Efekti senzacionalističkog i neprofesionalnog pristupa zločinu u Novim Banovcima

Efekti senzacionalističkog i neprofesionalnog pristupa zločinu u Novim Banovcima

Danijel Jakupek iz Novih Banovaca, mesta nedaleko od Beograda, osumnjičen je da je 27. avgusta u svojoj kući ubio Vasilija Trbovića i petogodišnjeg Luku Opačića. Stravičan zločin potresao je javnost Srbije. Mediji su preneli da je Jakupović žrtvama odsekao glave i ekstremitete i delove tela bacio u Dunav. Na osnovu izjava pripadnika policije, mediji su upali u masovnu histeriju o satanistima i sektašima koji haraju Srbijom, iako istražni postupak u to vreme nije ni počeo. Posledice ove histerije mogu biti pogubne i mogu se manifestovati napadima na objekte, vernike i sveštenike Adventističke ckve, Baptističke crkve, Jehovinih svedoka i drugih priznatih i registrovanih verskih zajednica u Srbiji koje javnost percipira kao sekte. Čini se da Srbija, na osnovu paušalnih izjava pojedinih policijskih službenika i neodgovornog izveštavanja medija, klizi u linč svega što nisu tradicionalne crkve i verske zajednice.

Izjave državnih organa i medijsko izveštavanje

Istražni sudija Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Nebojša Starčević istakao je da se Jakupović nije izjasnio o motivu ovog zločina1. O tome su se izjasnili „nezvanični izvori iz policije“, „sagovornici iz policije“, novinari dnevnih listova „Pravda“, „Kurir“, „Press“ ali i Zoran Luković, glavni inspektor u Policijskoj upravi Beograda. Luković kaže: „Ovo je ritualno ubistvo i urađeno je po ugledu na satanističke rituale grofa Drakule. On je voleo da svojim žrtvama odseca delove ekstremiteta i glave. Jakupek je osakatio malog Luku, jer su Satani najdraže žrtve deca, pogotovo nerođena. Uostalom, sve okolnosti ukazuju da je Jakupek satanista. Njegova soba i podrum su ofarbani u crno, a policija je u njegovoj kući našla i obilje satanističke literature“.2 Ovakve izjave su podstakle svakodnevne medijske tekstove od kojih su neki naslovljeni: „Satanisti mu naredili: Pobij Srbe“3; „Crna Misa“4; „Satanisti haraju Srbijom“5; „Satanistički pir odneo dva života“6 i slično.

1 U septičkoj jami delovi kože i kose nepoznatih osoba, Dnevnik, 04. septembar 2007. godine, S. Bojević2 Ritualno ubistvi ili delo kanibala, Glas javnosti, 04. septembar 2007. godine, A.D. – B.D.3 Satanisti mu naredili: Pobij Srbe. Pravda, 03. septembar 2007. godine, Mirjana Stojadinović4 Crna misa, Kurir, 03. septembar 2007. godine, D.M. – A.M.5 Satanisti haraju Srbijom, Press, 04. septembar 2007. godine, Nataša Stojanović6 Satnistički pir odneo dva života, Dnevnik, 02. septembar 2007. godine, S. Bojević

U jednom od tekstova dnevnog lista „Pravda“ kaže se: „Meštani koji stanuju u blizini kuće strave i užasa u Beogradskoj ulici, a tačno preko puta koje je i kuća Dragoljuba Markovića, vlasnika surčinskog „Krmivo produkta“ koju je koristio ubijeni premijer Zoran Đinđić, a kasnije i Čedomir Jovanović, lider LDP-a, Jakupeka opisuju kao mirnog i povučenog“.7

U intervjuu za dnevni list „Press“ Luković kaže:„Pripadnikom sekte ne smatramo samo osobu koja je zvanični pripadnik neke sekte, nego i pojedinca koji se ponaša kao pripadnik neke sekte... Satanisti komuniciraju preko interneta! Pojedinac nalazi uputstva preko interneta, šalje određene poruke i zatim sam izvodi ritual čime se širi satanizam, a broj pripadnika višestruko povećava... Grupa od četiri - pet mladića satanista koji su sebe nazvali „Bratstvo krvi“ iz okoline Obrenovca imali su homoseksualnu inicijaciju“8

