ALEKSANDAR LOVEN - Zadovoljstvo

Download ALEKSANDAR LOVEN - Zadovoljstvo

Post on 25-Jun-2015

1.888 views

Category:

Documents

17 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<p>ALEKSANDAR LOVEN ZADOVOLJSTVO</p> <p>Aleksandar Loven: ZADOVOLJSTVO kreativni pristup ivotu</p> <p>Izdava: "BATA", Beograd, Bistrika 28 Za izdavaa: Miodrag Dramianin i Gradimir Stojakovi</p> <p>Naslov originala:Ale.\ander Lowcn, M.D. PLEASURE A Creative Approach to Life</p> <p> za Jugoslaviju: "BATA1</p> <p>Slog &amp; prelom: LASERIX tampa: "BAKAR", Bor Tira: 3.000 primeraka YU ISBN 86-7685-020-8</p> <p>Aleksandar Loven</p> <p>ZADOVOLJSTVOKREATIVNI PRISTUP IVOTUPREVOD: DIVNA PERIC-TODOROVIC MIRJANALUKOVI</p> <p>"BATA" BEOGRAD 1991.</p> <p>Ostale knjige A leksandra Lovena objaviemo sukcesivno u istoj biblioteci</p> <p>The Language of the Body Love and Orgasm The Betraval of the Body Fear of Life Depression and the Body The way to vibrant health Narcissism: Denia! of the True Self Love, Sex and Your Heart The Spirituality of the BodyMome sinu Fredu i Rikiju, Jo-jou, Emiru i Feji, koji znaju kako da uivaju u ivotu</p> <p>PREDGOVOR</p> <p>Al pravu decu boju neka krepi obilja ivog ovaj prizor lepii to nastaje, to veno tka i buja, nek obujmi vas ljubavlju beskrajnom, pojavi koja nestalno leluja vrst oblik dajte svojom milju trajnom. citat iz Fausta1 Nije u domenu ovekovih moi da upravlja zadovoljstvom ili da ga kontrolie. Po Geteovom miljenju to je dar Boji onima koji su se identifikovali sa ivotom radujui se njegovoj Lepoti i divoti. Za uzvrat ivot ih je obdario ljubavlju i milou. Ali Bog ih upozorava, svoje neposrnule sinove i prave vernike: Mada je zadovoljstvo efemerno i nesupstancijalno, imajte ga stalno na umu, jer ono sadri smisao ivota. Meutim, za mnoge ljude je zadovoljstvo re koja izaziva pomeana oseanja. S jedne strane, zadovoljstvo je u naem umu povezano sa idejom neeg "dobrog". Prijatne senzacije se doivljavaju kao dobre, hrana koja nam prija ima dobar ukus, a za knjigu koja jeprijatna za itanje kaemo da je dobra knjiga. Ipak, mnogi ljudi bi ivot posveen zadovoljstvu smatrali promaenim. Naa pozitivna reakcija na tu re je ograena sumnjom. Plaimo se da zadovoljstvo moe odvesti oveka na opasan put, uiniti da zaboravi svoje obaveze i zaduenja i ak da korumpira njegov duh ukoliko ga ne kontrolie. Za neke ljude ta re ima lascivno znaenje. Zadovoljstvo, posebno tele-</p> <p>1 Johann Wolfgang von Goethe, Faust, prev. na engleski Bertram Jessup, New York, The Philosophical Librarv, 1958, str. 23. Na srprsko hrvatskom Johan Volfgang Gete, Faust, prevod Branimir ivojinovi, Beograd, Prosveta 1989, str. 43.</p> <p>PREDGOVOR</p> <p>sno, oduvek je smatrano glavnim iskuenjem avola. Kalvinisti MI veinu zadovoljstava smatrali grenim. Svaka osoba u naoj kulturi ima neke rezerve u vezi sa zadovoljstvom. Moderna kultura je vie ego orijentisana negotelo orijentisana, sa rezultatom daje mo postala primarna vrednost, dok je zadovoljstvo svedeno na drugorazrednu poziciju. Ambicija modernog oveka je da vlada svetom i komanduje selfom. Istovremeno, on nikada nije osloboen straha da to ne moe postii, ni sumnje da bi uopte bilo dobro kada bi se to postiglo. Meutim, postoje zadovoljstvo podravajua i kreativna snaga u linosti, ona se nada (ili ima iluziju) da e postizanje tih ciljeva omoguiti zadovoljavajui ivot. Tako je ovek gonjen od svoga ega da postie ciljeve koji obeavaju zadovoljstvo, ali zahtevaju negiranje zadovoljstva. Situacija modernog oveka je slina Faustovoj, koji je prodao svoju duu Mefistu za obeanje da ne moe biti iskupljen. Mada je obeanje zadovoljstva iskuenje avola, nije u avolovoj moi da prui zadovoljstvo. Faustova pria nije manje vana danas nego u Geteovo vreme. Kao to Bertram Desap2 istie u predgovoru svoga prevoda Fausta, "Izmeu magije esnaestog veka i nauke dvadesetog, nema