Download - Oko istoka 32

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 32 - 9. мај, 2014. год. година II

Отворен Мајски ликовни салон » стр. 9Пет минута громогласне тишине за слободу медија » стр. 6

Ипак верски објекат? » стр. 4Међународни џудо турнир у „Срећно 2014.” у Бору » стр. 12

У присуству претходних председника одржана Свечана седница Скупштине Општине Бор, обележено неколико значајних јубилеја

» стр. 3

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

20:30

Бор зас лужује с татус града

Након изласка из реструктурирања држава би требало да остане већински власник РТБ-а Бор сматрају синдикалне организације

» стр. 5

Признање РТБ-у Бор„Инфостуд” доделио признање „Најбољи послодавац 2014” Басену бакра, на основу оцена запослених о условима и послу који обављају, чиме се РТБ Бор сврстава у ред великих светских компанија

Првомајски уранак

Киша покварила обележавање Празника рада, за разлику од претходних година много мање посетилаца на Борском језеру » стр. 7

» стр. 5

Синдикати за већинско власништво државе

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 32петак, 9. мај 2014.

Увоз половних возила је од 19. априла скупљи, јер је тада ступио на снагу нови правилник по коме се плаћа издавање посебног Уверења о контроли возила, а то уверење кошта 3.000 динара.

Процедура увоза половног возила почиње поступком царињења, тако што радници Управе царина омогућују власнику да приликом смештаја под царински надзор врши уједно и изузимање возила ради предметног контролисања. Увозник довози возило на испитно место, уз попуњен захтев и потребне доказе о уплатама, као и са оригиналном саобраћајном дозволом. У целокупном поступку јасно треба одвојити који послови, односно документација, прати надлежности Агенције за безбедност саобраћаја, а у ком домену су надлежни запослени у пословници Царине.

- Ми смо у Пословници царине дужни да возило које особа увози сместимо у посебан депо,

где ће потом власник то возило узети ради предметног контролисања. Када је реч о нашим таксама, оне су остале непромењене, а познато је да је тим новим правилником уведено одређено контролисање возила и да то грађане кошта додатних три хиљаде динара - каже Иван Ма-риновић, координатор Пословнице царине у Кладову.

Контролисање половних возила врши шест овлашћених организација на 268 испитних места у Србији, а списак свих испитивача објављен је на сајту Агенције за безбедност саобраћаја. Битно је и напоменути да ће сви поступци који су започети пред царинским органима закључно са 18. априлом, дакле пре званичног ступања на снагу нових правила, бити реализовани по старим процедурама, односно та возила неће бити подвргнута поступку контролисања возила.

Дарко СтојадиновићБОР» Због електронског

квара, ултразвук у Диспанзеру за жене у борском Дому здравља не ради већ месец дана, па се труднице сналазе како знају и умеју.

Борски Здравствени центар има два ултразвучна апарата за праћење трудноћа, један на Одељењу гинекологије Опште болнице и други у Диспанзеру за жене, у Дому здравља, који већ месец дана не ради.

- Стари апарати се тешко поправљају јер за њих нема делова, па је често исплативије купити нови савремени апарат, а добар ултразвук стаје око 30.000 евра и неопходан је за праћење трудноће. Заиста би добро дошла помоћ локалне самоуправе у набавци новог апарата или донација, јер је и апарат у Општој болници веома стар и

такорећи на издисају - каже др Стеван Меилановић гинеколог акушер борског Здравственог центра.

Неизвесно је када ће и да ли ултразвучни апарат бити поправљен. Ризичне трудноће се

прате на гинекологији у Општој болници у Бору, а многе труднице одлазе на ултразвучне прегледе у приватне гинеколошке ординације где преглед стаје од 2.000 до 5.000 динара.

Златја Марковић

Иако у Управи за јавне набавке истичу да је доследна примена Закона о јавним набавкама јавном сектору уштедела знатна средства, руководиоци појединих јавних предузећа наглашавају да их стриктна примена процедура у јавним набавкама гуши и да губе тржишну утакмицу са приватним сектором.

- Јавна комунална предузећа не могу обезбедити посао и то из простог разлога јер приватне фирме немају обавезу поштовања регулатива Закона о јавним набавкама - истиче Далибор Орсовановић, директор борског комуналног предузећа „3. октобар“.

- Класичан пример где губимо трку су цене. Сви знају да управни одбори у јавним предузећима дефинишу цене и да ми са таквим, јасно зацементираним ценама конкуришемо за одређене послове. Приватник у тренутку може калкулисати са ценом и увек може за пола динара добити посао. Такође, све наше цене су истакнуте јавно, на интернет страницама, и приватници увек знају са којом ценом ћемо конкурисати за неки посао.

И на тај начин увек имају нижу цену - каже Орсовановић.

Када је реч о поштовању Закона о јавним набавкама у случају куповине неке опреме, позитивно је то што се добија нижа цена на тај начин, међутим, нижа цена не значи увек и квалитетан производ.

- У незавидној смо ситуацији и када ми треба да купимо неку опрему и да организујемо јавну набавку. Знамо да је најнижа цена увек одлучујућа, а за ту цену смо у последње време почели да добијамо много лошији квалитет производа. А то значи да чешће морамо да купујемо резервне делове, јер се чешће кваре, па се доводи у питање уштеда код најниже цене - додаје Орсовановић.

Орсовановић закључује да се јавном сектору мора дати већа флексибилност у погледу конкурисања за добијање одређених послова. Имајући у виду да држава све више инсистира да јавни сектор мора тржишно пословати, а како му се на овај начин све то отежава, готово је сигурно да ће већина јавних предузећа посрнути у тој тржишној утакмици.

Дарко Стојадиновић

Јавне набавке коче развој

Новим правилником о условима, критеријумима, начину и поступку за стављање лекова на позитивну листу, Републички фонд ће успети да уштеди значајна средства, која сада недостају, за улагање у иновативне лекове. Најављено укидање партиципације, поред пацијената, одобравају и лекари.

- У интересу наших пацијената је да имају на располагању најбољу терапију и да им је доступан сваки лек. Ми лекари смо веома задовољни када имамо добре успехе у лечењу и зато поздрављамо нови Правилник - каже др Елиза-бета Рашић, управник Дома здравља у Бору.

- За многе пацијенте је пар

тиципација велика ставка, јер већ морају да издвоје за учешће при куповини лека, а то финансијски оптерећује грађане. У мају очекујемо да изађе нова позитивна листа лекова и тада ћемо тачно знати који лекови иду на терет РФЗО - каже др Елизабета Рашић.

Свака новина носи непознанице, па и страх да ће доћи до несташице лекова, па чак и до гашења фармацеутских кућа, али овога пута не бисмо смели да будемо скептични, јер су новим правилником за домаће произвођаче лекова предвиђене многе повластице, међу којима је и предност код јавне набавке, као и ниже цене за 20 посто.

Златја Марковић

Због квара не ради ултразвук

Јавна предузећа не могу обезбедити посао у конкуренцији са приватним, која немају обавезу спровођења регулативе

Скупљи увоз „половњака“

Због нових прописа о контроли возила

Више лекова без партиципације

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 32 петак, 9. мај 2014.

