ekonomske doktrine - skripta

7/22/2019 Ekonomske doktrine - Skripta

1/149

1. Razliiti pristupi prouavanja ekonomske

misli

Ekonomske doktrine predstavljaju istorijuekonomskih ideja od najstarijih vremena do danas, pa suobimne i mogu se posmatrati po autorima, zemljama,

predmetu prouavanja, pa se zato moramo ograniiti.Mogui su sledei pristupi:

1. Ograniiti se na vremenski period (npr. stari vek,srednji vek, !""", " i #

$. %rostorno tj. na&ionalno ogranienje (npr.ekonomske ideje 'ugoslavije, ekonomske idejeistoka, ek. ideje Evrope i sl.#

. Ograniiti se prema predmetnom kriterijumu (npr.ekonomske kategorije kao )to su %*, renta,najamnina, vrednost, privatna svojina..#

+. Ograniiti se na autore (mogue jeprouavatisistem ek. ideja jednog ili nekolikoautora izabranih prema nekom kriterijumu#

. %rouavanje neke ekonomske )kole kaokombina&ije predmetnog kriterijuma i autora.-adi se o sistemu srodnih ek. ideja o jednoj ilivi)e ek. kategorija.

Mogue su i druge kombina&ije, ek. ideje trebaprouavati hronolo)ki radi boljeg razumevanja.

2. Znaaj prouavanja ekonomskih doktrina

%re svega E pru/aju saznanje o tome )ta suistaknuti ekonomisti mislili o privrednoj stvarnosti pro)lostii svoga doba, kako su je teorijski obja)njavali, koje suzakonitosti utvrdili, )ta su predlagali u &ilju progresa.

E pru/aju sliku razvoja ek. misli od najstarijihoblika do itavih naunih sistema savremenog doba.

"storija ekonomskih ideja ima velike mislio&e kao )tosu 0ene, %eti, mit, -ikardo, Marks, 2enjin i dr, dok sunjihovi slebdeni&i nastavljali i usavr)avali njihove ideje.

vi ek. prav&i imaju izvestan znaaj za razvoj ek.nauke, svi nose neku istinu.

0roz itav istorijski hod ek. misli i na ekonomsko3idejnom polju uvek se vodila klasna borba koja se vodila usamoj stvarnosti. ana)nje jezgro ek. teorije rezultat je teborbe na polju ek. misli, sinteza itavog niza protivurenihteza i antiteza.

3. Ekonomske ideje starog Istoka

tari vek se uglavnom odlikuje robovlasnikimporetkom, izrastao iz prvobitne zajedni&e. matra se da je

1


2/149

stari vek trajao do propasti -imske imperije a *eudalizamse ve& bio razvio. %oljoprivreda je bila osnovna granaprivrede a u kasnijem vremenima se razvilo zanatstvo itrgovina.

Vavilonija 4 odatle su sauvani najstarijiekonomsko3idejni izvori, Hamurabijevi zakoniiz !""" vekapre nove n. e. 5u su propisane kazne protiv robova kojibe/e kao i protiv onih koji ih kriju ili im poma/u u bekstvu.%ru/a se za)tita privatnoj svojini nad zemlji)tem i ostalimsredstvima za proizvodnju, ovde se prvi put pojavljujeizvesno normiranje novane najamnine.

Asirija 4 ekonomska misao je slinih karakteristikaonoj u !aviloniji, razlog za to je slinost dru)tveno 4politikog ustrojstva ovih zemalja. Odatle su poznati

Zakoni monih Asirijskih carevaiz "! i """ veka pre n. e.njima se )titi robovlasnika dr/ava, privatni robovlasni&i iprivatna svojina uop)te.

Egipat4 najvei pro&vat je do/iveo u doba 6ovog&arstva, a naroito u vreme 5utmesa """ i -amzesa "", kadsu se razvile mnoge grane nauke i umetnosti, pa unjihovom okviru i ekonomske ideje, koje su bileisprepletane sa religioznim. auvani su i dokumenti koji

govore o pobunama i ustan&ima robova i siroma)nihseljaka zbog te)kog /ivota i eksploata&ije od stranerobovlasnika.

ina4 stanovi)tvo kine je bilo na visokom stepenumaterijalne i duhovne kulture, kina je daleko pre na)e ereznala za )tampu, metalni (srebrni# nova& i za mnoge druge

tekovine koje su u Evropu u)le u upotrebu tek vi)e vekovakasnije.

7 0ini ek. ideje nalazimo u religiozno 4 *ilozo*skimspisima i sistemima, od kojih je najva/nije uenjepoznatog kineskog mislio&a Konfuija, propovedao jeslobodan porodini seljaki /ivot i umereno poreskooptereenje u korist dr/ave.

Gvan - i iz poetka "! i kraja """ veka pre n. e. 7njemu je opisan te/ak /ivot naroda, ne samo u nerodnimve i u rodnim godinama, autori su se izja)njavali protivprekomerno visokih radnih obaveza seljaka i za poveanje&ene hleba, kako bi se popravio njihov materijalni polo/aj,autori se izja)njavaju i za dr/avnu interven&iju u ek.odnosima.

Indija ! 7 taroj "ndiji je postojalo kastinskoodnosno klasno ure8enje, u takvom ure8enju su radneklase (trgov&i, zemljoradni&i i zanatlije# tretirani kao ni/islojevi iz kojih je prelazak u one vi)e (ratnike i sve)tenike#bio skoro nemogu. 9ila je poznata po proizvodnji tkanina,a izvozila je zaine, drago kamenje i dr. robu. Ovde se

javljaju i ideje protek&ionizma i prohibi&ionizma u oblikuzabrane uvoza strane robe radi za)tite proizvodnje.

lavni izvor saznanja o ekonomskim idejama stare"ndije jeste delo Arthaastra (6auka o politi&i# stvaranotokom vekova. Od ek. problema tu se tretirajupoljoprivreda, trgovina i *inansije. to se tie poljoprivredegovori se o nainu obrade zemlji)ta i navodnjavanju, iz

$


3/149

oblasti trgovine o njenoj organiza&iji i &enama, a iz oblasti*inansija o prihodima i rashodima dr/avnog bud/eta.

"evreji ! lavni izvor ek. a uostalom i svih drugihideja je Bibija posebno njen prvi deo !tari zavet, sadr/irazliite ali proste i primitivne ideje.

#. Ekonomske ideje seno$ona %#3&'3(()

0seno*en je proklamovao ek. misao u starom veku urkoj. On je slebdenik *ilozo*ije prirode. okratov uenik.7 ekonomiji je ostavio traga po svom delu "konomikos. 9io

je pristali&a naturalne privrede, a u politi&i je zastupaoaristokratiju. ;a njega je poljopriverda u isto vreme inajprijatnija i najkorisnija oblast privrede.

ao je ideju o podeli rada sa stanovi)ta upotrebnevrednosti na: izvr)io&e (robove# i organizatore (slobodnegra8ane#. %o njemu slobodni ljudi ne treba da se bave*izikim radom uop)te, pa ni u poljoprivredi, to je posaorobova a slobodni gra8ani treba da se bave samoorganiza&ijom. matra da podela rada poveava korisnost

stvari.On ka/e da je vrednost samo ono od ega se mo/e imatikorist. 5ako8e smatra da svako domainstvo treba daproizvodi sve )to mu je potrebno, pa je u naelu protivtrgovine, pre svega krupne.%rotiv je novane privrede, a uoio je dve * 4 je nov&a:

1. sredstvo razmene i$. sredstvo zgrtanja blaga.

(. Ekonomske ideje *laton'a %#2+'3#+)

okratov uenik i


4/149

kao posledi&a razliitih ljudskih sklonosti a sa druge straneima za posledi&u poveanje produktivnosti rada, ona jebaza na kojoj poiva podela dru)tva na stale/e.

%laton je objasnio poreklo nov&a, koji je po njemunastao iz potreba praktinog /ivota. On je protiv nov&a kaooblika bogatstva i predlagao je da se gomilanje nov&azabrani, uop)te je protiv bogatstva. matrao je dabogatstvo i vrlina ne idu zajedno. %rema siroma)nima imaprezriv stav i upore8uje ih sa trutovima.

%rema trgovini se tako8e odnosi prezrivo, ali po)touvi8a potrebu za njom, predla/e da se njom bave samostran&i i to iskljuivo za gotovo. matra da zanati trebajubiti za)tieni ali i potro)ai od lo)eg kvaliteta zanatske robei njenih visokih &ena. ;astupnik je naturalne privrede,

posebno poljoprivrede zasnovane na radu robova, u tojoblasti posebno istie vinogradarstvo.

%rotivnik je demokratije atinskog tipa, u dr/avi togtipa on vidi dve dr/ave: dr/avu siroma)nih i dr/avubogata)a.7 njegovoj idealnoj dr/avi opstanak dru)tva se bazira naradu robova, u njoj postoje tri osnovna stale/a:

3 prvo, stale/ onih koji rade i privre8uju

(zemljoradni&i, zanatlije i sitni trgov&i, oniobezbe8uju sredstva za /ivot vi)ih stale/a#= 3drugo, stale/ ratnika ()tite dr/avu i osvajaju noveteritorije#=

3 tree, stale/ *ilozo*a (donose zakone i upravljajudr/avom#.

%rotivnik je privatne svojine, smatra da ona ra8aegoizam, pohlepu a vi)i stale/i treba da su u stanju da sepotpuno posvete brizi oko upravljanja dr/avom i njenomodbranom. 7mesto privatne svojine u %latonovoj idealnojdr/avi postoji komunizam, ne u proizvodnji ve u potro)nji,

sastoji se u zajednikom stanovanju i ishrani, ak suzajednike /ene i de&a, a de&a ne treba da znaju ni ko suim roditelji, u odre8enom dobu njih uzima i vaspitavadr/ava.

,. Ekonomske ideje Aristotela %3-#'322)

%latonov uenik i uitelj


5/149

3 prvo bogatstvo je &elokupnost korisnih stvari tj.upotrebnih vrednosti i ono ima svoje grani&e=

3 drugo bogatstvo je u nagomilanom nov&u i mo/ese beskonano uveavati.6auka o prvom je ekonomijaa o drugom hrematistika.


6/149

%olo/aj robova bio je pogor)an, zbog ega su sejavljale pobune robova. Ekonomska misao je siroma)naizuzetak ini rimsko pravo.

%redstavni&i:

Marko Porcije Katon+. / 0.124 zemljoradnik i

vlasnik velikog broja robova. 7 svom delu >3 $ojo$rivre4i)obra8uje nain )to e*ikasnjeg iskori)avanja robovskograda. %reporuuje nabavku mladih robova. -obove trebadr/ati razdvojene, treba ih hraniti i odevati razliito,primeniti strogu dis&iplinu (s ozirom na zaslugu#. 0atonsmatra da treba kupovati )to manje, a proizvoditi )to vi)e.

Braa Tiberije i Gaj Grah +55 vek $( n( e(2 4narodni tribuni i poznati re*ormatori. "sti&ali su zahtev za

agrarnom re*ormom. %redlagali su da se dr/avna zemljauzme iz ruku bogata)a i podeli siroma)nima. %redlagali suda se donese propis o maksimumu zemlji)ta kojepojedina& mo/e imati. 5ra/ili su preseljenje rimskesirotinje u one delove gde jo) ima slobodne zemlje. ajrah je predlagao dr/avi da osim zemlje sirotinji daje inajpotrebniji inventar.

Marko Terencije Varon +55 / 5 vek $( n( e(2 4istoriar i knji/evnik. 6apisao je tri knjige: >3

$ojo$rivre4i?. 0arakteri)u ga dve stvari :

3 negativan stav prema tzv. absentizmu (stalnoodsustvovanje sa poseda boravkom u gradu#

3 podela oru8a za proizvodnju u tri grupe: 1. 6emaoru8a (mrtvi nventar#= $. Oru8a koja pu)tajuneartikulisane tonove tj. radna stoka= . Oru8akoja govore (robovi#.

Lucije Moderat Kolumela+5 vek $( n( e(24 ima 1$knjiga >3 $ojo$rivre4i? u kojima opisuje organiza&ijuobrade krupnih poljoprivrednih poseda usled sve manjerobovske radne snage. On ka/e da su zemljoradni&i delilisvoje lati*undije na dva osnovna dela: i*luk 4 obra8ivan usopstvenoj re/iji gospodara upotrebom robovskog rada, adrugi (vi&i# deljen na manje par&ele, koje su obra8ivalikoloni.

Spartak +6. / 60 7o4ine $( n( e(2 4 tada je bioustanak robova, iji je vo8a bio partak. Ovaj ustanak jeznaio najveu dru)tvenu nega&iju robovlasnikog poretkau -imskoj imperiji. 7stanak je propao, ali je doprineoslomu -imske imperije.

