.

.

САДРЖАЈУВОД...........................................................................................................................................................1

1. СТЕРИЛИЗАЦИЈА.................................................................................................................................3

2. СТАНДАРДИЗАЦИЈА СТЕРИЛИЗАЦИЈЕ..............................................................................................4

3. МЕТОДЕ СТЕРИЛИЗАЦИЈЕ..................................................................................................................5

3.1. СТЕРИЛИЗАЦИЈА ТОПЛОТОМ....................................................................................................6

3.1.1. Стерилизација пламеном..................................................................................................6

3.1.2. Стерилизација кувањем.....................................................................................................6

3.1.3. Стерилизација сувим врелим ваздухом........................................................................7

3.1.4. Стерилизација влажном топлотом..................................................................................9

4. ХЛАДНА СТЕРИЛИЗАЦИЈА............................................................................................................11

4.1.1. Стерилизација етилен – оксидом...................................................................................11

4.1.2. Стерилизација таблетама формалдехида.....................................................................12

4.1.3. Стерилизација потапањем у антисептике......................................................................13

4.1.4. Стерилизација зрачењем................................................................................................14

4.1.5. Стерилизација UV ( ултравиолетним ) зрацима.............................................................14

4.1.6. ˝Плазма ˝ стерилизација................................................................................................16

4.2. РАЗВРСТАВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА ЗА СТЕРИЛИЗАЦИЈУ.............................................................17

5. ПАКОВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА ЗА СТЕРИЛИЗАЦИЈУ........................................................................17

6. КОНТРОЛА СТЕРИЛИЗАЦИЈЕ............................................................................................................18

6.1. ФИЗИЧКА КОНТРОЛА...............................................................................................................18

6.2. ХЕМИЈСКА КОНТРОЛА..............................................................................................................18

6.3. БАКТЕРИОЛОШКА КОНТРОЛА.................................................................................................20

7. ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................................22

8. ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................................................23

1

.

.

УВОД

Инфекција представља продор патогених клица у ткива човјековог организма и њихово

размножавање, ширење и стварање отровних материја, с једне стране, као и реакција

организма на ове појаве, са друге стране. Узрочници инфекције су веома различити:

бактерије, вируси, гљивице и паразити.

У историји медицине отворено је посебно поглавље откривањем микроорганизама и

повезивањем присуства микроорганизама са настанком инфекције.У прошлости су многи

хирурзи истицали значај чистоċе у хируршком раду и указивали на то колико је чистоċа

важна за постизање добрих резултата.Међутим,све до друге половине деветнаестог

вијеканије се утврдила суштина односа између постојања микроорганизама и гнојења

ране. За развој бактериолошких наука и примјену асепсе и антисепсе у хирургији везана

суимена Pastera, Listera, Koha и fon Bergmana. Прва примјена антисептичких средстава у

хирургији се приписује чувеном енглеском хирург Joseph-u Lister-u. Открићем Louis-a

Pastera (1850) да су микроорганизми проузроковачи инфекције, Lister је њихово ширење у

рани довео у везу са високим постоперативним морталитетом. Та сазнања уводи у

хирургију 1867 изапочиње третман оперативних рана 5% карболном киселином

(фенолом) што је довело до невјероватног снижавања инциденце сепсе.

Ignacz Semmelweis - мађарски љекар, први је доказао да се одржавањем чистоће руку

умањује број болничких инфекција. Установио је да на његовој клиници породиље

чешће умиру, јер је користио исте инструменте за операције и обдукције. 1847.уводи

у медицинску праксу прање руку хлорним кречом. Током 1848. Semmelweis је постепено

развио профилаксу укључивањем свих инструмената који долазе у контактса пацијентима.

Bergman, Halsted и др. следеċи Pasterova истраживања, схватају да се микроби налазе

на инструментима, одјелима и у ваздуху и почињу да уводе асептичне услове рада

приликом извођења хируршких интервенција. Ernst fon Bergman је 1891.г. увео

стерилизацију паром за инструменте и другу медицинску опрему код хируршких

пацијената. Бергман је постао један од оснивача антисепсе (1877) и оснивач асепсе

(стерилизација, 1886) и зато је у стручним круговима називан „оцем асепсе“.

