3.1.5. porodicno pravo

33..11..55.. PPOORROODDIINNOO PPRRAAVVOO

PORODINO PRAVO

- 2 -

VANBRANA ZAJEDNICA (lan 4. Porodinog zakona)

11.. U situaciji kada je reenjem prvostepenog suda raspravljena zaostavtina pokojnog i kao

zakonski naslednik proglaena majka pokojnog, alba izjavljena protiv reenja o nasleivanju od strane vanbrane supruge pokojnog je nedozvoljena, jer se odredbe Porodinog zakona - kojima je propisano da je vanbrana supruga izjednaena u pravima i dunostima - odnose na izjednaenost u pravima i obavezama vanbrane i brane supruge u pogledu izdravanja i u pogledu zajednike imovine, ali ne i u pogledu prava na nasleivanje.

Iz obrazloenja: Na delu zaostavtine imenovanog pokojnog, blie opredeljenoj u izreci, stavom tri osporenog re-

enja oglaena je za naslednika po osnovu zakonskog reda nasleivanja njegova majka. Protiv ovog reenja albu je uloila vanbrana supruga imenovanog pokojnog. Ispitujui osporeno reenje u smislu lana 372. u vezi lana 388. Zakona o parninom postupku,

Okruni sud je naao da alba nije dozvoljena. Uvidom u spise predmeta O. br. ___/06 i O. br. ___/01 i uvidom u samu albu S.G. utvreno je

da je ista bila vanbrana supruga sada pokojnog R.J. Odredbom lana 355. Zakona o parninom postupku, koja se - u smislu lana 30. Zakona o van-

parninom postupku - primenjuje u konkretnom sluaju, predvieno je da stranke mogu izjaviti al-bu protiv presude odnosno reenja u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa, a u konkretnom sluaju imenovana vanbrana supruga nije stranka u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da vanbrana su-pruga nije i ne moe biti zakonski naslednik pokojnog.

Isticanje u albi da je ista - u smislu lana 4. stav 2., lana 152. stav 2. i lana 191. Porodinog zako-na - izjednaena u pravima i dunostima kao vanbrana supruga sa suprugom sada pokojnog, nije od znaaja za odluku u ovoj pravnoj stvari, jer se ove odredbe odnose na izjednaenost u pravima i obave-zama vanbrane i brane supruge, u pogledu izdravanja i u pogledu zajednike imovine, ali ne i u po-gledu prava na nasleivanje.

Dakle, kako imenovana, kao vanbrana supruga, nije zakonski naslednik sada pokojnog, ista nije stranka u postupku rasprave njegove zaostavtine. S obzirom na to, nije ni mogla podneti albu u ovoj pravnoj stvari, pa kako je alba izjavljena od lica koje nije ovlaeno za podnoenje albe, to je Okruni sud, shodno lanu 373. u vezi lana 365. Zakona o parninom postupku, odluio kao u izre-ci ovog reenja i albu odbacio kao nedoputenu.

(Iz Reenja Okrunog suda u aku, G. 454/07 od 18.4.2007. godine)

22.. Obaveza plaanja mesenog izdravanja, zasnovana na odluci o poravnanju, ne prestaje

sve dok primalac izdravanja ne stekne dovoljno sredstava za izdravanje. Davalac nije izgu-bio mogunost davanja izdravanja ako davanje izdravanja za njega oigledno nije postalo nepravino.

PORODINO PRAVO

- 3 -

Iz obrazloenja: Naznaenim poravnanjem, koje su stranke zakljuile 24.07.2002. godine kod navedenog Optin-

skog suda, tuilac je obavezan da, od 17.01.2002. godine pa dok za to postoje zakonski uslovi, plaa tuenoj za izdravanje meseno po 1.500,00 dinara.

Tuena stanuje kao podstanar kod imenovanog lica, sa kojim nije zasnovala vanbranu zajed-nicu. Imovinske prilike tuene se nisu izmenile, kao ni njeno zdravstveno stanje posle zakljue-nja poravnanja sa tuiocem.Tuena se pre zakljuenja poravnanja odrekla naslea svog oca u ko-rist majke.

Polazei od tako utvrenog injeninog stanja, pravilno je odbijen tubeni zahtev tuioca da se utvr-di da mu je prestala obaveza da izdrava tuenu po osnovu poravnanja koje su zakljuili. Posle zakljue-nja poravnanja tuena nije stekla dovoljno sredstava za izdravanje, tuilac nije izgubio mogunost za davanje izdravanja, niti je davanje izdravanja za njega postalo oigledno nepravino, a tuena nije sklopila novi brak niti vanbranu zajednicu, pa za prestanak obaveze tuioca da izdrava tuenu nisu is-punjeni uslovi predvieni lanom 167. st. 2. i 3. Porodinog zakona.

Kako se tuena odrekla naslea u korist majke pre nego to su stranke zakljuile poravnanje o iz-dravanju, revizijski navodi da je ona time sebe dovela u poloaj da nema sredstava za ivot nisu re-levantni za odluivanje prema postavljenom tubenom zahtevu tuioca u ovoj parnici.

Na osnovu utvrenog injeninog stanja, tuena nije uspostavila trajniju zajednicu ivota, koja se - na osnovu lana 4. stav 1. pomenutog Zakona - smatra vanbranom zajednicom, pa nisu osnova-ni revizijski navodi o postojanju vanbrane zajednice izmeu njih.

(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 104/06 od 13.04.2006. godine)

NASILJE U PORODICI (lan 10. Porodinog zakona)

33.. S obzirom da je za porodino nasilje karakteristino ciklino ispoljavanje, sud e izrei

mere zatite od porodinog nasilja i u periodu "primirja".

Iz obrazloenja: Porodino nasilje, po pravilu, ima uzlaznu liniju u pogledu oblika ispoljavanja i posledica koje izazi-

va, pa je zato neophodno izricanje mera zatite onda kada nasilje jo uvek nije poprimilo tee oblike. Isto tako, izricanju mera zatite od porodinog nasilja ima mesta i u periodu "primirja", naroito ako se ima u vidu da je za ovu specifinu vrstu nasilja karakteristian ciklus u ispoljavanju - nakon faze "pri-mirja", u kojoj se nasilnik iskreno kaje i obeava da e se promeniti, nastupa faza "gomilanja besa", koja posle odreenog vremena, kulminira i prerasta u pravu erupciju nasilnikog ponaanja, da bi, posle toga, opet nastala faza "primirja".

Svrha zatitnih porodino-pravnih mera jeste da se njihovom primenom sprei ponovno izvre-nje nasilja u porodici, da se obezbedi nuna zatita fizikog i psihikog integriteta, zdravlja i line bezbednosti lana porodice izloenog nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju ili podsti-u ponavljanje nasilja odn. izvrenje drugih vidova nasilja. Sutina ovih mera ogleda se u ogrania-

PORODINO PRAVO

- 4 -

vanju ili privremenoj zabrani odravanja linih odnosa izvrioca nasilja sa rtvom nasilja, to uklju-uje i ograniavanje izvesnih prava i sloboda izvrioca nasilja budui da je privremena zabrana kon-takta izvrioca nasilja sa rtvom jedini nain da se predupredi novo nasilje.

(Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G.2 144/11 od 09.03.2011. godine)

ZAJEDNICA IVOTA

(lan 16. Porodinog zakona)

44..

Zajednica ivota branih drugova podrazumeva ne samo stanovanje na istoj adresi, ve

- pored ostalog - postojanje uzajamne naklonosti i ljubavi, potovanje, razumevanje i pove-renje.

Iz obrazloenja: Izjavljenom revizijom, prema stavu Vrhovnog suda, osnovano se pobija pravilnost napadnute

odluke zbog bitnih povreda postupka iz lana 361. stav 1. u vezi sa l. 7. i 8. i lana 361. stav 2. ta-ka 12. Zakona o parninom postupku, jer pobijana presuda ima nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati, to bitno utie na njenu pravilnost.

Naime, sud po slobodnom uverenju ocenjuje koje e injenice uzeti kao dokazane. Meutim, ta ocena suda ne sme da bude arbitrarna, ve zasnovana na savesnoj i briljivoj oceni svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na rezultatima celokupnog postupka.

Tako drugostepeni sud zakljuuje, izmeu ostalog - na osnovu injenica koje su dovele do po-vlaenja tube u predmetu razvoda braka tuilje i pokojnog suprunika da njihova zajednica ivota nije bila prekinuta (u tubi je navedeno prebivalite za obe stranke na istoj adresi). Meutim, to mo-e biti eventualno samo dokaz o istom prebivalitu stranaka u toj parnici, ali ne i dokaz o postojanju njihove zajednice ivota. Brani drugovi i po prestanku zajednice ivota mogu nastaviti da stanuju na istoj adresi odn. u istom stanu ili kui. Zajednica ivota branih drugova podrazumeva, pored ostalog, postojanje uzajamne naklonosti i ljubavi, potovanje, razumevanje i poverenje, a ne samo stanovanje na istoj adresi.

Dakle, ono to je bitno za odluku u ovoj parnici, a to po oceni ovog suda nije utvreno na nesu-mljiv nain, je injenica da li je zajednica ivota branih drugova prekinuta pre smrti jednog od bra-nih drugova.

Po oceni Vrhovnog suda, neprihvatljiv je stav izraen u pobijanoj presudi da tuena nije do-kazala ovu injenicu, uprkos nespornim injenicama da sada pokojni nije prirodni otac deteta ro-enog u braku sa tuiljom, da je po saznanju za tu injenicu podneo tubu za razvod braka, navo-dei da su zbog toga njihovi odnosi trajno poremeeni, da je ta tuba odbaena kao neuredna upravo zbog netane adrese, da se tuilja nije nalazila u stanu sada pokojnog u vreme njegove smrti, a ni neposredno pre toga.

(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2614/08 od 11.03.2009. godine)

PORODINO PRAVO

- 5 -

BRANOST


55..

Branost je brana smetnja za zasnivanje vanbrane zajednice.