Marko Tulije Ciceron+086 / .6 7o4ine $( n( e(24uveni govornik. 9io je @ezarov politiki protivnik. 7@i&eronu je klasa krupnih zemlji)nih posednika iplutokratije tzv. optimati na)la svog najodlunijegpredstavnika. Optimate je smatrao najboljim delomrimskog dru)tva, onima koji su jedino sposobni daupravljaju dr/avom. 9io je pun klasne mr/nje. 9itan jenjegov stav pema trgovini= sitnu trgovinu prezire, a krupnuhvali, jer je u njegovo vreme krupna trgovina, poredlihvarstva, bila glavni nain bogaenja, rimske plutokratije.

A


7/149

Tit Lukrecije Kar +11 / 99 7o4ine $( n( e(2 4pristali&a Epikurove i emokritove atomistiko 4materijalistike *ilozo*ije koju je izlagao u stihovima usvom poznatom delu >3 $riro4i stvari?. On smatra da jerazvitak dru)tva neprekidni prirodni pro&es koji se zasnivana napretku materijalnih proizvodnih snaga.

Lucije Seneka Mlai + 55 vek $( n( e(2 4 *ilozo*stoik. 9io je prvi antiki *ilozo* koji je smatrao da ropstvonije prirodno, )to je bio progresivan stav.

-. Avgustin i Akvinski

A!u"tin Bla#eni $V ek %&'&()&*+

Biveo je na prelazu robovlasnikog i *eudalnogporetka. 6jegovo najpoznatije delo je >3 Bo&joj 4r&avi?. On&eni *iziki rad isto onako kao i duhovni. 7 svom delu >3ra4ovima monaha? govorio je >baviti se samo duhovnomdelatno)u, na bavei se runim radom, to je znaklenjosti?. On kovaki, obuarski, gra8evinski i sve drugeradove smatra istim i asnom zanatima. "znad svihradova


8/149

nagradu koja odgovara dru)tvenom polo/aju uesnika urazmeni ona mo/e biti i poveana.

6ova& slu/i samo kao sredstvo za pravednurazmenu, dok nekog samostalnog znaaja on nema. Onka/e da je nova& nastao kao rezultat sporazuma radiolak)anja razmene. matra da pravo kovanja nov&a trebada pripada vladarima. 0od njega se nalaze izvesni zae&idr/avne teorije nov&a.

0od


9/149

Merkantilistiki pis&i pojavljuju se kao ekonomisti, pai politiki savetodav&i vladara u svojim zemljama, dajui usvojim delama uputstvo o tome kako da se ostvare &iljeviza koje su se oni borili.

6a op)tem idejnom planu to je doba renesanse ihumanizma.

0"none ekonom"ke ideje merkantili1ma:

3 pri razmatranju ekonomskih pojava merkantilisti nepolaze od etikih prin&ipa, ve iskljuivo sa stanovi)taekonomskih interesa dr/ave=

3 merkantilisti ne samo da nisu protiv bogatstva, ve sunjihove misli usmerene na to kako da se ostvari )tovee bogatstvo=

3 olienje bogatstva oni su videli u zlatu i srebru, i tozbog njihove prometne vrednosti=

3 da bi se do)lo do veih koliina zlata i srebra,merkantilisti su propovedali spoljnu trgovinu i toizvoznu=

3 unutra)nja trgovina, samo prenosi nova& iz jednih rukuu druge, te sa gledi)ta ukupnog bogatstva zemlje

nema nikakvog znaaja=

3 merkantilisti su bili za interven&ionistiku ekonomskupolitiku, raniji merkantilisti ili monetaristi su ak&enatstavljali na nova& kao blago i da bi ga sauvalipredlagali su zabranu uvoza robe ili bar njegovo )to

e*ikasnije ogranienje= kasnijim merkantilistima 4bilansistima, bilo je glavno postii aktivan trgovakibilans. Me8utim i jednima i drugima je osnovno je bilonagomilati )to vi)e plemenitih metala, ali su prvi mislilida se to posti/e )to manjim uvozom, dok su drugismatrali da se mo/e mnogo uvoziti, ali pod uslovom da

uvoz bude manji od izvoza=3 merkantilisti su bili za ukidanje unutra)njih &arinskih

grani&a, izvoznih &arina, razvitak suvozemnog ipomorskog saobraaja=

3 merkantilisti prouavaju spe&i*ine prilike u svojimdr/avama i saglasno tim prilikama preporuujuadekvatne mere za poveanje na&ionalnog bogatstva=

3 merkantilistike ideje su imale veliki uti&aj na zvaninupolitiku vladala&a.

3

1&. Italijanski merkantilisti

%ronalaskom


10/149

jedinstven evropski sistem novanog va/enja u oblikubimetalizma, va/enja zlata i srebra u me8usobnom odnosu1:1$.

Me8u ranim italijanskim merkantilistima najpoznatijije Antonio Sera, koji je 1A+ objavio elo *Kratkaras$rava o uzrocima koji mo7u izazvati obije zata i srebra

u zemjama u kojima nema ru4nika). 0ao glavne mere zapoveanje bogatstva predla/e poveanje proizvodnje onihpredmeta koji su se do tada uvozili. avetuje podizanjepoljoprivredne proizvodnje, manu*akture, zanata iplovidbe.

!eliki znaaj pridaje radnom vaspitanju ljudi,razvijanju preduzimakog duha i interesovanja u njima.7vi8a i znaaj prirodnih *aktora (klima, kvalitet

zemlji)ta...#.

6eki istoriari eru smatraju preteom ili akosnivaem teorije proizvodnih *aktora. era je veliki znaajpridavao *aktoru stabilnosti zakona, jer nijedna zemlja nemo/e napredovati ako u njoj svaki vladar donosi novezakone.

;akasnelim merkantilistima i prvim klasiarima u"taliji se smatraju


11/149

Cran&uskoj osnovana r/avna banka, koja je izdavalanovani&e i ak&ije, delila visoke dividende i osnivala mnogapreduzea u *ran&uskim kolonijama. Me8utim, zbogprekomerne emisije nov&a ova banka je posle dve godinerada krahirala.

4#em" Stjuart 4 spada u poslednje tzv. kasnije

merkantiliste. 6apisao je delo >"stra/ivanje o naelimapolitike ekonomije? u kome govori o stanovni)tvu,poljoprivredi, trgovini, industriji, nov&u, kamati, bankama,kreditu i porezima. %oznata je tjuartova teorija vre4nostinovca, po njoj ni vrednost nov&a ni visina &ene ne zaviseod obima novanog opti&aja ve od proizvodnje. 0oliinanov&a u opti&aju mo/e se udesetostruiti ali ako sevrednost proizvodnje istovremeno uvea za deset puta,vrednost nov&a nee opasti.

13. /erkantilizam u emakoj i Rusiji

5ema6ka

Male nemake dr/avi&e sprovodei politikuprotek&ionizma i autarhije, usporile su svoj privrednirazvitak. lavni organizatori privredne delatnosti u

6emakoj su bili sami vladari, knezovi koji su esto bilivlasni&i industrijskih preduzea, radnika i zemalja. 6jihovisavetodav&i iz redova merkantilista su se brinuli kako e senjihova blagajna, kamera, )to vi)e obogatiti. ;bog toga jemerkantilizam u nemakoj dobio posebnu *ormu i nazivkameralistika, kao nauka o upravljanju dr/avnomekonomijom i *inansijama.

0ameralistika se delila na op)ti i posebni deo. 7

op)tem delu su prouavani poljoprivreda i rudarstvo inauka o gradskoj privredi (zanatstvo, industrija i trgovina#,a u posebnom delu prouavana je tzv. nauka o poli&iji i toimovinskoj, )kolskoj i sigurnosnoj i kameralistika u u/emsmislu tj. nauka o *inansijama.

7u"ija

%o)to je -usija kasnije stupila na put kapitalistikograzvitka, u odnosu na zapadnoevropske zemlje,

merkantilistike ideje su se javile kasnije. %oseban znaajza privredni razvitak imala je vladavina &ara %etra !elikog.%etar je pomagao i unutra)nju i spoljnju trgovinu,zabranjivao uvoz robe koja se mo/e proizvoditi u zemlji i*avorizovao izvoz u inostranstvo.

11


12/149

5van =ihonovi 'osokov 4 lavno delo ?Knji7a osiromatvu i bo7atstvu?, posvetio je &aru %etru, ali izgledada je ba) zbog tog spisa, nakon %etrove smrti bio iuhap)en, pa je u %etrogradskoj tvr8avi i umro.

Osnovna misao %oso)kova ?>anje ku$ovati a vie$ro4avati?, smatrao je da -usija kao velika zemlja mo/e

proizvoditi sve )to joj je potrebno pa ak i jedan veliki deomoze izvoziti, dok joj uvoz uop)te nije potreban. %osebanzna&aj kod njega su imali zanati i trgovina. 9io je odluanpristali&a dr/avne interven&ije u ekonomskim odnosima.matrao je da su zanatlije, trgov&i, selja&i i spahije samoopunomoeni&i dr/ave za te poslove, pa i da je samokmetsko pravo zavisno od dr/ave i da mo/e biti ukinuto.matrao je da nova& stvara vladar, stavljaju&i na njegasvoj /ig.

8 Karakteri"tike 9i1iokrata 8

?iziokrati su vremenski skoncentrisani na sve7a oko8 7o4ina +06.@-06@82, u tom intervau su na$isana svanjihova 7avna 4ea( !koro svi njihovi autori su ?rancuzi(

3va koa je $onika iz 4rutveno-ekonomskih $riikau ?rancuskoj tokom 555 veka( =e $riike na ekonomskom

$anu karakterie, u $rvom re4u, zaostaa feu4ana$ojo$rivre4a, a na $oitikom $anu $re4revoucionarnikrajevski a$soutizam(

3snovne ekonomske i4eje ove koe su:

0( Konce$cija $riro4no7 $oretka - 3snova to7 $oretkajeste $rivatna svojina, koja je vena kate7orija( 'ozitivnozakono4avstvo treba 4a bu4e uska;eno sa tim $riro4nim$oretkom, a 4r&ava treba 4a se to manje u$ie u4rutvene o4nose(

( Ce4an o4 osnova $riro4no7 $oretka jeste ovekovhe4onizam, tj( nje7ova te&nja za maksimanom koriu i

u&ivanjem, koja 7a 7oni na ra4 i sticanje bo7atstva( 'oshvatanju fiziokrata ekonomski interesi $oje4inca su usa7asnosti sa ekonomskim interesom ceine(

( =reba $ustiti stvari 4a i4u kako i4u, same $o sebi, tj(4ozvoiti $unu sobo4u( 3vo naceo je formuisano kroz

$oznatu fiziokratsku ozinku: aissez faire, aissez $asser,e mon4e va 4e ui meme(

.( ?iziokrati su naj$oznatiji $o svom stavu $rema

$ojo$rivre4i( 'o njima ona je osnovna 7rana $rivre4e ije4ina koja stvara ist $roizvo4, 4ok sve ostae $rivre4neobasti ne uvecavaju bo7atstvo( =akav stav $rema

$ojo$rivre4i mo&e se objasniti zaostaou o$te7$rivre4no7 razvitka ?rancuske u to 4oba, ta4a je$ojo$rivre4a bia 4ominanta $rivre4na obast(

1$


13/149

9( D to 4oba je u ?rancuskoj bio veikih razika izme;ukru$ne i sitne $ojo$rivre4e( D kru$nu su s$a4ai veikifeu4ani $ose4i koje su obra;ivai kmetovi, to je bio tzv(kru$no 7az4instvo( !itnoj $ojo$rivre4i su $ri$a4ai sitni isre4nji sejaki $ose4i, sobo4na $oro4ina 7az4instvakoja su obra;ivai anovi $oro4ice( ?iziokrati su $re4nost

4avai kru$nom $ose4u u $ojo$rivre4i(E( %rutvena struktura / smatraju 4a u 4rutvu $ostoje

tri kase:

a2 'roizvo4na kasa / sejaci o4nosno kmetovi

b2 asnicka kasa / $emstvo i svetenstvo

c2Fe$roizvo4na ii steriana kasa / koji ne$roizvo4e nikakav cist $roizvo4(

1#. ene i njegova ekonomska misao

Cransoa 0ene (1AG+31DD+# je predstavnik *iziokrata,/iveo je na prelazu 1D u 1 vek. -odio se u porodi&isrednjeg zemljoposednika i odli&nog advokata, ali je ostaorano bez o&a. 7 mladosti se bavio raznim naukama ali na

kraju se opredelio za medi&inu. Ekonomskim pitanijima sebavio u starosti. 6jegovi prvi ekonomski radovi bili sulan&i u poznatoj *ran&uskoj En&iklopediji: >?armeri?i

>Bitari&e?. Od ostalih dela zna&ajniji su mu >'riro4no$ravo?, a glavno ekonomsko delo mu je >"konomsketabice? iz 1D godine.

Fje7ove ekonomske i4eje su:

1. %rimena u ekonomskoj nau&i istog onog metoda koji

je ve bio primenjivan u prirodnim naukama, aposebno primena kon&ep&ije prirodnog poretka.

( Konce$cija o kasnoj strukturi 4rutva

. 0eneova teorija o ekvivaentnosti razmene, po kojojjednake vrednosti se zamenjuju za jednakevrednosti. matra da promet ne mo/e biti izvorbogatstva kao )to su to tvrdili merkantilisti.

