8/3/2019 DE Novine - Broj 04

1/4

Nacionalna koalicija za decentralizaciju

znai prenoenje odluivanja sa centralnog

na lokalni nivo (okruzi u Srbiji). Mnogi misle

da ovaj tip decentralizacije nije decentraliza-

cija u pravom smislu rei jer je lokalna

jedinica samo prostorna ispostava central-

nog organa bez neke vee samostalnosti.

AKCENTISAOKRUGLOGSTOLA: MLADEN JO-

VANOVII NATAAORBI.... 2

PULS SRBIJE: KOLIKOPUTAGODINJE MORATEDAPUTUJETEZA BEOGRADDABISTEZAVRILI PRIVATNE/POSLOVNEOBAVEZE.3

AKTUELNO: TAJEPOKA-ZALOISTRAIVANJEJAVNOGMNJENJAO DE-CENTRALIZACIJIIRE-GIONALIZACIJI? ...3

Oktobar, 2011

DRUGIPIU: RTS,JUNEVESTI..4

U V O D N A R E

Dug put od promocije doartikulacije i realizacije

NaokruglomstolupodnazivomDecentralizacija iregionalizacijaSrbijeiz ugla graana koji je KancelarijaNacionalnog saveta za decentralizacijuorganizovala19. oktobrauPalatiSrbija,predstavljeni su rezultati istraivanja

javnog mnjenja o ovim procesima kojeje , za potrebe Kancelarije , na

reprezentativnom uzorku od 1000ispitanika, tokomjulasproveoCeSID.

Rezultate istraivanjapredstavioje ore Vukovi, programski direktorCeSID-a, a uvodniari skupa koji je

vodila Nataa orbi, direktorka Kance-larije Nacionalnog saveta, bili su

profesorka dr Sneana orevi, DukoRadakovi, dravni sekretar u Minis-tarstvu za ljudska i manjinska prava,dravnu upravu i lokalnu samoupravu iMladen Jovanovi, predstavnik Nacion-alne koalicije za decentralizaciju.

Kljuni utisakje da graani uvelikomprocentuprepoznajupojmovedecentralizacije i regionalizacije ,solidan broj ima i pozitivan odnos,naroitopremaprvom, alijeevidentannedostatak temeljnijeg razumevanjanjihove sadrine i svih konsekvencipomenutihprocesa.

Od etrdesetak uesnikaokruglog stola koje su inil ipredstavnicistrune inaunejavnosti,dravne administracije i nevladinogsektora, ula su se razliitamiljenja ipredlozi o smeru u kome bi u oveprocesedaljetrebaloii. Miljenja, koja

e DeNovine u ovom i narednimizdanjima preneti svojim itaocima,kretala su se od prioritetnogusmeravanja na koncept decentra-lizacije koji evidentno ima snanijupodrku graana u odnosu naregionalizaciju, paak ipredlogadase

Mali renik decentralizacijeTipovi administrativne decentralizacijeDekoncentracija

BROJ 04

koncept regionalizacije u ovomtrenutku potpuno zanemari, prekozahtevadaseodpolitikihelitazatrai

jasno odreenje prema ovimprocesima, dopredlogadasepostigneminimum konsenzusaokonekih temauokvirudecentralizacije i regionaliza-cije i shodno tome konano krene uakciju.

Izvesno j e da je predKancelarijom Nacionalnog saveta zadecentralizaciju, kao i pred samimovim telom, mukotrpan i dug put

artikulacijemiljenjaioekivanja, kakograana, tako i kvalifikovanejavnosti,ali i politikih elita. Kako je ocenilaNataa orbi, jedan odvodia u tomposlu za Kancelariju ebiti odgovoriispitanikavezani za ponuene modeledecentralizacije.

