Beogradska Poslovna kolaVisoka kola StrukovnihStudija

Seminarski Rad

EKONOMSKE KRIZE

Profesor: dr.Puara Neboja

Student: impraga Marko 2A1/0139/03

SADRAJUVOD.......................................................................................................................1KAKO JE SVE POELO.......................................................................................2FAZE KRIZNOG CIKLUSA..............................................................................3VELIKA KRIZA................................................................................................4CRNI UTORAK..................................................................................................5MAKROEKONOMSKE PRILIKE U SVETU PRE KRIZE...........................6NASTANAK GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE OD 2007.......................7MEHANIZMI KRIZE..........................................................................................8UTICAJ FINANSIJSKE KRIZE NA REALNI SEKTOR EKONOMIJE........9ODGOVORI NA KRIZU RAZVIJENIM ZEMLJAMA..................................10POSLEDICE KRIZE NA FINANSIJSKI SEKTOR U SRBIJI.......................11STA SE MOZE OCEKIVATI NAKON KRIZE.............................................13ZAKLJUCAK..................................................................................................14LITERATURA.................................................................................................15

UVOD Kriza (gr.krisis-poremeaj, preokret, teko stanje) predstavlja stanje lakih i teih poremeaja u privredi koja se ispoljava kao kriza nedovoljne proizvodnje (oskudice) ili kao kriza prekomerne proizvodnje (hiperprodukcija). Nastali poremeaji iz kriza obino se najotrije ispoljavaju u jednoj privrednoj oblasti nacionalne ekonomije (industrija, trgovina i agrar), a nekada mogu i da obuhvate celokupnu svetsku privedu i tada nastaje opta, globalna kriza svetskih razmera. Ekonomske posledice ovih kriza su ruilake i katastrofalne. Naime dolazi do ogromnih potekoa u realizaciji celokupne proizvodnje, jer nastaje viak robe koja se ne moe prodati te se gomila u zalihama.

KAKO JE SVE POELO? Ljudi su vekovima smiljeno odvajani od stvarnih vrednosti i uvoeni u svet zamene za vrednost. Tako obian seljak koji posjeduje dovoljno zemlje da moe da se prehrani, izvorite vode, stoku, pare ume koja mu obezbjeuje drva za ogrev, zapravo ima sve to mu je potrebno za ivot. Takvom oveku ne treba novac, a trgovati moe i trampom. Novac je najvie potreban gradskom oveku inkorporiranom u sistem raspodele dobara i organizovanog privreivanja u dravi. Zato su trgovci i bankari vekovima terali ljude da se preseljavaju i koncentriu u gradove. Danas veina stanovnika takozvanog razvijenog sveta ivi u gradovima i ekonomski je potpuno zavisna od finanisijske industrije (pravljenja novca). Njihov rad u proizvodnji pravih dobara sve je manje potreban i njima se prave izminjena neproizvodna radna mesta ime se oni pretvaraju u potroaku mainu. Kontrolu rada proizvodnje i potroake maine vre bankari. Ove dve maine moraju biti u stalnom balansu.

FAZE KRIZNOG CIKLUSA Krize se periodino ponavljaju i u tom ciklunom kretanju prolaze kroz vie razliitih faza. Uobiajeno je da postoje etiri razliite faze: kriza, depresija (zastoj), oivljanje (uspon, oporavak), prosperitet (polet, bum, konjuktura). One se sukcesivno smjenjuju. Vremenski period od poetka jedne krize do sledee ini krizni ciklus. Zbog toga je potrebno razlikovati fazu krize od kriznog ili privrednog ciklusa. Znai, krizni ciklus obuhvata etiri meusobno povezane faze od kojih se svaka odlikuje posebnim karakteristikama.

