1

ISSN 1452- 9696

АУТОРСКИ ОТИСАК

ЧАСОПИС ЗА НЕГОВАЊЕ КЛАСИЧНИХ ГРАФИЧКИХ ТЕХНИКА

№ 4

МАРТ 2008.

ИЗДАЈЕ УМЕТНИЧКА ГРУПА ЛИХТ БЛАУ

БЕОГРАД

ЖЕЛИТЕ ЛИ ДА ПОСТАНЕТЕ

СУПЕРХЕРОЈ?

Као што смо обећали прошле године, представљамо вам нову епизоду авантуристичког подухвата уметничке групе ЛИХТ БЛАУ, под насловом АУТОРСКИ ОТИСАК бр. 4. Ми и даље водимо борбу против свих могућих ликовних мутаната, али као и сви прави суперхероји рачунамо на помоћ наших верних јатака и пријатеља, без којих ни један суперхерој не може. Јер, сетите се, у сваком добром стрипу наиђе тренутак када се суперхерој нађе у безизлазној ситуацији, а тада у помоћ прискачу његови сарадници. Мрежа наших помоћника се шири, уколико желите да нам се прикључите, само напред.

2

Једини услов је да се бавите графиком, или само да волите графику. Учешћем у нашем подухвату стећићете део суперхеројске славе и помоћи у остварењу циљева уметничке групе ЛИХТ БЛАУ. Да се подсетимо, наш циљ је очување неговање и развој класичних графичких техника, а све у намери да београдска и српска графика поврате истакнуто место на светској ликовној сцени које им је некада припадало. Уколико је ово и ваш циљ, прикључите нам се. До следеће епизоде, поздравља вас ваша Супергрупа . . .

Уметничка група ЛИХТ БЛАУ: Марко Калезић, Надежда Марковски, Бојан Бикић, Вида Стефановић и Милош Ђорђевић

ИСТОЧНИК: ЈАПАН Штампа у Јапану први пут се јавља током шеснаестог века и била је везана искључиво за активности будистичких калуђера. Са јачањем грађанске културе у наредном веку настаје и уметничка графика, прво као пратећи део књижевних текстова, а касније и као самостална ликовна форма. Недавно је у организацији Драгане Ковачић у галерији Прогрес одржана изложба јапанске графике из збирке Народног музеја у Београду.

Једно од најдужих раздобља у средњовековној историји Јапана представљала је Едо ера. Она се повезује са владавином шогунске династије Токугава, која је за средиште своје управе одредила управо Едо. Тај град, не село или провинција, постао је у овом периоду симбол претпостављених вредности читавог јапанског друштва. Он је одражавао његову материјалну и духовну пројекцију, све оне промене и развој који је водио према почецима нових, модерних времена. Зато се Едо период који је трајао од око 1600. до 1868, сматра и крајем средњег века у Јапану.

Катсушика Хокусаи: „ВЕЛИКИ ТАЛАС“

Једно од главних обележја културе Едо доба била је уметност укијо. Овај појам испрва је означавао профани живот, чиме је постављена граница у односу на живот монаха. Управо у доба Едо он је добио значење које има и данас – то су поетске слике из живота савремених грађана. Појам укијо на почетку Едо периода односио се и на свет задовољства, свет који брзо протиче, као и на свет патње. У време генроку (1688 – 1704) он губи дихотомно значење да би од тада означавао „савремени свет“, „свет уживања“, „свет љубави“ или „забаву - буку“.

