Филолошки факултет Универзитета у Београду

Семинарски рад из Дијалектологије српског језика:

ФОНЕТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СВРЉИШКО- ЗАПЛАЊСКОГ ГОВОРА

Милена Алексић,Група 06Бр. индекса: 0289

Београд, 2009. Јелена Ниџовић,

Група 06Бр. индекса: 060276

1. Границе, распрострањеност и културноисторијски контекст

Једна од области призренско- тимочког говорног типа јесте област

захваћена Сврљишко- заплањским говором. Заузимају средишњи део

призренско- тимочке говорне зоне. У питању је уски појас дуг око 120 км а

широк око 15 км. Подручје је постављено паралелно току Јужне Мораве, и

налази се на медијалној позицији, никада не гравитирајући исувише ка њој.

Његова западна граница је већ оцртана и претставља источну границу

призренско- јужноморавских говора: од Слемена према Зајечару на северу,

до Криве Феје на бугарско- македонско- српској тромеђи. Источна граница

полази од Криве Феје на југу, реком Власином, те Пустом реком и Сувом

планином према Сићеву и Сврљишким планинама, настављајући даље

према Тупижници на северу.

Медијални положај условљава мешање особина тимочко- лужничке

и призренско- јужноморавске дијалекатске зоне тако да се о сврљишко-

заплањски говору може изразити једино као о ентитету одређеном

комбинацијом особина суседних јединица (у нашем случају, споменутим

говорима).

Топоними Ореовац, Пасјаче, Сићево, Островица, Света Петка

(манастир са засеоком) из текста административно припадају општини Ниш

а географски су положени на западним ободима Сврљишких планина, тек

до Сврљишке котлине.

Иако је ограничена на знатном делу, релативно високим ободом, нарочито

на страни Сврљишких планина (Зелени врх, 1344м), Сврљишка котлина

није потпуно затворена. Отворена је нарочито на западу и северозападу ка

Алексиначкој котлини и пределу Голак и југоистоку према Тимоку. Сем

тога, Олакшане су везе са суседном, Нишком котлином преко превоја

Грамада. На посредничком положају између Тимочке крајине, Понишавља

и Поморавља- у средишту котлине, данашње централно насеље је варош

Сврљиг, између регионалних подручја источне и југоисточне Србије.

Гравитационо подручје Сврљига као насеобинског полифункционалног

средишта, обухвата у целини Сврљишку котлину и, шире, сврљишку

комуну. Они су, у интегралној гравитацији, упучене на средиште

Међуопштинске регионалне заједнице у Нишу.

2

Древни град Сврљиг словио се тако до XVI века када, под Турцима,

због чувене топле воде у Бањици, код Нишевца, настаје Сврљишка бања у

рангу кадилука, да би почетком XIX века опет постао Сврљиг. На месту

савременог Сврљига, такође под Турцима, постепено се формирало

наменско војно насеље под именом Дервен.

Сврљишко- заплањски је говор западне културне зоне Сврљига.

2. Сврљишко заплањски говор: дијалектолошки материјал

< Питање > Овог другог маја покушавамо да снимимо неку баку. Колико ће нам и како то успети, остаје да се види. Осамдесет година?<БАБА ЈЕЛА> Осамдесета ми сад. < Питање > Да, да, да, да, да.<БАБА ЈЕЛА> Али сbм ју преживела.< Питање > Одакле си, из ког си краја?<БАБА ЈЕЛА> Ја сbм из нишки крај.< Питање > Ќоје село?<БАБА ЈЕЛА> Оревац.< Питање > Оревац?<БАБА ЈЕЛА> Оревац.< Питање > Аха, аха, а где је тачно то?<БАБА ЈЕЛА> Оревац, Пасјаче, Сићево,Островица, Света Петка, Островица. Ја сам сг мислела да идем на там, али нисам могла. Сам била болесна.Била сам јако болесна, и да ти право кажем...< Питање > А како се тамо говори?<БАБА ЈЕЛА> Па исто ко ја што говорим. < Питање > Али ниси променила ,,сам дошла у Зајчар'', како се каже сунце?<БАБА ЈЕЛА> Сунце, месец, звезде, све се тој каже као и овде.< Питање > Крпа? <БАБА ЈЕЛА> Марама, марама, они по дол на село не зову тој ,,марама'', него каже ,,крпа''. А ја велим, то је крпа за брисање тањири...(смех)< Питање > Једно је крпа за тањире, а ово је марама.

3

<БАБА ЈЕЛА> Ја сам се сас њи много зајебавала кад сам била у Горњи Матевац. Јел они дреју не зову дреја, него ју зову како, Боже, бре... < Питање > Рекло?<БАБА ЈЕЛА> Не, не, не, рекло је код нас. Ел то има 'не рекле старовријемске... < Питање > Ал' ипак си ти мало променила говор у односу на оно како се тамо причало. Ипак си исправила.<БАБА ЈЕЛА> Па... сам у град (смех).Знаш шта, чим човек промени место одма промени и говор. То је тако. А све што је овеј бутарке у Доњи Матевац...< Питање > А шта су путарке? Јел В или Б?<БАБА ЈЕЛА> Имам ја, имам ја бутарку на моју мајку старовремску. < Питање > А шта је то бутарка?<БАБА ЈЕЛА> То је само да се опаше одзад, а спред прегача. < Питање > То је само део сукње неке?<БАБА ЈЕЛА> Да, да, да, да, да. Имам ја старовремске од моју бабу још што је остала.Пошто моја баба ткала, кад сам ја била девојка ја сам ју носила и ето још дbн дbнbс стоји код мене седи. < Питање > И значи имаш те бутарке? Јел то вежено мало, или нешто направљено?<БАБА ЈЕЛА>То је ткано. На платно, па ткано.< Питање > А кажи ми, где се излазило кад си ти била млада, кад си била девојка?<БАБА ЈЕЛА> На улицу.< Питање > Добро, али када се чека да буде панађур, сајам, вашар? Како су излазиле девојке, како су се облачиле, у коју одећу?<БАБА ЈЕЛА> Имам ја ношњу да ти донесем.< Питање > А то ако можеш да ми испричаш шта се носило. Јелек?<БАБА ЈЕЛА> Јелече, јелече, ове што купују куповне јелечићи на пијаци. Евај...ја сам имала јелече али ми остало у Стубац. У Стубац остало, то је доватила та моја на тога Дражу унука, тој је она продала, знам сигурно да је га однела у овој...како се зовеше...овај ђаво...< Питање > И шта се још носило уз јелече? Можда кошуља, овако...<БАБА ЈЕЛА> Да, кошуља, па вежени рукави, па довде оне пантлике на доле, па овај све тој...< Питање > Какве су чарапе биле?<БАБА ЈЕЛА>Чарапе вунене. Вунене чарапе, а ципеле, исто смо си купували.< Питање > А нису ли прављени опанци тамо?<БАБА ЈЕЛА>Ја сам носила свињски опbнци.< Питање >Добро, а јесте ли ви то правили или сте куповали?<БАБА ЈЕЛА>Не, мој тата... закоље се свињу, па усоли кожу, кожу усоли, прави камени сол, па ју разbпне те се исуши па после правимо опbнци. Ја сам на Божић била сас тазе свињски опbнци.< Питање > А реци ми јесу ти опанци имали са горње стране исплетено...?<БАБА ЈЕЛА>Не, на брчкољку. Знаш, дојде мој тата направеше горе кукунићку па овде. А деда знајеше се да прави на брчкољку. И такој ми направе тој. А беше дошbл едbн човек не знам одакле, па донел ми кецељу, опbнци. Звали смо ји лесице, лесице плетене одозгор. А овдека је огледалце.