БОР» Раније него што је уговором прецизирано у Бору је завршено измештање свих инсталација са простора на којем ће на Четвртом километру, преко пута Дома здравља, бити саграђен супермаркет немачког „Лидла“. Осим што су изместили водоводне цеви радници борског Водовода завршили су и све земљане радове.

- Измештене су вреловодне, телекомуникационе и водоводне инсталације на захтев „Лидла“. Наши радници су уз то завр

БОР» Свечаном седницом Скупштине Oпштине Бор у сали Музичке школе „Миодраг Васиљевић“, обележен је шести мај, Дан Oпштине Бор, уз пригодан културно уметнички програм КУД-а „Бор“.

Ове године у Општини Бор обележава се неколико јубилеја: седам деценија од ослобођења у Другом светском рату, 110 година оснивања Француског друштва борских рудника, 180 година од доласка кнеза Милоша Обреновића у Брестовачку Бању и 67 година од добијања статуса општине. Бор је 1947. године, на основу тадашњег Закона о административној подели и званично добио статус општине.

- Прошлост, садашњост и будућност Општине Бор директо су повезани са рударством и Рударско топионичарским басеном Бор. Зато Бор и називају градом рудара и металурга, а РТБ је и данас један од стубова развоја привреде Србије. Бор је данас модеран и леп град, са развијеном инфраструктуром, успешним јавним сектором, град који има Аеродром, Центар за културу и Зоолошки врт. Значајну пажњу посвећујемо науци и школству, па осим основних и средњих школа, у Бору више од

пола века ради Технички факултет - рекао је на свечаној седници Живорад Петровић, председник Општине Бор и нагласио да у будућности РТБ Бор не сме бити једини ослонац привреде, већ се мора знатно већа пажња посветити развоју приватног сектора.

Осим одборника локалног парламента, свечаности су присуствовали представници локалних самоуправа из суседних

градова источне Србије, Војске Србије, јавних и јавно комуналних предузећа Општине Бор и некадашњи председници борске општине.

Дејан Ђорђевић

Ове године прославља се неколико важних јубилеја. Живорад Петровић: Прошлост, садашњост и будућност Општине директно су повезани са рударством и Басеном Бор, а залагаћемо се и за развој приватног сектора

Свечаном седницом обележен Дан Општине Бор

Бор заслужује да добије статус града

Створити повољније услове за инвестиције

Задатак локалне самоупра-ве биће да створимо повољне услове за инвестиције у Бору, како би у мањим и већим фа-брикама грађани могли да нађу посао, а Бор настави на-предак. Један од приоритета на коме инсистирамо је и да Бор добије статус града, што свакако заслужује - нагласио је Живорад Петровић,председ-ник Општине Бор.

БОР» У православном храму „Светог великомученика Георгија“ у Бору свечано је прослављена црквена слава и празник Светог Ђорђа. Уз учешће великог броја верника служена је света литургија, а у продужетку је обављена и литија. Затим су пресечени славски колачи и упућене честитке свима који славе празник Ђурђевдан. Свештенство цркве, након службе, за вернике је припремило и послужење.

Слава православне цркве у БоруПоводом Ђурђевдана служена света литургија, обављена литија и пресечен славски колач

шили још и све земљане радове - рекао је Горан Топаловић, директор Водовода.

Представници „Лидла“ посетили су градилиште на којем је у плану изградња супермаркета површине 1.000 квадратних метара

Измештање инсталација, због изградње супермаркета, почело је средином јануара, а изградња објекта требало би да буде завршена у овој години.

Љиљана Ђорђевић

Водовод измештен пре рока

ЈП за газдовање шумама „Србија шуме“ спроводи акцију сузбијања губара у државним шумама на површини од близу 22 и по хиљдае хектара. Запрашивање губара из авиона почело је 7. маја и трајаће седам дана, у зависности од временских прилика.

Акција запрашивања губара из авиона на територији Националног парка „Ђердап“ почела је са аеродрома у Бору, а авиони привредне авијације, који ће обављати запрашивање из ваздуха, осим са борског полетаће и са аеродрома у Трстенику.

Губари ће бити запрашивани инсектицидом који обезбеђује дугорочну заштиту, а тај инсектицид није отрован за људе, животиње, земљишну фауну, као ни за водене организме – наводе у ЈП за газдовање шумама „Србија шуме“.

Акција авиосузбијања губара спроводи се у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управом за шуме и професорима Шумарског факултета у Београду.

Ж. Јовановић

Авиозапрашивање губара

Празник Светог Георгија обележава се у част једног од девет великомученика и првих страдалника за веру, који је живео у време цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана. Ђурђевдан се обележева у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава у Србији, по неким проценама на другом је месту по броју верника који је обележавају, одмах иза славе Светог Николе. Бојан Обрадовић

стр.4


ДРУШТВО број 32петак, 9. мај 2014.

Довољно места у борским средњим школама

ГОРЊАНЕ» Грађевинска инспекција у Бору издала је породици Лападатовић из Горњана решење о прибављању грађевинске дозволе или одобрења за промену намене објекта недавно подигнутог у близини центра овог села у борској општини. Првобитно одобрење је издато за изградњу економског објекта, али у међувремену породица Лападатовић, која је иначе инвеститор, саградила је Румунско влашку православну цркву, како пише на њеним вратима.

Пренамена је очигледна, кажу грађевински инспектори, посебно у унутрашњости објекта, али и на спољашњем делу где је подигнут велики крст. Због тога је овој породици, како пише у решењу, дат рок од месец дана за прибављање нове грађевинске дозволе или одобрења. Постоји могућност да се рок продужи уколико је ова породица започела поступак и

постоји индиција да ће добити неопходну документацију. У противном објекат ће бити затворен, кажу у грађевинској инспекцији.

Епилог овог случаја остаје да се види. Нејасно је, међутим, због чега се чекало да објекат буде завршен, па тек онда реаговало, упркос тврдњи самих мештана од самог почетка да се гради румунски православни храм. Неке Горњанце посебно забрињава и подела житеља, па и породица у самом селу, настала, како они кажу, изградњом румунске православне цркве, али и ко је прави инвеститор.

Забрињавају такође и њихова упозорења да се слични објекти граде у још неким селима у борској општини. Зато се оправдано и поставља питање да ли ће надлежни чекати да и они буду завршени, па тек онда предузму одговарајуће мере.


БОР» Ресорно министарство расписало је овогодишњи конкурс за упис у средње школе, према коме ће за 69 и по хиљада осмака бити близу 78 хиљада места. Конкурсом је предвиђено 17 одељења у Бору, три у Гимназији „Бора Станковић“, по четири у Економско-трговинској и Техничкој, и шест у Машинско-електротехничкој школи, што је за одељење више него у

школској 2013/2014. години. За 437 ученика осмог разреда, у борским средњим школама биће 488 места.

Како истичу у школама, места има довољно, међутим за неке смерове заинтересовани су и ђаци из других градова, па су прошле године уписана прекобројна одељења.

Ученицима осмог разреда на располагању су два одељења на природно-математичком и једно на друштвено-језичком смеру у

Гимназији „Бора Станковић“.Е ко н ом с ко - т р го в и н с ка

школа ове године уписаће по једно одељење на смеровима туристички техничар, финансијски и пословни администратор и огледно одељење за комерцијалисте.