3

Укијо је означио духовни свет и грађанску идеологију Јапана у периоду Едо и постао је централна тема уметности. Ова поетика била је материјализована у забавној прозној литератури, укијо-зоши, писаној приступачним и разумљивим језиком. Са порастом интересовања за поезију и популаризацијом овакве врсте књижевности, расла је и продукција штампаних књига које су биле илустроване дрворезима. У овој области настала је друга велика грана уметничке продукције, дрворезна графика, укијо-е. Највећи центри издаваштва били су Осака и Едо. Током осамнаестог века штампана графика постајала је све значајнија. С обзиром на то да је била генерисана из симбиозе са књижевношћу, у оквиру јапанске графике су се профилисали одређени поджанрови, прикази птица и цвећа, што је било сродно хаику поезији, затим театарска графика, која је приказивала сцене или јунаке драмских јунака кабуки позоришта, историјски догађаји тј. сцене битака, прикази чувених лепотица из квартова забаве (биђин-а) и пејзажи који су били повезани са онда посебно популарним путописима. Процес израде дрворезних графика у Јапану битно се разликовао од европског. Иза финалног изгледа сваког листа стајали су уметник, високо обучени мајстори и издавач. Уметник је давао цртеж урађен техником туша и четке на танком пиринчаном папиру (ханшита). Мајстор је ханшите полагао на дрвену плочу и копирао призор директним урезивањем, због чега је оригинални цртеж најчешће био уништен. Затим је гравер дрвену плочу обрађивао длетом или ножем, режући увек у правцу влакна. Приликом израде вишебојних графика (нишики) за сваку боју резана је посебна плоча. Поред тога, рађена је и тзв. „кључна“ плоча (даибан) на којој су биле само контуре композиције, која је служила као контролни узорак. За израду плоче коришћена је вишња или неко друго, веома тврдо дрво фине текстуре, са кога је могао да се добије велики тираж, који је достизао до неколико стотина примерака. Мајстор штампар је, према препорукама уметника, бирао и на плоче наносио боје биљног порекла, да би ручно, трљањем штампао сваки пролаз. Посебан квалитет укијо-е графика деветнаестог века, поред графизма, чинио је управо њихов колорит.

Китагава Утамаро: „ЖЕНЕ НА ОБАЛИ“

4

Важно место припадало је и издавачу. Он је усклађивао идеје уметника – неретко га је потицао или ангажовао да уради цртеже за појединачне или серије графика, као и мајстора гравера и продавца. Издавач је пратио пут свакога остварења на тржишту. Ученик укијо-е уметности пролазио је обуку у читавом овом сложеном процесу израде графике. Пошто је савладао начин рада свога учитеља, студент је затим прелазио на изучавање стилова других мајстора укијо-е жанра. Поред знања из графике и штампе, добијао је и подуке у сликању у традицији Кано школе коју је подржавала званична, шогунска власт. Сматра се да су укијо-е графике достигле зенит крајем осамнаестог и почетком деветнаестог века током Тенмеи (1781 - 1789) и Кенсеи ере (1789 - 1801). Остварења из овог периода сачувала су везу са традиционалним ликовним језиком, пре свега у поступку апстраховања простора и редуковања наративности. На томе се темељи њихова елеганција, префињеност и одмереност у изразу, све оно што је карактерисало приказе жена из четврти Јошивара у радовима Китагава Утамароа, уметника који се поистовећује са највишим дометима укијо -е уметности осамнаестог века.

Хирошиге Утагава: „ ПОГЛЕД НА ЕДО“

Динамичан и разнолик уметнички живот у другој половини деветнаестог века био је само део опште друштвене ускомешаности. Адмирал Метју Пери обављао је у то време мисију чији је циљ био да Јапан отвори према западном свету. Десет година касније, 1869, малолетни цар Муцухито је у носиљци пренет из Кјота у Едо. Био је то чин који је симболизовао пресељење двора, крај владавине шогуната и рестаурацију царске власти.