4

< Питање > А ту је и огледалце имало са горње стране што је плетено? Јесте ли ви знали то да плетете или сте тражили од неког да плете?<БАБА ЈЕЛА> Не, то је прављено у Сврљиг. То је су правили у Сврљиг а овај је човек донел из Ниш тија опbнци. Али ваљда је бил из Јагодину. Из Јагодину, па ондек он понел опbнци, па нешто испродавал, ал овија троје им остали. А бил је свирач. Па за Божић донел тија опbнци. тата донесе тија опнbци, ја их угледа, па узе па их дадо на маму. Реко, де их ти обуј, па зовни тату (смех). < Питање > А кажи ми што се чарапа тиче, јесу ли оне биле онако пуне...?<БАБА ЈЕЛА>Ја... то се плело ручно.< Питање> Јел било мало са оним шупљинама?<БАБА ЈЕЛА> Јесте... ја сг сам такве чарапе напела.< Питање > И докле су ишле чарапе, као зокне, или су ишле до колена?<БАБА ЈЕЛА>До колена. До колена тако, а одозгор се исплете малко нештој такој толко, онако једн на лице, једн наопако. А после надоле рафла. Ја сbг имам чарапе исто тој плетене...< Питање > Добро. Стигли смо до чарапа. А кажи ми шта је горе, какве су сукње биле? <БАБА ЈЕЛА> Е па ете... сbкњу, сукње несмо носиле, него теј бутарке па сас бортови довде до доздол крстови направени тако ондек сас оној... сас гајтан. Сас тел, све се то увије, тел, и мало па се то купувало па... па нагоре после бортови дотле. < Питање > До половине бутина?<БАБА ЈЕЛА> До пол. До пола струку. И једbн дете се носило такој, а горе кад се обучеш па јелече, па онbј кошуља вежена...< Питање > А јел нисте ви девојке везле кошуље и прслуке, јесте ли везле? И како се звала та опрема девојачка?<БАБА ЈЕЛА> Тој се звало комплет одело. Тој се звало комплет одело тbг, а сbг се зове комплет одело кад купиш.< Питање > Кошуље су биле вежене вашом руком. А шта су кошуље имале на себи?<БАБА ЈЕЛА>Тој се ткање трикује, знаш.< Питање > А шта значи триковање? <БАБА ЈЕЛА> Па... да је бележи. Да је бележи, а ја си после сама. И то је туј навезен на груди двоглави орао, па одонда од њег после на горе цветићи у... све сас цветићи. Коа е каква сортица памук. < Питање > Јел већи цветићи, мањи, шта су биле? Руже? Шта сте везли?<БАБА ЈЕЛА> Највише сам везла овее као пупујчице, знаш, као пупуљци.< Питање > И добро, јел било и гранчице, лишће?<БАБА ЈЕЛА> И гранчице, и гранчице зелене.< Питање > А реци ми, платно за кошуље, како се набављало платно, јел било готово?<БАБА ЈЕЛА> Ткало се, ткало се.< Питање > А ко је шио кошуље?<БАБА ЈЕЛА> Ја сам си шила на машину. < Питање > На машину?<БАБА ЈЕЛА>на машину. Ја сам имла машину и ја нисам плаћала мајстора апсолутно, ја и сbг могу да радим, само очи не видим, и ондек машине ве има.

5

< Питање > А, овај...то на грудима је било извежено? Рукави, јесу ли били украшавани нечим?<БАБА ЈЕЛА> Јесте, јесте, и рукави овде...туј...< Питање > Јел стављена нека чипка, нешто?<БАБА ЈЕЛА>Чипке су стављене куповне. Дабоме... овде чипке, а овде уметак. Туј, туј около н, туј уметак, а башка доле чипка, овде бак после пантлике, па вежено...< Питање > Пантљике негде око лакта?<БАБА ЈЕЛА> Да, ма баш овде тако. Испод лакат доле. И ондек тој све такој, па тој кад се пременимо, па искочимо... Највише смо волели д идемо у...на Трновицу у Малче. < Питање > Јел то неки панађур, вашар?<БАБА ЈЕЛА> Панађур госпођиндан, то је много лепо и тој ја читам у књигу Јерусалим. Јерусалим се звало... се зове. А има Јерусалим тамо где Исус Христос слази.< Питање > То је неко свето место?<БАБА ЈЕЛА>Да, да, да, на Голготу где је Исус Христос разапет. И тамо, он тамо слави а овде у Свету Петку, у Малче, ту слази света Петка. Ја сам намерна сbд, Боже здравје, ако оздравим да идем у тај манастир.< Питање > А реци ми како кажеш за сузе?<БАБА ЈЕЛА> Слbзе (смех). Ја сам разно причала.< Питање > Ти си говорила, неси причала.<БАБА ЈЕЛА>Па, говорила сам, али... Код нас се прича (смех). У мој крај се, каже, причамо (смех).< Питање > Ајде још мало о том панађуру да ми кажеш шта је било, шта је могло да се купи?<БАБА ЈЕЛА> Не 'мало, туј се ... дотерују се лубенице. Дотера се, овај, бре, кад сам била ја девојка, па ми тата даде четрес динара. Ал ја погледа, нема тој да купим за ти терес динара. Не, не, оно имало, али не ми дал... не одговара ми услови. И ја узнем па се остајим. После идем у надницу и зарадим још толко. Али тате потреба нешто пара, он је бил у задругу дванаес године. И књиговођа и благајник, и ондек пита ми сестру, Лепо, каже, јел имаш ти нешто дваес динара што сам ти дал. Ја сам, каже, потрошила. А пита тој бабино дете што природила: Жико, кbже, а ти? Кbже, и ја сbм потрошил. А ти Ленке? Реко, ја сbм ишла у надницу, зарадела сbм још дваес, ево ти четрес. Он се присмеја, а сbг каже каја тај слуга шта газда имал неки па имал слуге. И све тија слуге, четворица били. Тројица ишли зарађували, и кад он дошbл да тражи, они му давали све више и више, али овај једbн бил лењ, па узне па закопа пару ву зем да и не би изгубио. И кад дошbл, а овај узне па каже: А ти, слуго? Ја сам знао, каже, да си ти тврдица, и ево ти, каже, нисам ни потрошио. Значи, каже, ти си лењ. < Питање > Добро. А шта су девојке највише волеле да купују када изађу на панађур? Јесу ли то били колачи, слаткиши, огледалца, шта?<БАБА ЈЕЛА> Не, ја сам највише волела да купим мараму. Тој сам волела да купим мараму. Волела сам да купим овако, ако нађем, неку дрешку, као што сам купила кад сам била девојка. Ја сам купила једну дрешку, али тај жена ми даде и сукњу ал ми сукња дугачка. Али тој...тај дрешка ми добра. После кад беше дошла моја кумица ја ју изнесо, реко, да видиш кумо шта сам купила кад сам била девојка у Малче на Трновицу. И еве га, реко, и сbг

