dei · 2020. 9. 18. · lektorica za bosanski jezik: lejla nuhodžić lektorica za hrvatski jezik:...

2

Impresum

Izdavač: Direkcija za europske integracije Vijeća ministara BiH Đoke Mazalića 5, 71 000 SarajevoTel.: 033/255-014e-mail: [email protected] stranica: http://www.dei.gov.ba

Glavni i odgovorni urednik izdanja Direkcije: Edin Dilberović, MA

Glavna urednica: mr. sc. Maja Rimac-Bjelobrk

Izvršna urednica: Danijela Vučetić

Urednički kolegij: mr. sc. Jasmina Ahmetbašić dr. sc. Sanja Kavaz-Hukić Indira Čečo Hidić, MA Đorđe Tomić, MAMirela Ćosić

Lektorica za bosanski jezik: Lejla Nuhodžić

Lektorica za hrvatski jezik: Tamara Čapelj

Lektorica za srpski jezik:Aleksandra Aginčić

Grafičko rješenje i DTP: TRIPTIH d.o.o.

Časopis izlazi jednom godišnje. Sarajevo, 2018.

Znanstveno-stručni časopis o europskim integracijama Sui generis indeksira se u bazi CEEOL – Central and Eastern Europe Online

NAPOMENA UREDNIČKOG KOLEGIJA: Stanovišta iznesena u ovoj publikaciji jesu mišljenja autora, a ne stanovišta Direkcije za europske integracije Vijeća ministara Bosne i Hercegovine. U časopisu Sui generis objavljuju se tekstovi na jeziku i pismu po izboru autora.

3

Sadržaj

SUI GENERISZnanstveno-stručni časopis o europskim integracijama

4

Sadržaj

5

Sadržaj

1. Uvodna riječ Glavne urednice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

2. ЕУ и БиХ: Уговорни брак или брак из љубави Аутори: проф. др Марко Ђого, Сњежана Зарић, МА . . . . . . . . . . . . . . . . 11

3. Integracija u unutrašnje tržište EU kao ključni elemenat procesa evropskih integracija Autor: dr Nenad Pandurević. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

4. Jedinice lokalne samouprave u procesu evropskih integracija Bosne i Hercegovine Autor: dr. Jasmin Hušić. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

5. Razvoj mjera zapošljavanja u Bosni i Hercegovini i evropski integracioni procesi Autor: dr. sc. Emina Hasanagić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

6. Škole ekonomskog mišljenja i ekonomska politika zemalja u tranziciji Autor: dr.sc. Željko Marić. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

7. Bilješke o autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

8. Popis recenzenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

9. Upute za autore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

7

Uvodna riječ Glavne urednice

1.

SUI GENERISZnanstveno-stručni časopis o europskim integracijama

8


9


Cijenjene čitateljice i cijenjeni čitatelji,

Direkcija za europske integracije, svjesna važne i odgovorne uloge koju ima u procesu pristupanja Bosne i Hercegovine Europskoj uniji, nastavila je i u proteklome razdoblju djelovati u pravcu promicanja europskih ideja i vrijednosti.

Bogatstvo različitosti, kao stup na kojem se temelji demokratsko društvo, zajednički je ukras Bosne i Hercegovine ali i velike europske obitelji kojoj stremimo. Različitost kultura, religija, običaja pa i stajališta o najvažnijim životnim temama može samo proširiti vidike jednog društva. Vodeći se tom mišlju, odlučili smo i novi vizualni identitet Direkcije za europske integracije obogatiti logom “Embrace diversity”, koji šalje snažnu poruku da ujedinjeni u različitosti možemo ostvariti sve ciljeve.

Ponosni smo i na nastavak uspješne suradnje sa stručnom i znanstvenom javnošću u Bosni i Hercegovini, koja se ogleda i u novom broju našeg znanstveno-stručnog časopisa Sui Generis. Veliki broj radova koji su i ovog puta bili pred Uredničkim kolegijem pokazatelj je da akademska zajednica u BiH kontinuirano promišlja o širokom spektru pitanja iz domene europskih integracija.

Za radove koji su odabrani (jednoglasno) smatramo da svojom originalnošću i kvalitetom mogu pridonijeti stvaranju jasnije slike o određenim aspektima Europske unije, ali i europskom putu Bosne i Hercegovine.

U radu “EU i BiH: Ugovorni brak ili brak iz ljubavi” pokušava se odgovoriti na pitanje ispunjava li Bosna i Hercegovina danas uvjete optimalnog valutnog područja ili postoji mogućnost da te uvjete naknadno ispuni. Pritom se ne misli na ispunjavanje tzv. kriterija iz Maastrichta nego na jednu dublju analizu, temeljenu na pitanju hoće li europske integracije BiH voditi ka konvergenciji gospodarskih struktura, te sinhronizaciji poslovnih ciklusa ili nas očekuje specijalizacija i podložnost asimetričnim šokovima.

“Integracija u unutarnje tržište EU kao ključni element europskih integracija” može se smatrati jednom od najznačajnijih tema uzmemo li u obzir da unutarnje tržište EU spada među nekoliko najvećih postignuća procesa europskih integracija. Kao stadij duboke ekonomske integracije, ono donosi ogromne ekonomske koristi njegovim članicama, omogućavajući slobodu kretanja roba, usluga, ljudi i kapitala. Stoga bi što brža i što intenzivnija integracija u unutarnje tržište trebala biti prioritet i Bosne i Hercegovine na njenom europskom putu.

U radu “Jedinice lokalne samouprave u procesu europskih integracija Bosne i Hercegovine” autor se bavi pitanjem uloge jedinica lokalne samouprave u procesu stabilizacije i pridruživanja Europskoj uniji. Istaknut je izuzetno značajan potencijal jedinica lokalne samouprave, koji bi trebalo na pravilan način staviti u funkciju izgradnje sustava vlasti koji je potentan za omogućavanje upražnjavanja legitimnih građanskih interesa.

10


“Razvoj mjera zapošljavanja u Bosni i Hercegovini i europski integracijski procesi” rad je u kojem se analiziraju programi mjera zapošljavanja koji se primjenjuju u BiH i njihova učinkovitost u smanjivanju nezaposlenosti na tržištu rada. Autorica pruža uvid u sustav mjera zapošljavanja, te ukazuje na nedostatke postojećih normativnih i institucionalnih rješenja. Bosna i Hercegovina je u procesu europskih integracija obvezna uskladiti svoje zakonodavstvo s propisima Europske unije, a to obuhvaća i odgovarajuća europska načela i standarde u području politike zapošljavanja i politike na tržištu rada.

Rad o temi “Škole ekonomskog mišljenja i zemlje u tranziciji” ukazuje na određene nedosljednosti u vezi s primjenom neoliberalnog modela razvoja u tranzicijskim zemljama, koje ujedno nastoje ispuniti ekonomski kriterij za članstvo kao dio procesa pristupanja EU, kao i mjere odnosno kombinacije mjera pojedinih škola ekonomskog mišljenja koje bi bile primjerene zemljama u tranziciji u suvremenim uvjetima globalizacije.

Želimo vam ugodno čitanje.

11

ЕУ и БиХ: Уговорни брак

или брак из љубави

2.

