Diplomski rad

Sadržaj

Sadržaj.........................................................................................................................................1Uvod............................................................................................................................................2I Uloga i značaj EBRD................................................................................................................3

1.1. Pojam i istorijat Evropske unije......................................................................3

1.2. Srbija na putu Evropskih integracija...............................................................7

1.3. Prepreke na putu ka Evropskoj uniji.............................................................19

1.4. Evropska banka za obnovu i razvoj..............................................................23

1.5. Mesto EBRD u sistemu institucija EU.........................................................24

II EBRD u Srbiji........................................................................................................................272.1.Aktivnosti EBRD u sektoru privrede.............................................................27

2.2 .Aktivnosti EBRD na finansijskom sektoru...................................................29

2.3. Opšta ocena i problemi u finansiranju MSP u Srbiji....................................33

2.4. Napredak u tranziciji i budući izazovi..........................................................36

2.5. Pristup kapitalu i zahtevi u pogledu ulaganja...............................................38

2.6. Prioriteti Banke za period obuhvaćen Strategijom.......................................39

2.7. Krediti za MSP u cilju prevazilaženja krize.................................................40

2.8. Kreditiranje izvoza malih i srednjih preduzeća............................................41

2.9. Ulaganja EBRD-a u Srbiju...........................................................................42

2.10. Strategija poslovanja EBRD-a u agrarnoj politici Srbije............................44

2.11. Programi tehničke saradnje EBRD-a.........................................................45

2.12. Ocena saradnje MSP sektora Srbije i EBRD-a...........................................47

Zaključak...................................................................................................................................50Literatura....................................................................................................................................52

1

Diplomski rad

Uvod

U proteklih skoro 20 godina u Centralnoj i Istočnoj Evropi u nekadašnjim totalitarnim državama sa komandnom ekonomijom, traje proces tranzicije. Među prvim državama koje su otpočele ozbiljne političke, socijalne i ekonomske reforme bila je i Jugoslavija. Period 1988-92. bio je obeležen kompleksnim nastojanjima da se izvrše demokratske promene društva i stvore pretpostavke za stvaranje slobodne tržišne ekonomije. Usvojeni su novi zakoni kojima je omogućeno stvaranje makroekonomskih pretpostavki za sprovođenje strukturnih reformi privrede. Donošeni su novi zakoni o privatizaciji, bankama i drugim finansijskim institucijama, Zakon o stranim ulaganjima i novi Zakon o preduzećima kojim je prvi put posle gotovo 50 godina omogućeno stvaranje društava kapitala i lica što je do tada bilo onemogućeno. Prvi put su fizička domaća i strana lica mogla da formiraju različite oblike privatnih preduzeća.

U zemljama Centralne i Istočne Evrope je u toku proces nesmetanog razvoja uspešnih privatnih MSP. Danas, Mađarska ima preko 1.000.000 MSP a i u drugim zemljama ovog regiona može se primetiti isti trend. Uviđajući važnost MSP za transformaciju ekonomije i potencijala za zapošljavanje, tehnološki transfer, konkurenciju i povećanje kvaliteta robe i usluga, sve ove zemlje su stvorile pogodno okruženje za razvoj MSP, putem svog zakonodavstva i mera ekonomske politike.

Rad se sastoji iz dva dela. Prvi deo rada se odnosi na samu organizaciju EBRD kao institucije Evropske unije i obavezama koje se nameću zemljama na putu ka Evropskoj uniji.

Drugi deo rada se odnosi na ulogu i značaj EBRD-a za nacionalnu ekonomiju. Dakle, taj deo rada će obuhvatati ulaganja EBRD u sektor malih i srednjih preduzeća u Srbiji putem različitih vrsta kredita i olakšanom pristupu kapitalu koji ova organizacija omogućava.

U tom smislu posebno je važno istaći subregionalne inicijative koje su se pojavile u Republici Srbiji.

2

Diplomski rad

I Uloga i značaj EBRD

1.1. Pojam i istorijat Evropske unije

Pokušaji da se ujedine nacije Evrope prethode nacionalnoj državi. Oni su se dešavali konstantno kroz istoriju kontinenta još od propasti Rimskog Carstva. Franačko carstvo Karla Velikog, Sveto Rimsko Carstvo i Poljsko-Litvanski Komonvelt su ujedinili velika prostranstva. Mnogo kasnije, tokom 19. veka - carinske unije pod Napoleonom i osvajanja nacističke Nemačke '40.-ih godina dvadesetog veka su imala samo trenutno postojanje.

S obzirom na izvorne jezičke i kulturne različitosti u Evropi, ovi pokušaji obično su podrazumevali vojno potčinjavanje nevoljnih i neposlušnih nacija, što bi potom dovelo do nestabilnosti i konačnog neuspeha. Jedan od prvih predloga za mirno ujedinjenje kroz saradnju i jednakost članstva dao je začetnik pacifizma Viktor Igo (1851.).

Nakon katastrofa Prvog, a zatim i Drugog svetskog rata, pokretačka snaga za osnivanje Evropske unije (odnosno onoga iz čega će se ona potom razviti) značajno je porasla, vođena željom da se Evropa obnovi i spreči mogućnost da se takvi užasi rata ikada ponove. Evropska zajednica za ugalj i čelik (oformljena 1951, a koju su činile: Zapadna Nemačka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksa) je bila inicijalna kapisla za dalje ujedinjenje Evrope.

Prva carinska unija, koja se izvorno zvala Evropska ekonomska zajednica, osnovana je Rimskim ugovorom 1957, a implementirana 1. januara 1958. Kasnije se promenila u Evropsku zajednicu, koja je sada „prvi stub“ Evropske unije. EU se razvila od trgovačkog sistema do ekonomskog i političkog partnerstva.1

Evropska unija (skraćeno: EU) je međuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih država. Unija svoje korene vodi od Evropsko ekonomske zajednice osnovane Rimskim ugovorom 1957. od strane šest evropskih država. Od tada se Evropska zajednica proširila pridruživanjem novih država-članica i stekla veću moć.

1 Đurić M. D.: Međunarodna Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 2002., str.75.

3

Diplomski rad

Ova zajednica je oformljena pod sadašnjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (više poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992. godine. Mnogi aspekti EU su postojali i pre potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih 50-ih godina dvadesetog veka. Lisabonskim sporazumom potpisanim decembra 2007. predviđena je izmena sadašnjih sporazuma kako bi se korigovale političke i pravne strukture Evropske unije.

Proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma je bila predviđena do kraja 2008, ali je ratifikacija ugrožena negativnim ishodom na referendumu u Irskoj juna 2008.2

Evropska unija stvara jedinstveno tržište putem sistema zakona koji se primenjuje u svim državama članica, što garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Ona zadržava zajedničku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja. Evropska unija je 1999. uvela zajedničku valutu evro, koju je do sada usvojilo 13 država članica.

Političke aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. Kontrola pasoša na graničnim prelazima država-članica je ukinuta Šengenskim sporazumom. U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje ponaosob, organizacija Evropske unije se razlikuje u različitim oblastima.

EU je definisana kao:3

1. federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zaštiti životne sredine;

2. konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača, unutrašnjoj politici i kao

3. međunarodna organizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU počiva je jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 12 članica), zajedničkoj poljoprivrednoj politici i zajedničkoj politici u sferi ribarstva.

Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska unija ima 31% udela u svetskom nominalnom bruto domaćem proizvodu (15,8 biliona američkih dolara) u 2007.

2 http://www.b92.net/biz/vesti/srbija3 Lopandić D.: Međunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.,str. 31.

4

Diplomski rad

Unija predstavlja svoje članice u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i posmatrač je na samitima Grupe 8 i Ujedinjenih nacija. 21 članica Evropske unije je i članica NATO pakta. Važne institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski parlament, Savet Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i Evropska centralna banka. Građani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5 godina.

Evropska unija je najmoćnija regionalna organizacija koja trenutno u svetu postoji. Kao što se iz prethodnog može videti, u nekim oblastima gde su države članice svoj suverinitet prepustile Evropskoj uniji, može se reći da je Evropska unija federacija ili konfederacija.

Unija nema pravo da premesti dodatna ovlašćenja drugih članica na sebe bez dopuštenja određene članice. Isto tako, određeni broj članica rukovodi samostalno svojim politikama od nacionalnog interesa, kao što su inostrani poslovi, odbrana, valuta.

Zahvaljujući ovakvom ustrojstvu, Evropska unija se ne može definisati ni kao internacionalna organizacija ni kao konfederacija ili federacija. Moglo bi se reći da je sui generis celina.

Trenutni i budući status Evropske unije je predmet velike političke pažnje unutar nekih članica EU.

Pravna osnova Evropske unije su ugovori između njenih članica. Oni su donošeni tokom godina. Prvi takav ugovor je Ugovor iz Pariza (1951) kojim je oformljena Evropska zajednica za ugalj i čelik između šest evropskih zemalja. Ovaj ugovor je istekao pre donošenja docnijih ugovora. Sa druge strane, Rimski ugovor (1957) i dalje traje, posle njega je donesen Mastrihtski ugovor (1992), koji je Evropsku uniju konstituisao pod tim imenom. Najviše amandmana na Rimski ugovor se ticalo pristupa 10 novih članica 1. maja 2004.

Članice EU su se nedavno dogovorile oko teksta Evropskog Ustava koji će, ako se ratifikuje od strane članica, postati prvi zvanični ustav EU zamenjujući sve dotadašnje ugovore.

Ako Ustav ne prođe prilikom ratifikacije svih članica, onda bi možda bilo neophodno ponovo otvoriti pregovore u vezi njegovog donošenja. Većina političara i državnih zvaničnika se slažu oko toga da je sadašnji pred-ustav neodgovarajuć za trenutnih 25 država članica (kao i za buduće). Stariji političari

5

Diplomski rad

(naročito u Francuskoj) imaju stav da ako ustav ne ratifikuje nekoliko članica treba „nastaviti bez njih“.

Evropska unija nema zvanični glavni grad, a sedišta njenih institucija se nalaze u nekoliko različitih gradova. Brisel je sedište Evropske komisije i Saveta Evropske unije (Savet ministara), kao i domaćin sastanaka i plenarnih zasedanja Evropskog parlamenta. Brisel se upravo zbog ovoga smatra de fakto glavnim gradom EU.

Strazbur je sedište Evropskog parlamenta i domaćin je većine plenarnih zasedanja. Evropski sud i sekretarijat Evropskog parlamenta se nalaze u Luksemburgu. Evropska centralna banka je smeštena u Frankfurtu.

Glavna pitanja sa kojima se Evropska unija u ovom trenutku bavi je njeno proširenje na jug i istok, odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama, revizija pravila Pakta za stabilnost i ratifikacija Ustava Evropske unije od strane država članica.4

Neke teritorije imaju zvanične odnose sa članicama EU zahvaljujući kolonijalnoj prošlosti, kulturnim vezama ili geografskom položaju. Tu se pre svega misli na prekomorske teritorije Francuske, Španije, Holandije i Velike Britanije.

4 Ilić G.: Evropska ekonomska zajednica, Naučni rad, Prosveta, Beograd, 2002., str. 120.

6

Diplomski rad

1.2. Srbija na putu Evropskih integracija

Politika EU ka zemljama Zapadnog Balkana pratila je interese ka ovim državama koji su se u poslednjih nekoliko decenija menjali jasno u skladu sa okolnostima. Stoga odnos EU i zemalja Zapadnog Balkana moramo posmatrati u konstelaciji ovih istorijskih činjenica koje su utrle put daljim odnosima i događajima.

Pre raspada SFRJ, Evropska unija imala je prilično razvijene ekonomske i političke odnose sa ovim zemljama. Trgovina SFRJ i EU u 1991. godini iznosila je oko 13 milijardi ECU. Trgovina Jugoslavije sa zemljama članicama EU bila je oko 44 % njenog ukupnog spoljnopolitičkog dohotka. Izvoz Srbije u EU stajao je 2.6 milijardi $, a uvoz 3 milijarde $. Jugoslavijaje bila među 15 najznačajnijih ekonomskih partnera unije.5

Diplomatski odnosi SFRJ sa EU bili su uspostavljeni još 1968.g. Prvi trgovinski sporazum zaključen je 1970. a Sporazum o saradnji 1980. g. On je podrazumjevao izvoz SFRJ u EEZ pod povlašćenim uslovima i bez reciprociteta. Između 1980. i 1991. bila su zaključena tri finansijska protokola od kojih treći koji je predviđao kredite u iznosu od 807 miliona ECU predviđenih za izgradnju saobraćajne infrastrukture nikada nije stupio na snagu. Potom slijede “negativne mjere” EU prema Srbiji i Crnoj Gori kojima su zamrznute sve njene aktivnosti ka ovim zemljama. Ovi odnosi su ponovo uspostavljeni 2001. sa smjenom starih režima novim. Odnosi sa BiH, Slovenijom i Makedonijom ostali su konstantni ma u kom obliku oni bili i u kom se pravcu kretali.

Interesi EU u oblasti Zapadnog balkana (Balkana uopšte) oduvek su bili u drugom planu u odnosu na one koji su se ticali centralnoevropskih zemalja. Države koje se neposredno graniče sa tzv. “zlatnim trouglom” (Hamburg, London, Milano) a to su Poljska, Česka, Slovačka, Mađarska, Slovenija imale su dobre pretpostavke da u skladu sa prioritetnim interesima EU postanu njen strateški partner.

Zemlje Zapadnog balkana sa ovog stanovišta bile su znatno osakaćene. Ratom unazađene i privredno hendikepirane one uspostavljaju svoj prioritetni cilj oko koga se konsoliduju a to je: ulazak u Evropsku uniju.

5 Lopandić D.: Regionalne inicijative u jugoistočnoj Evropi, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2001. str. 167-185

7

Diplomski rad

Postavlja se pitanje: Da li je to, i ako jeste onda u kojoj mjeri, ono što i EU vidi kao svoj prioritet?

Pre ulaska 10 novih članica centralne Evrope, Baltika, i Malte i Kipra sa druge strane u EU ovo pitanje je sigurno bilo od sekundamog značaja za evropsku petnaestoricu. Danas međutim, iako ostaje puno posla oko konsolidacije Evrope-25, Zapadni Balkan se po svom značaju probija u prvi plan. Zašto?

Političke posledice:- Balkan (Zap. Balkan + Grčka, Bugarska i Turska) je jako važna

saobraćajna veza između Zapadne Evrope i Bliskog Istoka kao i Istočne i Južne Evrope.

- Slovenija, Mađarska i Grčka, a od 2007. gotovo sigurno i Bugarska i Rumunija graničeći se sa zemljama Zap. Balkana čine od njih neposrednog suseda EU. Razvoj političkih, ekonomskih i svih drugih odnosa u ovim zemljama će bez sumnje imati posledice i po susedne zemlje, pa prema tome i po čitavu Evropu.

Ekonomske posledice:- šireći se na nova tržišta stvara se mogućnost veće prodaje i konsekventno tome veće zarade (argument ekonomije obima),

- stvara se pojačana konkurencija koja proizvodi dvostruki efekat1) efekat za firme (nužnost usavršavanja)2) efekat za pojedince (veči kvalitet proizvoda i manja cena)- firme dobijaju jeftinije resurse iz novih zemalja članica

- veća EU → veći broj stanovnika → jača pregovaračka moć EU na međunarodnoj sceni.