6

га чувам. А она ме погледа па вели: Тој би неки до сbг све сцепил. Реко, да знаш. Да знаш, реко, да би тако било. А и оно кратки ми рукави дотле а овде све нашупкано. Лепа онако блузица, убава. И... ал ју несbм носила, само сам једанпут обукла кад сам била пошла код лекара, и више ју несbм ни обукла. < Питање > А кажи ми како су се упознавали момци и девојке?<БАБА ЈЕЛА> Е, са ћу ти кажем ја! Стоји момbк како н онај дете. А ја пројдем. Добар дbн, или ,,Помози Бог'', то се говорило помози Бог- Бог ти помогно- Одакле си? Каже, ја сам из Островицу. Имам колегу горе у Островицу из Оскорушу. И претпрошлу годин сас едну недељу те идем у Оскорушу, море видим ја човек ми познат. Жена те тера колица, а он тера бициклу, и жената га наговорила да си убије жену. Комшика. А ја седим овак ал н овак ал недеља као ти, а жена му седи овак до мене. И она дојде и узе едну мотку. О, реко, па ти оћеш да бијеш? Ал ће, реко, ја изднем кад ти оће да бијеш. Ал позна га одма, чим га видо ја га позна. И тbг се ја диго, реко: О, здраво, Драгане, реко, шта ти је, бре, шта оћеш? Па јел ваташ мотку одма у руке? Море да несте ви, каже, туј, ја би направио много неваља. И, ништа. Купил две лубенице. Де ми, реко, ти кажи одакле си. Каже, из Островицу. Ел ме познаеш? Каже, као из виђења. Ја, реко, тебе добро познаем. Ел знаш, реко, де смо јели сљиве код мојега ујка- Јордана у Малче? < Питање > А шта сте јели?<БАБА ЈЕЛА> Сљиве. Ја кажем сљиве, оно шљиве. Е, ондак сас њега ту у разговор смејамо се, шалимо се. Он разреза лубеницу, поједосмо... Ја кад сам била девојка, ја сам имала четрес и четри момка. < Питање > Како изброја то? <БАБА ЈЕЛА> (смех) У...у свако село по еднога. < Питање> Како сте разговарали, где сте се виђали?<БАБА ЈЕЛА> Па ето, све ту... Највише смо се виђували у Малчу. И сва села. И сва села дођу и...< Питање > Јел недељом или само празником?<БАБА ЈЕЛА> Не... А недеља... у недељу ја сам слабо искакала, а да ти право кажем, ја у Оревац момка несbм имала. А у Пbсјаче сам имала једног, ја сам мислела за њег да си отидем, и да си отидемо код моjeга ујка- Јордана у Малче. И тој да сbм тако направила била би данbс велика газдарица, но да будем у Зајчар. < Питање > Добро, значи кајеш се?<БАБА ЈЕЛА> Кајем се. И то се чврсто кајем за тој. < Питање > И кажи ми како си се удала, како је изгледало, како су те просили? <БАБА ЈЕЛА> Мене мати дала у сиротињу. И било је добро све. Али ја сам сbс момка младожењу живела само три дана. И он си отиде у војску. То је било у недељу, понедељак, вторак, и у среду се отиде у војску. После годину дана сам седела као невеста, ал у другу годину свекрва јесењи сабере овце преко лети. Да чувам овце за Ђурђовдан. Од Ђурђовдан после сoбере говеду до Гмитровдан, док иду овце у бачију. И такој такој истоег едног дана каже: Ти идеш сbс волови и сbс овце те се швoлеришеш. Реко, што ми ти причаш, јел ти реко неси била швoлерка на Бугари? Јел ја несам била малечка кад су Бугари били и Немци дошли у нашу државу. Ја сам

7

имала дванаес годин кад су Немци улегли у нашу државу. А кад су отишли, кад су наши заробљеници дошли из Немачку, ја сам имала петнаес годин.< Питање > Како је изгледала свадба, јел прављена?<БАБА ЈЕЛА> Прављено, прављено.< Питање > Колико дана је била свадба?<БАБА ЈЕЛА> Једbн дbнb била у недељу свадба, у понедељак гости и уторак. Ел у понедељак ми је долазио тата по мене а ми у уторак смо ишли да му вратимо гости.И тако.< Питање > А где је била свадба, у ком месту?<БАБА ЈЕЛА> У Оревац.< Питање > У твом селу?<БАБА ЈЕЛА> У моје, у моје село. А исто и код младожењу је била свадба< Питање > Јел памтиш музику која је била?<БАБА ЈЕЛА> Армоника, армоникаш. Из Пbсјаче је бил.< Питање > Како сте ви изгледали за вашу свадбу, шта сте обукли, нисили?<БАБА ЈЕЛА> Одело, бело одело, све скроз. И вал, исто. < Питање > Како се које зове, јел памтиш?<БАБА ЈЕЛА> Памтим: аљина. Аљина и вал, превез, а овде оно лепо. Ја сам била најубава невеста у... Биле смо четири, у моје село, так., туј, туј годину кад сам се ја удала. Али сви су рекли каже: најубава невеста Еленка Накаламска била. < Питање > И после тога те свекрва отерала?<БАБА ЈЕЛА> Не ме отерал, ја сам си сама отишла. Ел он је бил у војску, и тамо га другар неки ранио, он бил у Скопље у болницу, туј најде неку Црногорку и сbс њу се ... удружили, и свекрва иде двапут код њега, кад трећи пут: Е па Жика ће доведе жену сад Црногорку .Реко: Ако, нек доведе две. Ал да знаш, реко, а си нећу отидем док ју не доведе. Кад ју доведе, реко, ја ћу си отидем. Три месеца смо ми заједно раделе сbс њу. Три месеца. < Питање > Са том новом женом? <БАБА ЈЕЛА> Сbс туј нову жену. И кад отидомо на едно место, зове се Мали Жива, а тој зашто се зове Мали Жива, неко дете било му име Жива. А отишло да се напије воду овако, и такој падне, и удави се у тај вирчак. И они га после назвали Мали Жива. И на тој место биле смо, извадиле лук. Па смо извадиле репу, е сbг ће д идемо на Малога Живу да исечемо сачму. И отидосмо с, исекосмо сачму све, кад исекомсмо сачму ја сам таква била, млада, и оћу да запојем неку песму. И тој ћу да запојем Вила гнездо, вила гнездо тица ластавица. Та е песна много лепа. Вила гнездо тица ластавица. < Питање > Како иде песма? Да ли знаш још нешто?<БАБА ЈЕЛА> Ма не могу сbг да појем, мора да ми је неки умрел у фамилију и не, не, не, не да је даје ми се да појем. < Питање > А ел знаш речи од песме да причаш?<БАБА ЈЕЛА> Знам, знам, ево: Вила гнездо тица ластавица за годину дана, сbг доведе... сbг гу дојде сиви соколе и зоведе другу тицу ластавицу, ...< Питање > Добро. Јел се сећаш још неке песме која је била тад, у то време?<БАБА ЈЕЛА> Имам сbг, имам у историју, кад је дошо Хитлер: ,,Ој, девојко, јаранице,Стиже Хитлер на границеСа авале кличе вила:-Шумадијо, мајко мила!

