Erich von Ddniken

Setva u svemiru Tragovi i planovi vanzemaljskih inteligentnih bia

1

Boje zlato Potvrda o posedu Huana Morica U peinama pod Ekvadorom Dvorane kao sklonista od vazdusnih na-pada, 240 m pod zemljom Zraenja nepoznatog porekla Neobian zooloski vrt Metalna biblioteka Prvo pismo oveanstva? Amajlija iz srednjeg kamenog doba Kameneploe sa dinosaurusima Prva kupolasta gra-devina svih vremena Pod nadzorom divljih Indijanaca Prvi izvestaj o blagu oca Krespija iz Kuence - Kazivanje zlatnih kipova Zmije, simboli svemirskih letova? Po-gresna nauna tumaenja Piramide su imale iste gra-ditelje Nauka ispravlja zabludu: Inke su imali pismo Trizlatna modela avlona Zlatna kugla iz Knence i njena matrica u Carigradu Neverovatan brojnl sistem Inka Zlatna umetnina s bombom ta misli jedan naunik o zlatnom blagu: najuzbudljivije otkrieposle Troje! Zasto se u Ekvadoru ne istrazuje dovoljno Senzacionalno ot-krie 1971. godine u Pemu: peine s pominim vratima, teSkim nekoliko tona Ono Sto nije pronasao Pizaro Pecine: prebivaliste praoca oveanstva i zlatne riznice Pitanja!

Za mene je to najneverovatnije, najudnije otkrie sto-lea. Mogla bi to biti nauno-fantastina pria, da nisam tu neverovatnost video i snimio. Ono to sam video nije ni san, ni mata, ve stvarnosi. Pod junoamerikim kontinentnom postoji duboko ispod zemlje ogromna mrea tunela, dugaka nekoliko hiljada kilometara, koju je sagradio ko zna ko i ko zna kada. U , Peruu i Ekvadoru pregledane su i izmerene stoline kilo-metara tih prokopa. To je tek sitan poetak i svet ne zna nita o tome. Dvadeset prvog jula 1969. godine sainio je Argentinac Huan Moric kod pisara dr Gustava Falkonija u Gvajakvilu pravosnanu potvrdu, potpisanu od nekoliko svedoka, (slika 1.), koja dokazuje dravi Ekvador i potomstvu da je otkrio sistem tunela. Meni je taj dokument, napisan na panskom jeziku, preveo jedan tuma Organizacije ujedi-njenih nacija. Na poetku ovog izvetaja o neverovatnom otkriu potrebno je navesti najvanije delove te potvrde: "Huan Moric, argentinsko dravljanstvo stekao nase-Ijenjem, roden u Maarskoj, broj pasoa 4361689 ...

U istoCnom podruju, pokrajini Morona - Santjago, unutar granica republike Ekvador, otkrio sam dragocene predmete koji imaju veliku kulturnu i istorijsku vrednost za oveanstvo. Medu tim predmetima posebno se istiu metalne ploe; one sadre, verovatno, saetu istoriju neke iezle civi-lizacije za koju Ijudi do sada nisu znali, niti su imali dokaza o njoj. Predmeti se nalaze u raznim peinama i raznih su vrsta. Do tog otkria uspeo sam doi zahvaljujui srenim okolnostima... Kao naunik, istraivao sam folklorne, etnoloke i je- zike osobine ekvadorskih plemena ... Predmeti koje sam pronaao pokazuju sledea svojstva: 1. Predmeti od kamena i legura, razliitih veliina i boja; 2. Metalne ploe (listovi) sa urezanim crteima i pismom. Radi se o pravoj pravcatoj metalnoj biblioteci, kojimoda sadri saet prikaz Ijudske istorije, te podatke o poreklu oveka na Zemlji i o nekoj unitenoj civilizaciji. Budui da sam otkrio te metalne ispisane ploe i ostale predmete, postao sam njihov vlasnik prema lanu 665. Graanskog zakonika. Meutim, poto se, prema mom uverenju, radi o pred-metima neprocenljive kulturne vrednosti, a nisam ih na-ao na svom zemljitu, to upuujem na lan 666., prema kome bogatstvo to sam ga pronaao ostaje u mom po-sedu, ali pod nadzorom drave. Molim vas, potovani predsednie Republike, da ime-nujete naunu komisiju koja e preispitati moje otkrie i ustanoviti vrednost nalaza... Toj komisiji pokazau taan geografski poloaj i ulaz, te predmete koje sam do danas tamo otkrio..." Za vreme svojih naunih istraivanja, u kojima su mu peruanski Indijanci zduno pomagali i veto posredovali izmeu njega i svojih suzdrljivih saplemenika, Moricje u junu 1965. godine naiao na podzemne hodnike. Oprezan, kao to je svojstveno njegovom biu, ali i sumnjiav, kao to naunik i mora biti, utao je tri godine. Tek kada je prevalio kilometre i kilometre kroz podzemne rovove i pronaao znaajne premete, zamolio je u prolee 1968. godine da ga primi predsednik Velasko Ibara. Meutim, predsednik zemlje u kojoj su gotovo sve njegove prethod-nike sruile pobune pre isteka mandata, nije imao vre-mena za nekakvog pojedinca koji je hteo priati o ude-snim nalazima. Medutim, dvorskim ulizicama se veoma svideo svojeglavi arheolog, pa su mu obeali, nakon dugog ekanja, da e gospodin Predsednik moi da ga primi za nekoliko meseci. Moricje dobio termin tek 1969. godine. Ogoren, zavukao se u svoj lavirint pod zemljom. Huana Morica upoznao sam 4. marta 1972. godine. Dva dana pokuavao je njegov advokat, dr Mateus Pena iz Gvajakvila, da ga pronade telegramima i telefonskim pozivima. Ja sam se smestio u kancelariji i snabdeo tivom, donekle nervozan - to moram priznati jer sam prema svim opisima zakljuio da je Moric vrlo nepristupaan i opsednut dubokim nepoverenjem prema svima koji imaju bilo kakve veze s pisanjem. Jedan telegram je, ipak, stigao do njega. Nazvao me je. Znao je za moje knjige! Sa vama u razgovarati! rekao je. Nou 4. marta prvi put sam ga ugledao: preplanuo od sunca, suvonjav, sede kose, etrdesetih godina. On spada meu one Ijude kojima se mora nametnuti razgovor; ina-e, danima bi mogli utati. Bujica mojih pitanja zabavljala ga je. Malo-pomalo poeo je priati, realno i vrlo plas-tino, o "svojim" peinama. Ma, to nije mogue! uzviknuh. Jeste ree advokat Pena upravo je tako. Sve sam to video svojim oima. Moric me je pozvao da razgledam peine. Moric, Franc Seiner (moj pratilac) i ja popesmo se u dip "tojota"; za vreme dvadeset etvoroasovne vonje do cilja smenjivali smo se za volanom. Pre ulaska u peinu poteno smo se ispavali. Kadajejutarnje nebo nagovestilo vru dan, zapoela je naa pustolovina, najvea u mom ivotu. U pokrajini Morona-Santjago, u trouglu Gvajakvil S. AntonioJapi, (slika 2.), u podruju naseljenom nepo-

2. U pokrajini Morona-Santjago, u trouglu Gvajakvil S. Antonio Japije tajni ulaz u skrivenu mreu tunela verljivim Indijancima, postoji ulaz, useen u stenu, irok kao vrata. Najednom, veoma naglo, nestaju ostaci dnev-nog svetla koje pada unutra i nastupa mrkla tmina. Mimo glava lete nam ptice, oseamo zamahe krila i trzamo se. Pale se reflektori na lemovima i depne svetiljke, pred nama se ukazuje bezdan ulazne jame. Po uetu, koje pada 80 m u ponor, sputamo se na prvu zaravan; odatle se sputamo jo dvaput po 80 metara. Zapoinje pohod u vetako podzemlje neke strane, nepoznate rase, staro hiljade godina. Peinski prolazi krivudaju pod pravim uglom, ponegde su uski, ponegde iroki, stene su glatke, esto kao polirane, a tavanice su ravne i kao prevuene caklinom. Dabome, ti hodnici nisu nastali na prirodan nain tako izgledaju savremena sklonita od vazdunih napada! . Pregledajui i opipavajui tavanicu i zidove, nasmejah se od srca, a taj smeh odjeknu u tunelu. Moric mi zasvetli u lice: ta je'. Uhvatilo te? E, da mi je sada videti arheologa koji bi se usudio tvrditi kako je sve to stvoreno pomou kamenih dleta! Moje sumnje u stvarno postojanje tih prokopa nestale su bez traga, ispunila me duboka srea. Hodnici poput ovih kroz koje upravo prolazimo, kae Moric, proteu se stotine i stotine kilometara ispod ekvadorskog i peru- anskog tla. Sada skreemo desno! doviknu Moric. Naosmo se na ulazu u dvoranu, veliku poput hangara za "dambo-det". Moda je tu bilo neko mesto za snab-devanje, neko skladite materijala, pomislih. Ovde se za-vravaju, odnosno poinju rovovi koji vode u raznim prav-cima. elim da se posluim kompasom, ali on otkazuje poslunost. Tresem ga, no igla se ne mie. Moric me posmatra: To ne pomae. Ovde dole postoje zraenja koja aemoguavaju orijentaciju pomou kompasa. Ne znam -ta o zraenjima, ja ih samo primeujem, tu bi fiziari -norali da se prihvate posla. Na poetku jednog sporednog hodnika lei na tlu kos-'ur. lako uredan kao da ga je pripemio neki anatom radi orouavanja svojih studenata, ali i kao da ga je poprskao sprejom sa zlatnim prahom. Kosti svetle pod reflektorima kao isto zlato. Moric nas poziva da ugasimo svetla i polako krenemo za njim. Tiho je, ujem nae korake, nae disanje i u-ketanje ptica, na koje smo se, zaudo, brzo privikli. Tama je crnja od noi. Upalite svetla! doviknu Moric.

Stojimo zbunjeni i zapanjeni usred ogromne dvorane. Moric, ponosni pronalaza, pripremio je svoje iznena-enje vrlo veto, isto onako kao to Briselci iznenada suoavaju strance sa svojim osvetljenim Grand Placem, moda najlepim na svetu. Ta bezimena dvorana, u koju vodi sedmi hodnik, ne-prijatno je velika, krute lepute i skladnih proporcija. Tlo-crt iznosi 140 x 150 m, saznajemo. To su gotovo dimenzije Meseeve piramide u Tihuanu, prolazi mi kroz glavu, ni tamo, kao ni ovde niko ne zna graditelje, te vrsne teh-niare. U sredini dvorane stoji sto. Da li je to sto? Po svoj prilici, jer uz duu stranu stoji sedam stolica. Jesu li to stolice? Verovatno jesu. Od kamena? Ne, iz njih ne izbija hladnoa kakva je svojstvena ka-menu. Od drveta? Nipoto. Drvo ne bi milenijumima sauvalo tu vrs-tou. Da li su od metala? Ne verujem. Pod rukom deluju kao vetaki materijal, koji ima svoju vlastitu temperaturu, ali su teke i tvrde poput elika. Iza stolica stoje ivotinje; guteri, slonovi, lavovi, kro-kodili, jaguari, kamile, medvedi, majmuni, bizoni, vukovi puze gmizavci, puevi, rakovi. Kao saliveni, niu se neusiljeno i skladno jedni za drugima. Ne kao u prikazima ivotinjskih parova u Nojevoj barci. Ne ni prema poreklu i vrsti, kao to bi se svidelo zoolozima. Niti prema lestvici prirodne evolucije, kao to bi eleli biolozi. To je vrlo neobian zooloki vrt, a njegove ivotinje su od istog zlata. U toj dvorani nalazi se i najvee blago: metalna bi-blioteka koja se spominje u potvrdi overenoj kod javnog pisara, a koju nisam nikako, ba nikako mogao zamisliti. Nasuprot zoolokom vrtu, s leve strane iza stola za sastanke, nalazi se biblioteka od metalnih ploa. To su delom ploe, a delom metalne folije, debele samo jedan milimetar; veinom imaju dimenziju 96 x 48 cm. Meni je, i posle dugog ocenj ivakog posmatranja, ostalo zagonetno koji je materijal toliko vrst da omoguuje tako tankim i tako velikim folijama da stoje uspravno. One stoje jedna kraj druge, poput uvezanih listova neke ogromne knjige. Svaka ploa je ispisana, nosi ig, a tako je jednolino prekrivena znacima kao da ih je utisnula maina. Moric nije zasada uspeo prebrojati stranice svoje metalne biblio-teke, no slaem se sa njegovom procenom da bi ih moglo biti nekoliko hiljada. Slova na metalnim ploama su nepoznata, ali ja sam uveren u to da e se, s obzirom na obilje moguih po-reenja, prilino brzo pronai klju za deifrovanje, im nadleni naunici saznaju za postojanje tog jedinstvenog otkria. Bilo ko i bilo kada da je stvorio i oblikova tu biblioteku, laj je zaista vladao ne samo tehnikom, koja mu je omo-guila da proizvede tako velik bro] metalnih folija "po meri" delo je tu! ve je znao i pismo kojim e saopStiti neto vano biima daleke budunosti. Ta metal-na biblioteka stvorena je zato da bi se mogla sauvati i ostati itka vekovima... Videemo da li nau sadanjost ozbiljno zanima otkri-vanje tako velianstvenih tajni. Da li joj je stalo da odgonentne jedno drevno delo koje moe obelodaniti istine to e, moda, okrenuti sasvim naglavce zgodan, ali vrlo uproen poredak slvari? Ne plae li se, ipak, izvrni organi svih vera praistorijskih otkria koja bi mogla verovanje u stvaranje zameniti znanjem o tom stvaranju? eli li ovek, uopte, saznati da je njegov razvoj tekao sasvim drugaije nego to mu se, u obliku bezazlene bajke, prikazuje? Da li istraivai praistorije tragaju zaista iskre-no, bez naonjaka, i zaista marljivo za pravom istinom? Niko ne eli da padne sa nebodera koji je sam sagradio. Zidovi i hodnici u sistemu tunela su goli; nema tu slikarija kao u dubokim grobnicama u Dolini kraljeva kod Luksora, nema reljefa kakvi se mogu nai u praistorijskim peinama irom sveta. Meutim, ima na svakom koraku kamenih kipova.