Iz ugla političkih i geostrateških interesa, postoji jasan interes čitave Evrope za učvršćivanjem mira, stabilnosti, demokratije i transformacije u Jugoistočnoj Evropi i nakon prestanka ratova, region je i dalje opterećen nizom osetljivih problema: potencijalnih etničkih sukoba, problema razvoja, pograničnih pitanja, manjinskih problema i drugo.6

“Jugoistočna Evropa ostaje... zona neizvesnosti. Upornost etničkih konflikata - propadanje privreda i sporost reformi doprineli su marginalizaciji

6 Lopandić D.: Regionalne inicijative u jugoistočnoj Evropi, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2001. str. 167-185

8

Diplomski rad

ovih teritorija u vreme kada one, više nego drugi, imaju potrebu za evropskim perspektivama... Tu nailazimo na periferiju Evropske unije.”7

U skladu sa svim navedenim, politika EU prema ovim zemljama ustanovljena je na osnovi tzv. Regionalnog pristupa koji dijele iste od drugih država Balkana. Savet i Komisija su u nekoliko svojih dokumenata precizirali da je suština uvođenja ovog pristupa unapređivanje odnosa i međusobne saradnje ovih zemalja kao preduslov regulisanja bilateralnih odnosa sa svakom od njih. Značajno je, dakle pogledati kako je EU uredila svoje odnose sa ovim državama.

Na sastancima Savjeta ministara još prije potpisivanja dejtonskog sporazuma 1995. utemeljena je taktika političkog uslovljavanja kao sredstvo kojim će se usmeriti proces političke saradnje sa EU. To je predstavljeno kroz čitav niz političkih zahteva a to su redom: poštovanje ljudskih prava, prava manjina, prava na povratak izbeglica i raseljenih lica, razvoj demokratskih institucija, političke i ekonomske reforme, spremnost za uspostavljanje regionalne saradnje, poštovanje mirovnog sporazuma a što se tiče tadašnje SRJ i davanje značajnog stepena autonomije za Kosovo. Vladi SRJ su Deklaracijom o priznavanju iz 1996. pridodati i sledeći uslovi: međusobno priznavanje svih država nastalih na prostoru bivše SFRJ, saradnja sa Međunarodnim sudom u Hagu i konstruktivan pristup sa ostalim republikama bivše SFRJ po pitanju sukcesije.8 Strategija političkog uslovljavanja i danas igra vrlo značajnu ulogu u konstituisanju odnosa EU sa ovim zemljama.

Dakle, ovaj regionalni pristup koji za EU nimalo nije čudan podrazumevao je zemlje bivše SFRJ mimo Slovenija plus Albanija. I medu njima su stvorene dve grupe: Makedonija i Albanija koje nisu bile direktno uvučene u sukobe početkom devedesetih i sa kojima je EU već imala razrađen institucionalni odnos (Makedonija je prvi sporazum o saradnji potpisala 1996., a Albanija 1992. sa EU zaključila Sporazum o trgovini i saradnji; druga grupa su bile SRJ, BiH i Hrvatska koje su morale pre svega ispuniti niz političkih preduslova direktno povezanih sa onima predočenim u Dejtonu.

Političke promjene u SRJ i Hrvatskoj 2000. povoljno su uticale na razvoj regionalne saradnje koja po mišljenju zemalja EU predstavlja osnovni garant dugotrajnije stabilnosti i bezbednosti. I upravo u tom periodu EU je već uveliko zagazila u oblast nove politike ka zemljama Zapadnog Balkana poznata pod

7 Fuše M.: Evropska republika, Stubovi kulture, Prosveta, Beograd, 2000, 170 str.8 Lopandić D.: Regionalne inicijative u jugoistočnoj Evropi, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2001. str. 167-185.

9

Diplomski rad

imenom: Proces stabilizacije i pridruživanja (asocijacije) - PSP. Ovaj pristup usledio je kao zamjena dotadašnjem regionalnom pristupu a kao posljedica erupcije kosovskog problema 1999. Na sastanku Evropskog savjeta u Portugalu zajedničkog samita EU i pet zemalja Zapadnog Balkana u Zagrebu 2000. izražen je stav da su ovih pet balkanskih zemalja potencijalni kandidati za članstvo. Za to je, naravno, potrebno ispunjavanje niza uslova u koje pored opštih (predočene za zemlje Centralne i Istočne Evrope, tzv. kriterijumi iz Kopenhagena) spadaju i oni definisani isključivo za zemlje Zapadnog Balkana, tzv. Politička uslovljenost (poštovanje Dejtonskog i Erdutskog sporazuma kao i rezolucije 1244 Saveta bezbjednosti UN).

Da bi država zaključila ovaj sporazum prethodno je potrebno da ispuni političke i ekonomske preduslove, da sprovede zaključke Konsultativne radne grupe9, da dobije pozitivan odgovor Komisije u obliku "Studije o izvodljivosti", da pokrene pregovore o sporazumu i pregovara o svim elementima sporazuma. Nakon zaključenja ovih sporazuma država ima pravo da postane korisnik donešenih programa od strane EU usmerenih ka ovim zemljama (zajedno sa drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope koje u određenoj mjeri nastavljaju sa korišćenjem ovih programa) a kojih je u Solunu proklamovano 25. Zemlja partner može nakon podnošenja kandidature da postane zvanični kandidat za članstvo u EU.

Bitno je naglasiti da je Samitom EU -Zapadni Balkan u Zagrebu 2000.godine produbljavanje regionalne saradnje koje ide ruku pod ruku sa približavanjem Evropskoj uniji ojačano i finansijskom pomoći regionu u ukupnom iznosu od 4,65 miliardi eura programom CARDS u periodu do 2006. pre početka nove budžetske godine.10 Prema donetoj Uredbi Saveta EU korisnici programa mogu biti “država, federalni, regionalni i lokalni organi vlasti, javne ili poludržavne agencije, kooperative, udruženja, fondacije i nevladine organizacije”. Uslov za koriščenje pomoći je "poštovanje demokratije, pravne države, ljudskih i manjinskih prava"11.

Godine 2000. EU je donela i "izuzetne mere" u procesu trgovinske saradnje kojima je znatno olakšan izvoz zemalja koje su u procesu Stabilizacije i pridruživanja.

9 Institucionalni oblik organizovanja EU u okviru PSP10 BiH, Hrvatska, Makedonija i Albanija su ranije već bile obuhvaćene programima finansijske pomoći (PHARE)11 Uredba br. 2007/2000

10

Diplomski rad

Međutim, uprkos svemu, pozitivni i negativni preduslovi evropske integracije prepliću se pred zemljama koje beže od svoje prošlosti i sadašnjosti u nadi da koračaju u lepšu budućnost. Ostaje pitanje: Ko će u ovu “svetlu” budućnost koračati brže?

Pretpostavka je da smo svi krenuli sa istog starta. Činjenice govore da se ipak nalazimo na različitim udaljenostima od njega. Kako?

Makedonija je dugo imala teškoće u razvijanju odnosa sa EU zbog bilateralnih problema sa Grčkom. Na osnovu odluke iz Edinburga 1992., ona je koristila ad hoc pomoć u iznosu od 100 miliona ECU, da bi od 1995. bila uključena u program PHARE. Godine 1996. EU i Makedonija su završile pregovore o zaključenju sporazuma o saradnji, finansijskog protokola i sporazuma u oblasti saobraćaja. Makedonija je prva zemlja Zapadnog Balkana koja je zaključila sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU (9.4.2001.).

Hrvatska je početkom 1995. bila uključena u program PHARE, ali je avgusta iste godine njeno učešče u ovom programu suspendovano zbog napada na Krajnu. Ponovna saradnja otpočela je nakon režimskih promena 2000. osnivanjem Zajedničke konsultativne radne grupe između Komisije EU i vlade Hrvatske. Nakon četiri sastanka ove grupe, Komisija EU je podnela predlog za zaključenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-Hrvatska, koji je parafiran maja 2001. Danas, Hrvatska ima status zvaničnog kandidata za pridruživanje EU, a po nekim proračunima uključivanje Hrvatske u EU moglo bi se očekivati 2007.

Bosna i Hercegovina je bila uključena u program PHARE od 1996 (200 miliona ECU). Nakon zaključenja Dejtonskog sporazuma, EU je uložila velika sredstva za rekonstrukciju BiH (oko 400 miliona ECU). Ukupna sredstva koja je EU angažovala u periodu 1991-1999 iznose 2.006 miliona eura. Formirana je Konsultativna radna grupa za BiH u okviru koje se vrši saradnja vlade BiH i Evropske unije; Bosna i Hercegovina uspešno su završile rad na Studiji o izvodljivosti, i učestvuju u pregovorima za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Albanija je uspostavila zvanične odnose sa EU 1991. godine. Sporazum o trgovini i saradnji zaključen je 1992. kada je Albanija uključena u program PHARE iz koga je do 1995. primila 332 miliona ECU, a imajući u vidu nizak nivo razvoja Albanije, EU joj je odobrila i posebnu bespovratnu finansijsku

11

Diplomski rad

pomoć umesto kredita.12 Albanija je takođe u svom radu po pitanju pridruživanja EU znatno napredovala, i sa uspešno završenom Studijom o izvodljivosti, radi na pregovaranju o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji.

Srbija i Crna Gora do režimskih promjena 2000. osim humanitarne pomoći nisu bile obuhvaćene nijednim programom finansijske pomoći.

Pozicije na trkačkoj stazi se međutim mogu mijenjati. Tome u prilog govore i primeri ranijih ciklusa proširenja EU prije svega ovog poslednjeg (Slovačka). Suština nije međutim, trkati se samo sa drugima. Ovde se prava pobjeda dobija u trci sa samim sobom. Prevazići sopstvene protivrečnosti i uspostaviti jedinstvo zemlje kojoj tek sledi borba za život. Položiti taj ispit uz konstantan razvoj odnosa sa svojim susedima može biti jedini recept da zemlje Zapadnog Balkana zajedno (onako kako je to EU i zamislila) okrenu leđa prošlosti i zakorače u budućnost.

Srbija je potencijalni kandidat za članstvo u EU. Srbija učestvuje u Procesu stabilizacije i pridruživanja (PSP). Na odnose između Evropske unije i Srbije uticala je Deklaracija o nezavisnosti Kosova. U februaru 2008. godine, demonstracije protiv deklaracije o nezavisnosti završile su se nasiljem kada je nekoliko demonstranata napalo strana diplomatska predstavništva u Beogradu, uključujući i ambasade Evropske unije. Srbija se usprotivila rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu, uključujući i raspoređivanju misije EULEKS-a, u slučaju da ne dobije ovlašćenje Saveta bezbednosti UN-a.

Evropska unija daje smernice srpskim vlastima po pitanju prioritetnih reformi u okviru Evropskog partnerstva. Srbija prima pretpristupnu finansijsku pomoć u okviru Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA). Podrška civilnom društvu u okviru programa za 2008. godinu iznosi preko 6 miliona evra.

Skupština nije uspela da ispuni unapred određene zakonske rokove. Skupštini i njenim odborima i dalje nedostaje dovoljan broj stručnog pomoćnog kadra. Većinom je slučaj da odbori ostaju reaktivni, sa većinom nacrta zakona o kojima se direktno raspravlja na plenumu. Praksa usvajanja zakona po hitnom postupku i bez odgovarajuće javne rasprave se nastavlja. Uvredljiv i podstrekački rečnik protiv političkih protivnika i branilaca ljudskih prava iznova se ponavlja u Skupštini. Ustavne odredbe koje strankama daju kontrolu nad

12 Lopandić D.: Regionalne inicijative u jugoistočnoj Evropi, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2001. str. 190

12

Diplomski rad

mandatima članova Skupština i dalje su prepreka za reformu Skupštine. Ovakvom sistemu nedostaje transparentnost i na taj način stranke dobijaju punu kontrolu nad kandidatima. Osim toga, većina skupštinskih stranaka ima individualne dogovore o blanko ostavkama svojih članova Skupštine, koje se mogu aktivirati u bilo kojem trenutku od strane rukovodstva stranke.

Tokom perioda izveštavanja bilo je malo zakonodavnih rezultata. Skupštinska reforma je odložena, a tema koja se tiče činjenice da političke stranke imaju kontrolu nad mandatima članova Skupštine nije pominjana. Kapacitet skupštinskih odbora ostaje ograničen, a izborno zakonodavstvo još nije revidirano.

Sedmog jula 2008. godine novi premijer Cvetković postavio je ključne prioritete nove Vlade, i to: evropske integracije, obaveza „preuzimanja svih zakonskih i diplomatskih mera kako bi Kosovo i Metohija ostali sastavni deo Srbije“, ekonomija, socijalna odgovornost, borba protiv kriminala i korupcije i poštovanje međunarodnog prava. Vlada je takođe pripremila ambiciozan zakonodavni plan rada, koji obuhvata ključne političke prioritete vezane za evropske integracije.

U novembru 2007. godine imenovani su članovi Saveta za evropske integracije. Ovo je stručno savetodavno telo kojim predsedava premijer. Ipak, do sada nije došlo da saziva tog veća.

Srbija još uvek nije usvojila zakone o platama na položajima koje popunjava Vlada.

Nedavno oformljena Kancelarija Zaštitnika građana bila je prilično aktivna. Od januara pa sve do jula 2008. godine Zaštitnik građana je primio preko 2.600 zahteva. Međutim, srpske vlasti nisu stvorile tehničke uslove neophodne za pravilno funkcionisanje Kancelarije Zaštitnika građana. Privremene prostorije su neadekvatne i samo 33 od 64 radnih mesta je popunjeno.

U maju 2008. godine šest nezavisnih državnih institucija (Zaštitnik građana, Državna revizorska institucija, Povernik za informacije od javnog značaja, Odbor za sprečavanje sukoba interesa, Komisija za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava ponuđača) izrazili su zabrinutost zbog poteškoća s kojima se suočavaju obavljajući svoj posao, a posebno u vezi sa uslovima za rad

13

Diplomski rad

koji negativno utiču na njihovu nezavisnost, kao i na nedovoljne reakcije na njihove preporuke.

Došlo je usporavanja u reformi državne uprave tokom perioda izveštavanja. Skupštinski odbor za bezbednost i odbranu nije bio aktivan tokom perioda izveštavanja.

Ustavni sud, koji od oktobra 2006. godine nije radio, ponovo je preuzeo svoje dužnosti u decembru 2007. godine, iako je imenovano samo 10 od 15 sudija. Ustavni sud se suočava sa ogromnim zaostatkom u rešavanju sporova. Obezbeđeni su preduslovi za nove apelacione i upravne sudove. Međutim, ovi sudovi još uvek nisu u funkciji. Još nije usvojeno ključno zakonodavstvo neophodno za sprovođenje Ustava i strategiju pravosudne reforme. Ovo uključuje i zakone o sudijama i tužiocima. U odsustvu novih zakona, nije došlo do imenovanja nijednog novog sudije niti tužioca, a slobodna mesta nisu popunjena. Istovremeno nekih 200 sudija koji su ispunili kriterijume za odlazak u penziju još uvek rade.

Što se tiče krivičnopravne zaštite maloletnih lica, još uvek nisu usklađeni nacionalna baza podataka i mehanizam monitoringa, prema odredbama novog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i podzakonskih akata.

Srpsko pravosuđe nije bilo u mogućnosti da smanji broj nerešenih slučajeva, odnosno da smanji prosečnu dužinu trajanja sudskog postupka.