Четири одељења одобрена су и Техничкој школи, на смеровима рударски техничар за прераду минералних сировина,

техничар за заштиту животне средине и техничар за добијање метала, као и огледно одељење техничара за рециклажу.

Највише одељења одобрено је Машинско-електротехничкој школи, где ђаци могу да изаберу да ли ће се школовати за машинског техничара за компјутерско конструисање, машинског техничара моторних возила, администратора рачунарских мрежа, електротехничара енергетике, техничара друмског саобраћаја или за возача моторних возила.

Једно одељење уписаће и Школа за основно и средње образовање „Видовдан“.

Марија Ћосић

Јединствено налазиште фосила на Старој планини подстакло је геологе да покрену иницијативу да се ова планина прогласи Националним парком диносаурија.

Иако је Завод за заштиту природе Србије још 2001. године објавио научну студију под називом „Фосилни трагови старих диносаурија у доњем тријасу Старе планине“ она је и данас мало позната широј јавности. Аутори студије су геолози Александар Грубић и Михајло Галечић који сматрају да Стару планину треба прогласити за српски национални парк диносаурија, заштитити, детаљно истражити и резултате тог истраживања представити светској јавности.

На овој планини налази се јединствено налазиште фосила,

а први фосилни трагови пронађени су још осамдесетих година прошлог века. Како наводе геолози, али и туристички водичи, Стара планина и сада крије фосилне трагове на које неретко наилазе.

Пре неколико година, на Старој планини, група научника са нишког Природно-матема

ОДЛИЧНИ РЕЗУЛТАТИ ИЗ ФИЗИКЕУченици борских основних

и средњих школа постигли су одличне резултате на републич-ким такмичењима из физике одржаним недавно у Крушевцу и Краљеву. Основци су освојили прво и треће место, док су гимна-зијалци освојили прво и два друга, као и пласман за Српско-физичку олимпијаду у Новом Саду.

Поред добрих успеха на репу-бличким такмичењима из физике, ови ученици борских школа могу да се похвале и одличним плас-маном на такмичењима највишег ранга из хемије и математике.

Е. Д.

Уместо економског објекта ипак црква

тичког факултета, у околини Завојског језера, пронашла је доказе да се на овом подручју пре око 210 милиона година налазило топло тропско море. На то упућује проналазак ска

мењеног морског муља у коме су пронађени фосили шкољки, морских глиста других праисторијских животиња. Због ових открића научници апелују на потребу да се подручје што темељније истражи, али и заштити као Национални парк.

Марија Ћосић

Стара планина парк диносаурија?

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 32 петак, 9. мај 2014.

БОР» Отварањем Инфо центра грађанима Бора и околине омогућено је да на једном месту добију информације о фазама развоја Пројекта „Чукару Пеки“, резултатима истраживања у борском басену и плановима компаније. Инфо центар је отворен 05. маја и радиће од понедељка до петка, осим празницима од 9 сати пре подне до 13 сати и од 17 до 21 часа увече.

Отварању Инфо центра присуствовали су и председник Општине Бор Живорад Петровић са сарадницима као и генерални директор Рударско топионичарског басена Бор Благоје Спасковски са сарадницима.

- Покретањем Инфо центра желели смо да отворимо врата за дијалог са свим привредним чиниоцима у Борском округу, у циљу унапређења сарадње и размене идеја. Пројекат „Чукару Пеки“ је још у раној фази истраживања, али су почетни резултати охрабрујући. Ипак, пре одлуке о експлоатацији руде, потребан је још значајан низ позитивних резултата и испитивања лежишта. С обзиром на то да ће истраживања потенцијала за рударење у Бору трајати дужи низ година, надамо се да ћемо отварањем Инфо центра

успоставити квалитетну комуникацију са грађанима и институцијама, а резултате истраживања учинити лако доступним и транспарентним - истакао је Дејан Кожељ, директор Компаније „Ракита Експлореишн“.

Од краја 2012. године избушено је око 10.000 метара са охрабрујућим почетним резултатима, а од краја 2013. године, компанија је избушила више од 27.800 метара како би дефинисала главне карактеристике новоотккривене минерализације. Даље бушење, које достиже дубину од неколико хиљада метара, планирано је за 2014. годину да би се утврдила процењена величина потенцијалног рудног тела и дефинисао средњи садржај бакра и злата.

Пројекат „Чукару Пеки“ у власништву је Компаније „Ракита Експлореишн“ д.о.о која је огранак Компаније „Фрипорт – МекМоран“ са седиштем у Сједињеним Америчким Државама једна је од највећих глобалних компанија за истраживање и ископавање руде. Осим у околини Бора, истраживања и ископавања тренутно се обављају и на локацијама широм света: Северној и Јужној Америци, Индонезији, Африци и у Европи.

Зоран Максић

Рударско топионичарски басен Бор добио је признање у оквиру пројекта „Најбољи послодавац 2014“ јер је, стоји у образложењу, реч о највећем предузећу које је учествовало у истраживању и тиме показало бригу о задовољству својих запослених.

Пројекат „Најбољи послодавац“ спроводи портал „Инфостуд“, са циљем да подстакну мала, средња и велика предузећа да провере да ли су и колико запослени задовољни условима и послом који обављају. Према истраживањима у иностранству, радници који су задовољни послом имају много боље резултате и више се залажу, чиме компанија у којој раде остварује напредак.

Ове године РТБ Бор је био највећа компанија која је учествовала у овом истраживању. Из Комбината бакра Бор учествовало је 1.224 радника који су анонимно попуњавали

анкету од 80 питања. На основу одговора добијена је просечна оцена 2,99. У „Инфостуду“ то тумаче као одличан резултат, раван онима оствареним у великим светским компанијама које послују у Србији, попут „Теленора“, „ДХЛ“-а или „Тојоте“.

У „Инфостуду“ кажу да упоређивање резултата компанија које послују у различитим индустријама и имају различити број запослених није могуће, нити је реално. Немогуће је да подједнако буду задовољни запослени у руднику и у ИТ индустрији или у школи.

Надлежне службе у басенским предузећима детаљно ће анализирати резултате истраживања и настојати да степен задовољства запослених на радном месту побољшају, нарочито у категорији „радни услови“ где је, можда и очекивано, постигнут најслабији резултат.


Признање „Инфостуда“ Басену Бор

БОР» Представници репрезентативних синдиката у Рударско топионичарском басену Бор, јединствени су у оцени да Комбинат бакра мора да остане у трајном већинском власништву Републике Србије. Басенски син-дикати ће се залагати да по изласку из реструктурирања ниједан радник не остане без посла.

Рударско топионичарски басен Бор биће једно од 153

предузећа које ће ускоро морати да изађе из процеса реструктурирања. З а х в а љ у ј у ћ и пословним резултатима по

стигнутим од 2009. године, представници синдиката РТБ-а Бор кажу да овај процес неће имати последице по раднике и да је једина опција остане у већинском власништву државе.

- Сви ми који радимо у РТБ-у Бор и млади радници који треба да дођу, не треба да брину, јер имамо рудне резерве, пројекте и радну енергију. Сви који раде у и комбинату бакра, треба само да

испуњавају своје радне задатке. Што се изласка из реструктурирања тиче, верујемо у РТБ Бор, у нову владу, али тражимо да у свим разговорима о будућности РТБ-а учествују сви синдикати, да сви буду упознати са чињеницама и да се наш глас уважи. Не плашимо се ничега, најбитније да имамо где да радимо и да се ниво зарада барем одржи на овом нивоу - каже Љубиша Миљковић, председник Синдиката рудара Србије.