NadaBud

imovi

elimodavrlodobroprouimotemodeleinapravimoozbiljnuanalizukolikobigraaneSrbijesvakiodtihmodelakotao, akakvebidobrobitiimaliukolikobisebilokojiodtihmodelaiprimenio. Tonamjevrlobitnozapolitikeodluioce, onekojegraanibirajuikojienakrajuiodluivatiukomodovihmodelaesedecentralizacijaSrbijenastaviti.

8/3/2019 DE Novine - Broj 04

2/4

Decentralizacija, posebno u Srbiji, sa

svim onim to moe da donese, prak-

tino je jedina politika ideja koja

predstavlja neku viziju realne reformepolitikog sistema o kojoj uopte

diskutujemo. Moda smo mogli da

diskutujemo o drugim reformama, ali

decentralizacija je vrlo sveobuhvatna i

zna se tano ta znai. Mi u decentrali-

zaciji vidimo proces jaanja i politikog

osnaivanja graana i stvaranje

mogunosti za vee uee graana u

politikom ivotu.

Kada je re o istraivanju, ja bih se

vratio na rezultate koji govore o tome

ko stoji iza najvanijih odluka u opti-

ni. Mi na lokalu u Srbiji glasamo samo

za odbornike skuptine optine, a samo

4 odsto stanovnika je reklo da su oni

glavni donosioci odluka. Kada saberete

sve ostale koji nemaju nikakve veze ili

bar ne bi trebalo da imaju veze taj-

kune, republike organe, centrale

politikih partija, dolazite do procentakoji je vei od 80 odsto. Ako govorimo o

ueu graana u donoenju odluka i

ako kaemo da samo 4 odsto njih misli

uopte da se u skuptini donose iole

bitne odluke, kakvo je onda stanje sa

ueem graana? Ne treba zaboraviti

da predsednika optine opet bira parla-

ment, a 16 odsto graana smatra da je

predsednik optine glavni donosilac

odluka. Naravno, graani su vrlo svesni

da se predsednici optina postavljajutako to je to deo nekih republikih koa-

licionih dogovora. U jednom takvom

partijskom sistemu, vrlo teko moemo

da govorimo o realnom ukljuenju

graana u donoenje odluka zato to oni

nemaju na koga da utiu. Kako graanin

moe da utie na lokalnog tajkuna ili

kriminalca, kako moe da utie na re-

publike organe, a da ne pominjem

politike partije u centrali? Dakle, pro-

stor za delovanje graana je dosta

ogranien. Ako mi izvrimo transfer

nekih ingerencija na lokalni nivo, a

imamo i dalje ovako jak uticaj

politikih partija, da li smo napravili

neku realnu promenu u politikom sis-

temu?

Jedna od velikih primedbi koje se daju

pocesu decentralizacije jeste primedba

da u lokalnim samoupravama nema

dovoljno kadrova, ali to ne spreava

mogunost da se proces razvije kroz

vie koraka i da se veim gradovima da

prilika da povuku vei obim ingerenci-

ja. Meutim i tu moramo da budemo

jasni i da govorimo o tome da faktiki

nema kapaciteta u lokalnim odborima

politikih partija, jer nee niko biti

zaposlen u Srbiji ko nije lan partije.

Decentralizacija zaista moe biti osno- va ozbiljnih demokratskih reformi i

osnova sistema, ali moramo definitivno

u tom procesu da raunamo na sman-

jenje partokratije koja jeste osnovna

rak rana naeg politikog sistema.

AKCENTI SA OKRUGLOG STOLA

MladenJovanovi,predsednik

UpravnogodboraN

acionalne

koalicijezadecentralizaciju

Javno mnjenje nema jasno definisane

stavove svaki put kada politika idrutvena elita nije jasno definisalasvoje stavove po tim pitanjima. S ob-

zirom na to da moemo da ujemoprilino oprene stavove o tome da li je

proces decentralizacije dobar ili ne,negde se i kroz ovo istraivanjesusreemo sa nedovoljno jasnodefinisanim stavovima i kod graana.Na veliki broj pitanja graani ne odgo-

varaju jer ne znaju ta da misle ilinemaju stav, ali je ohrabrujue to daonaj deo populacije koji ima odgovore

vrlo dobro razume i u veem broju po-drava proces decentralizacije, pa iregionalizacije, dodue u neto man-

jem procentu.