Moric poseduje kamenu amajliju, visoku 12 cm i iroku 6 cm. Na prednjoj strani urezan je neki lik estougaonog tela i okrugle glave, koju kao da je nacrtala deija ruka; lik dri u desnoj ruci mesec, a u levoj sunce. U redu, to jo nije nita udno; meulim, obema nogama vrsto stoji na ok-rugloj zemaljskoj kugli! Da li je to jasan dokaz da je ve u doba kad su se urezivali prvi primitivni crtei u kamenu bar odabran krug naSih pradavnih predaka znao da ivimo na kugli? Zadnja strana (slika 3.) prikazuje polumesec i sunce koje baca zrake. ini mi se da ta kamena amajlija, pronaena u peinama, nesumnjivo dokazuje kako je mrea tunela postojala ve u srednjem kamenom dobu (9000-4000. g. pre'n.e.). Na jednoj kamenoj ploi, visokoj 29 cm i irokoj 53 cm, urezana je neka ivotinja. Verujem da je prikazan dino-saurus: ta izumrla praivotinja kretala se po kopnu po-mou duih zadnjih nogu kao to prikazuje gravira; i divovski rast dinosaurusi su bili dugaki do 20 m jo se nasluuje u skraeno prikazanom tekom, zbijenom telu, a i noge s tri prsta potkrepljuju moje uverenje. Ako je "ispravno" moje tumaenje te gravire, tada situacija postaje vrlo nezgodna. Ti uzumrli gmizavci iveli su u srednjem razdoblju Zemlje za vreme gornje krede, dakle pre 135 miliona godina, kada su dananji kontinenti poeli poprimati svoj

Prednja strana amajlije koja potie 12 razdoblja izmeu 9000 i 4000 godina pre n.e.. Moric ju je pronasao u peini, ' ' su tunell bar oblik. Ne usuujem se dalje razviti tu misao. Postavljam )jo samo pitanje: koje misaono bie je ikada videlo nekog ogromnog gmizavca? Pred nama lei Ijudski kostur, isklesan od kamena. Izbrojao sam deset pari rebara. Zar su postojali anatomi koji su secirali telo za nekog vajara? Vilhelm Konrad Rentgen, kao to se zna, otkrio je "novu vrstu zraka", koje je nazvao Xzracima, tek 1895. godine! U jednoj kan-celariji oprostite, kvadratnoj kamenoj prostoriji -Moric mi pokazuje kupolu. Poput straara niu se oko polukruga kupole spodobe nejasnih lica, sa iljastim e-irima; u rukama dre kopljaste predmete, spremne za odbranu. Na plafonu kupole lebde, lete likovi. Pri svetlu depne svetiljke razaznajem iza "romanskog" ulaza u ku-poli uuren kostur. To me ne zapanjuje. Zapanjuje me taj model kupole! Kupolastu gradevinu otkrio je prvi put Henrih ileman kada je od 18741876. otkopavao Mi-kenu, tvrdavu i grad na severoistonom Peloponezu, a tu kupolu, smatra se, sagradili su Ahejci krajem 14. stolea pre n. e. U koli sam, meutim, uio da je prva kupolasta gra-evina rimski Panteon, sagraden izmedu 120. i 125. godine n. e., za vreme Hadrijana. No sada smatram ovo kameno delo najstarijim modelom kupolaste graevine... Na kamenom postolju ui neki klovn kvrgava nosa. Taj oveuljak ponosno nosi svoj lem koji mu pokriva ui. Na une rese postavljene su slualice kao na naim tele-fonima. Na eonom delu lema nalazi se kutija prenika 5 cm i debela 1 cm, s 15 rupa, koje kao da su napravljene za utinice. Oko vrata mu visi lanac, na kome se opet nalazi takva kutija s rupama kao na telefonskom brojaniku. Isto tako zanimljivo je i patuljkovo odelo; tu su nagovetaji agregata astronautske odee i rukavice u kojima su prsti najbolje zatieni od opasnih dodira.

Krilatoj majci, kojoj meu rukama klei dete badema-stih oiju, s motociklistikom kacigom, ne bih poklonio nikakvu panju da nisam prilikom jedne posete Ameri-kom muzeju u Madridu video taj isti kip, samo od gline. 0 tim peinama i njihovom blagu mogu se napisati knjige, i bie napisane! U njima e se, izmeu ostalog, spomenuti i klesarski radovi, visoki 2 m, koji prikazuju bia sa po tri i sedam glava; trouglaste ploe na kojima su takva slova kao da su se neki uenici tek uili pisati; kocke koje na svojih est stranica prikazuju geometrijske crtee; pljosnat masnik, dugaak 114 cm i irok 24 cm, koji je savijen kao bumerang i prepun zvezda ... Niko ne zna ko je sagradio te tunele, niko ne poznaje vajare koji su ostavili za sobom tako udna i zagonetna dela. ini mi se da je jasno samo to: graditelji peina nisu bili u isto vreme i klesari, svrsishodno turi hodnici "go-vore" protiv dekorativnih dodataka. Moda su podzemlje pokazali odabranima, moda su ti odabrani oblikovali u kamenu ono to su videli i uli, te zatim to ostavili ispod zemlje... Ulaz u podzemnu riznicu Ijudske istorije poznat je za sada malom broju poverljivih osoba, a uva ga divlje indi-jansko pleme. Skriveni, Indijanci vrebaju u gustiu i prate svaki pokret stranaca. Poglavica tih uvara peina i tri pripadnika plemena, koji su povremeno u dodiru sa civi-lizacijom, primili su Morica kao prijatelja, dakle: kao prijatelja celog plemena. Jednom godinje, 21. marta kad poinje prolee, po-glavica silazi sam u podzemlje, do prve paltforme, kako bi se ritualno pomolio. Na obrazima nosi iste one znakove koji postoje i na stenama na ulazu u rov. Pleme uvara peina jo i danas izrauje maske i rezbarije "Ijudi dugih noseva" (gasne maske?), a u njemu se pria, to zna Moric, o junakim delima "leteih bia" koja su nekad stigla s neba. Meutim, nikakva nagovaranja ni pokloni nisu mo-gli naterati te Indijance da pou s nama u peine. Ne kazali su Moricu tamo dole ive duhovi! udno je, vrlo udno to indijanske poglavice s vremena na vreme zlatom podmiruju dugove prema civilizovanom svetu, ili to prijateljima, koji su uinili neku uslugu njiho-vom plemenu, daruju skupocene radove u zlatu iz svoje petstogodinje prolosti. Moric me je nekoliko puta prilikom naeg izleta pod zemlju spreio da snimam. Jednom su to bila zraenja koja bi, ionako, upropastila negative, drugi put se, opet, radilo o blicu koji bi svojom jarkom svetloSu mogao oStetiti metalnu biblioteku. U poetku nisam mogao shvatiti te razloge. No, nakon nekoliko sati u podzemljupostalo mi je razumljivo Moricovo neobino ponaanje. ovek se tu ne moe osloboditi utiska da ga neko neprestano po-smatra, da razara neke ari, da izaziva nesreu. Hoe li se izlazi zatvoriti? Hoe li blic upaliti neki sinhronizovani laserski zrak? Nikad vie neemo videti dnevno svetlo? Priglupa razmiljanja Ijudi koji bi hteli u sve proniknuti? Moda. No, ko je sve to doiveo tamo dole, razumee takve apsurdne misli. Tek e se savremenim tehnikim pomagalima moi ispitati da li tu ima opasnosti koje treba izbei ili savladati. Kada sam ugledao pred sobom gomilu zlata, zamolio sam joS jednom Morica da mi dozvoli da napravim snimak, bar jedan. Opet je odbio moju molbu: morali bi se s gomile podii veliki komadi zlata, a to bi moglo stvoriti buku, pa bi se kamenje poput lavine obruilo sa tavanice. Videvi moju Ijutnju, Moric se nasmejao: Imae jo dovoljno prilika da snimi zlato, samo to ga nee biti u tako ogromnoj koliini. Da li si zadovoljan? Danas znam da se najvee zlatno blago iz mranih peina ne moe videti u junoamerikim muzejima. Ono

4. Otac Karlo Krespi u zadnjem dvoristii crkve Marija Aksilandora u Kuenci sakuplja i uva nezamislivo zlatno i srebmo blago

lei u zadnjem dvoritu sirotinjske crkve Marija Aksi-landora u Kuenci u Ekvadoru, hodoasnike crkve na 2500 m nadmorske visine. Otac Karlo Krespi, (slika 4.) koji je nagomilao nepro-cenjive dragocenosti neprocenjive ve i zbog koliine istog zlata ivi 45 godina u Kuenci; na glasu je kao pouzdan prijatelj Indijanaca, koji su mu proteklih dece-nija, pa jo i danas, donosili komad po komad izvanredno dragocenih zlatnih i srebrnih umetnina iz svojih skrovita i poklanjali mu ih. Srean sam to otac ima dva Indijanca koji pomau njemu i meni. U blizini tog smernog oveka teko se die, zbog puke uzdrljivosti verovatno joS nikada nije dotakao vodom svoje greno lelo, pa je i njegov zadah sigurna zatita pred Ijudima koji bi mu se mogli suvie pribliiti. Indijanci dovlae pred moju kameru zlatne, srebrne, mesingane i bakarne ploe, Tu smem napokon snimiti zbirku uzoraka onakvih motiva kakvi su nagomilani u mrei tunela. Kada budem ubudue govorio esto o zlatu, neprestano o istom zlatu, izraavau time uverenje oca Krespija, a i svoje lino koje se pomou moje kamere prvi put pokazuje zauenom i, razumljivo, sumnjiavom svetu. Sjajna traka, (slika 5.) visoka 52 cm, iroka 14 cm, debela 4 cm. U 56 kvadrata "udaren je ig" 56 razliitih

5. U 56 kvadrata ove sjajne zlatne trake kao da je "utis-nuto zigom" 56 razliitih znakova pisma. Nafolijama metalne biblioteke u Velikoj dvorani vide se u dlakujednaki znaci. slova. Na folijama metalne biblioteke u Velikoj dvorani video sam u dlaku jednaka slova! Onaj ko je izradio tu zlatnu traku vladao je kodom (alfabetom?) od 56 slova ili simbola koj i su inili pismo, to je znaaj no pogotovo zato to se do sada tvrdilo da u junoamerikim kulturama (Inka, Maja) nije postojalo pismo koje bi liilo na alfa-betsko. Da li si video ovu damu? dovikuje Moric. Visoka je 32 cm, razume se: od istog je zlata, ima glavu od dva spojena trougla, na ijim ivinim povrinama kao da su zavarena krila. Iz uiju rastu smotani kablovi, koji bez sumnje nisu ukras, jer naunice kakve dolikuju dami treba da vise na unim resama. Dama ima zdrave, mada trouelaste proporcije, dopadljive grudi, a noge su joj rairene. Cinjenica da nema ruku ne teti njenoj lepoti; s druge strane, nosi pristojne dugake pantalone. Iznad njene glave lebdi kugla, a meni se ini da i zvezde to su urezane pored njenih laktova ukazuju na njeno poreklo. Star iz nekog minulog razdoblja? Devojka sa zvezda? Zlatan disk, prenika 22 cm (slika6.) Ne moe biti rei o odbrambenom titu, gde bi ga svrstali arheolozi: prvo, suvie je teak, a drugo, na glatkoj zadnjoj strani nije nikada postojala drka. Mislim da i taj disk prenosi neka obavetenja: tu su dve stilizovane, ali neverovatno tano prikazane semene niti, dva nasmeena sunca, meseev srp posle utapa, jedna velika zvezda, dva stilizovana tro-uglasta Ijudska lica. U sredini su take, koje svojim poret-kom pruaju estetsko uivanje oku, ali koje, po svoj prilici, ele postii neto vie i neto drugo. Otac Krespi dovlai teku zlatnu plou pred kameru. Evo, maldi prijatelju, neto posebno za vas! Ovaj komad potie iz vremena pre potopa... U mene zure tri lica koja pokazuju visoku plou s nekakvim znacima. Oi su im sline, kao da bulje ispod

6. Tezak zlatan disk, dragocen, tajanstven nosilac vesti nilcako uobiajen odbrambenl Stit naoara. Gornje levo udovite pokazuje neku kuglu, a desno je od glave do pete u jednodelnom radnom odelu, koje je sa strane zakovano, i na glavi ponosno nosi tro-uglastu zvezdu. Nad ploom sa znacima lebde dve kugle, poloene na krila. ta predslavljaju ta udovita? Nekakvo Morzeovo pismo, take, crtice, pozivi u nevolji? Ras-klopna ploa za elektrine prikljuke, sabiralite za re-gulatorske odvode? Sve je mogue, no na toj ploi ne nasluujem slova, ve pre tehnike analogije ... A ona potie, kao to kae otac koga je Vatikan zbog arheolokih istraivanja oslobodio slube, iz vremena pre potopa.