Iz obrazloenja:

Kako je brak tuene koji je zakljuen 1980. godine, prestao tek 1997. godine, izmeu nje i tuio-evog oca nije mogla biti zasnovana vanbrana zajednica koja je po pravnim dejstvima izjednaena sa branom zajednicom, shodno l. 16. i 44. Zakona o braku i porodinim odnosima Republike Srbi-je, jer je u vreme zasnivanja zajednice izmeu tuene i tuioevog oca postojala brana smetnja (branost) na strani tuene.

(Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, G. 12104/03)

NAINI PRESTANKA BRAKA (lan 30. Porodinog zakona)

66.. Ukoliko je, izmeu istih stranaka, ranije pokrenut postupak za razvod braka pred stranim

sudom i jo uvek nije okonan, postupak povodom istog predmeta pred domaim sudom e se prekinuti.

Iz obrazloenja: Iz stanja u spisima vidi se da su parniari dugo vremena na radu u Nemakoj i da je tuena pred

sudom u Nemakoj 26.2.2001. godine, pre podnoenja tube za razvod braka u ovom postupku ve podnela tubu za razvod braka i da postupak po toj tubi nije okonan.

Ukoliko bi se u ponovnom postupku ispostavila istinitost navedenih injenica, po odgovarajuim odredbama Zakona o reavanju sukoba Zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim odnosima, prvostepeni sud e na zahtev stranaka prekinuti postupak u ovoj pravnoj stvari pod sledeim uslovi-ma:1. Ako je u toku spor pred stranim sudom u istoj stvari izmeu istih stranaka, 2. Ako je prvo pred stranim sudom pokrenut postupak u istoj stvari, 3. Ako za taj spor ne postoji iskljuiva nadlenost suda SRJ i 4. Ako postoji faktika uzajamnost.

Ukoliko bi postupak pod navedenim uslovima bio prekinut, nastavak postupka bi zavisio od is-hoda postupka pred stranim sudom. Ako bi bila doneta pravosnana presuda stranog suda o razvodu braka i pri tom ista bila pravnosnano priznata, tuba pred naim sudom bi morala biti odbaena, a u suprotnom postupak bi morao biti nastavljen.

(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1107/01)

PORODINO PRAVO

- 6 -

77.. U sluajevima u kojima je brak prestao smru jednog od branih drugova, a u kojima po-

rodicu ini ili su inili, pored dece roene u tome braku, i deca iz ranijeg braka umrlog bra-nog druga, kod utvrivanja reda roenja dece uzimaju se u obzir samo deca roena u braku sa umrlim branim drugom pod uslovom da deca iz njegovog ranijeg braka ne ive u toj po-rodici i da ne ostvaruju pravo na dodatak na decu.

Iz obrazloenja: Sud nalazi da u sluajevima u kojima je brak prestao smru jednog od branih drugova, a u kojima

porodicu ine ili su inili, pored dece roene u tom braku, i deca iz ranijeg braka umrlog branog druga, treba kod utvrivanja reda roenja dece uzeti samo decu roenu u braku sa umrlim branim drugom pod uslovom da deca iz njegovog ranijeg braka ne ive u porodici i ne ostvaruju pravo na dodatak na decu. Okolnost to se u konkretnom sluaju radi o prestanku braka smru branog druga, irelevantna je kada se radi o utvrivanju redosleda u porodici, jer po oceni ovoga suda bitna injenica koja odreuje prime-nu propisa na ovakve sluajeve je porodica posle prestanka braka bez obzira na razlog prestanka braka.

(Vrhovni sud Srbije, U. 1734/93)

RAZLIITOST POLOVA, IZJAVA VOLJE I NADLENOST


88..

Odluka niestepenog suda kojom se odbija zahtev da sud utvrdi da je nitav zakljuen

brak je pravilna, jer - pri zakljuenju braka - nijedan od suprunika nije bio nesposoban za rasuivanje, niti je u krvnom, adaptivnom ili tazbinskom srodstvu, niti je brak zakljuen pod prinudom, zabludom ili pretnjom.

Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: tuilac AA je sin sada pokojnog PP; tuena je sa ocem tu-

ioca PP zakljuila brak 01.01.1997. godine; od aprila 1996. godine do zakljuenja braka tuena BB je sa pokojnim PP ivela u vanbranoj zajednici i to u svom stanu; da je brana zajednica izmeu tu-ene i sada pokojnog PP trajala neprekidno do smrti PP - 2001. godine; da je za sve vreme trajanja braka izmeu oca tuioca i tuene postojao je i kontinuitet zajednice ivota.

Tuilac je sa svojom porodicom iveo do 1997. godine u stanu kod svoga oca a iz ovog stana iseljen je 1997. godine po pravnosnanosti presude u naznaenom predmetu od 24.10.1998. godine u sporu koji je voen po tubi sada pokojnog PP za iseljenje ovde tuioca - njegovog sina G. i njegove porodice zbog meusobno poremeenih odnosa.

Nakon zakljuenja braka, tuena BB je sa sada pokojnim PP zakljuila ugovor o doivotnom iz-dravanju koji je overen od strane nadlenog Optinskog suda, koji je - po tubi tuioca - reduciran

PORODINO PRAVO

- 7 -

za svojinski deo tuioeve majke. Odnosi u braku su bili skladni i meu njima je postojala zajednica ivota i pre zakljuenja braka kao i posle zakljuenja braka sve do smrti, a otac tuioca za ivota nije podneo tubu za ponitaj braka.

Polazei od ovakvog injeninog stanja, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tubeni zahtev tuioca kao neosnovan, jer nisu ispunjeni uslovi za ponitaj bra-ka predvienih lanovima 31. do 36. Porodinog zakona.

Odredbom lana 31. ovog Zakona propisano je da je brak nitav ako su ga sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje suprunika nisu bile potvrdne, ili ako brak nije sklopljen pred matiarem.

lanom 32. ovog Zakona propisano je da je brak nitav ako nije sklopljen radi ostvarivanja za-jednice ivota suprunika, s tim to brak izmeu lica iz lana 32. stav 1. Zakona nee biti poniten ako je zajednica ivota suprunika naknadno uspostavljena (lan 32. stav 2. Zakona).

Takoe, odredbom lana 33. istog Zakona je propisano da je brak nitav ako je sklopljen za vre-me trajanja ranijeg braka jednog suprunika, s tim da novi brak nee biti poniten ako je raniji brak u meuvremenu prestao.

Isto tako, brak je nitav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuivanje (lan 34. Zakona). Brak je nitav i ako su ga meusobno sklopili krvni, adoptivni, ili tazbinski srodnici meu koji-

ma nije dozvoljeno sklapanje braka (l. 35. i 36. Zakona). Imajui u vidu navedene zakonske odredbe, kao i da je brak zakljuen izmeu dva lica suprotnog

pola, da je sklopljen radi zajednice ivota koja je faktiki postojala i pre zakljuenja braka i koja je traja-la sve do smrti pokojnog suprunika, da u vreme zakljuenja ovog braka ni jedna od stranaka nije bila u braku, da ni jedan od suprunika nije bio nesposoban za rasuivanje niti je u krvnom, adoptivnom ili ta-zbinskom srodstvu, a takoe da ne stoje ni uslovi za ruljivost braka (jer brak nije zakljuen pod prinu-dom, zabludom ili pretnjom) - to je pobijana odluka u svemu pravilna i zakonita.

Navodi tuioca da je njegov otac - sada pokojni PP - bio mnogo stariji od tuene (skoro punih 30 godina) i da brak nije zakljuen iz emocionalnih razloga, su neosnovani jer je u toku postupka utvreno da je brak zakljuen radi zajednice ivota i da je ta zajednica trajala sve do smrti pokojnog PP, kao i pre sklapanja braka.


ZAJEDNICA IVOTA


99..

Brak, zakljuen ne radi koristi ve radi ostvarenja emotivne veze i zajednice ivota, nije ni-

tav.

Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je, polazei od utvrenog injeninog stanja, pravilno primenio materijalno

pravo kada je odbio kao neosnovan zahtev tuioca za ponitaj braka, zakljuivi da za to nisu is-punjeni uslovi u smislu lana 32. i 34. Porodinog zakona, koji se primenjuje na osnovu lana 357. st. 2. i 3. istog.

PORODINO PRAVO

- 8 -

Iako je drugostepeni sud nepravilno primenio odredbe Zakona o braku i porodinim odnosima, revizijskim navodima tuioca se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude jer je pravilno zauzeto pravno stanovite o nepostojanju razloga za traenu nitavost braka iz materijalno-pravnih razloga u domenu razloga za nitavost braka.

Relevantne odredbe: Brak je nitav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota suprunika - lan 32. Poro-

dinog zakona. Brak je nitav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuivanje - lan 34. Porodinog zakona. U konkretnom sluaju utvreno da je pokojni imenovani suprunik, prilikom zakljuenja braka,

bio sposoban za rasuivanje, bez obzira na svoju teku bolest; da se sa tuenom poznavao jo iz mla-dosti kada su bili u emotivnoj vezi; da je ona znala za njegovu bolest i elela da ostatak ivota prove-de sa njim, kako bi mu pruila pomo i negu odn. da su zakljuili brak i uspostavili zajednicu ivota koja je trajala do njegove smrti;

Moe se zakljuiti da su niestepeni sudovi pravilno zakljuili da nisu ispunjeni materijalno-pravni uslovi za ponitaj braka.


1100.. Faktikom zajednicom ivljenja ne ostvaruje se svrha braka.