8

Устај, роде, устај сељо,Или ево ти оде цело село''< Питање > Добро, то је било то. Да ли су се твоји љутили када си се вратила код куће после тога? <БАБА ЈЕЛА> Несу се љутили ништа, само мати јел ме мрзела, и неe ме волела ич, ама ич од детета ме не волела. < Питање > А то је била твоја рођена мајка? Није маћеха, мајка?<БАБА ЈЕЛА> Није, мајка рођена. И она је мен мрзела, да ме гледа не може. < Питање > Како може родитељ да мрзи дете?<БАБА ЈЕЛА> Е па ете, ја не знам ни ја сама како. То, тако, дал ву је нешто било направено, кој знае како је. И она не мене не волела ич, ама ич николко. А кад пођеше да ме бије, тата само каже: Беж код мен! И ја утекнем код њег и она не сме да дојде да ме бије.< Питање > А кажи ми, после тог пута, јел си се удавала још, јел питали момци за тебе, јел те тражили? <БАБА ЈЕЛА> Мbне су момци питували много, ел ти казујем, и тој све газде. Нису били сиротиња, него први газде. Еве што сам имала момка, овај што се горе у Оскурушу дошbл, они су четворица браће у Оскурушу. Али он је, видиш ти, таква му је и судбина била, докле му је жената ја не знам. Вуствари упознали смо се опет и видели смо се, па се ја смеја, реко: А, бре, дошло време опет да се ја и ти најдемо и да се разговарамо. Бре, не би те познао апсолутно да неси казала где смо били и како смо... После ујна искочи туј, и зва да идемо код ње, били су, славили су они Трновицу. И ондек ујна ни звал д идемо, ја сам послугувала а њег наместише те седе. Те смо ручали... < Питање > Каква је венчаница била, ако можете да се сетите? Како је венац изгледао? <БАБА ЈЕЛА> Бел венац, венац бел.< Питање > А од цвећа, од чега?<БАБА ЈЕЛА> Не, то је куповно. Дабоме, то се купује. И сbг има то. И сbг има, еве, ја пролазим горе, у ову улицу, горе.< Питање > Колико си година имала онда кад...?<БАБА ЈЕЛА> Деветнаес године. Па ја сам мислела да си поседим до дваес и две године. Али моја мати... Поче се све друштво удавају, моје вршњаци које смо биле заједно у школу. Да се удаш, да се удаш! Реко, ја оћу да се удам, ал да се удам оној што волим. Да ти право кажем, реко, тој. Али ја сам отишла, да ти право кажем, на мојега тату сестра од ујку дојде из Врело. И ће да буде набаџијка, а ја гој реко овак: Ако будеш набајџијка за Дане Микајловога?- Оћу. А за Жику Стојанкинога? –Нећу. А зашто? Зато што ја знам каква је Стојанка. А оно и овија сироти, имање има ал сиротиња. Реко, имање тражи работу. А они сами људи, мати, башта и он, сами. Имање, реко, тражи работу, а ја, реко, нећу да седим, ја ћу да радим. Неће ме мати даде код туј Стојанку, тако оћу та ја годину и пол, после ја баталим, па се вратим код моји, те сам седела годину и нешто, па отидем у Горњи Матевац. Отишла сам у моје село. Опет тога момка нисам волела. Ел га нисам волела зато што је имао болес. Три болеста је имао, три, ове... турбекулозе. Једна кичмена, једна трбушна, и плућна. Он је много болови имао. Ел ја сам, били смо ми заједно у школу, ја сам била у други разред, а он је у први. Али из центар социјални рад дојде лекар па нас сви прегледа.

9

Мен прегледа, ништа ми не може најде. Ја см казала да сbм у грло ме нешто, реко, гребе, друго ни не осећам ништа. И он ми прегледа грло, каже: Само жешку воду. Чај да пијеш, каже. Прекуван. И после ја, баба, па имала неке траве, па их прекувује сваки дан. Те сам, прво свари... < Питање > Јел памтиш које су траве биле? Шта си пила, од чега чај?<БАБА ЈЕЛА> Овај, од липову. Липов цвет... Липов цвет и подубица, и, које беше, и материна душица. Те су сви траве куване. Све ти траве ја и знам. < Питање > За шта је то добро?<БАБА ЈЕЛА> За чај, за чајеви, нарочито за, за грло. И за плућа добро тој.< Питање > Кажи ми, јеси ли писмена?<БАБА ЈЕЛА> Па како?< Питање > Колико си ишла, како је изгледала школа, колико вас је било?<БАБА ЈЕЛА> Учитељица ми је била баксуз, да не мож боље да буде. Ја сам била најбољи ђак у школу. Кад је дошbл надзорник Љуба из Београд, па прегледа дневник. Она наврљала двојке као овце да је помамила по њи за мене. А Љуба ме погледа, надзорник, каже: Јелена, устани! Ја устадо. Де ми кажи, каже, како се ја зовем. Ви се зовете професор надзорник. Добро, каже. Које си годиште рођена? Дваесдевето. Докле знаш да бројиш? До иљаду. Ај да видим. Ја избројим до иљаду. Каже, јел може, каже, натраг? Реко, може. Избројим ја и натраг. Добро, каже, ел знаш да множиш? Реко, знам. Едн пута десет, десет. Два пута десет, дваес. Три пута десет, триес. Четир пута десет, четрес. Пет пута десет, педесет. Шес пута десет, шездесет. Десет пута седам, седамдесет. Десет пута осам, осамдесет. Десет пута девет, деведесет. Десет пута десет, сто. И он каже: Добро. Е после ће ме питује, после поче три пута три. На, кад, о, намести ме да си улегнем у клупу пошто сbм оној на табли исписала. И он пита ђаци, каже: Јел каже задатак? Каже, тачан. И, ништа. Али тbг одма узе па написа четри броја. Две иљаде четристо триес три, па две иљаде триста тридесет и шес. Па две иљаде четристо осамдесет и осам. Па две иљаде осамсто... две иљаде девесто деведесет и девет. Туј ти је, каже, множење и делење и сабирање и одузимање. Али последња цифра да ти искочи доле на крај. Онај првња цифра његова. Ништа, завасти ја по ред, по ред, по ред и израчуна ју га ја и последња цифра доле искочи. На одузимање. И он ми даде петицу. За читање ми је дал петицу, ја читам као да говорим у књигу, еве и сbг читам. Понеки пут Живко мисли да има неки код мене. Кој, каже, туј говори? Па, реко, ја си читам, кој ће други. Ја и сbг читам као да говорим. < Питање > И зашта си још добила петицу?<БАБА ЈЕЛА> За читање, земљопис, за историју, за науку хришћанску, за познавање природе, за познавање друштво, тој сам све добила петице. < Питање > Колико година си ишла у школу?<БАБА ЈЕЛА> Четри години и једну годин сам ишла сине за шнајдерлbк. Па дојде Хитлер те ни растери и одотле више нисам се вратил. < Питање > И, за ту једну годину, јеси ли научила да шијеш?<БАБА ЈЕЛА> Па како? За годину дана нису... Тија су били су два брата рођени, башта и мати. Они су сви машину имали. Али ја сам имала една стра машина што они купили кад почел, кад он дошал на масу,знаш, код туј жену, и тај машина је стојала џабе. И ја сам на њу радела. Ел тако ми је тај газда реко: Ти, каже, да радиш на овуј машину док се навучиш.