Na asnu re, potrebno je poprilino samosavlaivanja da se, kad se ugleda to blago u zadnjem dvoritu Marije Aksilandore, ne podlegne zlatnoj groznici! Meutim, nije me impresioniralo to obilje zlata, ve neto drugo: na stotinama metalnih ploa, sjaje se prikazi zvezda, meseca, sunaca ... i zmija, koje su gotovo nesumnjivo simbol sve-mirskih letova. Izvlaim nekoliko naroito fotogeninih primeraka ta-kvih prikaza iz navodno nestale batine Inka, koji su vrlo dobro poznavali znak zmije i znali ga veto povezati sa svojim vladarom, "sinom Sunca". Zlatni reljef s piramidom (slika 7.). Strme zidove obuhvatile su zmije; postoje dva sunca, dva astronautska udovita, dve ivotinje sline jelenu i krugovi s tokom. Nagovetavaju li oni broj astronauta koji su sahranjeni u piramidama? JoS jedna zlatna ploa s piramidom. U podnoju piramide su jasni znaci nekog pisma, a s leva i s desna: slonovi kojih je u Junoj Americi bilo pre, otprilike, 12.000 godina, u doba kada, navodno, jo nije postojala nikakva kultura. A zmije su najzad tamo gde i pripadaju, na nebu. Zmije i zmajevi imaju svoju postojbinu u svim mito-vima o stvaranju, to ne moe niko pobiti. ak i prirodnjak kao to je gospoa dr Irena Senger-Bred, koja radi kao inenjer u avionskoj i svemirskoj industriji, postavlja u svom delu "Nereive zagonetke stvaranja" pitanje: "Zato u likovnim prikazima i mitovima starih naroda, Kineza, Indijaca, Vavilonaca, Egipana,Jevreja, Germana i Maja motiv zmija igra tako veliku ulogu?" U svom odgovoru dr Senger-Bred nagovetava vero-vatnou da su simboli zmajeva i zmija zacelo u nekakvoj vezi sa stvaranjem i svemirom. Robert aroks u svojoj knjizi "Svetski majstori" do-kazuje, na osnovu starih zapisa, da je posvuda bilo sjajnih zmija koje su lebdele u vazduhu, da su Feniani i Egipani stvarali od zmija i zmajeva boanstva, da zmija pripada elementu vatre, jer u njoj je brzina na osnovu njenog daha koja se ne moe premaSiti. aroks doslovno navo-di Areja iz Herakleopolisa: "Prvo i najvie boanstvo jeste zmija s glavom kopca; kad otvori oi, ispunjava celu prvo-stvorenu Zemlju svetlom, a kad ih zatvori, rairi se tama." Pisac istorije Sanhuniaton, koji je oko 1250. g. pre n.e. iveo u Bejrutu, navodno je zapisao mitologiju i istoriju Feniana. Odatle aroks prenosi ovaj odlomak: "Zmija ima brzinu na osnovu svog daha koja se ne moe premaiti. Spiralama, koje stvara pri svom kretanju, ona daje brzinu kakvu god eli... Njena energija je izvanredna ... Svojim sjajem sve je osvetlila ..." Takav opis nisu mogla stvoriti misaona bia koja gledaju zmije kako gmiu po tlu. Ali, zato su se zmije tako uporno ugnezdile u svim priama o stvaranju? Eto, sluam poziv naunika da se nai drevni preci mogu shvatiti samo na osnovu njihovog tadanjeg znanja,

7. Na zlatnoj ploi istie se piramida po kojoj sepenju zmije. Ukazuje li broj

krugova na astronaute koji su sahranjeni ugradevini?

pa se bavim sasvim jednostavnom psihologijom: Kad su nai davni preci videli neku veliku neobinu pticu, opi-sivali su je onakvom kakvom su je videli; za to je bilo dovoljno pojmova u njihovom oskudnom jezikom blagu. Meutim, kako da opigu neku jedinstvenu pojavu na nebu koju jo nikada nisu videli, za koju su im nedostajali pojmovi i rei? Nepoznati astronauti nisu, verovatno, pri svojim prvim sputanjima na nau planetu bili naroito obazrivi; moda je posmatrae za vreme sletanja pogodio i opekao uaren mlaz iz pogonskih motora ili ih je satro mlaz rakete pri odlasku. Oevidcu tog stranog dogaaja potpuno su nedosta-jale tehnike rei kojima bi to opisao! Nepoznata (me-talno) sjajna stvar koja se, smrdei, puei i huui spustila ili uzletela nije bila ptica, nipoto. Prema tome, ono to su videli opisali su poznatim pojmovima, "kao zmaja", ili "kao veliku sjajnu pticu", ili - zato to se sve inilo tako neverovatnim kao "pernalu zmiju koja riga vatru". Zaprepaeni tim doivljajem, oevi su priali si-novima, a ovi unucima, stoleima i milenijumima, o groz-noj pojavi zmajeva i zmija. U toku vremena izvetaj o injenicama, sastavljen pomonim reima, sve vie i vie je menjao svoj oblik, ponekad je dominirao zmaj koji riga vatru, a ponekad letea zmija (ba zato to je tako ne-zamisliva!), pa se napokon ona preteno i ugnezdila u mitovima. 1 na zlatnim ploama u peinama ispod Ekvadora i Perua, na blagu oca Krespija, ima bezbroj zmija penju se po piramidama, tee prema vrhu lete, vatrenih repo-va, po nebu lee na glavama bogova. Ni tu, a ni bilo gde drugde, ne moe se nai ni jedna jedina zmija kakvu Ijudi mogu videti u svako doba: zmija koja se sklupala u travi, koja visi s drveta, koja mirno jede mia ili s ostalima puzi kroz mulj. Svuda su zmaj i, pre svega, zmija znaci pojava iz sve-mira. ta misle arheolozi? Zmija je bila simbol besmrtnosti. Zato? Zato to su nai dosetljivi preci videli kako ta ivotinja skida sa sebe kou i izvlai se iz nje uvek nova. Zar nai pradedovi, koji su tako paljivo posmatrali zbivanja oko sebe, nisu prime-tili da zmija, ipak, napokon ugine? Zmija je bila izraz spretnosti, preduzetnosti. Zar nisu za to ptice ili leptiri bili pogodniji uzorak nego te jadne ivotinje koje gmiu po tlu? Zmija je bila znak plodnosti, pa su je zbog toga primi-tivni narodi - koji su se svi bojali zmija! potovali. udan podsticaj za raanje potomstva. Stanovnik ume bojao se zmije, te ju je zato odabrao za boanstvo. Ipak, lavovi, medvedi i jaguari bili su mnogo opasniji zmije napadaju samo divlja koja im slui kao hrana, inae ne nasru. Tu je Mojsije (Prva knjiga, 3. poglavlje) ve blie sutini stvari: za njega je zmija glasnik zla. Isto onako kao to se i u drevnom severnogermanskom Midgradu, onom "sa-lau" izmeu neba i zemlje, midgradske zmije kao olienje opasnosti i pogubne moi unjaju oko tog imanja. Praistorijska svedoanstva govore: - Zmija (i zmaj) imaju neke veze sa stvaranjem o-veka; - Zmija (i zmaj) u vezi su sa zvezdama; Zmija moe leteti; Zmija ima neugodan i vru dah. Za sada nedostaje u arheoloko-etnolokoj literaturi temeljno prouavanje porekla zmije u mitovima i legen-dama. Strunjaci mogu zakrpiti tu rupu. Rado u im satviti na raspolaganje svoj arhiv. Otac Krespi poslagao je zlatne ploe delom prema motivima, na primer, prema prikazima piramida. Raz-gledao sam preko 40 ploa, a neke od njih mogu se videti i u ovoj knjizi. Sve gravire piramida pokazuju etiri zajed-nike osobine: nad piramidama uvek stoji jedno, a ponajee i nekoliko sunaca; kraj piramida ili iznad njih uvek lete zmije; uvek su prisutne ivotinje raznih vrsta; posebna zanimljivost: oko piramida je urezan raz-liit broj dvostrukih krugova jednake veliine; izbrojao sam ih izmedu 9 i 78. Te "dvostruke krugove", veliku taku u krugu, ne su-sreemo samo u Kuenci, ve i na svim praistorijskim pe-inskim slikarijama i na svim reljefima. Do sada su se ti krugovi s takama

tumaili i tumae se kao simbol Sunca. Ja sumnjam u to. Sunce (nasmejanog lica ili s krugom zrakova) ima, ionako, uvek svoje sigurno mesto, a esto sija i nekolio sunaca. Budui da su sunca tako jasno pri-kazana, trebalo bi ipak razmisliti o tome 8ta znae ti krugovi. Oznaavaju li broj vienih astronauta? Podseaju li, u blizini piramida, na broj nepoznatih bogova koji su sahranjeni u njima? Ili obeleavaju primeene eksplozije? Smatram da krugovi s takama slue pukom nabrajanju. Moja se misao ne moe grafiki jasnije prikazati nego to to ini peinska slikarija koja je otkrivena u planinama Kimberlej u Australiji: "Oreol" boga simbolizuje Sunce, ali kraj lika su naslikana 62 kruga. Zar su sve to samo mala sunca? Moe se postaviti obilje pitanja, a svaki odgovor ini mi se ispravnijim od tvrdnje da su krugovi s takom, pored jasnih prikaza Sunca, takoe i Sunevi simboli. Toliko nam nai praistorijski izvetai ipak nisu pojednostavili zadatak. I, uvek su prisutne ivotinje! Moram priutiti sebi bar jednu zlobnu primedbu. U podnoju naroito pomno sa-graene piramide od besprekornih kvadara stoje dva Ijup-ka slonia. Ba slatko! ^ U Severnoj Americi i Meksiku iskopane su, dodue, slonovske kosti, no ustanovilo se da potiu iz razdoblja do 12.000 godina pre n.e.. Medutim, u doba Inka, iji poeci kulture nastaju oko 1200. godine n.e., u celoj Junoj Ame-rici viSe se ne pojavljuju slonovi. Vie ih nema. To je nepobitno. Neka sada rei zagonetku ko moe: ili je Inke posetio neki nadareni umetnik iz Afrike i skicirao im slonove kraj piramida, ili su te zlatne ploe starije od 14.000 (12.000 + 2000) godina. U obzir dolazi samo jedno ili drugo. ini mi se da u zlatu urezane piramide iz oevog blaga uklanjaju jedno pogreno tumaenje. Do sada se tvrdilo da su piramide Maja nastale bez bilo kakve veze s egi-patskim piramidama: ovde su te ogromne graevine bile grobnice, a tamo samo velianstvena zdanja na ijoj su se gornjoj platformi podizali hramovi. Ni na jednoj zlatnoj ploi ne primeuje se na vrhu neko poravnanje i na njernu hram! Oblici piramida su isti kao i u Egiptu. Ko je koga oponaao? Ko je prvi sagradio piramide: Inke ili Egip-ani? Ne moe se raditi o kasnijim plagijatima. Plagija-torima bi zacelo stajalo na raspolaganju vie zlata nego to ga ima u Fort Knoksu, morali bi zaposliti etu umetnika koji imaju osnovno znanje o drevnim narodima i njihovim kulturama, a osim toga, takvi velianstveni plagijati mo-rali su ipak nastati jo u doba Inka, kad god to bilo. Ba me interesuje kakvim e se izvrtanjem to udesno zlatno blago neprocenjive arheoloko-istorijske vredno-sti, koje se ovde prvi put opisuje, "ukloniti iz sveta" koji nam nai praistorijski izvetai ipak nisu pojednostavili zadatak. I, uvek su prisutne ivotinje! Moram priutiti sebi bar jednu zlobnu primedbu. U podnoju naroito pomno sa-graene piramide od besprekornih kvadara stoje dva Ijup-ka slonia. Ba slatko! U Severnoj Americi i Meksiku iskopane su, dodue, slonovske kosti, no ustanovilo se da potiu iz razdoblja do 12.000 godina pre n.e.. Medutim, u doba Inka, iji poeci kulture nastaju oko 1200. godine n.e., u celoj Junoj Ame-rici vie se ne pojavljuju slonovi. Vie ih nema. To |e nepobitno. Neka sada rei zagonetku ko moe: ili je Inke posetio neki nadareni umetnik iz Afrike i skicirao im slonove kraj piramida, ili su te zlatne ploe starije od 14.000 (12.000 + 2000) godina. U obzir dolazi samo jedno ili drugo. ini mi se da u zlatu urezane piramide iz oevog blaga uklanjaju jedno pogreno tumaenje. Do sada se tvrdilo da su piramide Maja nastale bez bilo kakve veze s egi-patskim piramidama: ovde su te ogromne graevine bile grobnice, a tamo samo velianstvena zdanja na ijoj su se gornjoj platformi podizali hramovi. Ni na jednoj zlatnoj ploi ne primeuje se na vrhu neko poravnanje i na njemu hram! Oblici piramida su isti kao i u Egiptu. Ko je koga oponaao? Ko je prvi sagradio piramide: Inke ili Egip-ani? Ne moe se raditi o kasnijim plagijatima. Plagija-torima bi zacelo stajalo na raspolaganju vie zlata nego to ga ima u Fort Knoksu, morali bi zaposliti etu umetnika koji imaju osnovno znanje u drevnim narodima i njihovim kulturama, a osim toga, takvi velianstveni plagijali mo-rali su ipak nastati jo u doba Inka, kad god to bilo. Ba me interesuje kakvim e se izvrtanjem to udesno zlatno blago neprocenjive arheoloko-istorijske vredno-sti, koje se ovde prvi put opisuje, "ukloniti iz sveta" koji dr Viktorija de la Hara, dokazala je rezultatima svog desetogodinjeg naunog rada da su Inke, oito, imali pismo! Geometrijske are (kvadrati, pravougaonici, rom-bovi, take, crte itd.) na njihovoj keramici, arama i crte-ima nisu nita drugo nego znakovi pisma, ponekad jed-