+. 0ene je prona)ao svoj ist proizvod u proizvodnji ane u prometu, smatra da se ist $roizvo4 stvarasamo u $ojo$rivre4i.

. "z svoje teorije o ekvivalentnosti razmene 0ene jeizvukao itav niz daljih logi&kih konsekven&i. 'ednaod njih je kritika merkantilistikog shvatanja o

1


14/149

spoljnoj trgovini kao izvoru na&ionalnog bogatstva.5rgovina je samo razmena vrednosti za jednakuvrednost i u pogledu tih vrednosti nema ni gubitka nidobitka izme8u ugovara&a, smatrao je 0ene.

A. Jto se tie novca, u kome su merkantilisti videlibogatstvo i izvor blagostanja, 0ene smatra da je on

samo sredstvo razmene i nema drugog znaaja.

D. 0ene i funkciju ka$itaa vezuje samo zapoljoprivredu, dok ga u industriji smatra neplodnim,

jer ne daje &ist proizvod ve samo nadokna8ujetro)kove. 0ene je protivnik trgovakog kapitala, jersmatra da pro*it koji on donosi je samo rezultatneekvivalentne razmene.

. 7 samoj poljoprivredi 0ene razlikuje dva delakapitala: godi)nji predujmovi i prvobitni predujmovi.7 godi)nje predujmove spadaju seme, stona hrana isredstva za izdr/avanje radnika i zakupa&a. < uprvobitni predujmovi spada radna stoka,poljoprivredna oru8a, zgrade i sl.

G. "z kon&ep&ije da se &ist proizvod stvara samo upoljoprivredi 0ene je izvukao zakljuak da treba dapostoji jedan porez i to porez na zemlji)te. 5aj poreztreba da pla&aju vlasni&i zemlji)ta i to pribli/no oko1K &istog proizvoda.

1I. 6ajzna&ajniji 0eneov doprinos razvitkuekonomske nauke jeste njegova teorija 4rutvene

re$ro4ukcije, koju je izlo/io u svom delu>"konomske tabice?.

1(. ak 4irgo %Anne Ro5ert "a67ues 4urgot8

1+2+'1+-1)

%redstavnik *iziokrata, /iveo je u !""" veku.%oreklom je aristokrat, rodio se u %arizu. ;avr)io jeteologiju ali se nije posvetio sve)tenikom pozivu. -ano jepoeo da pi)e rasprave *ilozo*skog i ekonomskogkaraktera. %ostao je ministar *inansija kralja 2uja !".Odmah je dozvolio uvoz /ita iz inostranstva a u unutra)njojtrgovini uveo je slobodan promet agrarnih proizvoda.Objavio je )est ukaza protiv raznih privilegija, nakon ega

je i otpu)ten.Ciziokratske ideje kod 5irgoa su izraz kapitalistikih

odnosa, dok su one kod 0enea i ostalih izraz *eudalizma.

6jegovo najpoznatije delo je >#azmatranja o$ostanku i ras$o4ei bo7atstva?, manje poznata dela sumu: >re4nost i novac?, >'isma o sobo4i tr7ovine &itom?...

Ekonomske ideje:

1. 5irgo prihvata 0eneovu ideju da je poljoprivredajedina privredna oblast u kojoj se proizvodi istproizvod=

1+


15/149

$. 5irgova konce$cija najamnine 4 najamnina seograniava na obim sredstava koji je potreban zaizdr/avanje radnika=

. =eorijsko / istorijska konce$cija razvitka kasnestrukture $ostojee7 4rutva. 6ajpre su judi, raseliv)i sepo zemlji i zauzimajui je bili i zemljoposedni&i i

zemljoradni&i i sav ist proizvod je pripadao njima. 7drugom stadijumu je do)lo do podele stanovni)tva nazemljoradniko i nezemljoradniko, odvija se ne samorazmena proizvoda za proizvode ve i razmena rada zaproizvode= u treem stadijumu dolazi do odvajanjasvojine nad zemljom od njenog obra8ivanja, tadazemljoradnik deli proizvod sa zemljoposednikom, dobijanajamninu a zemljoposednik sav ist proizvod=

+. 5irgo je dopunio 0eneovu teoriju o klasnoj strukturidru)tva, pravei razliku izme8u kapitalista i najamnihradnika, i u industriji i u poljoprivredi=

. Jto se tie svojine, smatra da je ona istorijskakategorija, a zemlji)na renta posledi&a vlasni)tva nadzemlji)tem. vojina nad zemlji)tem omoguavaprisvajanje rada jedne klase (zemljoradnika# od stanedruge klase (zemljoposednika#.

A. 5irgo na pojedine oblike dohotka gleda ovako:

4 rentaje ist prinos poljoprivrede, koja ide u koristzemljovlasnika

4 ka$itaizovana rentaini &enu zemlje

4 kamataje opravdana, jer novani kapital treba dadonese bar toliko dohotka koliko bi donelozemlji)te kupljeno za taj kapital, ona mora bitivea od rente, jer sad/i i naknadu za rizik

4 in4ustrijski i tr7ovaki $rofit, moraju sadr/ati ikamatu na ulo/eni nova& i nagradu za rad

preduzetnika, zato trebaju biti vei i od rente i odkamate.

D. 5irgoova teorija vre4nosti, mo/e se smatratiprethodni&om teorije vrednosti subjektivistikih )kola. 7pojam vrednosti 5irgo unosi retkost. ubjektivistikoshvatanje vrednosti izra/eno je u de*ini&iji Lestimativnevre4nostiL stepen o&ene koju ovek pridaje razliitimpredmetima svojih /elja= L$rometne vre4nostiL

vrednost koju prihvataju dva ugovaraa koji joj priznajujednakost i ine je uslovom razmene.

1


16/149

9A:I;A :9A

1A


17/149

1,. 0slovi nastanka i karakteristike lasine

ekon(1A1 4 1A$A#, smatra da je osnovniklju uspeha i u dru)tvenim i u prirodnim naukama

upoznavanje prirodnih zakona. 5o se posti/e bri/ljivimupoznavanjem injeni&a, pronala/enjem uzrone vezeme8u njima, tj. idui od induk&ije ka deduk&iji.

?o5s (1 4 1ADG#, poznat po svojoj teoriji o4r&avi, iji je osnovni stav da je u prvobitnom stanjudru)tva vladao rat svih protiv svih i da su ljudi da bi izbegli

to stanje organizovali dr/avu, kao vlast nad sobom.matrao je da je ljudska priroda najva/niji *aktordru)tvenih zbivanja.

@on 9ok (1A$ 4 1DI+#, pisa& dela >37e4 oju4skom razumu? i *ilozo*sko 4 idejni prethodnik velikihCran&uskih materijalista !""" veka, osniva i jedan odprvih ak&ionara Engleske banke (1AG+#. %oznat je po teorijikamate, koja je po njemu opravdana kao i renta, jer su

obe rezultat neplaenog rada.

@adliors(1A+1 4 1AG1#, je jo) vi)e razvio teorijukamate. On je uoio da veliina kamate ne zavisi odkoliine 6 u opti&aju, ve od obima zajmovnog kapitala.;naajna je i njegova borba protiv merkantilistike teorijeaktivnog trgovakog bilansa i protiv protek&ionizma, pa iprotiv svakog me)anja dr/ave u privredni /ivot, jer je bioza punu slobodu trgovine i privatnu ini&ijativu uop)te.

voje ideje izlo/io je u delu >#azmijanja o tr7ovini?.@ejvid ?jum (1D11 4 1DDA#, trgova& i diplomata,

pisao je dela iz oblasti *ilozo*ije, politike, morala,ekonomije, religije i istorije. Cormulisao je kvantitativnuteoriju nov&a, po kojoj &ena robe zavisi od koliine 6 uopti&aju. 6jegove ekonomske ideje izlo/ene su u njegovom

1D


18/149

delu >'oitiki 7ovori?, kojih ima devet: o tr7ovini,tr7ovinskom biansu, kamati, F, raskoi, javnom kre4itu,

$orezu, tr7ovakoj zavisti, stanovnitvu.

Osnovne ideje:

1. 9ila je veran izraz prilika i potreba svoje epohe.

asvim objektivno je analizirana ekonomskastvarnost i njene potrebe.

$. 3bjektivnost naune anaize privredne stvarnosti.Hak i veliki umovi, mit i -ikardo morali su bitiogranieni svojim klasnim polo/ajem.

. Objektivistiki karakter njenih osnovnih ekonomskihteorija, u prvom redu, teorije vrednosti.

+. "sto kao i *iziokrati, smatraju da u ljudskom dru)tvupostoji jedan prirodni i razumni poredak koji jetrajna, zauvek data kategorija.

. %rimena naunih metoda u analizi ekonomskihpojava: meto4 a$strakcije, mit se koristideduk&ijom i induk&ijom i istorijskim metodom. #as$rava o $orezima i kontribucijama?, >Feto o novcu?,>'oitika aritmetika?, >'oitika anatomija 5rske?.

7spe)no se koristi metodama induk&ije i deduk&ije,pristali&a je jake vlasti i njene interven&ije u privrednimpitanjima, dr/avnog interven&ionizma, po emu serazlikuje od kasnijih klasiara.

Petijea koncepcija redno"ti 4 ra4na teorijavre4nosti4 %eti razlikuje prirodnu i politiku &enu. 6jegova

$riro4na cena nije ni)ta drugo do prometna vrednost, anjegova $oitika cena je u stvari tr/i)na &ena. %rirodnu

1


19/149

&enu odre8uje koliinom rada utro)enog u proizvodnji nekerobe. 5r/i)na &ena se kree oko prirodne &ene i njenavisina zavisi od ponude i tra/nje. 6e pravi jasnu razlikuizme8u prometne i upotrebne vrednosti, dok prometnuvrednost tretira samo u njenom novanom izrazu.

Petijea koncepcija noca 4 novac shvata kao

robu, ija se vrednost odre8uje radnim vremenom koje jepotrebno za njegovu proizvodnju, vrednost nov&a se nemo/e ve)taki poveavati, dok koliina nov&a u opti&aju neutie na &ene robe. o rasta &ena dolazi zbog padavrednosti nov&a a ne zbog poveanja nov&a u opti&aju, ado pada vrednosti nov&a dolazi zbog poveanjaproduktivnosti rada u proizvodnji plemenitih metala.

Petijea koncepcija najamnine 4 u njegovo

vreme zakonom je odre8ivan maksimum najamnine, prekokoga ona nije smela prei, pod pretnjom kazne i za onogkoji plaa i za onog koji prima. 'riro4na najamnina po%etiju je ona koja radniku obezbe8uje minimalnu koliinusredstava za /ivot, ukoliko bi najamnina iznosila vi)eutoliko bi radnik manje radio a to bi bila dru)tvena )teta.

Petijea koncepcija 1emlji:ne rente 4 podrentom smatra sav onaj vi)ak koji se dobija po odbitku

tro)kova proizvodnje. %eti jo) nezna za pro*it, renta je kodnjega ustvari sav vi)ak proizvoda. %eti je uoio postojanjedi*eren&ijalne renta, to se posebno odnosi na di*eren&ijalnurentu po osnovu razliitog polo/aja prema tr/i)tu idi*eren&ijalnu rentu po osnovu razliite plodnsti tla.

Cena 1emlje4 renta je osnov po kome se odre8uje&ena zemlje. %o)to zemlja daje rentu, prodaja zemlje je ustvari prodaja rente kao stalnog prihoda. %eti nalazi da jeprodajna &ena zemlje onaj broj renti u kome istovremenomogu u/ivati tri genera&ije: deda, sin i unuk. On smatra daprirodna &ena zemlje iznosi $1 godi)nju rentu. @ena zemlje

je *unk&ija rente koju ona odba&uje.Kamata 4 koju on drugaije naziva novana renta

izvodi je iz zemlji)ne rente. !lasnik nov&a mo/e da kupizemlju i da od nje prima rentu. ;ato je njegovo prirodnopravo da umesto kupovanja zemlje i primanja zemlji)nerente, za svoj nova& primi novanu rentu neposredno, i tou visini zemlji)ne rente koju bi primao. !elika %etijevazasluga je u tome )to je prvi poku)ao da ispita unutra)anjuzakonitost i povezanost kapitalistikih odnosa proizvodnje.

1-. *jer >oagij5er %1,#, ! 1+1#)

On je prethodnik klasine )kole u Cran&uskoj. %oreklom jebio plemi, visok inovnik na dvoru 2uja "!, ali je ipak bioomiljen u ni/im slojevima. %isao je da narodu trebaomoguiti da radi, trguje i da bude bogat.lavna 9oagijberova dela su:

3 >?rancuska u $oje4inostima?,1G


20/149

3 >'oo&aj ?rancuske?,3 >'rirunik o $enici?...