2

.

.

William StewartHalsted, амерички хирург, 1890 увео је у праксу ношење гумених

рукавица.Фüрбингер 1880.уводи у хирургију класично хируршко прање руку. Sir William

Laneu први уводи као основ модерне хирургије " nontouch " технику. Употребу стерилне

ођеċе и капе ухируршку праксу увео је 1883. године Gustav Neuber of Kieland . Jan Radecki,

пољски хирург, дао је свој допринос усавршавању антисепсе, увођењем маске од газе и

рукавица током операција 1897. године .

3

.

.

1. СТЕРИЛИЗАЦИЈА

Стерилизација је поступак код којег се примјеном физикалних и физикално – хемијских

фактора убијају све скупине микроорганизама, укључујући и бактеријске споре, у неком

материјалу или неком предмету. Стерилизација укључује и поступке уклањања

микроорганизама из неке текућине. Поступком стерилизације уништава се све што је

живо, за разлику од дезинфекције код које се не уништавају сви микроорганизми и њихове

споре него се њихов број смањује до броја који није штетан за људско здравље.

То је разлог због којег се и најдужим искухавањем, као и излагањем предмета ђеловању

хемијских средстава не може са сигурношћу провести потпуна биолошка деконтаминација

неког предмета тј. његова стерилизација. Да би неки предмет био стерилан, он то својство

мора задржати до употребе и мора бити заштићен од контаминације на прописан начин.

Ово се посебно односи на опрему, материјале и радни простор, којим се улази у стерилно

ткиво и крвоток (хируршки инструменти, васкуларни катетери и игле). Стерилизација је

изузетно озбиљна и одговорна процедура. При обављању ове процедуре не смије

битиимпровизације. Материјал може бити само стерилан или нестерилан. Морају се

строго поштовати принципии стално контролисати апарати. Стерилизацијом се стварају

асептични услови за рад са пацијентима.

2. СТАНДАРДИЗАЦИЈАСТЕРИЛИЗАЦИЈЕ

Код стерилизацијских поступака је потребна стандардизација, како би се поступци

проводили увијек једнако и под контролом.

То се проводи тачно прописаним вриједностима параметара зависно о врсти примјењеног

процеса стерилизације(температура,вријеме излагања,притисак и квалитет водене

паре,концентрације плина и дозе јонизирајућег зрачења).

Сви предмети морају бити темељно очишћени прије стерилизације, требају се

припремити у чистој и контролисаној околини.

4

.

.

Сви предмети које треба стерилисати морају бити тако распоређени да све

површине буду директно изложене стерилизацији.

Сви предмети морају бити запаковани у материјал који омогућава стерилизацију.

На пакете треба ставити хемијске индикаторе који указују да је предмет

прошао поступак стерилизације.

Поузданост стерилизације мора се надгледати у правилним временским

размацима биолошким контролама .

Потребно је изабрати правилан стерилизацијски поступак за сваки предмет.

На сваком стерилисаном предмету потребно је назначити датум и начин

стерилизацијског поступка, те датум истека стерилности.

Предмете је потребно исправно ускладиштити .

Апарати за стерилизацију се требају редовно и исправно одржавати.

Обавезно је придржавати се прописаних стандарда везаних уз стерилизацију –

паковање материјала, провођење и контрола стерилизацијског поступка.

Прије стерилизације мора се урадити следеће :

• Само чист медицински прибор се може стерилисати.Ако на површини предмета

још увијек има соли или остатака протеина они би могли ђеловати као заштитни омотач и

тако спријечити уништавање микоорганизама.

• Инструменти и медицински материјал мора бити сув јер влага на њима,због

испаравања, може довести до рашлађивања што може неповољно утицати на ишод

стерилизације.

• Медицински инструменти и прибор који се стерилише треба раставити на саставне

дијелове, тако да сви дијелови буду доступни стерилизацији.

• Сви предмети прије стерилизације морају бити обиљежени.

5

.

.