nostavnog, a ponekad davolski zamrenog sadraja; ti zna-kovi izveStavaju o istorijskim injenicama, priaju mitove i dokazuju da su se ve i neke Inke posvelili lepoj, ali nimalo unosnoj umetnosti slaganja slova. Osnovni sku-povi ine, prema dopunskim bojama, gramatiku. Kad je dr de la Hara zavrila svoje predavanje, dobila je od nau-nika gromoglasan aplauz. ta e kazati etnolozi kad budu uskoro mozgali nad znakovima pisma na zlatnim ploama u Kuenci? Bez sum-nje, ja neu dobiti glomoglasan aplauz, ali ipak kaem: ustanovie se da su znakovi na zlatnim ploama, pro-nadenim duboko ispod zemlje, najstarije pismo na sveiu'. Ijo neto: upueni u tajne su tu zabeleili poruke bogova, tehnike podatke i uputstva za budunost! Video sam tri praistorijska modela najsavremenijih aviona! Prvi moe videti svako koga nanese put u Kolumbiju: izloen je u Stejt banci u Bogoti. Drugi poseduje, naravno, otac Krespi. A trei jo lei 240 m pod zemljom, u pci-nama Huana Morica. Vekovima su arheolozi smatrali model u Bogoti "re-ligioznim ukraom". ao mi je arheologa: rien ne va plus, vie nita ne ide kao treba. 'Avijatiarski strunjaci su pregledali taj predmet i is-pitali ga u aerodinamikom tunelu: smalraju ga modelom aviona. Dr Artur Polisli iz Aeronautikog instituta u NJU-jorku izjavljuje: "Vrlo je mala verovatnoa da taj predmet opredstavlja ribu ili pticu. Ne samo zato to je taj zlatni model pro- naen duboko u unutraSnosti Kolumbije i to umetnik nije nikada video morsku ribu, ve i zato to se ptice tako preciznih nosivih povrina i uspravno postavljenih zateg- nutih peraja ne mogu zamisliti." Prednji deo je nezgrapan kao na najteem amerikom avionu B-52. Neposedno iza kljuna, koji ree vazduh, nalazi se zaliena vetrobranom, pilotska kabina. Trup aviona, podebeo zbog pogonskih ureaja ugraenih u njemu, poiva aerodinamiki simetrino na dvema zaobljenim nosivim povrinama. (Model u Bogoti ima dve deltaste nosive povrSine poput "Konkorda", koje se, kao i u "Konkordu", zavravaju iljatim nosem.) Model aviona kod Inka zavrava se sa dva stabiliatorska peraja i usprav- nim repom za upravljanje. Kome je maSla tako jadna te se usuuje t.umaiti ove modele aviona kao ptice ili letee ribe? Zlato je uvek bilo redak i zbog toga dragocen metal, a nalazilo se u hramovima i kraljevskim palatama. Kad se neki predmet ve lio od zlata, onda se to inilo zato to je a) bio vrlo vaan kao predmet; b) trebao je da se odri na neodreeno vreme i c) zbog tuga se izraivao od materijala koji ne ra i nije podloan koroziji. Osim toga, nije postojao nikakav kult ribe - ptice kome bi se mogli pod-metnuti ti modeli. U kosmolokoj riznici Marije Aksi-landore sjaji se jedna krupna zlatna kugla obuhvaena nirnkimobodom. Da predupredim budalaste odgovore: to nijevajarsko prikazivanje eira s obodom. eiri imaju uvek, i za najgluplje, uplje izboenje u koje se presvetle glave mogu smestiti. U "Povratku zvezdama" ja sam bez prigovora obra- zloio svoje gledite zato smatram kuglu idealnim obli-kom svemirskih brodova i svemirskih stanica: kuglasto se obre oko ose u slobodnom prostoru, te se na taj in na rubu najveeg prenika stvara vetaka sila tee, kakva je potrebna za metabolizam organa na dugim pu-tovanjima. Zlatna kugla iznova podupire moju slutnju da su kugle ve u drevno doba predstavljale oblik nebeskih vozila. irok obod nije morao biti samo pristanite za tran-sportne brodove, ve je u isto vreme mogao biti i aku-mulator suneve energije, podeljen na elije. Tehniko-spekulativnoj mati nisu postavljene nikakve granice. Za-nima me, medutim, kako je matrica te zlatne kugle dospela iz Ekvadora u Tursku, udaljenu 12.000 km! Tamonji nalaz, isklesan od kamena, uva se u Turskom muzeju u Carigradu. To je negativ zlatne kugle iz blaga oca Krespija:

ista kugla, isti zupast uzorak na obodu. Pod tom ka-menom matricom na prvom spratu carigradskog muzeja pie: "Ne moe se klasifikovati." Dokle god nauka odbija da meu svoje kombinacije primi pomisao kako su ve u praistorijsko doba mogle letelice savladavati vrlo velike udaljenosti izmedu konti-nenata i preletati mora, sve dotle e u kuli od slonovae, koja uva duboko smrznute predrasude, postojati nereive zagonetke. Ne sme se kazati da naunici nemaju mate, no rezultati moraju odgovarati klieu. U Kuenci sam snimio zlatan kip, visok 52 cm, koji prikazuje bie normalnih Ijudskih proporcija (slika 8.). Neobino na njemu je to na rukama i nogama ima samo po etiri prsta. Istinu govorei, u staroj Indiji, kod Maora, kod Etruraca i drugde mogu se nai boanski likovi koji nemaju sve udove. Ipak, u jednoj ozbiljnoj naunoj publikaciji proitao sam kako je reenje te zagonetke jednostavno: prsti na rukama i nogama predstavljali su, navodno, neku vrstu raunske maine. Ako se hteo izraziti broj 19, izostavio bi se jedan prst na ruci ili nozi. U skladu s tom "naunom"

8. Ovaj zlatan kip ima nor-malne Ijudske proporcije neobinoje to Sto su mu na rukama i nogama samopo etiriprsta! Ozbiljno nauno objaSnjenje: masina za raunanje. Zar su Inke bili toliko glupi da su izradili figuru kako biprikazali "etiri"? Radi se o "boanstvu zvezde"

matom, brojka 16 predstavljena je biem sa etiri prsta na rukama i nogama! Taj priglupi nain brojanja ini mi se nedostojnim naroda koji je gradio puteve, utvrenja i gradove. Zato su, tako mi bogova sa svih zvezda, morale mudre Inke prikazivati celog oveka, s rukama i nogama, da bi na tako budalast nain izrazili, na primer, broj 4? Ta uasno ozbiljna nauka zaplie se u mreu svoje vlastite mate: mada priznaje da su Inke znali brojati, pobija im spo-sobnost da izraze broj 4 sa etri crtice ili etiri take. Za to su morali rezati prste. 0 sancta simplicitas! to se tie lika iz Kuence, kojem nedostaju dva prsta na rukama i nogama, tu ionako ne "pali' tipino Ijudsko brojanje pomou ruku i nogu; radi se, naioie tako sma- tra otac Krespi o prikazu "boanstva zvezde". U desnoj rucu taj Ijupki bog Sunca pokazuje neku ivotinju, sas-tavljenu od vodenog konjia, papagaja i zmije a u levoj neki prut, koji JC gore

ukraen njegovim znamenjem: na-smejanim suncem, a dole zmijskom glavom. Iz zadovol]-nog lica izbijaju zvezdani kraci, koji se mogu videti i na dvojici njegovih kolega iz peina u australijskoj pustari, dvojici "stvoritelja"; oni, meutim, nose kombinezone sa irokim pojasevima oko prsiju. Kad-tad, verovatno posle deifrovanja metalne biblio-teke, ustanovie se da bia anatomski nepravilnih udova predstavljaju slikovit izraz usmenim predanjem sairvanih opisa nekih spodoba iz svemira koja su bila "drugaija". Remek-delo nekog Direra, Degasa ili Pikasa kod Inka predstavlja zlatna ploa dimenzija: 98 x 48 x 3 cm. Ma koliko dugo se posmatralo to delo, uvek se otkriva neto novo. Beleim ono to sam zapazio: zvezda bie debelog trbuha i zmijskog repa - ivotinja slina pacovu - ovek u pancirnoj koSulji s kojom je spojen lem -.trouglast lik probuenog trbuha lik trouglaste glave iz koje izbijaju zraci dva lica toak iz kojegviri lice ptice zmije dlakave i elave glave lice koje raste iz nekog drugo lica zmija s licem dvosiruki krug s licem. Haos! U toj burnoj zbrci istiu se dve vrste zlatne arke koje izdiu neko lice iznad bombe koja pada'. (slika 9.). ta hoe saoptiti umelnik? Je li njegovo delo pandemonij? Ovekoveuje li ono trenutak kada je bog zvezda unitio zemaljski haos? Sitan deo metalnog blaga iz dvorita Marijine crkve i Kuenci, koji pokazujem, jo je sitniji deo dragocenosti to poivaju nedirnute u peinama Huana Morica, ove orgije Ijudske istorije u zlatu.

9. Na ovoj zlatnoj ploci uvek e se otkriti ponesto novo: zvezda, bie debelog trbuha, ovek u pancirnoj koulji sa slemom, toak iz kojeg viri lice... Celoj toj burnoj zbrci preti bomba koja pada, akojujeumetnik jasno istakao sa dve sare.

Kakvo je znaenje, kakva je svrha zlatnih radova kod Inka? Jesu li to samo primitivne, skupe igrarije? Jesu li sve to, uistinu, poruke iz daleke davnine koje ne moemo odgonetnuti? Profesor Miloslav Stingl je vodei amerikanist u zem-Ijama istonogbloka; akademsku titulu stekao je na starim amerikim kulturama; danas je lan Akademije nauka u Pragu; autor je arheologkih i etnoloSkih dela; njegova knjiga "U propalim gradovima Maja" (1971.) dobila je

visoke ocene. Profesor Stingl, koji je bio gost u mojoj kui, video je snimke to sam ih napravio u Kuenci. - Ako su te slike verodostojne, a sve govori u prilog tome da jesu jer se od zlata ne izrauju plagijati, pogotovo ne u tako velikom broju, onda je ovo najvea arheolokasenzacija nakon otkria Troje! 1 ja sam jo pre nekoliko godina podravao stanovite da Inke nisu poznavali pisma u alfabetskom smislu. A sada stojim pred njihovim pis-mom! To je zacelo vrlo, vrlo staro pismo, jer se razaznaju prelazi od ideograma prema pismu. Kako ocenjujete gravire, kako ih svrstavate u do-sadanji sistem? Da bih mogao zauzeti odreen nauni stav, morao bih temeljno i pomno pregledati svaku plou, svaku upo-rediti sa ve postojeim materijalom. Trenutno mogu sa-mo kazati: ushien sam'. Na dosad poznatim gravirama Inka bilo je Sunce, sva-kako, est sastavni deo scene, ali nikada kao na ovim snimcima ovek nije bio izjednaen sa Suncem: eto, tu su Ijudski likovi sa sunanim zracima oko glave, odnosno Ijudski likovi koji imaju oko glave zvezdane krake. Simbol "svete moi" bila je uvek glava. Meutim, na ovim slikama glava je u isto vreme Sunce ili zvezda! To ukazuje na nove, neposredne veze. Kakvo biste znaenje pridali "bombi" na toj sjajnoj ploi? uveni naunik je izvadio lupu te dugo i nemo po-smatrao fotografiju. Potom ree gotovo Ijutito: Ne moe se dali nikakvo tumaenje, sve je ovo sasvim novo! Totemistiki tumaei, kazao bih da bia sa zracima i zvezdama gore, a zmijski simboli dole ukazuju i u . na povezanost neba i zemlje. A to znai da su zvezdana Ifa bia i sunca bila u nekakvoj vezi sa zemaljskim stanov- sa lemovima i sve ostalo to se tu moe razaznati kao da potiu iz nekog nestvarnog sveta, iz mitologije ... Mitologije koja svakog dana dobija sve opipljiviju i stvarniju podlogu! Moram priznati nasmeja se profesor u toj svojoj igri kombinovanja vi imate takvih argumenata koji zbunjuju i takvogstarog lisca kao to sam ja, terajui ga da sezamisli. Ko e istraiti peine i blago pod Ekvadorom, ko e to senzacionalno arheoloko otkrie obasjati svetlom na-unog ispitivanja koje moe rasvetliti tajne? Nema na vidiku nekoga ko bi bio tako bogat kao Henrih ileman, koji je otkopao Troju i Mikenu. Kad je Moric otkrio mreu tunela, bio je siromaan kao crkveni mi. Posle je pronaao nalazita gvoa i srebra, a pravo na iskori-avanje preneo je na topionice; sada ima prilino dobre prihode koje ivei vrlo skromno koristi iskljuivo za svoja nauna istraivanja. Ipak, Huan Moric nije tako bogat da bi mogao nastaviti svoj rad na najbolji mogui nain i zaposliti strune pomonike. Zna da bi odmah mogao dobiti pomo od pekulanata, kopaa zlata poput onih na Divljem zapadu; dovoljno bi bilo da im pokae samo deo primamljivih hrpa zlata u peinama pod Ekva-dorom. Takvu pomo ne eli, ona bi se izrodila u pljaku i ne bi pomogla oveanstvu. Zbog toga je teko sastaviti ekspediciju koja bi bila nesebina i sluila samo istraivan-ju. Ve 1969. godine, kad je pozvao goste, Moric je dao grupi oruanu pratnju. to su dublje prodirali u lavirnt, priaju Moric i Pena, to je kritinije i razdraljivije pos-tajalo raspoloenje, pa se grupa poela pribojavati naoruanih pratilaca koje je spopala zlatna groznica. Mo-rali su se vratiti. Zato Ekvador ne preduzima nita, zagto ne potpo-mogne neku naunu ekspediciju koja bi proslavila zemlju? Ekvador, sa svojih pet miliona stanovnika, spada meu najsiromanije zemlje June Amerike. Plantae kakaoa, banana, duvana, pirina i eerne trske ne donose do-voljno deviza da bi se mogli kupovati savremeni tehniki uredaji. Indijansko ratarstvo navisoravni proizvodi krom-pir i ito, a donekle su razvijeni ovarstvo i uzgoj lama. Divlji kauuk, koji se ranije dobijao iz uma na istoku, vie nije traeni artikal. Moda narcdnih godina odreenu zaradu moe doneti vaenje rudnog blaga (zlata, srebra, bakra, olova, mangana), koje podstie drava, a islo tako i nafta koja je pronaena na obali. Za sada je, medutim, sav prihod preko potreban za ublaavanje oajne bede, za sada niko nema razumevanja za zadatke koji ne slue pobedi nad glau. Huan Moric procenjuje da bi samo razgledanje tu-nelskogsistema, bezdetaljnijih istraivanja,stajalo vige od milion vajcarskih franaka: treba izgraditi elektrinu cen-tralu, urediti sredinja skladita za ureaje i snabdevanje, preduzeti mere obezbeenja, a donekle su potrebni i ru-darski radovi.