VELIKA KRIZA Velika kriza (poznata jo kao i Velika depresija) je globalni ekonomski krah koji je poeo 1928. godine i trajao do 1939. Bio je to najdui i najotriji sunovrat koji je ikada iskusio industrijalizovani Zapadni svet. Poela je u Sjedinjenim Dravama padom berze 29. oktobra 1929 godine, na dan poznat kao Crni utorak, rezultovala drastinim padom autputa, dramatinim rastom nezaposlenosti i akutnom deflacijom. Ali, ni kulturno-socioloke posledice nisu bile nita manje destruktivne, posebno u SAD, gde je Velika depresija po razornom uticaju na drutvo na drugom mestu, odmah iza Graanskog rata. Poetak i snaga Velike depresije razlikuju se meu dravama. Depresija je posebno bila teka i duga u SAD i dravama Evrope, manje u Japanu i veem delu Latinske Amerike. Najgora depresija ikada je posledica kombinacije vie faktora. Pad agregatne tranje, finansijska panika i juri na banke, nesinhronizovane ekonomske politike nacionalnih vlada uzrokovale su drastian pad autputa i ekonomske okove. Mnogo je faktora odigralo znaajnu ulogu u izazivanju krize, meutim, glavni razlog Velike depresije je kombinacija nejednake distribucije bogatstva i dohotka i intenzivirane berzanske pekulacije. koje su uzele maha tokom posmatranog predkriznog perioda. Loa ditribucija dohotka tokom dvadesetih godina postojala je na mnogim nivoima. Novac je distribuiran nejednako, disparitetno, izmeu bogatih i srednje klase, izmeu industrije i poljoprivrede u Sjedinjenim Dravama, kao i izmeu Sjedinjenih Drava i Evrope. Postojanje neravnotee koncentracije bogatstva stvorilo je nestabilnu privredu. Preterane pekulacije krajem dvadesetih godina odravale su berzanski promet neprirodno visokim, ali su ultimativno vodile slomu berze. Ovi trini lomovi, kombinovavni sa misdistribucijom bogatstva, uzrokovali su kolaps amerike privrede koji se usled datih okolnosti vrlo lako prelio na Evropu, a odatle na ostatak sveta.

CRNI UTORAK 1929 29. oktobra 1929. godine dogodio se krah Njujorke berze poznatiji kao Crni utorak (Black Tuesday), koji je oznaio poetak velike krize, koja je uzdrmala temelje amerike privrede, a kasnije se proirila na ceo svet.Industrijska proizvodnja u razvijenim zemljama je opala, a bez posla je ostalo preko 26 miliona ljudi. Nastala je velika panika, jer su tada pod steaj pale mnoge velike banke i mone kompanije, a na hiljade poslovnih ljudi i malih firmi ostalo je bez iega.U tom periodu poveao se broj samoubistava poslovnih ljudi. Dva dana kasnije, u etvrtak, Udruenje banaka je potroilo milione na kupovinu deonica kako bi stabilisali cene.Trite se malo oporavilo, pa je vikend doekan sa olakanjem. Ponedeljak je bio meovit dan trgovalo se puno i gubilo mnogo, ali drastinog oporavka nije bilo. Za nekoliko meseci zemlja je prebrodila krizu

Makroekonomske prilike u Svetu pre krize Poslednjih nekoliko decenija kroz proces globalizacije dolazi do uklanjanja ekonomskih barijera i intenziviranja saradnje u Svetu. Na poetku procesa globalizacije u ekonomskim krugovima smatralo se da e razvijene zemlje ostvariti veu tednju od investicija i plasirati svoj viak tednje kroz strane direktne investicije u zemlje u razvoju. Logino je bilo pretpostaviti da e razvijene zemlje u poetnim godinama procesa globalizacije ostvarivati visoke suficite u tekuem delu platnog bilansa, usled vieg nivoa kvaliteta proizvoda i irine asortimana. Nasuprot razvijenim zemljama, zemlje u razvoju su u tom periodu karakterisale niske zarade radnika, dobar pristum tehnologijama i samim tim mogunosti za ostvarivanje visokih stopa investicija. Zemlje u razvoju su imale perspektivu ostvarivanja visokih stopa privrednog rasta uz nisku stopu tednje usled niskih plata i visokog nivoa siromatva. Takoe, jedna od pretpostavki bila je i ostvarivanje visokog deficita tekueg dela platnog bilansa. Meutim, godine sprovoenja globalizaciju su skoro u potpunosti opovrgle postavljene pretpostavke, zemlje u razvoju su beleile visoke suficite u tekuem delu platnog bilansa, takoe ostvarile su vie stope tednje od investicija to je stvorilo mogunost plasiranja vikova domae tednje u razvijene zemlje. Kina, kao jedna od najbre rastuih zemlja u razvoju, ostvaruje vii nivo tednje od investicija i plasiraju najvei deo vika tednje u SAD. Slina situacija se desila i sa vikom tednje u zemljama proizvoaima nafte.Postavlja se pitanje zbog ega je dolo do totalno drugaije situacije od unapred oekivane? Kao jedan od potencijalnih odgovora nudi se sama promena u globalnoj tednji, a pre svega u zemljama u razvoju. Zemlje u razvoju imaju viu sklonost tednji usled individualne i kolektivne nesigurnosti kao posledica ranijih kriza do koje su se ranije dogodile u Aziji. Zemlje proizvoai nafte su vikove proistekle iz izvoza nafte plasirale kroz investicione fondove. Kao drugi odgovor javlja se nizak kvalitet finansijske intermedijacije u zemlajma u razvoju. Male plate i dostupnost tehnologija su se pokazale kao nedovoljne za ostvarivanje vieg nivoa investicija pre svega usled nedovoljne sigurnosti vlasnikih prava. Takoe, tedie iz zemalja u razvoju imaju averziju prema riziku, i spremni su za ulaganje u sigurnije poslove uz manje prinose. Usled averzije prema riziku, finansijske institucije iz zemalja u razvoju su se odluivale za investicije pre svega u SAD za koje se smatralo da su manje rizine. Manji rizik investicija u SAD je proizilazio iz visoke likvidnosti i sigurnosti ulaganja.