prekida u aspiracijama i namerama da se dominira ivotom i da se ivot kontrolie. Ako nita drugo, njegov znaaj je znatno povean sa opadanjem moralnog autoriteta svemonog Boga." Elias Kaneti kae: "ovek je ukrao svog Boga."3 Stekao je mo da osudi i uniti, mo koja je prethodno bila u nadletvu kanjavajueg boanstva. Sa prividno neogranienom moi i bez sputavajue snage, ta e oveka spreiti da sebe uniti? Moramo shvatiti da smo svi kao Dr. Faust, spremni da prihvatimo iskuenje avola. avo je u svakome od nas u formi ega koji nudi zadovoljenje elja pod uslovom da postanemo pokorni njegovoj tenji za dominacijom. Egova dominacija linou je avolska perverzija oveje prirode. Ego nikada nije trebalo da bude gospodar tela, ve njegov odan i posluan sluga. Telo nasuprot egu, eli zadovoljstvo a ne mo. Telesno zadovoljstvo je izvor iz koga proistiu sva dobra oseanja i dobro miljenje. Ako je telesno zadovoljstvo oveka razoreno, on postaje ljuta, frustrirana i mrzovoljna osoba. Njeno miljenje postaje iskrivljeno, dok je kreativni potencijal izgubljen. Ona razvija stav destrukcije prema sebi. Zato postoji ta snaga u ivotu? To je jedina sila, dovoljno jaka da se suprotstavi potencijalnoj destruktivnoj moi. Mnogi ljudi veruju da ta uloga pripada i ljubavi. Ali, ako je ljubav vie od rei, mora se bazirati na doivljaju zadovoljstva. U ovoj knjizi pokazau kako doivljavanje zadovoljstva ili bola odreuje nae emocije, miljenje i ponaanje. Diskutovau psihologiju i biologiju zadovoljstva i ispitati njene korene u telu, prirodi i univerzumu. Tada emo razumeti da je zadovoljstvo klju kreativnog ivot</p> <p>2 Ibid.. str. 7. 3 Elias Canncti, Crow slatkom ukusu iste vode, izgledu plavog neba, pesmi ptica, P . ,' C vea i slino. Ako smo u kontaktu sa svojim telom, onda - /-mio u tome da budemo deo prirode, da moemo sa njom da llZ 'ie'limo njene divote. Ako se identifikujemo sa svojim telom, onda P nl0 duu, jer se kroz telo identifikujemo sa svim kreacijama. Kao psihijatar, ja svakodnevno viam patnje egoistinog oveka. Bilo da se^e v't'' k'10 uspeiiog ili ne&gt; osnovna stvar na koju se zalije , :e nezadovoljan, da se osea neispunjeno, nesposobno da doivi radost i zadovoljstvo. Postoje vari kontakta aTelom, on ne osea bolno sfanje\' kome se nalazi; nesvestan je hroninih miinih tenzija koje blokiraju njegovo ispoljavanje. Njegov problem proistie iz disocijacije miljenja i oseanja, iz nepoverenja prema oseanjima kao vodiu ponaanja, i iz straha od nevoljnih telesnih reakcija. Imajui vere u disocirani ego, on se uzda u "racionalnu" misao i volju za reakcijama koje treba da bude emocionalne i motivisane prijatnim oseanjem. Nije neobino da pre i l i kasnije, postane depresivan i nalazi da je ivot prazan i bez smisla. Takvog pacijenta zovem egoistom jer on eli da zna kako da to bolje odigra svoju ulogu, kako da dostigne svoju ego sliku. Taj naglasak na "kako" pre nego na "zato", koji je tipian u naem tekuem pristupu ivotu, karakterie egoistian stav. On podrazumeva da ovek moe da uini sve ukoliko ima prave informacije. On oznaava uobranost uma, jer ignorie injenicu daje miljenje uslovIjeno oseanjem i da je kreativnost funkcija telesnog zahteva za | zadovoljstvom. Kao i svi psihijatri, ja treba da smanjim pacijentov naduveni ego, ali me pacijenti ne opsiju kao "smanjivaa glave". To | Je zato to radim i sa telom i sa umom. Cilj bioenergetske terapije je da obnovi jedinstvo linosti, da ponovo zasnuje identifikaciju ega sa telom i da oslobodi telo hroninih miinih tenzija koje blokiraju njenu Pokretljivost i sputavaju disanje. U integrisanoj linosti ova razlika koju sam podvukao izmeu Postoji, izuzev kao veslaki konstrukt, artefakt govora i diskusije. '^liiti nivoi lunkcionisanja nisu vidljivi golim okom. Nijedna misao e f 'J izgovorena bez neke primese oseanja u glasu. Nema napisane C| j koja ne nosi emocionalni