3. МЕТОДЕСТЕРИЛИЗАЦИЈЕ

Стерилизација топлотом (топлотна стерилизација термостабилих материјала)

Стерилизација жарењем

Стерилизација кувањем

Стерилизација сухом топлотом

Стерилизација влажном топлотом

Хладна стерилизација – стерилизација хемијским средствима (термолабилни материјал)

Стерилизација етилен - оксидом

Стерилизација таблетама формалдехида

Стерилизација потапањем у антисептике који имају гермицидну моċ

Стерилизација јонизацијом

Стерилизација гама зрацима

Плазма стерилизација

3.1. СТЕРИЛИЗАЦИЈАТОПЛОТОМ

Стерилизација топлотом је најђелотворнији, најсигурнији и најједноставнији поступак

стерилизације.Вријеме потребно за стерилизацију неког материјала зависи одврсте

примјењене топлоте и мјери се од тренутка кад се постигну потребни услови. Прије

почетка процеса стерилизације потребно је механичко чишћење и прање предмета.

3.1.1. Стерилизација пламеном

Брза, ефикасна и једноставна метода која се углавном примјењује у условима

импровизације. У метални суд се ставе инструменти, прелију алкохолом и запале. Пламен

развија веома брзо температуру од 550 степени што уништава све облике микроорганизма.

Пламеном се могу опаљивати врх ножа, пинцете или игле. Жарење није стандардна

метода стерилизације, али се користи у микробиолошким лабораторијама за

6

.

.

стерилизацију микробиолошког прибора (микробиолошке езе и микробиолошке игле).

Жарење није поуздан поступак стерилизације јер се предмети хлађењем могу

контаминирати из околине.

3.1.2. Стерилизација кувањем

Ова врста стерилизације у болничким условима се не користи због постизања релативно

ниске температуре (100 степени) због чега није безбједна у смислу уништавања свих

врстамикроорганизама.Може се користити у кућним и ванредним условима.Стерилизација

траје најмање 15-30 минута након почетка кључања воде.

3.1.3. Стерилизација сувим врелим ваздухом

Уништавање микроорганизама због денатурације бјеланчевина и оксидације органске

твари посљедица је дјеловања суве топлоте. Спроводи се у сувим стерилизаторима и

служи за стерилизацију термостабилног материјала. Примјењује се за стерилизацију

стакленог лабораторијског прибора и посуђа, инструмената направљених од метала и

стакла, те за стерилизацију уља масних твари и прашкова који подносе високу

температуру. Изводи се у сувом стерилизатору, различитих величина. Стерилизатор

има двоструки омотач између којих се налази изолатор. Електрични гријачи тијела

стерилизатора спојени су с термостатом који аутоматски укључује и искључује

доток електричне струје да би се у стерилизатору одржавала стална, одређена

температура. Уграђени вентилатори омогућавају непрестано струјање ваздуха у

уређају. Има уграђен термостат и отвор за вентилацију. Стерилизација се изводи при

температури од 150 °C до 180 °C током 1,5 до 2 сата. Суви се стерилизатор не

смије претрпати материјалом, јер у том случају неће бити довољно врућег ваздуха

који циркулише и загријава. Важно је да се материјал прије стерилизације

механички очисти, испере водом и осуши да би се избјегло пуцање стаклених

предмета. Главна мана ове врсте стерилизације је њена дужина трајања. Други начин

кориштења сувог врућег ваздуха представљају стерилизатори новијег датума с

покретном врпцом на којој полагано пролазе предмети испод гријача са

7

.

.

инфрацрвеним зракама. Стерилизација ради на 180 °C, а вријеме излагања износи 7,5

минута и служи за стерилизацију отворених мањих инструмената и прибора.

Мјере предострожности :

Провјерити исправност апарата

Припремити материјал за стерилизацију

Припремититраке за контролу стерилизације

Припрема апарата :

Провјерити исправност мрежног кабла за напајања електричном енергијом

Провјерити физичку исправност термостата

Припрема инструмената :

Прије прања и чишћења зглобне површине раставити

Инструменте одложити у ензимски детерџент

Испрати под текућом водом

Послије прања провјерити постигнуту чистоћу и функцију инструмента

Посушити интрументе

Прије стерилизације инструменте затворити на први зуб

Зглобне површине подмазати уљем

Поступак

Поређати инструменте у радни простор

Затворити врата

Одабрати температуру у зависности од материјала који се стерилише

160 °C вријеме трајања 2 h или 180 °C вријеме трајања 1h

Кад термометар покаже задату температуру рачуна се као почетак стерилизације

По завршеном процесу инструменти се хладе 60 минута

Контрола суве стерилизације врши се контролним тракама и индикаторима

8

.