Postoji i diskrepanca javnog mnjenja

prema samim pojmovima decentraliza-

cije i regionalizacije i onoga to onisutinski znae. Uvek se belei veapodrka decentralizaciji onda kadagraane pitate konkretno, na primer,da li ste za to da se odluke donose na

onom nivou na kom se primenjuju?.Kada tako pitate graane, 60 odstonjih je za. Ova tvrdnja jeste sutinaonoga to decentralizacija jeste i pred-stavlja princip supsidijariteta koji se

vodi kao jedno od osnovnih naela de-centralizacije.

Graani jesu krajnji korisnici decentral-izacije, zbog njih mi i postojimo i zbog

njih smo uli u ovaj proces. Smatramoda nam drava nije decentralizovana ida odluioci treba da budu to bliigraanima, da oni to vie uestvuju u

donoenju odluka. Na alost, bar jetakav do sada bio sluaj, graani prostone uestvuju u ovom procesu. To i neudi. Oni bi morali da budu dobro in-formisani i zainteresovani za ove pro-

cese, ali smo mislili da je za poetak bit-no da ih pitamo koliko o tome znaju i

kako gledaju na te procese u ovom tre-

nutku, kako bi na taj nain i mi dobilismernice za budui rad i mogli da jas-nije profiliemo sardraj naih aktivnos-

ti u budunosti.

Ovo istraivanje nam je pokazalo daimamo socijalni kapital koji ukazuje na

to da e graani prihvatiti konceptdecentralizacije i da na tome treba da

radimo, da priu o tome ta decentral-izacija jeste ispunimo pravim sadraji-ma koji svakako jesu pozitivni. Jer,

dobrobiti koje bi graani Srbije imaliod decentralizacije jesu veoma velike i

oni bi o tome morali mnogo vie daznaju. Ja verujem da bi, kada bi bili

upueniji u to ta decentralizacijazaista predstavlja, neko od narednih

istraivanja pokazalo mnogo veu po-drku.

Nataaorbi,d

irektorkaKancelarije

Nacionalnogsav

etazadecentralizaciju

vlasti znai prenoenje nadlenosti i

odgovornosti sa centralnog na lokalni

nivo, s tim da lokalna jedinica ima pra-

vo da samostalno realizuje poslove ali i

obavezu redovnog podnoenja izvetaja

centralnoj vlasti. Dobar primer delega-

cije su: specijalni usluni distrikt, kol-

ski distrikti, regionalne razvojne korpo-

racije ili specijalne jedinice za primenu

projekata koje su relativno samostalne

u realizaciji misije koju im je prenela

centralna vlast ali moraju detaljno

obavetavati o procesu rada.

Mali renik decentralizacijeTipovi administrativne decentralizacije

Delegacija

8/3/2019 DE Novine - Broj 04

3/4

42% ispitanika misli da bi trebalo poveati nivodecentralizacije Srbije, 37 % nemastavo tome, a10%

smatradajesadanjistependecentralizacije dovoljan.

NajveiprocenatdecentralistauVojvodininajmanjiuBeogradu.

I s t r a i v a n j eCeSID-a o

tome ta gra-ani Srbijemisle o decen-

tralizaciji i

regionalizaciji,

pokazala su da

veliki broj

graana Srbije,ak 72 %,p r e p o z n a j e

pojmove decentralizacije i regionalizacije i

misli da zna ta oni znae, ali da ih samo 25 %ima stvarni stav o tom ta bi decentralizacijatrebalo da znai. To, prema reima pro-gramskog direktora CeSID-a, ora Vukovia, nije neuobiajeno, ak predstavljaprilino visok procenat u odnosu na nekedruge teme.