Iz obrazloenja: Stoji injenica da je predmetni stan pok. D. kao nosilac stanarskog prava otkupila iz drutvene

svojine pre nego to je razveden brak izmeu nje i tuioca, ali pravilno su niestepeni sudovi zaklju-ili da je taj brak bio fiktivan i da je zbog toga nitavan u smislu lana 78. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima RS, koji je bio na snazi u vreme zakljuenja i razvoda tog braka. Sam tuilac, sasluan kao stranka u toku prvostepenog postupka, nije osporio injenicu da je brak zakljuen samo u cilju da bi stekao pravo svojine na predmetnom stanu, pa je brak koji nije zakljuen u cilju zajedni-ce ivota branih drugova, nitav. Isticanje u reviziji tuioca da je on ipak iveo u zajednici sa pok. D. irelevantno je, kada je nesporno da je u toj zajednici ivela i njegova vanbrana supruga i njihovo dvoje dece, jer samo faktikom zajednicom ivljenja ne ostvaruje se svrha braka. Moralne kompo-nente braka ine slobodno izraena volja ene i mukarca da zakljue brak koji e se zasnivati na ravnopravnosti, obostranoj naklonosti, ljubavi, potovanju, razumevanju i poverenju. U ovom slua-ju toga nije bilo, pa su niestepeni sudovi pravilno odluili kada su o nitavosti toga braka odluivali kao o prethodnom pitanju u smislu l. 12. ZPP. Kada se radi o nitavom braku, smatra se da isti nije postojao, pa samim tim tuilac i ne moe da izvlai pravo svojine na predmetnom stanu po osnovu sticanja, odnosno otkupa tog stana za vreme trajanja te brane zajednice.

(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 791/05)

1111..

Nitav je brak koji nije zakljuen u cilju zajednice ivota branih drugova jer samom fak-

tikom zajednicom useljenja ne ostvaruje se svrha braka.

PORODINO PRAVO

- 9 -

Iz obrazloenja: Kad brani drugovi posle zakljuenja braka uspostave zajednicu ivota, bez obzira na njihovu

starost, ne postoji pravni osnov za ponitaj tog braka, predvien odredbom lana 78. Zakona o braku i porodinim odnosima. Meutim, nitav je brak koji nije zakljuen u cilju zajednice ivota branih drugova jer samom faktikom zajednicom ivljenja ne ostvaruje se svrha braka. Moralne komponen-te braka, ini slobodno izraena elja ene i mukarca da zakljue brak koji e se zasnivati na ravno-pravnosti, obostranoj naklonjenosti i ljubavi, potovanju, razumevanju i poverenju. Dakle, ivotnu zajednicu branih drugova ispunjavaju prava i dunosti ekvivalentna pravima i dunostima supruni-ka. Pravni znaaj samo onoga o emu su se brani drugovi sporazumeli u pogledu svojih prava i oba-veza, ne kvalifikuje prirodu i sadrinu brane zajednice u statusnoj koncepciji. Ovo zbog toga to za-jednica ivota podrazumeva zadovoljenje svih emotivnih, seksualnih, kreativnih, moralnoetikih, kulturnih, ekonomskih i svih drugih ali uzajamnih potreba branih drugova ime se ostvaruje prema citiranoj odredbi Zakona o braku i porodinim odnosima svrha braka i bez obzira to se ne moe predvideti duina trajanja braka i zajednice ivota u braku, brak treba da bude zakljuen bar sa na-merom da ta zajednica ivota traje, ako ne neodreeno, ono bar due vreme.

Vrhovni sud kod ocene navoda izjavljene revizije nalazi da je pravno stanovite niestepenih sudova da su tuena i sada pokojni otac tuilje uz volju da brak zakljue, bez obzira na njihovo starosno doba (tuena roena 1960. godine a otac tuilje roen 1927. godine), brak zakljuili u cilju zajednice ivota, neprihvatljivo i zasnovano na pogrenoj primeni materijalnog prava, zbog ega su obe niestepene pre-sude ukinute.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud e imajui u vidu primedbe iz ovog reenja utvrditi sve subjektivne i objektivne pretpostavke koje ine sadrinu braka i sadrinu zajednice ivota branih drugova i s obzirom na svrhu braka, ponovo odluiti o tubenom zahtevu tuilje kojim je traila da se poniti brak zakljuen izmeu sada njenog pokojnog oca i tuene.

(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 1767/04)

1122.. Za ponitaj braka potrebno je da je kod branih drugova postojala vidno izraena volja da se za-

snivaju i ne odravaju zajednicu ivota i to u vreme zakljuenja braka kao i u toku njihovog trajanja. (Vrhovni sud Srbije, G.340/92)

ZABLUDA (lan 39. Porodinog zakona)

1133.. Kada je na njegovo sklapanje suprunik pristao u zabludi o linosti drugog suprunika ili

o nekoj njegovoj bitnoj osobini - brak je ruljiv. Zabluda o bitnoj osobini postoji kada se radi o osobini zbog koje suprunik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao (trajna, opa-sna, teka bolest i sl.). Dakle, nema osnova za utvrivanje ruljivosti braka ako je brak sklo-pljen radi ostvarivanja zajednice ivota i ako je jedan od suprunika bio bolestan od teke bo-lesti sa smrtnim ishodom ako za nju nije znao u momentu zakljuenja braka, pa nije ni mogao dovesti u zabludu svog suprunika.

PORODINO PRAVO

- 10 -

Iz obrazloenja: Poavi od utvrenog injeninog stanja, a primenjujui odredbe lana 77. stav 2. i lana 78. Za-

kona o braku i porodinim odnosima (koji je vaio u vreme zakljuenja braka, kao i u vreme podno-enja tube) pobijanom presudom je odbijen tubeni zahtev za utvrenje nitavosti pomenutog braka odn. za utvrenje osnova za ponitaj braka.

Merodavno pravo za ocenu osnovanosti tubenog zahteva u ovoj parnici su odredbe Porodinog zakona, na iju primenu upuuju odredbe njegovog lana 357. - sudski postupak pokrenut po odred-bama prethodnog Zakona nastavie se prema odredbama Porodinog zakona, osim ako je do dana poetka primene Porodinog zakona doneta prvostepena odluka, kao i u sluaju ako takva odluka bude ukinuta posle poetka njegove primene.

Relevantne odredbe: Brak je nitav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota suprunika, ali ni takav brak se

nee ponititi ako je zajednica ivota suprunika naknadno uspostavljena - lan 32. Porodinog zakona. Zabluda je uzrok ruljivosti braka. Brak je ruljiv kada je na njegovo sklapanje suprunik pristao

u zabludi o linosti drugog suprunika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini. Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o osobini zbog koje suprunik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao - lan 39. Porodinog zakona.

Ove, a ni druge odredbe Porodinog zakona, za razliku od prethodnog, ne definiu koje su to bitne osobine jednog branog druga koje bi drugog branog druga odvratile od stupanja u brak, ali to moe bi-ti trajna, opasna i teka bolest - kako je to definisao ranije vaei Zakon.

Bez obzira to se sud u pobijanoj presudi pozvao na odredbe ranije vaeeg Zakona, u postupku koji je prethodio donoenju presude utvrene su sve bitne injenice i okolnosti od znaaja za odluku u ovoj parnici.

Ono to je bitno je injenica da je sada pokojna do prvih saznanja o eventualnoj bolesti mogla doi tek kada se javila lekaru, od kada je poelo i njeno leenje. U konkretnom sluaju, bolest je ve bila u odmakloj fazi, te je malo verovatno da je za svoju bolest znala mnogo ranije, da se zbog toga nije javljala lekaru i leila i na kraju da to nije saoptila svom supruniku.

Takoe je utvreno da je brak sada pokojnih suprunika sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota, a ne radi ostvarenja eventualnih zakonom nedozvoljenih ciljeva, tako da nema osnova ni za utvrenje nitavosti braka u smislu lana 32. Porodinog zakona. Suprotno navodima revizije, materijalno obezbeenje tuilja je ostvarila zakljuenjem ugovora o poklonu pre sklapanja braka, iz ega se moe zakljuiti da ni to nije bio cilj sklapanja braka.


SPORAZUM O RAZVODU (lan 40. Porodinog zakona)

1144.. Iskljuivo presudom o razvodu braka ili eventualno izvodom iz matine knjige roenih za

roditelje lica u pitanju (u kom izvodu se konstatuje injenica razvoda braka) moe se utvri-vati statusna injenica razvoda braka. Dakle, ona se ne moe utvrivati iz iskaza svedoka ili stranaka.

PORODINO PRAVO

- 11 -

Iz obrazloenja: Roditelji tuenog razveli su se 1964. godine, kada je tueni imao dve godine. U spisima predme-

ta nema presude o razvodu braka to predstavlja propust, jer se statusne injenice razvoda braka ne mogu utvrivati iz iskaza svedoka ili stranaka, ve iskljuivo presudom o razvodu braka ili eventual-no izvodom iz matine knjige roenih za roditelje tuenog, u kom izvodu se konstatuje injenica raz-voda braka.

(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G. 10567/10 (2) od 17.03.2010. godine)

1155.. Sud e, ako interesi deteta to zahtevaju, odravanje linih kontakata izmeu roditelja i de-

teta urediti privremenom merom, koja se primenjuje do pravnosnanog okonanja parninog postupka po tubi za razvod braka.

Iz obrazloenja: Prema spisima predmeta, pred prvostepenim sudom u toku je postupak po tubi tuioca protiv

tuene radi razvoda braka. U tubi je stavljen i predlog za odreivanje privremene mere, kojim tui-lac zahteva da se tom privremenom merom uredi odravanje linih kontakata izmeu njega i njegove maloletne kerke iz braka sa tuenom. Prvostepeni sud je reenjem usvojio tuioev predlog, a protiv tog reenja tuena je izjavila albu.

Po oceni Vieg suda, alba je neosnovana. Prvostepeni sud je u toku postupka pribavio nalaz i miljenje centra za socijalni rad o predlogu

za odreivanje privremene mere kojom bi se regulisalo vianje oca sa maloletnom kerkom, pa je utvreno da je otac do sada uestvovao u organizovanju nege i brige o maloletnom detetu i da su to-kom trajanja zajednice stranke naizmenino uvale svoju kerku. To znai da otac nije nepoznat detetu i da odvajanje od majke i boravak sa ocem bez njenog prisustva nije novina za dete. Nije uoen razlog zbog kojeg bi se vianje odvijalo u prisustvu majke, i smatrano je neophodnim da se privremenom merom uredi odravanje linih odnosa deteta sa ocem, imajui u vidu emotivnu bli-skost deteta sa ocem i injenicu da roditelji nemaju poeljnu roditeljsku komunikaciju.