7 Vidi gore pod 38 Vidi gore pod 5

Mirko Đorđević, sociolog religije: Događaj u Novim Banovcima zapanjio je javnost svojom monstruoznošću. On se uklapa u niz sličnih događaja. Imamo porast nasilja u Srbiji pa se ovaj zločin ne može posmatrati izolovano. Najpre su se oglasili policijski organi sa dva saopštenja. Prvo saopštenje je bilo jako šturo, a drugo šire. Oba su sadržavala veoma neprecizne kvalifi kacije. I ovaj događaj je pokazao da policija nema stručne ljude koji mogu da se suoče sa izazovima. Celu stvar su prihvatili mediji, najpre senzacionalistički.

Ni mediji se nisu snašli, a najveći krivci su policija i njihov „stručnjak“ Zoran Luković koji je odmah izjavio da su krive sekte, a pritom nije naveo ni koje ni kakve. Reč je o veoma paušalnoj oceni. Ministar policije Dragan Jočić je dolio ulje na vatru jer je decidirano izjavio da je reč o sektaškom činu i bukvalno je objavio rat sektama. Dobili smo dva detalja. Pomenut je neki oltar i jedan sumnjivi momenat – sektaška literatura. To apsolutno ništa ne dokazuje jer se ta literatura može naći svuda. Najveći problem je to što je sve prebačeno na sekte. Sekta znači grupa sledbenika. Taj izraz se koristi pežorativno, kao etiketa. Ovo je u stvari hajka protiv malih verskih zajednica koje se, često namerno, nazivaju sektama. Među registrovanim verskim zajednicama nema nijedne satanističke. Dakle, mi nemamo niti možemo imati nijednu zvanično registrovanu sektu. To se lako može proveriti, jer je registar dostupan javnosti. Male verske zajednice nemaju nikakve veze sa ovim zločinom. U Srbiji svi mediji love senzacije, koje takvim izveštavanjem prerastaju u društveni problem.1

1 Izveštaj sa intervjua sa Mirkom Đorđevićem od 07. septembra 2007. godine, nalazi se u dokumentaciji Inicijative

Posledice

Posledice ovakvog odnosa medija prilikom izveštavanja o zločinu u Novim Banovcima su višestruke. Pre svega, došlo je do masovne histerije koja se ispoljava u strahu i zatvaranju građana i građanki Srbije u kuće. Čelnici mesnih zajednica Novi Banovci, Banovci Kablar, Surduk i Belegiš zatražili su vanredno zasedanje Skupštine opštine i preduzimanje vanrednih mera zaštite.9 Parlamentarna politička stranka „Nova Srbija“ zatražila je zabranu rada „sumnjivim verskim organizacijama“ i odgovornost gradskih vlasti zbog izdavanja hale „Pionir“ za promociju Jehovinih svedoka, koji su priznata i registrovana verska zajednica u Srbiji10. Zatražene

9 Strah zatvara kuće, Večernje novosti, 06. septembar 2007. godine, B.B. Milić10 NS: Zabraniti rad sumnjvim verskim organizacijama, Pravda, 05. septembar

Miodrag Živanović, predsednik Glavnog odbora Unije adventističkih crkava u Jugoistočnoj oblasti: „Veoma sam zabrinut zbog kampanje koja se poslednjih 20 godina vodi u Srbiji protiv verskih zajednica koje su priznate širom sveta, a koja je sada intezivirana. Izraz „sekta“ ima konotaciju nečeg opasnog, lošeg, čega se treba kloniti. I adventisti se često svrstavaju u sekte. Još uvek se vodi istraga, a svi mediji su objavili da je zločin počinio pripadnik sekte. Zašto ne kažu koje konkretno sekte su to učinile? Danas se u Srbiji pod sektama podrazumeva sve ono što ne spada u tradicionalne crkve. Po čemu oni sude da je reč o ubistvima kao posledici delovanja nekih sekti?