Prema odgovorima na pitanje u kom pravcu

treba da ide proces decentralizacije, 42 %

ispitanika smatra da bi trebalo poveati nivodecentralizacije Srbije. Oko 37 % nema stav o

tome, oko 10 % je onih koji misle da ne treba

dalje ii u decentralizaciju, dok jedan manjibroj ispitanika misli da treba ukinuti postojeinivo decentralizacije i ii na centralizacijudrave. Razumevanje i podrka koncepturegionalizacije neto je manja nego konceptudecentralizacije i iznosi 41 %, dok 16 % misli

da je to cepanje i rasparavanje drave ( koddecentralizacije tako se opredelilo 7 % ispi-

tanika), a uveava se i broj onih koji smatrajuda Srbija treba da postane apsolutno central-

izovana drava bez ikakvih oblika autonomi-je.

-Veina graana Srbije, prema onome to oni vide kao koncept decentralizacije, jesu ili de-

centralisti ili umereni decentralisti. Gotovo

dva puta ih je vie (42 %) u odnosu na one kojizagovaraju centralistiku Srbiju (22 %). Iz-meu njih postoji sredina koja nema stav ikoja u krajnjoj instanci odluuje u kom smerue se ii zakljuak je Vukovia koji smatra da

je to pozitivan signal za dalje aktivnosti nu

procesu decentralizacije.

Kada je re o tome kako graani vide ove kon-cepte, za veinu graana najprihvatljivi jemodalitet jaanja optina i gradova (45 %),neto manja je podrka jaanju optina i gra-dova uz uvoenje regiona sa niim statusomod Vojvodine (23 %), koliko podrava i idejuda treba uvesti vie regiona sa istim stausomkao Vojvodina. Koncept uvoenja regiona sa viim statusom od Vojvodine podrava 15 %graana, a samo 9 % ima decidno negativan

stav prema svakom daljem procesu decentrali-

zacije.

Moemo da kaemo da postoji jedna treinagraana koji smatraju da bi decentralizacijatrebalo da se nastavi dalje u smeru jaanjapostojeih institucija lokalne samouprave, apostoji i jedna treina onih koji se, uz decen-tralizaciju, zalau i za razliite vidove regional-izacije. To je moda i najznaajniji pokazateljtoga kako graani vide da ovaj proces daljetreba da se razvija- smatra Vukovi.

Analizom vrednosnih opredeljenja ispitanikadolo se i do podataka da ispitanici koji sezalau za decentralizaciju pripadaju grupimodernista, neautoritarni su, nisu nacionalis-

ti, pristalice su ulaska Srbije u EU i demokrate

su po opredeljenju, ali i da je oko 20 % ljudi

vrednosno okrenuto nacionalizmu, tradiciji,

autoritarnosti, te da oni podravaju konceptcentralizacije.

Pozitivan signal

Aktuelno: ta je pokazalo istraivanje javnog mnjenja o decentralizaciji iregionalizaciji?

Puls Srbije: Koje privatne/poslovne obaveze ne moete da zavrite u svom gradu ve morate da idete u Beograd? 244 glasova putem interneta

Graani su putem drustvene mree Facebook dali sledece

odgovore:

da naem posao 20 glasova poslovne obavee 11 glasova idem na struno usavrsavanje 8 glasova posetim dobar sajam 8 glasova obavim jeftiniju kupovinu 6 glasova krenem na putovanje u obilaak neke evropske

metropole 5 glasova posetim dobro opremljenu knji aru 3 glasa

Istraivanje je pokazalo i da se graani Srbi-je u visokoj meri identifikuju sa Srbijom kao

dravom (ta identitetska osnova vrednovana je prosenom ocenom 4,06), nacijom kojojpripadaju (4,07), i mestom u kome ive(4,08). Za nijansu nii je stepen identifikaci- je sa regionom kome pripadaju (3,89),

profesijom kojom se bave (3,73), a na

poslednjem mestu je identitetska veza sa

Evropom(2,98).