Sta prema poljopriredi 4 o)tro je napadaomerkantilistiku politiku 2uja "! i njegovog ministra0olbera, posebno zbog njihovog odnosa prema

poljoprivredi. 0olber je zabranjivao izvoz /ita uinostranstvo, pa i njegov promet izme8u pokrajina u samojCran&uskoj. %osledi&a toga su veoma niske &enepoljoprivrednih proizvoda, zbog ega je do)lo donapu)tanja zemlje od strane seljaka. 6asuprot tome9oagijber je predlagao slobodan unutr)nji promet i izvoz/ita i drugih poljoprivrednih proizvoda i odgovarajuuporesku re*ormu u poljoprivredi. matrao je da jepoljoprivreda osnovi&a moi i bogatstva Cran&uske. 0od

9oagijbera sureemo liberalistiko i naturalistiko gledanjena odnos dr/ave prema poljoprivredi.

Koncepcija redno"ti 4 vrednost robe, premanjemu, odre8uje se koliinom rada utro)enog na njenuproizvodnju. %ored t/i)ne &ene 9oagijber uoava tzv. pravuvrednost koja se odre8uje utro)enim radom. Jto se tierazmene proizvoda, smatra da je ona prirodna veza me8uljudima koja postoji oduvek. 9oagijber je zapropor&ionalnu raspodelu dru)tvenog rada na razneprivrede, po njemu, to se mo/e postii jedino putemslobodne konkuren&ije me8u proizvo8aima.

Koncepcija noca4 prema nov&u ima negativanstav, ka/e da on nije nikakvo bogatstvo. %ravo bogatstvosu upotrebne vrednosti, kojima se zadovoljavaju razne

ljudske potrebe, a zemlja je izvor svih bogatstava. matrada je nova& izazvao podelu dru)tva na dve klase: jednu,koja ne radi ni)ta i u/iva sve i drugu, koja stalno radi a

jedva uspeva da odr/i /ivot. 'edini spas iz takve situa&ije9oagijber nalazi u ponovnom vraanju nov&a na njegovuprvobitnu *unk&iju prometnog sredstva.

1. Adam :mit %1+23 ' 1+&) ' zivot i dela

!eliki predstavnik britanske klasine politike ekonomije.

mit se rodio u varosi&i 0irkaldi u Jkotskoj, uzemljoposedniko 4 inovnikoj porodi&i. %orodi&a mu je

bila srednjeg imovinskog stanja, ota& mu je umroneposredno pre njegovog ro8enja. 6ajpre je studiraologiku i istu *ilozo*iju, a uzgred uio matematiku. 7speo jeda se upi)e na Oks*ordski univerzitet, gde je i proveosedam godina.

$I


21/149

%o zavr)enim studijama najpre je predavao retoriku iliteraturu u Edinburgu, zatim logiku i moralnu *ilozo*iju, nauniverzitetu u lazgovu.

6akon 1$ godina provedenih u lazgovu, mitdobrovoljno napu)ta katedralu i primiv)i se vaspitanjaengleskog aristokrate, her&oga 9erklija, putuje u

inostranstvo, gde je ostao tri godine uglavnom uCran&uskoj. %o povratku u zemju, mit je oti)ao na svojeimanje u Jkotskoj, gde je ostao do smrti. 5ada je napisao isvoje veliko ekonomsko delo, koje je objavljeno 1DDA.godine, pod nazivom >5stra&ivanje o $riro4i i uzrocimabo7atstva naro4a?, to je ujedno i jedino njegovoekonomsko delo, a poznato je i pod kraim nazivom

>Bo7atstvo naro4a?.

%re ovog dela, dok je jo) bio pro*esor moralne*ilozo*ije na univerzitetu u lazgovu, izdao je svoje prvodelo >=eorija moranih oseanja?. lavne karakteristike togdela altruizam simpatija prema drugim ljudima. 5eorijamorala koja je izlo/ena u tome delu zasnovana je na samojprirodi ljudske linosti. 9io je ovekoljubiv pisa& i veomaskroman ovek. "z skromnosti je poku)ao da spreiprevo8enje svog dela na strane jezike, govorei da ono tone zaslu/uje.

%ored ovih dela napisao je i mnoga druga, ali je opetiz svoje skromnosti ostavio oporuku u testamentu da sesva njegova dela spale, )to je nakon njegove smrti iuinjeno.

2&. :mitov ekonomsko'teorijski sistem injegove karakterisike

mitovo delo >"stra/ivanje o prirodi i uzro&ima bogatstva

naroda?, objavljeno je 1DDA. godine.

astoji se iz pet knjiga:

1. %rva, obra8uje podelu rada, *aktore njegoveproizvodne snage i raspodelu njegovih proizvoda natri dru)tvene klase.

$. ruga, tretira prirodu kapitala i nain njegovognastanka.

. 5rea, obuhvata privrednu istoriju, poev od pada

-imske imperije i privrednu politiku raznih naroda, anaroito razvitak industrije i trgovine.

+. Hetvrta knjiga nosi naziv >!istemi ekonomske$oitike?, tretiraju se razne ekonomske teorije, alisadr/i i masu konkretnog materijala iz oblastiprivredne politike evropskih naroda.

. %eta nosi naziv >3 $riho4ima va4ara i 4r&ava?,obuhvata dr/avne prihode i rashode, dr/avne dugovei druga pitanja *inansija.

arakteristike :mitovog stvarala


22/149

"zvr)io je teorijsku kritiku merkantilizma a u velikojmeri i *iziokrata

%redstavnik ekonomsko7 iberaizma, in4ivi4uaizma ihe4onizma

mit je bio objektivan nauni istra&iva, njegov

metod je a$straktan i 4e4uktivan, ali se slu/i iin4ukcijomi istorijom

Osnovni *aktor bogatstva svakog naroda po mitu jerad uo$te.

21. :mit ! 4eorija podele rada

%o mitu, koliina godi)njih proizvoda jednog naroda zavisiod dva *aktora:

3 od koliine rada zaposlenog u proizvodnji i3 od produktivnosti rada. 0od prvog *aktora mit

ukazuje na va/nost srazmere izme8u broja onih koji suzaposleni na korisnom radu i onih koji to nisu.Jto se tie drugog *aktora, ukazuje na znaaj podele rada,kao prvorazrednog *aktora poveanja na&ionalnogbogatstva.

%odela rada, po mitu, poveava spretnost i ve)tinuljudi, poveava radnu e*ikasnost, omoguava tehnikepronalaske )to u krajnjoj liniji dovodi do poveanjaproduktivnosti rada.

%rimer: 'edan radnik uz najvee zalaganje ispretnost, bez podele radnog pro&esa, dnevno mo/e

proizvesti samo jednu iodu, dok radioni&a od desetradnika sa podelom radnog pro&esa na 1 razliitihopera&ija proizvede dnevno + III ioda.

%odela rada pretvara svet u jednu ogromnuradioni&u, u kojoj svako radi i za drugoga, i u kojoj je svakiproizvod rezultat rada mnogih i veoma razliitih radnika.

mit smatra da je podela rada posledi&a razmene,dok je u stvari obratno. On podelu rada i razmenu tretirazajedno, kao dve strane istog problema, )to je tano a i zarazvitak ekonomske misli u ono vreme veoma va/no.

0od podela rada je va/an njegov doprinos, gdeukazuje da ona zavisi od tr/i)ta. On ka/e da obim podelerada zavisi od obima tr/i)ta.

mit osim pozitivnih strana podele rada ukazuje i nanjene negativne strane. 7sled stalnog bavljenja jednim

istim poslom ovek ne razvija svoju inteligen&iju, vepostaje glup i takva neznali&a koliko je to samo mogueljudskom biu da postane.

$$


23/149

22. :mit ! 4eorija nov6a

mit je dao veoma znaajnu teoriju o nastankunov&a.

%odela rada za posledi&u ima to da pojedina&postane zavistan od drugih ljudi, jer je proizvodio samo

jedan ili samo neke proizvode, iji je vi)ak iznad vlastitihpotreba prodavao drugima, a od njih kupovao oneproizvode koje nije proizvodio sam a koji su mu bilipotrebni.

6epodudarnost /elja potro)aa ograniavala jemogunost razmene. -azmeljivala se ona roba koja jeimala naj)iru primenu i na koju je svako raunao da za njunajlak)e mo/e dobiti ono )to mu treba, to je bila stoka, so,duvan, )koljke....

7 toku daljeg razvoja ulogu nov&a su poeli da vr)erazni metali: zlato, srebro, gvo/8e i bakar. mit, kaorazlog toga navodi deljivost i trajnost zlata i srebra.

7 poetku su ulogu nov&a vr)ili grubi metali, bezte/ini i *inoe, )to se sredilo udaranjem /iga. mit jeukazao da je nova& nastao stihijski, sponatano kaoposledi&a dugog objektivnog pro&esa, a ne dogovorom

ljudi. 0ao i da je nova& roba koja se tokom dru)tveno3ekonomskog pro&esa izdvojila iz drugih roba i primila nasebe nove *unk&ije.

Jto se tie *unk&ija nov&a, mit ga posmatraiskljuivo kao prometno sredstvo odakle sledi da izme8upapirnog i metalnog nov&a nema prin&ipijelne razlike.

6ije pristali&a kvantitativne teorije nov&a o kojojgovori jum, tj. da &ena robe zavisi od koliine nov&a uopti&aju. mit ka/e, da su &ene *aktor koji odre8uje

potrebnu koliinu nov&a u opti&aju.

23. :mit ' 4eorija vrednosti i 6ena

mit razlikuje upotrebnu i prometnu vrednost.0potre5na vrednostje korisnost stvari za zadovoljenjeneke ljudske potrebe.*rometna vrednost je kupovna mo neke stvari uodnosu na druge stvari.6eka roba mo/e imati veliku upotrebnu vrednost a skoronikakvu prometnu vrednost (voda# i obrnuto (dijamant#.

$


24/149

mit je utvrdio injeni&u da korisnost nije *aktorvrednosti, ve smatra da je upotrebna vrednost svojstvosvake stvari koja ima prometnu vrednost, ali je onupotrebnu vrednost odnosno korisnost shvatao u u/emsmislu imajui u vidu samo ljudske potrebe a ne kulturne isline potrebe.

mit razlikuje prirodnu i tr/i)nu &enu. 4ri


25/149

2#. :mit ! 4eorija dohotka

mit razlikuje tri osnovna dohotka: najamnina, pro*iti renta.

5ajamnina 4 je dohodak samo radnih ljudi,prvenstveno najamnih radnika, dohodak preduzimaa je

iskljuen. Ona je prirodna, neistorijska kategorija, jediniradni dohodak, &ena rada.

!isina najamnine zavisi od obima sredstavapotrebnih za odr/avanje radnika i njegove porodi&e.


26/149

monopolska &ena, ako se smatra kao plata za kori)enjezemlje. 7kazao je na monopolistiki karakter kapitalistikepoljoprivrede.

7 poljoprivrednoj proizvodnji uestvuje i priroda i unjoj je rad produktivniji nego u industriji, tj. renta jedelimino i prirodan proizvod. "ako posebno ne izdvaja

di*eren&ijalnu rentu, ukazuje na njena dva *aktora,plodnost zemlji)ta i udaljenost par&ele od tr/i)ta.

-entu uop)te odre8uje renta sa onog zemlji)ta kojeje zasejano osnovnom poljoprivrednom kulturom. 7uslovima slobodne konkuren&ije po plodnosti i polo/aju

jednake par&ele donose jednaku rentu, bez obzira nakulture kojima su zasejane.

2(. :mit ! 4eorija kapitala

mit posmatra kapital kao ne)to )to u obliku pro*itaoduzima jedan deo proizvoda radnikovog rada, dakle ukapitalu vidi njegovu eksploatatorsku, dru)tvenu i klasnustranu.

7 svojoj drugoj knjizi mit kapital posmatra kaozalihe. On deli zalihe na dva dela. 'edan deo se

upotrebljava za neposrednu potro)nju vlasnika, a drugideo za dalju proizvodnju, odnosno za izvlaenje pro*ita.5aj drugi deo zaliha jeste kapital.

Bitno svojstvo ka$itaa je to to 4onosi $rofit.

%rema nainu na koji ga donosi, mit, kapital delina:

talni 4 koji donosi pro*it ne menjajuivlasnika, ne &irkuli)ui iz ruke u ruku=

Opti&ajni 4 koji pro*it donosi menjajui

vlasnika.talni kapital ne mo/e da donosi neki dohodak na

drugi nain, osim uz pomo opti&ajnog kapitala. "zme8unjih postoji ta *unk&ionalna veza i veza porekla. 'er svakistalni kapital prvobitno potie od nekog opti&ajnog.

" jedan i drugi imaju svoju tehniku strukturu:

talni kapital ine: ma)ine i oru8a, unosne zgrade,

pobolj)anje zemlji)ta, steena i korisna sposobnost svihlanova dru)tva.

Opti&ajni kapital ine: nova&, zalihe /ivotnihnamerni&a, rezerve sirovina i polu*abrikata, rezervegotovih proizvoda koji jo) nisu prodati.

%redhodnik mitu po ovoj teoriji je 0ene.

2,. @avid Rikardo ! ivot i @ela %1++2 !1-23)

%redstavnik 9ritanske klasi&ne skole.

