Biljke od međunarodnog

značaja u flori Srbije

„Serbian plants listed in European and international policy

instruments”

Zavod za zaštitu prirode Srbije

Dr. Ivana Ribara 91, 11070

N. Belgrade, Serbia. E-mail: verica.stojanovic@zzps.rs

„Transnational Cooperation for Sustainable Nature Conservation

– Selected Balkan States on their Way to Europe“

19. februara 2014. – 15. marta 2015.

Nemačka, Slovenija

U ovom projektu su tokom 2014. godine učestvovali polaznici iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije.

Cilj je bio da se obukom mladih u oblasti zaštite prirode i održivog razvoja doprinese jačanju saradnje balkanskih država na putu ka Evropskoj uniji.

Projekat „NatuRegio_Balkans“ je realizovala Alfred Topfer akademija za zaštitu prirode (NNA - Alfred Toepfer Akademie für Naturschutz) zahvaljujudi fondaciji Alfred Topfer (Alfred Toepfer Stiftung F.V.S.) uz finansijsku podršku Nemačke fondacije za životnu sredinu (DBU - Die Deutsche Bundesstiftung Umwelt) i Fondacije Heidehof (Die Heidehof Stiftung).

Training Center Gut Siggen, AlfredToepfer Foundation F.V.S.

the Elbe Sandstone Mountains

• Pisanje predloga projekta

• Jul: Slovenija, NP “Triglav“, Trenta - 7 dana

– rad na predlozima projekta

- primeri prakse

• Avgust: početak rada projekta

Tema publikacije su međunarodno značajne

biljke u Srbiji koje se nalaze na nekom od slededa četiri međunarodna propisa:

• Direktivi o očuvanju prirodnih staništa i divljih biljnih i životinjskih vrsta – Direktiva o staništima (The Habitats Directive - Council Directive 92/43/EEC on the conservation of natural habitats and of wild fauna and flora),

• Konvenciji o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa – Bernska konvencija (Bern Convention - Convention on the Conservation of European Wildlife and Natural Habitats),

• Konvenciji o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore – CITES konvencija (CITES Convention - Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora),

• EU Uredbi o zaštiti divlje faune i flore i regulisanju njihove trgovine – EU Uredba o prometu (EU Wildlife Trade Regulation - Council Regulation (EC) No 338/97 on the protection of species of wild fauna and flora by regulating trade therein).

Propis Familija Rod Vrsta Ukupan broj vrsta

Direktiva o staništima

Lycopodium (prečice) Sphagnum (tresetnice)

37 66

Bernska konvencija 50 50

CITES Orchidaceae (orhideje)

Cyclamen (ciklame) Galanthus (visibabe)

Sternbergia (babaluške)

1 79

EU Uredbe o prometu Orchidaceae (orhideje)

Cyclamen (ciklame) Galanthus (visibabe)

Sternbergia (babaluške)

5 83

1 5 54 161

sporadično

rasprostranjena

retka ili problematična

Ova publikacija nije imala za cilj da obezbedi detaljan prikaz distribucije svih ,,međunardno značajnih srpskih biljaka” (ukupno 161), ved da okvirno prikaže trenutno saznanje o njihovoj horologiji u cilju isticanja potrebe da se rasprostranjenje i ekologija ovih vrsta u Srbiji dodatno istraže i osveže. Istovremeno se nadamo da de nedostaci koji se odnose na njihovo rasprostranjenje motivisati botaničare u Srbiji da im posvete više pažnje.