Praktični rezultati u borbi protiv korupcije ostali su ograničeni. Postupci sprovođenja prethodnog Zakona o finansiranju političkih stranaka bili su slabi što je dovelo do toga da većina političkih stranaka nije otkrivala kompletne informacije o svojim finansijama. Više od trećine državnih zvaničnika nije se izjasnilo povodom svoje imovine u 2008. godini.

Agencija za borbu protiv korupcije još nije osnovana. Trenutna uloga Saveta za borbu protiv korupcije ograničena je na savetovanje Vlade. Državna revizorska institucija nije u potpunosti operativna sa samo dva popunjena mesta za revizore. Ostala kontrolna tela, kao što su Komisija za zaštitu prava ponuđača u javnim nabavkama deluju samo po posebnom zahtevu.

14

Diplomski rad

Sudovi su vezani za veoma kompleksne proceduralne propise uvodeći stroge uslove vršenja usluga tužilaštva. To dovodi do niskog broja presuda u slučajevima korupcije.

Evropski sud za ljudska prava (ECtHR) doneo je 13 presuda u periodu izveštavanja u kojima se kaže da je Srbija prekršila Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (ECHR). Najveći broj presuda odnosi se na povrede prava na fer suđenje. Tokom perioda izveštavanja podneta je 1.131 nova tužba, a doneto 14 presuda. Još oko 1.800 tužbi protiv Srbije nije dobilo epilog.

Nije bilo napretka u istraživanju navodnih ozbiljnih povreda ljudskih prava koje se odnose na zatvorske nerede iz 2006. godine. U određenom broju slučajeva nije do kraja ispitano navodno korišćenja sile od strane policije tokom ispitivanja. Često se iznose tvrdnje o zlostavljanju osumnjičenih tokom policijske istrage. Poslednji monitoring Komisije za prevenciju mučenja Saveta Evrope bio je u novembru 2007. godine. Međutim, srpske vlasti nisu objavile preporuke koje su nastale kao rezultat tog monitoringa. Srbija još nije postavila sveobuhvatni zakonski sistem pružanja besplatne pravne pomoći.

Pravo na obaveznu odbranu u mnogim ozbiljnim krivičnim slučajevima je regulisano novim Zakonom o krivičnom postupku, ali još uvek nema posebnih zakonskih odredbi koje se tiču obavezne odbrane u slučajevima boravka u pritvoru pre pokretanja sudskog procesa. Danas 4800 zatvorenika služi zatvorsku kaznu u trajanju do godinu dana. Veliki porast broja zatvorenika (od 8.900 u decembru 2007. do 9.500 u maju 2008. godine) opteretio je kapacitete zatvorskih infrastruktura. Ovo ostaje najveći izazov zatvorske uprave. Nekih 6.500 prestupnika se još uvek nalazi u pritvoru i čeka krajnju presudu i prebacivanje u zatvor gde će služiti kaznu. Poslednji statistički podaci o krivičnim prekršajima pokazuju da je došlo do porasta ozbiljnog kriminala, kao i ponovljenih prekršaja i porasta broja maloletnih prestupnika. Prenatrpanost, nasilje među zatvorenicima i zloupotreba droge i dalje ostaju ozbiljni problemi u zatvorima u Srbiji.

Uslovi za slobodu izražavanja u Srbiji su bili ugroženi tokom perioda odmah nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Postoje mnogobrojni izveštaji o incidentima koji uključuju uvredljiv rečnik, govor mržnje i nasilje protiv organizacija i pojedinaca, uglavnom novinara i branilaca ljudskih prava.

15

Diplomski rad

Nije bilo napretka u istrazi povodom ubistava novinara koja su se desila devedesetih i povodom pokušaja ubistva novinara u aprilu 2007. godine.

Zakon o medijskoj koncentraciji i nov zakon o oglašavanju još nisu usvojeni. Novi zakoni o udruženjima i političkim organizacijama još nisu usvojeni.

Još nije usvojen posebni zakon koji bi se odnosio na ravnopravnost polova kao i nacionalna strategija unapređivanja položaja žena i poboljšanja ravnopravnosti polova. Kršenje prava žena se događa i često prođe nezabeleženo. Nasilje u kući i dalje predstavlja ozbiljan problem. Krivične kazne su nedovoljne. Žene i dalje nisu toliko zastupljene na rukovodećim pozicijama. Diskriminacija naročito pogađa žene Romkinje, zatim pripadnice nacionalnih manjina kao i žene sa invaliditetom. Broj dece bez roditeljskog staranja u domovima je smanjen sa oko 2.200 u 2005. na 1.700 u 2007. godini. Otprilike jedna trećina dece bez roditeljskog staranja je smeštena u domove, dok su druge dve trećine smeštene u hraniteljske porodice. Ipak, mnoga deca u Srbiji i dalje imaju loše uslove života. Deca iz socijalno ugroženih grupa, naročito iz manjinskih grupa kao što su Romi i deca sa invaliditetom i dalje trpe široko raprostranjenu diskriminaciju i ne mogu adekvatno koristiti usluge zdravstenih, obrazovnih i socijalnih službi. Postoji ozbiljan stepen nasilja nad decom, ali samo ograničen broj slučajeva bude prijavljen i kazneno ispraćen. Postoje i nedovoljno pouzdani podaci o trgovini decom, eksploatisanju dečijeg rada i seksualnom iskorišćavanju adolescenata. U slučaju socijalno ugroženih i osoba sa invaliditetom Srbija je potpisala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol u decembru 2007. godine. Ova konvencija se još mora ratifikovati.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom još nije usvojen. Pripreme Srbije na polju mentalnog zdravlja se nalaze u početnoj fazi.

Ustavom su zabranjene direktna i indirektna diskriminacija po bilo kojem osnovu. Opšti zakon protiv diskriminacije još nije usvojen. U praksi je i dalje naširoko rasprostranjena diskriminacija, naročito protiv nacionalnih manjina, Roma, žena kao i protiv lezbejske i gej populacije, biseksualaca i transseksualaca (LGBT).

16

Diplomski rad

Što se tiče prava svojine Zakon o restituciji još nije donet. Ovo sprečava adekvatan početak procesa restitucije. U međuvremenu, nastavljena je privatizacija nekih vlasništva koja su sporna.

Zakon o savetima nacionalnih manjina još nije donet. Godišnji izveštaj pokrajinskog zaštitnika prava građana iz 2007. zabeležio je da je od 605 žalbi, 25 odnosilo na prava manjina.

Prema podacima UNHCR-a u Srbiji se nalazi oko 97.000 izbeglica i 206.000 interno raseljenih lica. Smanjen je broj izbegličkih centara. Međutim, oko 2.100 izbeglica i 5.500 interno raseljenih lica i dalje su smešteni u 60 prihvatilišta i 99 specijalizovanih ustanova. U ovim centrima uslovi su veoma loši.

U januaru 2008. godine stupio je na snagu Sporazum o readmisiji između Srbije i EU. Agencija za ljudska i manjinska prava objavila je priručnik za povratnike. Međutim, još nije usvojena Nacionalna strategija za povratnike i reintegraciju.

U junu 2008. godine Srbija je preuzela godišnje predsedavanje „Dekadom uključivanja Roma 2005-2015”. Ključni prioriteti predsedavanja Srbije su poboljšavanje uslova stanovanja i antidiskriminacije u sferi obrazovanja. U martu 2008. godine oformljen je Savet za implementaciju Dekade Roma kojim predsedava potpredsednik vlade, a uključeni su i predstavnici civilnog društva.

Međutim, ovaj savet se sastao samo jednom. Romski zdravstveni medijatori su zaposleni u 15 osnovnih zdravstenih centara. I dalje postoji ozbiljan problem jer mali broj romske dece pohađa škole, naročito kada su u pitanju devojčice. U praksi romska populacija i dalje se suočava sa ekstremno teškim uslovima za život, isključivanjem i diskriminacijom. Jedan od većih i stalnih problema sa kojima se suočava romska zajednica je pristup ličnim dokumentima. Ovo nosi sa sobom negativne posledice za veliki broj romske populacije kada je reč o pristupu osnovnim socijalnim i ekonomskim pravima. Značajan deo romske populacije još uvek živi u ekstremno siromašnim i ilegalnim naseljima. Romska populacija, naročito žene, su predmet veoma rasprostranjene diskriminacije kada je u pitanju pristup tržištu rada. Beleži se nesrazmerno veliki broj romske dece koje pohađaju specijalne škole za decu sa teškoćama u učenju. Klima netolerancije prema Romima nastavlja da preovlađuje u Srbiji.

17

Diplomski rad

Potpuna saradnja sa Haškim tribunalom je međunarodna obaveza i jedan od ključnih prioriteta Evropskog partnerstva. Na osnovu već postignutih rezultata, Srbija mora da nastavi sa ovim uspesima i da uradi sve što je u njenoj moći da uhapsi i prebaci u Hag dva preostala haška begunca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Srbija se protivila rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu, uključujući razmeštanje EULEKS-a, sve dok to ne bude ovlašćeno od strane Saveta bezbednosti UN. Regionalna saradnja i dobri susedski odnosi čine suštinski deo procesa kretanja Srbije ka Evropskoj uniji. Na učešće Srbije u regionalnoj saradnji uticao je njen stav prema učešću Kosova u regionalnim inicijativama. U januaru 2008. godine Skupština Srbije i Skupština Republike Srpske potpisale su Protokol o saradnji. Sporazum o granici sa Bosnom i Hercegovinom još nije potpisan. Ekonomski rast i dalje podstiče uslužni sektor, naročito kupovina na veliko i malo, saobraćaj i telekomunikacije, zajedno sa finansijskim posredovanjem. Na kraju 2007. godine akcijski kapital deviznih rezveri Narodne banke Srbije (NBS) iznosio je 9,6 milijardi evra ili 8,3 meseci vrednosti uvoza dobara i usluga. Kao rezultat sve većeg finansiranja dugova spoljnog deficita, strana dugovanja porasla su na oko 18,9 milijardi evra na kraju 2007. godine, što odgovara 65% BDP, u odnosu na 63% u prethodnoj godini. Strana dugovanja privatnog i javnog sektora iznosila su 43%, odnosno 22% BDP. Servisiranje duga je povećano na 8,5% BDP-a, a projektuje se i znatan porast u narednim godinama. Ukupno uzev, spoljni disbalans je proširen, kvalitet finansiranja je pogoršan, strano zaduženje je poraslo, kao i stepen ugroženosti ekonomije na makro-nivou.

Do oktobra 2008. godine međunarodna finansijska kriza imala je ograničen direktan uticaj na privredu Srbije i njen finansijski sektor. Ipak, proširenje deficita tekućeg računa i sve veći nivo spoljnog duga stvaraju znatne potrebe za spoljnim finansiranjem uz značajan priliv kapitala. U tom smislu spoljni disbalansi ugrožavaju privredu Srbije u smislu mogućih prekida u tokovima kapitala. Rizici iznenadnog obustavljanja ili obrnuti tok kapitala nedavno su porasli i veće premije rizika i troškovi refinansiranja mogli bi da vrše dodatni pritisak na spoljno finansiranje. Posebno preti pad prekograničnih zajmova koji su postali važan izvor finansiranja domaćih preduzeća. Vlasti u Srbiji nedavno su povećale iznos garantovanih depozita, podigle su zahteve za rezerve banaka kod inostranih pozajmica i ukinule porez na prihod od štednje. Troškovi rada i transfera i dalje iznose više od 60% ukupnih javnih rashoda.

18

Diplomski rad

Sve u svemu mešavina ekonomske politike bila je neuravnotežena, sa nedovoljnim fiskalnim ograničenjima. Sve veći makroekonomski disbalansi i eksterna i finansijska ugroženost zahteva restriktivniju politiku.

1.3. Prepreke na putu ka Evropskoj uniji

Pretežno usled velikog stepena „evrizacije“ Srbiji nedostaju efikasni mehanizmi monetarne transmisije. Jedan od ključnih prioriteta evropskog partnerstva predstavlja dovršavanje procesa privatizacije ili tamo gde je adekvatno, likvidacije društvenih i državnih preduzeća. Privatizacija društvenih preduzeća nastavljena je krajem 2007. godine i početkom 2008. godine, u formi tendera i aukcija. Oko 400 društvenih preduzeća prodato je u toku 2007. godine (16 tendera, 283 aukcije i preko 100 preduzeća prodatih prodajom državnih akcija na tržištu kapitala). Nakon toga usledilo je oko 40 privatizacija u prva dva meseca 2008. godine, ali se proces usporio u martu. Ukupan broj preduzeća koja su privatizovana od početka procesa 2002. godine do kraja februara 2008. godine porastao je na 2.200. Broj preduzeća koja još treba da budu prodata smanjen je shodno tome na oko 700. Rok za dovršetak ovog procesa produžen je za godinu dana, do kraja 2008. godine.

Četiri velika državna preduzeća (Elektroprivredno preduzeće EPS, Telekom, Beogradski aerodrom i farmaceutsko preduzeće Galenika) treba da budu data na prodaju u formi inicijalnih javnih ponuda. Otpočela je procedura izbora savetnika za privatizaciju. Za prva dva preduzeća očekuje se da će biti prodata 2008. godine, a ceo proces će biti dovršen do 2010. godine. Tender za prodaju nacionalne aviokompanije JAT-a bio je neuspešan usled nedostatka interesovanja. Naftni konglomerat NIS prodat je kao deo okvirnog sporazuma za snabdevanje gasom i naftom sa Rusijom. Srbija je sa Fiatom potpisala sporazum o preduzeću sa zajedničkim kapitalom sa ciljem restrukturisanja lokalnog proizvođača Zastave u modernu proizvodnu jedinicu Fiat grupe. Pitanje privatizacije oko 500 javnih institucija na nivou lokalne samouprave takođe je ostalo otvoreno. Njihovo restrukturisanje i reorganizacija još nisu otpočeli, a plan njihove privatizacije ostao je nedefinisan.

Privatna preduzeća ostaće relativno slaba i imaće najveći udeo u trgovini, ali manji u proizvodnji. To sprečava razvoj konkurentnih domaćih proizvoda i opterećuje javne finansije. Ukupno uzev, dok je bilo određenog napretka u okviru privatizacije društvenih preduzeća, to nije slučaj sa državnim

19

Diplomski rad

preduzećima. Kao rezultat toga još uvek nije ustanovljen konkurentan i dinamičan privatan sektor.

Kada je u pitanju pravni sistem, ne može se izvestiti o bilo kakvom značajnom napretku.

Široko rasprostranjena korupcija kao i kriminalne aktivnosti negativno utiču na poslovnu klimu i kvalitet rada javnih službi.

Broj banaka sa većinskim državnim vlasništvom je i dalje osam (od ukupno 34), dok je 20 banaka sada u većinskom vlasništvu inostranih akcionara. Šest banaka je u većinskom vlasništvu domaćih fizičkih ili pravnih lica. Pet najvećih banaka u smislu aktive čine 46,5 % celokupnog bankarskog sektora. U maju 2008. godine, NBS je izdala novu licencu banci izvan EU za grinfild investiciju. Uopšteno gledano, iako je konkurencija između banaka dobro uspostavljena, privatizacija banaka u državnom vlasništvu nije napredovala. U martu 2008. godine, 28,3 % ukupne aktive bankarskog sektora je klasifikovano kao rizično.

Posle snažnog rasta oba indeksa Berze hartija od vrednosti u Beogradu tokom prvih nekoliko meseci 2007. godine (rast od 88%), kapitalna tržišta su počela da se povlače i izgubila su sve svoje dobiti sa početka 2007. godine do avgusta 2008. godine.