NASTANAK GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE OD 2007. Oznaava krizu bankarstva i novarstva, koja je poela u rano leto 2007. godine krizom trita nekretnina u Sjedinim Amerikim Dravama (U SAD pod imenom "Subprime kriza" Subprimecrisis). Ova kriza se izraava u globalnim gubitcima i steajima fabrika iz finansiskog sektora, a od kraja 2008., i velikog broja steaja u realnom gospodarstvu. Uzrok krize je uglavnom bio brzi pad cena nekretnina u SAD-u koje su se nakon dugog razdoblja rasta cena razvile u nerealnim razmerama. Istodobno sve vie i vie dunika nisu vie u stanju podmiriti obaveze kredita: delimino zbog rasta kamatne stope i delom zbog manjka prihoda. Obzirom na preprodaje kredita (securitizacija) bankama u cijelom svetu, kriza se proirila u globalnu finasijsku krizu.

Mehanizmi krize Problem nastaje onog trenutka kad vei broj poverioca ne moe da otplaujesvoje rate hipotekarnih kredita, usled poveanja poveanja hipoteka na strani ponude i zasienja tranje dolazi do kretanja cena nekretnina u suprotnom smeru tj dolazi do pada cena nekretnina. Beanje investitora1. loa aktiva u bilansima stanja banaka2. povlaenje investitora usled rasta rizika3. finansijske institucije usled niske likvidnosti primorane su da prodaju svoju imovinu4. usled krize nema dovoljno investitora koji ele da kupuju imovinu5. usled niske tranje dolo je do smanjenja cena i banke su primorane da prodaju imovinu po ceni koja je nia od kupovne cene to dovodi do ostvarivanja gubitaka6. dolazi do pogoranja bilansa stanja banaka, to predstavlja dodatni podsticaj za povlaenje sredstava investitora Beanje kapitala1. loa aktiva u bilansu stanja banaka2. usled velikih plasmana poveriocima i odsustva regulacije banke imaju mali kapital racio odnosno imaju visok leverid3. usled krize banke su primorane da prodaju imovinu ( smanjenje leverida)4. usled krize nedovoljno je investitora koji ele da kupe imovinu5. dolazi do pada cene nekretnina i banke prodaju nekretnine ispod cene6. kako je imovina prodata ispod cene dolazi do pogoranja kapital racija, to predstavlja dodatan podsticaj za prodaju imovineDinamika krize Usled poetka krize dolazi do porasta verovatnoe od nesolventnosti banaka to dalje produbljava krizu. Usled poveanja rizika dolazi do smanjenja veliine i ronosti meubankarskih pozajmica. Zaraza krize se iri od direktno pogoenog exposura ka ostalim hipotekama. Takoe dolazi do prelivanja krize iz SAD ka Evropi i dalje ka ostalim zemljama u razvoju. Na kraju glavni efekti pogaaju stanovnitvo i preduzea, kroz postojee i budue pozajmice usled poveanja kamatnih stopa i smanjenje iznosa kreditiranja.

Uticaj finasijske krize na realni sektor ekonomije Kriza se javila u finansijskoj sferi ali se nakon reagovanja razvijenih drava finansijska kriza smanjuje, meutim, dolazi do prelivanja njenih efekata na realni sektor. Usled finansijske krize dolazi do poskupljena bankarskih kredita to dovodi do porasta trokova poslovanja preduzea, dok sa druge strane usled smanjenja obima kreditiranja dolazi do smanjanja likvidnosti preduzea. Meutim, najvea posledica krize jeste gubitak poverenja, koje se lako gubi ali se teko stie. Kao posledica smanjenja obima kreditiranja dolazi do smanjenja potronje to dovodi do smanjenja ukupne agregatne tranje. Usled smanjenja tranje preduzea su primorana da smanjuju svoju proizvodnju, usled smanjenja prodaje i prihoda preduzea preduzea su prinuena da otputaju svoje radnike kako bi umanjila trokove do ijeg je rasta dolo usled rasta trokova finansiranja. Usled pogoranja uslova poslovanja preduzea, smanjenja prihoda i porasta rashoda moe se oekivati bankrot velikog broja pre svega malih i srednjih preduzea i nemogunosti preduzea da servisiraju svoje obaveze. Preduzea nee moi da servisiraju svoje obaveze po kreditima prema bankama to e povratno uticati na pogoranje bilansa banaka i pogoranje poljuljanog poverenja.