10

< Питање > А кажи ми, јеси ли радила и шила да продајеш нешто, или само за себе?<БАБА ЈЕЛА> Не, само сам си шил за себе. А за продаву несм. И сbг ја могу да радим само очи издале. Не могу... А еве машина има на старца, али немам...немам вид.< Питање > Кажи ми, а што се деце тиче, ти си имала децу? <БАБА ЈЕЛА> Имала сам.< Питање > Добро, како, са тим мужем, другим?<БАБА ЈЕЛА> То с петога.< Питање > Са петога?<БАБА ЈЕЛА> Четворицу сам манула. < Питање > Манула?<БАБА ЈЕЛА> Да. < Питање > Ајде како су се звали, јел их памтиш? Како су се звали?<БАБА ЈЕЛА> Први је био Жика. Жика, Живомир. А овај у Оревац Миодраг, Mиле. А овај у Матевац Раде, тај он је био и после отидем за једног Тикомира ту и нисbм код њег много седела. Тај је из Матевац исто, ја сам опет ишла за тог човека што имају лепу имовину, ја сам мислела мислела сам нешто, али он, будала, не разуми ништа, него само знаје да бије, него ја узмем па си отидем. И тако. После сbм кад сaм се вратила код мајку и код татка ја сам била у Сићево код једног Душана мармуза две године, и слуга и радник. Па видим да тата дојде, узне жито, мама дојде, узне паре, за мене нема ништа, и ја узмем, и нађем једног човека туј у Пасјаче. Сам, нема никуга. < Питање > Како се звао?<БАБА ЈЕЛА> Вукашин. И сс њег сам изродила седам децу. < Питање > Колко кћери, колко синова?<БАБА ЈЕЛА> Три сина и...па, видиш ти, ја сам имала сас њега седам, овај, едно ми је убио девер. А једно умре на недељу дана. Овија су пет живи, три сина и две ћерке. Ја сам родила десет. Десет сам родила ја. Али нису сви живи, једно сам родила, прво ми је дете било у Оревац рођено, а друго у Матевац, а едно у болницу. То сас тога Тикомира што сам имала. Оно умре ти на трећи дbнb. < Питање > Кажи ми, да ли су жене ишле да се порађају обавезно у болницу, или је то могло да буде и кући? <БАБА ЈЕЛА> Не, ја сам све кући. < Питање > Сама, помогао неко?<БАБА ЈЕЛА> Јок. Оливера баш сам сама родила. Оливера баш сам сама pодила, нико није имао...< Питање > Кад већ помињеш Оливера, хајде да поменемо како се зову деца.<БАБА ЈЕЛА> Горан је у Читлук, а Љиља ми је овде у Зајичару. А Оливер је бил на масу у Шљивар, и са жену се раздвојише, кад сам ја отишла код њи, ја сам седела осам месеца код њи. Али деца као деца нису вучена, нису ништа. Спаса ми је још момак. Он је шесетседмо годиште, али је још момак. Ал Радица је у Дебелицу, има два сина, два синчића има...< Питање > Ајде нешто око тог порођаја причај, како, како сама?<БАБА ЈЕЛА> Ето такој ја си радим. Радим и кад буде ... Спасу, сас Спасу сам највише лозу садила. И он беше мaло заморен кад се роди, али ја таго сас ладну воду зато га окупа, и он реагује. Нисам смела с топлу воду да га

11

мијем, зато што сам видела да је заморено, јел ја сам много радела и тој све може покрива сас руке, и клекнеш на колена...< Питање > Чиме се секла тада пупчана врпца? Ја сам чуо, српом се обично... <БАБА ЈЕЛА> Не... овој, моја си деца сама. Тој ће се откине само. Ја то несbм имала муку. < Питање > Јел ти помагала око порођаја нека жена?<БАБА ЈЕЛА> Не. Никуга ја не тражим за то. Ја си идем, радим, одим, и кад буде то време дошло она напрајила место и...само станем како крава (смех). < Питање > И увече се вратиш са дететом на рукама? <БАБА ЈЕЛА> Не, у дом је се родило вечером. Али баш уочи Спасовдан.Тад јутром кумица, недељу дана па ми кумица најде, каже: Када се родило тој детенце? реко, уочи Спасовдан. Е, каже, он сам донел сам име. Он си, каже, донел своје име сам. И, Спасоје. < Питање > Како су тешка времена, шта је било за храну и како си чувала децу? Шта си им спремала?<БАБА ЈЕЛА> Да знаш... па све од пољопривредо. Пољопривреду, ја нисам ...< Питање > Шта је у домаћинству? <БАБА ЈЕЛА> Дабоме. Пасуљ, грашак, паприка, лук, лук испржим сас јајца, те им дадем а они си поједу, тој сам си и ја јела... Тада не било толко куповање као сbг да се купи...< Питање > А реци ми јел се месио хлеб од овог брашна, или је било пројиног брашна?<БАБА ЈЕЛА> Ја сам си имала брашно кукуружно, имала сам си пшеничнo, и измешам кукуруз и пшеницу и самељем и тако.А башка си самељем пшенично брашно за славу. А башка кукурузни брашно кад ми је воља за качамак, за ово...< Питање > А за сваки дан шта се месило? Хлеб, од чега?<БАБА ЈЕЛА> Мешано, пшеница и кукуруз. < Питање > А кажи ми, пошто није било квасца, како си...?<БАБА ЈЕЛА> А, имало се, квасац се прави.< Питање > Како се прави?<БАБА ЈЕЛА> Тако тој мамузно брашно купиш, прво купиш, оваква коцка куповни.< Питање > Какво брашно?<БАБА ЈЕЛА> Кукурузно. Кукурузно брашно, па измешаш, и оно се надигне пуна шерпа. < Питање > Али прво купиш квасац?<БАБА ЈЕЛА> Дабоме. А после се ја...< Питање > Чуваш потквас? Како се то зове?<БАБА ЈЕЛА> Тој се зове квасац.< Питање > А после оно тесто што чуваш за друго?<БАБА ЈЕЛА> Исто, исто квасац. < Питање > А колко то може да траје?<БАБА ЈЕЛА> У, па поправља се оно сваку вечер. Сваку...дабоме, чим слегне доле ти га поправиш и оно се подигне, и кад умесиш леба, ауф, црепнар, голем. Ја сам носил у црепну. И тај брешњик одозгор, па то је леб, па се убил.