Opadanje makroekonomske stabilnosti, praćeno povećanjem političke nestabilnosti, doprinelo je stvaranju klime nepogodne za sigurnost i predvidljivost u donošenju odluka od strane učesnika u privredi. Funkcionisanje tržišnih mehanizama neophodnih za efikasnu alokaciju resursa ometano je velikim uplivom države u privatnu proizvodnju robe, kao i nedostatkom konkurencije.

Mali je napredak postignut u reformi obrazovnog sistema.

Državni univerziteti su i dalje su preopterećeni birokratijom, a nastavni planovi i programi su im najčešće zastareli. Povećan je broj privatnih univerziteta.

Javni rashodi za obrazovanje iznose relativno malo, 3,7% BDP, što je znatno ispod nivoa EU. U celini gledano, privreda sve više trpi usled nedostatka kvalifikovanih radnika, a kao odgovor tome, ponuda tek postepeno raste.

20

Diplomski rad

U 2007. godini udeo investicija u BDP-u pao je na 18% sa 19,7% u 2006. godini. Direktne strane investicije su znatno opale na 1,6 milijardi evra odnosno 5,1% BDP sa 3,4 milijarde evra ili 13,8%, koliko su iznosile u prethodnoj godini.

Ukupan budžet za rashode u okviru NIP-a iznosi 600 miliona evra za 2008. godinu. U celini gledano, investiciona aktivnost iz domaćih izvora je na zadovoljavajućem nivou, dok neodlučnost stranih investitora raste, u prvom redu usled sve veće političke nestabilnosti.

Napredak u prodaji državnih preduzeća ometan je izbornim ciklusom i razvojem političkih događaja. Restruktuiranje i privatizacija odvijaju se usporeno.

Oko 50% svih zaposlenih i dalje radi u državnim ili društvenim preduzećima. EU je i dalje glavni trgovinski partner Srbije.13

Načinjeno je premalo napretka u oblasti politike zapošljavanja. Nije načinjen napredak u oblasti zdravstvene zaštite i zaštite na radu.

Što se tiče evropskih obrazovnih standarda, napredak je mali.

Nije postignut napredak u vezi sa modernizacijom prehrambenih proizvodnih postrojenja. Srbija je na listi „odobrenih trećih zemalja“ u sektoru mlečne industrije i to za prerađene mlečne proizvode, ali nijedno od postrojenja nema odobrenje za izvoz u zemlje EU.

U oblasti životne sredine učinjen je mali napredak. Nije bilo napretka u oblasti kvaliteta vazduha. Ne može se konstatovati napredak u oblasti upravljanja otpadom. Nije bilo napretka u oblasti kvaliteta voda. Nije bilo napretka u oblasti zaštite prirode. Napredak u području železničkog saobraćaja je mali. Slab napredak je zabeležen u oblasti energetske efikasnosti i obnovljive energije.

Neznatan napredak je učinjen u oblasti elektronskih komunikacija i informacionih tehnologija. Nikakav napredak nije zabeležen u pogledu institucionalnog okvira.

13 Popović A.: Zaposlenost u Srbiji, Ekonomist magazin, Beograd, 10/08

21

Diplomski rad

Slab napredak je učinjen u oblasti finansijske kontrole. Na području unutrašnje finansijske kontrole u javnom sektoru (PIFC) ne postoji još uvek sveobuhvatna politika.

Trenutni vizni režim još uvek nije u potpunosti u skladu sa evropskim standardima. Izmene i dopune Zakona o državljanstvu uvele su širok koncept dvojnog državljanstva za podnosioce zahteva koji su Srbi. Jedan od najvažnijih kriterijuma je prijava u Republici Srbiji, što izaziva probleme zbog uništenih ili nestalih registarskih knjiga.

Došlo je do daljeg kašnjenja u pogledu zamene starih i nesigurnih putnih isprava. Izdavanje novih ličnih karti započeto je u aprilu 2008. godine; novi biometrijski pasoš je počeo da se izdaje od avgusta 2008. godine. Potpuna zamena svih starih pasoša prvo je bila planirana za kraj decembra 2008. godine, dok je sada to pomereno za kraj 2009. godine. Tehnički kapaciteti agencija koje su uključene u proces izdavanja viza, uključujući opremu i obuku za otkrivanje falsifikovanih dokumenata, nisu značajno poboljšani. Neki granični prelazni punktovi su i dalje bolje opremljeni nego konzularna predstavništva, ali njihov kapacitet za izdavanje viza je ograničen. Još uvek nije obezbeđen pristup centralnoj bazi podataka o vizama u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Napredak u borbi protiv organizovanog kriminala je mali. Aktivnosti organizovanog kriminala u oblasti trgovine drogom i finansijskog kriminala, uključivši korupciju i pranje noca, i dalje su veliki problem.

22

Diplomski rad

1.4. Evropska banka za obnovu i razvoj Evropska banka za obnovu i razvoj osnovana je maja 1990. godine, a

počela je sa radom aprila 1991. godine. Sedište joj je u Londonu. Cilj njenog osnivanja je da se u zemljama centralne i istočne Evrope podstakne prelazak na otvorenu tržišnu privredu i pomogne njihovo uključivanje u međunarodnu ekonomiju, uz "posebnu brigu o jačanju demokratskih institucija, poštovanju ljudskih prava i politici očuvanja čovekove okoline".

Banka ima 59 članica, uključujući i dve institucije –Evropsku uniju i Evropsku investicionu banku. Članice Banke su i neke vanevropske zemlje (kao SAD i Japan), ali je uslov da budu članice Međunarodnog monetarnog fonda. Evropska banka za obnovu i razvoj odobrava kredite vladama pojedinih zemalja, lokalnim vlastima i privatnim firmama, direktno ili posredstvom domaćih finansijskih organizacija (poslovnih banaka). Krediti se daju uglavnom srednjim i malim preduzećima, za podršku procesu privatizacije i za zajednička ulaganja. Banka, takođe, osigurava strane investicije, daje garancije i pruža savete pri ulaganju kapitala. U poslovanju sarađuje i sa Međunarodnom finansijskom korporacijom. Banka kroz investiranje u ( većinom ) privatna preduzeća, samostalno ili sa drugim partnerima, djeluje u dvadesetsedam država na području:

Strukturnih i sektorskih reformi; 1. tržišne konkurencije; 2. privatizacije i preduzetništva; 3. jačanja finansijskih institucija i pravnih sistema; 4. razvoja infrastrukture neophodne za razvoj privatnog

sektora kao i 5. usvajanja prakse snažnog upravljanja u preduzećima,

uključujući i svijest o zaštiti životne sredine.

Banka je u vlasništvu šezdeset država, kao i Evropske investicione banke i Evropske zajednice. Banka je najveći institucionalni investitor u Srbiji i ona je u proteklih pet godina angažovala preko jedne milijarde evra. U periodu obuhvaćenom prethodnom strategijom portfelj Banke se brzo razvijao, a i dalje je visokog kvaliteta. Tokom celog perioda je prisutan snažan potencijal tranzicionog uticaja portfelja. Budući projekti koji su trenutno u planu su vredni 350 miliona evra i Banka će nastaviti da igra važnu ulogu na investicionom tržištu Srbije.

23

Diplomski rad

1.5. Mesto EBRD u sistemu institucija EU

Evropska ekonomska zajednica je napravljena na institucionalnom sistemu koji je jedinstven u svetu.

Zemlje članice imaju nezavisnost za određena pitanja u nezavisnim institucijama koje predstavljaju interese Zajednice kao celine, same zemlje članice i njihove građane. Komisija tradicionalno podupire interese Zajednice kao celine, dok je svaka nacionalna vlada predstavljena u Savetu, a Evropski Parlament direktno biraju građani. Demokratija i vladavina zakona su zbog toga temelj te strukture.

Ovaj "Institucialni trougao" je ograđen ovim dvema institucijama: Sud Pravde i Sud Slušalaca. Ostalih pet tela čine sistem potpunim.14

Biran svakih pet godina direktnim glasanjem, Evropski Parlament je odraz demokratske volje unijinih 374 miliona građana. Zajedno sa pan-Evropskim političkim grupacijama, predstavljene su najvažnije političke partije zemalja članica.

Parlament ima tri osnovne funkcije:1. Deli sa Savetom moć ozakonjenja, tj. usvaja Evropske zakone

(direktive, regulacije, odluke). Njegovo učešće u donošenju zakona pomaže garantovanju demokratskog legitimiteta usvojenih tekstova;

2. Zajedno sa Savetom rukovodi budžetom i tako utiče na troškove EU. Na kraju procedure, usvaja budžet u celini;

3. Praktikuje demokratski nadzor nad Komisijom. Potvrđuje nominaciju za članove Komisije i ima pravo cenzure Komisije. Takođe praktikuje i politički nadzor nad svim institucijama.

Sedište Evropskog Parlamenta je u Strasburu.

Savet je glavno telo za donošenje odluka u EU. Oličenje je Zemalja Članica, čije predstavnike okuplja regularno na ministarskom nivou.

Na osnovu dnevnog reda, Savet se sastaje u različitom sastavu: inostrani poslovi, finansije, obrazovanje, telekomunikacije itd.

14 Đurić M. D.: Međunarodna Ekonomija, Savremena administracija, Beograd. 2002. godine, str. 82

24

Diplomski rad

Savet ima izvestan broj obaveza: On je zakonodavno telo unije; za širok domen pitanja,

praktikuje tu zakonodavnu moć zajedno sa Evropskim Parlamentom;

Koordinira ekonomskim smerovima Zemalja Članica; Zaključuje, u ime EU, međunarodne dogovore sa jednom ili

više država ili međunarodnih organizacija; Zajedno sa Parlamentom, rukovodi budžetom; Donosi odluke potrebne za utvrđivanje i implementiranje

zajedničke međunarodne i bezbednosne politike, na osnovu opštih regulacija koje je doneo Savet Evrope;

Koordinira aktivnostima Zemalja Članica i usvaja merila u policijskoj i pravosudnoj saradnji u pitanjima kriminala.15

Evopska komisija drži i podupire opšte interese unije. Upravitelj i Članovi Komisije se biraju od strane Zemalja Članica pošto su prethodno odobreni od strane Evropskog Parlamenta.

Komisija je upraviteljska snaga unijinog institucionalnog sistema: Ima pravo da daje nacrte zakona i potom ih predstavi

Parlamentu i Savetu; Kao unijino izvršno telo, odgovorno je za implementiranje

Evropskog zakonodavstva (direktive, regulacije, odluke), budžet i programe usvojene od strane Parlamenta i Saveta;

Ponaša se kao čuvar Postupaka i, zajedno sa Sudom Pravde, uverava se da se zakon Zajednice pravilno primenjuje;

Predstavlja uniju na međunarodnoj sceni i pregovara oko međunarodnih dogovora, uglavnom na polju razmene i saradnje.

Sud Pravde vodi računa da su zakoni Zajednice saglasno interpretirani i efektivno primenjeni. Ima sudsku nadležnost u sporovima između Zemalja Članica, institucija EU, poslova i pojedinaca. Sud Prvog Stepena je pridružen od 1989. godine.

Sud Slušalaca proverava da li su porezi unije prikupljeni i svi njeni troškovi utrošeni po zakonu i da je finansijski menadžment EU u redu.

15 Đurić D., Prekajac Z., Vidas Bubanja M.: Međunarodna Ekonomija, Centar za izdavačku delatnost, Beograd, 2000.,str.98

25

Diplomski rad

Evropska Centralna Banka uokviruje i implementira Evropsku monetarnu politiku; upravlja operacijama međunarodne razmene i omogućuje gladak rad platnih sistema.16

Evropski Ekonomski i Socijalni Komitet zastupa stavove i interese civilnog društva u Komisiji, Savetu i Evropskom Parlamentu. Komitet mora biti konsultovan po pitanjima ekonomske i socijalne politike; takođe može davati mišljenja na samostalnu inicijativu o drugim pitanjima koja smatra važnim.

Komitet Regiona vodi računa da se poštuju regionalni i lokalni identiteti. Mora se konsultovati po pitanjima regionalne politike, okoliša i obrazovanja. Sastavljen je od predstavnika regionalnih i lokalnih vlasti.

Evropska Investiciona Banka (EIB) je finansijska institucija Evropske unije. Finansira investicione projekte koji doprinose balansiranom razvoju unije.17

Svi pojedinci ili entiteti koji žive u uniji mogu se žaliti Evropskom Ombudsmanu ukoliko smatraju da su povređeni aktom "maladministracije" od strane institucije EU ili nekog njenog tela.

16 Kovačević R.: Međunarodne finansijske institucije; Institut za spoljnu trgovinu, Beograd, 1999. godine, str. 64.17 Stakić B.: Međunarodne finansijske organizacije; Jugoslaviapublik, Beograd, 1988. godine, str 24.

26

Diplomski rad

II EBRD u Srbiji

Banka je bila ključni partner vlastima u Srbiji i Crnoj Gori od početka tranzicije i ona će nastaviti da podržava napore vlade na svim nivoima (Zajednica i republike) da bi se promovisao program reformi i poboljšala investiciona klima zemlje.

Bančini operativni prioriteti će obuhvatati opšti razvoj privatnog sektora, dalje prestrukturiranje i konsolidaciju u finansijskom sektoru i obnavljanje infrastrukture i sektora energetike u zemlji sa snažnim akcentom na projektima (i javnim i privatnim) koji pospešuju regionalnu integraciju. Banka će se nadograditi na svoje tesne veze sa tri vlade i na konstruktivan dijalog za inostranim investitorima, međunarodnim finansijskim institucijama i lokalnom poslovnom zajednicom. Trenutni aktivni program projekata iznosi više od $400 miliona, od čega je 68 posto nedržavni (46 posto privatni i 22 posto sub-državni) sektor.

2.1.Aktivnosti EBRD u sektoru privrede

Tokom naredne dve godine sledeće aktivnosti i sektori će biti glavni prioriteti:18

Lokalna privatna preduzeća: Banka će podržavati lokalne kompanije u privatnom vlasništvu time što će obezbeđivati zajmove ili što će ulagati u kapital u onim slučajevima u kojima su kompanije značajne po veličini i dokazuju da imaju dobro upravljanje. Mala i srednja preduzeća će biti podržana kroz kreditne linije koje će se odobravati lokalnim bankama, dok će se veće kompanije, čiji broj raste, podržavati direktno, pod uslovom da ispunjavaju Bančine standarde u pogledu transparentnosti, integriteta i upravljanja. Dva sektora koja pokazuju poseban potencijal za rast i ulaganja jesu agrobiznis i imovina/turizam:

Agrobiznis: U sektoru agrobiznisa, prerada hrane je jedan od segmenata privatnog sektora preduzeća koji najbrže i najuspešnije raste. Jedan broj kompanija izvozi i uspešno konkuriše na regionalnom tržištu. Banka će nastaviti da traži uspešne kompanije da bi finansirala njihovo dalje širenje i ulaganja u novu tehnologiju, a to će činiti kroz obezbeđivanje dugoročnih kredita ili kroz 18 Kovačević S. Međunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet Kragujevac, 2000. god., str.56

27

Diplomski rad

selektivna ulaganja u kapital kompanija. Pored toga, Banka će nastaviti da obezbeđuje obrtni kapital kojim se finansiraju trgovina šećerom, suncokretom, žitaricama i ostalim robama, kao i korisnici.