Prilikom odreivanja privremene mere, procenjen je interes deteta da se privremeno odredi nain odravanja linog kontakta sa ocem, uzimajui u obzir njegove uzrast i potrebe na emotivnom i raz-vojnom planu. Nalazom i strunim miljenjem centra za socijalni rad dati su odgovori na pitanje po-stojanja uslova za predloenu privremenu meru, njene opravdanosti i celishodnosti, pa je na osnovu toga prvostepeni sud privremeno uredio nain odravanja kontakta oca i njegove kerke, do pravno-snanog okonanja parninog postupka po tubi za razvod braka stranaka.

(Iz Reenja Vieg suda u Uicu, G. 1204/2010 od 15.09.2010.)

1166.. Da bi sud doneo pravilnu odluku da je sporazum za razvod braka zakljuen u interesu ma-

loletne dece mora ispitati ukupan iznos sredstava potreban po njihovo izdravanje, materijal-ne mogunosti oba roditelja i njihov radni status.

PORODINO PRAVO

- 12 -

Iz obrazloenja: U skladu sa lanom 362. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima, prvostepeni sud je bio u

obavezi da oceni sporazumni predlog za razvod braka u okviru koga su se suprunici sporazumeli i o vi-sini doprinosa za izdravanje maloletne dece. U tom smislu prvostepeni sud moe ispitivati injenice i sprovoditi dokazni postupak kako bi utvrdio da li su ovim sporazumom u dovoljnoj meri zatieni inte-resi maloletne dece. Stoga je potrebno da prvostepeni sud u ponovnom postupku primenom odredbi iz lana 309, 310, 310a i 311. Zakona o braku i porodinim odnosima Republike Srbije, utvrdi ukupan iz-nos sredstava potreban za izdravanje maloletne dece predlagaa, materijalne mogunosti oba roditelja i njihov radni status, jer od svih ovih injenica zavisi da li je sporazum o visini naknade za izdravanje maloletne dece u njihovom interesu.

(Iz Reenja Okrunog suda u Beogradu, G. br. 5107/03)

RAZVOD PO TUBI (lan 41. Porodinog zakona)

1177.. Sud nee uvaiti predlog tuene da se brak razvede primenom lana 40. Porodinog zako-

na ukoliko je postupak za razvod braka pokrenut tubom, a ne sporazumom stranaka.

Iz obrazloenja: Prema navodima albe, sud je propustio da odri roite koje je navodno zakazano za

16.11.2009. godine, ime tuenoj nije dozvolio da se izjasni o svim bitnim pitanjima brano-imovin-skog karaktera.

Ovi navodi nisu osnovani, jer se iz predmeta vidi da je sud zakazano roite za 03.11.2009. godi-ne kome su prisustvovale parnine stranke i punomonik tuioca i da je na tom roitu zakljuena glavna rasprava i doneta prvostepena presuda. Glavna rasprava kasnije nije otvarana, niti je zakaza-no roite za 16.11.2009. godine kako se to pogreno tvrdi u navodima albe.

Iz predmeta se takoe vidi da tuena nije sporila da su brani odnosi stranaka bitno i trajno poremeeni i da se saglasila da se njihov brak razvede. Neosnovan je navod albe da je sud po-greno i nepotpuno utvrdio injenino stanje u pogledu postojanja zajednike imovine, jer takav zahtev tokom postupka stranke nisu postavile, a isti se albom ne moe postavljati. Neosnovan je navod albe da sud nije uvaio predlog tuene da se brak razvede primenom lana 40. Porodi-nog zakona, ovo stoga to je postupak pokrenut tubom, a ne sporazumom stranaka, te je pravil-no prvostepeni sud primenio materijalno pravo, a istovremeno - sud nije vezan za pravni osnov na koji se stranke pozivaju.

Dakle, prvostepeni sud je na osnovu nespornih injenica da je brak stranaka zakljuen 17.08.2006. godine a da su brani odnosni ozbiljno i trajno poremeeni, pravilnom primenom mate-rijalnog prava doneo odluku kojom je brak stranaka razveo.

Zbog toga je alba tuene odbijena kao neosnovana, a oalbena presuda - primenom l. 375. Za-kona o parninom postupku - potvrena.

(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G. 2 177/10 od 02.03.2010. godine)

PORODINO PRAVO

- 13 -

1188.. Postojanje brane tekovine i njena podela kao posebni pravni instituti ne mogu uticati na

pravo jednog branog druga da tubom trai razvod braka.

Iz obrazloenja: Suprotno navodima albe, Okruni sud nalazi da je prvostepena presuda u navedenom delu za-

snovana na injeninom stanju koje je potpuno i pravilno utvreno, i na koje je pravilno primenjeno materijalno pravo, a ne stoje ni bitne povrede odredaba parninog postupka, iz lana 354. stav 2. ZPP, na koje ovaj sud kao drugostepeni pazi po slubenoj dunosti, a zbog kojih bi se pobijana pre-suda imala ukinuti.

Naime, po provedenom postupku utvreno je da su parnine stranke zakljuile brak 7. novembra 1971. godine, iz kog braka imaju dvoje punoletne dece, pa s obzirom da mirenje branih drugova ni-je uspelo, da je tuilja u nastavku postupka ostala kod zahteva da se brak parninih stranaka razvede zbog trajno poremeenih odnosa, to je pravilno postupio prvostepeni sud kada je u smislu odredbe lana 83. Zakona o braku i porodinim odnosima brak parninih stranaka razveo.

Prvostepeni sud je za svoju odluku u obrazloenju iste dao dovoljne i jasne razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, a koji se navodima albe tuenog ne dovode u sumnju.

albeni navodi tuenog, da je prvostepeni sud trebalo prethodno pre odluke o razvodu braka da odlui o podeli brane tekovine su neosnovani. Ovo stoga, to postojanje brane tekovine i njena po-dela kao posebni pravni instituti ne mogu uticati na pravo jednog branog druga da tubom trai raz-vod braka, jer se brana tekovina, shodno odredbama Zakona o braku i porodinim odnosima, moe deliti kako tokom trajanja braka tako i po razvodu braka, pa se stoga razvod braka ne moe uslovlja-vati prethodnom podelom brane tekovine.

(Iz Presude Okrunog suda u Beogradu, G. 345/97 od 22.01.1997. godine)

1199.. Kad tuilac nije u mogunosti da na poziv suda podnese dokaze o postojanju braka, s obzirom da

su u toku rata matine knjige venanih unitene i jo nisu rekonstruisane, sud ne moe odbaciti tubu za razvod braka, ve je duan da prethodno rei pitanje da li je brak zakljuen ili ne, jer odluka o branom sporu zavisi od reenja tog pretodhodnog pitanja.

(Vrhovni sud Srbije, G. 417/96)

2200.. Navodima u albi tuene kojima se objanjava nain na koji je dolo do prekida brane zajedni-

ce - izbacivanjem tuene iz stana u kome su stranke zajedno ivele, ispraajem u K... i obavetava-njem o podnoenju tube za razvod braka, tj. da je do prekida brane zajednice dolo iskljuivom vo-ljom tuioca, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijene odluke. Prvostepeni sud je pravilno ocenio da se odnosi u braku stranaka sve vreme nisu zasnivali na uzajamnosti, meusobnom potovanju i razumevanju, zbog ega je dolo do faktikog prekida brane zajednice, te da je brak stranaka zbog prekida izgubio svrhu.

(Peti optinski sud u Beogradu, P. 403/94, Okruni sud u Beogradu, G. 7697/95)

PORODINO PRAVO

- 14 -

2211.. Razvod braka moe se traiti zbog neizleive duevne bolesti supruga nastale posle sklapa-

nja braka.

Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je razveo brak stranaka na osnovu lana 60. Zakona o braku SAP Vojvodine. Prema utvrenju prvostepenog suda stranke su zakljuile brak 14.07.1971. godine i iz braka imaju

jedno punoletno dete. Tuena je obolela nakon poroaja 1972. godine i od tada se stalno leila na neu-ropsihijatriji, u Bolnicama u Z. i B. L., a nakon preseljenja u S. 1984. godine, leena je u dva navrata u bolnici u S., a s obzirom da se njeno stanje pogoralo smetena je u bolnicu u N. K. Tuena je zbog svo-je bolesti penzionisana 1975. godine. Prema izvetaju Medicinskog centra N. K.tuena se nalazi na bol-nikom leenju od 19.11.1991. godine pod dijagnozom izofrenija (paranoidna slika). Radi se o hroni-nom duevnom oboljenju koje karakteriu periodi pogoranja kao i remisije. Sada se tuena nalazi u fazi solidne remisije i bolniko leenje se pribliava svom kraju, odnosno trajae najdue 2-3 nedelje. Tui-lac je ovaj brak odravao sve dok kerka nije odrasla i postala samostalna, a sada poto je brana zajed-nica faktiki prekinuta oko godinu dana, vie ne eli da nastavi zajedniki ivot sa tuenom.

Na osnovu ovako utvrenih injenica prvostepeni sud je izveo pravilan zakljuak o tome da su ispunjeni uslovi iz lana 60. Zakona o braku SAPV. Razlozi za to se nalaze upravo u tome to je tu-ena neizleivi duevni bolesnik te je takvo njeno stanje zdravlja i potrebe uestalih smetaja u me-dicinske ustanove u kojima se obavljalo dugotrajno leenje dovelo do toga da je zajedniki ivot stranaka postao nepodnoljiv za tuioca.

Prema tome, ne moe se prihvatiti navod albe da sud nije potpuno utvrdio injenino stanje u vezi zdravstvenog stanja tuene i shodno tome da li se moe oekivati nastavljanje brane zajednice. Ne radi se o bolesti od koje se moe oekivati izleenje te se ne bi mogao prihvatiti navod albe da se moe oekivati nastavljanje brane zajednice stranaka. To i sa razloga jer je cilj zakljuenja braka iz lana 1. Zakona o braku SAPV zajednica ivota mukarca i ene.