- Има више сценарија изласка из реструктурирања. Један од њих је приватизација и то већинског дела РТБ-а Бор. сматрам да је то погубно за све нас. Други је докапитализација,

а трећи ликвидација. Очекујем да, као што је недавно најавио министар финансија, РТБ Бор буде једна од 30 компанија која ће остати у власништву Републике Србије и наставити да послује као државно предузеће. Не искључујемо ни докапитализацију и сматрам да је то најбоље решење за РТБ Бор - наглашава Драган Алексић, председник Самосталног синдиката матичног предузећа.

Лидери басенских синдиката сагласили су се да РТБ Бор има будућност, али и да је потребна још већа слога и заједништво како би јак Басен допринео развоју Општине Бор и Србије.


Геолошки инфо центарНови начин информисања грађана

Синдикати РТБ-а Бор су за већинско власништво државе

стр.6


У ФОКУСУ број 32петак, 9. мај 2014.

Поводом Светског дана слободе медија, на позив Удружења новинара Србије и Независног удружења новинара Србије новинари и медијски радници, 3. маја, прекинули су програм у електронским медијима, петоминутном громогласном тишином и прочитан је Проглас удружења.

Слобода медија је у Србији угрожена јер новинарство није никада било у тежем економском положају него што је данас. Напредак Србије на светским ранг листама политичких и медијских слобода (Фридом хаус и Репортери без граница) маскира материјалну беду новинара, који су пали на дно лествице по зарадама, иако спадају у запослене са највишим просеком образовања. Нека истраживања показују да новинари у Србији зарађују као железнички радници, а плаћени су слабије од возача аутобуса.

Србија је прошле године била на 74. месту по слободи медија, а у свету је прошле године слобода медија била на најнижем нивоу у протеклој деценији, наведено је у извештају о слободи медија у 2013. години, који је у четвртак објавила међународна организације Фридом хаус.

Притиснути немаштином, у страху од губитка посла или хонорарног статуса у коме их власници медија држе годинама, новинари и медијски радници подложни су цензури и самоцензури. Према истраживању УНС-а из марта ове године, 35 одсто чланова је одговорило да је повремено изложено цензури,

а 44 процента самоцензури. У великој мери цензури је изложено 7 одсто колега, а аутоцензури чак 28 процената. Зато и ове године, на Светски дан слободе медија, УНС и НУНС понављају да нема слободног новинарства у условима беде, корупције и страха.

Удружење новинара Србије подржава спровођење медијске стратегије и доношење нових медијских закона, али упозорава да се не сме поновити дивља приватизација медија из прошле деценије која је изазвала прави помор медија у Србији и обесправила новинаре у погледу слободе изражавања, као и радних и економских права и слобода.

Удружење новинара Србије зато између осталог захтева да повлачење државе из власништва у медијима прате и законске гаранције да ће новац пореских обвезника којим држава сада финансира јавна информативна предузећа бити и даље доступан медијима кроз независно пројектно финансирање, најмање у висини два одсто буџета локалних самоуправа.

Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Грански синдикат медија „Независност“ додају да од државних органа очекују да новинарима обезбеде услове за слободан рад, без притисака и цензуре, а од власника медија да побољшају понижавајуће радне и животне услове запослених у медијским кућама.

Елда Драгаш

Уобличавање нацрта Закона о заштити потрошача је завршено. Остало је да се о њему изјасни и нова Влада Србије која ће дати и коначну реч.

Истицање цена, дужност обавештавања пре закључења уговора, непоштено пословање, уговори на даљину и уговори који се закључују изван пословних просторија, гаранције на купљену робу, одговорност за ствари са недостатком, само су неке од одредаба нацрта Закона о заштити потрошача, који је конципиран да обухвати основ

на права потрошача и пренесе директиве Европске уније у национално законодавство, као и да у ову област уведе дугорочно стратешко планирање.

Весна Новаковић, – У потпуности је усаглашен са законима у Европској Унији и требало би да буде примењљивији од претходног. Јасно је дефинисана улога инспекције, невладиних удру

жења за заштиту потрошача, као и јединица локалне самоуправе које би у својим срединама требало да помогну рад удружења да би потрошачи имали већа права и интересе - каже Весна Новаковић, начелник Одељења за заштиту потрошача Министарства трговине и истиче да је циљ Закона да се отклоне све нејасноће које су уочене у његовој примени.

Према њеним речима велики проблем у спровођењу Закона је да потрошачи углавном не знају која су њихова права.

На значај политике заштите потрошача у Србији указује Устав Републике Србије (члан 90) у којем је јасно наведено да Република Србија штити потрошаче и да су посебно забрањене, како је наведено „радње усмерене против здравља, безбедности и приватности потрошача, као и све нечасне радње на тржишту“.

Горан Грамић

Петоминутна громогласна тишина

Обележен 3. мај, Дан слободе медија

Притиснути немаштином, јер су на дну лествице по зарадама, у страху од губитка посла или хонорарног статуса, новинари и медијски радници подложни су цензури и самоцензури, каже се у прогласу УНС-а и НУНС-а

Како до већих права потрошача?

Просечне мартовске плате запослених у Бору и Мајданпеку веће су од републичког просека као и претходних месеци. Највише су током марта зарадили Борани, у просеку више од 52 и по хиљаде динара, затим радници у Мајданпеку, близу 47 хиљада. Мање од републичког просека примили су радници у Кладову, нешто више од 41 хиљаду и у Неготину, скоро 39 хиљада динара.

У зајечарском округу, зараде су испод републичког просека. Најбоље су плаћени радници у

Зајечару, који су зарадили нешто више од 40 хиљада динара, затим у Сокобањи и Бољевцу. Просек у Сокобањи је 1.000 динара мањи него у Зајечару, а у Бољевцу просечна плата била је око 34 и по хиљаде динара. У Књажевцу је плата далеко испод републичког просека, око 30 и по хиљада динара.

Просечна зарада без пореза и доприноса у Србији била је 43.452 динара, док је просечна бруто зарада износила 59.782 динара, објавио је Републички завод за статистику. М. Ћосић

Плате у Бору и Мајданпеку изнад републичког просека

стр.7


У ФОКУСУброј 32 петак, 9. мај 2014.

Прослава Првог маја у Бору започела је традиционалном рударском будилицом која је и ове године у раним јутарњим сатима прошла градским улицама. Обележавање празника рада настављено је на Борском језеру. Упркос лошем времену на првомајском уранку окупио се велики број Борана, али и гостију из готово свих градова Србије, којима је овај борски туристички драгуљ вишедеценијско место окупљања и дружења.

У организацији локалне самоуправе, на Борском језеру први пут су се представила борска јавна предузећа. Између осталих, своје услуге промовисали

су Топлана, Јавно предузеће за стамбене услуге, Золошки врт, а велику пажњу гостију привукли су штандови Туристичке организације на којима су били представљени сувенири и традиционална јела разних удружења.

- Изложили смо по пет штандова сувенира и традиционалних јела која су припремили

чланови удружења из борске општине и Лазнице“ - каже Бо-ра Станковић из Туристичке организације Бор.