naboj. Nema telesnih pokreta koji se ne 99</p> <p>ljen ja i o se an ja, v o ljn ih i n ev o ljn ih p o k reta te la, eg a i tela , n e</p> <p>EGO: IZRAAVANJE SEBE SPRAM EGOIZMA</p> <p>opaaju kao prijatnost ili bol. Ego ne fimkcionie kao odvojen en To je deo jedinstvene strukture koju zovemo pojedinac. To je j aspekt ili gledite (gledite odozgo) jedinstvene linosti jedne os Pojedinac postoji, prosto tako. Kao i svi drugi ivotinjski orj zrni, on nastoji da uini to svoje postojanje to prijatnijim. Tom moe prii iz dva pravca. Ako mu se prilazi sa strane tela, shvati je zadovoljstvo stanje harmonije sa prirodom i ljudskom sredi Osetie da je radost ono to spaja unutranje i spoljanje, i da ekstazi granice selfa potpuno rasplinjuju. Znae da ego, u defini svoje individualnosti, potencira svoju predaju. To je pristup oso duom. Ako pak pristupimo tom cilju sa take gledita ega, on e za moi i uspehom. Njegova postignua e mu dati trenutno ose ego zadovoljstva, ali e njegovo zadovoljstvo biti minimalno i nieno na senzulanu gratifikaciju. Postoje suvie svestan svoga nikada nee spoznati radost predavanja. Zamenie sliku o indivi nosti sa pravom individualnou. To je pristup egoiste, osob due.</p> <p>100</p> <p>6</p> <p>ISTINA, LEPOTA I ' GRACILNOST</p> <p>Istina i zabludaBiologe ve due vreme impresionira uspon oveka do dominacije u ivotinjskom carstvu. Ova se dominacija ne dovodi u pitanje, kada se ima u vidu ogromna mo u njenoj primeni danas. Ali, nije uvek bilo tako. Pre nego to je stekao ovu mo, ovek je bio fiziki u relativno nepovoljnijem poloaju u odnosu na ivotinje koje je lovio ili koje su njega lovile. Nije imao ni veliku brzinu niti veliku snagu. Nedostajali su mu onjaci kojima pavijan titi sebe. Bio je ogoljen, izloen, povredi v. Tokom razvoja nauio je da koristi tap i kameni no, ali to nisu bila ba sjajna oruja. Velika prednost koju je imao u borbi za opstanak, bio je razvijeniji mozak. Ako nije mogao da nadvlada ili prestigne druge ivotinje, on ih je mogao nadmudriti, to je i inio. Vie nego ijedna druga ivotinja, ovek je iveo koristei svoj razum. U svakoj prirodnoj sredini opstanak esto zavisi od mudrog postupanja. Onaj ko je lovljen mora uvek biti budan za moguu opasnost i svestan puta kojim moe da pobegne. Lovac mora znati kuda plen Prolazi, kako da mu prie i kako da ga ubije. Ali, lovac isto tako mora biti vest u korienju prikradanja i varki, jer plen koji je oprezan, mora biti uhvaen dok ne pazi. U toj borbi za opstanak, ovek je nadvladao sv oje protivnike. U bilo kojoj diskusiji o istini i zabludi, moramo razumeti da Prevara ima znaajnu ulogu u odnosima oveka i ivotinje. U mnogim blastima ivota ona ima pozitivnu vrednost. U igri fudbala na primer, mi navijamo za igraa koji koristei prevaru, ume da izbaci protivnika 101</p> <p>ISTINA. LEPOTA I G R AGILNOST</p> <p>iz ravnotee i postigne prednost. Igre su skrivene i kamuflirane i| razloga. U boksu se finta kojom se protivnik zavede, smatra obelj majstora. Veina ratnih strategija bazirana je na upotrebi zavaravar jedan general koji mudro nastupa, nee neprijatelju telegrafski ni svoj napad; uloie sav trud da sakrije i maskira svoje potez zavaravanje ne igra ovako vanu ulogu samo u sferi fizikih Igra pokera bi izgubila ar kada bi zavaravanje bilo zabranjenoj ne bi bio izazovan kada varka ne bi bila sastavni deo igre. U m situacijama, pravilna upotreba varke moe oznaiti granicu iz pobede i poraza. Uopteno govorei, sposobnost varanja je vano preimus svim situacijama suprotstavljanja ili borbe. Tako bi bilo naivno i| obazriv za mogunost prevare u situaciji u kojoj ima dominac moi. U situacijama u kojima je potrebna saradnja i razumevanje,' je nepoeljno i uvek se vrednuje negativno. Prevariti osobul volimo je uvek akt izdaje. Prevara unitava zadovoljstvo kojef veza treba da obezbedi. Daleko ozbiljnije posledice su od zavara