 s obziгom na to kakve stvari jesu а ne kakve Ьi one Ьile ll nekom idealnom svetu.

Konacno, teza о izvorima ne pretpostavlja nenatнralisticko eticko sta­noviste. Cak i нkoliko neka dn1stvena cinjenica povlaci izvesne moralne po­sledice, ona ipak moze da bude izvor ргаvа. Ona је izvor p1-ava kao drustvena cinjenica, а пе kao izvor moralnih prava i obaveza. Опа је izvor prava pod svojim natнralistickim а ne pod svoji1Т1 moralnim opisom.268

VI. ULOGA VREDNOSTI U PRA VNOJ TEORIJI

Prema Dvorkinu, pravni pozitivisti zastupaju model pravila prema poli­tickoj teoriji о ulozi prava, koja se ро njima sastoji и tome da se 'obezbedi je­dan javni i pouzdan niz standarda za privatno i javno ponasanje, standarda koji ne mogu da se dovedu и pitanje necijom individualnom koncepcijom po­litike ili moralnosti.269 Argument ovog clanka pokazuje da se nesto slicno Dvorkinovom opisu moze primeniti i na moj argument. Medutim, treba pri­metiti da Dvorkinova zapazanja sugerisн da pravni poztitivizam zagovara ne-

268 Zbog toga teza о izvorima upucuje na drustvene cinjenice koje mogu da se opisu bez pribegavanja moralnom argнmentu, а ne na 'dгustvenu cinjenicu koja ne povlaei Ьilo koje mo­ralne konsekvence'. Ovu tezu је pogresпo razumeo Lajons, 'Могаl aspects of Legal Theory· .

269 Takiп,� R(�/11s Se1·iously (Cambridge, Mass.: Haгvard Univ. Press. 1977), 347.

255

protivrecnost i tezu о eksplicitnom sadrzaju, koje ја ne zagovaram. Pored to­ga, pogresno је smatrati ovu tezu i ai-gument koj.i se ovde obrazlaie moral­nim. Argument је zaista evaluativan, ali ti tom srmslu da se svaka dobra drus­tvena teorija zasniva na evaluativnim razmatranjima, njen uspeh se sastoji u naglasavanju vaznih drustvenih struktura i ргосеsа, а svaki sud od znacaja је evaluativan.270

Dozvolite mi da protumacim razliku izmedu тоје koncepcije evalua­cije u objasnjavanju prirode prava i one Dvorkinove koncepcije, tako sto cu da razmotrim jednu sredisnju primedbu na tezu о izvorima. Neki ljudi ne prigovaraju tome sto se pripisuje namera ро seЬi zakonodavcima i l i tнmaci­ma prava, vec prigovaraju pretpostavci koju nosi teza о izvorima - da kad god је covek suocen sa validnim zakonodavstvom, on takode moze da nade i neku nameru iza njega. Da li је to uvek slucaj? Zar ne znamo da clanovi parlamenta ponekad glasaju bez ikakvog znanja, samo sa namerom da stig­nu kuci sto је pre moguce. Adekvatan odgovoг na ovo i srodna pitanja mo­ra da saceka jedan sveobuhvatni tretman tumacenja i uloge narnere u okviru tog konteksta. Neophodno је kratko нkazivanje na pravac и kojem tгеЬа traziti odgovor. . Pocnimo time sto сето razmotriti glediste koje osporava znacaj namere zakonodavca za nase razumevanje prava. Na pitanje: 'zasto Ьi covek nekom pojedinacnom tekstu pripisao znacaj zakonski obavezujeceg teksta?' to gle­diste bi pruzilo sledeci odgovor: 'jer је donet na osnovu odgovarajuce ustav­ne pl'ocedure.' Na pitanje 'kako Ьi se taj tekst mogao tumaciti dгugacije nego pozivanjem na namei-e svojih апtога', odgovor Ьi upucivao na postojece kon­vencije interpretacije, koje ne moraju da upucllju na necije namere. Nema ni­ceg loseg u ovim odgovoгima. Oni samo otvaгaju dalja pitanja. Zasto neki tekst koji је iznet и skladн sa tim procedurama doЬija poseban statнs? Da l i је to neka vrsta magije ili fetisizma?

Та procedura је nacin na koji jedan tekst dobija zakonsku snagu, jer је ona tako zamisljena da omogucuje onima na vlasti da iznesu glediste о tome kako Ьi Ijudi trebalo da se ponasaju, te cta to ucine na obavezujuci nacin. ci­njenica da је rec о takvoj jednoj proceduri, а ne samo о nekom proizvoljno izabranom ritualu, cini deo razloga �а је rec о zakonskoj proceduri. Zakono­davna procedura pretpostavlja konvencije tumacenja. Promena и konvencija-

270 ·�oral Asp�_cts о� �eg

_al Theo��· , 245, mi, bez navodenja stranica koje bi dokumento­

vale takvu юterpretac1Ju, �n�1suJe sle?ec1 argu111:ent: 'D111stveni poredak је podlozan urusavaпju· ako se s��tra da s_upst�nt1vni mo�aln� argument1

,,,koji su korisceni u presudivanju pomaZ.Li u in­

terpretaCIJI prava, Jer bt to оhтаЬпlо clanove drustva da prekrse zakon u nadi da се da izbeonu pravne kons�k�ence, dovod�njem � .Pitanje opгavdaпosti tog standarda.' Srecaп sam sto mog: da kazem da m1 n1sta od toga n1kada ПIЈе palo na pamet, niti sam tako nesti ikada napisao.