5

Указом цара 1868. наступила је ера Меиђи, тј. „Просвећене управе“, а назив града промењен је у Токијо („Источна престоница“). Нова времена донела су и нову реторику. Циљ владе, која је заправо управљала земљом јер је цар био малолетан, било је стварање демократског друштва са пуним грађанским и верским слободама. Сами градови, који су крајем Едо периода достигли милионску популацију, почели су да се европеизују. Одушевљење за све што долази са Запада полако је захватало цело друштво, а најпре више слојеве. Западњачки изглед указивао је на потребу за друштвеним престижом, но он је био резервисан за јавно приказивање док се приватни живот одвијао у складу са традиционалним навикама. Део наслеђа из старих времена биле су и укијо-е графике. Међутим, модерна времена дала су им улогу и значај какав до тада нису имале. Испоставило се, наиме, да је графика била идеално средство за промоцију нове политичке концепције, па и личности самог цара. На штампаним листовима приказивани су значајни догађаји, као што је било проглашење Скупштине и војне параде. Њима је оглашавано када и где ће се цар појавити у јавности; рађени су портрети царске породице и високих чиновника. Потражња за графикама била је велика, захваљујући високим тиражима овај вид визуелних информација допирао је до свих крајева земље. Сходно садржајима које су приказивале, укијо-е су сада биле луксузно опремане. Штампа и папир високог квалитета, као и интензиван колорит као резултат употребе индустријских боја које су углавном биле увожене из Немачке, на свој су начин глорификовале цара и ново друштво. Захваљујући томе, графика је током првих деценија Меиђи ере имала ексклузивност и успела је да се одржи упркос појави фотографије. Иако је првенствено требало да пренесу информацију о догађају, дакле да буду нека врста документа, графике Меиђи периода само су наизглед реалистичне. Фактографски одговарају стварном животу, но оне увек поседују фину интеракцију између уобразиље и реализма, због које је тешко разлучити шта је уметникова машта, а шта резултат непосредног посматрања.

Катсушика Хокусаи: „ РИБАРЕВА ЖЕНА“

Године 1912. умро је цар Меиђи. Доба у коме је графичка уметност представљала једно од тежишта јапанске културе ближило се своме крају. Међутим, укијо-е су већ крајем деветнаестог века започеле свој нови животни циклус. Овога пута он се одвијао на Западу. Кроз приватне, а затим и јавне колекције, отисци са јапанским мотивима давали су значајан импулс европској уметности модерне.

Драгана Ковачић

6

MEДИЈУМ: О ПАПИРУ

Проналазак основне технологије израде папира приписује се Цаи Луну, великодостојнику кинеског цара и датира око 105. године наше ере. Користећи остатке свиле и свилене крпе правио је пулпу и изливао листове од ње на бамбусовим ситима. Убрзо се показало да је овог материјала недовољно, па је почео да користи ланене и крпе од конопљиних влакана, конопце и мреже уз додавање сировог материјала. Сировине је кувао са кречом а потом масу тукао дрвеним маљем и испирао у речној води. Овако разбијен материјал је сачињавао пулпу, коју је размућену у мирној води захватао ситом од бамбусом проткане свиле и просејавао да би оцедио воду. У току цеђења сито је тресао напред-назад и лево-десно што је узроковало преплитање влакана дајући чврстину насталом листу папира. Потом је папир сушио на сунцу у самом ситу, а затим га премазивао или потапао у лепило од смола и штирка и опет сушио. После сушења лепила, површину је глачао и тако постизао сјај и тврђу површину погодну за писање. Ово је био прави папир у данашњем смислу речи, само је прибор за израду био грубљи и рад мукотрпнији. Овај папир одговара данашњем ручно израђеном папиру, по структури је најсличнији „ВЕЛЕН“ папирима који су у Европи почели да се израђују тек крајем 18. века.

7

Тајна је чувана пет векова. Тек почетком 7. века преко Кореје је пренета у Јапан, а 751. године, Путем свиле доспева до Арапа, који отварају радионице у Самарканду и Багдаду, где абасидски калиф Харун ал Рашид издаје налог да сви службени списи морају бити забележени на папиру. Од 900. године почиње израда папира и у Египту, који га је дотле увозио. У исто време ради и радионица на Сицилији, а 1151. године Арапи отварају радионицу у Јативи код Валенсије, где се мења технологија рада утолико што се у употребу уводе воденице за добијање пулпе, бамбусова сита се замењују металним, а као везиво се користи најфиније пшенично брашно. Такође се пулпа и тонира према намени папира – црвено за радост, бело за свакодневну употребу, плаво за жалост, жуто за царска документа . . .