Na osnovu izloenog valjalo je albu tuene kao neosnovanu odbiti i prvostepenu presudu pri-menom lana 368. ZPP potvrditi.

(Iz Presude Okrunog suda u Subotici, G. 896/92 od 26.6.1992. godine)

2222.. Ako usled dugogodinjeg odvojenog ivota proizilazi da je zajedniki ivot branih drugova po-

stao nepodnoljiv, onda, bez obzira na motive odravanja takvog stanja od bilo kojeg branog druga, dugogodinji odvojeni ivot predstavlja uzrok razvoda braka, pa nema osnova za utvrivanje krivice zbog uspostavljanja vanbrane zajednice od strane jednog branog druga.

(Okruni sud Subotica, G. 505/92)

OSPORAVANJE MATERINSTVA (lan 44. Porodinog zakona)

2233.. Rok za donoenje tube za osporavanje materinstva, odnosno za utvrivanje da je drugo lice

majka deteta, poinje da se rauna od dana upisa roenja deteta i imena roditelja deteta, bez obzira to nije upisano i ime deteta.

(Vrhovni sud Vojvodine, G. 289/90)

PORODINO PRAVO

- 15 -

OINSTVO


2244..

Nema uslova za utvrenje da je dete roeno u braku kada ga roditelj za ivota nije priznao

za svoje dete formalno, niti je njegovo oinstvo utvreno odlukom suda.

Iz obrazloenja:

Odredbom lana 87. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima propisano je da ako su rodi-telji deteta roenog van braka imali nameru da zakljue brak pa su u tome bili spreeni smru jednog od njih, ili oba, ili nekom od branih smetnji koja je nastala posle zaetka deteta, sud e u vanparni-nom potupku na zahtev jednog od roditelja ili deteta oglasiti da je dete roeno u braku.

Prema odredbi lana 88. istog Zakona, ocem deteta koje nije roeno u braku ni u roku od 300 dana od prestanka braka smatra se mukarac koji ga prizna za svoje, ili ije je oinstvo utvreno od-lukom suda.

Pravilno su niestepeni sudovi postupili kada su odbili predlog predlagaa da se oglasi da je roena u braku jer nisu ispunjeni uslovi iz lana 87. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima. Ovo stoga to iz spisa proizilazi da je pokojni M. C. za ivota predlagaa nije priznao za svoje dete formalno, niti je oinstvo njegovo utvreno odlukom suda.

(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2000/05)

2255.. Zakonska pretpostavka da je otac deteta koje je roeno u braku mu majke deteta je obo-

riva.

Iz obrazloenja: U prvostepenom postupku je utvreno da je mal. M. ro. 24.07.2000. godine u L., od majke S. P.

koja je u to vreme bila u braku sa T. P. U parninom postupku koji je voen pred prvostepenim su-dom, po tubi mal. M. i njene majke S., presudom P. br. 403/00 od 2.03.2001. godine utvreno je da tamo tueni T. nije prirodni otac mal. M. Uvidom u spise tog predmeta utvreno je da je obavljeno vetaenje putem DNK-a, iji je rezultat da T. nije bioloki otac mal. M. Pravilno ocenjujui izvede-ne dokaze a posebno iskaze parninih stranaka, a u vezi s tim prihvatajui, i po oceni Okrunog suda sasvim uverljiv i pouzdan iskaz tuilje S., prvostepeni sud je utvrdio da je tuilja S. u avgustu 1999. godine, i pored toga to je bila u braku s pomenutim T., stupila u vezu i polne odnose s tuenim, da je polne odnose odravala istovremeno sa obojicom sve do septembra 1999. godine, a od tada polne odnose je odravala samo s tuenim Z., a kako je pouzdano utvreno, vetaenjem putem lekara gi-nekologa da je mal. M. zaeta u periodu izmeu 29.10. i 2.11.1999. godine, prvostepeni sud je pra-vilno zakljuio da je tueni prirodni otac mal. tuilje. Na ovo upuuje okolnost da tueni nije uspeo da dokae da je u vreme zaea mal. M. njena majka odravala polne odnose i s drugim mukarcima, zatim da je na potpuno pouzdan nain (putem DNK-a) utvreno da suprug tuilje S. nije prirodni

PORODINO PRAVO

- 16 -

otac mal. M., ime je oborena zakonska pretpostavka iz l. 86. Zakona o braku i porodinim odnosi-ma RS ("Sl. glasnik SRS", br. 22/80...), da je otac deteta roenog u braku mu majke deteta, kao i ponaanje tuenog kada mu je tuilja saoptila da je u drugom stanju i da nosi njegovo dete, kojom prilikom je pokazivao radost, zatim da je izvesno vreme pred roenje mal. M. sa S. proveo u iznajm-ljenom stanu u L., gde su njih dvoje planirali zajedniki ivot. I najzad, kada se ima u vidu da je tu-eni dva puta pozivan od strane Instituta za molekularnu genetiku i genetiko inenjerstvo radi uzi-manja uzoraka u vezi s vetaenjem putem DNK-a, odreenog od strane suda, ali da je, bez opravda-nih razloga, odbio da se podvrgne pregledu prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je primenom l. 88. i 98. i l. 367. do 375. Zakona o braku i porodinim odnosima usvojio tu-beni zahtev i utvrdio da je tueni Z. J. prirodni otac mal. M. P.

(Iz Presude Okrunog suda u Valjevu, G. br. 1559/05)

2266.. Da bi sud doneo pravilnu odluku u postupku utvrivanja oinstva mora pre vetaenja

krvnih grupa i RH faktora utvrditi kritini period zaea deteta i injenicu da li je majka odr-avala polne odnose sa licem ije se oinstvo utvruje u kritinom periodu zaea.

Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom je odbijen tubeni zahtev kojim je traeno da se utvrdi da je tueni prirodni

otac maloletne tuilje R. N. koju je rodila tuilja R. M. dana 10.03.1999. godine u Beogradu i da se oba-vee tueni na plaanje doprinosa za izdravanje maloletne tuilje u iznosu od 40% od zarade koju ostvaruje u preduzeu u kome je zaposlen, poev od dana podnoenja tube pa ubudue svakog prvog do petog u mesecu sve dok ta obaveza traje, a na ruke tuilji R.M. - majci i zakonskom zastupniku malo-letne tuilje.

Po albi tuilje Okruni sud je navedenu presudu ukinuo, jer je ista zasnovana na pogreno i nepot-puno utvrenom injeninom stanju, poto je prvostepeni sud propustio da utvrdi sve injenice od zna-aja za pravilnu ocenu osnovanosti postavljenog tubenog zahteva. Tako je prvostepeni sud propustio da utvrdi kritini period zaea maloletne tuilje kao i da li je tuilja sa tuenim odravala polne odnose u vreme kritinog perioda zaea.

Radi utvrenja ovih injenica naloeno je prvostepenom sudu da pribavi izvetaj bolnice u kojoj je roena maloletna tuilja na okolnosti kritinog perioda zaea, da saslua parnine stranke i po potrebi izvede druge dokaze kako bi utvrdio da li je majka maloletne tuilje u kritinom periodu za-ea odravala polne odnose sa tuenim. Ukoliko iz izvedenih dokaza proizlazi osnovan zakljuak da je tueni u kritinom periodu zaea odravao polne odnose sa majkom maloletne tuilje, prvo-stepeni sud e odrediti vetaenje na okolnost analize osobine krvnih grupa i RH faktora, a ukoliko ovo vetaenje iskljui oinstvo tuenog onda bi izvoenje drugih dokaza radi utvrenja oinstva tu-enog bilo suvino. Ukoliko ovim vetaenjem tueni ne bi bio iskljuen od oinstva uz veliki proce-nat verovatnoe da je otac maloletne tuilje, prvostepeni sud e po potrebi odrediti izvoenje dokaza antropoloko-biolokog veaenja preko Instituta za sudsku medicinu u Beogradu. Ukoliko tueni odbija uee u navedenim vetaenjima sud e odluiti o tubenom zahtevu bez izvoenja ovih do-kaza, a na osnovu analize ostalih izvedenih dokaza pri emu e posebno ceniti okolnost to je tueni odbio da uestvuje u postupku vetaenja.

(Iz Presude Okrunog suda u Beogradu G. 8309/03)

PORODINO PRAVO

- 17 -

KO MOE DA PRIZNA OINSTVO


2277.. Ocem branog deteta smatra se ili mukarac koji ga prizna za svoje, ili mukarac ije je

oinstvo utvreno odlukom suda.

Iz obazloenja: U konkretnom sluaju, treetueni je priznao da je prirodni otac maloletne drugotuene, koja je

roena iz njegove vanbrane zajednice sa njenom majkom prvotuenom. Priznanje oinstva upisano je u matinoj knjizi roenih, u prisustvu prvotuene kao majke maloletne drugotuene, te treetue-nog kao njenog oca, ime je prvotuena dala preutnu saglasnost. Do zaea deteta dolo je voljom prvotuene i treetuenog, a oni su eleli dete, sve vreme su iveli u vanbranoj zajednici, za vreme dva boravka prvotuene u bolnici prilikom odravanja trudnoe, treetueni ju je redovno obilazio i brinuo o njenom zdravstvenom stanju. Posle roenja deteta, zajednica ivota je nastavljena i dalje i ona traje i danas, kao vanbrano porodino domainstvo.

S druge strane, tuilac nije odravao intimne odnose sa prvotuenom. U takvoj situaciji, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tubeni zahtev kojim bi se utvrdilo da je tuilac prirodni otac maloletne drugotuene, odnosno tubeni zahtev kojim bi se utvrdilo da tre-etueni nije prirodni otac maloletne drugotuene, uz pravne posledice ovakve presude.