Pored sektora trgovine i proizvodnje, maloprodajni sektor je zabeležio pozitivna kretanja zadnjih godina otvaranjem novih supermarketa i konsolidacijom postojećih lanaca maloprodaje. Banka će nastaviti da obezbeđuje dugoročno finansiranje za strateške (lokalne i inostrane) investitore na tržištu maloprodaje koje se brzo razvija. Ovo je identifikovano kao jedan od sektora koji jača ekonomski rast i unapredjuje efikasnost u primarnoj poljoprivredi.

Direktno finansiranje većih kompanija u okviru lokalnog agrobiznisa, a koje postižu dobre rezultate, uz korišćenje raznih instrumenata za finansiranje prilagođenih ovom sektoru kao što je finansiranje na bazi određenog proizvoda (npr. Program skladišnica), će se takođe nastaviti. U ovom smislu su Banka i Ministarstvo za poljoprivredu Srbije radili na izradi zakonske regulative o skladišnicama, od koje se očekuje da stvori jednu zdraviju platformu za dalje obezbeđenje obrtnog kapitala za sektor agrobiznisa i koji će omogućiti Banci da privuče i poveća finansiranje iz komercijalnih banaka koje rade u Srbiji. (U ovom trenutku, Banka uzima osnovna sredstva kao kolateral.) Pored toga, Banka će kroz okvirni sporazum sa FAO dalje nastaviti dijalog o politici koja se odnosi na razvoj sektora šećera.

Banka će takođe nastaviti da tesno sarađuje sa lokalnim bankama da bi unapredila kreditiranje za mala i srednja preduzeća u okviru agrobiznisa. Na primer, od avgusta 2004. godine, ProCredit banka ima 17 posto u svom portfelju neotplaćenih kredita (16 miliona eura za 5,700 pojedinačnih kredita) za mala privatna gazdinstva, čija je stopa otplate izvanredna, i ona je najveći zajmodavac sektoru primarne poljoprivrede. Bančin Program skladišnica (WHR), kao i linije obrtnog kapitala za kupovinu poljoprivrednih proizvoda uvek se ugovaraju u saradnji sa nekom lokalnom bankom. Nekretnine i turizam: Razvoj turizma je jedan od prioriteta crnogorske vlade kada se radi o privlačenju stranih direktnih ulaganja, a Banka će obezbeđivati dugoročne strateške investitore i finansiranje sa njihove strane. Bančina buduća podrška većim regionalnim kompanijama iz ovog sektora treba da doprinese povećanju broja inostranih posetilaca.

Banka će takođe pomoći da se obezbedi potrebna infrastruktura za turizam kroz rad na projektima saobraćaja i infrastrukture, kao što su (već potpisani) projekat o sanaciji aerodroma, sistem prerade otpadne vode i projekat za nove puteve.

28

Diplomski rad

U Srbiji, Banka će nastaviti da omogućava razvoj kvalitetne hotelske i infrastrukture poslovnog prostora u većim gradovima, pre svega, u Beogradu. Pored toga, Banka će iznalaziti šanse za selektivnu podršku razvoju stambenih naselja i drugih projekata koji unapređuju bolju logistiku i pojedinačnu infrastrukturu, i to direktno, kao i (kada se radi o razvoju stambenih naselja) indirektno kroz olakšice finansiranja na bazi hipoteke koje odobravaju podobne lokalne banke.

Nefinansijska podrška preduzećima: Programi TAM i BAS su specifično koncipirani u kontekstu Srbije da bi se pomoglo postojećim državnim ili društvenim preduzećima time što bi se poboljšao njihov komercijalni fokus i konkurentnost. Ove programe podržava Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR), i oni su srodni sa drugim inicijativama koje finansira EU, uključujući i institucionalnu izgradnju u okviru Ministarstva za trgovinu i industriju.19

U Srbiji je Program od 25 TAM projekata u završnim fazama realizacije i on će trajati do početka 2006. godine. U ovom trenutku se vode razgovori o mogućem produženju. Pored finansiranja koje dolazi iz EAR, TAM je takođe nedavno dobio podršku i iz Kanade i Italije. Za projekte u Srbiji i Crnoj Gori su i drugi bilateralni donatori najavili spremnost da finansiraju projekte.

2.2 .Aktivnosti EBRD na finansijskom sektoru

Aktivnosti EBRD na finansijskom sektoru će se uglavnom skoncentrisati na sledeće operativne prioritete:

Pred-privatizacija i konsolidacija: Banka će podržavati organe u Srbiji u vezi sa predprivatizacijom državnih banaka, s obzirom da postoji još nekoliko sistemski važnih banaka koje čekaju na privatizaciju. Ova podrška će biti ponuđena Vladi za prestrukturiranje ovih banaka nakon nedavnog rešenja pronađenog za dug u okviru Londonskog kluba. Bankarski sektori Srbije i Crne Gore su još uvek rascepkani i postoji prostor za dalju konsolidaciju banaka. U ovom kontekstu, Banka može da podrži odabrane šanse za integracije i preuzimanja između lokalnih privatnih banaka.

Uvođenje novih proizvoda i nastavak finansiranja postojećih mikro i malih i srednjih preduzeća: U okvirnom programu EU/EBRD za Zapadni Balkan

19 Đurić J. Međunarodni ekonomski odnosi, Savremena administracija, Beograd, 2002., str.34

29

Diplomski rad

koja se odnosi na mala i srednja preduzeća, a u zajednici sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju (EAR), Banka će podržati odabrane lokalne banke kada se radi o finansiranju malih i srednjih preduzeća, gde će Banka obezbediti kreditne linije, dok će EAR podržavati programe time što će obezbeđivati tehničku pomoć za institucionalni razvoj. Ova operacija će biti strukturisana slično onoj ponuđenoj zemljama kandidatima za članstvo (nove zemlje članice EU). Banka će nastaviti da obezbeđuje olakšice za mala i srednja preduzeća u Srbiji po osnovu postojećeg asortimana proizvoda, uz podržavanje postojećih banaka partnera i uz uvođenje novih banaka. Bančin program omogućavanja trgovine će biti proširen na nove banke partnere. Banka će nastaviti svoj program finansiranja hipoteka sa najjačim bankama u Srbiji koje rade sa stanovništvom i nastaviće da pomaže mikro-preduzeća kroz postojeće projekte.

Vanbankarske finansijske institucije: Ovaj sektor je u ozbiljnoj meri nedovoljno razvijen, a institucije su ili u državnom vlasništvu (osiguravajuća društva) ili im je potrebno restruktuiranje, ili su, pak, veoma male (lizing kompanije) i na taj način nisu u stanju da se zadužuju zbog niskog stepena kapitalizacije i pomanjkanja iskustva. Moguće je da, pred kraj perioda obuhvaćenog strategijom, restruktuiranje sektora osiguranja započne ili da Banka bude u stanju da identifikuje lizing kompanije koje imaju bolje rezultate u radu i tako budu kandidati za moguću podršku.20

Kao što je ranije primećeno, u svetlu ograničene mogućnosti zemlje da se zadužuje kao vlada, ali uzimanjem u obzir potreba za hitnom sanacijom i prestrukturiranjem, Banka će biti veoma selektivna kada se radi o budućim projektima na ovom sektoru i akcenat će stavljati na projekte koji imaju jasan potencijal za proizvođenje tranzicionog uticaja i za učešće privatnog sektora gde je to moguće. Banka će se i dalje oslanjati na raspoloživost TC sredstava za pripremu projekata, kao i na jačanje sposobnosti upravljanja projektima da bi obezbedila uspešnu realizaciju projekata. TC će i dalje biti od esencijalnog značaja za institucionalno jačanje da bi se pomoglo postizanju ciljeva tranzicije.

Regionalni projekti: Banka će nastaviti da sarađuje sa EIB, EU i sa Svetskom Bankom na razvoju saobraćajne, energetske i opštinske infrastrukture u zemlji. Prioritet će biti usmeren na infrastrukturne projekte koji imaju snažnu regionalnu dimenziju i koji pružaju podršku procesu stabilizacije i pridruživanja EU koji stavlja snažan akcenat na regionalnu saradnju. Značajne aktivnosti su već u toku kada se radi o razvoju Energetske zajednice zemalja Jugoistočne Evrope (ECSEE) za struju i gas, a koji uspostavljaju minimalne fizičke i 20 Bjelica V. Bankarstvo, teorija i praksa, Ekonomski fakultet, Novi Sad, 2001. god., str.80

30

Diplomski rad

regulatorne kriterije za promovisanje regionalne trgovine. Koncept za regionalnu saobraćajnu infrastrukturu je u fazi izrade pod okriljem Koordinacione grupe za infrastrukturu za Jugoistočnu Evropu (ISG), kojom predsedava EU, a čiji je Banka član. Poboljšanje regionalnih interkonekcija i integrisanja u Evropsku saobraćajnu mrežu su značajni za jačanje privrednih veza između susednih zemalja, kao i sa proširenom Evropskom unijom.

Kredit, odnosno Agenciju za usluge aviosaobraćaja sa ograničenom odgovornošću (SMATSA) za poboljšanje sistema navigacionog upravljanja i u Beogradu i u Podgorici je u poodmakloj fazi. Realizacija ovog projekta će biti ključni izazov u periodu obuhvaćenom ovom strategijom.

Na sektoru puteva u fokusu će biti mreža regionalnih puteva, uključujući i Panevropski Koridor X, i tranzicione elemente koji se odnose na finansiranje puteva i dalju komercijalizaciju Direkcije za puteve. Državni kredit za osavremenjivanje puta između Beograda i Novog Sada (deo Koridora X), kako bi se dobio put sa četiri trake. Ovaj projekat kofinansira Evropska investiciona Banka (EIB). Banka takođe radi sa EIB na projektu sa gradom Beogradom za izgradnju mosta preko reke Save.

Na sektoru železnice, Banka će (u kasnijoj fazi perioda obuhvaćenog strategijom) razmotriti odobravanje državnog kredita železničkom preduzeću Srbije (ŽTP) kao podrške daljem prestrukturiranju ovog preduzeća, a to je proces koji je započeo u okviru prvog projekta za železnice koji je potpisan 2001. godine, međutim, pod uslovom da železničko preduzeće i vlada budu spremni da nastave sa procesom prestrukturiranja kroz realizaciju kredibilnog programa institucionalne reforme.

U periodu između aprila 2001. godine, kada je Banka potpisala svoj prvi posao u Srbiji, i 31. decembra 2006. godine Banka je dostigla ukupan obim poslovanja od 1.108 miliona evra. U periodu između sredine 2004. i kraja 2006. godine portfelj Banke je porastao za 97% sa novim angažovanim sredstvima od 545 miliona evra. Trenutno se portfelj sastoji od 69 projekata u svim sektorima, a najveći broj je koncentrisan u sektoru infrastrukture i finansija. Od poslednje revizije strategije 2004. godine, učešće privatnog sektora u portfelju je poraslo sa 37% na 47% od ukupnog obima poslovanja. Najveći deo portfelja predstavljaju krediti; učešća u kapitalu predstavljaju samo 16% od ukupnog portfelja i koncentrisana su u finansijskom sektoru.

31

Diplomski rad

U smislu obima, portfeljom dominiraju infrastruktura (saobraćajna i lokalna), finansijski sektor i energetika, koji predstavljaju 42, 25 odnosno 16%. Sektor agrobiznisa zauzima 4% portfelja i ima snažan potencijal za dalji razvoj kako lokalne kompanije budu koristile značajne konkurentske prednosti na regionalnim tržištima i tržištu EU.

Dinamika isplate sredstava iz portfelja Banke je u zadnje vreme ubrzana. Prvih godina Banka je imala poteškoće sa isplatom sredstava po projektima u javnom sektoru, uglavnom zbog toga što tenderi za javne radove obično traju dosta dugo, a lokalne procedure za izdavanje garancija su doprinosile dodatnim kašnjenjima u ispunjavanju uslova za stupanje zajma na snagu. Međutim, 2006. godine je došlo do ubrzanja isplata i one su do kraja decembra 2006. godine dostigle iznos od 221 miliona evra, dok se neto portfelj povećao za 325 miliona evra, što predstavlja najviši nivo od kada je Banka počela da radi u Srbiji.

Tokom perioda obuhvaćenog strategijom, Stalna kancelarija Banke u Beogradu je nastavila da igra ključnu ulogu u nastajanju projekata, dijalogu sa Vladom o politici kada se radi o projektima u javnom sektoru i poslovima koji su prethodili privatizaciji, u strukturiranju i realizaciji projekata, praćenju i prodaji sredstava. U radu sa Savetom za strana ulaganja dijalog o politici je bio fokusiran na uklanjanje administrativnih prepreka i prepreka u vidu politike koje su se odnosile na različite grane privrede.21

Tabela.1- Uslovi za kreditiranje

Izvor: Kreditiranje EBRD-a u 2004.god.

Projekte često iniciraju odnosno vode bankari iz Stalne kancelarije Banke u zemlji, koji aktivno sarađuju sa bankarima iz sedišta Banke na svim projektima u zemlji. Pored toga, direktor za zemlju iz EBRD i bankari su uspostavili dobar radni odnos sa svim državnim institucijama i drugim ključnim nosiocima

21 Kovačević S. Međunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet Kragujevac, 2000. god., str. 25

32

Diplomski rad

interesa, kao što su javna preduzeća, klijenti, druge međunarodne finansijske institucije i organizacije donatori.

Stalna kancelarija očekuje da će nastaviti da igra ovakvu ulogu u narednom periodu i u pogledu iniciranja novih projekata, preuzimanja vodeće uloge u praćenju ovog velikog i sve većeg portfelja i da će i dalje služiti kao veza između Banke i drugih institucija tamo gde je lokalno učešće od presudnog značaja jer obezbeđuje da Banka izvrši svoj tranzicioni mandat u zemlji.

2.3. Opšta ocena i problemi u finansiranju MSP u Srbiji

Reforma bankarskog sektora, postignuta makroekonomska stabilnost, dolazak stranih banaka i jačanje konkurencije, doprineli su postepenoj stabilizaciji i vraćanju poverenja u bankarski sektor što je rezultiralo rastom dinarske i devizne štednje građana u 2003. godini za 49,1%, rastom depozitnog potencijala banaka za 37,4% i povećanjem ukupnih plasmana banaka nemonetarnim sektorima za 31,4% u odnosu na decembar 2002. godine.22

Tokom 2003. godine privredi je plasirano 35,9 milijardi dinara kredita, od čega 14,7 milijardi dugoročnih i 21,2 milijarde kratkoročnih kredita, odnosno ukupni plasmani privredi beleže povećanje za 26,5% u odnosu na prethodnu godinu. Rast kreditne aktivnosti bankarskog sektora nastavljen je i u 2004. godini i u prvom kvartalu je odobreno 12 milijardi dinara novih kredita.

Poboljšana je ročna struktura plasmana bankarskog sektora kroz rast dugoročnih kredita od 21,3% (dugoročni dinarski krediti beleže rast od 63,4%) i ostvareno učešće dugoročnih kredita u ukupnim plasmanima privredi od 49,5%.

Nedostatak dugoročnih bankarskih izvora delimično je nadoknađen korišćenjem donatorskih srednjoročnih i dugoročnih inostranih kreditnih linija iz sredstava međunarodnih finansijskih institucija (EAR, KfW i EIB) iz kojih je za razvoj MSP do kraja 2003. godine odobreno preko 40 miliona € (sredstva plasiraju Komercijalna, Cepter, Eksim, Čačanska i Novosadska banka).

Deo sredstava za kreditiranje MSP obezbeđen je iz kreditnih linija inostranih komercijalnih banaka za uvoz opreme iz zemalja EU (Komercijalna, Vojvođanska, Jubanka, Kulska banka).