I, najzad, istraivanje je pokazalo i danajmanji stepen podrke decentralizacijidolazi od strane graana Beograda, svega 29%. Decentralizaciju podrava 40 % stanovni-ka Centralne Srbije, dok je u Vojvodini 58 %

graana naklonjeno ovom procesu.Istraivanje moete preuzeti na sajtuwww.decentralizacija.org.rs

Odnos prema decentralizaciji ipolitikoopredeljenje

Izvrednosnihmatricaproistieizakljuak da politike stranke ,zagovarajuiodreenetemekljunoutiunapercepcijunjihovihpristalica, takoda

su najvei protivnici decentralizacijepristalice DSS-a i SRS-a, a najveepristalicekoncepta decentralizacijebliskisublokustranakaURS-aiLDP-u. Razlikaizmeu njih je, navodi Vukovi, topristalice LDP-a taj koncept zagovarajuvrednosno, a URS-a politiki, jer je tokljunisignalnjihovepolitikeopcije.

Kada je re o dve najveestranke, DS i SNS, s obzirom na to daimajuvelikibrojbiraa, tekomoedoidotakvediferencijacije, takodaikodDS-aimaicentralistaidecentralistauslinojrazmeri, to, poVukovievommiljenju,.

pokazuje

da

ovo

pitanje

nije

kljuna

dimenzijakojadelipolitikopoljeSrbije.

Zamena teza

injenicu da meu zagovornicima decentralizacije najmanje ima Beograana, Vukovi objanjava

potenciranom priom o beogradizaciji Srbije. Zbog miljenja da je decentalizacija neophodna jer na tajnain nee sve da ode u Beograd, esto graani u samom Beogradu imaju negativnu percepciju procesa decen-tralizacije, poto su sve vreme napadani kao da se to odnosi na njih, a ne na centralne institucije drave. To jeozbiljna zamena teza koja je jedan od razloga to sutinski najmanja podrka procesu decentralizacije dolazi izBeograda. smatra Vukovi. Kao jo jedan mogui razlog za ovakav odnos snaga meu decentralistima uSrbiji, Vukovi pominje i injenicu da samo Beograd ima veliki broj ljudi zaposlenih u dravnoj administraciji.

http://www.decentralizacija.org.rs/http://www.decentralizacija.org.rs/http://www.decentralizacija.org.rs/

8/3/2019 DE Novine - Broj 04

4/4

Tek svaki stoti neza-

posleni u zemlji spreman

da promeni mesto bo-

ravka zbog posla. Na od-

luku o selidbi, najvieutiu kvalitet ponuenogposla i plata.

Oko 750.000 ljudi u zemlji,

prema zvaninoj evidenciji,nema posao. Raunajui i onekoji rade na crno, taj broj,

kako se procenjuje, dostiemilion. Bez obzira na to, iprocenu da e nezaposlenostrasti, mnogi ne ele da sedokoluju ili prekvalifikuju.

Posao ili ivot ili posao iivot? Ekonomska krizaostavlja malo prostora za

razmiljanje, a odbijanjeposla, gde god da se nudi,

danas je luksuz.

"U mestu odakle potiem,nakon zavrenog fakulteta,nije bilo mogunosti danaem posao, a nisam eleoda sedim skrtenih ruku, takoda sam prihvatio jednu od

dve ponude koje su se tada

nudile u Beogradu", kae Vla-dimir Nikitovi, demograf

koji je iz Uica doao u Beo-

grad.

Ako e mnogi rei da je lako bilo prelomiti i doi u glavnigrad, ima i obrnutih sluajeva.

"Mislim da je bitno da se ljudi

ne vezuju za jedan grad nego da

je bitno da gledaju gde mogu da

ostvare svoju egzistenciju i da

stvore porodicu", kaed o k t o r k a B i l j a n a M e -

dar, koja se iz Beogra-

da preselila u Kraljevo.