-o8en je u 2ondonu. 5rgovaku )kolu je zavr)io uolandiji u


27/149

berzanskog posrednika. ;ahvaljujii emu se do svoje $4 e godine obogatio putem berzanskih )pekula&ija. O/eniose, primio katoliku veru, zbog ega je do)ao u sukob sao&em. 6akon toga se osamostalio u berzanskim poslovima.

;atim je studirao prirodne nauke: matematiku,*iziku, hemiju, geologiju, minerologiju. "mao je sopstvenu

laboratoriju za prouavanje elektri&iteta. 9io je jedan odosnivaa britanskog geolo)kog dru)tva. 7poznao se saMaltusom, ejom. < ekonomijom je poeo da se bavinakon proitanog mitovog dela >"stra/ivanje o prirodi iuzro&ima bogatstva naroda?.

%rvi njegovi radovi bili su iz oblasti monetarne teorijei prakse. 5o je bila aktuelna oblast u to vreme u Engleskojgde je vlada uvr)ivala svoj polo/aj novim emisijama

nov&a. < industrijska bur/oazija, kasnije liberalna strankaukazivala je na )tetnost prekomernih emisija nov&a ponarodnu privredu.

11G. bio je izabran za poslanika. On je kao ovekpolitike ostao dosledan istim idejama koje je razvijao kaoovek nauke. %ripadao je najradikalnijem, levom kriluliberalne stranke tj. industrijske bur/oazije, borio se protiv/itnih zakona i protiv svih ograniavanja slobodne

trgovine, za parlamentarno 3 demokratsku re*ormu i zaslobodu radnikog udru/ivanja.

7mro je u 2ondonu.

%rvi njegov rad je anonimni lanak >ena zata? iz1IG. %reradiv)i ga pod uti&ajem kritike, sledee godine je

napisao rad >isoka cena zatnih $ou7a? kao dokazobes&enjivanja banknota.

11. pojavio se njegov rad >"sej o uticaju niskecene &ita na $rofit i ka$ita?

11A. objavio je rad >'re4ozi za ekonomini i si7urni

novac?11D. ojavljeno je njegovo slavno delo >'rinci$i

$oitike ekonomije i o$orezivanja?. Ovo delo je pisano kaodopuna i kritiki osvrt na mitovu ekonomsku teoriju, aliipak predstavlja zaokru/en ekonometrijski sistem koji jenajvee teorijsko dostignue klasine )kole.

6akon toga, objavljeno je, a nakon njegove smrtiprona8eno je dosta novih radova, neki od njih su: >"sej o

4r&avnim zajmovima?(1$I#, >Zatita $ojo$rivre4e?(1$$#. 6akon njegove smrti objavljen je >'an zaosnivanje naro4ne banke?, a prona8eni su i radovi

>'rime4be na >atusove $rinci$e $oitike ekonomije? i>A$soutna vre4nost i $rometna vre4nost?.

2+. arakteristike Rikardovog stvarala


28/149

proizvodnje progla)ava veno va/e&im. ;na&i, bitna &rtanjegovog stvarala)tva je neistorizam.

$. 0oristi apstraktni, strogo teorijski metod. Onprouava jedino unutra)nju povezanost, unutra)njusu)tinu i zakonitost ekonomskih kategorija i to izla/e po

jednom teorijskom i stro7o a$straktnom meto4u.

. Kvantitativnost. 5akve ekonomske kategorije kao)to su npr. vrednost, kapital, najamnina, pro*it, renta i dr.,-ikarda interesuju samo kao veliine, a kvalitativne stranekao sto su odnosi me8u njima, on zanemaruje. On uoavasuprotnost i/me8u ovih kategorija, ali ih smatra prirodnim.

+. iberaizam je i za -ikarda, kao i za mita,najva/nije naelo privrednog i dru)tvenog /ivota uop)te.


29/149

-ad kojim se o4re;uje vre4nost robe, po -ikardu,nije onaj stvarno utro)en u njenoj proizvodnji, ve

$otreban ra4. %ritom, bitan je momenat razmene, pa seima u vidu reproduk&iona vrednost robe. -ikardo, kao imit, kasnije i Marks vr)i svo8enje kvali*ikovanog, te/egrada na prost.

-ikardo smatra da teorija radne vrednosti va/i nesamo u predkapitalistikom stadijumu, ve i u kapitalizmu,zna&i, vremenski jeneo7ranicena. On smatra da se renta ipro*it baziraju na ovoj teoriji. %o njemu, vrednostpoljoprivrednih proizvoda odre8uje se koliinom radapotrebnog za njihovu proizvodnju, pritom u obzir seuzimaju najnepovoljniji uslovi, dok vi)ak koji se dobija napar&elama sa povoljnijim uslovima za proizvodnju je4iferencijana renta= vrednost robe odre8uje se ne samo

koliinom rada koji je neposredno potreban za njenuproizvodnju, ve jednim delom i koliinom rada uto)enog uproizvodnji oru8a za rad.

;na&i, po -ikardu, za razliku od mita, vrednost nezavisi od dohodaka (6a, -e, %*#.

-ikardo zapa/a da kapitalistiki nain proizvodnje sasvojim razlikama u organskom sastavu kapitala i broju

njegovih opti&aja, izaziva modi*ika&ije u samoj teorijivrednosti. ;ato on, pored koliine rada, kao osnovnog*aktora vrednosti robe, pominje i promene u vrednostirada, kao manje zna&ajan *aktor.

2. Rikardo ' 4eorija nov6a

;a njega je, kao i za mita, F samo roba. -azmenarobe za 6 je isto )to i razmena robe za robu, tj. u obasluaja se radi o razmeni jednakih vrednosti. ;nai,vrednost 6 odre8uje se isto kao i vrednost robe 4koliinom rada potrebnog za njegovu proizvodnju. On istieda je zlato 1 puta skuplje od srebra, jer se u njegovojproizvodnji utro)i 1 puta vi)e rada nego u proizvodnjisrebra.

!rednost robe i nov&a odre8uje prirodnu &enu svih

roba. %romene u vrednosti robe, odra/avaju se u istomprav&u na njenu &enu, a promene u vrednosti nov&a usuprotnom smeru: pad vrednosti nov&a izaziva porast &enarobe i obrnuto. ;nai, kad se obim robne mase i njenavrednost ne menjaju, koliina 6 potrebna za promet zavisiiskljiivo od vrednosti 6.

-ikardo, kao i mit, zlato i srerbro vide kao obinurobu koja vr)i *unk&ije nov&a i smatrao je da se u toj

*unk&iji mogu potpuno zameniti papirnim 6. 6e videiprin&ipijalnu razliku izme8u papirnog i metalnog ov&a,umesto ranije pravilne teorije da koliina nov&a zavisi odnjegove vrednosti, dolazi do pogre)nog stanovi)ta davrednost nov&a zavisi od njegove koliine (kvantitativnateorija#.

$G


30/149

%o ovoj kvantitativnoj teoriji @ N 6KQ. 0ad rastekoliina nov&a u opti&aju, pri istom obimu koliine robe uistoj srazmeri rastu njene &ene i obrnuto.

7 re/imu slobodne utakmi&e koliina 6 potrebna zaopti&aj reguli)e se automatski i to razliito u zavisnosti odtoga da li postoji ili ne spoljna trgovina. %oveanje koliine

6 iznad potreba opti&aja dovodi do pada njegove vrednostii do porasta vrednosti robe.

0ad ne postoji spoljnja trgovina to vodismanjenju proizvodnje 6 do nivoa potrebnogza opti&aj.

0ada spoljnja trgovina postoji, poveanjekoliine 6 vodi poveanju uvoza robe dok se nedo8e do pasivnog trgovinskog bilansa i njegoveposledi&e 4 odliva 6 iz zemlje, )to e trajatidotle dok se nivo koliine nov&a u opti&aju nedovede u sklad sa potrebama prometa.

manjenje koliine 6 u opti&aju dovodi do porastavrednosti 6, tj. pada &ena robe.

0ad nema spoljnje trgovine to vodi poveanjuproizvodnje zlata i srebra do nivoa potrebnog za opti&aj.

0ad spoljnja trgovina postoji, smanjenje koliine 6vodi poveanju izvoza robe, sve dok preko aktivnogtrgovinskog bilansa ne do8e do priliva metala u zemljiprema potrebama opti&aja.

;akljuak: po -ikardu, slobodna spoljnja trgovina,putem automatskog mehanizma, reguli)e koliinu 6 uskladu sa potrebama opti&aja. lobodna spoljnja trgovina

je va/an *aktor koji raspodeljuje svetske zalihe zlata isrebra na pojedine zemlje prema potrebama njihovogunutra)njeg robnog prometa.

-ikardo je jedan od najistaknutijih predstavnika tzv.novane )kole koja je tr/ila puno metalno pokrie nov&a injihovu neogranienu mogunost zamene za zlato i srebro,nasuprot tzv. bankovnoj )koli, koja je zahtevala samodelimino, kontrolna pokria novani&a.

-ikardo je ulogu kredita i banaka pod&enjivao."sti&ao je npr. da se kamatna stopa ne reguli)e politikomemisione banke i banaka uop)te, ve je zavisna od pro*itne

stope.

3&. Rikardo ! 4eorija zemlji


31/149

$. Obra8ivanju lo)eg zemlji)ta se pristupa jer jeobra8ivanje boljeg nedovoljno.

. @ena poljoprivrednih proizvoda reguli)e seprema tro)kovima proizvodnje na najgoremzemlji)tu.

+. 9olje zemlji)te daje ekstra pro*it. 5aj ekstra pro*it ide u korist zemljoposednika.

-ikardo je problem rente tretirao sa gledi)ta teorijevrednosti. teo je da doka/e da renta potvr8uje teorijuvrednosti. -ikardo ista/uje poreklo rente, jer je bio nastrani industriskog kapitalizma tj. protiv zemljoposednika injegove argumente kasnije uzimaju za osnovu protivni&iprivatne zemlji)ne svojine i jo) su izriitiji u zahtevu za

na&ionaliza&ijom zemlje.

-ikardo polazi od toga da je zemlji)te razliiteplodnosti, pa se pri istom ulaganju rada i kapitala narazliitim par&elama dobijaju razliiti razultati. ru)tvo, dabi se ishranilo obra8uje i lo)e par&ele na kojima ula/e vi)erada u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda, pa se injihova vrednost poveava. 6a tr/i)tu se svi poljoprivredniproizvodi bez obzira kako su proizvedeni prodaju po istoj

&eni, koja se odre8uje na osnovu vrednosti poljoprivrednihpoizvoda proizvedenih na najgoroj par&eli, uzev)i u obzir inajveu udaljenost od tr/i)ta. ;na&i, sve par&ele, osim onenajgore, u zavisnosti od plodnosti, davae manji ili veiekstra pro*it. Carmeri &elokupan ekstra pro*it ustupaju

vlasni&ima zemlji)ta u obliku rente, prilikom sklapanjaugovora o zakupu (arendi#.

6ajbitnije karakteristike ove teorije su:

1. -enta nije dar prirode, ve rezultat )krtosti prirode.

$. "znos rente zavisi od koliine rada utro)enog nanajgorem zemlji)tu.

. -ikardo govori samo o di*eren&ijalnoj renti, zaapsolutnu ne zna (istie da najgore zemlji)te ne donosi

nikakvu rentu#.+. -ikardova teorija rente poiva na kon&ep&ijiprirodnog poretka.

. -ikardo je polazio od pretpostavke da je dru)tvo usvom istorijskom razvitku i)lo od obra8ivanja zemlji)taboljeg ka obra8ivanju zemlji)ta lo)ijeg kvaliteta, )to sekasnije pokazalo netanim. 5o u prin&iru nije bitno,bitno je samo da se moraju obra8ivati zemlji)ta lo)ijeg

kvaliteta.

A. -ikardova teorija rente oslanja se na tzv. zakon oopadajuem prinosu tla, po kome nova ulaganja rada ikapitala u zemlju)te, poev od izvesne visine, vode ka

1


32/149

relativnom smanjivanju prinosa sa njega, )to su Marks i2enjin kritikovali.

D. 7kazuje na klasni znaaj rente zbog poznate borbeoko /itnog re/ima. On ka/e da je za potro)aa uinteresu da /ito bude je*tino u odnosu na nova& i robu,

jer se uvek kupuje nov&em ili robom. Jto zna&i da od

pove&anja &ena /ita svi trpe, osim vlasnika zemlje.

. %ored svih nedostataka, -ikardova teorija rente jenajvei domen klasi&ne )kole u ovom pitanju.

31. Rikardo'teorija najamnine i pro$ita

5ajamnina5emelj ove teorije je da se vrednost najamnine

odre8uje vredno)u /ivotnih sredstava potrebnih zaizdr/avanje radnika. %o -ikardu, rad kao i svaka drugaroba ima svoju$riro4nui tr&inu cenu. %rirodna &ena rada

je koliina dobara potrebnih za odr/avanje radnika injegove porodi&e, a tr/i)na &ena ili nominalna najamnina

je novani izraz te vrednosti. 5r/i)na &ena tj. nominalnanajamnina uvek se koleba oko prirodne &ene tj. realnenajamnine.