- Припремили смо разноврсне гибанице из Пчињског краја - рекла је Радица Арсић из Завичајног удружења Пчиња Бор.

Да је посећеност Борског језера била добра, с обзиром на временске услове, потврдили су нам и у самом Хотелу „Језеро“. Сви смештајни капацитети су, кажу, попуњени. Највише гостију је из Србије, али их има и из иностранства.

Слично је кампу где су гости почели да се окупљају још пре неколико дана.

На главној плажи на Борском језеру припремљен је и богат културно уметнички програм у којем су учествовала културно уметничка друштва, тамбурашки и дувачки оркестри.

Превоз за Боране до Борског језера и ове године био је бесплатан.


ЗЛОТ» Традиционалним окупљањем испред Лазареве пећине мештани Злота, села у борској општини, али и гости из других градова Србије, обележили су други мај. Уз песму, богату трпезу и дружење они су провели још један празнични дан.

- Овде нам је заиста пријатно, прелепа природа, добро друштво, укусан роштиљ. Шта друго да пожелимо - рекли су нам гости из Зајечара који у Злот долазе више година.

У време првомајских празника отворена је Лазарева пећина, те је на тај начин и званично почела туристичка сезона у општини Бор. Првог дана владало је велико интересовање,

поготово гостију са стране, за обилазак пећине.

- Први пут смо посетили пећину. Прелепа је - кажу гости из Београда.

- Ми се трудимо да стално побољшамо наше услуге. Ове године поставили смо неколико паноа како би гости имали додатне информације о самој пећини - рекао нам је Бора Станковић из Туристичке организације Бор.

Цена улазнице у Лазареву пећину остала је непромењена, 200 динара, а за организоване посете 150 динара. Пећина ће бити отворена сваког дана од девет до 16 сати, осим уторком.


Дежурне екипе Јавног комуналног предузећа „Трећи октобар“ у Бору веома брзо су успеле да очисте обалу Борског језера, где је након прославе првомајских празника иза излетника остало много смећа.

Првомајске празнике Борани традиционално прослављају на Борском језеру где се више дана роштиља, једе и пије углавном на отвореном. Приметно је да се, како кажу, протеклих неколико година више води рачуна о околини, па иза излетника остаје мање смећа.

- Ми смо ту од првомајског

поподнева, чистимо, склањамо, и ево, данас је финиш, само одвозимо смеће. Ове године је било посла, али не као раније, ипак су људи мало свеснији и мање прљају, али с обзиром на то да

је било много људи било је ипак и посла - каже Мир-ко Ђурић, из ЈКП „Трећи октобар“ у Бору.

Осим на Борском језеру, радници ЈКП „Трећи октобар“ дежурали су и на Злотским

пећинама, популарном излетишту, где се Борани традиционално окупљају 2. маја. Смеће је покупљено и са овог излетишта као и из контејнера у граду.


Закон о раду би требао да подстиче запошљавање, а не отпуштање радника, док је зајед-нички интерес да се сузбије сива економија и да се раднику и фирми омогући зарада. Синдикат се зала-же да Закон о раду буде по мери здраве економије, али не да нару-ши достојанство и право радника.

- Положај радника је и до сада био лош, а ако се усвоје предло-зи новог Закона о раду биће још тежи. Само синдикат има довољно снаге да спречи доношење непо-вољних закона за раднике и ми ћемо истрајати у томе - каже Ради-сав Филиповић, в. д. председника ВССС Општине Бор.

З. Марковић

Међународни празник рада, Први мај, обележен традиционалним окупљањем на излетиштима

Почело је будилицом Другог дана излети до Злотских пећина

Чистије језеро после првомајског уранка СИНДИКАЛЦИ ПРОВЕЛИ ПРАЗНИК РАДНО

стр. 8


СПЕКТАР број 32петак, 9. мај 2014.

SANACIJA SISTEMULUJ ĐE TRANSPORT

» Lukrători Jami a RTB-uluj Bor šî Majdanuluj đe aramă Majdanpek a fîršît lukrărlji đe grăđit šî montaža la o žumătaće đin konstrukcije în tunelu đe transportu la jalovină đin parća đe răsărit alu Južni revir în Kopu Majdanpekuluj. Sistemu ăsta đe transport în lun&imje 850 đe metruri a lukrat pînă în anu 2000. kînd akolo sa aprins fuoku.Pi al đe întîj projekt lukrărlji a koštujit 68 đe milioanje, ama ku angažujitu stućnja+iluor šî sulukrarja bună în RTB Bor, troškurlji sînt numa 10 milioanje đe dinari. Dakă tot o să fije kum sa planirit, lukratu đe probă ar trăbuji să în+apă în jul. Pistă sistemu ăsta o să trjakă 60 đe milioanje tone đe jalovină kît trăbuje să să đa žuos pintru a în+epje eksploatacija rudi šî măritu la Južni revir.

AŽUTORU SINDIKATULUJ

» Sindikatu majdanjeriluor Sîrbiji a astrîns banji đe ažutatu pi lukrători a Majdanuluj đe aramă Majdanpek, alu karje stanuri sa oštećit în fuoku în strada Omladinske brigade în

Majdanpek pi svršîtu lunji +a fost. Patru lukrători đin karje unu în penzije a kăpătat pi kîće 45 đe mij đe dinari đe sanacija stanuriluor.În Sindikatu majdanjeriluor sa spus kă i šćiu kă banji ašća nu sînt đestuj, ama kînd la lukrători să întîmplă +eva pagubă, tot ažutoru je bun, ama ăsta je šî zadatku a sindikatuluj. În fuoku ăsta un uom a pjerit, ama Komuna Majdanpek a ažutat ku banji đin buđetu lokal sanacija akoperišuluj šî la o parće đin zgradă.

PĂZÎTU RAĆUNURILUOR

» Pi Kanonu đe odnosurlji đe obligacije +erjerlji đe komunaliji kătră găzdăriji îmbătrînjesk după un an, ama +erjerlji kătră državă đe porijedz după 10 anji. Raćunurlji karje îmbătrînjesk după un an trăbuje să să păzaskă înkă un an după +e sa plăćit, ama raćunurlji plăćite đe porijedz înkă 10 anji.Să preporućešće raćunurlji plăćite să să păzaskă tuată vjacă, pintru kă pi đirjept să pot ivi +eva problemuri, ama în aša situacîji numa adavărjala kă raćunu je plăćit puaće arăta kă nu jastă datorije. Prevodu: Aleksander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

У Неготину је другог и трећег дана Васкрса, 21. и 22. априла, одржан Шести фестивал влашке музике „Гергина“, у организацији истоименог Удружења за очување и неговање културе, језика и традиције Влаха у Србији. И ове сезоне окупио се велики број учесника и гостију, као и бројна публика, која је, без обзира на празничне дане, била у Дому културе „Стеван Мокрањац“, и бодрила младе и талентоване наде влашке песме и музике, прве вечери, и уживала у ревији хитова наших позна

тих извођача влашке песме и инструменталиста, који су својим наступима обележили друго вече Фестивала.