Аутори: проф. др Марко Ђого

Сњежана Зарић, МА

Изворни научни рад

12

ЕУ и БиХ: Уговорни брак или брак из љубави

13


UDK 330.342(061.1EU):339.924(497.6)

Сажетак: Средином ‘90-их година прошлог вијека водила се врло жучна расправа између Пола Кругмана и Џефрија Франкела о тзв. хипотези ендогености. Према овој хипотези, земље могу ex post испунити критеријуме оптималног валутног подручја, чак и ако их не испуњавају еx ante. С обзиром на то да Босна и Херцеговина (БиХ) напредује на путу европских интеграција, а посебно узимајући у обзир чињеницу да од 1997. године практикује валутни одбор као оквир монетарне политике, ова расправа постаје релеванта и за нас. Због тога смо у овом раду покушали да бар дјелимично одговоримо на питање да ли БиХ данас испуњава услове оптималног валутног подручија или постоји могућност да те услове испуни накнадно. При томе не мислимо на испуњеност тзв. критеријума из Мастрихта већ на једну дубљу анализу која се заснива на питању да ли ће европске интеграције БиХ у ЕУ водити конвергенцији привредних структура и синхронизацији пословних циклуса, или нас очекује специјализација и подложност асиметричним шоковима. Дакле, жељели бисмо да на примјеру БиХ урадимо анализу у складу са оквиром који су користили Кругман и Франкел у својим радовима. Нажалост, иако постоји мноштво сличних анализа за друге земље у транзицији (ЗУТ), скоро ниједна од њих не укључује и БиХ, тако да постоји потреба за једним оваквим радом.

Кључне ријечи: европске интеграције БиХ, привредна структура, усаглашеност пословних циклуса

EU & BiH: Love marriage or marriage of convenience

Summary: During the 1990s, a bitter discussion took place between Paul Krugman and Jeffrey Frankel. In the centre of it was the so-called the hypothesis of endogeneity. The hypothesis declares that countries could fulfil conditions for taking part in optimum currency area ex post, meaning after they become part of it, even if they don’t fulfil that conditions ex ante. Given the BiH’s progress on its path toward the EU accession and especially the fact that BiH has been practicing the currency board as the monetary policy framework since 1997, this issue has become increasingly important for us too. Therefore, this paper endeavour to answer the question whether BiH fulfils conditions for taking part in optimal currency area, or it can fulfil those conditions subsequently. This does not refer to fulfilling the so-called Maastricht criteria but instead to a deeper analysis founded on question whether the EU integration process of BiH will lead to the convergence of economy structures and therefore synchronisation of business cycles or whether it will face with specialization and asymmetrical shocks. The analysis paper will take Bosnia and Herzegovina as an example and in doing so will respect the analysis framework Krugman and Frankel used by in their papers. Unfortunately, although many similar analyses have already been made for other countries in transition (CIT) almost none has taken BiH as an example, which justifies this paper’s hypothesis.

Keywords: EU integration process of BiH, economy structure, business cycles.

14


1. УводБосна и Херцеговина донијела је политичку одлуку да своју будућност види

у оквирима Европске уније (ЕУ). Ту одлуку подржава већина1 грађана ове земље, што је довело до предаје апликације за пријем у ЕУ у фебруару 2016. године. Неоспорно је да БиХ географски и културолошки припада европској породици држава, али питање је да ли економија БиХ испуњава предуслове за прикључење блоку који још увијек (тј. до изласка Велике Британије из ЕУ 2019. године) има 500 милиона становника и чији је БДП у 2017. години, према подацима Свјетске банке, износио више од 17,28 трилиона америчких долара (изражено у садашњим доларима), што ЕУ чини највећом економијом свијета на коју је у 2017. години отпадало 21,4% свјетског БДП-а (World bank data, 2018).

Наша теза је да економија БиХ данас не испуњава услове за прикључење ЕУ, али да то и није толико важно колико се чини на први поглед из више разлога, од којих је један да је сама ЕУ данас бар једнако политички колико и економски пројекат. Дакле, одлука о прикључењу ЕУ је прије свега политичке природе (гдје себе видите у свијету), а сам процес интеграција и процеси који ће услиједити након евентуалног пријема обезбиједиће постепено усаглашавање структуре и динамике економије БиХ са другим земљама чланицама ЕУ. У складу с тим, и назив овог рада је “ЕУ и БиХ: брак из љубави или брак из интереса”. При томе смо синтагму “брак из љубави” користили у смислу уласка у уговорну заједницу двоје сличних партнера, док смо синтагмом “брак из интереса” жељели да нагласимо да партнери данас имају различите “животне навике” (структуру економије, пословне циклусе), али ће их временом, током заједничког живота усагласити. Дакле, ми заговарамо тезу да се у погледу европских интеграција БиХ ради о “браку из интереса”, и то прије свега интереса БиХ.

Одмах на почетку истичемо да се ова хипотеза нипошто не може узети као тривијална и она која се подразумијева будући да садашња економска криза која траје већ шест-седам година у неким (углавном периферним) чланицама ЕУ показује значајне размјере социјалне деструкције (прије свега у виду резистентних високих стопа незапослености), упоредо са високим нивоом неусаглашености привредних структура, снажним асиметричним шоковима који пријете да “поцијепају” ЕУ, тј. асинхронизованошћу пословних циклуса.

Срећну околност или пак снажан подстицај једном оваквом истраживању дале су нам двије чињенице. Прва је то што БиХ од 1997. године користи валутни одбор као оквир монетарне политике, те што је домаћа валута већ двадесет година везана управо за евро (у почетку за ДМ). Ову чињеницу нипошто не смијемо

1 Према истраживању Дирекције за европске интеграције БиХ из 2017. године, 69,2% грађана БиХ подржава улазак земље у ЕУ [Интернет]. Доступно на: http://dei.gov.ba/dei/media_servis/infografike/default.aspx?id=18635&langTag=sr-SP-Cyrl [25.3.2018.] Занимљиво је примијетити да је то значајно смањење подршке у односу на 2015. годину, када је 78% грађана БиХ подржавало улазак земље у ЕУ [Интернет]. Доступно на: http://www.dei.gov.ba/dei/media_servis/vijesti/default.aspx?id=15170&langTag=sr-SP-Cyrl [25.3.2018.]

15


занемарити, упркос томе што БиХ није формално чланица Европске монетарне уније (ЕМУ), због чега не може да користи све предности кројења заједничке монетарне политике и по својој мјери. Сама чињеница да сте мала земља која је своју валуту фиксирала за валуту веће земље (валутног блока) има импликације у погледу економских политика које морате да водите. Прије свега, фиксирање мора да буде компензовано побољшаним економским управљањем, јер у случају појаве негативних асиметричних шокова земља неће моћи користити политику девизног курса и монетарну политику као антицикличне инструменте. Међутим, ако су пословни циклуси синхронизовани, губитак поменутих инструмената није значајан. Због тога се синхронизованост пословних циклуса третира као “мета услов” за приступање валутном подручју.

Други битан фактор је што су економски “титани” Пол Кругман и Џефри Френкел током 1990-их и почетком 2000-их водили жучну расправу на тему куда воде европске економске интеграције полазећи од претпоставке скорашњих монетарних интеграција, које су тих година биле посљедње достигнуће у продубљивању заједништва ЕУ. Управо се та расправа по својој суштини: ex ante насупрот ex post испуњености услова за приступање монетарној унији и специјализација насупрот конвергенцији привредних структура савршено уклапа у наслов нашег рада и потребу БиХ да данас сагледа шта ће јој донијети одлука да се прикључи ЕУ, ако до тога икада дође.

2. Фундаментална и ендогена теорија оптималног валутног подручјаРасправа о специјализацији/конвергенцији почиње још 1993. године

са Кругмановим радом Lessons of Massachusetts for EMU (1993), у коме је аутор пошао од искуства САД као старије монетарне уније и показао да ће уклањање регулаторних баријера за стварање интегрисаног тржишта робе и услуга, које се десило 1992. године, те стварање ЕМУ, које се тих година већ одвијало у складу са Делоровим планом у три фазе, неминовно довести до веће специјализације региона у ЕУ. Другим ријечима, већа интеграција довешће до веће регионалне концентрације индустријских активности, због чега ће региони у ЕУ постати осјетљивији на асиметричне шокове. Региони у ЕУ/ЕМУ, наравно, неће бити у могућности да на те шокове одговоре антицикличном монетарном политиком или политиком девизног курса. Осим тога, у условима високе мобилности фактора производње, ти шокови ће имати перманентне ефекте на аутпут, што ће водити ка слабљењу капацитета фискалне политике. Стога Кругман закључује да ће Европа имати великих проблема ако се почне суочавати са америчким типом регионалних криза, без америчког фискалног федерализма.2 Овај аргумент Кругман понавља у низу накнадних радова као што је књига “Окончајте ову депресију одмах!” (2012), у поглављу под називом “Сумрак евра”. Чини се да су

2 Krugman, P. (1993) Lessons of Massachusetts for EMU. In Torres F., Giavazzi F. (eds.) Adjustment and growth in the European Monetary Union. Cambridge University Press. pp. 241-261.