Dobro poznavajui ta nedirnuta blaga Ijudske istorije, ponovo postavljam zahtev koji sam napisao 1968. godine u "Seanjima na budunost": "Zamislimo nekakvu utopijsko-arheoloku godinu! U toj godini bi se arheolozi, fiziari, hemiari, geolozi, me-l talurzi i strunjaci svih odgovarajuih grana tih nauka j pozabavili jednim jedinim pitanjem: da li je nae pretke posetio neko iz svemira?" Kako ni jedan ovek i ni jedna ustanova ne bi mogli kazati da nisu u mogunosti potraiti nepoznate tajan-i stvene peine, prenosim ovde posetnicu advokata Pene; on omoguuje svakom ozbiljnom istraivau susret sa Huanom Moricom. U susedstvu, u peruanskim Andima, na inkanskom brdu Huaskaranu, na 6.768 m nadmorske visine, panski kapetan Francisko Pizaro (1478-1541) otkrio jeDeinske ulaze koji su bili zatvoreni kamenim ploama. Spanci su naslutili da su unutra spremita. Tek 1971. godine speleolozi su se opet setili tih peina. asopis "Bild der Wissenschafl" izvestio je o ekspediciji, opremljenoj svim tehnikim pomagalima (uadoma s vit-lima, elektrinim kablovima, rudarskim svetiljakam, bo^ cama s kiseonikom), koja je ula u peine blizu peru-anskog naselja Otuzao. Na dubini od 62 m ispod zemlje naunici su naili na zapanjujue otkrie: na kraju vie-spratnih peina odjednom su se nali pred pominim vrati-

ma od ogromnih kamenih ploa, visokim 8 m, irokim 5 m( i debelim 2,5 m. Uprkos njihovoj ogromnoj teini etiri oveka su odupevi se uspela da okrenu vrata: ona po-ivaju na kamenim kuglama u leitu u koje kaplje voda. "Bild der" pie: "Iza 'est vrata' poinju veliki tuneli, pred kojima bi od zavisti prebledeli i savremeni strunjaci za gradnju ispod zemlje. Ti podzemni rovovi vode mestimino s padom od Iste godine panski namesnik je prividno imenovao Inku Manka Kapaka kraljem. (I njega su 1544. godine ubili hrianski osvajai.) S tim Mankom Kapakom zavrava se dinastija Inka, koja je sa svojim legendarnim istoimenim osnivaem ula u istoriju. Izmeu prvog i poslednjeg Man-ka Kapaka carstvom Inka, kao to su ustanovili istoriari, vladalo je 13 "sinova sunca", sunevih vladara. Postavi li se istorijski utvren poetak u doba oko 1200. godine n.e., a kraj u 1544. godinu, kada je umro poslednji kraj Sunca, tada je ogromno carstvo od ilea do Ekvadora, od Anda severno od Kvita do Valparisa na jugu sagraeno za ne-punih 350 godina. Dakle, u tom razdoblju se ujedinila ta prva predkolum-bovska imperija June Amerike: prema pokorenim zem-Ijama i narodina nije se, naime, postupalo kao prema okupiranim oblastima, ve su se uklapali u vladajui dr-avni sistem; napredne tekovine u ratarstvu delo su kolo-vanih inovnika, kao i veoma uspena pravila drutveno-ekonomskog poretka. | Zar su Inke u tom razdoblju zaista izgradile mreu otf 4.000 km dobro napravljenih puteva sa svratitima? Zar su u isto vreme podigli i gradove kao to su Kusko, Tiahua-nako, Mau-Piu, kiklopske tvrdave Oliantajtambo i Sak-sajhuaman? Zar su pored toga gradili i vodovode, te ot-varali rudnike srebra, kalaja i bakra, pa te metale legirali u bronzu? Zar su "levom rukom" razvili jo i zlatarstvo, tkali vrlo fina sukna i izraivali vrsne oblike u lonarstvu? A o visokoj kulturi, to su je takoe ostvarili za tih ogranienih 350 godina, da se i ne govori. A ako nisu Inke ostvarile ta izvanredna dela, ve njihovi preci, zar nisu onda ti pred-inkaski narodi svojom kulturom i tehnikom bili iznad kasnijih Inka? Ako su, meutim, te iste Inke jo i usekle splet tunela u stene pod Ekvadorom i Peruom, probijali ih, buili i klesali, onda je to carstvo sa svojim stanovnicima bilo najvea tahnika, kulturna i umetnika svetska sila svih vremena! Ne, ne moe se hronologija lepiti tako nasumicc, samo zato to bi svaka druga pomisao sruila proizvoljnu (re)-konstrukciju. Tvrdim: Sistem je postojao ve hiljadama godina, jo pre nego Sto je nastalo carstvo Inka. (Kako i ime bi Inke sagradili stotine kilometara rovova duboko ispod zemlje? Tunel kroz koji bi prolazio auto-put ispod La Mana planiraju inenjeri naeg visokorazvijenog tehnikog veka ve 50 godina, a jo im nije sasvim jasno na koji bi nain taj u poreenju s tunelima u Junoj Americi: siuan rov trebalo sagraditi!)

Tvrdim: Vodeim slojevima Inka bili su poznati drevni tuneli. (Posle Atahualpina ubistva naredio je poslednji Manko Kapak da se zlatno blago, rasuto po hramovima Sunca irom carstva, sakupi i sakrije u postojeim i njemu po-znatim peinama kako bi se spaslo od belih osvajaa.) Tvrdim: Zlatno blago pod Ekvadorom i Peruom potie iz raz-doblja mnogo pre nastanka carstva Inka i njegove kulture. Oko 1570. godine panski letopisac, otac Kristobal de Molina, tragao je za motivima zbog kojih su Inke sagradili svoje peine. U svojoj knjizi "Ritos y fabulos de los Incas", napisanoj 1572., Molina saoptava da se praotac ove-anstva posle obavljenog posla, poto je dovrio stvaranje, povukao u jednu peinu. To tajno skrovite bilo je, me-utim, mesto roenja mnogih naroda, koji su izali odatle, izjedne "beskrajne noi". U isto vreme su, iznosi Molina, te peine bile po-koljenjima i spremite bogatstva onih naroda koji bi se nali u nevoljama. Za one koji su znali o peinama vredeo je, uz pretnju smrtne kazne, neumoljiv zakon uvanja tajne. (Koliko je taj tradicionalni zakon jo i danas jak, iskusio sam na svom putovanju kroz Ekvador 1972. go-dine!) Krunski svedok u prilog predhrianskom poreklu zla-tnog blaga neka bude vatikanski uvar grala, otac Krespi iz Kuence. On mi je kazao: Sve to su mi Indijanci doneli iz rovova, potie iz doba pre Hrista! Veinom su to zlatni simboli i pra-isiorijski likovi prikazi stariji od potopa. U peinama i dvoranama pod Ekvadorom i Peruom mogu se nai tri vrste blaga: 1. nedokuiva batina graditelja tunelskih sitema; 2. klesarski radovi prvih inteligentnih Ijudi, koji su, po svoj prilici, bili uenici gradilelja tunela; 3. zlatno i srebrno blago Inka, koje je tu posle 1532. godine sakriveno pred panskim konkviskadorima. Osnovno je pitanje, meutim: Zato su sagradene te peine?

II

Borba bogova Ratovi u svemiru Tekstovi koji u kazuju na bitke bogova - Pobeeni bee u svemirskom brodu - Utoiste: nasa plava planeui Koliko ima zvezda sa razumnim oblicima ivota ? Gde je nastao prvi ivot? - Misljenje lorda Kelvina Da li nepoznata razumna bia lie na homo sapiensa? Da li su nepoznati astronauti imali razvijeniju tehniku nego to je nasa dananja ? Tehniko planranje u tunelskim sistemima Postoji samojedan mir o stvaranju Ameriki naunici smatraju da postoje inteligentne van-zemaljske civilizacije Brbljarije o "zameni religije"

Dogodilo se to pre gotovo 30 godina, u drugom razredu osnovne kole u afhauzenu. Tada smo mi, maleni deaci, prvi put uli iz usta svog uCitelja veronauke da je na nebu dolo do borbe: jednog dana je stao pred Gospoda Boga arhaneo Lucifer i izjavio: "ViSe ti neemo sluiti!" Nakon toga je Bog naredio jakom arhandelu Gabrijelu da plamenim maem zatre Lucifera i pobunjenike. Danas znam da u Starom zavetu ncma Lucifera. To bi bilo i nemogue jer je bajkama obavijen lik Mojsija, pod kojim su obuhvaeni autori Starog zaveta, iveo oko 1252. godine pre n.e., a Lucifer potie iz latinskog jezika, koji je postojao najranije 240. godine pre n.e. Lux fare (=Lu-cifer) znai nosilac svetlosti, luonoa, onaj koji pravi svetlo. aljivo je to se u katolikoj veronauci podli avo spominje ba kao luonoa. Meutim, Stari zavet jasno govori o jednoj borbi na nebu. U Starom zavetu se, od 1. do 35. poglavlja, mogu pro-itati, koliko su se ouvali, opisi dogaaja i proroanstava. jevrejskog proroka Izaije (740-701. godine pre n.e.). U 14. poglavlju, 12. stih, pie: "Kako pade sa nebesa, Luonoo, sine Zorin! Kako li si oboren na zemlju, ti, vladaru naroda! U svom si srcu govorio: Uspeu se na nebesa, povrh zvezda Bojih presto u sebi dii. Na zbornoj u stolovati gori..." No, i kod apokaliptiara Ivana u Otkrovenju u Novom zavetu pronalazimo u 12. poglavlju, 7. stih, prilino jasna ukazivanja na borbe na nebu: "Uto se zametnu rat na nebu koji je Mihael sa svojim anelima morao voditi protiv Zmaja. Zmaj i njegovi an-deli prihvatie borbu, ali je ne mogae izdrati. 1 mesta za njih vie nije bilo u nebu." 0 ratovima i borbama na nebu govori se u mnogim drevnim svedoanstvima oveanstva. U tibetskim kriptima milenijumima se uva knjiga "Djijan", tajna na-uka. Izvorni tekst (za koji se na zna da lijo negde postoji) prepisivan je od pokoljenja do pokoljenja te dopunjavan novim izvetajima i saznanjima upuenih. Sauvani delovi "Djijana" krue svetom u hiljadama primeraka tekstova prevedenih na sanskrit, a poznavaoci tvrde da ta knjiga sadri razvoj oveanstva kroz milione godina. U estoj strofi knjige "Djijan" pie: "U etvrtom (svetu) nareuje se sinovima da naprave svoju sliku i priliku. Jedna treina se protivi, dve sluaju. Izreeno je prokletstvo ... Stariji tokovi okretahu se niz-brdo i uzbrdo. Majinska mrest je ispunila sve. Vodile su se borbe izmedu stvaralaca i ruilaca, i borbe za pro-stor; pojavilo se seme i pojavljivalo se uvek iznova. Ra Hadom.Mada ga ime oznaava kao boga svetlosti, Homer (oko 800. godine pre n.e.) ipak ga opisuje kao onoga koji dovlai tmurne oblake, kao gro-movnika i svadlj ivca koji u okrajima s protivnikom sasvim bezobzirno koristi munje i tako reava borbe u svoju korist. Munja se kao oruje pojavljuje i u maorskim legendama na Junom moru: tu se pria o pobuni koja je izbila na nebu poto je Tane poreao zvezde; legenda spominje, ak poimenino, pobunjenike koji vie nisu hteli sluati Tanea; meutim, tada se Tane munjom dove-zao meu njih, pobedio ih i bacio na Zemlju,teseodtada na Zemlji bori ovek protiv oveka,narod protiv naroda, ivotinja protiv ivotinje, riba protiv ribe. Ni bog Hu-nano u prii severnoamerikih Indijanaca Pajuta nije se proveo bolje: poto je zapoeo svau s bogovima, proteran je iz neba. Meunarodna akademija za prouavanje sanskrita u Misoreu u Indiji imala je smelosti da u jednom sanskri-tskom tekstu Maharija Baradvaje, drevnog proroka, za-meni tradicionalne prevodilake izraze reima iz naeg savremenog pojmovnog sveta. Rezultatje zapanjio: drev-ne legende postale su savren tehniki izvetaj! ("Povratak zvezdama", 176. str.) Primenim li oprezno taj isti postupak i zamenim li samo re "nebo" savremenim pojmom "svemir", legende i mitovi o borbama bogova na nebu pretvaraju se u tren oka u izvetaje o divovskim bitkama u svemiru izmeu dveju neprijateljskih strana. Dabome, u dejem nebu religija nema ratova, tamo je postojao i postoji samo jedan blagi sveznajui Bog. No u Starom zavetu se ne govori samo o jednom bogu, ve o nekoliko bogova: "NaCinimo oveka na svoju sliku, sebi slina, da bude gospodar ribama morskim, pticama nebeskim ..." (Prva knjiga Mojsijeva, 1. poglavlje, 26. stih.) Jo jednom se "potkrao" monoteisti Mojsiju taj pluralis majestitis: " ... opaze sinovi Boji da su keri Ijudske prsitale ..." (Prva knjiga Mojsijeva, 6. poglavlje, 2. stih).