Уз младе победнике такмичарске вечери, који нису скривали задовољство због оцена и награда које су добили за своје музичко умеће, а то су Срђан Петровић, млад и талентован солиста на хармоници из Тополнице код Мајданпека, Александар Живковић из Бољевца, солиста на фрули, награђен Специјалним признањем „Божидар Јануцић“ и вокални солиста Ивица Првуловић, из Градскова у општини Зајечар, ревијално вече, одржано у уторак, 22. априла окупило је најзначајнија имена влашке

песме и музике из источне Србије и суседних земаља, Румуније и Бугарске.

Међу певачким звездама влашког мелоса, које су наступиле у пратњи оркестра Срђана Демировића „Нема даље“, између осталих, били су Слободан Домаћиновић, Станиша Пауновић, маестро Љубиша Павковић на хармоници, Бранка Букацић, прва дама влашке песме, Гјоргји Костадинов, кавалиста из Бугарске и трубач из Румуније Њелуцу Мургиле, који је својом интерпретацијом одушевио публику Фестивала.

Фестивал влашке музике „Гергина“ имао је, као и ранијих година, пратеће програме. Промовисана су три нова издања Удружења „Гергина“ и Националног савета Влаха: монографије о Станиши Пауновићу и Слободану Домаћиновићу, доаје нима влашке песме, као и збирка 100 најлепших влашких песама Кîнтјећиљи ноаштје. Прве фестивалске вечери отворена је изложба слика Пронађени у преводу, Драгољуба Стајковића - Стајка, који је

дипломирао на Академији лепих уметности у Паризу, а сликарство усавршавао у Италији и Холандији.

- Ми смо у потпуности задовољни Фестивалом и почињемо припреме за идућу годину. Наше намере су биле да направимо добар фестивал и судећи по реаговању публике тако и јесте - рекао је прим. др Синиша Челојевић, председник УО Удружења „Гергина“, затварајући Фестивал који је одржан под покровитељством Министарства културе и информисања, Националног Савета Влаха Србије, Општине Неготин и Компаније Еликсир група-ИХП Прахово.

Јованка Станојевић

НЕГОТИН» Наступом културно-уметничких друштава „Мокрањац“ из села Мокрања и „Димитрије Беливакић“ из Буковча, које је, иначе, било домаћин последњег програма, у недељу 27. априла, завшен је други круг такмичења 41. „Сусрета села“ Општине Неготин.

Од средине марта, када је почела, ову традиционалну манифестацију, која упркос све мањем броју деце и становника у крајинским селима, ношену ен

тузијазмом посленика културног аматеризма, наступе 13 кудова, као домаћине и госте, у два круга, видела је бројна публика у матичним домовима културе. Према неким проценама, у програмима је учествовало више од хиљаду фолклораша, свирача, певача и казивача, чувара нематеријалне

културе влашких и српских села у Општини Неготин.

- Ове године смо имали 13 аматерских ансамбала из исто толико месних заједница, које смо стимулисали са по 60.000 динара за организацију и припрему програма. Ова манифестација, којом се чува изворно народно стваралаштво, је у нашој средини веома витална, мада се села сусрећу са бројним проблемима. Све је мање младих људи и деце, па због тога напоре ансамбала који

промовишу нематеријалну културу својих средина треба искрено поздравити и подржати - наводи мр Милан Радосављевић, директор Дома културе „Стеван Мокрањац“, који већ 41. годину, под

покровитељством Општине Неготин, организује „Сусрете села“.

Завршна смотра на којој ће бити проглашени најбољи учесници „Сусрета села“, биће приређена у центру града, највероватније, 11. маја, у оквиру Мајских свечаности у Неготину.


У Неготину одржан Шести фестивал влашке музике „Гергина 2014“

Испуњена очекивања организатора и публике

Завршница „Сусрета села“

ПОБЕДНИЦИ ФЕСТИВАЛА „ГЕРГИНА”

стр. 9


КУЛТУРАброј 32 петак, 9. мај 2014.

БОР» У Народној библиотеци у Бору промовисана је књига песама Рајка Чукића „Додири и празнине“. Књига је изашла у оквиру завичајне библиотеке „Разбор“, коју је борска Народна библиотека основала у циљу промовисања завичајних аутора, чија дела имају високе уметничке, односно интелекту

алне домете али и оне чија дела одсликавају завичајни дух Бора.

Рајко Чукић је био новинар, дугогодишњи дописник „По-литике“ из Тимочке крајине, песник и публициста, чија дела у потпуности испуњавају критеријуме „Разбора“, чак их и премашују, а познаваоци их пореде са најпознатијим.

„Додире и празнине“ приредио је борски књижевник Ми-лен Миливојевић, а осим њега о књизи песама, објављеној постхумно, на изузетно занимљивој и посећеној књижевној вечери, говорили су председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић, песници уредници, новинари и пријатељи

Рајка Чукића.П р е д г о

вор је написао познати психолог и пријатељ Жарко Т р е б ј е ш а -нин. Између осталог он каже: „Рајко Чукић је био

професионалац и сјајан интелектуалац. Својом појавом, причом и смехом, ширио је око себе неку људску топлину, доброту и смиреност. Имамо ли данас таквих људи? Имамо, можда мање, али биће их док је како кажу песника и лепе речи“.


БОР» У Народној библиотеци у Бору промовисана је прва књига Драгана Јашевског, „Дру-ги километар“. Сам назив романа локализује радњу, јер је Бор познат, такорећи, по километрима који се одређују у односу на сам борски рудник.

Драган Јашевски је Боранин који у свом роману описује период од 1957. до 1975. године. То је запис о једном времену када је аутор са својом генерацијом, како сам каже, водио безбрижан и безусловно срећан живот на другом километру у Бору.

- То је било време које сви памтимо, Памтимо по једнакости свих нас, по великим могућностима, остварењима снова. Овај роман је запис о том времену, о догађајима који су се одиграли у Бору. Ја сам живео на другом километру и памтим све догодовштине које сам проживео са својим друговима. Нагласио бих да роман не одише нос

талгијом, већ је ово само сећање на један, мени врло драг период живота - рекао је на промоцији Драган Јашевски, аутор романа „Други километар“.

- Драган Јашевски нам на једноставан начин осликава емо

цију која је владала њиме у том периоду. Осећа се та његова безбрижност и срећа, и закључујем да се он врло често враћа тим сликама, да их у својој меморији има у виду фотографског памћења, и да је све то преточио у речи, односно у роман. Мислим да је на посебан

начин проживео сваки дан из тог периода док је стварао, односно док је писао књигу - истакла је Весна Тешовић, директорка Народне библиотеке у Бору.

Аутор романа Драган Јашевски деведесетих година отишао је на Нови Зеланд, где и данас живи.

Дарко Стојадиновић

БОР» У Музеју рударства и металургије у Бору је отворен девети Мајски салон Удружења ликовних уметника „Ване Живадиновић Бор“. Дела за изложбену поставку одабрао је Браниша Ђорђевић академски сликар из Зајечара, који је ове године био селектор салона.

Тако је и овог пролећа, у ликовну културу града ово сликарско удружење унело ведрину, а ову манифестацију, попут октобарске изложбе, организује у сарадњи са Музејом рударства и металургије.