16


амерички аутори, нарочито кејзијанске провенијенције, посебно критички оријентисани ка пројекту стварања ЕМУ па је тако и Стиглиц написао низ радова и књига у којима критикује стварање ЕМУ, од којих је посљедња EURO: How A Common Currency Threatnes The Future of Europe (2016).

Ова расправа добија правац и жестину након 1996. године, када су Франкел и Роуз (1996, 1997) изнијели хипотезу о ендогености, односно ендогену теорију оптималног валутног подручја. Они су најприје уз помоћ панела података о билатералној трговини и пословним циклусима за двадесет индустријских земаља у периоду од тридесет година доказали да су трговинска интеграција и синхронизованост пословних циклуса повезани и ендогени процеси, односно да је, историјски посматрано, већа интеграција резултирала већом синхронизованошћу пословних циклуса. У том смислу, они закључују да ће наставак трговинске либерализације у Европи довести до чвршће повезаности европских пословних циклуса. Дакле, земље које одлуче да се придруже ЕМУ, чак иако су мотивисане неекономским разлозима, могу да испуне критеријуме за приступање ex post уколико то нису ex ante.3 Франкел (1999) је уочио и парадокс у аргументу да виши ниво интеграције доводи до растуће специјализације земаља и смањује диверзификованост производне структуре, што земље чини лошијим кандидатима за чланство у валутном подручју. Наиме, он наводи да уколико је диверзификација највећи проблем, он једноставно може бити ријешен проширивањем граница валутног подручја. Дакле, ако је одређени регион довољно диверзификован да испуни Кругманов критеријум за фиксирање валуте у односу на сусједни регион, то значи и да ће већа и више диверзификована политичка јединица која је након тога настала тај критеријум испунити још успјешније. Стога ће и други сусједни региони хтјети да се укључе у систем неопозиво фиксних девизних курсева и тако даље. Процес ће се наставити све док цијели свијет не буде имао исту валуту. С друге стране, ако одређени регион није довољно диверзификован да испуни Кругманов критеријум, онда га, у складу с том логиком, треба подијелити на мање политичке јединице (нпр. покрајине) чије ће валуте међусобно флуктуирати. Међутим, те политичке јединице ће бити још мање диверзификоване, па ће их бити потребно даље дијелити на још мање јединице (нпр. државе). Процес ће се наставити све док се цијели свијет не сведе на ниво потпуно специјализованих јединица. У том смислу Франкел закључује да је, иако се владе генерално не морају руководити критеријумом диверзификације приликом избора режима девизног курса, поражавајућа чињеница што ће, уколико оне буду слиједиле тај “исправни” критеријум, резултат бити или јединствена свјетска валута или свијет са пет милиона валута. Стога је оптимално да се свијет састоји од валутних подручја средње величине4.

3 Frankel, J., Rose, A. (1996) The Endogeneity of the Optimum Currency Area Criteria. National Bureau of Economic Research, Cambridge; Frankel, J., Rose, A. (1997) Is EMU more justifiable ex post than ex ante? European Economic Review. 41(3-5), pp. 753-760.

4 Frankel, J. (1999) цит. дјелo. пп. 31-33.

17


Генерално, напредак економетрије резултирао је бројним емпиријским истраживањима на ову тему, при чему је већина ишла у прилог хипотези о ендогености. На примјер, Фидрмуц (2001) је потврдио хипотезу о ендогености критеријума теорије оптималног валутног подручја на примјеру земаља ОЕЦД-а, али је према овом аутору интраиндустријска, а не билатерална трговина заправо изазвала конвергенцију пословних циклуса.5 Надаље, Де Гроув и Монђели (2005) идентификовали су три различита механизма која могу да учине критеријуме теорије оптималног валутног подручја ендогеним. Прво, монетарна унија може да утиче на трговинске токове и повећа трговинску интеграцију, повећавајући тако и користи од формирања монетарне уније. Друго, монетарна интеграција доводи до интензивније финансијске интеграције и на тај начин доприноси развоју механизма осигурања, који касније може да смањи трошкове асиметричних шокова. Треће, монетарна унија утиче на функционисање тржишта рада и може повећати његову флексибилност, чиме се смањују трошкови прилагођавања на асиметричне шокове.6 Антонокакис и Тодл (2014) такође су истраживали ефекте тржишне интеграције и координације економске политике на билатералну повезаност пословних циклуса у периоду од 1995. до 2012. године. Помоћу модела симултаних једначина добили су сљедеће резултате:

1) трговина и директне стране инвестиције имају изражен позитиван ефекат на синхронизованост пословних циклуса,

2) смањење диспаритета у дохотку у "ЕУ27” доприноси синхронизованости пословних циклуса,

3) за сада нема доказа да растућа специјализација доводи до дивергенције пословних циклуса у ЕУ,

4) постоје чврсти докази да је слаба фискална дисциплина у земљама чланицама ЕУ главна препрека већој синхронизованости пословних циклуса,

5) исти аргумент важи и за промјене девизног курса које ометају синхронизованост пословних циклуса. Дакле, будући да је синхронизованост пословних циклуса основни циљ и предуслов за ефикасну монетару унију, ЕУ мора да промовише тржишну интеграцију и ојача заједничке поставке економске политике7.

5 Fidrmuc, J. (2001) The Endogeneity of the Optimum Currency Area Criteria, Intraindustry Trade, and EMU Enlargement. LICOS Centre for Transition Economics, Leuven.

6 Детаљније у De Grauwe, P., Mongelli, F. (2005) Endogeneities of Optimum Currency Areas. Whar Brings Countries Sharing a Single Currency Closer Together. European Central Bank, Frankfurt am Main.

7 Детаљније у Antonakakis, N., Tondl, G. (2014) Does integration and economic policy coordination promote business cycle synchronization in the EU? Empirica. 41(3), pp. 541-575.

18


3. Преглед релевантне литературеЕмпиријске студије о синхронизованости цикличних флуктуација између

земаља доминирале су академском литературом о монетарној интеграцији, што не изненађује будући да се ради о мета критеријуму теорије оптималног валутног подручја. Иако су закључци наведени у многим од ових радова опречни, наводимо само неке од њих: De Grauwe, P., Vanhaverbeke, W. (1991) Is Europe an Optimum Currency Area? Centre for Economic Policy Research, London; Eichengreen, B. (1991) Is Europe an Optimum Currency Area? National Bureau of Economic Research, Cambridge; Karras, G. (1996) Is Europe an Optimum Currency Area? Evidence on the Magnitude and Asymmetry of Common and Country-Specific Shocks in 20 European Countries. Journal of Economic Integration. 11 (3); Caporale, M., Pittis, N. (1998) Is Europe an Optimum Currency Area? Business Cycles in the European Union. Centre for Economic Forecasting, London; Artis, M., Zhang, W. (1999) Further evidence on the international business cycle and the ERM: is there a European business cycle? Oxford Economic Papers. 51; Wynne, M. A., Koo, J. (2000) Business Cycles under Monetary Union: A Comparison of EU and US. Economica. 67(267), pp. 347-374; Dueker, M., Wesche, K. (2001) European Business Cycles: New Indices and Analysis of their Synchronicity. Federal Reserve Bank of St. Louis, St. Louis; Koopman, S. J., Azevedo, J. V. (2003) Measuring Synchronisation and Convergence of Busines Cycles. European Communities, Luxembourg; Massmann, M., Mitchell, J. (2004) Reconsidering the evidence: are Eurozone business cycles converging? Journal of Business Cycle Measurement and Analysis. 1(3),; Bergman, M. (2004) How Similar Are European Business Cycles? Lund University, Lund итд. Ипак, у већини радова указује се на постојање значајне синхронизованости европских пословних циклуса, посебно након формирања монетарне уније. Међутим, као што студије доминантно указују на постојање усклађености, такође доминантно показују да се одступања појављују у истим, углавном периферним земљама: Грчкој, Португалу и Ирској, те новим земљама чланицама. Ова истраживања не откривају узроке тих одступања, али неоспорно указују да једна валута захтијева виши ниво политичке интеграције.