Tek svaki stoti nezaposleni

zainteresovan je da promeni

mesto boravka zbog posla, po-

datak je Nacionalne slube zazapoljavanje. Na odluku oselidbi, najvie utiu kvalitetponuenog posla i plata.

Dragan uki iz Nacionalneslube za zapoljavanje kae da

je od poetka godine oko 150ljudi za koje su oni posredovali

u zapoljavanju promenilomesto prebivalita, odnosnoprihvatilo poslove u drugim

sredinama.

Uglavnom su to poslovi koji su

vezani za deficitarne struke

farmaceute, veterinare, zatim

su tu lekari sa odgovarajuomspecijalizacijom", istie uki.

Selidba zbog posla opcija jeza koju se ree odluuju igraani Srbije i stanovnici sus-ednih zemalja.

"Razloge za to treba traiti ulooj ekonomskoj situaciji u timzemljama, a onda i jaimporodinim vezama i injenici

da obrazovna struktura utie namobilnost stanovnitva, odnos-no to je vii nivo obrazovanjastanovnika, mobilnost je vea",objanjava demograf IvanMarinkovi.

injenica je da se treina poslo-va nudi u prestonici. Dolazak u

veliki grad mnogi smatraju

napretkom, pa se na takvu

selidbu lake i odluuju.

Istovremeno, nezaposleni

stanovnik Beograda esto nerazmatra ponudu koja podra-

zumeva preseljenje u manji

grad, jer to vidi kao korak

unazad.

Predstavnici 6 stranaka koje imaju

svoje optinske odbore u Pirotupotpisali su zajedniku deklaracijuu kojoj zahtevaju od Vlade

Republike Srbije da Pirot dobije

status grada.

Nacionalna koalicija za decentralizaciju

Inicijativa da Pirot dobije status grada

Obrenovieva 59/4/44, 18 000 Ni, Srbija

E-mail: info@decentralizacija.org.rs, Telefon: +381 18 244894 ,www.decentralizacija.org.rs

Nespremni za selidbe zbog posla

Drugi piu

Drugi piu

najjai tip decentralizacije je

koja podrazumeva prenoenjenadlenosti, finansija i uprav-

ljanja sa drave na lokalne

vlasti. Lokalne vlasti imaju

svoje izbore, svoje funkcion-

ere, svoje nadlensoti, svojinu,

finansije i autonomne su u

odluivanju. Podlone su jedi-

no kontroli ustavnosti i za-

konitosti od strane drave,

tako da konanu ocenu o

kvalitetu odluka i aktata u

spornim sluajevima donosisud.

Mali renik decentrali-zacije

Tipovi administrativne decen-tralizacije

Devolucija

Zajedniku deklaraciju potpisali supredstavnici LDP-a, SRS-a, URS-a, G 17

plus, SPO-a i SPS-a. Podrku ovojinicijativi dao je i predsednik OO DS

Goran Stamenovi koji je najavio da e sei ova stranka prikljuiti inicijativi. Zasada su samo SNS i DSS odbile da stave

potpis na deklaraciju.

Potpisnici deklaracije kau da im je jasnoda Pirot ne ispunjava zakonske norme za

dobijanje statusa grada ali i podseaju dasu ve napravljeni izuzeci sa optinamaLoznica, Vranje, Valjevo i Zajear. Poredoptine Pirot slinu inicijativu Vladiuputila je i kikindska lokalna

samouprava.

Nacionalna koalicija za decentralizaciju

takoe je podrala ovu akciju. U saradnjisa politikim strankama oni su prikupilipreko 6.000 potpisa graana koje suuputili Vladi.

Prilikom donoenja zakona u gradovima u

skuptini Srbije jedino je poslanik LDP-a izNia Neboja Ranelovi predlagaoamandman po kome bi i optina Pirotdobila status grada.

AutorVladimir Veljkovi | IzvorJune vesti