22 Ilić Gordana, Evropska ekonomska zajednica, Naučni rad, Prosveta, Beograd, 2002., str.69.

33

Diplomski rad

Jačanje konkurencije uticalo je na povećanje osetljivosti na potrebe klijenata i širenje ponude bankarskih usluga. Pored banaka, uglavnom banaka sa stranim kapitalom, koje su praktično od samog starta specijalizovane i orijentisane na sektor MSP i preduzetništva (Prokredit banka, Rajfajzen banka) i banke sa domaćim kapitalom u strategiju poslovanja ugrađuje rad sa MSP tako da su organizovane posebne službe za rad, uz definisanje uslova za kreditiranje MSP i preduzetništva (Komercijalna banka, Nacionalna štedionica , Eksim banka, Vojvođanska banka i dr.).

U cilju podrške razvoju MSP i preduzetništva i obezbeđenja povoljnijih uslova kreditiranja i podele rizika plasmana 17 banaka je zaključilo ugovor sa Garancijskim fondom, koji je počeo sa radom krajem 2003. godine.

Međutim i pored povećanja kreditne aktivnosti bankarskog sektora i širenja finansijske infrastrukture (Garancijski fond, Fond za razvoj RS, lizing kompanije) sektor MSP i preduzetništva i dalje nema adekvatan pristup finansijskim sredstvima, neophodan za intenzivniji razvoj i otvaranje novih radnih mesta. Naročito je nedovoljan i neadekvatan obim mikro kredita, odnosno sredstava za finansiranje preduzetništva i samostalnih radnji kao i za početak poslovanja (start up).

Osnovna ograničenja MSP i preduzetništva u korišćenju bankarskih sredstava su:

nedovoljno poverenje i nepostojanje tradicije u međusobnom poslovanju,

visoka cena kapitala nemogućnost obezbeđenja adekvatnih instrumenata

obezbeđenja komplikovana i skupa procedura ocene biznis planova i

kreditne sposobnosti MSP kao klijenta.

Kamatne stope na kredite, dugoročno posmatrano, imaju tendenciju pada, ali su još uvek visoke i kreću se zavisno od namene i ročnosti od 10-20% na godišnjem nivou. Bruto iznos prosečno ponderisane kamate na ukupne kredite (provizija, porez na kamatu i drugi finansijski troškovi) opao je sa 22,95% godišnje u decembru 2002. godine na 18,66% u januaru 2004. godine (pad od 18,7%). Međutim, krajem marta 2004. godine došlo je do blagog povećanja kamatnih stopa (bruto iznos oko 20% godišnje).

34

Diplomski rad

Pored visokih kamatnih stopa banke primenjuju valutnu klauzulu (depresijacija dinara u odnosu na € 11% u 2003. godini) ili vrše indeksaciju kredita sa stopom inflacije.

Osnovni uzroci nedovoljnog obima kreditiranja MSP na strani bankarskog sektora i nepovoljnih uslova kreditiranja su:

visok kreditni rizik plasmana zbog kreditne nesposobnosti preduzeća,

nepostojanja pouzdanih finansijskih izveštaja i tržišnih informacija i nemogućnosti kvantifikovanja poslovanja u nelegalnoj zoni, što otežava utvrđivanje stepene rizika,

nemogućnosti obezbeđenja adekvatnih instrumenata obezbeđenja kredita, zbog teškoće u utvrđivanju vlasništva, nesređenih zemljišnih knjiga i neuknjižene imovine

nedovoljna pravna sigurnost u zaštiiti plasmana i neefikasnost u naplati potraživanja

nepovoljna ročna struktura bankarskih izvora pri čemu kratkoročni depoziti čine 97,3% ukupnih depozita

strogi propisi NBS i visok nivo imoblizacije bankarskih sredstava kroz izdvajanje u obaveznu rezervu, obavezu izdvajanja 50% deviznih štednih uloga na račune NBS u cilju osiguranja isplate nove devizne štednje i posebnu rezervu za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka (sa stanjem 30.09.2003. izdvojeno je godine 44,9 milijardi dinara, posebne rezerve za osiguranje od potencijalnih gubitaka što je za 40,5% više u odnosu na decembar 2002. godine zbog rasta loše aktive od 19,6 milijardi dinara ili 71,5%).

Napominjemo da su Odlukom o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu rizičnosti («Službeni glasnik RS» broj 37/april 2004.) iz osnovice za obračun posebne rezerve banaka izuzete garancije Fondova koje je osnovala Repubika Srbija.

NBS je, u cilju uklanjanja dela ograničenja bankarskih plasmana najavila smanjenje obaveze izdvajanja banaka po osnovu nove devizne štednje sa 50% na 47% od 10. juna, sa mogućnošću daljeg smanjenja u zavisnosti od monetarnih kretanja. Ovom merom oslobodilo bi se 2,3 milijarde kreditnog potencijala. Takođe je predviđeno da u cilju implementacije Zakona o lizingu i Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima u nedržavini NBS od 1. jula preuzme

35

Diplomski rad

vođenje Registra lizing ugovora i Registra založnog prava u nedržavini, do formiranja odgovarajuće Agencije a najdalje do kraja 2004. godine.

2.4. Napredak u tranziciji i budući izazovi

Transformacija Srbije u tržišnu privredu počela je mnogo kasnije nego u drugim zemljama u regionu, posle izgubljene decenije devedesetih godina prošlog veka. Ozbiljne reforme su počele posle formiranja vlade široke koalicije januara 2001. godine, pod vođstvom premijera Đinđića. Od tada je dinamika reformi pod narednim vladama generalno bila brza, ali je na tom putu dolazilo do kašnjenja i još uvek predstoje veliki tranzicioni izazovi. Program privatizacije je poslednjih godina zabeležio značajan napredak. Privatizacija manjih preduzeća treba da se okonča u 2007. godini i više od 200 preduzeća je privatizovano kroz aukcije u 2005. godini, s tim da se slična dinamika održala i u 2006. godini. Nekoliko velikih industrijskih preduzeća se pripremaju za privatizaciju, pre svega preduzeće za naftu i gas.

Poslovno okruženje se znatno poboljšalo u odnosu na pre nekoliko godina. Primena novih zakona o stečaju i o privrednim društvima je sporo napredovala u 2005. godini i u prvoj polovini 2006. godine. Više od hiljadu stečaja evidentirano je u 2005. godini, ali je do sada samo mali broj obrađen. Primenu koči spor napredak u obuci novih licenciranih stečajnih upravnika i nespremnost organa da ubrzaju ovaj težak proces.

Postupak za registraciju firmi je u velikoj meri pojednostavljen. Međutim, nalazi istraživanja kao što je BEEPS koji su sprovele EBRD i Svetska banka ukazuju na to da korupcija i dalje predstavlja veliki problem. Infrastrukturne reforme sporo napreduju. Najveća privatizacija otkako su reforme započete odigrala se avgusta 2006. godine u sektoru telekomunikacija sa prodajom Mobi63 (pogledati gornji tekst). Međutim, malo je toga postignuto u smislu delotvorne liberalizacije tržišta kada se radi o sektoru fiksne telefonije. Mada je novo regulatorno telo, Agencija za telekomunikacije, osnovano decembra 2005. godine,

Telekom Srbija, koji je u većinskom državnom vlasništvu, i dalje zadržava kontrolu nad tržištem i praktično nema indikacija da bi mogla da bude uvedena bilo kakva prava konkurencija. Dalje reforme su zabeležene u sektorima puteva i železnice tokom protekle dve godine. Kada se radi o putevima, od oko 25 preduzeća za održavanje puteva, nekih 20 je privatizovano u toku 2005. godine. Pored toga, nekadašnja Direkcija za puteve je transformisana u Javno preduzeće

36

Diplomski rad

Putevi Srbije u skladu sa novim Zakonom o putevima koji je donesen krajem 2005. godine. Ukupne putarine premašuju nivo povraćaja troškova. Kada se radi o železnici, Vlada je konačno usvojila novi Zakon o železnici početkom 2006. godine. Zakon o železnici predviđa razdvajanje infrastrukture od obavljanja prevoza, uvođenje naknada za pristup i otvoren pristup za druge prevoznike, kao i uvođenje obaveze javnog prevoza. Interna reorganizacija, koja je odvojila infrastrukturu od obavljanja prevoza, već je realizovana. Kao što je ranije spomenuto, Železnice Srbije su sprovele značajan program smanjenja broja zaposlenih. Broj zaposlenih je smanjen na 22.617 sa 33.741 u 2001. godini.

Pored toga, ovo preduzeće je realizovalo prodaju 16 zavisnih društava koja su se bavila sporednim delatnostima. U sektoru elektroenergetike, kao što je napred rečeno, postavljena je osnova za dalju reformu ovog sektora kroz izdvajanje elektrodistribucije iz integrisanog komunalnog preduzeća, ponovno priključenje na UCTE mrežu, formiranje nezavisne regulatorne agencije i učešće na regionalnom tržištu energije. Međutim, u ovom trenutku nedostaje dovoljno političke spremnosti za podizanje ovih reformi na sledeći nivo koji podrazumeva potpunu podelu ovog sektora, tržišnu liberalizaciju i privatizaciju.

Određeni broj važnih privatizacija se odigrao u sektoru bankarstva tokom protekle godine, uključujući Vojvođansku banku, Nišku banku, Panonsku banku i Kulsku banku. Kao rezultat toga, učešće države u kapitalu banaka je opalo na 21% do sredine 2006. godine. Pored toga, pretprivatizacioni ugovor potpisan marta 2006. godine između Vlade i EBRD-a koji se odnosi na Komercijalnu banku će pomoći da se ova banka pripremi za privatizaciju kroz tri godine. U sektoru osiguranja, NBS je oduzela dozvole od jednog broja kompanija koje nisu ispunjavale tražene standarde i stavila je na prodaju jedan broj kompanija, uključujući najmanje 80% druge po veličini osiguravajuće kompanije, DDOR Osiguranje, maja 2006. godine.

Srbija se još uvek suočava sa velikim tranzicionim izazovima na srednji rok. Vlade koje su se sukcesivno smenjivale su sa pravom hvaljene zbog njihove opredeljenosti za reforme u teškim okolnostima, ali je dinamika reformi donekle bila neujednačena. Imajući u vidu nizak početni nivo zemlje, još mnogo toga treba da se uradi da bi se nivo tranzicije približio novim članicama EU. Pokazatelj veličine izazova koji su pred zemljom je očigledan ako se pogledaju “pokazatelji tranzicije” EBRD-a koji se svake godine objavljuju u Izveštaju o tranziciji EBRD-a.

37

Diplomski rad

Dijagram 1 predstavlja prosečan tranzicioni rezultat za 2006. godinu u celom regionu, a zemlje su grupisane u tri široka regiona: centralna i istočna Evropa i baltičke zemlje (CEB), jugoistočna Evropa (SEE) i Zajednica nezavisnih država (CIS) plus Mongolija. Dijagram prikazuje koliki još put Srbija treba da pređe da bi ne samo pristigla članice EU iz regiona CEB, već i druge zemlje jugoistočne Evrope kao što su Bugarska i Rumunija, koje su obe postale članice EU 1. januara 2007. godine.

2.5. Pristup kapitalu i zahtevi u pogledu ulaganja

Preduzeća u Srbiji generalno imaju ograničen pristup spoljnim izvorima finansiranja, mada se situacija brzo poboljšava. Godine 2005., prema Istraživanju poslovnog okruženja i rezultata preduzeća (BEEPS) koje su provele EBRD i Svetska banka, preduzeća u Srbiji su i dalje identifikovala nedostatak pristupa finansiranju kao veliku prepreku za poslovanje. Međutim, domaći krediti beleže brz rast u skladu sa brzim razvojem bankarskog sektora (kao što je napred rečeno).

Ostali nebankarski izvori finansiranja i dalje su ograničeni u Srbiji. Aktivnost na Beogradskoj berzi se povećala tokom protekle dve godine, ali sa veoma niske baze. Sektorom osiguranja i dalje dominira država, mada su planovi za privatizaciju nekoliko velikih osiguravajućih društava poodmakli, dok je reforma penzija u ranoj fazi.

Tokom proteklih nekoliko godina strane direktne investicije beleže rast i čini se da će pristup inostranom kapitalu biti sve veći izvor finansiranja za velika

38

Diplomski rad

ulaganja na srednji rok, posebno imajući u vidu poboljšanu reputaciju zemlje i rejtinge koje su dodelile inostrane rejting agencije kao što su Standard and Poor’s i Fitch.

2.6. Prioriteti Banke za period obuhvaćen Strategijom

Banka je spremna da zajednički investira sa snažnim inostranim korporacijama koje su voljne da se prošire na tržište Srbije. Očekuje se da će mnoge zapadne korporacije postepeno seliti svoje proizvodne objekte dalje na istok u potrazi za nižim troškovima poslovanja. Srbija će biti u dobroj poziciji za privlačenje ovakvih investitora s obzirom na svoju blizinu tržištu EU kao i s obzirom na njenu kvalifikovanu radnu snagu. Troškovi zaposlenih su relativno niski, poreska stopa na dobit preduzeća je jedna od najnižih u Evropi, a poreska oslobođenja za korporacije i drugi programi podsticaja koje je Vlada uvela takođe mogu odigrati svoju ulogu. Banka će, takođe, aktivno širiti svoje finansiranje na lokalna preduzeća, pod uslovom da ona ispunjavaju standarde koje postavlja EBRD kada se radi o korporativnom upravljanju i o transparentnosti. Nekoliko značajnih velikih korporacija je zabeležilo brz rast u proteklih pet godina, često putem velikog zaduživanja, i one se približavaju tački gde mogu lako da se pojave kao regionalni lideri posle konsolidacije u njihovim oblastima, a uz pomoć strateškog partnera kao što je Banka. Banka će, takođe, tražiti prilike za finansiranje strateških investitora u drugim sektorima u kojima se očekuju velike privatizacije, uključujući prirodne resurse (nafta, gas i rudarstvo) i osiguranje.23

Tokom sledeće dve godine Banka planira da nastavi blisku saradnju sa Vladom na čitavom nizu infrastrukturnih projekata koje su i Vlada i EU identifikovale kao najvažnije prioritete. Oni se prevashodno odnose na dalji razvoj saobraćajne mreže Srbije, posebno duž Panevropskog koridora VII (Dunav) i Koridora X (završetak modernog autoputa od mađarske granice do BJR Makedonije i Bugarske). Razvoj ovih mreža će dalje ojačati veze Srbije sa susedima, njenu ulogu kao jedne od ključnih tranzitnih zemalja u istočnoj Evropi i njen potencijal za privlačenje novih stranih direktnih investicija.

Tokom naredne dve godine Banka očekuje da će infrastrukturne reforme, uključujući uvođenje Partnerstva javnog i privatnog sektora (PPP), napredovati u Srbiji i da će Banka moći da odigra značajnu ulogu u ovom procesu. Na osnovu postojeće pozicije lidera u zemlji, sa prvim sindiciranjem infrastrukturnog

23 Pušara K.: Međunarodne finansije, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd, 2000., str.148.

39

Diplomski rad

projekta (beogradski most preko Save), Banka će pokušati da ponovi ovaj vid finansiranja i tražiće druge poslovne banke koje bi učestvovale u zajedničkom finansiranju većih i složenijih projekata. Ovim ne samo da će se obezbediti kapital komitentima, već to može takođe da ohrabri bankarski sektor da ponudi nove i složenije proizvode lokalnom tržištu. U pripremi je jedan takav potencijalni projekat partnerstva javnog i privatnog sektora u sektoru puteva uz aktivno učešće Banke. Ako svi preduslovi budu zadovoljeni i ako investitori odgovore na inicijativu Vlade, to bi predstavljalo odličan iskorak u pravcu korišćenja privatnog novca za infrastrukturne projekte.

