EKONOMSKA GEOGRAFIJA SVETA

Smer: Međunarodna ekonomija i spoljna trgovinaGodina : III godina Semestar: ZimskiFond časova: 60+30

I CILJ PREDMETA

Danas se od mladog specijaliste u oblasti međunarodne ekonomije i spoljnje trgovine očekuju produbljena znanja ne samo iz odabrane specijalnosti, nego i široka ekonomska erudicija, koja formira predstave o razmeštaju proizvodnih snaga u svetu, pojedinim zemljama i regionima, mehanizmima regionalnih tržišta, o faktorima koji utiču na prostornu organizaciju i funkcionisanje tržišta roba i usluga. To znači da je studentima ekonomije potrebna šira ekonomsko-geografska kompetentnost, da bi mogli efikasnije da se uključe u rešavanje šireg spektra ekonomskih, političkih, kulturnih i ekoloških pitanja, u ovom našem promenjivom i sve tešnjem svetu. Stoga je razumljivo da je „Ekonomska geografija sveta“ neophodna disciplina u pripremi specijalista za međunarodnu trgovinu i srodne delatnosti.

Ciljevi i zadaci ekonomske geografije kao naučne i nastavne discipline, programski prilagođeni za studijski smer Međunarodna ekonomija i spoljnja trgovina, baziraju se na savremenim dostignućima geografske nauke i omogućuju da se ovaj predmet definiše kao izučavanje teritorijalne organizacije proizvodnje i tržišta roba i usluga, karaktera i osobenosti formiranja unutrašnjih (međuregionalnih) i spoljnjih (međunarodnih) trgovinsko-ekonomskih veza. Proizvodnja, distribucija i potrošnja u globalnom ekonomskom prostoru, ključne su teme koje se analiziraju kroz predmet -»Ekonomska geografija sveta«.

Zadatak predmeta sastoji se u tome, da studenti nauče da prepoznaju i vrednuju ona fakta i pojave u geografskom prostoru, koje su važne za ekonomske delatnosti. Predmet je usmeren ka upoznavanju prostornih aspekata ekonomskih aktivnosti (lokacija proizvodnje, potrošnje i trgovine), a kroz analizu prirodnih i društvenih faktora koji na njih utiču. Na konkretnim primerima iz sveta, moći će da sagledaju razmeštaj ekonomskih delatnosti uzimajući u obzir celokupan karakter proučavanih oblasti.

II SADRŽAJ PREDMETA

Ekonomska geografija sveta je naučna disciplina, koja proučava ne samo trgovinu kao vid ekonomske delatnosti, nego i širi kontekst – razmeštaj proizvodnje glavnih objekata trgovine, robnih tržišta u pojedinim zemljama i svetskih puteva trgovine, a takođe strukture ekonomskog prostora sa svoje specijalne tačke gledišta. S tim u vezi ona daje osnovna znanja o geografskim faktorima i zakonomernostima lokokacije ekonomskih delatnosti, u regioalnom i globalom aspektu, koja su neophodna pri formiranju profesionalnih karakteristika ekonomista. Predmet omogućava studentu uvid u karakteristike i razmeštaj prirodnih resursa, stanovništva na Zemlji i u prostornu strukturu ekonomskih aktivnosti: poljoprivrede, industrije, trgovine i usluga. U osnovni plan rada prati poglavlja skripte.

III PLAN RADA NA PREDMETU

TEMA RADA DATUM OBRADE

PREDAVANJA2009.

VEŽBE

1.Teorijsko-metodološke osnove ekonomske geografije sveta;Vežbe: Uvod u literaturu i izvore. Priprema za esej i prezentaciju.

09. X 09. X

2. Geografija prirodnih uslovai resursa - pojam i klasifikacija resursa, ekonomska ocena energetskih resursa, mineralnih sirovina, vodnih resursa, zemljišta i bioresursa. Ekopolitika i održivi razvoj; Prirodne pretpostavke formiranja tržišta.Vežbe: Geografska terminologija

16. X 16. X

3. Geografija stanovništva. Ljudski resursi u svetu. Ekonomski aktivno stanovništvo i tržište rada. Demografska tranzicija. Populaciona politika.Vežbe: Prirodni resursi u svetu

23. X 23. X

4. Geografija naselja i infrastrukture - funkcionalni tipovi seoskih naselja, gradovi, savremeni globalni problemi urbanizacije, megaradovi i globalni gradovi; Infrastruktura i njena uloga u teritorijalnoj organizaciji tržišta.Vežbe: Prezentacije (resursi – prirodni i antropogeni)

30. X 30. X

5. Politička geografija i geopolitika – procesi na političkoj karti sveta; novi svetski poredak; tipovi država i međunarodnih organizacija. Geopolitički i ekonomsko-geografski položaj Srbije. Vežbe: Politička karta sveta