.

Слика 1. Суви стерилизатор

3.1.4. Стерилизација влажном топлотом

Стерилизација воденом паром под притиском је најђелотворнији поступак

стерилизације топлотом при чему се уништавају сви микроорганизми укључујући и

бактеријске споре. Ово је највише примјењиван облик стерилизације који је веома

поуздан. Обавља се у аутоклаву. Аутоклав је комора израђена од специјалног челика

која може бити различите величине и облика. Састоји се од вањског и унутрашњег

дијела између којих је простор испуњен паром под притиском. Аутоклав може

стварати пару властитим генератором или бити прикључен на централни паровод.У

атмосферским условима притисак зрака температуре водене паре износи 100°C. Међутим,

повећањем притиска, температура водене паре расте. Тако водена пара под

9

.

.

притиском од 1,2 bara има температуру 121°C, а даљим повећањем притиска на 2,5

bara загријава се на на 134°C. Температура од 121°C користи се за стерилизацију

гумених предмета, неких врста пластика и отопина, а температура од 134°C за

стерилизацију текстилних предмета и металних инструмената. У аутоклаву је

потребно одређено вријеме за продирање паре у цијели простор коморе. Одређено је

да стерилизација при 121°C мора трајати двадест минута , а при 134°C поступак траје

3,5 минута. Стерилизација у аутоклаву се може користити и за деконтаминацију

инфективног отпада прије његовог одвожења на комунални отпад. Важно је да

особље које рукује аутоклавом буде добро упућено у његов рад, јер се неисправним

и нестручним руковањем тим апаратом може смањити квалитет проведеног поступка,

а такав рад може бити опасан по живот. Материјал за стерилизацију се слаже у добоше

или се пакује у специјалне фолије. Материјал стерилисан овим путем стерилан је 72 часа.

Припрема апарата :

• Провјерити мрежни кабал за напајање електричном енергијом

• Отворити вентил за довод воде

Припрема материјала :

Оперативно рубље - завојни материјал

Провјерити исправност контејнера за паковање оперативног рубља

Бактерицидно платно за филтере не смије бити оштећено и обавезно мора

покривати све перфорације на контејнеру

Оперативно рубље се припрема само ако је исправно, чисто, пеглано и без

оштећења

Припрема инструмената

Прије прања и чишћења зглобне површине раставити

Инструменте одложити у ензимски детерџент

Испрати под текућом водом

Послије прања провјерити постигнуту чистоћу и функцију инструмента

Посушити интрументе

10

.

.

Прије стерилизације инструменте затворити на први зуб

Зглобне површине подмазати уљем

Вријеме потребно за припрему једног сета инструмената је од 20 до 30 минута

Техника извођења :

Отворити вентил за довод воде

Укључити апарат

Одабрати програм (текстил/инструменти / гума)

Поређатиматеријал у унутрашњост коморе

Затворити врата аутоклава

Стартовати апарат кад буду испуњени услови

Пратити рад аутоклава

Контрола аутоклава се врши аутоклав тракама и бактериолошком методом бактериал

споре тест стрип.

4. ХЛАДНАСТЕРИЛИЗАЦИЈА

Материјали осјетљиви на високе температуре (термолабилни материјали), попут

гумених и пластичних предмета, могу се стерилисати хладнијим поступцима,

примјеном гасова етилен оксида и формалдехида. Оба гаса су изразито токсична.

4.1.1. – Стерилизација етилен оксидом

Спада у „ хладну стерилизацију „ и спроводи се мјешавином гасова (етилен оксида и неког

другог), јер је мјешавина гасова мање токсична и незапаљива од чистог етилен оксида.