Осим тога, с обзиром на тему нашег рада, релеватни су нам и радови који су се бавили синхронизованошћу пословних циклуса других земаља Централне и Источне Европе са еврозоном. Наводимо и неке од њих. Фидрмуц и Корхонен (2001) установили су да значајан и највиши степен корелације шокова понуде са еврозоном међу (тадашњим) земљама приступницама имају Мађарска и Естонија. Мађарска, такође, биљежи и значајну симетричност шокова потражње, док је код осталих, чак и напреднијих транзицијских земаља симетричност шокова ниска. Осим тога, њихови резултати подржали су тврдњу да земље са већим степеном координације економске политике са оквиром ЕУ имају и већу усклађеност пословних циклуса8. Корхонен (2001) је у другом истраживању утврдио да су, ипак, Мађарска и Словенија земље које су прилично добро интегрисане у еврозону,

8 Детаљније у Fidrmuc, J., Korhonen, I. (2001) Similarity of supply and demand shocks between the euro area and the CEECs. Bank of Finland Institute for Economies in Transition, Helsinki.

19


иако резултати за Словенију указују на појаву пребачаја приликом одговора на шокове из еврозоне. Надаље, он констатује да су краткорочни пословни циклуси у Чешкој и можда Естонији донекле интегрисани са циклусима еврозоне. Као значајно истиче и то да су пословни циклуси најразвијенијих земаља приступница интегрисани са пословним циклусима еврозоне барем колико и постојећих малих земаља чланица ЕМУ9. Френкел и Никел (2002) у својој анализи симетричности шокова земаља Централне и Источне Европе са шоковима еврозоне дошли су до донекле различитих резултата у односу на претходне ауторе. Наиме, они су утврдили да постоји знатна повезаност шокова потражње Пољске са еврозоном, те Чешке, Естоније, Мађарске, Словачке и Летоније са бар једном значајнијом земљом чланицом ЕМУ (Њемачком, Француском и Италијом). Када су у питању шокови понуде, осим Пољске, донекле значајнију повезаност са еврозоном биљеже и Чешка, Словенија и Мађарска10. Дарвас и Сапари (2004, 2008) у оба спроведена истраживања дошли су до истих закључака. Према овим ауторима, Мађарска, Пољска и Словенија достигле су висок степен усклађености циклуса БДП-а, индустријске производње и извоза са циклусима ЕМУ, али не и циклуса потрошње и услуга. Степен усклађености поменутих циклуса је близу забиљеженог у централним земљама чланицама ЕМУ и виши је него у периферним земљама. С друге стране, остале земље из Централне и Источне Европе нису постигле или су постигле нижи степен усклађености циклуса11. Истраживање Ајкмајера и Брајтунга (2005) показало је да су Пољска, Словенија, Мађарска и Естонија прилично квалификоване за приступање ЕМУ. Надаље, од тих земаља, Мађарска и Естонија су нарочито дубоко интегрисане у еврозону у погледу трговине и директних страних инвестиција, као и у погледу сличности индустријске структуре. С друге стране, према овим ауторима, за Чешку, Словачку, Летонију и Литванију сувише је рано да постану чланице ЕМУ12. Бахо-Рубио и Дијаз-Роланд (2005) водили су се логиком Коена и Виплоша (1989) да није довољно само одредити да ли су шокови симетрични или асиметрични, него и да је значајно направити разлику између перманентних и привремених шокова. Кључни аргумент је да ће земља када се суочи са неповољним трајним шоком, на примјер на тржишту производа, реаговати оптимално преко одговарајућег пада тражње, па ће трговински биланс остати у равнотежи. С друге стране, ако је такав шок привремен, оптимални одговор био би да се одржи приближно иста потрошња, што се постиже трговинским дефицитом преко апресијације реалног

9 Детаљније у Korhonen, I. (2001) Some empirical tests on the integration of economic activity between the Euro area and the accession countries. Bank of Finland Institute for Economies in Transition, Helsinki.

10 Детаљније у Frenkel, M., Nickel, C. (2002) How Symmetric Are the Shocks and the Shock Adjusment Dynamics Between the Euro Area and Central and Eastern European Countries? International Monetary Fund, Washington.

11 Детаљније у Darvas, Z., Szapáry, G. (2004) Business Cycle Synchronisation in the Enlarged EU: Co-Movements in the New and Old Members. Centre for European Policy Studies, Brussels; Darvas, Z., Szapáry, G. (2008) Business Cycle Synchronization in the Enlarged EU. Open Economies Review. 19(1), pp. 1-19.

12 Детаљније у Eickmeier, S., Breitung, J. (2005) How synchronized are central and east european economies with the euro area? Deutsche Bundesbank, Frankfurt am Main.

20


девизног курса. Међутим, у потрази за новом равнотежом земља ће претјерано реаговати, због неуспјеха у препознавању екстерналија трговинског биланса које се појављују у монетарној унији. Дакле, асиметрични и привремени шокови су потенцијално штетнији за функционисање монетарне уније. Према резултатима ових аутора, симетрични шокови доминирају у односу на асиметричне, али у мањој мјери у односу на постојеће чланице ЕМУ. Међутим, истовремено, привременост асиметричних шокова је виша него симетричних. Аналогно томе, они су земље Централне и Источне Европе разврстали у три групе у контексту њихове изложености шоковима у случају евентуалног чланства у ЕМУ:

1) Мађарска, Словенија и у мањој мјери Пољска биле би у повољнијој ситуацији у смислу веће превласти симетричних над асиметричним шоковима и нижег степена привремености обје врсте шокова;

2) У другој групи су Чешка и Словачка, које би, упркос превласти симетричних над асиметричним шоковима, у поређењу са земљама из претходне групе биле више изложене привременим асиметричним шоковима;

3) На крају, у најмање повљној ситуацији биле би земље Балтика, Бугарска и Румунија, будући да би доминација симетричних над асиметричним шоковима била нижа, а степен њихове привремености виши13.

Једно од новијих истраживања овог типа јесте истраживање Ненада Станишића (2013), у којем је овај аутор утврдио да не постоје заједнички пословни циклуси земаља Централне и Источне Европе. Када је у питању усклађеност националних пословних циклуса појединачних земаља Централне и Источне Европе са пословним циклусима еврозоне, значајна корелација током цијелог посматраног периода (први квартал 1995. године – четврти квартал 2012. године) пронађена је само за Словенију и Чешку. Међутим, овај аутор је рачунао и коефицијенте корелације одвојено за период прије и послије уласка земаља Централне и Источне Европе у ЕУ и добио импресивне резултате. Наиме, дошло је до конвергенције пословних циклуса свих ових земаља са пословним циклусима еврозоне након приступања ЕУ, а корелација је веома позитивна (изнад 0,80) за Чешку, Естонију, Летонију, Литванију, Румунију, Словенију, Словачку и Бугарску, а умјерено позитивна за Пољску и Мађарску, што иде у прилог хипотези о ендогености ефеката приступања ЕУ и ЕМУ14.