- Сарадња Музеја рударства и металургије и Удружења ликовних уметника Ване Живадиновић Бор у Бору, које је заправо домаћин ове вечери, наставља се успешно ево већ 29. пут. То кажем из разлога што Удружење већ 20 година приређује октобарску изложбу, а ево већ девет и мајски салон, тако да смо заједно приредили 29 лепих манифестација. Разлика између ове две најзначајније изложбе јесте у томе што за Октобарску изложбу радове бира уметнички савет удружења, док за Мајски

салон селекцију сваке године обавља други уметник из друге средине и на основу свог естетског виђења и критеријума бира учеснике салона - истиче Слађана Ђурђекановић Ми-рић, директор Музеја у Бору.

- За салон је конкурисало деветнаест чланова Удружења са 38 радова различитих техника и селектор је одлучио да сви радови буду изложени. Удружење поштује термине предвиђене за изложбе у овој установи културе која једина излази у сусрет борским сликарима, а разлог је свакако и тај што Борани имају прилику да поставку виде и неколико дана пре празника. Да је изложба отворена после празника, слике би биле изложене тек десетак дана - каже Ратко Јан-ковић, председник Удружења.

Борани имају прилику да, до средине маја, виде 38 дела, претежно уља на платну, акварела и графика, које је у протеклих годину дана урадило деветнаест чланова борског Удружења ликовних уметника „Ване Живадиновић Бор“.


На Борском језеру у „Долини мира“ отворена је десета изложба скулптура борског уметника Милорада Антића Пиркета. На јубиларној изложби, поводом првомајских празника, посетио

ци су могли да виде 40 скулптура, углавном у дрвету, од којих је скоро половина настала између две поставке.

Милорад Антић први пут је приредио и једнодневну изложбу својих, али и слика брата Радомира Антића, познатог сликара, и његових синова из

Ниша.Изложба скулптура у слобод

ном простору на Борском језеру биће отворена до краја лета.


Отворен Мајски ликовни салон

Слике изложило 19 чланова Удружења ликовних уметника „Ване Живадиновић Бор“, по избору Бранише Ђорђевића

Десета Пиркетова изложбаУ „Долини мира“, на Борском језеру

„Додири и празнине“ Рајка ЧукићаНове књиге

„Други километар“ Драгана Јашевског

стр.10


МОЗАИК број 32петак, 9. maj 2014.

Гастрономске чаролије

лоБОРизми

Поетски кутак

Ореол кобре над сном зеленим лебди,а глава мекана мртвог јелена,зиму доноси са севера.

Отров у оку бели чаршав заклањаи сенка далека долази.Огњиште топло ватре далеке,око мене круг,и цврчак што чекада у моју кост кућу сагради.

Јован Павловић

За нама су првомајски роштиљи, ђурђевданска јагњетина. Дошао је тренутак да се одморимо од тешке хране и уноса холестерола у организам у огромној количини. Пред нама је још једна слава Св. Василије Острошки – чудотворац, која је и манастирска слава у Острогу.

Да ли сте се некада запитали шта једу монаси у овом манастиру? Чудотворну храну? Верујте , чуда нема, али храна је изузетно укусна и здрава. Један од њихових славских специјалитета, које топло препочујем, је БЕЛА МОРСКА РИБА У СОСУ ОД ЦРНОГ ЛУКА.

Потребно вам је: 2 кг крупније беле морске рибе, ½ кг црног лука, шака першуна, сок од 3 лимуна, маслиново уље, млевени бибер, мало рузмарина, ловоров лист, со, зачин.

Припрема: Ситно исецкајте црни лук, мало га пропржите и налијте водом да се крчка пола сата. Из лука исцедите течност па њоме налијте рибу, коју сте претходно очистрили и зачинили (млевеним бибером, зачинима, ловором, рузмарином и сољу). Воде мора да буде у тепсији толико да у њој риба огрезне. При крају рибу посути ситно исецканим першуном, лимуновим соком и луком који сте динстали. Све то вратите да се још мало кува, док сос не постане сасвим светао.

И за крај, не заборавите речи светог Игњатија Брјанчанинова: „Ситост чини човека неспособним за духовне подвиге и отвара срце за друге плотске страсти“.

Мирјана Васић

• Србија постаје ДРЖАВА БЛАГОСТАЊА. Све је више оних који не раде!• Знамо за јадац! Прво су нас

ојадили па нам сад нуде светлију будућност.

Чедомир Васић

• Продали смо душу ђаволу. То је код нас био почетак приватизације.• Судови су ефикасни. Спорост

је одлика правде.

Милен Миливојевић

• Човек је волео да буде увек на врху! И кад је дотакао дно дна за њега је то био врх дна.• Преко ноћи постао је вели

ки бизнисмен и то без по муке. Продаје дању дипломе свих факултета испод руке!

Мирослав Мишел Болтрес

• Сви камелеони су исти. У служби су оних који их фарбају.• Са растом демократије, расту

и штапови и шаргарепе.

Пеко Лаличић

Наша препорука

Чудотворна риба у сосу од црног лука

Игра материје

Марија Антић, ученица Основне школе „Трећи октобар“ у Бору, у млађем, Марија Милошевић, ђак неготинске Основне школе „Вук Караџић“ у средњем и Борис Лукић из Техничке школе у Неготину, у старијем узрасту, представљаће Борски округ на Републичкој смотри рецитатора „Песниче народа мог“ у Ваљеву, крајем маја месеца. Они су, по оцени трочланог жирија који је вредновао наступе 22-оје учесника Окружне смотре рецитатора одржане у Неготину, били најбољи у говору поезије.

Домаћини Окружне смотре рецитатора биле су неготинске установе културе: Дом културе „Стеван Мокрањац“ и Народна библиотека „Доситеј Новако

вић“, који већ годинама, са успехом, у сарадњи са школама, организују општинску смотру рецитатора.

Најбоље говорнике поезије из Бора и Неготина, Народна библиотека је наградила књигама, баш као и све оне, који су на општинској смотри, одржаној дан раније, по оцени жирија били најуспешнији. Иначе, учеснике општинске и окружне смотре рецитатора у Неготину, оцењивали су професори српског језика и књижевности: магистар Верица Ракоњац Павловић из Београда, Мирослав Стојменовић из Зајечара и Ненад Радосављевић из Бољевца.


Окружно такмичење рецитатора у Неготину

Најбољи ученици представљаће Борски округ на Републичкој смотри „Песниче народа мог“ у Ваљеву

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 Лек из природе11.05 Кућица у цвећу11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Ауто спринт15.15 52 викенда16.00 Дневник16.30 Радим градим16.55 Свет на длану17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп,19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Спортска хроника20.30 Нокаут21.00 Енергија на...21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 На трагу природе00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.05 Лек из природе11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Улови трофеј14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Нокаут (р)14.55 На точковима15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.00 На трагу природе17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Радим градим20.30 Енергија на...21.00 Ауто флеш21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 На трагу природе00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Школирање11.30 Млади су закон11.45 Времеплов12.00 Вести12.15 Дечији филм14.00 Викенд на истоку14.40 Зелена патрола15.10 Кућица у цвећу15.40 ТВ Шоп16.00 Дневник16.20 За све Роме16.40 На трагу природе17.05 Серија „Риск“17.35 ТВ Шоп17.50 Серија „Помор-ска патрола“18.35 Времеплов19.00 Дневник19.25 Култ арт20.00 Глас Америке20.35 Калеидоскоп21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести23.05 Више од спорта00.00 Вести00.15 Ноћни програм

6.00 Фарма7.00 Храна и вино8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Заборављени народи11.30 Млади су закон12.00 Вести 12.15 Село моје1245 Зелени екран13.10 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.40 На трагу природе17.10 Серија „Риск“17.50 Серија „Помор-ска патрола“19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 52 викенда21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести)23.05 Под сјајем звезда00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ

Позивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 32 петак, 9. мај 2014.