Bez uticaja su navodi revizije kojim se ukazuje da majka maloletne drugotuene - prvotuena nije dala izriitu saglasnost za priznanje oinstva svoga deteta od strane treetuenog. Ona se sa ovim prizna-njem saglasila, o emu je najbolji dokaz injenica da oni i dalje ive u vanbranoj zajednici, zajedno sa svojim detetom - maloletnom drugotuenom. Prema lanu 88. Zakona o braku i porodinim odnosima, ocem vanbranog deteta smatra se ili mukarac koji ga priznaje za svoje, ili mukarac ije je oinstvo utvreno odlukom suda. U konkretnom sluaju je treetueni priznao dete - maloletnu drugotuenu za svoje, pa se on smatra ocem deteta. Istovremeno, rezultat dokaznog postupka u ovom sudskom sporu, odnosno utvreno injenino stanje ne ukazuje da su ispunjeni uslovi za utvrivanje oinstva tuioca pu-tem sudske odluke. Naprotiv, utvreno je da on nije prirodni otac maloletne drugotuene.

(Iz Odluke Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1185/97 od 25.03.1998. godine)

2288.. Ako ostavilac za ivota nije priznao za svoje vanbrano dete ni pred jednim organom,

niti je oinstvo utvreno pravosnanom sudskom odlukom, nema zakonskih uslova da se ta-kvom detetu prizna pravo na naslee iza smrti svog pretpostavljenog oca.

Iz obazloenja: U provedenom postupku je utvreno da sada pokojni M. V. za ivota nije tuioca priznao za

svoje vanbrano dete ni pred jednim organom, niti je oinstvo utvreno pravnosnanom sudskom odlukom.

PORODINO PRAVO

- 18 -

Polazei od utvrenog injeninog stanja pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zahtev tuioca odbili kao neosnovan. S obzirom na utvreno injenino stanje, a nai-me da sada pokojni M. tuioca nije priznao za svoje vanbrano dete, oinstvo nije utvreno pravno-snanom sudskom presudom, niti se sada pokojni M. prema tuiocu ponaao kao njegov otac, pravi-lan je zakljuak niestepenih sudova da nema zakonskog osnova da se tuiocu prizna pravo na nasle-e iza smrti svog pretpostavljenog oca.

Isticanje u reviziji da je sada pokojni M. vie puta i pred svedocima izjavio da je tuilac njegov sin to je to ustvari znalo itavo selo, nisu pravno relevantne injenice za ovaj spor, poto vanbrano svojstvo tuioca nije utvreno na nain kako to propisuje Zakon o braku i porodinim odnosima, pa navodi tuioca u reviziji da je osporena presuda doneta uz pogrenu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 1521/98 od 8.04.1998. godine)

UTVRIVANJE OINSTVA SUDSKOM ODLUKOM


2299..

Ako oinstvo nije utvreno priznanjem, moe biti utvreno pravnosnanom sudskom pre-

sudom.

Iz obrazloenja: Primenom odredbi lana 55, 73, 77. st. 3. 154. st. 1., 160, 161. i 163. Porodinog zakona sud je

usvojio tubeni zahtev tuilja i utvrdio da je tueni bioloki otac tuilje maloletne N. i odredio da majka samostalno vri roditeljsko pravo a tueni kao otac plaa izdravanje u iznosu od po 6.000 di-nara od podnoenja tube pa u budue meseno.

Izvedenim dokazima je utvreno da je u vreme zaea tueni imao intimne odnose sa tuiljom M. koja je majka maloletne N. i iveo tokom trajanja trudnoe i po roenju deteta do 2007. godine, kada su tuilja M. i tueni iveli u vanbranoj zajednici pri emu tueni nije osporavao oinstvo de-tetu maloletnoj N. ve ju je izdravao i ophodio se kao prema svom roenom detetu. Tuilja M. po roenju deteta nije prijavila ime oca iz razloga odnosa njene majke prema tome stanju koja je iskue-nica manastira, a tueni nije insistirao na upisu a u kontaktu sa sredinom nije osporavao svoje oin-stvo u odnosu na maloletnu N.. Tueni se po saznanju za zaee deteta od tuilje M. nije protivio ro-enju deteta ve su zajedno iveli jedno vreme u Optini N.P., potom u S. i u P. u vreme njenog ro-enja. Njihov odnos zajednice je bio skladan, tueni je obezbeivao izdravanje, smetaj i ishranu. Njihova zajednica je trajala do novembra 2003. godine, po raskidu tueni je dva do tri puta kontakti-rao sa detetom uzimajui ga kod sebe i dajui mu izdravanje a potom je prestao da daje izdravanje kada je tuilja M. zasnovala zajednicu sa sadanjim suprugom, ali je kupovao odeu maloletnoj N.

U toku trajanja ovog postupka bila je doneta prvostepena presuda od strane Optinskog suda u P, koja je bila pravnosnana za koju je tueni traio ponavljanje postupka, kada je prvostepeni sud uki-nuo tu presudu a u ponovnom postupku tueni je predlagao vetaenje radi provere verovatnosti

PORODINO PRAVO

- 19 -

oinstva putem DNK analize. U toku postupka nije obezbedio uplatu predujma niti se odazivao usta-novi za vetaenje, dok su se tuilje javile i uzeti su uzorci za DNK analizu od strane imenovane ustanove. Poto je izvoenje dokaza vetaenjem putem DNK analize radi provere verovatnosti oinstva tuenog u odnosu na maloletnu N. u interesu tuenog, a on se nije podvrgao vetaenju to je sud cenei sve ove okolnosti i injenice utvrene pre svega kroz iskaz parninih stranaka pri emu je tueni sasluan, i potvrdio da je imao intimne odnose 12. ili 13. maja 2001. godine sa tuiljom M., a koji period se podudara sa verovatnim periodom zaea tuilje M. a prema nalazu vetaka gineko-loga i da tueni nije osporio oinstvo maloletnoj N. u momentu kada mu je tuilja M. saoptila da je njegovo dete, ve su zasnovali vanbranu zajednicu i iveli zajedno u toku trajanja trudnoe, roenja deteta i po roenju do novembra 2003. godine a po raskidu zajednice da je dete viao i uzimao kod sebe i ono ima pozitivan emotivni odnos prema njemu kao ocu, sud je utvrdio prema izvedenim do-kazima da je tueni prirodni otac tuilje maloletne N.

(Iz Presude Vieg suda u Uicu P 2 br. 3/10 od 13.04.2010. godine)

3300.. Pre nego to dete navri godinu dana ivota, ne moe se vriti vetaenje krvi deteta radi utvri-

vanja oinstva. (Vrhovni sud Srbije, G. 341/95)

3311.. U parnici za utvrivanje oinstva izvoenje dokaza analizom krvnih grupa i faktora se ne odre-

uje radi utvrivanja, ve radi eventualnog iskljuenja oinstva. Radi pravilno i potpuno utvrenog injeninog stanja, sud je duan da odredi antropoloko-genetski pregled svih uesnika, koji dokaz moe pored ostalih izvedenih dokaza da bude pouzdan osnov za odluku suda.

(Okruni sud, Kragujevac, G. 326/95) 3322..

Ako dete roeno van braka podnese tubu za utvrivanje oinstva posle navrene 25. godine i-vota, sud e tubu odbaciti kao neblagovremenu.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 1064/93)

3333.. Struni nalaz i miljenje dat od strane medicinske ustanove na osnovu sprovedenog vetaenja

putem HLA metoda kojim se iskljuuje oinstvo dovoljan je dokaz da tueni nije otac.

(Vrhovni sud Vojvodine, Rev. I-17/90)

OSPORAVANJE OINSTVA (lan 56. Porodinog zakona)

3344.. Za pokretanje spora radi osporavanja oinstva odnosno materinstva od strane maloletnog

deteta, nije dovoljno da organ starateljstva samo odredi maloletnom detetu staratelja za pose-

PORODINO PRAVO

- 20 -

ban sluaj, ve je nuno da staratelj ima posebno ovlaenje organa starateljstva za podnoe-nje takve tube.

Iz obrazloenja: Maloletni tuilac je u tubi za osporavanje oinstva prvotuenom i osporavanje materinstva

drugotuenoj, koji su kao njegovi roditelji upisani u matinu knjigu roenih, tvrdio da je roen iz vanbranog odnosa treetuene sa nepoznatim licem, ali da je u cilju prikrivanja porodine sra-mote drugotuena kao sestra treetuene pristala da se u matinu knjigu roenih upie kao njego-va prirodna majka, a prvotueni koji je iveo sa drugotuenom u braku da se upie kao njegov prirodni otac. Tueni su priznali injenine navode tube, pa je prvostepeni sud na osnovu njihovih izjava i iz-voda iz matine knjige roenih, usvojio tubeni zahtev. Protiv pravosnane presude Republiki javni tuilac je podigao zahtev za zatitu zakonitosti, smatrajui da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 534. stav 1. u vezi lana 7. ZPP i lana 374. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima. Po mi-ljenju javnog tuioca prvostepeni sud je bio duan da u sporu ovakve vrste utvrdi istinitost i onih odlunih injenica koje meu strankama nisu sporne, te da je u tu svrhu bio ovlaen da izvede i do-kaze koje stranke parninog suda donete u statusnim sporovima imaju dejstvo prema svima, a ne sa-mo prema parninim strankama, usled ega je u takvim sporovima raspravno naelo potisnuto u ko-rist istranog naela. Primenjeno na konkretan sluaj to znai da je prvostepeni sud bio duan da iz-voenjem odgovarajuih dokaza utvrdi istinitost nesporne injenice meu strankama da je majka maloletnog tuioca treetuena, a ne drugotuena, budui da je upis u matinu knjigu usledio na osnovu izvetaja zdravstvene ustanove o roenju deteta. Vrhovni sud nalazi da se osnovano u zahtevu za zatitu zakonitosti ukazuje na navedene bitne povrede odredaba parninog postupka. U ovom sluaju, imajui u vidu prirodu spora, prvostepeni sud je bio duan da utvruje i nesporne injenice, te da u tom smislu izvede dokaze koje stranke nisu predloile, kao to su pribavljanje istorije bolesti, prijave o roenju maloletnog deteta, posebno sa-sluanje treetuene kao stranke, a po potrebi i druge dokaze, pa i dokaz vetaenjem, kako bi se ras-pravile i utvrdile sve odlune injenice od znaaja za pravilno presuenje. Poto prvostepeni sud nije tako postupio, uvaavanjem zahteva za zatitu zakonitosti, pobijana presuda je morala biti ukinuta i predmet vraen prvostepenom sudu na ponovno suenje. U ovom sporu tubu za osporavanje oinstva odnosno materinstva protiv prvotuenog i drugotu-ene, podneo je u ime maloletnog tuioca advokat kao njegov punomonik, koga je naknadno na zahtev suda organ starateljstva postavio maloletnom tuiocu za staratelja za poseban sluaj. Vrhovni sud nalazi da se osnovano u zahtevu za zatitu zakonitosti istie da je u konkretnom slu-aju u ime maloletnog tuioca spor pokrenuo staratelj koji za to nije imao potrebno ovlaenje od or-gana starateljstva.