%rirodna &ena rada nije neka nepromenljiva veliina.Ona se menja sa promenom vrednosti sredstava za /ivot.a razvitkom dru)tva obra8uju se lo)ija zemlji)ta, dolazido porasta vrednosti poljoprivrednih proizvoda, pa samim

tim i do poveanja prirodne &ene rada. 7 skladu sa timpoveava se i tr/i)na &ena rada, tj. nominalna najamnina,a realna najamnina ostaje na istom nivou.

6e pravi razliku izme8u rada i radne snage. ;ato-ikardo nije mogao da objasni kako to da se vea koliina/ivog rada u praksi razmenjuje za manju koliinu

materijalizovanog.

7skla8ivanje prirodne i tr/i)ne &ene vr)i seprirodnom putem, deluje automatski mehanizam. %orasttr/i)ne &ene rada iznada prirodne &ene stvara povoljneuslove za /ivot radnikih porodi&a, )to dovodi do rastastanovi)ta. 5o vodi rastu ponude rada, smanjenju tr/i)ne&ene i njenom izjedna&avanju sa prirodnom &enomrada.5r/i)na &ena rada raste sa op)tim poveanjem

dru)tvenog bogatstva.Pro2it

7 ovoj teoriji -ikardo polazi od mitove teze da je$rofit o4uzimanje o4 ra4nikovo7 ra4a. Me8utim -ikardoovde ostaje veran svom metodu, pa ispituje samokvantitet. %ro*it je razlika izme8u vrednosti koju radnikproizvodi i one koju dobija u vidu najamnine.

u)tina -ikardove teorije pro*ita je 3 vrednost robeje odre8ena koliinom rada potrebnog za njenuproizvodnju. 5a vrednost se razla/e na dva dela:najamnina i pro*it. %a je pro*it razlika izme8u vrednosti inajamnine. %o -ikardu osnovni oblik vi)ka vrednosti jepro*it, mada ga on tako ne naziva.

$


33/149

!isina pro*ita zavisi od visine najamnine. 0ad senajamnina poveava, pro*it opada i obrnuto. 6ajamninazavisi od produktivnosti rada pa posredno i pro*it zavisi odproduktivnosti rada. 0ada ona raste smanjuje se vrednost/ivotnih sredstava potrebnih radniku, )to vodi smanjenjunajamnine, a rezultat je rast pro*ita. ;na&i, sa porastomproduktivnosti rada raste i pro*it, a sa opadanjemproduktivnosti rada i pro*it se smanjuje.

a razvitkom dru)tva, smanjuje se pro*it, jer edru)tvo radi obezbe8enja svoje ishrane obra8ivati lo)azemlji)ta )to vodi rastu vrednosti /ivotnih namerni&a, a todalje rastu najamnina, samim tim padu pro*ita, a sve todovodi do stagna&ije u razvoju proizvodnih snaga dru)tva.

7 pogledu budueg razvoja, -ikarda kao i Maltusa,

mnogi svrstavaju u grupu ekonomista pesimista.%o -ikardu, kada pro*it pada nominalna najamnina

raste, ali pro*it e ostati na istom nivou, dok e realno rastisamo zemlji)na renta.6e pravi razliku izme8u pro*ita ivi)ka vrednosti.

32. Rikardo ' 4eorija uporednih tro


34/149

jer su u vajcarci, $o "n7esu, branii svoju o7ra;enost o4ostao7 sveta, branii su svoju $atrijarhanost isitno$ose4niki &ivot( Kao to je #uso, na fiozofskom

$oju, na$a4ao civiizaciju i i4eaizovao $robitno, $riro4nostanje, i !ismon4i je na ekonomskom $oju na$a4aokru$nu ka$itaistiku $roizvo4nju a i4eaizovao sitnu,sejaku i zanatijsku $roizvo4nju(

%osta je $utovao $o "vro$i, naroito $o ?rancuskoj,5taiji, "n7eskoj, is$itivao je njihove 4rutveno /ekonomske $riike, $roost i sa4anjost( =ako je nastaonje7ovo 4eo *3 tr7ovakom bo7atstvu) u komekomentarie i $o$uarie ekonomske i4eje A4ama !mita(Kasnije, ka4a je 4ubje sa7e4ao stvarnost, 4uboko serazoarao, to je i obrazo&io u svom anku 0@09( Go4ine

*'oitika ekonomja)( #ezuatati nje7ovo7 interesovanja za

istoriju izo&eni su u 4eima: *5storija itaijanskihre$ubika), 5storija francuza) i *5storija $a4a #imskeim$erije)(

0@0@( 4efinitivno se nastanio na maom imanju uokoini Jeneve, o4ao se naunom ra4u( Fa svojim

$utovanjima je u$oznao be4u masa i ostae ne7ativne$ose4ice iberano7 ka$itaizma(

!voje osnovne ekonomske i4eje izo&io je u svom7avnom 4eu *Fova naea $oitike ekonomje iibo7atstva u o4nosu $rema stanovnitvu) kojim sesu$rotstavja i4ejama %avi4a #ikar4a(

33. :ismondijeve @ru


35/149

je potinjena potro)nji koja je zavisna od realiza&ije robe,a ona je u kapitalizmu nesigurna.

2.Interven6ionizam

7 poetku je biio protiv dr/avne interven&ije ali jenakon boravka u Engleskoj promenio mi)ljenje. %redla/e

mere dr/ave kao )to su: obezbe8enje organiza&ije radnika,ukidanje rada /ena i de&e, ograniavanje radnogvremena..

3.*otre5a privatne ini6ijative

On se zalaze samo za takvu dr/avnu interven&iju uekonomskim odnosima koja je ograniena, kako bi liniinteres ostao jedini pokreta ljudske delatnosti. Onkritikuje npr. -oberta Ovena zato )to zamenjuje lini

interes interesima udru/enja.

#.Idealiziranje sitne sopstvenosti

On je u svom delu iskazao /elju za time da svakipojedina& postane suvlasnik u gazdinoj stvari, a ne dapojedina& raspola/e milonima kao i stotinama i hiljadamaradnika.

(.4eorija o stanovni


36/149

nemoralnom dru)tvu kakvo je kapitalistiko, mo/e dapostoji neograniena proizvodnja koja se pri tom odre8ujepotrebama onih koji ne rade.

"ako nije protiv tehnikog progresa, ismondi te/i)tene stavlja na proizvodnju i razvoj proizvodnih snaga, vena pravilno iskori)avanje stvorenog bogatstva, pravilnu

raspodelu i potro)nju.

-.4eorija kriza su5konsoma6ije

0lasiari zastupaju tezu da su u uslovima slobodnekonkuren&ije mogui poremeaji na tr/i)tu i kratke krizeove ili one robe, ali da do op)te krize ne mo/e doi.ismondi zastupa suprotnu tezu: da protivrenostikapitlzma neminovno dovode do op)tih krizahiperproduk&ije. %rema ismondiju, osnovni uzrok krize jeodnos izme8u proizvodnje i potro)nje. ;nai glavni uzrokkrize je nedovoljna potro)nja koja je po njemu nazvanakriza subkonsoma&ije.

%o njemu, itav pro&es kapitalistike repeoduk&ijemogu je samo ako jo) postoje dva *aktora: sitniproizvo8ai i spoljnja trgovina.

ismondi smatra da se usled kon&entra&ije bogatstva

kod malog broja ljudi, unutr)nje tr/i)te skrauje i pro8amora da se tra/i na spoljnjem tr/i)tu.

5ako je ismondi jedan od prvih predstavnika teorijetreih li&a.

1&.ormativizam u politikoj ekonomiji

ismondi na politiku ekonomiju gleda kao nanormativnu nauku, tj. ona koja prouava kakvi treba da suproizvodnja, raspodela i potro)nja, kako da se njimarukovodi, kakav je zadatak dr/ave u tom pogledu.

On ka/e: >Materijalno blagostanje ljudi ukoliko zavisiod dr/ave sainjava predmet politike ekonomije?.

lavni nedosta&i ismondijeve ekonomije su u tome)to ona posmatrana sa gledi)ta jednog prevazi8enogdru)tvenog i ekonomskog stanja kao )to je prosta robnaproizvodnja i )to je puna protivrenosti.

8 Populari1acija i ul!ari1acija ideja elikih

kla"ika 8

>no7i istoriari ekonomskih 4oktrina smatraju 4akasinu kou ini jo itav niz ekonomskih $isaca: >atus,%&( !( >i u "n7eskoj, !ej u ?rancuskoj( >arks smatra 4ase kasina koa zavrava sa #ikar4om u "n7eskoj, sa!ismon4ijem u ?rancuskoj i 4a $ose $oinje $erio4vu7arizacije njihovih i4eja( Faime, 4ok su !mit i #ikar4o,njihovi $retho4nici 'eti i Boa7ijber, i njihov seb4enik!ismon4i, nastojai 4a $ro4ru u unutrnju sutinu

ekonomskih $ojava, vu7arni ekonomisti se bave samoo$isivanjem i sistematizacijom isto s$ojanjih, vi4jivih$ojava i njihovih o4nosa(

A


37/149

3bjektivnost nauno7 istra&ivanja i ori7inanostteorijskih zakjuaka kriterijumi su te razike, ste$enrazvijenosti kasne borbe je njen osnovni faktor(

#a4i se o tome 4a su !mit i #ikar4o nastojai 4aotkriju neke unutranje zakonitosti, uzroke i $ose4ice

zbivanja u $rivre4nom &ivotu uo$te, bez obzira u iju

korist ii tetu i4u( 3vakav stav je $ose4ica nerazvijenekasne borbe u njihovo 4oba(

3bjektivnost istra&ivanja istine zamenjeno jetra&enjem ono7a u emu se sastoji interes va4ajuihkasa, naunu anaizu zamenia je a$oo7etika, a teorijskaotkria zamenia je sistematizacija, $o$uarizacija ivu7arizacija ve otkrivenih istina(

'oto je anaiza $roizvo4nje i o4nosa u njoj, koji subii te&ite izuavanja ko4 !mita i #ikar4a, $retia 4aobeo4ani kasne o4nose i interese, vu7arni ekonomistite&ite svojih istra&ivanja $renose na razmenu, $osebnona tr&ite, cene, novac i kre4it(

'o4 vu7arnom ekonomijom >arks je $o4razumevaosvu bur&oasku ekonomsku misao nakon #ikar4a i!ismon4ija, znai, ne samo $ristaice kasine koe, ve iistorijske koe(

! obzirom 4a je kasina koa $onika u eikojBritaniji, tamo je imaa najvie $ristaica i $o$uarizatora(=u s$a4aju #ikar4ov savremenik #obert >atusLrikar4ijanci u u&em smisu: %&ems >i, >ak Kuoh i Fasau!eniorL i najistaknutiji u ovoj 7ru$i je %&on !tjuart >i(

3#. /altus ' 4eorija pro$ita i CtreDih li6a i

teorija stanovnistva

-obert Maltus (5homas -obert Malthus, 1DAA31+# 3 sinseoskog plemi&a anijela Maltusa koji je bio prijatelj saejvidom jumom i ;an ;ak -uso3om. kolovao se nauniverzitetu u 0embridzu. 0ao najmladjeg, po tadasnjemobi&aju, ota& ga je posvetio svesteni&kom pozivu (zato gau litereaturi &esto nazivaju popom Maltusom#. koro I

godina je bio pro*esor u jednom koledzu "sto&noindijanskekompanije. 5u duznost je obavljao sve do smrti, predaju&iistoriju i politi&ku ekonomiju. 9io je jedan od izuzetnoklasno orijentisanih burzoaskih ekonomista svog vremena,koji je zastupao interese zemljisne aristokratije u njenojborbi sa gradskom burzoazijom, i interese &itaveburzoazije u njenoj borbi sa radni&kom klasom. 9io jepristali&a mitovih a protivnik -ikardovih ekonomskihpogleda.

4eorija pro$ita i CtreDih li6a

%o Maltusu, %* je kao i najamnina, sastavni deotro)kova proizvodnje i kao takav je *aktor odre8ivanjavrednosti. 6a pitanje 4 ko su kup&i koji plaaju taj %*sad/an u robi, on odgovara da to nisu kapitalisti jer bi ono

D


38/149

)to su prodajom dobili kupovinom izgubili= to ne mogu bitini radni&i jer je %* zajedno sa najamninom sastavni deotro)kova proizvodnje pa je nemogue da se u najamninirealizuju &eli tro)kovi. Ostaju trea li&a koja kupuju, a ni)tane prodaju. 5o su en4or4ovi, svetenstvo i sl. grupe. %*kapitalistima plaaju ova trea li&a, bez kojih se on ne bimogao relizovati. 5ako Maltus opravdava %*, smatrajui gasastavnim delom tro)kova proizvodnje, ali opravdava irentu jer se bez nje, tj. bez veleposednika kojimakapitalisti plaaju ne bi realizovao ni %*.