Na samom kraju prikazana je tabela u kojoj su navedene 124 vrste biljaka (na nivou vrste i podvrste i jednog roda) sa njihovim statusom na pojedinačnim

dodacima analiziranih međunarodnih konvencija, direktive i uredbe, odnosno dva nacionalna pravilnika

Prikupljanjem podataka o međunarodno značajnim vrstama u Srbiji (u publikaciji je ukupno obrađeno 70 vrsta i jedan rod) došli smo do slededih

zaključaka:

• devet vrsta biljaka se može nadi samo na jednom lokalitetu: Adenophora lilifolia (L.) Ledeb., Aldrovanda vesiculosa L., Artemisia pancicii (Janka) Ronn., Cypripedium calceolus L., Dianthus diutinus Kit., Paeonia officinalis L. subsp. banatica (Rochel) Soó, Dracocephalum ruyschiana L., Ophrys mammosa Desf. i Pyramidula tetragona (Brid.) Brid.;

• tri vrste su iščezle: Diphasiastrum complanatum (L.) J. Holub, Lycopodium annotinum L. subsp. annotinum i Tulipa hungarica Borbas;

• pet vrsta su najverovatnije iščezle: Angelica palustris (Besser) Hoffm., Caldesia parnassiifolia (L.) Parl., Crambe tataria Sebeók, Spiranthes aestivalis (Poiret) L. C. M. Richard i Botrychium multifidum (S. G. Gmelin) Rupr;

• dve vrste imaju nejasan taksonomski status: Himantoglossum caprinum (Bieb.) V. Koch i Pulsatilla pratensis (L.) Miller subsp. hungarica Soó;

• za pet vrsta nije sigurno da rastu na teritoriji Republike Srbije: Arabis scopoliana Boiss., Cerastium dinaricum Beck & Szysz., Scilla litardierei Breist., Typha minima Funk i Sternbergia lutea (L.) Ker-Gawler ex Sprengel.

Nemačka, Gut Siggen, 20.2-1.3. 2015

„Nacionalna“ Uredba o ekološkoj mreži obuhvadeno je 20,93% teritorije Srbije 101 ekološki značajno područje određeni vodotoci sa obalskim pojasom koji predstavljaju ekološke koridore od međunarodnog značaja

Područja ekološke mreže

Emerald ekološka mreža 61 područje kao naročito značajno za zaštitu i očuvanje divljih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa prema definisanim kriterijumima za nominaciju. 11,54% teritorije Srbije (Sekulid &, Šinžar-Sekulid, 2010).

Područja ekološke mreže

Bernska konvencija

Konvencija je usvojena u Bernu (Švajcarska) 1979. godine, na snagu je stupila 1982, a Srbija ju je potpisala 2007. godine (Sekulid & Šinžar-Sekulid, 2010). Ideja Saveta Evrope o formiranju evropske ekološke mreže za očuvanje staništa vrsta navedenih u dodacima Konvencije doneta je 1989. godine, a pokrenuta 1996. godine kroz Emerald program i formiranje Emerald ekološke mreže na teritoriji svih potpisnica i država posmatrača Konvencije, a koju čine područja od posebnog interesa za očuvanje (Areas of Special Conservation Interest – ASCI).

Područja ekološke mreže

6,38% teritorije

21% 6% 11%

Direktiva o staništima

Direktiva o pticama

Mreža Sistem

Natura 2000 nede zameniti do sada uspostavljen sistem zaštite na zaštidenim područjima, niti ima za cilj da nadjača status dobara zaštidenih prema nacionalnom zakonodavstvu. Natura 2000 uvažava činjenicu da je čovek sastavni deo prirode i cilj ovog istrumenta za zaštitu na nivou EU jeste da se odrede parametri po kojima de se ljudske delatnosti obavljati uz istovremenu zaštitu retkih ili vrednih tipova staništa i staništa divlje flore i faune u svim državama članicama. Bez obzira na definicije, za Srbiju Natura 2000 predstavlja mogudnost da se pojačaju i osveže, odnosno drugačije od dosadašnjeg nacionalnog koncepta sprovedu aktivnosti zaštite i očuvanja staništa pojedinačnih vrsta i tipova staništa koji imaju značaja za EU.

izvršena identifikacija tipova staništa sa Dodatka I koji su prisutni u Srbiji, kao i biljnih i životinjskih vrsta sa Dodatka II

Hvala na pažnji