Zbog ograničene sposobnosti zaduživanja zemlje, to bi bio način da se finansira preko potreban razvoj infrastrukture bez ugrožavanja makroekonomske stabilnosti. Banka prati tekuće makroekonomske uslove u nameri da počne sa prikupljanjem sredstava za finansiranje u lokalnoj valuti čim to bude bilo moguće. Banka će zajedno sa lokalnim partnerima, uključujući i centralnu banku i poslovne banke, raditi na pripremi pravnog i tehničkog okruženja za ovu inicijativu.

2.7. Krediti za MSP u cilju prevazilaženja krize

Mala i srednja preduzeća dobiće oko 50 miliona evra kredita kao bi prebrodila posledice finansijske krize.

Kako bi mala i srednja preduzeća u što manjoj meri osetila udar finansijske krize, na raspolaganju imaju povoljne kredite u vrednosti od skoro još 50 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Fonda revolving kredita Srbije, naveli su danas predstavnici Ministarstva ekonomije i Agencije za razvoj MSP na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

„U 2007. broj zaposlenih u sektoru MSP povećan je za 30.000, a procene su da sledeće godine neće biti otpuštanja kao posledica krize jer su mali sistemi fleksibilniji u odnosu ne veće“, rekao je Dejan Jovanović, državni sekretar za regionalni razvoj u Ministarstvu ekonomije.

Od 2003. EBRD je Srbiji dao kredite u dve tranše, od čega je prva, 20 miliona evra, potrošena, a od druge, vredne 45 miliona, ostalo je 24 miliona evra. To su krediti s kamatom od 8,89 odsto, na 12 godina, s grejs periodom od tri do pet godina, a koji se mogu podići kod Komercijalne, UniCredit, Privredne banke Beograd i Čačanske banke.

40

Diplomski rad

Druga linija kredita dolazi iz EU, a preko Evropske agencije za rekonstrukciju, koja je Srbiji dodelila po pet miliona evra bespovratne pomoći u pet tranši. Kredite iz tog izvora, od 20.000 do 200.000 evra, s kamatnom stopom od takođe 8,89 odsto, moguće je podići kod Komercijalne, Unikredit, Erste, OTP i Čačanske banke.

U poslednjih godinu dana sektoru MSP dodeljeno je 127,8 miliona dinara bespovratnih sredstava i start-up kredita ukupne sume 2,8 milijardi dinara, podsetio je Goran Džafić, direktor Agencije za razvoj MSP.

Plan za sledeću godinu je više novca za taj sektor iz državne kase, a najavljena je i nova, italijanska kreditna linija od 30 miliona evra, koja će uskoro biti dostupna malim i srednjim preduzećima, ali i opštinama.

2.8. Kreditiranje izvoza malih i srednjih preduzeća

Više banaka je za mala i srednja preduzeća (MSP) pripremilo povoljne kredite namenjene finansiranju njihovog izvoza, rečeno je danas na konferenciji o jačanju izvoza MSP kroz programe Evropske banke za razvoj (EBRD).

"Hipo Alpe Adria" banka je za MSP koja se bave izvozom pripremila rivolving kredite, akreditive i garancije.

Na konferenciji o jačanju izvoza MSP kroz programe EBRD-a - TAM i BAS, je zaključeno da se rivolving krediti odobravaju i u devizama i u dinarima, sa rokom otplate do tri godine, a posebnu pogodnost predstavlja što klijent plaća kamatu u skladu sa iznosom korišćenih sredstava i brojem dana njihovog korišćenja. Garancije i akreditivi zamenjuju angažovanje finansijskih sredstava, što smanjuje troškove kamata, jer su one za garancije i akreditive niže od 50 do 70 odsto, nego kod kredita.

Predstavnik "Rajfajzen" banke Tanja Glišin je rekla da se izvozni krediti daju na rivolving osnovi, sa rokom otplate od 24 meseca, s tim što maksimalan iznos zavisi od kreditne sposobnosti i obezebeđenja. Minimalna tranša kredita je 50.000 evra, a postoji mogućnost povlačenja i vraćanja neiskorišćenih sredstava u periodu trajanja kreditne linije, rekla je Glišinova i najavila uskoro i novi proizvod za izvoznike -međunarodni faktoring.

41

Diplomski rad

"Rajfajzen" banka je krajem prošle godine među svojim klijentima imala 23.956 izvozno orijentisanih MSP, kojima je odobrila 212 miliona evra kredita.

Predstavnici "Volksbanke" su rekli da ta banka daje MSP i preduzetnicima kredite bez žiranata i hipoteke sa rokom otplate do 10 godina, a krediti mogu biti indeksirani u evrima, dinarima i švajcarskim francima. Kamatna stopa iznosi od 14 do 16 odsto godišnje i menja se kvartalno.

2.9. Ulaganja EBRD-a u Srbiju

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) namerava ove 2009. godine da uloži u Srbiju, u vidu kredita, najmanje 300 miliona evra.

Glavni ekonomista EBRD-a Erik Berglof je objasnio da svota ulaganja EBRD u srpsku privredu tokom 2009. može biti i veća od navedene i da sve zavisi od kvaliteta projekata koje će banka razmatrati prilikom odobravanja novih zajmova.

"U 2009. godini obim ulaganja u regionu EBRD-a, što uključuje 30 zemalja, biće 20 odsto veći, što je najviše dosad", precizirao je Berglof i naveo da će bančin kapital, kad je reč o Srbiji, dogodine biti uložen pre svega u Koridor 10 i druge infrastrukturne objekte, uključujući Železnice Srbije, finansijski sektor i poljoprivredu.

On kaže i da se razmatra mogućnost povećanja udela u beogradskoj Komercijalnoj banci i dodaje da je bančin prioritet da osigura veći kapital u bankarskim organizacijama u kojima već ima učešće.

Berglof, koji je i specijalni savetnik predsednika EBRD -a Tomasa Miroua, navodi da će banka u narednom periodu ulagati svoja sredstva i direktno u kompanije. Kao dobar primer takvog ulaganja naveo je kredit u vrednosti 15 miliona dolara za kompaniju "Via one" koja se bavi razvojem jeftine tehnologije za međunarodne pozive, a namerava da otvori softver - centar u Novom Sadu.

Odajući priznanje Srbiji za učinjene reformske korake, naročito u finansijskom sistemu, Berglof je upozorio da naša zemlja ima priliku, uprkos globalnoj finansijskoj krizi, da poradi na daljem smanjenju troškova finansijskog sistema i poboljša upravljanje rizičnim kapitalnim sredstvima.

42

Diplomski rad

"To što će se dogoditi da privredni rast (u Srbiji) dogodine bude upola manji nije toliko bitno koliko je bitno da finansijski sistem ostane jak", ocenio je Berglof, uz opasku da "iako Srbija nije deo Evropske unije ono što se dešava tamo odlučujuće će uticati na Srbiju", u čijem bankarskom sistemu većinski udeo imaju evropske banke.

Berglof je na pitanje šta za spoljne investitore znači prisustvo EBRD u našoj zemlji odgovorio da jedna od funkcija banke da "obezbedi stabilnost i javnost rada u finansijskom sektoru (Srbije)".

Takva uloga EBRD -a je važna za spoljne ulagače, jer im to daje osećaj sigurnosti i manjeg rizika, što je preduslov i za dolazak novih investitora, pogotovu onih koji ne poznaju prilike u regionu.

Stanje procesa tranzicije, odnosno napredak u strukturnim i investicionim reformama uobičajeno se izražava pomoću devet tranzicionih indikatora definisanih od strane Evropske banke za obnovu i razvoj. Ovi indikatori mere sintetizovanu procenu napretka postignutu u četiri glavna elementa tržišne ekonomije: preduzeća, tržište i trgovina, finansijske institucije i infrastruktura. Tranzicioni EBRD indikatori potvrđuju da je Srbija uspešno završila prvu fazu tranzicije, u kojoj je uspostavljena makroekonomska stabilnost i stvorena osnova za drugu fazu reformi. U narednom periodu ekonomska politika treba da obezbedi privredni rast i povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva.

Tabela 2. Vrednosti godišnjih EBRD indikatora za Srbiju, 2002-2006

EBRD indikatori 2002 2003 2004 2005 2006

Liberalizacija cena 4.0 4.0 4.0 4.0 4.0Sistem kursa i trgovinske razmene 3.0 3.0 3.0 3.3 3.3Privatizacija malih preduzeća 3.0 3.0 3.3 3.3 3.7Privatizacija velikih preduzeća 2.0 2.3 2.3 2.7 2.7Restrukturiranje preduzeća 2.0 2.0 2.0 2.3 2.3Politika konkurencije 1.0 1.0 1.0 1.0 1.7Reforma bankrskog sektora 2.3 2.3 2.3 2.7 2.7Reforma finansijskih tržišta 1.7 2.0 2.0 2.0 2.0Infrastrukturne reforme 2.0 2.0 2.0 2.0 2.0Srednja vrednost godišnjih EBRD indikatora 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7

Izvor: Godišnji izveštaj učešća EBRD-a u SrbijiPregledom pojedinačnih EBRD indikatora, uočavamo da je najlošije

ocenjen napredak Srbije u domenu politike konkurencije, a zatim reforma finansijskih tržišta i infrastrukturne reforme. Ipak, uočavamo da je u 2006. godini i indikator konkurentnosti EBRD-a napredovao u odnosu na prethodni period (sa 1,0 na 1,7). Razultati Svetskog ekonomskog foruma takođe potvrđuju

43

Diplomski rad

poboljšanje konkurentnosti srpske privrede u poslednjih nekoliko godina, ali je ona i dalje na prilično niskom nivou. Sa aspekta globalne konkurentnosti, koja predstavlja pokazatelj svih faktora koji određuju nacionalni prosperitet privrede, srpska privreda je poboljšala svoju poziciju, sa 96. mesta u svetu u 2004. na 87. mesto u 2006. godini.24

Stanje finansijskih tržišta u Srbiji je procenjeno kao relativno nepovoljno, pre svega zbog nedovoljno razvijenog sektora osiguranja i domaćeg tržišta kapitala. U poslednje dve godine sa donošenjem sistemskih zakona koji se odnose na ovu oblast, došlo je do značajnih pozitivnih promena. Takođe, u infrastrukturnim sektorima usvojeni su zakoni u oblasti telekomunikacija, energetike, železnice i poštanskih usluga i započet je proces restrukturiranja javnih preduzeća.

2.10. Strategija poslovanja EBRD-a u agrarnoj politici Srbije

Još uvek je nedovoljno stimulativna agrarna politika u Srbiji, što usporava razvoj malih i srednjih preduzeća. Stalne promene u monetarnoj politici – od restriktivnosti do ekspanzivnosti – imale su uticaja i na poslovanje poljoprivrednih preduzeća.

Nedovoljno je sredstava iz Fonda za razvoj Republike Srbije uloženo u poljoprivredu zbog nemogućnosti pribavljanja adekvatnih garancija za vraćanje kredita. Srednja preduzeća iz sektora poljoprivrede obično ne mogu poslovati bez pozajmljenih sredstava, a obim sredstava banaka namenjen poljoprivredi je ograničen. Poreska politika takođe izjednačava proizvodnju hrane sa drugim delatnostima u obavezama, bez obzira na specifičnosti poljoprivrede.

Oseća se i nedostatak investicija stranih prehrambenih kompanija. Nasuprot tome, ove su investicije prisutne u mnogim zemljama u tranziciji. Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj pruža finansijsku podršku malim i srednjim preduzećima u ruralnim područjima. Cilj programa davanja kredita malim i srednjim preduzećima je promovisanje razvoja konkurentnosti, komercijalno osposobljavanje i održivost mikro finansijskog sektora. To podrazumeva razvoj institucija koje obezbeđuju finansijske usluge prilagođene posebno novoosnovanim malim i srednjim preduzećima.

24 Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije 2006-2012.

44

Diplomski rad

Strategija poslovanja EBRD zasniva se na sledećim principima:25 1. Orijentacija finansijskog sektora je da ova banka ne

obezbeđuje finansijske usluge direktno MSP, već stvara finansijske institucije ili traži podršku institucija koje su sposobne da pruže adekvatne usluge ciljnoj grupi.

2. Fokus je na izgradnji institucija. Samo obezbeđenje ponude kredita nije dovoljno za adekvatnu podršku razvoju MSP. Usluge finansijskih institucija treba da budu prilagođene potrebama klijenata, moraju takođe da budu profesionalno pružene i kontrolisane.

3. EBRD sarađuje sa 36 banaka i mikro finansijskih institucija u četrnaest zemalja. Banke prosečno imaju po deset filijala a oko 28% njihovog ukupnog broja je u ruralnim područjima. Filijale u ovim područjima pružaju znatno manje kredite od filijala u urbanim područjima. Zbog toga ruralni zajmovi čine oko petine ukupnog broja zajmova, a u ukupnom iznosu odobrenih zajmova učestvuju sa samo 8%.

Razvoj MSP (na primer mini farmi) u Srbiji pomažu Regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, Agencija za strana ulaganja i pomoć izvoza, Nacionalna služba za zapošljavanje, HELP, Nemačka organizacija za tehnološku saradnju, Fondacija za naučno i industrijsko istraživanje pri norveškom Tehnološkom institutu – SINTEF itd. 26

2.11. Programi tehničke saradnje EBRD-a Ukupna angažovana sredstva za tehničku saradnju i zvanični potpisani

projekti o sufinansiranju. Od 2001. godine Banka aktivno sarađuje sa multilateralnim i bilateralnim donatorima u okviru kako projekata tehničke saradnje (za koje su ukupna angažovana sredstva za period 2001. do 2006. dostigla nivo od 32,6 miliona EURF1 F) tako i Zvaničnih inicijativa za sufinansiranje (ukupan iznos doprinosa za 26 poslova je 670 miliona EUR).

Fond za tehničku saradnju: Šest donatora (EAR, Kanada, SAD, Italija,

Francuska i Holandija) čine više od 85% od ukupno angažovanih sredstava, a EAR je daleko najveći donator sa više od 10,6 miliona EUR. Tri sektora su posebno imala koristi od Fonda EBRD-a za tehničku saradnju – sektor finansija (12,9 miliona EUR), sektor prerađivačke industrije, preko Programa TAM/BAS

25 Transition report 2002, Agricultural and rural transition, European Bank for Reconstruction and Development, London, 2002,str. 101.26 Pušara K.: Međunarodne finansije, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd, 2000., str.58.

45

Diplomski rad

(7,4 miliona EUR) i sektor saobraćaja (4,8 miliona EUR). Ostali sektori koji su imali koristi od podrške putem tehničke saradnje bili su energetika, socijalne usluge i lokalna i ekološka infrastruktura. Do 2006. godine, Fond za tehničku saradnju će imati ukupno angažovano 5,9 miliona EUR za realizaciju zadataka u Srbiji. EAR (3,5 miliona EUR) i Kanada (1,5 miliona EUR) su bili ključni donatori. Pristup kreditima za mala i srednja preduzeća poboljšan je preko Fonda EBRD-a za finansiranje malih i srednjih preduzeća u zemljama zapadnog Balkana. Dodatna podrška je bila obezbeđena za

Program upravljanja preokretom (TAM) i Program pružanja savetodavnih usluga preduzećima (BAS).