FF4eorija stanovni"sej o $rinci$ima stanovnitva i nje7ovomuticaju na bu4ue $obojanje 4rutva sa $rime4bama namijenje Go4vina i Kon4orsea i 4r( $isaca?, sa skraenimnazivom >"sej o stanovnitvu?. ;atim ga dopunjuje na oko1III strana i izdaje pod nazivom >"sej o $rinci$imastanovnitva ii je4an $o7e4 na $roe i sa4anje uticajena ju4sku sreu, sa istra&ivanjem naih $ers$ektiva u

$o7e4u bu4ue7 otkanjanja ii uba&avanja zaa koja onistvaraju?. Ovo delo je postalo popularno zbog, s jednestrane, toga )to je to bilo prvo delo u koje je takospe&ijalno i )iroko tretiran problem stanovni)tva, a sa

druge strane, da su u doba velike Cran&uske revolu&ijevladajue klase rada prihvatile ovo delo po kome se uzro&ibede masa ne nalaze u dru)tvenom ure8enju, ve u njimasamima. Maltus pominje odvina koji je $I4ih godina!""" veka isti&ao privatnu svojinu kao osnovni uzrok bedemasa.

Maltus ka/e da je svim &ivim biima / bijkama,&ivotinjama, $a i ju4ima, svojstveno 4a se br&e mno&ene7o to 4o$uta koiina hrane koju imaju naras$oa7anju(0od biljaka i /ivotinja ograniavajui *aktor

je /ivotni prostor.


39/149

1. 'reventivne, tzv. morana suz4r&jivost3 koja sesastoji u brojnom ograniavanju ra8anja putemkasnog zakljuivanja braka, uzdr/avanje odra8anja u braku, nevinost pre braka....

$. #e$resivne +$ozitivne2 4 ratovi, kuga, glad,porok, beda, lakoumni nain /ivota itd.

Maltus bira preventivne prepreke.

%roblemu stanovni)tva Maltus je prilazio sa gledi)tapotro)nje, a ne sa gledi)ta proizvodnje, )to je u skladu sakarakteristikama itave vulgarne ekonomije. matrao je danjegov ;akon o stanovni)tvu, prirodan i apsolutan. On jekrivi&u bede masa pripisivao radnim i siroma)nimslojevima i isti&ao da priroda njima nije ostavila mesta natrpezi.

3(. @ems /il8 /ak uloh8 asau :enior

4#em" Mil('ames Mill= 1DD 4 1# 4 zavr)io jeteolo)ke nauke, bio je istaknut intelektuala&, jedan odosnivaa 2ondoskog univerziteta.

1$I. objavio je svoje delo >"ementi $oitikeekonomije?. Mil je prvi sistematizovao -ikardovu teoriju,koju zastupa dogmatski, branei je od svih protivnikihprigovora, ali sa puno protivrenosti, koja se sa Milompoinje raspadati.

7 prvom redu, Mil je uzeo u o4branu #ikar4ovuteoriju ra4ne vre4nosti. %rigovor protivnika se najvi)e

odnosio na nepostojanje razlike u koliini rada koji se tro)ipri proizvodnji starog i mladog vina, a njihove &ene suveoma razliite. 'edni su ovu razliku u &enama obja)njavalinjihovim razlikama u upotrebnim vrednostima, a drugirazlikama u obimu ili trajanju upotrebnog kapitala. Milprihvata ovo drugo obja)njenje. Mil smatra da se vrednostne stvara samo /ivim, ve i opredmeenim radom, znaikapitalom (jer se po njemu kapital svodi na sredstva zaproizvodnju#. 7 proizvodnji vina opredmeeni rad, znaiulo/eni kapital nastavlja da traje i posle zavr)enog pro&esa/ivog rada, )to poveava vrednost vina u toku itavog vekanjegovog uvanja u podrumu.

rugi prigovor odnosio se na razmenu vee koliine/ivog rada za manju koliinu opredmeenog rada. Mil je tudo)ao da zakljuka suprotnog od -ikardovog, da je %*

kapitaliste u stvari najamnina za rad koji vr)e vlasni&isredstava za rad uz njihovu pomo. "zjednaavanjem %* inajamnine bri)e materijalnu osnovi&u -ikardove klasnepodele dohotka.

Jto se tie odnosa %* i renta, predla/e visokooporezivanje rente koje vodi na&ionaliza&iji zemlji)ta.

Mak Kuloh (1DG 4 1A+# 4 bio je )kotlan8anin.6ajva/nije delo mu je >'rinci$i $oitike ekonomije?.!ulgarizuje -ikardove ideje, pa ak i Milove. 6aime, dok-ikardo u proizvo8ae vrednosti ubraja samo rad, Milpored rada i kapital, 0uloh ubraja ak i /ivotinje i prirodnesnage.

G


40/149

6ajslabije take -ikardove ekonomije, kao )to jeteza o nemogunosti krize hiperproduk&ije, 0ulohpoku)ava da odbrani po svaku &enu.

5a"au Senior(1DGI 31A+#

7 njegovo vreme, bur/oazija je u Engleskoj (putem

parlamentarne re*orme iz 1$.# i u Cran&uskoj (u julskojrevolu&iji 1I.# de*initivno osvojila svu politiku vlast.O)tri&a klasne borbe nalazila se izme8u bur/oazije iproleterijata. ;ato je -ikardova teorija %* bila nezgodna zabur/oaziju.

enior je bio sve)teniki sin. ;avr)io je pravo naOks*ordu, bavio se advokaturom, predavao je politikuekonomiju na Oks*ordu, zatim se prikljuio parlamentarnojkomisiji za najva/nija politika i ekonomska pitanja, pa jeopet predavao politiku ekonomiju.

Od ekonomskih radova najva/niji su mu: >'ismafabrikom zakono4avstvu? (1D# i >"seji o $oitikojekonomiji?.

%olitiku ekonomiju de*ini)e kao nauku o prirodi,proizvodnji i raspodeli bogatstva. %ostoje dva *aktoraproizvodnje: ra4 i ka$ita. #a4je /rtva koju ini trudbenik

na raun slobodnog vremena. Ka$itaje /rtva koju podnosivlasnik sredstava za proizvodnju na raun svoje linepotro)nje i zadovoljstva. misao shvatanja rada i kapitalakao /rtve je u tome )to onda ne mo/e biti rei oeksploata&iji radnika od strane kapitalista. ;nai, za razlikuod -ikarda koji tro)kove proizvodnje svodi na rad (/ivi i

akumulirani#, enior ih svodi na rad i uzdr/avanje. enior%* obja)njava uzdr/avanjem kapitaliste od neproduktivnepotro)nje.


41/149

3,. @on :tjuart /il %1-&, ! 1-+3)

=iot i dela

/. . M. je studirao matematiku, klasiku, istoriju,*ilozo*iju, pravo. 9avio se i politikom i to kao liberal, bio jelan parlamenta. 6a polju *ilozo*ije bio je pristali&a9entamovog utilitarizma, na polju demogra*ije prihvatio jeMaltusovu teoriju stanovni)tva, u ekonomiji je pristali&a-ikardovih teorija. On je njegov najpoznatiji sistematizator

i popularizator.9io je sin /emsa Mila. 6ajpre se pojavio sa svojom

knjigom >5n4uktivna o7ika? u kojoj je izvr)io klasi*ika&ijunauka. 6jegova knjiga >3 sobo4i? ima politiki, ekonomskii *ilozo*ski karakter. 5ako8e je bitna njegova knjiga >O

$re4stavnikoj va4i?.

%rvo njegovo isto ekonomsko delo bili su njegvi>37e4i o nekim nereenim $robemima $oitike

ekonomje? (1++#. 1+. napisao je ogromno delo na1II strana >Faea $oitike ekonomije?, gde izla/emnoge kon&ep&ije klasine )kole pre svega mita i-ikarda, ali sa sopstvenim stavovima. Od -ikarda serazlikuje )to je manje ekonomski teoretiar, a vi)e *ilozo* i

so&iolog, okrenut i ka istoriji, kao mit. Ovo Milovo deloima knjiga:

1# %roizvodnja

$# -aspodela

# -azmena

+# 7ti&aj progresa na proizvodnju i razmenu

# 7ti&aj dr/ave tj. vlade

G @. :. /il kao ekonomista G

7 prvoj knjizi svojih >Faea $oitike ekonomije?razlikuje tri *aktora proizvodnje:$riro4u, ra4 i ka$ita. -addeli na proizvodni i neproizvodni, pri emu proizvodni rad

je onaj 2 koji proizvodi korisnosti *iksirane u materijalnimdobrima, a svi ostali 2 spadaju u neproizvodni 2. 0 de*ini)ekao )tednjom prvobitno nagomilani stok proizvoda rada ideli ga na *iksni i &irkulirajui.

!r. po Milu, mo/e biti upotrebna i prometna. 7!znai korisnost neke stvari, a druga njenu kupovnu mo uodnosu na sve druge stvari koje se razmenjuju. Mil pravirazliku izme8u vrednosti (tj. prometne vrenosti# i &ene.@ena je vr. stvari izra/ena iskljuivo u nov&u.

a bi neka stvar imala prometnu vr. moraispunjavati $ uslova:

1. a je korisna,

+1


42/149

$. a postiji izvesna te)koa za njeno pribavljanje.

obzirom na te)kou pribavljanja, Mil sve stvari deliu grupe:

i# %o koliini apsolutno ograniene stvari (npr.umetnika dela starih majstora, retke knjige...#.

ii# tvari koje se mogu neogranieno proizvoditi bezpoveanja tro)kova proizvodnje po jedini&iproizvoda 4 vr. ovih stvari odre8uju tro)koviproizvodnje.

iii# tvari ija se proizvodnja mo/e neogranienouveavati, ali sa vi)e nego srazmernimpoveanjem tr. proizvodnje po jedini&i proizvoda(uglavnom poljoprivredni proizvodi#.

;nai, suprotno -ikardovoj teoriji vrednosti, Milzastupa teoriju trokova $roizvo4nje tj. vr. stvari seodre8uje tr. proizvodnje. %o Milu, u tr. proizvodnje ulazenajamnine i %*, ali ne i zemlji)na renta. !r. Mil tretira utreoj knjizi.

7 drugoj knjizi tretira raspodelu. -azlikuje zakonekoji reguli)u proizvodnju od onih koji reguli)u raspodelu.%roizvodnja se vr)i po prirodnim, apsolutnim zakonima, a

raspodela po dru)tvenim, istorijskim i prolaznim zakoniimakoji su rezultat dru). odnosa i institu&ija.

%o Milu, vr. &ele dru)tvene proizvodnje se deliizme8u radnika, kapitalista i zemljoradnika, u oblikunjihovih dohodaka: najamnine, %* i rente.

6ajamnina zavisi od % i 5 rada, tj. srazmere izme8ustanovni)tva i 0 odre8enog za najamninu. teriju fon4a najamnine?ija je su)tina u tome da je najamnina ograniena *ondomkapitala koji je za nju namenjen. amim tim, najamnina semo/e poveati na raun smanjenja br. radnika, a sa drugestrane, nezaposlenost se smanjuje poveanjem brojazaposlenih.

On je zaetnik i >teorije &ivotnih stan4ar4a? po kojojse sa op)tim dru)tvenim progresom i poveanjem /ivotnog

standarda poveava i koliina dobara potrebnih zaizdr/avanje radnika, pa raste i realna najamnina.

%* Mil oja)njava polazei od eniorove teze da je %*nagrada kapitalisti za uzdr/avanje od potro)nje, ali dodajeda %* sad/i naknadu za rizik i nagradu za preduzetni)tvo.7svaja -ikardov zakljuak, da %*S zavisi od najamnine 4vea najamnina, manja %*S i obrnuto.

-enta je rezultat monopola privatne svojine nad

zemlji)tem koje je ogranieno po prostoru i po kvalitetu.-entu daju sve par&ele koje se obra8uju osim najgorih. 6ipo Milu, ni po -ikardu renta ne ulazi u tr. proizvodnje.

+$


43/149

7 treoj knjizi Mil daje >teoriju me;unaro4netr7ovine? ija je osnovna karakteristika dosledanliberalizam.

;a svoju teoriju vrednosti smatra da je teorijskiis&rpljena, da se tu vi)e ni)ta ne mo/e dodati ni oduzeti.

3+. an >atist :ej %1+,+!1-32)

9io je sin bogatog trgov&a, studirao je uinostranstvu. %roveo je neko vreme u Engleskoj, )to jeimalo uti&aja na njegovo ideolo)ko opredeljenje. 9io je u%arizu bankarski slu/benik, 1I. %ostao je pro*esorpolitike ekonomije na *ran&uskom koled/u. Cran&uska.

6jegovo glavno ekonomsko delo je >=raktat $oitike

ekonomije? (1I.#. sastoji se iz tri dela:

1. %roizvodnja bogatstva

$. %odela bogatstva

. %otro)nja

rugo izdanje ovog dela bilo je znatno dopunjeno, ipravio je za njega poseban rezime pod naslovom

>Katehizis $oitike ekonomije?. < 1$ 4 1I objavio jesvoj >'ot$uni kurs $oitike ekonomije?.