12

< Питање > Добро. И шта је обично спремано за славу? Слава, бели хлеб се меси... <БАБА ЈЕЛА> То се меси чисти леб за славу и, ако ти је мрса слава, ти купиш прасе, ли јагње... ја сам купуваја највише прасе за свети Ранђел јесењи. Али несbм купувала него сам чувала. Чувала сам. Али, ја сам много и радела.< Питање > Колико је значајна слава? Шта сте правили све за славу?<БАБА ЈЕЛА> За славу пуњена пbприка, сарма, кокошка за риплиш, онај после вода што остане с кокошку, то вје искидаш оне крилца, оне миченичке, и туриш мало супу у њи, онуј Фиделину, и направи супу, а оно месо за риплиш остане. < Питање > Јесте ли имали своје сталне госте, или сте звали за славу?<БАБА ЈЕЛА> Не, звала сам си, имала сам си ја фамилију материну многу у Пbсјаче. И сви си зовем да си ми дојду. Највише ми је дођил ујка Виден, и баба Милева, на матер ми тетка, ујна Јелка, брат, Никола и ова Милунка, сна, њена дечица дојду и тако...< Питање > А кажи ми што се колача тиче, јел било нешто за слатко на крају? Или није морало?<БАБА ЈЕЛА> Тој гибаницу сам напраим за крај. < Питање > Јел слатка, или са шећером, или са чим?<БАБА ЈЕЛА> Не, са сер. Са сир. Са сир се направи и тако. А кад је посно оно ораси. Ораси самељем и ... < Питање > Јел то уместо колача? А слатко није ништа било? <БАБА ЈЕЛА> Не, не, не.< Питање > Био скуп шећер, или то није било, или шта?<БАБА ЈЕЛА>Ма имао шећер него ја то нисам правила, нити сам умела да правим, ни дbнb дbнbс не умем тој да направим. Не ме интересувало, да ти право кажем. < Питање > Колко је било гостију за славу, отприлике? <БАБА ЈЕЛА> Отприлике ја сам увек имала по десет човека. По десет човека.< Питање > И они су сами долазили, нема да се иде да се зове?<БАБА ЈЕЛА> Не, зовала сам, да...< Питање > А кажи ми, како си чувала децу? Јел си их водила на њиву?<БАБА ЈЕЛА> Па на њиву сас мен. Сас мен. Љуљка, па дете у љуљку, и ја кад се зарове те отидем па га подојим и намирим га, па си копам пак. Чим насетим да је будно ја му пуштим ручице, ножице да си размрда пуштим га на зем, турим покровичку нешто на зем па га турим на слунце, да се изигра, изигра, па чим почне ,,а-а-а'' одма отидем па га повијем, средим га, и турим у љуљку и подојим и оно си заспи па опет радим. < Питање > А та љуљка, то је на вама било, или...?<БАБА ЈЕЛА>Да, да...< Питање > Од чега се правила љуљка? То се ткало? Као торбе оне?<БАБА ЈЕЛА> Да, да, да, да, да. Само то се прави широко, дугачко, е тако толко и тој...< Питање > А кажи ми, то је било што се мале деце тиче, а они који су велики, били су ту, или били кући?<БАБА ЈЕЛА> Не. Сас мене. < Питање > Сви?

13

<БАБА ЈЕЛА> Сви. Ел ја несbм имала свекрву, нити сам смела по комшилbк да ју остављам, те сам такви комшије имала гадни и нисам смела. < Питање > И чиме се они забављају, шта раде?<БАБА ЈЕЛА> Па и ето,не, кад је малечко дете као три годин, четир годин, ја узмем па му кажем: Еве, ово је каменчbк, па да дм напраиш овак... кућицу, па овак, па овак... И они се ваздн игру сас камење, праве куће, праве куле...< Питање > Имају ли неке посебне играчке?<БАБА ЈЕЛА> Нема, несу имали посебни играчки, то несу имали. Али у поље кад и одведем , ал и дом, исто, кад и доведем дома кад је овај недеља, а ја имам зеље, па узнем, па Љиљу учим како да напраи гибаницу, како да напраи... < Питање > Кога учиш?<БАБА ЈЕЛА> Љиљу моју, ћерку.< Питање > Колко је она имала тад година?<БАБА ЈЕЛА>Она је имала пет годин.< Питање > Пет година?<БАБА ЈЕЛА> Пет години. Ја сам га учила како се спрема, како све... < Питање > А јел знала она са пет година да спреми?<БАБА ЈЕЛА> Па научи се на, на, као... земљу, знаш. Као земљицу натура у листbк па гу увије, па... < Питање > Аха, она спрема њену храну, а ви спремате вашу?<БАБА ЈЕЛА> Да.< Питање > А како храниш децу на њиви, шта радиш кад дођеш? <БАБА ЈЕЛА> Понесем си. Понесем си, и ја увек сам носила пржено, да ти право кажем. Чорбу никад нисам носила зато што тој се пљиска. А оној нема. Испржим кромпир, испржим пиринач, пиринач и кромпир сам највише правила за на њиву. И тој им дадем те поједу, а оно друго закачим да не би деца па брчка сас руке, а треба... а овај па радел ми муж у Сићево обука, он је па радел у Сићево па дојде око три сати код мене и тако... Чувала сам и магаре после, то ми је била највећа услуга. Ел на њег натоварим, од туд и од туд турим од едну страну риљат, од другу страну матика, а дете усред. На оно и тако сам ја... Кад ми је муж умрел, тад су деца отишла у Крушевац у сколу. Превузе и центар јел не могу да и чувам, и онда ги центар узе, и одведе ју у Крушевац у сколу, али моа мати је слушала комшије, комшије сам имала безобразни. Она доводи шволери, она тој, она оно... Де ћу доведем швалера, дете четри годин, све ће разуми и све, ја ћу доведем швалера. Па то, уби Боже од крај до крај! Блажа голема. И једbн дbнb мати поче да ме брука, поче едно друго, само да ме брука нег узела, те украла тате четри иљаде па дала на едног човека да ме убије на братанца. Али дозн тај брат други, Душко, па реко: Ел си ти паметан, каже, бре, будало, за четри иљаде да идеш на робију, да робујеш дваес годин робију? Ел си ти паметан? Тој да узмете ти кад дојдете да си му даднеш, на моега ћале река. И ћале кад отишл Душко реко брат ми, каже: Знаш шта течо, тетка не разуми ништа, изгледа као да је, каже, као да је скренула. А он рекbл, па, каже: Не знам каква је работа. Каже, врћи оне паре што ти је тетка дала. Па за какво му је, вели, она тој дала? Каже, дала му да убије Ленку. Па дал би смел, каже, он тој да уради?