Helena Petrovna Blavatski (1831-1891), kojaje 1875. godine osnovala u Londonu Teozofsko drutvo, napisala je u svom delu od est svesaka "Tajna nauka" (1888): "Jedno od imena jevrejskog Jehove, 'Sabaot' ili 'Bog nadvojskom' (Cabaol), pripada haldejskim Sabejcima (ili Cabejcima), a koren rci je "cab", koja znai 'kola', 'brod' i 'vojska'. Dakle, Sabaot doslovno znai 'brodska vojska', 'ekipa' ili 'odred ratnih brodova'." Imam utisak da je u nastajanju (=razvijanju) Zemlje i "stvaranju" oveka ima-lo umeane prste vie bogova. Mit o stvaranju Kvie-Maja, "Popol Vuh" izvetava o tome kako je stvoren ovek: "Pria se da oni koji su stvoreni i oblikovani nisu imali ni majke ni oca, ali su se zvali Ijudima. Nije ih rodila ena, nije ih niko nainio, ni Alom ni Kaholom, stvoreni su i oblikovani samo udom, arolijom ..." Indijanski narod Maja, ijem se prilino iznenadnom ulasku u takozvanu istoriju ubrzo nakon poetka nae ere oduevljeno klie, iveo je u poetku vrlo primitivno u umama i lOvio divlja najjednostavnijim orujem. Glave im jo nisu bile napunjene nekim viim znanjem. Me-utim, smatra se da mitovi "Popol Vuha" potiu iz tog ranog doba. Kako su medu primitivne misli mogle dospeti formulacije poput ovih: "... nisu imali ni majke ni oca ... nije ih rodila ena... stvoreni su i oblikovani arolijom ..." Sve to ini se vrlo protivrenim i zbrkanim; dosada-njim metodama ne moe se uskladiti. Stuga bih hteo dati podsticaj razmiljanju. Ako je bilo bitki u svemiru, onda su (kao pri svim bezumnim razraunavanjima pomou sile) morali posto-jati pobednici i po- beeni. Pobednici su, dabome, mogli ostati na svojoj planeti, a poraeni su morali pobei; bili su prisiljeni da se u najkraem roku upute jo nedirnutim svemirskim brodom prema nekoj drugoj planeti. U sve-mirskom brodu mogu se smestiti rezerve energije i i-votnih namirnica samo za ogranieno vreme. Dakle, po-bedniku ostaje samo jedno odredeno vreme, ije je krat- koe on svestan, da bi konano unitio, istrebio nepri-jatelja. 1 najmanja vremenska prednost pomae porae-nom jer on u svom svemirskom brodu koristi vremensku dilataciju. (Ta pojava nauno je dokazana: u svemirskom brodu koji se kree gotovo brzinom svetlosti vreme prolazi sporije nego na polaznoj planeti, gde juri kao i pre.) Pobednik ne eli da bilo ko preivi: stigne li samo jedan par poraenih na siguran cilj, imae potomstvo, prerasti u narod, osvetiti se zbog svog poraza. (Vlada li taj par a pobednici su toga svesni molekularnobiolokim zna-njem, bie u stanju da na novoj planeti izmeni ak i primi-tivne oblike ivota.) S druge strane, pobeeni znaju "men-talitet" pobednika, imaju njihovo tehniko znanje i njihov "duh". Nadmeui se s vremenom, oni lete prema najblioj dohvatljivoj planeti. Da li su pobeeni nakon bitke u svemiru pronali planetu koja je udaljena 28.000 svet-losnih godina od sredita galaksije, a trea od Sunca, dakle: nau Zemlju? Da li je naa plava planeta bila utoite za pobeene u svemirskom boju? Nastavi li se razvijanje te teorije, tada se nameu ne-pobitne pretpostavke. Zaviaj proieranih morao je biti bar slian prilikama na naoj Zemlji; zaviajna planeta morala je biti, otprilike, jednako udaljena od Sunca, pod-jednako velika i zato imati sli&iu privlanu snagu kao i Zemlja, a isto tako, razume se, i atmosferu koja sadri kiseonik. Postoji li mogunost da je zapoeo svemirski let s neke planete sline Zemlji? Statistika verovatnoa je ogromna. Pitanje da li egzistiraju neki svemirski susedi postaloje "ozbiljna nauna tema" - kako kae profesor Hans El-saser "pa je u velikoj meri povezano s gleditem mnogih prirodnjaka koji smatraju da je ista izmiljotina pret-postavka kako smo jedina razumna iva bia u svemiru?" Ko zna koliko ima zvezdica? Rauna se da u naoj galaksiji ima 100 milijardi stajaih zvezda. Ako samo oko svake desete zvezde krui pla-netarni sistem, dobijamo deset milijardi planetarnih sis-tema. Ispusti li se pri tom proraunu postojanje veeg broja planeta, uzme li se "samo" brojka od deset milijardi zvezda (=mnogo vei broj planeta!) sa po jednom pla-netom, i priznaju li se opet samo svakoj desetoj planeti svojstva poput Zemljinih, dobijamo uistinu astronomsku brojku od milijardu planeta

srodnih Zemlji. Neka je samo svaka deseta planeta velika kao Zemlja i ima temperaturu koja doputa nastanak i procvat ivota, nalazimo se i dalje pred nezamislivom brojkom od 100 miliona! Odvojimo li jo jednom u odnosu 1: 10 one planete koje bi mogle biti obavijene plemenitim gasovima, ostaje napokon deset mi-liona planeta s "pogodnim" okolnostima za organski ivot! Privatni docent, doktor prirodnih nauka Hans F. Ebel iz Hajdelberga pie u svom eseju "Mogu ivot na drugim planetama": "Astronomi procenjuju broj naseljenih planeta, slinih Zemlji, samo u naem Mlenom putu na nekoliko stotina miliona." Dakle, moja teorija nije ugroena nedostatkom Zemlji slinih planeta koje bi mogle biti polazna laka putovanja. Hipertrofirano miljenje da jedino i iskljuivo Zemlja moe biti nosilac razumnih oblika ivota, koje je jo pre nekoliko godina vladalo naim "pogledom na svet", ne-stalo je iz kruga najstroih katedarskih naunika. Tempi passati. Postoji jo jedno pitanje. Ako je svemir i prepun planeta i razumnih bia, nisu li se morali ili mogli tamo svi oblici ivota razviti u sasvim drugim pravcima nego kod nas? Nije li presmelo, uprkos toleranciji koja se priznaje svakom statistiki visokom proraunu, pretpostaviti jo i to da su bia koja su vodila svemisrki rat bila ovekolika? Najnovija istraivanja na mnogim podrujima koja su povezana s tom temom pot-vruju da su vanzemaljska razumna bia morala biti ove-koika: graa atoma i hemijske reakcije jednaki su svuda u svemiru. Tako smatra profesor Hajnc Haber: "Nipoto nije tano kao to se ranije zamiljalo da pojava ivota strpljivo eka da mrtva priroda na planeti stvori okolnosti pod kojima moe postojati ivot; mnogo je verovatnije da ivot svojom znatnom hemijskom ak-tivnou doprinosi u velikoj meri stvaranju svoje vlastite okoline i preobraavanju planete tako da na njoj moe postojati aroliko obilje ivota." Lord Kelvin od Largsa (1824-1907) bio je profesor u Glazgovu. U prirodnim naukama stekao je ugledno ime kao fiziar, jer je otkrio ne samo takozvani drugi zakon termodinamike veje dao i jasnu naunu definiciju apsolutne temperature (koja se danas meri Kelvinovim stepenima). Osim toga postavioje osnovnu formulu za trajanje oscilacija koje se javljaju u eleklrinim oscilatornim krugovima, a otkrio je i termo-elektrini efekat koji je prozvan po njemu. Lord Kelvin je, dakle, a to se jasno razume i iz ovih kratkih podataka, bio veliki ovek u egzaktnim prirodnim naukama, te ga sva-kom studentu predoavaju kao izuzetnogsirunjaka. Me utim, nae doba ne zna nita o Kelvinovom uverenju da "ivot" nije nastao najpre na Zemlji, naoj siunoj planeti, ve je, zapravo, doleprao u obliku estica iz svemirskih dubina. Kelvin je bio uveren da su te jednoelijske klice nepolne reproduktivne elije iz kojih moe nastati novi ivot - tako otporne i na vrlo niske temperature da su s meteorima i meteorskom prainom sligle na Zemlju sposobne za ivot i razvile se uzoivljvajuu snagu svetlosti, pa su iz njih napokon mogli nastati vii organizmi. Ja sam za to da se celi Kelvin shvati ozbiljno, prema tome i onaj Kelvin koji je ve u svoje doba sveo na pravu meru naduvano miljenje kako je ivot mogao nastati samo na naoj planeti. 1 u tim zapravo sasvim prirodnonaunim oblastima nailazi se neprestano na prepreke koje postavlja religiozan (=crkveni) nain miljenja: budui daje ivot konaan, mora biti konaan i u svemiru. Sve dok prirodnjaci ne dokau da je uverenje lorda, koga veoma potuju, zabluda, trebalo bi da ono zadri istaknuto mesto u girokom spektru nagaanja o tome kako su nastali prvi poeci ivota na Zemlji. Potovani lord je to zasluio. Ja se nikako ne bih usudio postaviti u raspravi tako smelu i izvanrednu postavku. Premda gotovo na teku-oj traci dolazim do zakljuka da se spekulativne misli, zbog kojih mene napadaju, mogu uz odreden trud utvrditi u naunoj literaturi. Umirujue za mene, uznemirujue za moje kritiare. Na primer, a to je vano pri iznoSenju moje teorije o borbi u svemiru, nailazim na sumnjiavost kad pokuam pomou prikaza na peinskim crteima dokazati da as-tronomski pribor (svemirska odela, antene, snabdevaki sistemi itd.), tj. sve to se tamo razaznaje, upuuje na posetu inteligentnih bia s drugih zvezda. Glupost, govore mi: Ako se tamo i moe razaznati pribor iz tako davnog doba, koji se danas upotrebljava, ipak su sc ta nepoznata razumna bia razvila, bez sumnje, sasvim drugaije nego mi.