С друге стране, упркос високом степену евроизације привреда садашњих земаља кандидата, оне су још увијек далеко од чланства у ЕМУ, а једно од ријетких истраживања на ту тему које је спровео Величковски (2013) показало је да постоји низак ниво симетричности њихових шокова понуде и тражње са

13 Детаљније у Bajo-Rubio, O., Díaz-Roldán, C. (2005) Characterizing macroeconomic shocks in the CEECs. Economic Change and Restructuring. 38, pp. 227-234.

14 Детаљније Stanisic, N. (2013) Convergence between the business cycles of Central and Eastern European countries and the Euro area. Baltic Journal of Economics. 13(1), pp. 63-74.

21


шоковима у еврозони15. Међутим, ни овим истраживањем, као ни претходно образложеним, те многим другим у вези с овом темом, није обухваћена БиХ, вјероватно због чињенице да она још увијек нема статус кандидата за чланство у ЕУ. Међутим, у националним оквирима, имајући у виду чињеницу да је БиХ de facto чланица монетарне уније, неопходно је урадити анализу синхроницитета пословних циклуса.

4. Емпиријско истраживањеУ оквиру емпиријских студија о усклађености пословних циклуса

примјењиване су бројне методе и технике истраживања, а разлике између њих су углавном произлазиле из разлика у погледу избора: 1) података о економској активности (БДП, индустријска производња, потрошња, инвестиције, увоз, извоз, незапосленост), 2) мјере цикличности (класични, девијацијски или циклуси раста), 3) метода детрендовања (метод диференције, метод покретних просјека, Ходрик-Прескот, Бакстер-Кинг, Кристиано-Фицџералд филтер), 4) мјере синхроницитета (проста линеарна корелација, односно Пирсонов коефицијент корелације, како директно тако и индиректно за израчунавање симетричности шокова понуде и тражење добијених уз помоћ модела структурне векторске ауторегресије - СВАР, динамична корелација, фазно прилагођена корелација, индекс подударности). Међутим, показало се да су резултати истраживања значајно осјетљиви само на изабране податке, односно макроекономске варијабле које репрезентују пословне циклусе.

У контексту претходно наведеног, анализа синхроницитета пословних циклуса БиХ са пословним циклусима еврозоне, Њемачке, Италије и Словеније спровођeна је на основу података о реалном кварталном БДП-у (уланчане мјере обима са референтном 2010. годином, у милионима евра). То је у складу са макроекономском теоријом према којој је реални БДП, појединачно посматрано, показатељ који најприближније мјери агрегатну економску активност. Временски период обухваћен анализом је осам и по година, односно од првог квартала 2008. године до трећег квартала 2016. године. Међутим, како пословни циклуси трају од једне до десет или дванаест година, при чему нису периодични и симетрични, за поуздану анализу синхроницитета потребна је временска серија дужине од око 15 година. Овако дугу временску серију могли бисмо добити за земље еврозоне и еврозону као цјелину уз помоћ статистичке базе Евростата, али не и за БиХ, јер Агенција за статистику БиХ податке о кварталном БДП-у објављују тек од 2006. године, а уланчане мјере обима реалног кварталног БДП-а у цијенама 2010. године тек од 2008. године. Такође, не располажемо ни подацима о дефлатору БДП-а који би нам омогућио прерачунавање номиналног кварталног

БДП-а у реални за 2006. и 2007. годину. Дакле, из објективних разлога, опредијелили смо се за поменути временски период. Међутим, са сличним

15 Детаљније у Velickovski, I. (2013) Assessing independent monetary policy in small, open and euroized countries: evidence from Western Balkan. Empirical Economics. 45(1), pp. 137-156.

22


ограничењима суочавали су се и други истраживачи, посебно у земаљама у транзицији. Такође, треба имати у виду да је ово пионирски подухват да се добију додатне информације о оптималности режима девизног курса у БиХ.

Подаци о реалном кварталном БДП-у десезонирани су уз помоћ методе X-12 ARIMA (Auto Regressive Integrated Moving Average), којом се оцјењују тренд и сезонска компонента коришћењем покретних просјека. Ову методу развила је Пописна агенција САД (US Census Bureau) и једна је од најчешће примјењиваних непараметарских метода за уклањање уобичајених сезонских флуктуација и типичних утицаја календара унутар кретања анализираних временских серија. На десезониране вриједности БДП-а примијењен је Ходрик-Прескотов филтер, уз помоћ којег се врши декомпозиција временских серија на тренд (дугорочну растућу компоненту) и цикличну компоненту (која је једнака одступањима од тог раста). С обзиром да се ради о кварталним подацима, користила се вриједност параметра λ=1600 за изглађивање дугорочне компоненте16.

Као мјера синхроницитета пословних циклуса користи се најприје Пирсонов коефицијент просте корелације, а затим и покретна корелација како би се анализирало кретање синхронизованости пословних циклуса кроз вријеме, односно њихова конвергенција/дивергенција. За покретну корелацију користио се прозор посматрања, односно подузорак од 20 квартала, односно пет година (од првог квартала 2008. године па до првог квартала 2013. године), а затим се прозор посматрања сукцесивно помјерао кроз вријеме за једну позицију унапријед до посљедњег члана временске серије. Ову методу примјењивали су на примјер Масман и Мичел (2004)17, те Инклар, Јонг-А-Пин и Хан (2005)18. Међутим, они су анализу конвергенције пословних циклуса спроводили на примјеру развијених земаља, те располагали дужим временским серијама, због чега су користили прозоре посматрања од три и по и седам година, односно осам година, што је свакако период који сигурно одговара дужини једног пословног циклуса. Међутим, период од пет година може се прихватити као просјечна дужина пословног циклуса, јер је управо на том ставу заснована теорија политичких пословних циклуса. Такође, тестиран је и временски помак у усклађености како би се утврдило да ли се циклична кретања догађају истовремено или БиХ заостаје за еврозоном, Њемачком, Италијом и Словенијом за један квартал. За потребе спровођења емпиријског истраживања коришћен је програмски пакет EViews 8.

16 Kaiser, R., Maravall, A. (2001) Measuring Business Cycles in Economic Time Series. Springer-Verlag, New York. p. 70.

17 Massmann, M., Mitchell, J. (2004) Reconsidering the Evidence: Are Euro Area Business Cycles Converging? Journal of Business Cycle Measurement and Analysis. 1(3), pp. 275-307.

18 Inklaar, R., Jong-A-Pin, R., Haan, J. (2005) Trade and Business Cycle Synchronization in OECD Countries: A Re-examination. CESifo, Munich.

23


5. РезултатиУ табелама бр. 1 и 2 приказани су коефицијенти корелације пословних

циклуса БиХ и пословних циклуса еврозоне (2000. године 11 земаља, 2006. године 12 земаља, 2007. године 13 земаља, 2008. године 15 земаља, 2010. године 16 земаља, 2013. године 17 земаља, 2014. године 18 земаља, 2015. и 2016. година 19 земаља), еврозоне 19 земаља за читав посматрани период, еврозоне 12 земаља за читав посматрани период, Њемачке, Италије и Словеније, те статистичка значајност добијених коефицијената. При томе, у Табели бр. 1. приказани су резултати за ситуацију када је БДП БиХ подударна, а у Табели бр. 2 за ситуацију када је БДП БиХ заостајућа варијабла у односу на БДП одабраних земаља.