Zar ne ubijaju i drugi ljudi koji nisu „sektaši“ u tom opšte prihvaćenom kontekstu? Šta se dešavalo u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije? Ovakvi tragični događaji mogu biti posledica i nekih postratnih stresova, nekih labilnih osoba... Da li neko misli da se u Adventističkoj crkvi uče ljudi da treba piti krv i klati ljude? To je apsurdno. Ako neko tako misli neka to dokaže. U tom stilu verske zajednice u Srbiji ne žive i ne rade. Pitam se nije li sve ovo sindrom Nerona koji je zapalio Rim, a potom optužio hrišćane da su to učinili? I taj Zoran Luković dolazi kod nas po literaturu i mi mu uvek otvaramo naša vrata, a on posle toga u svojim knjigama piše da su adventisti sektaši. On je naručen da proganja male verske zajednice.“

su i izmene i dopune Zakona o crkvama i verskim zajednicama u pravcu zabrane njihovog rada. Time bi se snizio dostignuti nivo ljudskih prava, prvenstveno prava na slobodu veroispovesti. Povređeno bi bilo i načelo da su sve verske zajednice jednake. Strah se uvukao među pripadnike i sveštenstvo malih verskih zajednica jer smatraju da će se intenzivirati napadi na njih zbog količine mržnje prilikom medijskog izveštavanja. Neonacistička organizacija „Nacionalni stroj“ i njen lider Goran Davidović zvani „Firer“ zakazali su za 07. oktobar u Novom Sadu protest protiv sektašenja, autonomaštva, separatizma i podela11.Generalni utisak je da su u lovu na senzacije i tiraž, mediji u Srbiji stvorili ozbiljan društveni problem. Objavljuju se i stavovi da bi trebalo vratiti smrtnu kaznu u zakonodavstvo Srbije i da Jakupeka treba odmah izvesti pred streljački vod12.

Citirane izjava građana i građanki Srbije na pitanje „Da li se plašite sekti?“:

„Nisam imao kontakt sa takvim osobama, ali zbog poslednjih događaja, pre svega ubistva u Novim Banovcima, nije mi nimalo lako. Ne plašim se za sebe već za dete koje još uvek nije formirana ličnost“– Boban Ćirić, mehaničar iz Pirota13.

„Plašim se. Mislim da kod svakog normalnog čoveka postoji strah od raznih sekti. Nisam imao nikakva iskustva sa njima i ne bih ni želeo da ih imam.“ – Miroslav Stojanović, stolar iz Beograda14.

„Naravno da se plašim i svako ko je normalan treba da se plaši rada sekti. Lično, do sada nisam imala 2007. godine11 Neonacisti organizuju marš u NS, 11. septembar 2007. godine. B92, pogledati web stranicu: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=09&dd=11&nav_category=11&nav_id=263040 12 U tekstu “Ne dajmo da se monstrum izvuče” koji je izašao u dnevnom listu “Press” od 05. septembra 2007. godine, au-tor D.J. Vučićević kaže da je za Jakupeka i 40 godina malo i da je najprimerenija kazna - streljački vod13 Vidi gore pod 314 Ibid

„Stop sektama“ na Evanđeoskoj crkvi u Kraljevu

Na zidu Evanđeoske crkve u Kraljevu 17. septembra u prepodnevnim časovima ispisana je crnim sprejom poruka „Stop sektama“. U izjavi agenciji Beta, sveštenik te crkve Aleksandar Vitakić je rekao: „Mislim da je ovo rezultat nove medijske kampanje protiv sekti, u kojoj samozvani sektolozi stavljaju protestantske hrišćane, poštovaoce Svetog pisma Božjeg, u istu grupu sa satanistima, što je van svake pameti.“

„Stop sektama na Evanđeoskoj crkvi“, Glas javnosti, 18. septembar 2007. godine, tekst se nalazi u dokumentaciji Inicijative

iskustva sa sektašima, i nadam se da neću. Ono što se desilo u Banovcima je strašno i svaki komentar bio bi suvišan. Zbog svega toga se moramo organizovati i pokušati da sprečimo rad sektaša. Tu prevashodno mislim na državu.“ – Biljana Jeftić, pevačica15.

„Gotovo sve komšije decu koju puste da odu kod školskih drugova zovu i po nekoliko puta ne bi li se uverili da su dobro. Počinje školska godina. Časovi traju do mraka. Premrećemo od straha dok ne vidimo da su nam se deca iz škole vratila živa i zdrava.“ - Matej Princ iz Novih Banovaca16.

„Plašim se svega... Kada krenem u školu, okrećem se, iz kuće samo virim. Ne izlazim uveče, čak ni ispred kuće“ – učenica osnovne škole „Nikola tesla“ u Novim Banovcima17.