06. XI 06. XI

6. Geografija razvoja - prostorna neravnomernost razvoja sveta, problemi nedovoljno razvijenih zemalja i načini njihovog prevazilaženja; rangiranje zemalja prema stepenu ekonomskog razvoja; Vežbe: Geografija razvoja – Case study

13. XI 13. XI

7. Regioni i regionalizacija – (pojam »regiona« i regionalizacije; tipovi regiona; ekonomsko-geografski regioni i regonaliozacija sveta)Vežbe: Prezentacije (Geografija razvoja)

20. XI 20. XI

8. Agrarna geografija - biljna proizvodnja. Opšte karakteris-tike, struktura, uslovi i faktori razvoja poljoprivrede, zelena revolucija; Tržišta agrarne proizvodnje. Vežbe: Prezentacije (Agrarana geografija) Pripreme za test (1-7).

27. XI 27. XI

9.Agrarna geografija – stočna proizvodnja. Vrste stočarstva i osobenosti razmeštaja; agrokom-pleksi, tipovi i rejoniranje poljoprivrede; Tržišta stočarske proizvodnje i prehrambenih proizvoda. Vežbe: Test – I deo ispita

04.XII 04.XII

10. Industrijska geografija – teorije lokacije. Opšte savremene tendencije, faktori i faze lokacije; teorije lokacije industrije; Geografske osobenosti formiranja tržišta prirodnih sirovina i goriva.Vežbe: Prezentacije (Industrijska geografija)

11. XII 11. XII

11. Geografija industrijskih grana - energetika, crna i obojena metalurgija, petrohemija, mašino-gradnja, hemijska, elektrotehnička i elektronska, tekstilna, industrija kože i obuće, drvna i papirna; prehrambena industrija. Proizvod-nja i tržište proizvoda prerađivač-ke industrije. Proizvodnja i struktura tržišta potrošnih roba. Tržište roba lake industrije.Vežbe: Multinacionalne i transnacionalne kompanije

18. XII 18. XII

12. Geografija saobraćaja - sredstva saobraćaja i komunikacija, tipovi saobraćajnih mreža u svetu; načini merenja saobraćajne aktivnosti; tendencije razvoja međunarodnog sistema komunikacija i njegov uticaj na međunarodnu trgovinu.Vežbe: Razvoj saobraćaja – prostorni i vremenski kontekst

25. XII 25. XII

13. Geografija saobraćajnih grana - železnički, automobilski, morski i rečni, vazdušni, cevovodni, telekomunikacijeVežbe: Prezentacije (Industrijska i saobraćajna geografija)

01. I 2010.praznik

01. I 2010.praznik

14. Geografija turizma -turistički resursi; tipovi turističkih tržišta; turističke regije i pravci u svetu; ekonomski značaj turizma. Vežbe: Osnovni pojmovi. Prezentacije (Geografija turizma – regionalni aspekt)

08. I 2010.Odradjuje se 12.XI 2009.

08. I 2010.Odradjuje se 12.XI 2009.

15. Geografija trgovine. Teritorijalna organizacija trgovine. Svetska trgovina i uloga razvijenih zemalja; tržište kapitala i razvijene zemlje; Regionalne razlike u nivou razvitka trgovine; Integracioni procesi i regionalna tržišta u svetu. Vežbe: Prezentacije (Geografija turizma)

15.I 2010. 15.I 2010.

IV NAČINI RADA

Osnovni oblik rada na predavanjima je frontalni, uz prezentovanje niza primera iz neposrednog i šireg okruženja. U toku predavanja koriste se prezentacije na video-projektoru ili grafoskopu i podstiče se diskusija o pitanjima i problemima koji se studentima prezentiraju. Predavanja prate poglavlja i teme na sajtu, ali ne poklapaju se i ne ponavljaju materiju koja je prezentirana. Od studenata se očekuje da pročitaju poglavlja i da dolaze pripremljeni na čas kako bi bili u stanju da prate izlganja i da se aktivno uključe u ista. Dodatne teme koje su relevantne za problematiku ekonomske geografije biće naknadno date na sajtu predmeta.

Vežbe podrazumevaju kombinovan oblik rada: frontalni, individualni i rad po grupama. Određene teme, pojmovi i procesi se dublje analizairaju na vežbama uz povezivanje sa primerima iz prakse. Od studenata se očekuje da analiziraju kod kuće dati materijal i da na časove vežbi dođu pripremljeni za diskusiju ili radioničarski rad.

V OCENJIVANJE STUDENATA

Ocenjuje se više oblika rada studenta tokom nastave: Savladavanje gradiva (ispitne materije) tokom nastave – test; Samostalan individualni rad studenta – izrada eseja na zadatu temu; Samostalni individualni ili grupni rad studenata – izrada prezentacije na

zadatu temu.