14

< Питање > Ленка, да ли си у животу запамтила нешто што си се обрадовала много?<БАБА ЈЕЛА> Једино овде кад сам дошла за Чеду, туј ми је било најбоље, да ти право кажем. нећу да кријем, оно што је право, и Богу је драго. А што сам седела у Стубац за овога баксуза, то је био баксуз, он ми је децу извел из школу, не ми дал да идем у Крушевац, а да ми је казал, да рекне, бре: Ја ти не дозваљам да идеш толко далек. Добро, ништа, писма има, артија има, па ће се договарамо саз на писмо. Али он не, него: Ми децу да повучемо из школу. Ма, бре, нећу си ја децу повукујем из школу, ја сам и дала да се школују, а не да се скитају. Ти ће ми децу упропастиш, ће ми се деца поскитају овде како што и јесте. Е па ја ћу ти препишем имања ако дозволиш децу да изведем из школу. Нисам желна, реко, ја за твоје имање. < Питање > Како си се изборила са децом? Јесу ли сви завршили основну школу?<БАБА ЈЕЛА> Па сви су си завршили осмољетку, али нису... то је требало да буде другојаче много, јел они да су остали у Крушевац они би данас имали занат, имали би школу, имали би све. Завршили би све, све.< Питање > А кажи ми који су ти најтежи тренуци у животу?<БАБА ЈЕЛА> Најтежи су ми тренуци били у Стубал, због децу. Ел је он децу гонио опасно. И ја сbм требала кад се родила Јасна у Шљивар, ја сам требала њег да манем, па да ти се отидем у Шљивар код Оливера, а туј је имал едbн човек, сакат сас руке, нема руке, овак. Исекла му граната руке. < Питање > И?<БАБА ЈЕЛА> Исекла му граната руке, а имал је добру имовину, па би си за њега отишла и ту би си ја децу чувала, а могла би Крстину децу да дадем за њега, а ја да си останем са децу. Па децу те си изведем на пут. < Питање > А реци ми, шта је било такође тешко кад су умрли неки од те деце, кад су ти умрли родитељи, шта је још био тежак тренутак у животу?<БАБА ЈЕЛА> Мен највише било тешко кад су ми убили дете. < Питање > Убили? Како се звао и како? Колико година је имао?<БАБА ЈЕЛА> У ти и по месеца.< Питање > Па како, а ко је убио?<БАБА ЈЕЛА> Девер. < Питање > Зашто?<БАБА ЈЕЛА> Па преварио ми мужа мојега,брата, да ће му даде имања, а дете да убије. < Питање > Па што је он имао интересе да се убије то дете, шта је то против?<БАБА ЈЕЛА> Па овај, па толко си бил паметанон теше Радицу да убије у годину дана. Дете иде око њега па: Ћићо, ћићо, ћићо! А он каже: Море де га ти, каже, увати за раменца, ја ћу га ударим саз токву, толко ће му и буде. И ја углебнем и уграбнем детенце за мишке па код мен. То ми је најтежи живот био.< Питање > Кажи ми, никад у животу довољно пара. како си излазила на крај са тим парама? Јеси ли продавала нешто, јеси ли излазила на пијац, шта си још чувала од стоке?<БАБА ЈЕЛА> Чувала сам свиње, свињу сам чувала, па пола свињу продам, а пола оставим за мен.< Питање > Као на месо је продаш?<БАБА ЈЕЛА> Дабоме, на месо.

15

< Питање > А јеси ли још нешто продавала, како се заради тај динар за понешто?<БАБА ЈЕЛА> Идем ја у надницу. Идем у надницу, ево у Сићево сам имала тројицу. Груја Когијски, и једн Жика Кукуница, Љуба Когијски, и овај деда Бузан. Ја сам највише код њи радела.< Питање > А кажи ми кад се иде у надницу, којом храном те он храни? Имаш ли твоју храну? Носиш ли твоју мотику?<БАБА ЈЕЛА> Овај Груја је ранио, Груја је ранио радници, и Љуба је хранио, и Душан је хранио, а Влада, његов брат, и тај старији њин брат, Методија, они нису ранили, ми смо си носили...< Питање > Да ли памтиш колика је надница? Колико се плаћало?<БАБА ЈЕЛА> Па колко се плаћало, триес пет динара. < Питање > Шта си могао за то да купиш?<БАБА ЈЕЛА> Море купи се, бре. Све се купи... Ја сbм, кад сам ишла у надницу ја дојдем дома,за триес пет динара џак брашно.Дваес пет кила. < Питање >А то је за један дан?<БАБА ЈЕЛА> Да, један дн. < Питање > А како си обезбеђивала млеко за децу?<БАБА ЈЕЛА> За децу млеко никад несbм узимала. Тој су деца живела без млеко. < Питање > Онолико колико си дојила, и после тога? <БАБА ЈЕЛА> Да, три годин доји, и одbнда после обрнем га да ручка и тако. < Питање > Оно што за вас, то и за њих. <БАБА ЈЕЛА> Дабоме, дабоме.

3. Фонетске карактеристике сврљишко- заплањског говора- потврде у тексту

Говор заплаза познаје пет стандардних вокала: А, Е, И, О, У, полугласник и вокално Р. Експираторни акценат, као и суседни гласови, утичу на вокале у правцу отворености, односно ѕатворености или лабијализације. Полугласник може бити нестабилне артикулације. Када није под акцентом, има више изговорних варијаната, а то иде дотле да од алофона прераста у нову фонему.Велики утицај на остале вокале има окружење. То се испољава кроз супституцију једних вокала са другима. Посебну пажњу заслужује старо вокално Л, који у говору Заплања осим супституције са У, једино познате у кљижевном језику, у одређеним околностима даје рефлекс Лb или ЛА, ЛУ, ЛИ.