„Deca su pošla u školu pa roditelji strahuju hoće li ih videti posle časova“ – J.Z. iz Stare Pazove18.

„Najstrašnije je od svega to što nam se deca više ne igraju na ulici ili ispred stambenih zgrada, roditelji, jednostavno, u strahu od sekti izbegavaju da ih puštaju iz kuće“ – Dušan Bajkić naselje Banovci Kablar19.

15 Ibid16 Ibid17 „Deca ne izlaze iz kuće posle masakra u Sremu“, Blic, 07. septembar 2007. godine, A.Ž. Adžić – B. Jelovac18 Satanisti u avgustu orgijali u Starim Banovcima, Pravda, 06. septembar 2007. godine, Ž.S. – D.LJ.19 Vidi gore pod 9

Urezan krst na glavi Živote Milanovića, pripad-nika Hare Krišna verske zajednice posle brutalnog napada sredinom 2006. godine

Prema poslednjim saznanjima

Jedan od rođaka Danijela Jakupeka dao je izjavu: „Tačno je da je Danijel imao knjigu grofa Drakule, ali je to bila naučno – istorijska knjiga u kojoj su iznete činjenice o životu grofa Drakule, a ne opis njegovih nedela. Znam za knjigu, jer je stajala na polici kao i ostale, a ja nikada prilikom poseta kući Jakupeka nisam primetio da je on na bilo koji način opsednut“20. Ista osoba dodala je i da se u javnosti pominje satanistički oltar u podrumu Jakupekove kuće gde je navodno vršio rituale, a da je u stvari reč o običnom stolu i lavoru na njemu što se može videti u svakoj garaži21.

Pravna regulativa

U Srbiji se tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama smatraju Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Slovačka evangelička crkva a.v, Reformatska hrišćanska crkva, Evangelička hrišćanska crkva a.v, Islamska verska zajednica i Jevrejska verska zajednica22. Postoji i kategorija „Konfesionalne zajednice“ u kojoj su sve crkve i verske zajednice čiji je pravni status regulisan prijavom u skladu sa ranijim pravnim propisima23 koji su uređivali ovu oblast24.

Pravni propisi u Srbiji strogo zabranjuju svako izveštavanje javnih glasila kojim se neko označava učiniocem kažnjivog dela, odnosno oglašava krivim ili odgovornim pre pravosnažne odluke suda.25 Mora se pomenuti i novinarska obaveza da su novinar i urednik dužni da pre objavljivanja informacije koja 20 Odrekli ga se i rođaci, Press, 06. septembar 2007. godine, N. Stojanović21 Ibid22 Zakon o crkvama i verskim zajednicama (Službeni glasnik RS broj 36/06), usvojen 20. aprila 2006. godine, član 1023 Zakon o pravnom položaju verskih zajednica (“Službeni list FNRJ”, broj 22/1953) i Zakon o pravnom položaju verskih zajednica (“Službeni glasnik SRS”, broj 44/1977).24 Vidi gore pod 22, član 1625 Zakon o javnom informisanju (Službeni glasnik RS broj 43/04), usvojen 22. aprila 2003. godine, član 37

sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost.26

Jedno od osnovnih pravnih načela je da se svako smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.27 Ova pretpostavka je ojačana obavezom državnih organa, sredstava javnog informisanja, udruženja građana, ličnosti iz javnog života i drugih lica da svojim javnim izjavama o postupku koji je u toku ne vređaju pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog, sudsku nezavisnost i nepristrasnost, a posebno pretpostavku nevinosti.28

Ustavom Republike Srbije predviđeno je da nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja podstrekavanja na neposredno nasilje i zagovaranja nacionalne, rasne i verske mržnje kojim se podstiču diskriminacija, neprijateljstvo ili nasilje.29 Takođe je predviđeno da svako ima pravo da bude istinito, potpuno i blagovremeno obavešten o pitanjima od javnog značaja i da su sredstva javnog informisanja dužna da to pravo poštuju.30

Stav Inicijative mladih za ljudska prava

Inicijativa mladih za ljudska prava smatra da se stravičan zločin koji se dogodio u Novim Banovcima, a za koji je osumnjičen Danijel Jakupek, mora hitno i efi kasno istražiti i procesuirati i da se odgovorni moraju kazniti prema zakonu.