Обавља се у посебним просторијама и примјењује се за стерилизацију осјетљивих

оптичких инструмената, уградног материјала и осталог осјетљивог и термолабилног

материјала и инструмената, који се пакује у посебне фолије. Ефективно вријеме

стерилизације је 30 минута од момента постизања температуре од 60°C и притиска од 5,5

bara . Предмети стерилисани етилен оксидом не смију се одмах употријебити, него се

11

.

.

најприје стерилизатор мора прозрачити и тек онда отворити и стерилни материјал

извадити.

Поступак :

Припремити материјал за стерилизацију

Ставити материјал и индикатор за провјеравање успјешности стерилизације у комору

стерилизатора

Укључити регулатор за температуру и притисак, те у присуству етилен – оксида

стерилисати материјал у прописаном времену

По завршеној стерилизацији материјал оставити у просторији за прозрачивање (од 12

сати до 7 дана)

Припрема материјала за стерилизацију :

Прије стерилизације предмете опрати, дезинфиковати, испрати и осушити.

Сваки предмет посебно ставити у pvc врећицу, а гумене и пластичне херметички

затворити (због опасности стварања токсичног хлорхидрина) и ставити у корпе.

Прозрачивање стерилизираних предмета траје најмање 12 сати, а материјала

предвиђених за имплантацију у болеснике (валвуле, паце-макере, протезе) 5 дана.

Након завршене стерилизације и прозрачивања корпе или кутије са стерилним

материјалом одлажу се у простор за стерилни материјал и при томе се разврставају.

Материјал који се стерилише мора бити означен датумом и прикладно чуван.

Стерилисан етилен-оксидом, остаје стерилан 1 – 2 године.

4.1.2. Стерилизација таблетама формалдехида

Формалдехид се употребљава за стерилизацију и дезинфекцију предмета осјетљивих

на влагу и високу температуру. Његове паре ђелују бактерицидно, али немају

поуздано ђеловање стерилизације. Предмете које желимо на тај начин стерилисати

послије прања и припреме стављамо у кутије или ормаре које херметички

затварамо. На један просторни метар долази 10 таблета формалдехида, који се

12

.

.

испарава од 10 до 72 сата, или се проводи у стерилизатору на температури 60-70 C у

негативном притиску и траје 1-3 сата зависно о концентрацији гаса.

Поступак:

Након употребе предмете механички очисти и по могућности опрати, дезинфиковати,

испрати и осушити.•Сложити у кутију, ормар или просторију предвиђену за

стерилизацију.

Ставити таблете формалдехида.

Херметички затворити кутију, ормар или просторију.

Држати затворено 10 сати до 72 сата.

Контрола стерилизације формалдехидом проводи се микробиолошким методама.

4.1.3. Стерилизација потапањем у антисептике

Стерилизација потапањем у антисептике могућа је, али непоуздана метода и примјењује

се само кад немамо другу могућност стерилизације.Употребљавају се дезинфицијенси

који имају висок степен дезинфекције / стерилизације: glutaraldehid (Endoplival), glikosal i

benzalkonij-klorid (Aldesol), peroctena киселина, hidrogen peroksid за стерилизацију

ендоскопа, термолабилних инструмената, прибора за анестезију и респираторну терапију.

Поступак:

Након употребе предмете очисти. За чишћење термолабилних инструмената и

прибора, посебно ендоскопа, те за постизање најбољег дејства хемијског средства

које ће се користити за стерилизацију најбоље је користити ензимске детерџенте

(Endoplival).

Ензимски детерџент треба припремити према упутству произвођача, сваки дан

поново. Инструменте потопити у припремљени раствор.

Дјеловање раствора детерџента се повећава загријавањем највише до 60 ºC, након

чишћења инструменти се исперу текућом водом.

Припремитираствор антисептика према упутству произвођача.

Предмете потопити у раствор (раствор мора прекривати предмете).

13

.

.

Затворити посуду у којој су предмети потопљени.

Предмете држати потопљене одређено вријеме према упутству произвођача.

Прије употребе предмете испрати дестилованом водом, затим 70% етилним

алкохолом и посушити. Након тога су спремни за употребу.

Успјешност стерилизације контролише се биолошким методама.

4.1.4. Стерилизација зрачењем

Јонизирајући зраци (гама - зраци и бета честице) имају изразито бактерицидно дејство.