Белић је напоменуо, наводи Јордана Марковић у својој књизи: ,,Једна од најинтересантнијих и најважнијих особина овог дијалекта јесу полугласници. (...)Полугласгласник је мутан вокал коме је у основи кратко А.'' Осим чистог полугласника, може се наћи и прелазна нијанса, између полугласника и А, која се бележи као А, али и варијанта са јачим полугласничким карактером b.

16

Вокалски систем1) ја сам сbг..., тbг, дbнbс, дbнbс, опbнци, свињски опbци, тија

опbнци,2) разbпне, једbн, сbд, несbм, момbк, Пbсјаче, мbне, ваздbн3) сbкњу, полугласник настао од вокала У4) вирчbк, комшилbк, каменчbк- Очуван стари полугласким у суфиксу

(bк)5) рекbл, отишbл- Полугласник у основи (у књижевном прешао у А)

и вокално Л које није прешло у О.6) стbра- Полугласник у основи, ПРВА ГРУПА Јордане Марковић.

Овде се примећује и непостојање гласа Х ( у финалној позицији )7) несам, несbм- У првом примеру полугласник је прешао у А док је у

другом остао, али је карактеристична доследна замена Јата у којој не долази до икавштине као у књижевном језику.

8) сас, сbс- Предлог локалног облика. Појављује се у облику са полугласником, али и у облику где је полугласник прешао у Аб) Вокал А

9) њег, туд- Покретно А10) Оревац, наместо Ореовац, како се место зове, појава сажимања

вокалске групе ЕО у корист првог Е11) напраи- Губљењем В добијена вокалска група12) мислела- Према глаголу мислити. Е које је настало од Јат и

одговара старој замени, према радити: радел, радела13) три годин, дванаес годин, петнаес годин- Апокопа и изостанак

вокала Е14) познаеш, познаем- Вокална група АЕ, из које је изостало Ј15) мен- Енклитички облик заменице МЕНЕ, изостављен је покретни

вокал Е.16) дваес, знае, триес - вокалска група АЕ без сугласника Д у првом и

другом примеру, а у тећем вокалска група ИЕ 17) моа- Вокалске групе које настају губљењем неких консонаната18) новак- Сажимање медијалне вокалске групе АО у О19) разуми, матика- Промена вокала под утицајем палатала или

лабијалних сугласника који су испред вокала, у овом случају лабијал М испред вокала, А наместо О

20) зарађували, виђували, према глаголима зарађивати и виђати се, радног глаголског придева, зарађивати и виђали, али је дошло до промене вокала под утицајем палатала ђ, који стоји испред вокала, И у У, сличан је пример и Ђурђовдан, са алтернацијом Е у О

21) старовријемске- Замена Јат са Ије, мада се у тексту јавља и облик старовремске, што потврђује екавску замену Јата.

22) Боже здравје- Јотовање као процес измене сугласника у додиру са јотом није захватио поједине речи овог говора, тако да се уместо облика здравље јавља наведени облик.

23) тија опbнци, овија, онија- Редовно је И које је настало од полугласника испред сонанта Ј

17

24) пројдем, дојде, дојду, најде- Група сугласника ЈД која се у књижевном говору јотује у Ђ, овде остаје нејотована. Ово је одлика пиротског говора.

25) наврљала – Настало од глагола нафрљити што потврђује да се овде Ф изговара као В, вокално В; препознаје се и вокално Р између два консонанта, а то је вокално Р првог типа..

26) мислела- радни глаголски придев у женском роду, јавља се самогласник Е место И, због лабијала Л

27) беж, ел, мож, ал- Појава апокопе, одсуство вокала –и, -е, -и 28) дванаес годин, петнаес годин, дваес девето, триес, знае, напраим -

Појава вокалских група губљењем неких консонаната: АЕ, АЕ, АЕ, ИЕ, АИ

29) слbзе- уместо вокалног Л у сврљишко- заплањским говорима јавља се Лb

30) бел, почел, дошал, шил, смел, извел, казал, имал, дал, понел, испродавал, бил, отерал, умрел, звал, купил, потрошил, бил, сол, донел, имал, дал, донел- Л које није прешло у О у финалној позицији

31) овак- Покретни вокал О није присутан

32) рекbл, отишbл- Полугласник у основи (у књижевном прешао у А) и вокално Л које није прешло у О

Консонантски систем33) армоника, армоникаш, аљина, артија, ваташ, леб,оћу-

Непостојање гласа Х у иницијалној позицији.34) доватила- непостојање гласа Х у медијалној позицији35) њи, сас њи, диго, реко, одма- Одсуство гласа Х у финалној

позицији36) дреја- Уместо гласа Х јављају се супституенти В, Ј, К (у овом

случају Ј)37) Тикомира- пошто је систем фрикатива редукован, и нема фонеме

Х, супституенти су В, Ј, К, Ф, у овом случају К38) вучено, према глаголу учити, вуствари према уствари-

супституент ВУ од вокалног В које се није стопило са У.39) вторак- Иницијално В које није прешло у У као у књижевном.40) кукунићку, рођена, плућна, синчића, цветићи- Самогласник Ћ је

слабије артикулације, померен уназад41) направено- Упрошћаваље групе ВЉ, изостављањем Љ42) сљиве- Одсуство једначења по месту изговора43) одозгор- Прилозима се често додају партикуле Р, РА, РЕ

44) турбекулозе: МЕТАТЕЗА-премештање гласова или слогова у речи, типа ,,намастир''

45) пантлике- Упрошћен изговор сугласничке групе ТЉ у ТЛ, ради олакшане артикулације.

46) туј, такој, кој, овија, онија, тија- Заменице са партикулама Ј, ЈА.47) едну- Изостанак Ј у иницијалној позицији.

18

48) жената- Постојање постпозитивног члана, по пореклу то је демонстративна заменица АТ: -ТА, -ТО, -ТИ, -ТЕ, -ТА, која је употребљена на крају рећи и стопљена са њом добија функцију члана. Њоме се, осим рода и броја, изражава одређеност и познатост појма о коме се говори. Тако облик ЖЕНАТА показује да се ради о одређеној познатој жени, а облик ЖЕНА казује само општи појам.

49) казаја, дошаја, ја сам купуваја- (према глаголу куповати) у призренско- јужноморавским говорима, нарочито у облицима радног глаголског придева, губи се самогласник А. Испред њега је фонетски или аналогијом добијено Ј, па имамо овај облик. .

50) песна- Архаичан облик, Н наместо М.

51) дванаес- упрошћавање групе СТ, према С

19

Литература

1. Недељко Богдановић, Говори Алексиначког Поморавља, Српски дијалектолошки зборник XXXIII, САНУ, Београд, 1987.

2. Недељко Богдановић, Изоглосе југоисточне Србије, Просвета Ниш, Ниш, 1992.

3. Јордана Марковић, Говори нишког краја, Српски дијалектолошки зборник XXX, Просвета Ниш, Ниш, 1985.

20