26 Ibid, član 327 Zakon o krivičnom postupku (Službeni glasnig RS broj 46/06), usvojen 35. maja 2006. godine), član 3 stav 128 Ibid, član 3, stav 229 Ustav Republike Srbije (Službeni glasnik RS broj 83/06), usvojen 30. septembra 2006. godine, član 50 30 Ibid, član 51

Zoran Luković, glavni inspektor u Policijskoj upravi Beograd u izjavama medijima često se predstavlja kao član Evropske federacije za borbu protiv sekti. Sredinom 2005. godine kada je Evrop-ska federacija za borbu protiv sekti (poznatija kao FECRIS) zahtevala sudelovački ili savetnički status pri Savetu Evrope, mnoge ugledne nevladine orga-nizacije su se oštro suprotstavile takvoj mogućnosti.

Nevladina organizacija iz Pariza, European Watch against Religious Cleansing je povodom toga obja-vila izveštaj “Podrška FECRIS-ovog predstavnika etničkom i verskom čišćenju u Srbiji” i podnela pred-stavku Evropskom centru protiv rasizma i netoleran-cije protiv FECRIS-a. U pomenutom izveštaju čiji je autor Patricia Duval – Human Rights Lawyer, navodi

se:„U sredu, Komitet Ministara Evropskog Saveta će vero-vatno doneti konačnu odluku o sudelovačko/savetničkom statusu FECRIS-a - “Evropske federacije za istraživanje i informisanje o sektaštvu”. Bez obzira na već postojeće 22 sudske presude protiv članova FECRIS - a, nova istraga je ot-krila da je FECRIS-ov predstavnik iz Srbije bio “specijalista” za indoktrinaciju srpskih vojnika pre nego što su bili slani da izvrše Miloševićevu politiku “etničkog čišćenja” u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu. FECRIS-ov predstavnik iz Srbije je pukovnik Jugoslovenske Armije, neuropsihijatar Bratislav Petrović. Za vreme Miloševićevog režima, on je bio načelnik Instituta za mentalno zdravlje i vojnu psihologiju Jugosloven-ske Armije u Beogradu. Sa tog položaja, on se specijalizovao za odabir i psihološke pripreme vojnika Miloševićeve vojske pre nego što su poslati u rat... Danas, zajedno sa Zoranom Lukovićem, kapetanom Policije Ministarstva Unutrašnjih Po-slova, Petrović optužuje verske manjine da su kriminalci, ter-oristi, dileri drogom, i ubice... Jedna stvar je sigurna. Ako bi FECRIS-u bio odobren sudelovačko/savetnički status, to odo-brenje će biti prelomna tačka u propadanju Saveta Evrope i svega onoga što on predstavlja. Savet Evrope treba da iskoristi priliku i da ponovo preispita svoju svrhu i svoje ciljeve u od-brani i očuvanju ljudskih prava i manjina, i održi legalan so-cijalni i politički delokrug gde se to može ostvariti. Hoće li se Savet Evrope pridržavati svojih prvobitnih principa ili će dozvoliti da se grupe pune mržnje, poput FECRIS-a, infi ltri-raju i steknu uticaj unutar njegove savetodavne strukture?”

Inicijativa mladih upozorava sve nadležne državne organe na paušalne i preuranjene izjave policijskih službenika, naročito Zorana Lukovića, o motivima ovog zločina i na tendeciozno izveštavanje pojedinih dnevnih listova prema kojima je ovaj zločin delo sataniste i sektaša, iako istraga nije završena, pa samim tim i ne postoje dokazi koji bi jasno ukazali na to. Ovakve izjave u javnosti stvaraju klimu koja pogoduje atmosferi linča, povećanju mržnje i netrpeljivosti prema pripadnicima netradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji. Konsekvenca može biti povećanje ionako dramatično velikog broja napada na pripadnike, sveštenike i objekte malih verskih zajednica koje su registrovane u Srbiji.