Касније су уведене хемикалије које су спречавале слепљивање листова за време пресовања, што је знатно убрзало производњу. За разлику од Кинеза и Јапанаца, у Европи се листови пресују у гомилама пре коначног сушења. Технологија ручно рађеног папира углавном се није мењала од 1800. године, то је папир високог квалитета за луксузну штампу, сликање и писање, чврст је и хомогене структуре, хемијски неутралан, без примеса, порозан и довољно жилав. Један од најквалитетнијих старих папира био је „Битен“, првобитно израђиван у Фабриану а касније у Француској, Немачкој . . . Овај папир је погрешно називан холандски јер су Холанђани поседовали или контролисали 175 радионица око Оверња и Ангумија, где су заправо француски протестанти избегли пред прогоном католичке цркве.

8

Око 1000. године производња папира у Кини опада и полако се гаси, док у Јапану доживљава свој златни век. Тамо се као основна сировина користи дудова кора и гампи. Јапанци су начинили „Краљицу папира“ која је вековима остала непревазиђена и без такмаца у свету у погледу квалитета, стабилности формата, жилавости, чврстоће, сјаја и лепоте. Пред крај 18. века, у

Европи се све више израђује „Битен“, папир са филиграном (водени жиг) као ознаком произвођача и гаранцијом квалитета. Воденице замењују „Холендер“ 1760. године, у исто време је пронађено „бесконачно“ сито на које се излива пулпа и тако добија папирна трака. Од 1774. године користи се хлор за бељење крпа и осталог материјала пре млевења, као и готовог папира.

Водени жигови европских радионица за израду папира

Тек од 1793. године као сировина за израду папира почиње да се користи памук. Растуће потребе тадашњег света за папиром захтевале су проналажење нових сировина. Почетком 18. века Реомир долази на идеју да употреби дрво, посматрајући рад осица које стварају своја гнезда од папира. То је постало пракса тек после педесет година када је почела производња натрон целулозе која је давала груб, сиво обојен папир, а са проналаском сулфитне целулозе која може дати финије врсте папира који се може и белити хлором.

Родољуб Карановић

9

ТРИЈЕНАЛЕ ГРАФИКЕ У ТАЛИНУ Управо сам се вратио из Талина где сам имао прилику да погледам 14. графичко тријенале. Изложба је била изузетан догађај. Назив изложбе ПОЛИТИКА/ ПОЕТИКА изазвао је различите приступе теми и начину приказивања, а жири је

дозволио и да се виде различите технике . . . Поред класичних графичких техника: бакрописа, дрвореза, акватинте, суве игле и сито штампе, стајале су видео инсталације, екрани на којима је приказиван процес цртања, тродимензионални радови - кревет са јастучницом и прекривачем на којима су штампане графике, прасе направљено од графика штампаних на материјалу (Mirka Hokkanen, “Pigchops”).

10

Неки аутори имали су веома широк приступ теми. Други екстрем био је Art Werger-ов избор од 91 графике у комбинацији акватинта - мецотинта, величине 10Х10 цм, које приказују слике из кућног и градског живота под називом „Кратке приче“. Оне заједно сугеришу испреплетане наративе, изукрштаност различитих живота у једном граду са сценама из бара, са улица, ентеријера соба, радних просторија . . ., неке од графика су изразити крупни планови (понекад као мртве природе), друге су приказане из удаљене перспективе, многе из неочекиваних углова – поглед са висине, показујући сличност са монтажом кадрова у ТВ серијама.

Mirka Hokkanen; PIGCHOPS

Óscar Muñoz: PROJECT FOR A MEMORIAL

Други тему политике представљају директно и експлицитно. Busson је, на пример, прекрио зид фигурама војника изведених у сувом жигу, на нечему што је изгледало као тоалет папир (“Multitude(s)”). Рад Tomasa Marcollа у комбинованој техници, јабука у компјутерској графици, са картом света одштампаној преко ње, тако да представља земаљску куглу на којој беличасте силуете два војника изгледају као одгрисци на јабуци - могла би то бити и јабука из Рајског врта. Saija Sormunenса радом (“Just a little bit unfair1.”) такође користи слику земљине кугле. Она је изложила дигитални принт мапе света на испумпаном глобусу.

