anatomski otisak i anatomski model2003

5/27/2018 Anatomski Otisak i Anatomski Model2003

1/21

Anatomski otisak ianatomski model

Marko Kovacevic


2/21

Anatomski otisak

Prvi otisak.

Otisak bezube vilice uzet bez pritiska, koji

treba da prikaze sluzokozu u mirnom stanju i

oblik kostanih delova.

Koristi se za dobijanje anatomskog (studijskog

modela).


3/21

Kasika za uzimanje otiska

Sredstvo za pridrzavanje otisne mase u procesuuzimanja otiska.

Mogu biti od plastike ili metala i svaka imadrsku na sredini prednjeg dela kasike.

Oblik im je prilagodjen bezubim alveolarnimgrebenima.

Izbor kasike zavisi od velicine i oblika gornjeg,

odnosno donjeg alveolarnog grebena i premavrsti materijala.


4/21

Za elasticne mase kasike su perforirane zbog

pridrzavanja izmedju nje i otisne mase.

Treba da obuhvata sve anatomske strukture doprelaska nepokretne u pokretnu sluzokozu.

Treba da odstoji od alveolarnog grebena 3-5mm.

Neophodno je pravilno usmeriti kasicu priuzimanju otiska da bi otisna masa bilaravnomerno rasporedjena.


5/21

Uzimanje anatomskog otiska

Pored pravilno izabrane kasike neophodni su

izvesni materijali koji imaju neke zajednicke

osobine.

Primenjuju se prema uputstvu proizvodjaca.

Dovoljno izrazena plasticnost.

Ne sme draziti sluzokozu.

Mora lako da se vadi iz usta.

Ne sme promenti svoj prvobitni oblik.

Verno treba da oslikava povrsine obuhvaceneotiskom.


6/21

Otisak gipsom

Uzima se ruzicastim gipsom zbog dobrih

osobina:

Brzo se vezuje

Ne lepi se za tkiva.

Lako je lomljiv i ivice preloma su ostre.

Ne vrsi pritisak na pokretnu sluzokozu i ne

utice na njeno pomeranje.

Danas se retko primenjuje.


7/21

Otisak termoplasticnom masom

Moze se uzeti anatomski otisak bezubih vilica

kada na grebenima nisu izrazen podminirani

delovi.

Masa se razmeksava u toploj vodi na 600C.


8/21

Otisak alginatima Alginati spadaju u grupu hidrokoloidnih masa I imaju

dobra elasticna svojstva.

Narocito se koriste kod bezubih grebenova sa izrazitimpodminiranim povrsinama.

Dolaze u obliku polimera,a mesaju se u odredjenoj razmerisa vodom.

Otisak se uzima standardnom perforiranom kasikom.

Otisak se mora uzeti ponovo ukoliko se masa odvoji odkasike ili ukoliko rubovi prelaze rubove kasike, pogotovoako su tanki.


9/21

Analiza otiska

Treba utvrditi da li je otisak dobar ili postoje

defekti.

Otisak gornje vilice treba da obuhvata: nepcani

svod, prelaz tvrdog u meko nepce, alveolarni

greben sa svojim granicama i paraubarni prostor.

Otisak donje vilice treba da obuhvata: alveolarnigreben sa svojim granicama, tuberkulum

mandibule I retromilohioidni prostor.

Samo tacan otisak obezbedjuje uslov za kvalitetan

model na kojem se izradjuje proteza.


10/21

Priprema otiska za ulivanje

dentalnog gipsa

Treba ukloniti pljuvacku mlazom tekuce vode. Otisak od alginata treba izliti sto pre, i pri

pravilnim uslovima cuvanja , ne duze od 60

min.

Drzanjem otiska u vodi, alginat apsorbuje Ibubri. Na vazduhu voda ispari u nastaje

kontrahcija mase.

Otisak treba cuvati na tacni ili hermetickoj

vrecici umotan u gazu natopljenu vodom.


11/21

Linija nepokretne sluzokoze

Linija oznacava granicu pruzanja individualnekasike, a moze se odrediti na 3 nacina:

Ucrtavanjem linije na sluzokozi pacijenta,

Ucrtavanjem linije na otisku ili modelu dok se

posmatra prelaz sluzokoze na pacijentu,

Ucrtavanje linije na otisku ili modelu po metodiimpresije.


12/21

Ulivanje gipsa u otisak

Koristi se beli gips

alabaster. Kvalitet modela zadovoljava sve zahteve

pravilne izrade individualne kasike.

Nakon pripreme otiska pristupa se izlivanju.

U gumenu solju sipa se voda u koji se dodajeprah sve do zasicenja. 1:2

Gips se u pocetku utrljava o zidove solje, a

zatim kruznim pokretima lagano mesa.