Često nedovoljno informisani građani i građanke Srbije pod sektama podrazumevaju i male verske zajednice koje su u skladu sa zakonom registrovane u Srbiji. Tome su doprineli i stavovi Lukovića koji u knjizi „Verske sekte“ kaže da se pod „pseudohrišćanskim sektama“ podrazumevaju i baptisti, nazareni, adventisti, Jehovini svedoci, mormoni, pentakostalci i mnoge druge registrovane verske zajednice. Iz njegove izjave da su za zločin u Novim Banovcima odgovorne sekte, a pri tom ne navodi koje, proizilazi da su to mogli učiniti i pripadnici pomenutih verskih zajednica.

Inicijativa mladih za ljudska prava smatra da su prekršeni pravni propisi koji uređuju medijsku oblast u Srbiji i poziva nadležne sudske organe da spreče širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja kojima se podstrekava na nasilje i zagovara verska mržnje, jer je to neophodno u demokrtaskom društvu kakvim se Srbija deklariše.

Posebno je tendeciozan komentar novinara dnevnog lista „Pravda“ Mirjane Stojadinović koja u tekstu „Satanisti mu naredili: Pobij Srbe“, govoreći o stavovima komšija o Danijelu Jakupeku pronalazi pogodan momenat da doda da se preko puta Jakupekove kuće nalazi kuća Dragoljuba Markovića vlasnika „Krmivo produkta“ koju je koristio ubijeni premijer Zoran Đinđić, a kasnije i Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske partije. Reč je o nedopustivoj zloupotrebi novinarske profesije i smišljenom povezivanju događaja i ljudi koji nemaju dodirnih tačaka.

Jovan T. Byford, Profesor na Fakultetu društvenih nauka Volton Hol (Walton Hall) u Velikoj Britaniji: “Pošto sam bio na letovanju, za ovaj događaj i za “lov na veštice”' koji je usledio saznao sam relativno kasno. Međutim video sam nešto štampe i shvatio 'suštinu' izveštavanja, naročito u 'neodgovornim' medijima kao što su srbijanski tabloidi”, rekao je u intervjuu sa istraživačem Inicijative mladih za ljudska prava Jovan Bajford (Byford).

“Događjaji kao što je ovaj u Banovcima, upravo zbog stravičnih okolnosti u kojima su stradale žrtve, izazivaju snažne reakcije javnosti. Svirep način na koji su žrtve ubijene se, barem na prvi pogled ne može objasniti “racio-nalnim” motivom (korist, strast, itd), te se odgovor na pitanje “kako je tako nešto uopšte moguće” traži u drugim, problematičnim (ali opet sveprisutnim) kvazi-religioznim interpretativnim okvirima. Stalna hajka na sekte, izjednačavanjem reči “sekta” sa “satanističkom sektom” i uopšte predstavljanje malih verskih zajednica kao izvora opšte opasnosti po srpsko društvo i naciju, su reč “sekta” pretvorile u dežurnog krivca koji je odgovoran kada se desi nešto strašno. Nejasno definisane “satanističke sekte” su preuzele ulogu koju su “đavo” ili “veštice” imale u prošlosti. Jasna je sličnost i sa srednjevekovnom anti-jevrejskom demonologijom, kada su Jevreji progonjeni posle neosnovanih optužbi o trovanju bunara, žrtvovanju hrišćanske dece...”, kaže Bajford i dodaje da to istorijski potvrđuje “Bogomoljački pokret” početkom veka. Njegovi članovi su novo-formirane male verske zajednice predstavl-jali kao izvor opasnosti, anti-tezu pravoslavlju i kao uticaj “judeo-masonerije” u srpskom društvu”.

“Ono što je posebno zanimljivo u celom slučaju je Zoran Luković. U knjizi “Teorija zavere” bavio sam se i načinom kako iracionalne tvrdnje postaju legitimne zahvaljujući vezama sa uticajnim institucijama. U Srbiji su to vojska i policija. “Teorije zavere”, i to one najluđe su 90-ih godina predstavljane kao relevantne kroz lik, delo i čin pukovnika Svetozara Radišica. Luković igra istu ulogu, ali kao pripad-nik policije. Njegov status “stručnjaka” (koji je “potvrdio” i Dragan Jočić) daje priči o sektama legitimitet koji one ne zaslužuju. Podsetimo da Lukovićeva knjiga sadrži poglavlje koje je napisao pokojni Aleksandar Senić o “neokortika-nom ratu” protiv Srba (kao delu opšte zavere), da Luković osim satanista po Srbiji juri i “iluminate” koji ne postoje od 1786... Primer kako se autoritet vojske zloupotrebljava u hajci na “sekte” pokazuje i članak u NIN-u pre par nedelja, koji predstavlja navodno istraživanje vojske sredinom deve-desetih o prisustvu sekti u srpskom društvu. Ovo ”istraživanje” je zapravo feljton iz lista “Vojska” u kome se navodi da je raspad Jugoslavije koincidirao sa porastom broja “iluminata” u zemlji. Taj propagandistički tekst 13 godina kasnije ponovo izranja na površinu da bi potvrdio sulude ideje onih čije je razmišljanje obeležilo 90-te”, kaže Bajford.