Мање дозе ових зрака могу на организме ђеловати мутагено. Штетност

јонизирајућих зрака темељи се на њиховој способности избацивања електрона, које

затим створе јон. Због тога се прекида синтеза адаптивних ензима и синтезе DNK,

што узрокује оштећење и угинуċе микроорганизама.

За рутинску стерилизацију медицинског прибора одређена је стандардна доза зрачења

од 25 000 Gy. Ова врста стерилизације се не спроводи у медицинским установама,

него у производњи предмета за једнократну употребу који се не могу стерилисати

топлотом (шприце, игле, катетери, тубуси и разни имплантати). Важно је нагласити да

предмети који су једном стерилисани овом врстом стерилизације не смију поново бити

подвргнути овом поступку, јер би то узроковало његову кртост иломљивост.

4.1.5. UV ( ) Стерилизација ултравиолетним зрацима

Спроводи се помоћу специјалних – гермицидних лампи које емитују UV зраке и служи за

стерилизацију ваздуха у просторијама. Са повећањем загађења наше околине повећава се

присутност микроорганизама, што намеће потребу за употребом стерилизационих

(гермицидних) лампи у многобројним областима човјековог дјеловања: медицини,

фармацији, ветерини, хемијској и прехрамбеној индустрији, дистрибуцији, складиштењу

и продаји хране, пољопривреди, спортским објектима, козметици, комерцијалним

ђелатностима итд. Стерилизационе (гермицидне) лампе су уређаји намјењени за

14

.

.

дезинфекцију ваздуха и површина предмета у затвореним просторима. Принцип њиховог

радазаснива се на чињеници да су микроорганизми веома неотпорни на ултравиолетно

(UV) зрачење таласне дужине 253,4 nm. На овај начин дезинфекција се практично може

изводити без употребе хемијских средстава, и са успјехом се примјењују већ више

деценија. Ове лампе се могу постављати директно или преко висилица на плафон

просторије, на зидове или на преносивом сталку. Постоји више различитих модела

прилагођених одговарајућим специфичностима употребе. Штетно дејство UV зрачења на

кожу и очи људи избјегава се правилним избором типа стерилизационе гермицидне

лампе,постављањем и употребом. Људи се не смију излагати дуже вријеме директном UV

зрачењу ове таласне дужине. У случају да је то неопходно морају користити заштитну

одећу иопрему. Стерилизационе (гермицидне) лампе су израђене од иноx лима или

пластифицираног челичног декапираног лима. Уграђени су извори UV зрачења нове

генерације са радним вијеком преко 8000 сати.

Слика 2. Гермицидна лампа

15

.

.

4.1.6. ˝ ˝ Плазма стерилизација

Стерилизација перокси-плазмом је најновији поступак који се примјењује за

стерилизацију материјала осјетљивих на повишену температуру и влагу, као и

ендоскопских инструмената и прибора. Користи се водиков-пероксид,који се преведе у

гасовито стање,а затим помоћу високофрекфентних електромагнетских или радиоталаса

долази до стварања реактивних слободних радикала и преласка у плазму. Поступак се

проводи притемпературама нижим од 50°C током 45 до 55 минута,што зависи

од величине коморе стерилизатора. За разлику од стерилизације гасовима etilen – oksidom

i formaldehidom, овај је стерилизацијски поступак потпуно нешкодљив, будући да не

долази до производње токсичних продуката, а плазма се на крају процеса претвара у воду

и кисеоник. Међутим, овај поступак стерилизације се не може користити за материјале

који абсорбирају vodikov peroksid или који с њим ступају у реакцију или служе као

електрични водичи. Шупљи предмети уског пречника дужине веће од 20cm морају се на

дисталним крајевима спојити на адаптере кроз које пролази гас.

Медицински инструменти и прибор који се стерилишу плазмом:

Камере

Електрични водичи

Оптике

Метални микроинструменти

Остали термолабилни материјали (силикон, најлон, пластика, тефлон...)

Ограничења стерилизације плазмом:

Материјали који садрже целулозу (папир и текстил)

Шупљи предмети слијепог завршетка

16

.

.