Као што се може видјети, коефицијенти корелације у цијелом посматраном периоду указују да постоји позитивна слаба до умјерена повезаност пословних циклуса БиХ са пословним циклусима еврозоне (0,435309), Италије (0,398462) и Словеније (0,449315), док повезаност са пословним циклусима Њемачке није статистички значајна (при нивоу значајности од 0,05) уколико се они дешавају истовремено. Ако у анализу укључимо једну доцњу БДП-а БиХ у односу на БДП одабраних земаља, корелација углавном није статистички значајна (осим у случају еврозоне и Словеније). Дакле, БиХ веома брзо реагује на импулсе из еврозоне, практично у року од три мјесеца. У суштини, економска активност у БиХ је осјетљивија и на домаће и на импулсе споља, те има много брже смјене успона и падова у односу на развијеније земље, што се јасно види из графикона 1, 2, 3 и 4 на којима су упоредно приказани пословни циклуси БиХ и одабраних земаља. Такође, од одабраних земаља, синхронизованост пословних циклуса БиХ је највећа са пословним циклусима Словеније. То не значи да је БиХ најосјетљивија на цикличне флуктуације из Словеније, него је већа корелација посљедица веће сличности привреда ових земаља. Наиме, Словенија је мала економија која, иако је релативно успјешно прошла процес транзиције, спада у периферне земље еврозоне и још увијек заостаје за развијеним земљама центра као што су Њемачка и Италија, што се може видјети и из корелационе матрице приказане у Табели бр. 1.

24


Табела бр. 1 - Синхронизованост пословних циклуса БиХ са пословним циклусима еврозоне, Њемачке, Италије и Словеније у времену t

КорелацијаСтатистичка значајност

БиХ Евро-зона

Евро-зона

(19 земаља)

Евро-зона

(12 земаља)

Њема-чка Италија

Сло-венија

БиХ1,000000

-

Еврозона0,435309

0,01011,000000

-

Еврозона (19 земаља)

0,4166420,0142

0,9925310,0000

1,000000-


0,4191610,0136

0,9942220,0000

0,9998220,0000

1,000000-

Њемачка0.280850

0,10760,914040

0,00000,949064

0,00000,945459

0,00001,000000

-

Италија0,398462

0,01960,982266

0,00000,975695

0,00000,978426

0,00000,901375

0,00001,000000

-

Словенија0,449315

0,00770,933892

0,00000,937122

0,00000,936135

0,00000,852902

0,00000,895117

0,00001,000000

-

Извoр: Израчун аутора

Табела бр. 2. - Синхронизованост пословних циклуса БиХ са пословним циклусима еврозоне, Њемачке, Италије и Словеније у времену t-1

КорелацијаВјеро-

ватноћаБиХ Евро-зона

Евро-зона

(19 земаља)

Евро-зона

(12 земаља)

Њема-чка Италија

Сло-венија

БиХ1,000000

-

Еврозона0,346304

0,04841,000000

-


0,326695 0,0635

0,9922730,0000

1,000000-


0,3305750,0602

0,9940080,0000

0,9998210,0000

1,000000-

Њемачка0,177293

0,32360,914033

0,00000,949657

0,00000,946131

0,00001,000000

-

Италија0,322588

0,06710,982157

0,00000,975225

0,00000,978113

0,00000,899944

0,00001,000000

-

Словенија0,391936

0,02410,931950

0,00000,935232

0,00000,934237

0,00000,850520

0,00000,892171

0,00001,000000

-

Извoр: Израчун аутора

25


Графикон бр. 1 - Кретање пословних циклуса у БиХ и еврозони

Извор: Израда аутора

Графикон бр. 2 - Кретање пословних циклуса у БиХ и Њемачкој


Графикон бр. 3 - Кретање пословних циклуса у БиХ и Италији


26


Графикон бр. 4 - Кретање пословних циклуса у БиХ и Словенији


Због дужине временске серије покретна корелација нам даје само ограничене информације. Међутим, можемо уочити да постоји одређена подударност са статичком корелацијом. Прије свега, статитички значајни коефицијенти корелације појављују се само у случајевима када су БДП БиХ и БДП одабраних земаља подударне варијабле, па поново можемо закључити да економска активност у БиХ брзо реагује на шокове из еврозоне. Из тог разлога приказали смо графички само покретну корелацију у времену t. Такође, као што се може видјети из графикона 4, 5, 6 и 7, смјењују се периоди конвергенције и дивергенције пословних циклуса, што значи да у БиХ и даље превлађују асиметрични пословни циклуси у односу на еврозону.

Графикон бр. 5 - Кретање корелације пословних циклуса БиХ и еврозоне кроз вријеме


27


Графикон бр. 6 - Кретање корелације пословних циклуса БиХ и Њемачке кроз вријеме


Графикон бр. 7 - Кретање корелације пословних циклуса БиХ и Италије кроз вријеме


28


Графикон бр. 8 - Кретање корелације пословних циклуса БиХ и Словеније кроз вријеме


* Сивом линијом су означени статистички значајни, а црном статистички незначајни коефицијенти корелације, при нивоу значајности од 0,05.

Коначно, не постоји усклађеност агрегатне економске активности у БиХ са агрегатном економском активношћу Њемачке, што се могло очекивати будући да се ради о најразвијенијој земљи еврозоне, док је у посљедње три и по године највећа усклађеност забиљежена са Италијом.

29


6. ЗакључакВећина прелиминарних истраживања показала су да су у земљама Источне

и Централне Европе прије уласка ових земаља у ЕУ и ЕМУ преовладавали асиметрични пословни циклуси у односу на ЕУ/ЕМУ, док је након уласка дошло до одређене синхронизације. Тиме се потврђује хипотеза о ендогености коју су први изнијели Франкел и Роуз (и на одређен начин тиме се одбацује Кругманова хипотеза о специјализацији и расту учесталости асиметричних шокова), што је од великог значаја за БиХ будући да је наше истраживање показало тренутно ниску синхронизованост пословних циклуса БиХ са пословним циклусима у еврозони у цјелини (коефицијент корелације од свега 0,435309), са једнако ‹танким› разултатом када се ради о синхронизованости са пословним циклусима Словеније (коефицијент корелације од 0,449315) и Италије (0,398462), док ниво синхронизованости са пословним циклусима у Њемачкој није статистички значајан (0.280850). Штавише, економија БиХ је склона краткорочним пословним циклусима, што не чуди будући да се ради о малој привреди недовољно економски повезаној чак и са сусједним земљама. У таквим околностима, да нема резултата истраживања, као што је рад Ненада Станишића који сугерише да је након прикључења ЕУ дошло до конвергенције пословних циклуса у Чешкој, Естонији, Летонији, Литванији, Румунији, Словенији, Словачкој и Бугарској са пословним циклусима у ЕУ и то у толикој мјери да су коефицијенти корелације за ове земље позитивни и њихове вриједност превазилази 0,80, власти БиХ би морале да закључе да је улазак у ЕУ опасна авантура за економију БиХ из разлога који нису повезани са слободном тржишном утакмицом унутар Уније. Овако, на БиХ је да испуни “домаћу задаћу” за прикључење ЕУ и да се тиме “закачи на локомотиву” која ће је извући из постојећих турбуленција. Да би то учинила, БиХ би морала да ради на повећању обима извоза/ конкурентности извозног сектора земље. Тиме би се додатно повећао ионако релативно висок степен отворености земље, а који се до сада заснивао већим дијелом на увозу чији је обим детерминисан потрошачким моделом раста. Осим уравнотежења спољнотрговинске размјене, ово би водило и продужавању пословних циклуса у БиХ и повећању њихове синхронизованости са пословним циклусима кључних трговинских партнера наше земље из ЕУ. Додуше, проблеми који потресају ЕУ у посљењих шест-седам година показују да Кругманове савјете не треба олако одбацивати, те да се, иако европске интеграције воде синхронизацији пословних циклуса са временом, и даље ради о великој групи земаља (ЕУ 28, ЕМУ 19), различитих нивоа развоја и привредних структура, што је плодно тло за различите проблеме који са поља економије олако прелазе на поље политике. Ради предупређења ових проблема, наше истраживање сугерише и да би БиХ, када би постала чланица ЕУ, требало да се залаже за јачање фискалних капацитета на нивоу Уније.