Istina, ne ujem nikakve precizne argumente, ali: ne moe biti ono to ne sme biti. U moru nagadanja postoji nekoliko loginih zakljuaka koji sasvim pouzdano po- dupiru moju postavku da su nepoznata razborita bia morala biti jednaka homo sapiensu ili bar vrlo slina njemu. Profesor Roland Paketi, saradnik tako uglednih stru-nih asopisa kao to su "Filosovik kvarteli" i "Analizis", pie u svojoj knjizi "Vanzemaljska razumna bia s filo-zofskog i religioznog gledita" kako je tu studiju izradio "zato to j'e posle svih amaterskih zakljuaka, po mom miljenju, vreme da se najnovija nauna saznanja iz tog tematskog kruga ispitaju bez ograda s gledita jednog naunika filozofa i teologa". Svojim miljenjem da ra-zumna bia u celom svemiru moraju u velikoj meri liiti na homo sapiensa Paketi svrstava sebe u elitu naunika. Ve 1964. godine poznati biolog dr Robert Bieri obelo-danio je u "Ameriken Saentistu", u svom napisu "Hu-manoidi sa drugih planeta", sasvim isto uverenje, a i bio-hemiar dr Jozef Kraut s Kalifornijskog univerziteta do-ao je nakon petnaestogodinjeg prouavanja enzima do istog rezultata. Kako se, medutim, moe "dokazati" da su se nezemaljska razumna bia razvijala slino kao ovek? "Dokazi" mogu biti samo logian niz zakljuaka koji se temelje na utvrdenim injenicama. Profesor Paketi polazi od toga da jednake spoljanje okolnosti dovode do izgradnje slinih oblika tela i organa kod genetski razliitih ivih bia. Takva konvegrencija postoji na svim planetama slinim Zemlji gde se ispune ivotni uslovi za sloene sisteme ivih bia. Stoga razlike u evoluciji ivih bia nastalih na naoj ili nekoj drugoj planeti mogu biti tek neznatne. Naime, i ovde i tamo ivot je zapoeo hemijskim menjanjem povrgine planete "nastankom organske materije od neive materije na osnovu ugljenikovih veza u vodenoj sredini". Da su se biljojedi i mesoderi u svojoj morskoj okolini diferencirali i razvili u posebne oblike "pre nego to su zauzeli kopno", to je utvreno: fosili nisu naeni samo u stenama slarim 60 miliona godina, ve i u kriljcima starim milijardu godina. Razvoj novih oblika tela nekadanjih vodo-zemnih ivih bia nije sluajan: za kretanje, za beanje po vrstom tlu bili su potrebni drugaiji udovi nego to ih imaju ribe. Priroda je razvila jedini svrsishodan nain kretanja: hodanje jer je ono mogue na svakoj podlozi. Dok su vodozemna iva bia imala jo malen mozak, kopnenim biima je bio potreban vei mozak, jer su se umnogostruile opasnosti u okolini. Vei mozak, me-utim, lake se nosi i snabdeva krvlju ako se hoda. Koliki su broj nogu morali imati kopneni doseljenici? -pita Paketi. Jedna noga bila bi premalo, jer se bie vie ne bi moglo dii kad bi palo. Neparan broj ne bio prikladan zbog ravnotee, no ni velik broj pari ne bi bio prigodan, jer bi omoguavao samo sporo puzanje. U stvari, fosilni nalazi su vrst dokaz o tome da je evolucija u toku miliona godina nesprestano smanjivala broj nogu, dok se napokon nisu dva para pokazala kao izvanredno svrsishodna. "Dve noge, ini se, najbolji su preduslov za izgradnju velikog mozga, jer pri dva para omoguuje se pretvaranje jednog para u ruke, nune za ivot na drveu, te olakavaju ru-kovanje orudem u razvojnoj fazi." Nesumnjivo je da je takvu promenu "voznog postrojenja" trailo pretvaranje vodozemnih bia u kopnena. Ako kod nas, tada i drugde. Budui da vie nema nikakve sumnje da sav ivot potie iz mora, trebalo bi da tu postoji ugodna sloga. Pokazalo se, meutim, da je preko potrebna i nova graa "asije" uporedosapoetkomaktivnognainaivotazveri aone su imale dvostrano simetrina tela sada se nala gubica na prednjem delu tela, a stranjica na zadnjem. Takav razmetaj pokazao se kod grabljivaca (i ne samo njih!) kao najpogodniji za uzimanje hrane i izluivanje. Najva-nija ula i organi za napad nalaze se kod svih grabljivaca na prednjem delu tela, u blizini gubice. Nije udo lo se i mozak, najvei nervni splet, nalazi tu: tako naredbe iz mozga imaju najkai put do organa za napad. ivot na kopnu doprinosi usavravanju nervnog tkiva koje vrlo postepeno omoguuje stvaranje pojmova. Poznato je da delfini "imaju znatno razvijen mozak, mada ive u vodi; no sposobnost stvaranja pojmova pojavljuje se, ini se, samo u vezi sa ivotom u zajednici, jezikom i upotrebom orua". Budui da je upotreba i najjednostavnijeg orua pod vo-dom veoma teka, "nije verovatno da bi se u tim okol-nostima mogao razviti mozak, sposoban da pojmovno misli, jer za to su potrebni drutvena okolina i odreen oblik objektivnog jezika". Profesor Paketi iskljuuje i mogunost da razumna bia imaju oblik ptica,jer bie koje leti mora biti lagano, a velik mozak je teak i zahteva obilan dovod krvi. Spominje i taj oblik ivota kako bi matovite spekulacije o razvoju sveo na realistike tokove misli. Meu nunosti evolucije spada i slina graa oiju kod sasvim razliitih vrsta u

ivotinjskom carstvu: oko je savreno, slino kameri, sa zenicom, mrenjaom, onim miiima, prozirnom ronjaom itd. 1 broj i poloaj oiju jednaki su, uvek su smetene u glavi blizu mozga kao to su i oba uha uvek na najviem mestu na telu jer je to najsvrsishodnije. ulo mirisa i ukusa razvilo se uporedo s uslima i nosem u neposrednoj blizini nervnog sredita. Svoje dokaze, ovde saeto spomenute, prof. Paketi iz-nosi zato da bi pobio tvrdnju hiologa kako su se tehniki razumna bia mogla razviti u neogranienom broju pra-vaca. Tvrdnjom o mnogostrukim i kontraverznim mo-gunostima razvoja trebalo bi, naime, odbaciti zakljuak da je ivot u odreenim prilikama, slinim zemaljskim, morao i na planetama van Sunevog sistema razviti ra-zumne oblike. Paketi zakljuuje, a to je postavka koju sam uvek zatupao, da su pri spoljanjim okolnostima, koje lie onima na Zemlji, iz tene sredine, tj. vode, morala nastati iva bia u drugde, te da su se ta bia, im su izala na kopno, "gde im se ukazuje mogunost da stvore jezik, upotrebe orue i izgrade drutvene oblike zajednikog ivota", nuno razvila prema istim onim uzorcima kao i na naoj Zemlji. Razumnim oblicima ivoia zacrtan je taj evolutivni put zacelo na svim planetama. Ti razvoji u svemiru bili su, meutim, brojni, kae Paketi, zato po-kuaji da sretnemo razumna vanzemaljska bia i uspemo sesporazumeti sa njima "nisu osueni na propast". Paketi: "Moj je zakljuak ... sasvim jednostavno taj da razumna vanzemaljska bia u celom svemiru moraju u velikoj meri liiti na homo sapiensa." Krug se zatvara. Lord Kelvin jeverovao da su prvi oblici ivota na naoj plapeti "doleprali" iz svemira. Paketi zakljuuje, na osnovu utvrenih injenica o nastanku svog ivota, da su evolutivni zakoni svuda bili i jesu jednaki. Jozef Kraut je uveren da je priroda na planetama, koje su sline Zemlji, morala svoje probleme reavati na isti nain kao i kod nas. A Albert Ajntajn je kazao: "Pitam se: ne igra li priroda uvek istu igru." Ako se moe (ili sme) pretpostaviti da na milionima drugih planeta postoji razuman ivot, onda je pomisao da je ivot stariji i stoga na svaki nain bio (i jeste) razvijeniji nego zemaljski ivot, dodue spekulacija, ali se ne moe odbaciti. Zar neemo napokon sahraniti starog Adama kao "krunu stvaranja"? Dabome, ja ne mogu svoju teoriju "dokazati", no niko nema ni argumenata kojima bi me mogao uveriti u suprotno. Razvijam svoju teoriju do kraja: Svemirski suparnici imali su jednako matematriko znanje, isto iskustvo i zajedniki stepen tehnikog razvoja. Pobeeni, koji su iz bitke pobegli svemirskim brodom, morali su odabrati neku planetu koja lii na njihovzaviaj, sleteti tamo i (budui da nije postojala) stvoriti civili- zaciju. Znali su kako im velika opasnost preti iz svemira, znali su da e ih pobednici traiti svim tehnikim sred-stvima. Poela je igra skrivaa u kojoj se radilo o ivotu i smrti: astronauti su, sletevi, sili u podzemlje, ukopali se, sagradili vrlo duge podzemne prolaze, napravili duboko ispod zemlje uporita koja su im pruala sigirnsot, ali su odatle mogli upravljati i povrinom nove domovine i os-tvarivali planove o smiljenoj infrastrukturi. Prigovor da su se graditelji tunela morali "odati" og-rormnim hrpama iskopane zemlje dok su gradili peine, moe se pobili. Budui da verujem da su vladali raz-vijenom tehnikom, po svoj prilici su ve imali istu onakvu toplotnu builicu kakvu je "pigl" 3. aprila 1972. godine predstavio kao najnovije otkrie. Toplotnu builicu stvorili su za godinu i po dana na-unici iz amerike atomske istraivake laboratorije u Los Almosu. Ona nerna vie nita zajedniko sa dosadanjim builicama: vrh builice je od voll'ram-elika, a greje se grejaima od grafita. Ubudue vige nee biti nikakvih otpadaka iz izbuene rupe: toplotna builica topi stene koje bui i priljubljuje otpatke uz stranice na kojima se hladi. Kao to "pigl" izvetava, prvi ogledni model buio je gotovo neujno kamene gromade debele etiri metra. U Los Alamosu sada se priprema izrada toplotne builice koja deluje pomou minijaturnog atomskog reaktora i u obliku oklopnog vozila prodire u zemlju kao krtica. Ta bugilica "treba da probije Zemljinu koru debelu oko 40 kilomelara, te da pokupi uzorke uarene magme koja se nalazi ispod nje". Misli su osloboene carine, zato smatram da su sve-mirki beginci bili sposobni primeniti i elektronske zrake pri gradnji pcina: postigli su da elektroni "isparavaju" s vruc kalode, te su ih ubrzali u elektrinom polju izmeu katode i anode. Elektronski mlaz povezali su s elektrodom

za fokusiranje: svi "ispareni" elektroni nali su sc u jed-nom zraku. Taj postupak nije proizvod moje magte. Amerika firma "Vestinghaus" izradila je, radi eksperi-^mentalnih varenja u svemiru, generator s elektronskim mlazom. Taj elekironski mlaz naroito je pogodan za razbijanje stena, jer tvrde stene nisu nikakva prepreka za njega. Pogodi li takav mlaz stenu, otkida termikim naponom i najdcblje gromade. Da li su graditelji tunela imali na raspolaganju neku kombinaciju toplotne builice i topa s elektronskim mla-zom? Sve je mogue. Poto burgija prodire u izvanredno tvrde geoloSke slojeve, oni bi se mogli razbiti s nekoliko preciznih hitaca iz topa; u nastale pukotine uvlai se ok-lopna toplotna builica, usijava kamenje do tckueg sta-nja, u isto vreme hladi tu kamenu kau, stvaraju se glazure tvrde poput dijamanta, mrea peina zatiena je od pro-vale vode, a podupirai u upljinama su suvini. Podsticaj tim mojim nagaanjima dali su tuneli u Ek-vadoru. Huan Moric smatra da se glazirani zidovi najee nalaze u dugakim ravnim hodnidma i da su velike pro-storije nastale usled eksplozije. Na ulazima u rovovejasno se razaznaju uredno otkinuti slojevi kamenja kao i .pravo-ugaona vrata izbijena iz stene. Slojevi kamenih ploa (s desne strane), poput delova koji se slau pri podizanju visokih graevina, nisu mogli na prirodan nain na primer: prodorom vode dospeti u tu konstrukciju. Koliko je tehniki pomno zamiljen taj sistem tunela do-kazuju i otvori za provelravanje, koji se nalaze na pri-merenoj razdaljini jedan od drugoga, uvek uredno iz-radeni, proseno dugaki od 1,80 m do 3,10 m, a iroki 80 cm. Kroz ove kanale za dovod sveeg vazduha, jata ptica, slinih vranama naputaju mrani lavirint, svakog dana se vraaju i napokon uginu u podzemlju. Tu, u tim tajanstvenim dubinama, "bogovi" su nakon mnogo godina, kad je donekle oslabio strah da e ih otkriti protivnici, odluili stvroriti Ijude "na svoju sliku". "Popol Vuh", sveti zapis Indijanaca Kvie iz velike porodice Maja, koji su iveli u Srednjoj Americi, izvetava o "stvaranju" iz tog drevnog doba: "Medutim, ime mesta u koje se preselie Balam-Kvie, Balam-Akab i Ikvi-Balam bilo je: peina Tula, sedam peina, sedam klanaca. 1 Tamub i Ilokab pooe onamo. To je bilo ime grada u kome doekae bogove ... Po redu napustie bogove, a Hakavic je bio prvi ... 1 Mahukutak napusti svoga boga. Hakavicse, medutim, ne sakri u umi, ve nestade u golom brdu..." Zalim, u "Popol Vuhu" postoji mesto koje sam vebio naveo, ali koje se zbog svog udnovatog sadraja mora ovde, u ovom kontekstu, jo jednom spomenuti: "Pria se da oni koji su stvoreni i oblikovani nisu imali ni majke ni oca, ali su se zvali Ijudima. NiJe ih rodila ena, nije ih niko nainio, ni Alom ni Kaholom, stvoreni su i oblikovani samo udom, arolijom..." Jedna ploa s klinastim pismom iz Nipura, grada u srednjem Vavilonu, koji je u treem milenijumu pre n.e. bio sedite sumerskog boga Enlila, izvegtava o nastanku oveka: "Onih dana oblikovahu se u boanskoj izbi za stvaranje, u kui 'Duku', Lahar i Anan ..." Tu bi se moglo prigovoriti da se na silu prave poreenja izmedu "Popol Vuha" i klinastog zapisa iz Nipura, jer Srednju Ameriku, prebivalite Maja, i zemlju izmedu Eu-frata i Tigra, domovinu Sumeraca, razdvaja ipak oko 13.000 km vazduSne linije! Meutim, zajednika osobina dva prostorno i sadrajno daleko udaljenih kulturnih pod-ruja ne pronalazi se nimalo teko. Stari zavet, a u njemu posebno pet Mojsijevih knjiga, sadri velik broj sumer- skih misli. To je poznato. Stari zavet i "Popol Vuh" imaju, a to je novost, isto tako mnogejasne i jo brojnije skrivene zajednike crte. Sumnjiavcima u navesti nekoliko pri-mera: Mojsije (Prva knjiga, 11 poglavlje, 1. stih): "Sva je zemlja imala jedan jezik i rei iste..." "Popol Vuh": "Onde videe izlazak sunca. Imali su jedan jedini jezik. Nisu se molili ni drvetu, ni kamenu ..." Mojsije (Druga knjiga, 14. poglavlje, 21. stih): "Mojsije je drao ruku ispruenu nad morem, dok je Bog svu no na stranu valjao vode jakim istonim vetrom i more isuio. Kad su se vode razdvojile, Izraleci sioe u more na osueno dno, a vode stajahu kao bedem njima nadesno i nalevo." "Popol Vuh":