Intervju sa Jovanom Bajfordom

On smatra da kad je reč o Novim Banovcima, nema ni govora o “satanističkom ritualu”, ali da prve reakcije medija i njihova zainteresovanost za Lukovićevo mišljenje ukazuju da je interpretativni okvir diskursa o “satanistima” kao relevantnom i sveprisutnom “drugom” moćan u Srbiji i koliko utiče na percepciju stvarnosti.

“Ako neko u selu sekirom ubije babu, ni policija ni mediji neće primetiti, a ni zločin pripisati činjenici da ubica na zidu ima, recimo, ikonu Svetog Nikole, ili da je na polici stajala knjiga monaha Tadeja. Interpre-tacija i objašnjenje bazirano na članstvu u nekoj stvar-noj ili zamišljenoj verskoj zajednici postaju relevantni samo ako su ovakvi simboli odsutni. Drugo, insisti-ranjem na kvazi religioznoj, “sektaškoj” interpretaciji krivičnog dela, odgovornost za zločin se skida sa pojedinca i prenosi na nejasno definisani kolektiv

(“sataniste”, “sekte”...) što pospešuje hajku i “lov na vestice”, opravdava nasilje i vandalizam. Treće, ceo slučaj pokazuje koliko je Luković loš policajac, a novinari neodgovorni. Policajac koji iznosi utiske pre nego što su kolege napravile uviđaj, koji unapred zna ko je “krivac”, itd. ukazuje da Lukoviću nije mesto u profesionalnoj policiji”, ocenjuje Bajford.

Medijska hajka postaje intenzivnija kad se neki dramatični dogadjaj pripiše uticaju sekti. Posle izvesnog vremena nastupi zatišje tokom koga “eksperti”, sveštenici SPC, pojedini mediji povremeno “podsete” na prisustvo i negativan uticaj “satanista” održavajući time u životu ceo interpretativni okvir na kome su ove hajke bazirane, da bi, čim se desi neki zločin, kampanja ponovo počela. Ono što je po mom mišljenju najveći problem (a to je bila suština članka koji sam napisao za “Danas” pre par godina) je da iza hajke stoje upravo one institucije (pre svega policija, sudstvo...) koje male verske zajednice treba da štite od ovakve kampanje, opisuje Bajford.

On smatra da su građani taj stav stekli iz medija, tekstova raznih “eksperata” i institucija poput SPC, koje sve verske zajednice označavaju terminom “sekte”. Misli da je suština problema to da u Srbiji postoji problematična distinkcija “tradicionalnih” i drugih verskih zajednica, koja - stvarajući vernike “drugog reda” - otvara vrata svakoj vrsti diskvalifikacije i diskriminacije. “Setićete se da je bivši ministar vera Milan Radulović jednom rekao da su sve verske zajednice u Srbiji ravnopravne' ali da nisu 'jednake', i da se malim verskim zajednicama ne mogu garantovati prava ako je to na štetu SPC. Novi program DSS sadrži i ideju da SPC treba da igra glavnu ulogu u 'duhovnoj obnovi' srpskog naroda. Logičan nastavak je da male verske zajednice treba da nestanu, odnosno postanu nevidljive, a njihovo članstvo je implicitno označeno kao nešto što ne može biti dobro za 'duhovnu obnovu' naroda i zemlje. Ideja o 'sektama', o vezi sa 'satanizmom'... samo je način izražavanja moći dominantne konfesije i oblik borbe protiv 'drugog'. Ne tvrdim da SPC stoji iza ove kampanje, ali ona sigurno igra značajnu ulogu u kampanji protiv malih verskih zajednica”, zaključio je Bajford.