30


Литература и извори

• Antonakakis, N., Tondl, G. (2014) Does integration and economic policy coordination promote business cycle synchronization in the EU? Empirica. 41(3), pp. 541-575.

• Artis, M., Zhang, W. (1999) Further evidence on the international business cycle and the ERM: is there a European business cycle? Oxford Economic Papers. 51, pp. 120-132.

• Bajo-Rubio, O., Díaz-Roldán, C. (2005) Characterizing macroeconomic shocks in the CEECs. Economic Change and Restructuring. 38, pp. 227-234.

• Bergman, M. (2004) How Similar Are European Business Cycles? Lund University, Lund.

• Baldwin, R., Wyplosz, C. (2009) The Economics of European Integration (3rd edition). McGraw-Hill Education, Maidenhead.

• Caporale, M., Pittis, N. (1998) Is Europe an Optimum Currency Area? Business Cycles in the European Union. Centre for Economic Forecasting, London.

• Darvas, Z., Szapáry, G. (2004) Business Cycle Synchronisation in the Enlarged EU: Co-Movements in the New and Old Members. Centre for European Policy Studies, Brussels.

• Darvas, Z., Rose, A., Szapáry, G. (2005) Fiscal Divergence and Business Cycle Synchronization: Irresponsibility is Idiosyncratic. National Bureau of Economic Research, Cambridge.

• Darvas, Z., Szapáry, G. (2008) Business Cycle Synchronization in the Enlarged EU. Open Economies Review. 19(1), pp. 1-19.

• De Grauwe, P., Mongelli, F.P. (2005) Endogeneities of Optimum Currency Areas: What brings Countries Sharing a Single Currency Closer together? European Central Bank, Frankfurt am Main.

• De Grauwe, P., Vanhaverbeke, W. (1991) Is Europe an Optimum Currency Area? Centre for Economic Policy Research, London.

• Dueker, M., Wesche, K. (2001) European Business Cycles: New Indices and Analysis of their Synchronicity. Federal Reserve Bank of St. Louis, St. Louis.

• Eichengreen, B. (1991) Is Europe an Optimum Currency Area? National Bureau of Economic Research, Cambridge.

• Eickmeier, S., Breitung, J. (2005) How synchronized are central and east european economies with the euro area? Deutsche Bundesbank, Frankfurt am Main.

• Fidrmuc, J., Korhonen, I. (2001) Similarity of supply and demand shocks between the euro area and the CEECs. Bank of Finland Institute for Economies in Transition, Helsinki.

• Frankel, J., Rose, A. (1996) The Endogeneity of the Optimum Currency Area Criteria. National Bureau of Economic Research, Cambridge.

• Frankel, J., Rose, A. (1997) Is EMU more justifiable ex post than ex ante? European Economic Review. 41(3-5), pp. 753-760.

• Frankel, J. (1999) No Single Currency Regime is Right for All Countries or at All Times. National Bureau of Economic Research, Cambridge.

31


• Frankel, J., Rose, A. (2002) An Estimate of the Effect of Common Currencies on Trade and Income. The Quarterly Journal of Economics. 117 (2), pp. 437-466.

• Frenkel, M., Nickel, C. (2002) How Symmetric Are the Shocks and the Shock Adjusment Dynamics Between the Euro Area and Central and Eastern European Countries? International Monetary Fund, Washington.

• Inklaar, R., Jong-A-Pin, R., Haan, J. (2005) Trade and Business Cycle Synchronization in OECD Countries: A Re-examination. CESifo, Munich.

• Kaiser, R., Maravall, A. (2001) Measuring Business Cycles in Economic Time Series. Springer-Verlag, New York.

• Karras, G. (1996) Is Europe an Optimum Currency Area? Evidence on the Magnitude and Asymmetry of Common and Country-Specific Shocks in 20 European Countries. Journal of Economic Integration. 11 (3), pp. 366-384.

• Koopman, S. J., Azevedo, J. V. (2003) Measuring Synchronisation and Convergence of Busines Cycles. European Communities, Luxembourg.

• Korhonen, I. (2001) Some empirical tests on the integration of economic activity between the Euro area and the accession countries. Bank of Finland Institute for Economies in Transition, Helsinki.

• Krugman, P. (1993) Lessons of Massachusetts for EMU. In Torres F., Giavazzi F. (eds.) Adjustment and growth in the European Monetary Union. Cambridge University Press. pp. 241-261.

• Krugman, P. (2013) Okončajte ovu depresiju odmah! Heliks, Smederevo. • Massmann, M., Mitchell, J. (2004) Reconsidering the evidence: are Eurozone

business cycles converging? Journal of Business Cycle Measurement and Analysis. 1(3), pp. 275-308.

• Mongelli, F. P. (2008) European Economic and Monetary Integration, and the Optimum Currency Area Theory. European Commission, Brussels.

• Mundell, R. (1961) A Theory of Optimum Currency Areas. The American Economic Review. 51 (4), pp. 657-665.

• Stanisic, N. (2013) Convergence between the business cycles of Central and Eastern European countries and the Euro area. Baltic Journal of Economics. 13(1), pp. 63-74.

• Stiglitz, J. (2016) The Euro: How a Common Currency Threatens the Future of Europe. W. W. Norton, New York.

• Velickovski, I. (2013) Assessing independent monetary policy in small, open and euroized countries: evidence from Western Balkan. Empirical Economics. 45(1), pp. 137-156.

• Wynne, M. A., Koo, J. (2000) Business Cycles under Monetary Union: A Comparison of EU and US. Economica. 67(267), pp. 347-374.

• http://dei.gov.ba/dei/media_servis/infografike/default.aspx?id=18635&langTag=sr-SP-Cyrl

• http://www.dei.gov.ba/dei/media_servis/vijesti/default.aspx?id=15170&langTag=sr-SP-Cyrl

• https://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.MKTP.CD?locations=EU&view=chart • http://data.worldbank.org/region/european-union

33

Integracija u unutrašnje tržište EU kao ključni elemenat

procesa evropskih integracija

3.

Autor: dr Nenad Pandurević

Pregledni naučni rad

34

Integracija u unutrašnje tržište EU kao ključni elemenat procesa evropskih integracija

35


UDK 339.1:061.1EU](497.6)

Sažetak: Unutrašnje tržište Evropske unije (EU) spada među nekoliko najvećih dostignuća procesa evropskih integracija. Kao oblik duboke ekonomske integracije, ono donosi ogromne ekonomske koristi njegovim članicama, omogućavajući slobodu kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala. Unutrašnje tržište pokazalo se kao najsnažniji integrativni faktor u EU, i kao takvo veoma pouzdan temelj za dalju ekonomsku, ali i integraciju u drugim oblastima, stvarajući tako pretpostavke za “sve bližu uniju” između svojih članica. Imajući u vidu njegov potencijal za ekonomski razvoj i značaj za ukupnu integraciju, te potrebu i prostor za dalje produbljivanje, unutrašnje tržište se može smatrati za “osnovnu djelatnost” Evropske unije. S obzirom na ekonomske koristi koje donosi, te na značaj za ukupnu integraciju, što brže i što dublje uključivanje u unutrašnje tržište trebalo bi biti prioritet i procesa integracije Bosne i Hercegovine (BiH) u EU. Međutim, danas, deset godina od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), Bosna i Hercegovina je i dalje “u ranoj fazi” tog procesa i sa do sada ostvarenim “ograničenim napretkom”.