ODGOVORI NA KRIZU U RAZVIJENIM ZEMLjAMA U odgovoru na efekte krize, razvijene zemlje su reagovale programima za poveanje likvidnosti zemljita. U tom smislu agrarna sredstva izdvojena i ubaena u privredu razvijenih zemalja. Imajui u vidu da privrede ovih zemalja funkcioniu najveoj mjeri na konceptu koji je suprotan dravnom intervencionizmu prisutne su teke i ozbiljne debate o navedenim aktivnostima koje su poduzete radi izlaska iz krize.Ipak ini se da je postignut koncenzus oko generalnog pristupa koji se sastoji u tome da se nelikvidnost trita, a to se smatra osnovnim uzrokom smanjenja tranje (posledica je smanjene proizvodnje) moe izleiti jedino dodatnim sredstvima koja e se kroz razliite kanale i forme staviti na.Finansijska politika koju Vlade moraju preduzeti u kratkom roku Vlade najrazvijenijih zemalja morale su interventno da odobre veliku koliinu novca kako bi se obezbedila likvidnost mnogim institucijama i kako bi se zaustavila prodaja nekretnina po niskim cenama i povratilo poverenje u finansijski sistem. Meutim, kao problem se javljaju oni investitori i zemlje koje ne mogu da pozajme novac od investitora. Kao druga kratkorona mera se javlja potreba za dokapitalizacijom banaka. Kroz poveanje kapitala dolazi do smanjenja leverida. Takoe, drava treba da otkupljuje od banaka rizine hipoteke kako bi se smanjila ponuda i povratila tranja i kako bi se cena nekretnina definisala na realnijem nivou. Kao poslednja kratkorona mera drava mora da povea garancije na depozite i meubankarske pozajmice kako bi se povratilo poverenje svih uesnika u finansijski sistem.Finansijska politika u dugom roku Kako bi se izbeglo produbljavanje ekonomske krize drave moraju da preduzmu sve kako bi se izbeglo znaajno smanjenje tranje jer bi se pokrenula spirala koja samo moe produbiti i produiti krizu i oteati ekonomski oporavak. Prema projekcijama eksperata MMF ekspanzivnu fiskalnu politiku treba da vode sve zemlje sa malim zaduenjem i gde je u ranijem periodu voena disciplinovana politika. Procena eksperata MMF je da fiskalna ekspanzija treba da obezbedi oko 2% globalnog GDP kako ne bi dolo do znaajnog smanjenja globalne tranje.

Posledice svetske krize po finansijski sektor u Srbiji Direktni efekti svetske ekonomske krize ostavie duboke posledice na zemlje koje najvie uestvuju u meunarodnim tokovima kapitala i meunarodnoj trgovini. Za razliku od ovih zemalja, zemlje u razvoju i zemlje koje prolaze kroz proces tranzicije osetie indirektne efekte krize po finansijski sektor, koje e se manifestovati kroz pad likvidnosti, oteanu izgradnju i reformu finansijskih institucija, kao i po realan sektor kroz usporavanje privredne aktivnosti. U ovu grupu zemalja spada i Srbija, zemlja koja je u poodmaklom procesu tranzicije. Srbija prve udare krize osetila je na svom najosetljivijem delu finansijskog trita berzi. S obzirom na karakteristike i nedovoljnu razvijenost trita kapitala u Srbiji, smatra se da e uticaj svetske ekonomske krize na taj sektor biti ogranien.113 Nestabilna politika situacija pocetkom 2008. godine dodatno je poveala neizvesnost investitora i prouzrokovala je vee povlaenje stranog kapitala, to je uticalo na smanjenje likvidnosti trita kapitala i nepovoljno je delovalo na budua deavanja na Beogradskoj Berzi. Indeksi berze u Beogradu gubili su vrednost mnogo bre nego indeksi na razvijenim tritima. Poetkom 2008. godine, pod uticajem zbivanja na domaem i velikim svetskim finansijskim tritima, evidentno je dolo do znacajnijeg povlacenja stranih investitora sa trita Srbije. Usled loeg kreditnog rejtinga Srbije i poveanog rizika ulaganja u zemlju, ulazak kapitala iz inostranstva kroz nove portfolio investicije malo je verovatan. Domai investitori usled straha od buduih deavanja na berzi i nedovoljne ponude berzanskih proizvoda odluuju se za tednju u bankama ili za dranje novca u slamaricama.