U nedostatku takvog ovlaenja, maloletni tuilac je nepravilno zastupan, pa se osnovano u zah-tevu za zatitu zakonitosti istie da je time poinjena bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. taka 10. ZPP.

(Vrhovni sud Srbije, Gzz. 6/95)

PORODINO PRAVO

- 21 -

LINI ODNOSI


3355..

Ostvarivanje prava bliskih srodnika na odravanje linih odnosa s maloletnim detetom is-

kljueno je ako bi se tome protivio najbolji interes deteta.

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tuilja je majka sada pok. N.M., koji je bio u braku sa tu-

enom. Brak je trajao od 21. maja 2000. godine do 21. marta 2001. godine, kada je brana zajednica faktiki prekinuta. Tada je tuena sa detetom maloletnim N.M., koji je roen 2000. godine, napu-stila stan u kome je ivela sa sada pok. N.M. On je poginuo u saobraajnoj nezgodi 5. decembra 2001. godine, a tuena je pre toga pokrenula brakorazvodnu parnicu, koja je nakon smrti N.N. obu-stavljena. Iako su odnosi izmeu tuilje i tuene bili loi, tuena je sa maloletnim detetom jednom posetila tuilju i njenu porodicu. Tada je dolo do verbalnog sukoba izmeu tuilje i tuene i zbog toga se dalji kontakti izmeu deteta i porodice njegovog pokojnog oca nisu nastavili. Za vreme traja-nja brane zajednice odnosi izmeu tuilje i njene porodice i tuene sa druge strane bili su poreme-eni. Prema izvetaju strunog tima Centra za socijalni rad ... tuena, kao majka maloletnog deteta ima vrsto ukorenjen negativan stav prema odravanju kontakta deteta sa roditeljima njegovog po-kojnog oca. Ovakav stav je formiran kao posledica dubokih neslaganja izmeu tuene i porodice nje-nog sada pok. supruga, kako u toku trajanja brane zajednice tako i njenom prekidu, kada je dolo do ozbiljnih konflikata. Zbog optubi roditelja pok. N.M. da su tuena i njena porodica krivi za smrt njenog sina, meu njima su duboko usaeni netrpeljivost i neprijateljstvo. Tuena je uverena da bi tuilja i njen suprug na maloletno dete preneli mrnju koju imaju prema njoj i njenoj porodici. Nega-tivan stav prema roditeljima njenog pokojnog mua projektovan je u okviru primarne porodice s majke na dete, u smislu potpunog negiranja postojanja babe i dede po ocu u ivotu deteta. Teren-skom posetom u porodinom okruenju deteta utvreno je da se o babi i dedi pred detetom ne go-vori, da ono o njima nema nikakvu informaciju, niti se za sada uopte interesuje za njih. Tuilja kao baba ispoljava autentinu motivaciju da odrava kontakte sa detetom, ali i negativan stav prema tuenoj kao majci deteta. Miljenje strunog tima je da, imajui u vidu uzrast maloletnog deteta, duboko poremeene odnose i potpuni prekid kontakta izmeu porodice majke i oca, kao i naglaenu emotivnu vezanost deteta za majku kao jedinog roditelja na koga je ono iskljuivo upueno u zadovoljavanju svojih potreba, postoji rizik u pogledu daljeg pravilnog razvoja i vas-pitanja deteta ukoliko bi se kontakti odvijali bez prisustva tuene kao majke. S obzirom na to da meu strankama ne postoji spremnost za reavanje sukoba, a da se dete ne bi nalo u sreditu tih sukoba kao sredstvo za meusobno razraunavanje, miljenje strunog tima je da je prvenstveno potrebno ostvariti uslove za uspostavljanje i odvijanje kontakata izmeu tuilje i deteta kroz mi-nimum komunikacije i saradnje izmeu tuene i roditelja svog pokojnog supruga i uz pomo i posredovanje Savetovalita za brak i porodicu, a nakon toga, potujui princip postupnosti i reali-zovati sam kontakt deteta i oeve porodice.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, niestepeni sudovi su na pravilno utvreno injenino sta-nje nepravilno primenili materijalno pravo kada su zakljuili da je tuiljin tubeni zahtev za odrava-

PORODINO PRAVO

- 22 -

nje linih odnosa sa unukom osnovan i da je u interesu deteta i krajnji rok da dete konano upozna babu i dedu po ocu, te da sa njima uspostavi i odrava kontakte jer bi na taj nain saznalo za svoje poreklo i ouvalo svoj identitet.

U ovom sluaju postoje dva sukobljena prava na potovanju privatnog ivota. Na jednoj strani postoji zahtev srodnika babe za zatitu prava na potovanje porodinog ivota kroz odravanje linih odnosa sa detetom maloletnim unukom. Na drugoj strani, takav zahtev zadire u sferu poto-vanja prava na porodini ivot lica prema kome je zahtev usmeren. Ovaj sukob je mogue razreiti jedino procenom najboljeg interesa deteta.

Imajui u vidu utvreno injenino stanje, a naroito miljenje strunog tima Centra za socijalni rad, kome sudovi nisu dali dovoljan pravni znaaj, za sada nisu ispunjeni uslovi iz lana 61. stav 5. Porodinog zakona za odravanje linih odnosa izmeu tuilje (babe) i unuka, pa je tubeni zahtev valjalo odbiti. To pravo se moe ostvariti kada se odnosi izmeu tuilje i majke maloletnog deteta poprave i normalizuju.

(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2401/10 od 28.04.2010. godine)

3366.. Odluka o odravanju linih odnosa maloletnog deteta i roditelja kojem ono nije povereno

na uvanje moe biti izmenjena samo ako postoje nove okolnosti i ako se izmenom odluke ne ugroava interes deteta.

Iz obrazloenja: Prema spisima predmeta, ranijom pravnosnanom presudom je razveden brak izmeu stranaka i

ureen je nain odravanja kontakata tuenog kao oca sa malo-letnim detetom, koje je povereno majci na vrenje roditeljskog prava. Tuilja trai da se izmeni nain odravanja linih odnosa tue-nog sa detetom, tako go bi se ti odnosi odravali iskljuivo u njenom prisustvu i u mestu gde ona i-vi. Prema navodima tuilje, razlog za izmenu naina odravanja linih odnosa tuenog sa detetom je-ste u tome to je tueni alkoholiar i u alkoholisanom stanju postaje agresivan, to priinjava tekoe u komunikaciji sa detetom.

Ocenom izvedenih dokaza, a posebno nalaza i miljenja organa starateljstva, prvostepeii sud je zakljuio da nisu ispunjeni uslovi za izmenu odluke o nainu odravanja linih odnosa tuenog i nje-govog maloletnog deteta s obzirom na to da tueni nije ispoljio nikakvo nasilje nad detetom a u pret-hodnom periodu je kontakte s njim ostvarivao bez prisustva majke kao zakonskog zastupnika.

Iz navedenog proizlazi zakljuak da tuilja nije pruila dokaze da e pri odravanju odnosa oca s de-tetom bez prisustva majke doi do ugroavanja fizikog i psihikog stanja deteta. Nikakve okolnosti od donoenja ranije presude nisu se promenile, a svi postupci koji su se vodili ili se vode prema tuenom potiu iz vremena trajanja zajednice ivota stranaka. U interesu je maloletnog deteta da se ostvaruju kontakti s roditeljem s kojim ne ivi i to pravo mu se ne moe uskratiti, pa poto nije dokazano da je tu-eni alkoholiar, on ima pravo na odravanje odnosa sa svojim detetom bez prisustva majke deteta.

(Iz Presude Okrunog suda u Uicu, G. 689/09 od 31.03.2009. godine)

3377.. Dunost je roditelja sa kojim dete ivi da omogui detetu ostvarivanje prava na odravanje

linih odnosa sa drugim roditeljem u skladu sa odlukom suda, ak i ako to od tog roditelja zahteva odreene materijalne izdatke.

PORODINO PRAVO

- 23 -

Iz obrazloenja: Presudom o razvodu braka dete je povereno na uvanje, negovanje i vaspitanje majci, koja ivi u

zemlji (ona vri roditeljsko pravo), sa pravom oca, koji ivi u vajcarskoj, da odrava line odnose sa maloletnim detetom koje e da provodi u vajcarskoj sedam dana zimi i petnaest dana leti, ali sa-mo u toku dana, dok bi dete noi provodilo sa majkom. Starost deteta od pet godina i pomenuti nain vianja izmeu oca i deteta oigledno zahteva da majka sa detetom putuje u vajcarsku i da sa njim bude nou. Prvostepeni sud je odluio da sve trokove ovakvog vianja izmeu oca i maloletnog de-teta i za maloletno dete, ali i za majku snosi otac.