Zvanično sufinansiranje: do sada su EIB (425 miliona EUR) i institucije RS (125 miliona EUR) bile najveći zvanični sufinansijeri i, sa ukupnim doprinosom od 550 miliona EUR, pokrivaju više od 80% ukupnog iznosa. Ostali relevantni sufinansijeri su KfW i DEG, Poljski investicioni fond, SECO, JICA i IFC, kao i EAR/EK. Do kraja septembra 2006. godine nije potpisano ni jedno zvanično sufinansiranje u Srbiji za tu godinu. U 2005. godini ukupno zvanično sufinansiranje je iznosilo 239,1 miliona EUR. Veliki deo zvaničnog sufinansiranja (476,1 miliona EUR) obezbeđen je u obliku zajmova međunarodnih finansijskih institucija odnosno paralelnih zajmova.

Iznos bespovratnog sufinansiranja je bio 67,7 miliona EUR. Ostatak (126,4 miliona EUR) je obezbeđen kao učešće u kapitalu odnosno udeo. Sufinansiranje je korišćeno za realizaciju projekata u pet sektora: saobraćaj (477,6 miliona EUR), energetika (128,1 milion EUR), lokalna i ekološka infrastrukture (26,2 miliona EUR), finansije i biznis (24,2 miliona EUR) i prerađivačka industrija (14,1 miliona EUR).

Poslednjih meseci EBRD razmatra sa donatorima predlog za stvaranje novog “Multidonatorskog fonda za zemlje zapadnog Balkana“ uključujući i Srbiju. Preliminarni razgovori su se održali na sastanku koji je EBRD organizovala sa donatorima novembra 2005. godine, na kome je nekoliko donatora zatražilo od Banke da nastavi sa planovima za formiranje novog fonda. Januara 2006. godine Banka je predstavila dokument sa osnovnim informacijama i detaljne prezentacije po sektorima, kojima je ukazano na prioritetne potrebe u regionu, kao i raspoloživost pomoći iz postojećih bilateralnih izvora. Na Godišnjoj skupštini EBRD-a održanoj u Londonu maja 2006. godine Fond je bio zvanično najavljen, a u novembru 2006. godine Fond će postati operativan uz očekivano budžetsko izdvajanje od 10 miliona EUR.

46

Diplomski rad

2.12. Ocena saradnje MSP sektora Srbije i EBRD-a

Posebnu pažnju EBRD poklanja zemljama koje nisu savladale sve izazove prelaska na tržišnu privredu.27

Od 2001.godine EBRD je uložila 1,3 milijarde evra u 77 projekata u Srbiji, a samo prošle godine investirala je 326 million evra. Od ukupnog iznosa od 1,3 milijarde, 551 milion evra je uloženo u infrastrukturu, 344 miliona u poslovni sektor, 30 million u finansijski sektor i 172 million evra u energetski sektor. EBRD je nedavno potpisala više uspešnih projekata koji uključuju i kredit od 10 miliona evra za završetak obilaznice oko Beograda i dva susedna puta; kredite od 10 million evra Nektaru, od 45 miliona Viktorija Grupi i od 10 miliona Privrednoj banci. EBRD namerava da ostane pouzdan partner Srbije u jačanju privrede zemlje i u pomaganju da se čini dalji napredak na putu tranzicije.

EBRD je spremna da finansira projekte u više strateških sektora, kao što su saobraćaj, energetika i komunalna infrastruktura, poljoprivredno-industrijski kombinati, opšta industrija, imovina, prirodni resursi, kao i da podrži strane direktne grinfild investicije i da obezbedi finansiranje razvoja malih i srednjih preduzeća.

Nadamo se da ćemo u 2009.godini uložiti između 220 i 260 million evra i ostati jedan od najaktivnijih i najvećih investitora u zemlji. Prioriteti EBRD-a u Srbiji u narednom periodu obuhvataju više značajnih sektora, uključujući projekte u sektorima infrastrukture, finansija i energetike, komunalne infrastrukture i u poljoprivredno-industrijskom kompleksu.

Kancelarija EBRD-a u Srbiji će raditi na projektima koji nude razne finansijske instrumente, uključujući akcijski kapital, mezanin finansiranje i subordinirane kredite. EBRD-u je takođe stalo da aktivno podržava grinfild investicije u Srbiji. U skladu sa globalnim kretanjima i naporima vlade da započne kampanju za efkasnije korišćenje energije, Banka će pružati aktivnu podršku i stimulisaće projekte na ovom polju. EBRD ima posebnu kreditnu liniju za ovu vrstu projekata i ona će je aktivno promovisati u Srbiji.

27 www.promoney.co.yu

47

Diplomski rad

Mandat EBRD-a se sastoji u tome da promoviše prelaz ka tržišnoj ekonomiji i da podstiče preduzetništvo i aktivnosti privatnog sektora. Svi projekti koje je EBRD potpisala u Srbiji imaju potencijal da ostvare “tranzicijski učinak” i u mnogim slučajevima značajan tranzicijski učinak je već postignut. U privatnom poslovnom sektoru, Banka predstavlja značajan katalizator za strane direktne investicije i ona pomaže da se u glavne industrije u Srbiji uvedu nova umeća i procesi. U finansijskom sektoru Banka je imala više investicija u lokalne banke i ona pomaže da se poboljša dostupnost kredita za mala i srednja preduzeća.

U slučaju infrastrukture kao što su putevi i železnica, Banka igra ključnu ulogu u unapređenju usluga i u uvođenju komercijalnijeg pristupa. Strateški geografski položaj Srbije daje zemlji prirodnu prednost nad nekim susednim zemljama. Takođe, činjenica da ona ima najveće domaće tržište predstavlja stratešku prednost za domaće tražište i strana tržišta.

Međutim, zbog više godina konfikta i izolacije tokom devedesetih, ukupan nivo razvijenosti i dalje zaostaje za tipičnom zemljom Evropske unije. U tom smislu, nivo razvijenosti je sličan susednim zemljama koje nisu članice EU. Ipak, Srbija je zemlja za velikim potencijalom da nastavi brz rast i da se razvije u prosperitetnu, modernu evropsku privredu. Srbija je i potpisnica novog Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA), koga su prošle godine potpisale sve zemlje regiona, i kao takva ona može da ima dugoročnu korist od činjenice da se stavlja nov akcenat na prekograničnu trgovinu i investiranje u regionu.

Postoji više zanimljivih mogućnosti u Srbiji koje bi mogle da privuku strane investitore. Međutim, da bi i dalje privlačila investitore Srbija mora da nastavi proces privatizacije, razvoj infrastrukture i jačanje finansijskog sektora. Prema tome, nastavak ekonomskog rasta, politička stabilnost i sprovođenje reformi poslovnog okruženja biće od ključnog značaja.

Srbija je kasno započela proces tranzicije – ozbiljne reforme su počele tek 2001.godine, čitavu deceniju ili više nakon početka tranzicije u drugim zemljama centralne i istočne Evrope. Od tada je tempo reformi ponekad bio brz i impresivan, pod uzastopnim vladama. Međutim takođe je bilo usporavanja i kašnjenja, obično u vreme izbora. Nadamo se da će, kada se izbori okončaju, nova vlada ponovo pokazati posvećenom ubrzanju procesa reformi i da će premostiti jaz koji još uvek postoji između Srbije i centralno evropskih i baltičkih zemalja koje su poodmakle u reformama.

48

Diplomski rad

Srbija ima jak preduzetnički duh o čemu svedoči veliki broj domaćih investicija u zemlji, kao i sve veći broj prekograničnih investicija u regionu. U sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća postoji jedan ohrabrujući osećaj za dinamizam, i Banka je uočila glad za finansijskim proizvodima koji zadovoljavaju potrebe ovog sektora privrede. Srpski preduzetnici počinju da prodiru na tržišta susednih država sa svojim proizvodima, a postaju i direktni investitori u inostranstvu. Mandat Banke je da se skoncentriše na privatni sektor. I dok je u svim zemljama u kojima Banka deluje akcenat u početku na finansiranje javne infrastrukture, vremenom se on sve više pomera ka fnansiranju privatnog sektora. Cilj Banke je da ostvari minimalni odnos u portfoliju od 60% za privatni sektor, a ove godine je on dostigao 36%. Ukupni iznos investicija EBRD-a u poslovni sektor je 664 million evra (434 milion evra duga i 230 miliona evra u vlasnički kapital). Projekti su uključivali treći i četvrti kredit za GTC International za poslovnu i stambenu gradnju; kredit i plasman vlasničkog kapitala za SBB – vodećeg operatera kablovske televizije u Srbiji; kredit za privredu odobren Nektaru. Kredit za obrtna sredstva je odobren firmi Mladost Šid (suncokret i soja), kao i krediti za finansiranje obrtnih sredstava i za energetsku efikasnost kompanijama Sojaprotein i Victoria Oil.

Finansijske turbulencije usled subprimarne krize u SAD neće ostaviti EBRD region neozleđen, iako su do sada privrede dobro odolevale njenom uticaju. Međutim, kriza se na neka tržišta jasnije odražava nego na druga - ovo je naročito slučaj u Kazahstanu, ali su uslovi kreditiranja takođe pooštreni, na primer u Rusiji. Možda čak i važnije za EBRD privrede od uticaja hipotekarne krize u SAD je efekat rastućih cena hrane u svetu. Ovo komplikuje proces kreiranje ekonomske politike, na primer u Rusiji, gde je inflacija znatno iznad prethodnih očekivanja. U ovom kontekstu, EBRD igra značajnu ulogu u negovanju dijaloga sa zemljama koje su tradicionalno poznate kao žitnice (na primer Ukrajina), sa ciljem da se poveća ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju i da se odblokira neiskorišćen potencijal.

Zaključak

49

Diplomski rad

Evropska banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development-EBRD) je osnovana 1990 god. od strane zemalja grupe sedam (G-7). Banka je osnovana sa ciljem da se pomogne brža tranzicija privreda pojedinih zemalja ka tržišno orijentisanim privredama.28 Takođe, Banka izražava interes da finansijski podrži preduzetničke inicijative u procesima restruktuiranja u zemljama tranzicije (zemlje Centralne i Istočne Evrope). Aktivnosti Banke (EBRD) obuhvataju i podržanje poslovne aktivnosti privatnog sektora dokapitalizaciju i restruktuiranje finansijskih institucija; uređenje zakonske regulative koja podržava tržišnu orijentaciju privrede i dr.

Banka svoja sredstva u vidu zajmova znatnim delom usmerava za razvoj privredne infrastrukture, u projekte javnog sektora, telekomunikacijama, saobraćaju, energetici. Banka takođe plasira svoja sredstva i putem kofinansiranja sa drugim investitorima (međunarodnim i drugim finansijskim institucijama).

EBRD ima 60 članica (koje su upisale 10 milijardi ECU-a) od čega je 30% uplaćeno a 70% čini akcije po pozivu kao garancijski potencijal. Dopunskim emisijama kapital banke je dupliran. Sedište Banke je u Londonu. Svojim statusom međunarodne finansijske institucije EBRD u plasmanima i pribavljanju sredstava ima visok (bonitet sa AAA rejtingom) kreditni rejting.

Srbija je načinila suštinski napredak u reformama tokom proteklih sedam godina, i ovo je doprinelo da se strani investitori ubede da je zemlja na pravom putu. Međutim, potrebno je imati na umu činjenicu da je tranzicija dug proces i da ne može da se okonča u kratkom periodu. Čak i zemlje koje su se pridružile Evropskoj uniji i dalje su suočene sa izazovima tranzicije Ako pogledamo sadašnji nivo reformi, jasno je da Srbija još uvek zaostaje za regionom, ali mi smo uvereni da će ona vremenom sustići druge. Da bi Srbija nastavila da ide pravim reformskim putem ona mora da nastavi da ulaže napore na donošenju zakona koji funkcionišu i da završi neobavljene privatizacije.

EBRD vidi veliki potencijal za rast i razvoj tržišta u Srbiji, ali i na tržištima susednih zemalja. Banka je spremna da investira zajedno sa domaćim i stranim investitorima u akcijski kapital, kvazi akcijski kapital i kredite i da podeli rizik. U Srbiji Banka nastavlja da se koncentriše na unapređenje trgovinskih tokova, na proširenje podrške malim i srednjim preduzećima i na olakšavanje preko-graničnih investicija EBRD pridaje 28 Ilić G.: Evropska ekonomska zajednica, Naučni rad, Ekonomski fakultet, Prosveta, Beograd, 2002. str. 114

50

Diplomski rad

poseban značaj unapređenju regionalne saradnje i integracija, pošto je regionalna saradnja od ključnog značaja za unapređenja trgovine u ovim zemljama i za stvaranje šireg privrednog prostora, što je važno za privlačenja velikih privatnih investitora.

EBRD je do sada pružila tehničku pomoć u vrednosti od 20,2 miliona evra, uglavnom u projektima javnog sektora. EBRD će nastaviti da podržava projekte sa novcem za tehničku saradnju uglavnom u sektoru infrastrukture za nabavke i za nadzor realizacije. U privatnom sektoru, za projekte koji se finansiraju preko Programa za Zapadni Balkan, EBRD koristi sredstva za tehničku saradnju za pripremu projekata, proveru podataka (“due diligence“) realizaciju kod malih i srednjih projekata.

Jedna od posledica krize je da bi komercijalni sektor mogao da postane nevoljan da se izlaže riziku, što može da umanji ulaganja u EBRD regionu. U takvoj situaciji uloga EBRD-a upravo je još značajnija: da nastavi investiranje u održive projekte gde to može da predstavlja dodatak, i može da pruži podršku privatnim investitorima kada je to najpotrebnije.

Literatura

51

Diplomski rad

1. Bjelica V. Bankarstvo, teorija i praksa, Ekonomski fakultet, Novi Sad, 2001. god.

2. Đurić D. Međunarodna Ekonomija, Savremena administracija, Beograd. 2002.

3. Đurić D., Prekajac Z., Vidas Bubanja M.: Međunarodna Ekonomija, Centar za izdavačku delatnost, Beograd, 2000.

4. Đurić J. Međunarodni ekonomski odnosi, Savremena administracija, Beograd, 2002.

5. Ilić G. Evropska ekonomska zajednica, Naučni rad, Prosveta, Beograd, 2002.

6. Kovačević R. Međunarodne finansijske institucije; Institut za spoljnu trgovinu, Beograd, 1999.

7. Kovačević S. Međunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet Kragujevac, 2000. god.

8. Kurtović S. Pušara K., Hadžović M.: Međunarodna ekonomja, Fakultet za spoljnu trgovinu i bankarstvo, Beograd, 2003.

9. Lopandić D. Međunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.

10. Pušara K. Međunarodne finansije, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd, 2000.

11. Stakić B. Međunarodne finansijske organizacije; Jugoslaviapublik, Beograd, 1988.

12. Ekonomist – časopis za poslovne ljude, Beograd, 10/03

http://www.b92.net/biz/vesti/srbijahttp://www.promoney.co.yu

UNIVERZITET U KRAGUJEVCUEkonomski fakultet

52

Diplomski rad

DIPLOMSKI RAD

Tema: Uloga evropske banke za obnovu i razvoj u finansiranjumalih i srednjih preduzeca

Mentor: Student:Prof.doc.Gordana Milovanovic Zoranic Elma Br.ind.______

Kragujevac, 2009.godine

53