Theodor W. AdornoHELIOTROP19461947

Theodor W. Adorno, Minima Moralia. Refl exionen aus dem beschdigten Leben, aforizam br. 114, 1951 (Minima moralia: Refl eksije iz oteenog

ivota). Novi prevod, na osnovu originala i dva engleska prevoda, E. F. N. Jephcott (1974) i Dennis Redmond (2005).

Preveo Aleksa Golijanin, 2013.http://anarhija-blok45.net1zen.com

aleksa.golijanin@gmail.com

anarhija/ blok 45P O R O D IN A B I B L I O T E K A

Th eodor W. Adorno

Heliotrop

Minima moralia br. 114

114

Heliotrop. Kada neko doe roditeljima u goste, deije srce kuca s veim oekivanjima nego pred Boi. Nije stvar u poklo-nima ve u preobraaju ivota. Parfem koji neka dama odlae na komodu, kada detetu dopuste da je gleda dok se raspakuje, mirie kao seanje, ak i kada se udahne po prvi put. Koferi s nalepnica-ma iz hotela Suverta ili iz Madone di Kampiljo, postaju kovezi s draguljima Aladina i Ali Babe umotanim u skupocene tkanine goine kimone koji su iz karavanseraja vajcarske i Junog Ti-rola doputovali na tapaciranim seditima spavaih kola, da bi ih se ono sito nagledalo. I kao to u bajkama vile priaju s decom, tako se i goa obraa deci iz kue ozbiljno, bez snishodljivosti. Ona joj postavljaju znalaka pitanja o zemljama i narodima, a ona im, neupuena u njihovo svakodnevno ponaanje i suoena samo s nji-hovim zadivljenim pogledima, odgovara s dubokim zapaanjima o slaboumnosti nekog zeta ili neakovim branim razmiricama. Tako se deca odjednom osete prihvaena u taj moni i tajanstveni savez odraslih, u magini krug ozbiljnih ljudi. Zajedno sa svakod-nevnim rasporedom moda e im dopustiti da sutra izostanu iz kole suspenduju se i granice meu generacijama, a svako ko do jedanaest sati nije otiao u krevet, poinje da stie predstavu o pravoj promiskuitetnosti sveta. Jedna poseta pretvara etvrtak u praznik, u ijoj euforiji kao da se celo oveanstvo okuplja za istim stolom. Goa, naime, dolazi iz daleka. Njena pojava obeava deci neto s one strane porodice, podsea ih da porodica nije sve. e-nju za uranjanjem u tek zapoetu sreu, u jezerce s dadevnjacima i rodama, koju je dete s mukom nauilo da obuzdava, izoblienu stranom slikom crnog oveka, zlotvora koji se sprema da ga otme, tu enju dete ponovo otkriva, ovog puta bez straha. Meu oni-

AD O R N O

ma koji su mu najblii, pojavljuje se, kao prijateljica, fi gura neeg drugaijeg. Ciganka koja prorie sudbinu, putena na glavna vrata, postaje dama iz daleka i preobraava se u anela izbavljenja. Ona skida kletvu s najblie sree tako to je venava sa onim to je naj-udaljenije. To je ono to dete celim svojim biem iekuje i svako ko nije zaboravio najbolji deo svog detinjstva mora da je i dalje u stanju da tako eka. Ljubav odbrojava sate, sve do asa kada goa kroi preko praga i neprimetno osvei izbledele boje ivota: Evo me opet, vratih se iz beskrajnog sveta.1

19461947.

1 Eduard Mrike (18041875), Peregrina III, 1824.

MI N I M A M O R A L I A B R . 114