4.2. РАЗВРСТАВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА ЗА СТЕРИЛИЗАЦИЈУ

Табела 1.Разврставање материјала за стерилизацију

5. ПАКОВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА ЗА СТЕРИЛИЗАЦИЈУ

Материјал за стерилизацију треба паковати у мање сетове или добоше.

На крају радног дана једном отворени добош треба поново стерилисати.

Материјал мора бити запакован тако да је омогућен несметан пролаз

стерилизацијског медија за вријеме стерилизације и његово уклањање при

завршетку процеса.

Предмети се пакују у платно или у за то намјењен папир.

Троструко платно може задржати стерилност мјесец дана.

17

Сува

стерилизација

Аутоклав Стерилизација

зрачењем

Etilenoksid

formaldehid

Плазма

стерилизација

Стакло,метал,

лаб.материјал,

масти, уља,

прашци,

камен

Текстил, гума,

инструменти,

стакло, отопине,

дрво, папир

Материјал

осјетљив на

високу темп.

гума, неке

врсте пластике

Сви

термолабилни

крути

материјали

Термолабилни

материјали

који

немају

способнот

апсорпције

.

.

6. КОНТРОЛАСТЕРИЛИЗАЦИЈЕ

Успјешност спроведене стерилизације мора се контролосати свакодневно и периодично, о

чему се мора водити прописна документација.

Постоје три методе контроле стерилизације:

Физичка метода

Хемијска метода

Бактериолошка метода

6.1. ФИЗИЧКАКОНТРОЛА

У току процеса стерилизације неопходно је пратити физичке параметре самог процеса:

вријеме, температуру, притисак, влагу. Савремени стерилизатори посједују принтер који

ће одштампати праћене параметре на крају циклуса. Прије вађења инструмената из

стерилизатора, техничар који је вршио стерилизацију мора провјерити да су сви витални

параметри процеса испоштовани, те штампани извјештај обиљежити шифром

стерилизатора и датумом и временом стерилизације.

6.2. ХЕМИЈСКАКОНТРОЛА

Хемијска контрола обавља се хемијским индикаторима (чемицал индицаторс ЦИ) који се

користе са сваким паковањем, како споља тако и изнутра. Њихов задатак је да утврде

проблеме настале у поступку паковања, проблеме са самим паковањем као и неисправност

стерилизатора, односно да верификују успјешност тока стерилизације. Управо због тога

хемијски индикатори играју незамјенљиву улогу у контроли квалитета процеса

стерилизације сваког појединачно уложеног пакета. Мора се имати у виду да хемијски

индикатори нису тест успјешности стерилизације, већ потврда исправности поступка

стерилизације. Важно је нагласити да је прије употребе хемијских индикатора неопходно

упознати се са инструкцијама произвођача у погледу правилног позиционирања

18

.

.

индикатора приликом стерилизације, њиховог чувања као и интерпретације резултата.

Након обављене стерилизације, уколико је индикатор трака промјенила боју значи да је

стерилизација била успјешна.

Хемијски индикатори класификовани су у пет категорија:

1. Индикатори класе I су појединачни процесни хемијски индикатори, чија намјена

је ограничена на појединачна паковања, са циљем да искаже изложеност предмета

стерилизације стерилизанту и да утврди правилност процесирања. Пример су

аутоклав траке.

2. Индикатори класе II су индикатори за утврђивање успјешности динамичког

уклањања ваздуха (dynamic air removal DAR) такозвани „Bowie dick“ тестови,

уколико је успостављање вакуума (подпритиска) била претпоставка за процес

стерилизације.

3. Индикатори класе III су једнопараметарски индикатори који прате један

изоловани параметар стерилизације.

4. Индикатори класе IV су мултипараметарски индикатори који симултано прате

више параметара процеса стерилизације. Стога индикатори класе IV пружају више

информација о току процеса.

5. Индикатори класе V, такозвани интегратори прате све виталне параметре процеса

стерилизације и налазе се у тијесној корелацији са биолошким индикаторима. Ипак

мора се имати на уму да интегратори не могу замјенити биолошке индикаторе у

утврђивању успјешности стерилизаће.

Слика 3. Bowie dick

19

.