256

ma tumacenja p1-avnog sistema menja ргаvо tog sistema. Pogledajmo prosti primer promene koja se desava od shvatanja 'osobe' tako da ta rec obuhvata samo Ijude, do onog shvatanja koje obuhvata i fetнse. Zakonodavci ne moтa­ju da imaju Ьilo kakve dгuge name1·e nego da zakonski predlog postane za­kon, sa znacenjem koje mu daju konvencije tumacenja nj ihove zemlje. Ospo­ravati zakonodavcima tu nameru znaci osporavati da znaju sta cine kada stvaraju pravo.

Kako moze da se bгani ovaj grubi odgovor na navedenu primedbu? On otvara evaluativne koncepcije о tome sta је znacaj no i vazno kod glav­nih drustvenih i nstitucija, tj . pravnih institнcija. Medutim, kada covek tvrdi da su neke osoЬine znacajne, on ih ne preporucuje kao dobre. Njihov zna­caj mogu da priznaju i anarhisti koji odbacuju s·vaku mogucnost da takve institucije budu legitimne. Ovde se samo tvrdi da sredisnji znacaj za nase drustveno iskustvo imaju institucije koje izrazavaju ono sto је sud drustva о tome kako Ьi ljudi trebalo da se ponasaju . S obziгom na sredisnji znacaj ove osoЬine, opгavdano је da se postLipanje zakonodavaca koji zure kнci, koji i ne znajн za sta glasajн, opise na gore opisani naci11. Ovde se isticн dve osoЬine. Ргvо� pгemda је ovo jedan evalнati vun sud, to nije sнd о mo­гalnoj vrednosti Ьilo cega. Dп1go, pгi1nena tog Sllda zavisi od cinjenice da peгcipiгanje znacaja te osoЬine dele svi u drнstvu, а, izmedu ostalih, i sami zakonodavci.

Pojam prava је deo nase kнltнге i nasih kultLiгnih tгadicija. Njegova ulo­ga pгedstavlja naciп na koj i oЬicni 1jнdi, isto kao i protesija pravnika, shvata­ju svoje sopstvene postupke, kao i postupke dгнgil1 ljнdi. On је deo nacina na koji oni ·konceptнalizujн' dгustvenн stvacnost. Medutim, kultara i tradicija kojima pгipada taj koncept ne obezbedнjtt ma ni jasno detinisane kontt1re ni srediste koji se mogu jasno identifikovati . U njima se iznose razlicite, pone­kad supгotne ideje. Pгavna teorUa ima zadatak da istakne one ideje koje sн sredisnje i znacajne za nacin na koji taj koncept igra svoju ulogu u drustvu, naime da razvije i objasni te i deje.

Pravna teorija dopiinosi u ovom smislu jednom boljem razmevanju drustva. Medutim, pogresno bi Ьilo zakljuciti, kao sto је to D. Lyons uci­nio,27 1 da covek prosuduje uspeh neke analize pojma prava preko nj egove teorijske socioloske plodnosti. Uciniti to znaci promasiti temu, jer za razli­ku od pojmova 'masa' i l i 'elekt1·on' , pojam 'pravo' ljudi koriste da bi razu­meli sami sebe. Glavni zadatak pгavne teorije је da пnapredi nase razume­vanje di-ustva tako sto nam pomaze da razumemo kako ljudi razпmeju sami sebe.

27 1 Etllics ат/ Т11е m/e ој Lан: (Cambгidge Uпiv. Press. 1983). 57-9.

257

Da bi нspela н tom·e, pravпa to1·ija evaluativno prosuduje, jer takvo pi-o­sнdivanje је neizbez110 kada опа pokusava da izdvoji ono sto је sl"edisnje i zпacajno u opstem shvatanju pojma prava. Ја sam н ovo1n poglavljп tvrdio da jednu takvu osoЬinu predstavlja pretenzija na vlast koju ргаvо ima, kao i posrednicka uloga koju to nosi sa sobom. Znacaj te osoЬine se sastoji i u nje­nom posebnom ka1-akte1-u kao metode drustvene organizacije i u njenom po­sebnom moralnom aspektu. То nedostaje i onima koji su па pravo gledali kao na situaciju u kojoj razbojnik izdaje naredbe, i onima koji su, isticanjem Ыi­ske veze izmedu prava i moгalnosti, p1·etpostavili vezu koja nije konzistentna sa tom osoblnom.

258