11

Такође, веома експлицитан у представи својих политичких циљева био је и Stephen Mumberson, техником резерважа и бакрописа, његов рад (“Oil 2.”) на ком уље шикља из пробушене

главе, уливајући се у бокал који држи фигура малог одрпанца, налик Оливеру Твисту. Црна силуета у маниру примитивног сликарства и текстура коју даје акватинта, сугерише ироничну верзију корпорацијског знака и графита исписаних у размазаном уљу.

Fernando Feijoo A Contemporary Street Alphabet lithograph, book, 16 x 23 cm, 2006

Ciprian Cucleа (“Poetry Electrion”), (инк-џет штампа на јапанском папиру), приказује савијене стране Хорацијевих Епода, прошараних сликама гласачких кутија . . . С једне стране, питамо се да ли и како поезија може утицати на политичке резултате. Али, овај проблем је много комплекснији. Хорацијева књига поезије има сложен однос са литературом и политиком његовог времена, али у сваком случају он кроз Еподе (рани рад), делује као гласноговорник Августовог режима који се тек успостављао.

Фредерик Џоунс: CREDIT CARD WINDOW

С друге стране, Cucleа у раду користи обележене странице из модерних издања што такође представља питање до ког степена је класично наслеђе политизовано током векова. Заступљени су и уметници чији су радови мање имплицитни у приступу теми политике. Мојих пет бакрописа представљају сцене свакодневних прилика, али свака са подконтекстом критике капиталистичког система. На графици “Credit Card Window” два манекена приказују доњи веш, они благо наговештавају слику Адама и Еве у Рајском врту, мада се од њих потпуно разликују - голи али не савим, ипак су свесни своје голотиње (дрвеће рајске баште представљено је одбљесцима на излогу), сам прозор излога са натписима које се кредитне картице примају, представља транспарентни зид између посматрача и садржаја слике.

Basil Frank: SAARTJIE BAARTMAN STORY

Замке капитализма истакнуте су и у Curtis Readel-овој серији исецканих и реформатизованих доларских новчаница - “Unus miltorm”. Тематски у истом оквиру Leonard Lapin изложио је дигитални принт направљен од бар кодова - “Shopping Paradise 2.”

Изложба је пропраћена врло добрим каталогом са илустрацијама, галерија KUMU је спектакуларно лепа (спратове посвећене естонској уметности вреди погледати). Други део изложбе представља балтичку графику и постере из совјетских година.

Зграда галерије КУМУ, Талин, Литванија

Специјално за АУТОРСКИ ОТИСАК, Фредерик Џоунс,

Ливерпул, Велика Британија

12

ПРОСТОРНИ ИЗАЗОВИ У периоду од 6. до 19. фебруара ове године, у галерији УЛУС одржана је изложба графика Милоша Ђорђевића. Овај графичар млађе генерације, представио се београдској публици делима из циклуса „Дисторзија“ и „Ексхумација“ насталим током 2007. и 2008. године. Аутор је успешно реализовао своју замисао како у ликовном, тако и у поетском и техничком смислу. Изложио

је тематски, технички и колористички два повезана циклуса који су презентовани добрим одабиром и распоредом графика у простору. Иако ради у медијуму графике који је дводимензионалан, Милош Ђорђевић на својим отисцима, пре свега анализира простор преводећи га из реалног у апстрактно, сводећи га на једноставне геометријске облике. Склапајући и расклапајући просторне елементе ствара нову, тродимензионалну слику која представља његово решење „питалице“: где је метафизичка граница између реалног и апстрактног простора, укључујући и саме посматраче у овај ребус.