sebe. Samoobmana je pogubna. U situaciji konflikta, svesno korienje prevare zahtevaj objektivnosti koji poveava nivo svesnosti. Da bismo pravilno sv vrednost prevare, treba da se postavimo na mesto protivnika, tnija stvar u mislima osobe koja planira prevaru, jeste odgovori vog protivnika. "Ako ja krenem ovako ili kaem ovo, ta e on i ili uraditi"? A uspeh prevare zavisi od toga koliko tano procenji1 tu reakciju. Uspeno korienje prevare zahteva da ovek iskor sebe i postane svestan i sebe i onog drugog. Zapaanje jedne moje pacijentkinje skrenulo mi je panju na \ prevare za svest o sebi. Ona mije rekla da se sea trenutka kada Jj put poslatala svesna sebe ili svoje individualnosti. Imala je okoj ili pet godina kada su njeni roditelji traili objanjenje za netoJ ona uinila protiv njihove volje. Odjednom joj je sinula misao \ mora da im odgovori istinito. "U tom trenutku" rekla je "postali svesna sebe kao nezavisnog bia. Shvatila sam da imam mo i prevarim." Mada sam ovo uo pre dvadeset godina, nisam to; vio, jer me je pogodilo kao da sadri vaan uvid u ljudsku line102</p> <p>ISTINA. LEPOTA I GRACILNOST</p> <p>Svesnost izrasta iz prepoznavanja razlika. Ovaj konceptje postavio 7Vio Erik Nojman u knjizi "Poreklo i istorija svesnosti." To znai ' ,,o ;e neko svestan svetlosti, mora daje doiveo mrak. Osoba ili - .'Otinja koja ivi samo na svetlu ili samo u tami, ne moe biti svesna z ! :ecjnog ni drugog. Slino, da bi znao ta se nalazi gore, ovek mora miti ta znai biti dole. Da bi bio svestan svog bia, isto tako mora hiti svestan bia drugog oveka. Slino, svest o sebi mora zavisiti od nrepoznavanja para suprotnosti ili alternativa samoizraavanja. Ako osoba moe da govori samo istinu, njoj nedostaje izbor. Bez izbora njeno izraavanje sebe je ogranieno a njena svesnost smanjena. Svest da ovek ima izbor da govori istinito ili ne, pojaava upravljanje ego ponaanjem, postoje egodelujui kroz intelekt, sudija istinitosti. Ovaj izbor u stvari postavlja ego u upravljaku poziciju linosti. Kroz sposobnost da napravi razliku izmeu istine i lai, dobrog i loeg, ego, koji se identifikuje sa intelektom, postaje centar svesti o sebi. Moe li osoba stei sposobnost da razlikuje istinu od lai, a da ne istrai oblast prevare. Verujemo da ne moe. Mnoga deca su prola kroz rane faze razvoja u kojima su govorila lai. Laje esto negiranje nekog postupka koji su roditelji smatrali pogrenim. Na primer, dete moe uzeti novac koji se nalazi razbacan okolo i sakriti ga. Kada se suoi sa roditeljima i njihovom optubom daje uzelo novac, dete na najbezazleniji nain negira da bilo ta zna o tome. Kasnije ono to moe priznati, ili se novac moe pronai medu njegovim stvarima. Veina roditelja bi napravila stranu scenu i kaznila dete za laganje, ali, ako su mudri, oni e smatrati incident kao detetovo istraivanje istine i lai koje e ono nauiti da pravilno koristi. Potiskivanje detetove sposobnosti da vara, mora imati razarajui efekat na njegovu linost u razvoju. Ovom problemu nisam pridavao ninogo panje, sve dok ga nije istakla jedna od mojih pacijentkinja nakon predavanja koje sam odrao o ulozi prevare u miljenju. Ova Pacijentkinja je patila od ozbiljnog nedostatka oseanja sebe. ak nije 'mala ni normalnu fasadu sa kojom se veina ljudi suoava sa svetom. Bila je vrlo otvorena u izraavanju oseanja, ali su njena oseanja bila neiskrena. Sva njena obeanja da e se popraviti, da e vie brinuti o Se bi na primer, nisu imali efekta na njeno ponaanje. Uprkos stalnom "kazivanju na kontrast njenih stavova i ponaanja, nije mogla da vidi a su njene reci bile prazne fraze smiljene jedino da pribave moje Oc iobravanje. Njen stav je bio jedinstven u stepenu u kome je odbijala 103</p> <p>.--</p> <p>ISTINA, LEPOTA I GRACILNOST</p> <p>svaku sugestiju daje njena prividna saradnja samo maska za neg stav ispod toga. Ovo to sam joj rekao dodirnulo...</p>