"Gotovo i ne primetiSe da prelaze more. Preoe ga kao da ga i nema; koraahu po kamenju. Iz peska je virilo okruglo kamenje, i po tom su kamenju hodali. ivi pesak prozva se to mesto; ime mu dadoe oni koji su preli razdvojeno more. Tako dospee na drugu stranu." Mojsije (Prva knjiga, 9. poglavlje, 12. stih): "A ovo znamen je Saveza koji stavljam izmeu sebe i vas i svih ivih bia to su s vama..." "Popol Vuh": "Ovo e vam pomoi kad me pozovete. Ovo je znak saveza. Sada, meutim, moram teka srca poi..." Daniel (3. poglavlje, 21. stih); "Svezae ih, dakle, i u platevima, obui i kapama, bacie u zaarcnu pe ... (25. stih): On ree: Alijavidimeliriuveka,odreenietaju po vatri, i nita im se zlo ne dogada; etvrti je slian sinu Bojem." "Popol Vuh": "Nakon toga podoe u vatru, u vatrenu kuu. Unutra je sve bilo uareno, no oni se ne opekoe. Neozledena tela i nedirnuta lica pokazae se u sumraku. eleli su im smrt u mestima kroz koja su prolazili. Ali, nita im se ne dogodi. Medu onima iz Ksibalbe zavlada zbrka." Opravdano je pitanje: kakve veze ima ovo skretanje na sumerski klinasti zapjs, Stari zavet i "Popol Vuh" s mojim graditeljima tunela. elim pruiti argumente u prilogsvog uverenja da je u poetku postojao samo jedan izvor o nastanku homo sapiensa, to jest onaj koji je poticao od zaetnika stvaranja lino. Tek mnogo, mnogo kasnije, kad su se narodi i rase naselili na celoj zemaljskoj kugli, novi doivljaji na novim mestima uneti su u drevno i prvo predanje. U svim predanjima irom sveta sauvalo se, medutim, jezgro stvaralakog ina: bogovi su stvorili pr-vog oveka na svoju sliku! injenica da su oveka stvorila vanzemaljska bia ne rui ni nauku o poreklu, ni teoriju evolucije. Dva pitanja. Jedno glasi: koji dogadaj je podstakao nastajanje o-veka? A drugo: zato je od svih homoidnih vrsta jedino homo sapiens postao inteligentan? Ima mnogo odgovora, ali ni jedan nij'e uverljiv. Pre milion godina sve ovekolike vrste majmuna imale su zapreminu mozga od nekih 400 cm3. Ako je u sledeih nekoliko stotina hiljada godina klima naterala majmune da siu s drveta, onda je, zacelo, naterala sve vrste maj-muna, a ne samo jednu, onu koja je bila odabrana da u budunosti proizvede homo sapiensa. Kad bi, meutim, sposobnost da se izrauje orue bila uslov razvoja i op-stanka, onda danas, zapravo, vie i ne bi smelo bili maj-muna. "Ta mora li se na svaki naln postati ovekom da se ne bi izumrlo?" pita Oskar Ki Maert u svojoj knjizi "Poetakje bio kraj". 0 problemu nastanka oveka Maert postavlja uzbudljiva pitanja kao to su ova: "Ako je neki majmunski soj zbog straha pred divljim ivotinjama i radi lake prehrane bio prisiljen da sc osloni na zadnje noge, zato se nisu zbog istih razloga oslonili i ostali majmuni? Svi ovekoliki majmuni bili su i jesu naCelno biljojedi ... 1 Covekovi preci su to bili, a postali su mesoderi tek kada je poeo nastajati ovek ... Jedenje mesa, navodno, bio je znak nastalog razuma i, tavie, napredak, jer se ovek mogao mesom 'lake' i 'bolje' prehraniti. Na tom komplimentu zahvaljuju vukovi i divlje make, koji suve milione godina pre toga bili mesoderi. Zato je za ovekovog pretka jedenje mesa postalo odjednom 'laka' prehrana? Otkad je lake ubiti gazelu ili bizona nego ubrati plod s drveta? U poslednjih milion godina smenjivalo se nekoliko kinih i sunih radoblja... i svi majmuni mogli su se povui u preostale ume kako bi tamo nastavili svoj uobiajeni nain ivota. Zato su to uinili svi ostali veliki majmuni, samo ne oni od kojih je kasnije nastao ovek?" Ba niim dosad nije obrazloen u teoriji evolucije ogroman skok kojim se homo sapiens odvojio od svoje porodice homoida. Radi se, sasvim jednosiavno, o mozgu koji je odjednom postao sposoban za rad, koji stie smisao za tehniku, dorastao je posmatranjima neba, komunicira u drutvenim zajednicama. Prema istoriji razvoja, taj nagli skok od ivotinjskog bia do homo sapiensa zbio se preko noi. udo? Ali, uda se ne dogaaju. Tvrdnja da se razum naih pradavnih predaka pojavio ve pre milion godina i postepeno se razvijao otkad su iveli u zajednicama, ne moe se odrati. Svi sisari ive u zajednicama, oporima, stadima, love i hrane se zajed-niki. Da li su zbog toga postali razumni? Ni

ovekoliko bie koje proizvodi primitivno orue ne mora zbog toga jo biti homo sapiens. Upravnik Liki iz Nacionalnog is "Ako je neki majmunski soj zbog straha pred divljim ivotinjama i radi lake prehrane bio prisiljen da se osloni na zadnje noge, zato se nisu zbog istih razloga oslonili i ostali majmuni? Svi ovekoliki majmuni bili su i jesu naCelno biljojedi ... 1 ovekovi preci su to bili, a postali su mesoderi tek kada je poeo nastajati ovek ... Jedenje mesa, navodno, bio je znak nastalog razuma i, Stavie, napredak, jer se ovek mogao mesom 'lake' i 'bolje' prehraniti. Na tom komplimentu zahvaljuju vukovi i divlje make, koji suve milione godina pre toga bili mesoderi. Zato je za ovekovog pretka jedenje mesa postalo odjednom 'laka' prehrana? Otkad je lake ubiti gazelu ili bizona nego ubrati plod s drveta? U poslednjih milion godina smenjivalo se nekoliko kinih isunih radoblja... i svi majmuni mogli su se povui u preostale Sume kako bi tamo nastavili svoj uobiajeni nain ivota. Zato su to uinili svi ostali veliki majmuni, samo ne oni od kojih je kasnije nastao ovek?" Ba niim dosad nije obrazloen u teoriji evolucije ogroman skok kojim se homo sapiens odvojio od svoje porodice homoida. Radi se, sasvim jednosiavno, o mozgu koji je odjednom postao sposoban za rad, koji stie smisao za tehniku, dorastao je posmatranjima neba, komunicira u drutvenim zajednicama. Prema istoriji razvoja, taj nagli skok od ivotinjskog bia do homo sapiensa zbio se preko noi. udo? Ali, uda se ne dogaaju. Tvrdnja da se razum naih pradavnih predaka pojavio ve pre milion godina i postepeno se razvijao otkad su iveli u zajednicama, ne moe se odrati. Svi sisari ive u zajednicama, oporima, stadima, love i hrane se zajed-niki. Da li su zbog toga postali razumni? Ni Covekoliko bie koje proizvodi primitivno orue ne mora zbog toga jo biti homo sapiens. Upravnik Liki iz Nacionalnog is- traivakog centra za praistoriju i paleontologiju u Naj-robiju ukazuje na nalaze kod Fort Ternana, koji su do-kazali daje keniapitekus vikeri izgraivao uglasto orue i da je homo habilis upotrebljavao jednostavno orue ve pre dva miliona godina. Liki izvegtava i o tome da je an Godal prouavao impanze u njihovoj prirodnoj okolini i ustanovio da ti daleki ovekovi rodaci redovno proizvode i upotrebljavaju povei broj jednostavnog orua. Ko moe te impanze, koji ispunjavaju merija da budu uvrteni u homo sapiensa, svrsiati u krug razumnih bia? ovekolikih bia koja izrauju i korste orua ima "odu-vek". Medutim, ovekolika bia koja potuju bogove i boje ih se, slikaju peinske zidove freskama, pevaju pesme, poznaju oseaj stida, neguju prijateljstvo i sahranjuju pri-padnike svoje vrste lakva bia ne postoje dugo. Sum-njam da bi ih bilo bez vetake mulacije koju su ostvarili vanzemaljski posctioci. Stoga se usuujem ustvrditi da su tek poraeni iz svemirskc bitke, poznajui Genetski kod i primenivi vetaku mutaciju, pokrenuli proces nastaja-nja oveka. Petog juna 1972. godine Asoietid Pres preneo je iz Vaingtona vest o izvetaju na 129 stranica Odbora za astronomsko istraivanje pri Amerikoj akademiji nauka. Prema miljenju naunika, u poslednjih sedam godina znatno je porasla verovatnoa da u svemiru postoje ra-zumne vanzemaljske dvilizacije. Akademija preporuuje da se napori astronoma u traganju za takvim dalekim svetovima s inteligentnim stanovnicima podupru veom dravnom novanom pomoi. Islina, ve i postojei te-leskopi mogli bi da uhvate radio-signale vanzemaljskih civilizacija, no trebalo bi, ipak, stvoriti nove instrumente koji e moi uhvatiti signale s naseljenih nebeskih tela i izvan naeg Sunevog sistema. U izvetaju Odbora do-slovno pie: "U ovom trenutku moda dopiru do nas radi-talasi s razgovorima veoma udaljenih ivih bia. Moda bismo mogli zabeleziti te razgovore kad bismo samo jedan radio-teleskop usmerili u pravom smeru i namestili ga na pravu frekvenciju." im se u prilog neke leorije mogu izneti neke indicije, ona se sme, po mom miljenju, uvesti u ozbiljnu raspravu. Ne radi se tu o dokazima koji se trae. Koja se nauna teorija mogla od prve pomisli sagraditi na dokazima? Ne radi se ni o "zameni religije", kao to podvaljuju mnogi kritiari. Ako moje teorije imaju "ukus" zamene religije, onda bi - zakljuujui logino - i nauni prven-ci, ijije zametak neka teorija, uvek morali biti u poetku "zamena religije": priprost ovek ne moe slediti niz og-leda koji treba da

dokau teoriju. Treba li on ili mora verovati u naune teorije, i uz opasnost da se rezultati istraovanja na kraju pokau kao zabluda? Ja elim svojim teroijama dati podsticaj za razmiljanje. Nita vie, ali i nita manje. Ovde sam izneo svoju novu teoriju, izazvanu indicijama; ona govori o tome kako su mogli nastati tunelski sistemi u Ekvadoru i Peruu, i kada je kucnuo "as rodenja" homo sapiensu. Re ima nauno istraivanje.

III

I u Kini ima bojih tragova U potrazi za zapisima iz Bajan Kara Ule PekinSki ovek je star 400.000 godina Nema svedoanstava o kineskoj praistorifi? Pan Ku, graditelj univerzuma Obesna boginja Cih Ni Jin Jang, dualistike sile Ka-meni kolutovi prema izorcima iz Bajan Kare Ule? Starac Jian-ih Lovci na glave, Pajvanl, i njihovi kipovi Ljudi-ptice kao u Vavilonu Tunelski sistem na jezeru Tung Ting Koje ustrelio bizona u mlae kameno doba?

"Boing" kompanije "ajna erlajnz" krenuo je iz Sin-gapura s jednim satom zakanjenja i do sletanja u Tajpehu oko 15.30 nadoknadio je samo pola sata. Sastanak s di-rektorom Nacionalnog Palas muzeja, gospodinom jang Fu Cungom bio je dogovoren u 17 sati. Ostavio sam svoj prtljag u "Ambasadoru" na Nejking ist rodu, mahnuo jednom taksiju, seo kraj vozaa koji se Ijubazno smekao i rekao: To the Nacional Palace Museum, please! Mravi, niski Buda kraj mene osmehnuo mi se, ali nisam stekao utisak da je razumeo moju elju; opisah mu na svim jezicima koje znam cilj njegove mahnite vonje; moj Buda mi vrlo obzirno i blago klimnu, dade gas zaustavi se pred eleznikom stanicom. Hitar kao lasica, otvori vrata i pokaza ozarena lica na eljezniku stanicu, koja, sasvim oito, nije bio moj muzej. Morao bih znati kineski, bar malo! Uoh u prostoriju ... i u glavi mi bljesnu sijalica; na sredini se nalazio velik kiosk za prodaju razglednica, koji je nudio stotine snimaka svih znaajnih graevina za turistike pozdrave iz Tajpeha i s Tajvana. Kupih razglednice svih ciljeva koje