Из циклуса ДИСТОРЗИЈА

13

Из циклуса ДИСТОРЗИЈА

Оно што ову изложбу додатно издваја од тренутне понуде на ликовној сцени је и демонстрација штампања отисака коју је аутор приредио публици уместо класичног отварања изложбе. На овај начин Милош Ђорђевић је привукао велику пажњу посетилаца и медија чиме је доказао да класична графика још увек може много тога да пружи и аутору и посматрачу, те се искрено надам да је ово добар почетак потпуне реафирмације ове неправедно маргинализоване ликовне дисциплине. Ово је седма самостална, до сада најуспешнија изложба Милоша Ђорђевића, којом је показао озбиљност, дозу зрелости и уметничку артикулисаност, те са пуним правом од њега очекујем још добрих и све бољих радова и изложби у будућности.

Демонстрација извођачког поступка током отварања изложбе

Надежда Марковски

14

ДВА ОД ТРИ

Ко се сећа текста „Ехо са Калемегдана“ из првог броја Ауторског отиска, зна и моје мишљење о изложби новопримљених чланова Удружења ликовних уметника Србије, 2007. године. И тада сам, а и сада тврдим да је на изложби доминирало „одсуство добра“ и да је свега десет процената новопримљених чланова завредело да буду примљени у УЛУС. Од петоро примљених „графичара“ ни један приказаним радовима није прескочио лествицу задовољавајућег критеријума. Тада сам сматрао да не може бити лошије и делимично сам био у праву. За разлику од прошле године, када сам као и већина вас био само посматрач, ове године сам учествовао у избору кандидата за пријем у чланство Удружења. Иако из друге визуре, и ове године сам доживео разочарање. Овог пута не толико квалитетом радова, колико бројем аутора који су конкурисали за пријем у Графичку секцију Удружења. Када бих рекао да је прошло 66 процената графичара са солидним радовима, већина би рекла да је пролазност одлична.

15

Али када сазнате да 66 процената у ствари чине само два аутора од укупно троје пријављених, долазимо до поражавајућих бројки, које коначно треба да дају знак за узбуну наставном особљу академија (којих има све више), а које све лошије обавља свој посао, кустосима који у графичким галеријама излажу фотографије, инсталације и што шта друго што није графика, и Удружењу ликовних уметника Србије које је ове године повећало новчану надокнаду за учешће на конкурсу, али не и квалитет услуга. Ако сте заборавили на ликовну критику, ни она не сме бити поштеђена јер свесно запоставља графику и њене вредности, и не чини ништа да се овај медиј промовише. Не амнестирам ни младе ауторе који све више иду линијом мањег отпора клизећи у егзибиционизам и квазиконцептуализам, као и Секретаријат за културу који од галерија захтева „пројекте“ а не уметничка дела. Списак одговорних за овакво стање на уметничкој сцени Србије сигурно овим није до краја исцрпљен. Ипак остаје нада да ће се и поменути и непоменути са овог списка дозвати свести и променити ово суморно стање које тренутно влада. А без обзира на „транзициону“ уметничку сцену и околности, суперхероји уметничке групе „Лихтблау“ наставиће и даље да се боре за праве вредности и опстанак графике.

Марко Калезић

16

ИЗЛОЖБА ГРАФИКЕ МАЛОГ ФОРМАТА, ИЛИ КО ИЗЛАЖЕ, А КО ПРОДАЈЕ Ко свакодневно иде у куповину могао је пре извесног времена да примети промену у понуди већине продавница. Наиме, пре две године у београдским самопослугама, у фрижидерима са лако кварљивом робом, могли су се наћи разни маргарини: „Пријатно“, „Добро јутро“, „Растимо“ – розе и плави, затим „Рама“, „Сунце“, „Полимарк“, „Дијет“, „Лаки“ . . .