Ni bankarski sektor nije ostao imun na svetsku finansijsku krizu. Jedan od prvih indikatora koji je ukazivao na sve ozbiljnije razmere krize jeste rast kamatnih stopa banka. Razlika izmedju kamatnih stopa pod kojima su banke plasirali svoja sredstva i referentnih kamatnih stopa evropskih centralnih banaka postala je sve izraenija. Kako se kriza produbjivala i slobodnog kapitala bilo sve manje, uzimanje novih kredita i refinansiranje postojeih obaveza prema bankama je postajalo znatno skuplje. Interesantno je da kamatne stope banaka nisu pratile trend smanjivanja referentnih kamatnih stopa evropskih centranih banaka i medjubankarske kamatne stope euribor. Bankarski sektor predstavlja najznaajniji sektor i nosilac je finansijskog sistema u Srbiji. S obzirom na nedovoljnu razvijenost finansijskog trita u Srbiji, banke su dodatna sredstva za finansiranje kreditne aktivnosti uglavnom dobijale od svojih centrala. Kriza je polako pocela da zahvata sve vei broj zemalja i njihove finansijske sisteme izazivajui pad likvidnosti i paniku na tritima. Mnoge finansijske institucije pretrpele su velike gubitke ili su proglaavale bankrot usled velikih dugovanja. Srbija i njen finansijski sistem bio je potedjen od ovih razornih uticaja krize Posledice prelivanja krize sa finansijskog na realni sektor Srbije, ogleda se u nedostupnosti finansijskih sredstava, poveanom odlivu kapitala iz privrede i izostanku prekopotrebnih stranih investicija. Usled manjka kapitala, njegova cena e poskupeti, finansiranje iz kredita bie ogranieno i uslovi za dobijanje kredita bie rigorozniji. Nedostatak kapitala, znatno e oteati proizvodnju i usporiti ekonomski rast.

ta se moze ocekivati nakon krize Nesumljivo je da nakon krize mora doi do prekomponovanja finansijskog sistema i sistema monitoringa i supervizije u svetu. Neophodno je uskladiti regulativu i nacionalne politike, kao i utvrditi zajednika pravila u dokapitalizaciji banaka jer nacionalni pristupi imaju previe neracionalnosti rasipanja. Potrebno je prekonponovati ulogu MMF u cilju blagovremenog obezbeivanja multilateralne privemene likvidnosti.Nesumljivo je da e fiskalna ekspanzija koja se mora voditi u vreme krize dovodi do rasta dugova zemalja. Meutim, realno je oekivati da e se trite nekretnina u SAD nakon krize stabilizovati i ukoliko rast vrednosti nekretnina koje je drava preuzela u vreme krize znaajno poraste moe nadmaiti vrednost neto zaduenja u vreme krize. Sa druge strane drava e usled dokapitalizacije bankarskog sektora imati znaajan udeo u vlasnitvu, meutim, nakon uvoenja regulative koja do sada nije postojala drava treba postepeno da se povlai iz vlasnitva i vrati bankarski sektor u privatne ruke.

ZAKLJUAK

U savladavanju dananje krize sve oi uprte su u ekonomsku politiku. Moglo bi se dogoditi da je izlaz iz ovog ambisa podjednako na strani etike koliko i ekonomije.Poslovne i politike elite polagae ispit, ne samo menaderske i ekonomske vetine, ve i ispit ljudskosti I mudrosti. Ako je suditi po retorici koja ovu krizu prati, najvei broj zapadnih, ali i istonoevropskih drutva je nespreman za taj ispit.Sada, usled ove krize koja je krenula iz Amerike, mnoge nae firme, ali i banke nee moi da dobiju kredite u onoj meri koja im je potrebna za poslovanje. To e svakako negativno uticati na deavanja u domaoj privredi

LITERATURA

www.wikipedia.rswww.fefa.rswww.belex.rswww.sef.rswww.nbs.rsGoogle IamgesEkonomist MagazinBankar MagazinSvetska ekonomska kriza izazovi i strategija Oskar Kovac