Ključne riječi: Zajedničko/jedinstveno/unutrašnje tržište EU, pozitivna integracija, negativna integracija, harmonizacija, uzajamno priznavanje, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između BiH i EU.

Integration in the EU internal market as a key element of the European integration process

Summary: The EU’s internal market is one of the few highest achievements of the European integration process. As a form of profound economic integration, it brings enormous economic benefits to its members, enabling freedom of movement of goods, services, persons and capital. The internal market has proven to be the strongest integrative factor in the EU and as such a very reliable foundation for further economic and integration in other areas, thus creating the preconditions for “ever closer union” among its members. Having in mind its potential for economic development and the importance of overall integration, the needs and possibilities for further deepening, the internal market can be considered as the “core business” of the European Union. Given the economic benefits it brings and the importance for overall integration, the faster and deeper integration into the internal market should be a priority of the BiH integration process in the EU. However, ten years ago since the signing of the SAA, Bosnia and Herzegovina is still “at an early stage” of this process and with the “limited progress” achieved so far.

Keywords: Common/Single/Internal EU Market, Positive Integration, Negative Integration, Harmonization, Mutual Recognition, Stabilization and Association Agreement between BiH and EU.

36


1. UvodPredmet ovog rada je unutrašnje tržište kao oblik duboke ekonomske integracije

u procesu evropskih integracija. Polazi se od pretpostavke da unutrašnjem tržištu pripada centralno mjesto u procesu evropskih integracija, jer obezbjeđuje ekonomski rast i razvoj u EU, stvara preduslove za dalju i dublju ekonomsku integraciju, te integraciju i u drugim oblastima. Dodatna pretpostavka u ovom radu je da Bosna i Hercegovina ne pridaje dovoljan značaj integraciji u unutrašnje tržište, čime se ukupan proces evropskih integracija značajno usporava.

Cilj rada je pokazati proces evropske ekonomske integracije od zajedničkog, preko jedinstvenog do današnjeg unutrašnjeg tržišta, istaći koristi od integracije tržišta, te predstaviti njegovo mjesto u ukupnom procesu evropskih integracija. Posebno će biti predstavljena četiri ključna elementa na kojima počiva današnje jedinstveno tržište Evropske unije (negativna i pozitivna integracija, zaštita konkurencije i uzajamno priznavanje). Na kraju će ukratko biti predstavljena primjena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između BiH i EU u domenu unutrašnjeg tržišta.

Iako rad govori o unutrašnjem tržištu kao oblasti sa četiri fundamentalne slobode kretanja, akcenat će biti na slobodi kretanja robe. U toj oblasti napravljeni su prvi i najdublji koraci u pravcu ekonomske integracije i kreirana inovativna rješenja koja su i danas u samom temelju unutrašnjeg tržišta. Napredak u slobodi kretanja usluga i kapitala tekao je mnogo sporije, i tek nakon Velike recesije krenulo se sa snažnijom integracijom u tim oblastima. Sloboda kretanja ljudi više je smještana u kontekst socijalne politike, bezbjednosti i unutrašnjih poslova, a tek potom je posmatrana i u tržišnom, odnosno ekonomskom kontekstu.

2. Od zajedničkog tržišta uglja i čelika do unutrašnjeg tržištaEvropska zajednica za ugalj i čelik bila je prvi korak u pravcu ujedinjenja evropskih

država s ciljem obezbjeđenja trajnog mira i prosperiteta na evropskom kontinentu. Iako je značila veliki iskorak u odnosu na Savjet Evrope, prije svega ograničavanjem, ili bolje rečeno ujedinjavanjem suvereniteta šest nacionalnih država, ona je i dalje bila veoma daleko od ideje ujedinjene Evrope koju su zagovarali njeni “osnivački očevi”, poput Monea, Spinelija, Šumana i drugih. To je nedvosmisleno iskazao i sam Šuman prilikom obraćanja Parlamentarnoj skupštini Savjeta Evrope u decembru 1951. godine, kada je rekao “da smo prilikom predlaganja uspostavljanja Evropske zajednice za ugalj i čelik već gledali u pravcu ustava Evropske federacije, izbjegavajući preciznu pravnu definiciju pojma ‹federacija›”1. Bilo je očigledno da zemlje moraju naći veći broj pitanja oko kojih su spremne da se ujedine i da šire ograniče svoje suvereno pravo odlučivanja

1 [Internet] Dostupno na: http://www.cvce.eu/obj/speech_by_robert_schuman_at_the_council_of_europe_strasbourg_10_december_1951-en-91573e99-1c69-40d5-867e-19e3d706d167.html [31.8.2018.]

37


u interesu zajedničke budućnosti. Imajući u vidu zaoštravanje odnosa između dojučerašnjih saveznika, prije svega zapadnih saveznika u odnosu na Sovjetski Savez, pitanje zajedničke armije i zajedničke odbrane postavljalo se, prirodno, kao pitanje od strateškog interesa za sve zapadnoevropske zemlje. Izgledalo je da zajednička vojska i zajednička odbrana mogu biti taj ključni elemenat buduće federalne evropske građevine, oko kojeg će biti moguće izgraditi i nadnacionalnu političku strukturu. Zemlje osnivači Evropske zajednice za ugalj i čelik vrlo brzo su se dogovorile i 27. maja 1952. godine potpisale Ugovor o uspostavljanju Evropske odbrambene zajednice. Ugovorom je, između ostalog, u članu 38. bilo predviđeno uspostavljanje posebne privremene (Ad hoc) skupštine Evropske odbrambene zajednice sa zadatkom da izradi plan, odnosno ugovor u uspostavljanju odgovarajuće političke strukture na koju bi zemlje članice trebalo da prenesu svoja suverena prava odlučivanja s ciljem demokratske kontrole i upravljanja Evropskom odbrambenom zajednicom. Ad hoc skupština je već u martu 1953. godine jednoglasno utvrdila Nacrt ugovora o uspostavljanju Evropske političke zajednice. Međutim, 30. avgusta 1954. godine Narodna skupština Republike Francuske odbila je ratifikaciju Ugovora o uspostavljanju Evropske odbrambene zajednice, čime je nestao pravni osnov i za uspostavljanje Evropske političke zajednice.

Iako nikad nije stupio na snagu, Ugovor o uspostavljanju Evropske političke zajednice je značajan jer otkriva cilj kojem su težili zagovornici ujedinjene federalne Evrope. Naime, rješenja o kojima su se jednoglasno usaglasili uticajni političari šest zemalja zapadne Evrope na početku pedesetih godina prošlog vijeka toliko su radikalna da nešto takvo još uvijek nije ostvareno u praksi čak više od šezdeset godina od tada. Bio je to “nevjerovatan entuzijazam za stvaranje nadnacionalnih institucija” (Baldwin i Wyplosz, 2009), nezamisliv iz današnje perspektive procesa evropskih integracija. Ipak, Francuska, koja se najviše zalagala za stvaranje nadnacionalnih političkih struktura, na kraju je napustila čitavu ideju, nespremna na odricanje od sopstvenog suvereniteta u tolikoj mjeri. Bio je to pokušaj da se uspostavi federalna politička struktura bez “gubljenja vremena” na postepeno ujedinjenje putem ekonomske integracije, odnosno “da se političkim putem ostvari integracija na ekonomskom planu” (Müller-Armack, 1971).2

Zagovornicima ideje ujedinjene Evrope postalo je jasno da se federalna politička unija u Evropi ne može lako i brzo ostvariti. Umjesto toga izabran je obilazni put, preko ekonomske integracije, koja bi trebalo da dovede do uravnoteženog ekonomskog razvoja, podizanja životnog standarda, povećanja stabilnosti te “što je moguće bliže unije između evropskih naroda”3. Tačnije,

dei · 2020. 9. 18. · lektorica za bosanski jezik: lejla nuhodžić lektorica za hrvatski jezik:...

Documents