Биоскоп „Звезда“ Бор

» 0д 08. до 11. маја - филм ,,3 дана за убиство“ у 18 и 20 сати.» 0д 15. до 18. маја - филм ,,Повратак у ринг“ у 18 и 20 сати.» 0д 22. до 25. маја 2014. - цртани филм ,,Кхумба“ у 18 сати.

Цена улазнице филмских пројекција је 200,00 динара

Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од

17 до 21 сат)

Биоскопски репертоар

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“» 09.,10. и 11. мaj – 53. Манифестација ,,Сусрети села општи

не Бор“.» 12. мај - Реприза представе за децу,,Краљевски фестивал“ у

сали Музичке школе Бор у 19 сати – Цена улазнице 50,00 динара – Драмски студио за основце при Центру за културу Бор

» 14. мај – Концерт културно - уметничког друштва ,,Бор“ у сали Музичке школе Бор у 19 сати – Цена улазнице 100,00 динара

» 15. мај – Концерт Биље Крстић и Бистрик оркестра у биоскопу ,,Звезда“ у 20 сати

» 16., 17. и 18. мај – 53. Манифестација ,,Сусрети села општине Бор“.

» 22. мај - Позоришна представа ,,Џепови пуни камења“ у сали Музичке школе – Атеље 212

Информације на телефоне: Центар за културу 030-424-546 ( од 8 до 14 сати)

Остали програми

ЕМИСИЈЕ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ број 32петак, 9. мај 2014.

www.rtvbor.rs

Борски триатлонци освојили су три пласмана међу најуспешнијим такмичарима међународне триатлон трке на Корчули у дисциплинама спринт и олимпијски триатлон. Љиљана Николић била је другопласирана у својој старосној категорији

спринт трке, а Нина Здињак заузела је треће место. Као трећепласирани у својој категорији у олимпијском триатлону, на двоструко дужој дистанци, трку је завршио и Дејан Миливојевић, а запажен пласман остварио је и Милан Вучић који је заостатак након пливачког дела трке надокнадио у деловима дисциплине који се састоје од 40 километра вожње бицикла и десет километара трчања.

Б. Обрадовић

БОР» Џудо клуб „Бор“ завршио је обележавање 50. година рада и постојања традиционалним међународним турниром „Срећно 2014“. У борском Спортском центру на четири борилишта снаге је одмерило 250 такмичара из клубова Србије и

Румуније. Организатор такмичења Џудо клуб Бор учествовао је са око 35 такмичара у катего

ријама млађих и старијих пионира и јуниора.

- Изузетно смо задовољни организацијом турнира имајући у виду да смо имали прекид у организацији због недостатка струњача. На турниру учествује 25 клубова и 242 такмичара из Србије и Румуније. Џудисти из Бугарске нису дошли због одржавања Државног џудо првенства у тој земљи. Конкуренција на турниру је изузетно јака има освајача државних медаља такмичара који ће наступати за репрезентацију Србије на Балканијади - изјавио је Сента Стојковић, организатор турнира „Срећно“

- Радујем се што се у Бору поново, после извесног времена, организује међународни џудо турнир из свих клубова Србије и са стране. Неки су спречени да дођу због поклапања календара такмичења. Радујем се што је у Бору џудо на високом нивоу што показује и овај јак турнир – рекао је Василан Гицу из Џудо клуба „Дробета“ из Турн Северина.

За младе џудисте нема одмора јер након овог турнира следи низ такмичења, али најзначајнија свакако ће бити крајем маја и почетком јуна, када су на програму Првенство централне Србије и Првенство државе.

Маријана Симић

У 24. Колу Поморавско тимочке зоне фудбалери „Бора“ савладали су „Драгоцвет“ 6:0, „Озрен“ је победио у гостима „Мајданпек“ 3:0, „Жупа“ и „Каблови“ играли су нерешено 2:2, а „Ртањ“ је савладао екипу „Радничког“ 4:1. На првом месту на табели је „Бор“ са 52 бода, пет бодова мање има другопласирани „Озрен“, на трећем месту су „Каблови“ са 43 бода. У дну табеле су „Драгоцвет“, „Мајданпек“ и „Раднички“.

Фудбалери „Хајдук Вељка“ победили су екипу нишког

„Синђелића“ 2:1, у 24. колу источне групе Српске лиге. Кладовски „Ђердап“ је поражен у гостима од „Копаоника“ 1:0, а истим резултатом поражен је и књажевачки „Тимочанин“ од „Трстеника“. Неготински „Хајдук Вељко“ је на петом месту на табели са 36 бодова, „Ђердап“ је место ниже са два бода мање, а „Тимочанин“ је на 13 месту на табели са 30 бодова.

У 14. Колу Окружне лиге „Брестовац“ је победио Пореч 3:0, „Слатина“ је декласирала

„Близну“ 6:0, „Рудна Глава“ и „Браник“ играли су нерешено 1:1, а „Кривељ“ је у гостима победио „Рајац“ 5:2. На првом месту на табели је „Брестовац“ са 50 бодова, „Неметали“ су на другом месту са седам бодова мање, „Бродоремонт“ је трећи са 42 бода, а „Кривељ“ је четврти са 39 бодова. У дну табеле су „Раднички“, „Слога“, „Браник“.

На међународном турниру у Нишу за млађе и старије пионире такмичари Џудо клуба „Бор“ освојили су седам медаља. У

конкуренцији млађих пионира Младен Ђорђевић освојио је златну медаљу, а Јован Шупут освојио је бронзану. У конкуренцији старијих пионира Анђела Младеновић заузела је прво место, Стефан Митровић и Павле Крсмановић освојили су по сребрну медаљу, а бронзана одличја припала су Алекси Стојановићу и Андеји Абдушевићу. На такмичењу је учествовало 215 џудиста из Македоније, Бугарске, Румуније, Црне Горе и Србије.

Маријана Симић

Међународни џудо турнир „Срећно 2014“

Нова победа ОФК „Бора“

Три медаље на Корчули за борске триатлонце

На предстојећем Балканском првенству у бодибилдингу, фитне-су и бодифитнесу, у Зајечару, од 9. до 11. маја, Бор ће имати чак пет представника. На квалификацио-ном међународном такмичењу „Србија опен“, у Београду, актуел-ни државни првак Саша Станко-вић био је најбољи у тешкој кате-горији бодибилдинга.

Снежана Радојковић из Боди-билдинг клуба „Партизан“ побе-дила је у дисциплини бикини-фит-нес, а Ана Тодоровић освојила је бронзану медаљу у категорији „физик“. Из „Партизана“ су се на балканско првенство пласирали и Срђан Пешић, који је освојио пето место у бодибилдинг категорији до 80 килограма, и Катарина Ца-рановић, која ће наступати у јуни-орском саставу репрезентације у дисциплини бикини-фитнес.

Б.О.

БОРАНИ НА БАЛКАНСКОМ ПРВЕНСТВУ У БОДИБИЛДИНГУ

Download - Oko istoka 32

Top Related