Gipse se ne sme mesati duze od 1 minuta da sene bi uticalo na ekspanziju.


13/21

Pre izlivanja otisak se ispere vodom, zatim

se otisak aposusikompresovanim

vazduhom.

Reljefna povrsina otiska je okrenuta na

gore, a donjom stranom dodiruje aparat za

stvaranje vibracija.

Gips nanosimo na najvise deo otiska.

Vibracije sprecavaju zadrzavanje vode I

vazduha.

Gips se dodaje dok se ne napuni negativ

anatomskog otiska.


14/21

Zatim se na sto stavi odredjena kolicina gipsa

u obliku kupe.

Otisak se prevrne i utiskuje do zeljene debljibe

baze modela.

Kasika treba da bude paralelna sa stolom, aosnovica modela debljine 10-15mm.

U toku stvrdnjavanja gipsa, formira se

osnovica modela odsecanjem gipsa priblizno

obliku trapeza ili polukruga.


15/21

Odvajanje otiska od modela

Perforirana kasika sa modelom se povlaci u

stranu i visinu, pri cemu se skine i odvoji sa

modela.

Ako se koristi kasika oblozena voskom, stavi se da

se zagreva u toploj vodi i lako se odvaja, a

elasticna masa se skida u celini ili sece nozem

komad po komad.


16/21

Kriticka procena anatomskog modela

O Pri izlivanju modela treba paziti da se ocuvajuanatomske strukture usta zahvacene otiskom.

O Izliveni radni deo modela sa anatomskim detaljima

i baza od gipsa cine celinu gipsanih modela.

O Ove anatomske pojedinosti su od znacaja za izraduindividualne kasike.

O Na modelim se obavezno ucrtava granica za

individualnu kasiku.

O Ne treba upotrebiti model sa nejasnim i netacnimanatomskim detaljima.


17/21

Gips za izradu modela

O Gips je u stomatologiji prvi put primenjen 1756

godine u Nemackoj za izradu prvih gipsanih

modela.

O Gips se u prirodi najcesce nalazi kao cist kristalni

oblik dihidrata kalcijum-sulfata.

O Cuven je gips iz Egipta, u blizini Alabastera po

kome je dobio ime. Gips je vrlo lepih kristala,

izvanrdnog sjaja i cvrstoce.

O Gips se dobija tako sto se ruda dihidrat kalcijum-

sulfata isitni i ocisti od necistoca, pa se 24

sata greje do temperature od 1200C. Nakon

toga ruda se melje, a prah prosejava kroz

najfinija sita (polihidrat kalcijum sulfata).


18/21

O Vrste gipsa:

-alabaster gips

-tvrdi gips

-poboljsani tvrdi gips (supertvrdi)

O Tvrdi gips se dobija zagrevanjem rude na 120-1300C pod dejstvom vodene pare. Na taj nacin

dobija se bolja kristalizacija i homogenost gipsa.Sluzi za izradu modela skeletiranih proteza.

O Supertvrdi gips se dobija zagrevanjem rude na1400C pod pritiskom vodene pare uz dodavanje30%nog rastovra kalcijum ili magnezijum-hlorida.

Posle zavrsenog grejanja dodaci se ispiraju. Sluziza izradu veoma preciznih modela za livene fiksneradove.

Gi ti k


19/21

Gips za otiske

O Gips za otiske se poceo primenjivati sredinom

proslog veka.

O Gips kao otisni materijal treba da ima sledeca

svojstva: tacnost, preciznost, dimenzionalnu

stabilnost, cvrstocu, ali i laku lomljivost, da se

polomljeni delovi lako sastave, da ne podleze

uticajima okoline i da se po boji razlikuje od

ostalih vrsta gipsa.

O Osnovni sastojak gipsa za otiske je alabaster gips

kome se dodaju razni korigensi.

O Sam beli gips nije pogodan za otiske zbog

relativno visoke ekspanzije (0.3%).


20/21

O Za smanjivanje stepena ekspanzije gipsu se

dodaju: kalijum-sulfat, kalijum-hlorid i natrijum

hlorid, koji ujedno skracivaju vreme vezivanja i

gips postaje nepogodan za rad.

O Zato se dodaju supstance za produzivanje vremena

vezivanja kao sto su: natrijum-karbonat, natrijum-

bikarbonat, kalijum-karbonat i boraks.

O Gips je najcesce ruzicaste boje zbog Alazarin S.

O Da bi bio plasticniji i da bi se lakse lomio u vise

komada cistih ivica dodaju se: talk, ZnO, tragant-

guma, 2% polivinilacetat i skrob.

O Jedan od najstabilnijih materijala za uzimanje

otisaka.


21/21

Hvala na paznji!

anatomski otisak i anatomski model2003

Documents