On je popularizator i ispravlja ideja


44/149

rad, tj. najamninu preduzimaa. -entu tumai kao nagraduza preduzimljivost posednika.

ej je kapitalistikom preduzimau pridavao velikiznaaj i povezivao itav industrijski razvitak sasposobno)u preduzimaa.

ej je poznat najvi)e po tome )to je u politikuekonomiju pored proizvodnje, raspodele i razmene uveo ipotro)nju. 7 toj oblasti je *ormulisao svoj poznati zakontr&ita:$oto se $roizvo4i razmenjuju za $roizvo4e, ku$ac

je istovremno i $ro4avac i obrnuto iz e7a se4i 4a je o$takriza hi$er$ro4ukcije nemo7ua.

ej smatra da je slobodna uvozna trgovina korisnaza prodaju unutra)njih proizvoda, zato )to se inostranaroba mo/e kupiti samo prodajom domae.


45/149

4iferencijanu $oo&ajnu rentu koje u za4njem kru7u nemai i4ui ka centru bie sve vea.

Teorija najamnine; %o 5inenu, visina privrednenajamnine zavisi od produktivnosti rada i od &ena /ivotnihnamerni&a potrebnih radniku. 7pravo je szrazmernaprvom, a obrnuto srazmerna drugom *aktoru. !isinu

najamnine u praksi odre8uje vrednost proizvedenog radaonog radnika koji je kao poslednji jo) potreban p3u.6ajamnina nikada ne mo/e prei vrednost proizvodaradnikovog rada:

Socijalne ideje; 5inen je bio ovekoljubiv,posedovao je )iroko obrazovanje, dubok intelekt. 5inen jepisao da >ni)ta ne stoji na putu ek. nau&i da primi osnovniprin&ip so&ijalizma kao svoj?. >amo stapanjem ek. nauke iso&ijalizma mo/emo doi bli/e istini.? "li >uzrok zla nalazise u tome )to je radnik odvojen od svog proizvoda?. On jeu testamentu ostavio odredbu da radni&i na njegovomimanju imaju pravo ue)a u b preko odre8ene visine.

3. 0slovi nastanka i oputopijski so&ijalizam?.

0lasina )kola se vrsto utemeljila u !elikoj 9ritaniji,a potom i Cran&uskoj, ali u 6emakoj su prilike za razvojove )kole bile nepovoljne (kapitalistiki nain proizvodnjerazvija se tek +I3ih, I3ih i AI3ih godina# pa Marks smatra

da je politika ekonomija od samog poetka u 6emakojbila vulgarna. 0od 6emakih bur/oaskih ekonomista uveknailazimo na idealizovanje *eudalnih odnosa i *eudalnepro)losti.

+


46/149

ruga spe&i*inost jesu politike prilike u tada)njoj6emakoj. 0rajem !""" veka 6emaka je bila rasparanana oko II dr/avi&a, koje su se postepeno ujedinjavale, aliih je I3tih godina " veka jo) uvek bilo oko +I. ve subile prete/no *eudalne, me8usobno razdvojene politikim i&arinskim barijerama, razliitim novanim sistemima,razliitim privrednim zakonodavstvom i suprotnosti

interesa vladajuih kne/eva. 7jedinjenje 6emake bilo jeosnovno politiko i privredno pitanje. ;ato su vladajueklase u 6emakim dr/avi&ama najbolji put ka ujedinjenjugledale u oslanjanju na najau me8u njima 4 %rusku

junkersko 4 birokratsku dr/avu.

0asnije, 6emaka svoj put prelazi brzo. 5aj put nijemogao biti liberalizam engleskih klasiara zbog zaostaleindustrijske proizvodnje. 5aj put je izgledao ovako: umesto

politikog liberalizam 4 autoritatizam= umesto ekonomskogliberalizma 4 interven&ionizam= umesto ra&ionalizma 4istorizam, pa i misti&izam= umesto apstrak&ije i deduk&ije 4statistika i induk&ija.

Jto se idejnih prilika tie ova )kola je ponikla izideolo)ke sredine *ormirane u obliku na&ionalno 4romantiarske *ilozo*ije, literature i istorije, a osnovni kult

je bila jedinstvena 6emaka na&ija i 6emaka dr/ava.

6ajistaknutiji predstavnik bio je ideolo)ki 4 romantiarski*ilozo* 'ustus Mozer (!"""#. 0asniji predstavni&i istorijske)kole su pod uti&ajem osnivaa istorijske )kole u oblastiprava 4 avinjinija ije su ideje izlo/ene u njegovomuvenom delu >!istem rimsko7 $rava? (1+I#. 5rebaspomenuti uti&aj *olozo*a idealista: 0anta, egela i Cihtea.

Cihte je u svom delu >3snovi $riro4no7 $rava? izlo/ioje svoje poglede na sva dru)tvena pitanja, pa iekonomska. 6apisao je poznato ekonomsko delo

>Zatvorena tr7ovaka 4r&ava?. ;naajne su njegove idejekoje se odnose na tezu da se svakom pojedin&u moraobezbediti da mo/e /iveti od rezultata rada, tezu da zemljapo svojoj prirodi ne mo/e biti predmet privatne svojine i

tezu o nu/nosti planiranja dru)tvene proizvodnje irazmene.

Osnovne karakteristike:

1. "storijska )kola je ekonom"ko(idejnipred"tanik ladajuih kla"a u 5ema6koj,znai predstavnik bur/oazije povezane sazemlji)nom aristokratijom, naroito %ruskim

junkerstvom.$. Od samog poetka pripadala je ul!arnoj

ekonomiji, tj. prav&u koji se zadr/ava naspolja)nosti ek. pojava, na njihom prostom opisu,bez prodiranja u njihovu unutra)njost, uzronost,znaaj, zakonitost.

. $"tori1amje najbitnija karakteristika ove )kole.vi njeni prav&i su prouavali dru)tveno4istorijski

razvitak 6emake, ukljuujui i razvitakekonomskih kategorija, ali samo povr)no bezprodiranja u kvalitativne karakteristike.

+. 5o"i nacionalno obele#je. "sti&ala je da jeekonomija na&ionalna nauka koja prouava

+A


47/149

privrednu pro)lost i sada)njost jednog naroda.Ova )kola je bila tipino 6emaka.

. >tati1am i autoritatii1am;6jeni predstavni&injenu ulogu u dru)tveno3ekonomskim odnosima iprivrednom /ivotu pripisuju dr/avi.

A. >konom"ki protkcioni1am iinterencioni1am;Jtitili su domau industriju odkonkuren&ije jaih i razvijenih Evropskih zemalja,pre svega Engleske. 2ist i drugi predstavni&i "Jrazvili su politiku protek&ionizma i dr/avneinterven&ije u privrednim odnosima uop)te.

D. IH je apologetska.7mesto objektivnog naunogrezonovanja, njeni predstavni&i brane interese6emake na&ije i 6emake dr/ave.

. %onikla je kao reak&ija na liberalizam ikosmopolitizam klasine )kole, pa "J3ukarakteri)e antikla"ici1am;

G. ;bog narastanja radnikog pokreta, so&ijalnere*orme su bile preokupa&ija vladajuih klasa, pa

je bitna karakteristika "J ni1 "ocijalno ?re2ormator"kih ideja;

1I. Metodolo:ka karakteri"tka (istorija,statistika, opserva&ija#.

#&. Ekonomske ideje =ridriha 9ista

Cridrih 2ist (1DA31+# 4 autor mnogih ekonomskihdela, a najva/nije delo mu je >Facionani sistem $oitikeekonomije? (1+1#. Osim 7voda ovo delo sadr/i jo) + dela:

1. "storija trgovinske politike raznih naroda.

$. 5eorija politike ekonomije

. 0ritika ekonomskoteorijskih sistema

+. Ekonomska politika

Osnovne ekonomske ideje:

1.*otre5a na6ionalne ekonomije

2ista karakteri)e ironian stav prema engleskojklasinoj )koli, a osnovna pozitivna te/nja mu je br/iprivredni razvitak 6emake. On govori o na&ionalnomsistemu politike ekonomije, znai politiku ekonomiju vidikao nauku koja mora da vodi rauna o osobenostimapojedinih na&ionalnih privreda.

On napada klasiare zato )to se bave ili samopojedni&em ili itavim oveanstvom, a narod, na&ija zanjih ne postoji. On smatra da konkuren&ija izme8u dve

kulturno jednake na&ije mo/e biti korisna samo ako se obenalaze na istom stepenu industrijskog razvoja.

6emaka mora da se razvije i u privrednom pogledupostane ravna Engleskoj. ;ato je potrebno ostvaritipolitiko ujedinjenje nemake na&ije.

+D


48/149

2.:tav prema podeli rada

On razlikuje svetsku podelu rada i podelu rada unutarjedne na&ionalne privrede. matra da ovu drugu podelutreba *orsirati jer doprinosi porastu proizvodnih snagana&ije. vetska podela rada, po 2istu dovodi do zavisnosti

jedne zemlje od svetske na&ionalne privrede, )to mo/e biti

opasno.3.Razvitak proizvodnih snaga

5o je, po 2istu, &entralno ek. pitanje. Osnovni zadatakna&ionalne ek. mora biti utvr8ivanje najpovoljnijih uslovaza razvitak proizvodnih snaga dotinog naroda. 2ist jesmatrao, suprotno klasiarima, da su dr/avna interven&ija ipomo za razvitak proizvodnih snaga neophodni.

7 vezi sa ovim javlja se 2istova kritika klasinogshvatanja produktivnog rada iskljuivo kao rada kojiproizvodi materijalne vrednosti. %o njemu je pojamproduktivnosti rada mnogo )iri: obuhvata i delatnost navaspitanju novih genera&ija, na njihovom moralnom ireligioznom uzdizanju, na razvitku nauke, pravnogporetka, zakonitosti, ouvanju narodnog zdravlja itd.

%roizvodne snage, po 2istu, nalaze se u svim obli&ima

dru)tvenih odnosa: u nau&i i umetnosti, u javnimustanovama i zakonima, u moralu, religioznosti,inteligen&iji, u sigurnosti ljudske linosti, u slobodi, upravu.

2ist ne pravi razliku izme8u proizvodnog i dru)tveno4korisnog rada.

#.Istorizam i protek6ionizam

a bi dokazao va/nost protek&ionistike politike zarazvitak proizvodnih snaga 6emake, 2ist prouavapro)lost i ukazuje na razliite stadijume privrednograzvoja, kojih ima : 1# period divlja)tva ili lovaki period=$# pastirski ili stoarski period= # zemljoradniki= +#zemljoradniko3manu*akturni= # zemljoradniko4manu*akturni3trgovaki.

;a prva dva stadijuma 2ist smatra najboljim, re/impotpuno slobodne razmene dobara, a za druga dva jenu/an protek&ionistiki re/im. 0ad se razvije industrijamogu se primeniti naela slobodne trgovine.

2ist smatra da je za privredni razvitak 6emakepotrebno, s jedne strane 4 politiko ujedinjenje nemakihzemalja i ukidanje unutra)njih &arinskih grani&a izme8unjih, a sa druge strane 4 uvo8enje spolja)njih, tzv.vaspitnih &arina, tj. re/im privremenog protek&ionizma.

(.ritika /altusove teorije o stanovni


49/149

,.ritika automizma i materijalizma

2ist kritikuje klasini svet izolovanih individua, njihovprivredni atomizam i njihovu borbu iskljuivo linihinteresa, njihov egoizam i materijalizam.

#1. :tarija istorijska


50/149

zakonomernost. 7 ljudskom dru)tvu je drugaije tamovlada sloboda, jer se dru)tveni /ivot ne odre8ujezakonima. "storiju treba posmatrati sa gledi)ta &ilja koji se/eli postii. %o 0nisovom stanovi)tu, dru)tvene nauke sunormativne, teolo)ke prirode.

0asnije 0nis napu)ta istorijski metod, pa u

prouavanju 6 i kredita koristi apstraktni teorijski metodklasine )kole. On de*ini)e vrednost >kao stepenupotrebljivosti koji ima neki predmet kao sredstvozadovoljenja ljudskih potreba?. !rednost zavisi od:

3 "nteziteta ljudske potrebe koju dobro zadovoljava

3 tepena u kome ono tu potrebu zadovojava.

0nisova teorija vrednosti je isto subjektivistika. On

razlikuje tri vrste vrednosti:1. >aterijanu3 koju stvara primarna proizvodnja

$. re4nost forme4 koju stvara industrija

. re4nost mesta4 koju stvara trgovina i to putemprenosa robe iz mesta gde je ima previ)e u mestogde je nema dovoljno.

#2. /lada istorijska 3snovi o$te ekonomske nauke?, u kome je istakao triosnovne teze: 1# ideja razvoja je vladajua nauna ideja" veka= $# moralne snage naroda su psiholo)ki ali va/an*aktor privrednog razvitka= # kritiki stav kako premaindividualizmu i naturalizmu, tako i prema so&ijalizmu injegovoj klasnoj borbi, a umesto toga isti&anje idejeop)teg dobra i mirnog razvitka na&ije i &elog oveanstva.

0od njega su jako istaknute sledee kon&ep&ije: a#so&ijalno3politika 4 priznanje postojanja slabijih u dru)tvu

i nu/nosti njihove za)tite= b# na&

ekonomske doktrine - skripta

Documents