.

6.3. БАКТЕРИОЛОШКАКОНТРОЛА

То је најсигурнија метода контроле стерилизације. У аутоклав се могу ставити Петријеве

шоље са културом отпорних бактерија, могу се узети брисеви са стерилисаног материјала

или стављањем дијела стерилисаног завојног материјала на подлогу. Уколико је

стерилизација ефикасна подлоге остају стерилне,биолошки индикатори се стављају у

стерилизацијску комору на мјеста најтеже доступна пари.

Bacillus Stearothermophilus spore – за стерилизацију у аутоклаву - уништавајусе за

5-15 минута на 121°C.

Bacillus Subtilis spore – за стерилизацију сувим ваздухом и етилен

оксидомуништавајусеза 17 мин. на 100°C.

Bacillus pumilus spore – за контролу зрачења

Bacillus atrophaeus – за контролу етил оксида и суве топлоте

Након завршене стерилизације пакетић с биолошким материјалом шаље се у

микробиолошку лабораторију, гђе се утврђује јесу ли микроорганизми уништени или

не.

Модернији биолошки показатељи осим траке са спорама имају и хранилиште, те се

анализа може направити у јединици за стерилизацију, где постоји приручни инкубатор

који омогућује очитавање резултата након 24 – 48 сати, што је много брже од чекања

резултата из микробиолошке лабораторије (три и више дана).

Нова генерација биолошких показатеља може се очитати за 1 – 3 сата.

Уништене споре потврђују успјешност стерилизације.

Материјал након три сата можемо издати са пуном сигурношћу да је стерилан.

Стерилизација се контролише спорама сваких 7 дана и сваки пут када се стерилише

материјал за имплантацију. Позиционирање биолошког индикатора је од пресудне

важности за вјеродостојност очитаних резултата.

Уобичајене препоруке за позиционирање биолошких индикатора су:

20

.

.

Парни циклус - доња полица изнад одводног канала.

Етилен оксид - у средини пуњења. Уколико се ради о стерилизаторима веће

запремине, потребно је поставити више индикатора.

Плазма стерилизација - доња полица, близу задње плоче стерилизатора.

Слика 4. Биолошки индикатори

7. ЗАКЉУЧАК

21

.

.

Циљ сваког ођељења стерилизације јесте гарантовати сигурност и здравље пацијентима,

осигуравајући при томе највећи могући квалитет производа. Лакши проток информација,

између осталог, омогућио је брз развој, или боље речено, револуцију у подручју

стерилизације у последњих 20 година. Модерна припрема инструмената је прерасла из

саставног дијела операционе сале у независни дио централне стерилизације, прерасла са

отвореног простора на ођељење које је строго пођељено у различите зоне, прешла са

углавном ручне на машинску обраду инструмената и прибора, уступила рад високо

едукованом особљу. Данас се свака модерна стерилизација темељи на три принципа:

средства, човјек и знање. Они су комплементарни, у симбиози и стварају предуслов који

омогућава добијање крајњег производа највеċег могуċег квалитета.

Квалитет обрађеног медицинског прибора, који се добија из стерилизације је

резултат тимског рада. Дипломирана медицинска сестра као равноправни члан тима

примјеном својих знања и вјештина и континуираном едукацијом повеċава степен

квалитета живота пацијента.

Комплетна документација мора бити вођена уредно и званично, верификована од

стране установе. Не смије се испустити из вида да се у случају акцидента ова

документација може користити и у судским поступцима.

8. ЛИТЕРАТУРА

22

.

.

1) http://sr.wikipedia.org/

2) Стевовић Д. Хирургија за студенте и љекаре. Београд : Савремена администрација ,

Београд, 2000.

3) Вишњић М. Хирургија. Просвета Ниш, 2005

4) Терзић , Н. Здравствена њега у хирургија . Лазаревац , 2006.

5) Суада Швракић, Емина Шемић, Мехмедалија Пинџо.Водич за сестре и техничаре

инструментаре.Министарство здравства кантона Сарајево, Институт за научни рад

и развој Клиничког центра Универзитета у Сарајеву; Сарајево, 2010.

6) http: // www. Medicinabih.info /

23