Светлана Рибица: ПИНГВИН; линорез

Лично највише волим „Пријатно“, па сам га сходно томе редовно куповао. Међутим, онда се десила приватизација Пекабете и Ц маркета, односно њихове продавнице је преузела Делта. Понуда маргарина се свела на само три врсте: „Добро јутро“, „Сунце“ и „Рама“. Сматрам да су сви наведени слабијег квалитета и лошијег укуса од маргарина „Пријатно“, али нисам имао избора, па сам куповао оно што је било понуђено. Верујем да је профит произвођача три дозвољене сорте маргарина за извесно време порастао, међутим постоје и друге мање, али боље снабдевене продавнице чији су власници убрзо схватили колику предност ово може да им донесе у односу на поменуту монополску фирму. И тако, сада поново могу да купим маргарин који хоћу, само у другој продавници.

Биљана Шево: ЧУДНА ШУМА; дубока штампа

17

Прошлог децембра у галерији Графички колектив отворена је традиционална Изложба мале графике, под називом Велика уметност на малом формату. Учествовало је осамдесет аутора са око две стотине радова, што је мање од вишегодишњег просека. Оно што је било најприметније на овогодишњој изложби били су ауторски панои, односно сегменти. И раније је био обичај да поједини графичари у складу са квалитетом својих радова, или простом снагом своје позиције обезбеде себи учешће са неколико различитих графика. Ради се о графикама малог формата, тако да би места требало да буде за све. Ако се неко угура са четири графике није страшно. Међутим, сада се отишло корак даље, па је сваки члан Жирија, Управног одбора и других тела ГК-а за себе заузео по један пано у који је могао да потрпа колико хоће

Љубица Николић; МОЛИТВА; линорез

отисака. Хвала Богу да се већина није држала прописаног формата (зар да се велика уметност ограничи на тричавих 20 цм), па је број радова per capita најчешће био у границама дозвољеног. Срећна околност је и то што поједине колеге нису нашле за сходно да направе у току прошле године више од једне мале графике, али на њихово место су ускакали резервни играчи – породични пријатељи, кумчад, девојке, „наша деца“...

Зоран Граовац; ОКТО; линорез

18

Ако изузмемо доминирајуће паное повлашћених уметника, било је и квалитетних остварења, али теже их је било уочити због мање квадратуре која им је припала. И сада, да се вратимо на причу о маргарину. Какве везе има маргарин са графиком? Углавном никакве, осим што су и маргарин и графика на продају, а Изложба мале графике је свакако

најкомерцијалнија градска изложба. Изгледа да се неко досетио да би примењујући опробане тржишне механизме могао да профитира.

Никола Кораћ; АЛЕКСАНДАР; линорез

Међутим, оно што са маргарином може да се лако постигне, са графиком иде мало теже јер се графика не једе. Она, наиме спада у луксузну робу, па не можете никога принудити да је купи ако му се не допада. А како је овогодишња поставка деловала на публику сведочи реакција средовечног, добростојећег брачног пара, вероватно традиционалних посетилаца ове изложбе, који су збуњено питали продавачицу Графичког колектива: „Да ли је ове године изложба продајна?“ Виктор Мијатовић; LEGO SHADOW;

конбинована техника *Репродукције у тексту представљају наш избор са овогодишње Иложбе малог формата

Бојан Бикић

19

НОВИ КОНКУРСИ PRINTMAKING TODAY

Contemporary Review of Fine Art Printmaking

4-13th July 2008 Dedalo invites artists working in all printmaking media from around the world to participate in “Printmaking Today”, an international print exhibition and

competition of Fine Art Printmaking which will be held in the Abruzzi region in Italy.

This event is patronized by the Abruzzo Region, the municipality of Castiglione and the province of Pescara. The first prize is a solo show in Italy and a custom-made website with domain name (www.yourname.com) and webhosting for one year

RULES

This show is open to all artists and there is no entry free ”Printmaking Today” is to be considered a celebration of printmaking, therefore any traditional or contemporary printmaking media is allowed (including artists' books). There are no specific guidelines or restrictions for being included in the show, but curators will exclude works from the show if considered inappropriate. All works received will be in the show which will be hosted in Abruzzo , Italy in Dedalo Center for Contemporary Art, from July 4th to July 13th 2008. A selection of these works will also be part of an exhibition held in the Castle of Castiglione , a suggestive medieval fort in Abruzzo. Additionally, all works submitted will be visible online for one year on www.centrodedalo.it with artists' contact information. A selected jury will evaluate all works received and will assign an award (a solo show and internet website) based on quality of image, concept and inventiveness. Each artist may send up to 5 different works. Each print submitted must be sent in two original copies, signed and numbered. All works must be received on or before May 30th 2008. Please mail entries early to ensure arrival by deadline. All works sent are to be considered a donation of the participating artists to Dedalo. Participating artists may not ask for any form of compensation or return of works. All works must be sent with an application form and brief cv or artist statement to:

Colleen Corradi associazione culturale tutt'arte Via trentino 69 Montesilvano (PE) 65016 ITALY

Contact us at: colleenco@gmail.com Tel ++39 320 0156911

20

21

Sint-Niklaas 2009 bookplates and small printmaking competition Dear Sir or Madam Every two years, the International Exlibris Centre of the Town of Sint-Niklaas organises an international exlibris competition. The 2009 competition is open to almost all small prints. The rules have been greatly simplified to allow as many artists as possible, from all over the world, to convince us of their artistic potential. Allowing almost all types of prints is not intended as a disregard for the bookplate. That is why one of the chief Town of Sint-Niklaas awards and a number of other awards remain reserved for the best, most striking exlibris/bookplate. The participants can choose between two different topics: THE BOOK and/or SAINT NICHOLAS. As a topic, THE BOOK should be given its broadest possible meaning. Participating prints may deal with the physical appearance of a book or library, they may also be inspired by the contents of a book or a literary figure. For the best print featuring the topic of SAINT NICHOLAS, the Saint Nicholas Society will grant a one-off award. Submissions need to arrive at the following address before the 1st of November 2008: Internationaal Exlibriscentrum (Stedelijke Musea) Internationale tweejaarlijkse exlibris- en kleingrafiekwedstrijd Sint-Niklaas 2009 Zwijgershoek 14 B-9100 Sint-Niklaas België. We cordially invite all the participants to attend the official announcement of the results of the competition and the opening of the 24th Printmaking Biennale 2009, on Saturday, April 18, 2009 (yet to be confirmed) in the exhibition room of the museum Zwijgershoek. The full rules may be consulted at that time by logging onto the website of the town of Sint-Niklaas www.sint-niklaas.be. We would like to thank all the participants and wish them luck. Sincerely, For the board of burgomaster and aldermen: By order: Marie-Louise Chalmet Lieve Van Daele Freddy Willockx town secretary alderwoman burgomaster enclosure: rules & registrationform

22

АУТОРСКИ ОТИСАК БРОЈ 3.

Београд: март 2008.

РЕДАКЦИЈА:

Уметничка група ЛИХТ БЛАУ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: Бојан Бикић

ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР:

Марко Калезић

НОВИНАРИ: Надежда Марковски Вида Стефановић

ЛЕКТОР-КОРЕКТОР: Драгана Марковски

СПОЉНИ САРАДНИЦИ: Родољуб Карановић

Фредерик Џоунс Драгана Ковачић Милош Ђорђевић

КОНТАКТ: lihtblau@eunet.yu

Часопис АУТОРСКИ ОТИСАК

излази квартално.

САДРЖАЈ НАСЛОВНА СТРАНА ....................... 1. ЖЕЛИТЕ ЛИ ДА ПОСТАНЕТЕ СУПЕРХЕРОЈ ................................. 2. ИСТОЧНИК .................................... 3. МЕДИЈУМ: О ПАПИРУ ................... 7. ТРИЈЕНАЛЕ ГРАФИКЕ У ТАЛИНУ ........................................ 10. ПРОСТОРНИ ИЗАЗОВИ ................. 13. ДВА ОД ТРИ ................................. 14. ИЗЛОЖБА ГРАФИКЕ МАЛОГ ФОРМАТА ...................................... 17. НОВИ КОНКУРСИ ........................... 20. САДРЖАЈ........................................ 22.

Аутор графике на корицама:

МАРКО КАЛЕЗИЋ