Svaki od oblika rada studenata tokom nastave vrednuje se određenim brojem bodova. Minimalno potreban broj bodova, da bi se taj deo smatrao položenim, je 2/3 od maksimalnog broja bodova u tom delu. Bodovna lista je sledeća:

o Test sa 20 bodova – test se polaže u osmoj nedelji nastave i podrazumeva materiju koja je ispredavana od 1 do 7 teme (uključujući i sedmu temu). Test se sastoji iz niza konkretnih pitanja, otvorenog, poluotvorenog i zatvorenog tipa. Pored svakog pitanja nalazi se broj bodova koje pitanje nosi, a za prolaznost je potrebno da student osvoji minimum 12 bodova (ako je test položen, broj bodova se obavezno upisuje u indeks). Studenti koji ne polože test tokom semsetra, materiju koja je bila za test polažu usmeno, počev od februarskog roka kada prvi put imaju pravo izaći na ispit!;

o Esej sa 10 bodova – Student esej izrađuje individualno kao domaći pismeni rad, uz konsultovanje literature i izvora, po svim pravilima pisanja stručnog rada (prema unapred utvrđenim upustvima sa kojima će asistent upoznati studente na, za to, predviđenim časovima vežbi). Teme na koje će studenti pisati esej biće postavljene na sajt predmeta. Studenti mogu i sami predložiti temu, u dogovoru sa asistentom. Uradjen i otštampan esej studenti predaju predposlednje i poslednje nedelje u semestru, u vremenu izvođenja vežbi. Student mora osvojiti minimum 5 bodova na ovom delu ispita da bi se ovaj deo ispita smatrao položenim;

o Prezentacija sa 10 bodova – prezentacija nije obavezan deo ispita! Tema eseja i prezentacije ne može biti ista. Teme na koje će studenti

pripremati prezentaciju biće postavljene na sajt predmeta druge nedelje oktobra. Studenti mogu i sami predložiti temu, u dogovoru sa asistentom. Prezentacija se može raditi u grupi (2-3 studenta), ali svaki član grupe mora izlagati. Prezentacija mora biti urađena u programu PowerPoint i izložena na vežbama u dogovoru s asistentom (raspored prezentacija biće objavljen 31.oktobra).

Prve prezentacije počinju od 4. novembra, a studenti koji se opredele da rade prezentaciju moraju se javiti asistenu najkasnije do 30. oktobra. Prezentacija treba da bude diskusionog karaktera. To znači da treba da istakne problem i osnovne teze za diskusiju. Uspele prezentacije biće postavljene na sajt. Raspored odbrana prezentacije za svaki naredni čas biće postavljen na sajt predmeta unapred.

Nakon završenog semsetra, objaviće se spisak studenata i bodova koje su osvojili. Ti bodovi se mogu transformisati i u ocenu prema sledećoj bodovnoj skali:17-21 = 6, 22-26 = 7, 27-31 = 8, 32-36 = 9, 37-40 = 10

Završni deo ispita nosi 6 0 bodova – podrazumeva usmeni odgovor na tri pitanja koja se izvlače na ceduljicama, iz lekcija od 8 do 15 nedelje. Da bi ovaj deo ispita bio položen treba odgovoriti na sva tri pitanja.Uslov za izlazak na završni deo ispita u januarskom roku je da student ima zbirno minimum 17 bodova na testu, eseju i prezentaciji (ako je student radio prezentaciju). Ukoliko student ne ispuni taj uslov do januarskog ispitnog roka, mora se prijaviti asistentu u januarskom roku da stekne uslov za svaki naredni ispitni rok, koji je u tom slucaju samo urađen esej. Materiju koju su studenti tokom semsetra polagali kroz test, ukoliko nemaju položen test, studenti od februara polažu usmeno.

Studenti koji nemaju položen neki od OBAVEZNIH delova ispita (test ili esej), NE MOGU IZAĆI U JANUARU na završni deo ispita, već tek u februaru.

Konačna ocena izvodi se na osnovu rapodele ukupnih 100 bodova, koliko nosi ovaj predemt, i to: 40 bodova za rad tokom semsetra (ta ocena se množi sa ponderom 0.4) i 60 bodova na završnom ispitu (ta ocena se množi sa 0.6). Dobijene vrednosti se saberu i izvodi se konačna ocena.

VI LITERATURA

Osnovna literatura je: Materijali koje studenti dobiju na časovima predavanja ili vežbi. Materijali koji se nalaze na sajtu: www.ekof.bg.ac.yu/Studentski

servis/Geografija/Ekonomska geografija sveta/ predavanja/ili vezbe

VII PODACI O NASTAVNIKU I ASISTENTU NA PREDMETU

Prof. dr Mirko GrčićKabinet 151Prijem studenata: petak 14.00-16.00tel: 011/3021178e-mail: mirko @gef.bg.ac.yu geographicus@one.ekof.bg.ac.yu

Mr Emilija Manić, asistentKabinet 240 prijem studenata: utorak 10.00-12.00

sreda 12.00-14.00tel: 011/3021097e-mail: geografija @ one.ekof.bg.ac.yu