Odluujui po albi koju je otac izjavio protiv takve presude Okruni sud je naao da je pravo deteta na odravanje linih odnosa sa roditeljem sa kojim ne ivi zagarantovano zakonom, to istovremeno znai da je dunost drugog roditelja sa kojim dete ivi da detetu omogui ostvarivanje tog prava u skla-du sa sudskom odlukom, pa ak i ako to zahteva od tog roditelja odreene materijalne izdatke. U kon-kretnoj situaciji pravilno je prvostepeni sud zakljuio da otac treba da snosi sve trokove vezane za puto-vanje majke i deteta u vajcarsku, kao i za njihov smetaj, s obzirom da dete noi po sudskoj odluci ne moe da provodi sa ocem, ve mora sa majkom. Meutim, po shvatanju Okrunog suda ostale trokove koji proistiu iz boravka majke u vajcarskoj, a koji su vezani za njenu ishranu, odeu, obuu i drugo to bi spadalo u domen njenog izdravanja, otac kao bivi suprug ne treba da snosi jer on nema obaveze vezane za zakonsko izdravanje majke deteta kao bive supruge. Nametanje ocu i te obaveze za njega bi u konkretnoj situaciji predstavljalo oiglednu nepravdu. Upravo zbog toga Okruni sud je u tom delu i preinaio prvostepenu presudu.

(Iz Presude Okrunog suda u Kraljevu G.br. 3195/08 od 5.12.2008. godine)

3388.. U najboljem interesu deteta, a prilagoen ivotnim prilikama oba roditelja, mora biti model

vianja maloletnog deteta sa roditeljem sa kojim ne ivi.

Iz obrazloenja: Prvostepeni sud, kako se osnovano ukazuje albom, u svojim razlozima nije naveo drugi deo na-

laza i strunog miljenja ovlaenog Instituta, a koji alba citira. Meutim, to ne utie - prema stavu drugostepenog suda - na pravilnost odluke o poveravanju za-

jednikog deteta stranaka. Jer, i ako je Institut konstatovao da majka aktuelno ispoljava disfunkcio-nalne obrasce roditeljskog ponaanja koji se manifestuju kao neprepoznavanje razvojne potrebe de-teta u uspostavljanju komunikacije sa ocem a uz odsustvo spremnosti da adekvatno podri usposta-vljanje i razvijanje ove komunikacije i da ukoliko se tokom narednih est meseci ne realizuje, milje-nje je Instituta da postoje uslovi da se odluka o poveravanju promeni i dete poveri ocu.

Ovakvo miljenje ne utie na pravilnost odluke o poveravanju, zato to je prvostepeni sud po-sle toga pribavio i nalaz i miljenje nadlenog Centra za socijalni rad, u kome je izneto da u peri-odu od kada majka vri roditeljsko pravo ona nije ugroavala interese deteta koje je adekvatno zbrinuto te da se nisu stekli uslovi za izmenu odluke o poveravanju. Pri tome, prvostepeni sud je utvrdio da od kako zajedniko dete stranaka sa majkom ivi u B. tuilac ne dolazi da preuzme de-te, to samo ukazuje na njegovu neodgovornost. Dakle, ni drugostepeni sud ne vidi opravdane razloge na strani tuioca da u B. gde ivi njegovo dete preuzima dete, a majka naprotiv preduzi-ma sve kako bi otac to inio pa u tom smislu kod tuene nema aktuelnog ispoljavanja disfunkcio-nalnog roditeljskog ponaanja u uspostavljanju komunikacije deteta sa ocem, pogotovo to sada dete ne ivi sa roditeljima tuene.

PORODINO PRAVO

- 24 -

Prvostepeni sud je pravilno utvrdio model vianja deteta sa ocem kako je to predloio Centar za socijalni rad i alba neosnovano ukazuje na nepravilnost te odluke.

To to po navodima albe stranke slave istu slavu ne ugroava prava tuenika da za njegovu sla-vu dete bude kod njega.

albeni predlog tuenika za preinaenje odluke o vianju, prema stavu drugostepenog suda, nije osnovan iz razloga to dete stranaka sada ivi u drugoj porodici u oblinjem mestu, pa je traenje tu-ioca da majka dovodi dete radi vienja sa ocem neosnovano. Zato na strani tuenika nema opravda-nih razloga za zahtev da mu tuena dovodi dete radi preuzimanja.

Sve to znai da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu lana 61. Porodinog zakona. (Iz Presude Okrunog suda u Valjevu, G. 2. 34/08 od 21.03.2008. godine)

3399.. U sporu za zatitu prava deteta i u sporu za vrenje roditeljskog prava sud je duan da se

rukovodi najboljim interesom deteta, odnosno njegovim emocionalnim potrebama i eljama, prilikom odreivanja naina ostvarivanja prava deteta da odrava line odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi.

Iz obrazloenja: Prvostepeni sud pobijanom presudom odbija tubeni zahtev tuioca kojim je traio da sud done-

se presudu kojom e izmeniti odluku o poveravanju maloletnika N.N. na negu, uvanje i vaspitanje, utvrenu presudom tog suda, te doneti odluku kojom e ga poveriti na negu, uvanje i vaspitanje ocu (tuiocu). Obrazloenje - da je u postupku dokazano da tuilac grubo kri vrenje roditeljskog prava (da preduzima samostalno leenje deteta bez odgovarajue strunosti itd.), te da i kroz postojeu sudsku odluku u pogledu modela vianja sa detetom moe ostvarivati svoje roditeljsko pravo (kroz preventivni nadzor putem organa starateljstva).

Imajui u vidu odredbe lana 61. st. 1, 2. i 3., lana 65. st. 1. i 6., lana 78. stav 3., lana 81. stav 3. taka 3., lana 266. stav 1. i lana 270. Porodinog zakona, prvostepeni sud - meutim - u konkretnom sluaju proputa da pouzdano utvrdi da li se i u kojoj eventualnoj meri izvrava prav-nosnana i izvrna odluka tog suda u delu koji se odnosi na utvreni nain vianja, odnosno odra-vanja linih odnosa i kontakata tuioca i maloletnog deteta tj. ukoliko se ona ne izvrava, utvrdi koji su razlozi za to, da li je krivica na strani tuioca ili je ona na strani tuene; ako je krivica na strani tuene, da utvrdi kolika je krivica na njenoj strani, na koji nain ona onemoguava vianje tuioca sa njihovim maloletnim detetom, da li ostvaruje saradnju sa Centrom za socijalni rad, koli-ko sve to utie na ostvarivanje prava deteta da ostvaruje line kontakte sa roditeljem sa kojim ne ivi (lan 61. stav 1. Zakona), a sve u smislu odredbe lana 81. stav 3. taka 3. Zakona.

Na ove okolnosti sud, u saradnji sa kolskim psihologom ili pedagogom, odnosno organom staratelj-stva, porodinim savetovalitem ili drugom ustanovom specijalizovanom za posredovanje u porodinim odnosima, a u prisustvu lica koje dete samo odabere, mora sasluati, tanije zatraiti slobodno miljenje deteta, shodno lanu 65. stav 1. Zakona, imajui u vidu da se radi o detetu koje je u vreme odluivanja bilo staro sedam godina i devet meseci. Taj razgovor je u konkretnom sluaju od znaaja za ispitivanje osnovanosti tubenog zahteva tuioca u pogledu opravdanosti izmene pravnosnane i izvrne sudske od-luke o poveravanju maloletnog deteta na negu, uvanje i vaspitanje, a potom, saglasno eventualno novo-nastaloj situaciji, od strunog tima Centra za socijalni rad zatraiti novi izvetaj u pogledu opravdanosti izmene te sudske odluke, rukovodei se prvenstveno njegovim najboljim interesima, njegovim emocio-nalnim potrebama i eljama - sve shodno lanu 266. stav 1. Zakona.

(Iz Reenja Okrunog suda u Novom Sadu, G. 3384/06)

PORODINO PRAVO

- 25 -

4400.. Komuniciranje deteta poverenog jednom roditelju dva radna dana u sedmici sa drugim ro-

diteljem dovodi do remeenja njegovih radnih navika i kolskih obaveza.

Iz obrazloenja: Tuilja je u svojoj albi - prema obrazloenju osporenog reenja - stavila primedbu na deo

koji se tie vienja deteta u toku nedelje (sreda i etvrtak), i to zbog kolskih obaveza deteta i promena koje to stvara u njegovom svakodnevnom ritmu. Struni saradnici drugostepenog orga-na navode da blizina stanovanja roditelja maloletnog deteta ini da ovakav nain kontakta ne uti-e znaajnije na remeenje njegovih radnih navika, ispunjavanje kolskih obaveza i druenje i igru. Po ovim navodima, to je ujedno i prilika ocu da podeli deo roditeljske obaveze i odgovorno-sti sa majkom.

Vrhovni sud Srbije nalazi da se navedeni razlozi tuenog organa za ovakvu odluku ne mogu pri-hvatiti kao osnovani, s obzirom na to da se pri utvrivanju modela odravanja linog kontakta malo-letnog deteta sa ocem mora voditi rauna iskljuivo o interesima i potrebama deteta za njegov pravi-lan duhovni i fiziki razvoj i vaspitanje - shodno odredbi lana 130. Zakona o braku i porodinim odnosima.

Odluka da se kolsko dete usred radne nedelje seli od majke kod oca ne moe se pravdati bli-zinom stanovanja roditelja. Ovo zbog toga to, bez obzira na razdaljinu na kojoj ive roditelji de-ce, meu njima ne postoji komunikacija ni dobri odnosi, pa svako pomeranje deteta tokom radne nedelje remeti njegove radne navike, kolske obaveze i moe biti od uticaja na njegov razvoj i uspeh u koli.

(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, U. 4253/02)

4411.. Ureivanje linih odnosa roditelja i dece po samostalnom zahtevu, ne spada u sudsku nad-

lenost.

Iz obrazloenja:

Prema lanu 131. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima, ako dete ne ivi u zajednici sa roditeljima ili sa jednim od njih, roditelji se sporazumevaju o nainu odravanja linih odnosa sa de-tetom, a ukoliko o tome nastane spor, odluku donosi organ starateljstva. Iz ove odredbe proizilazi da odluivanje o samostalnom zahtevu koji se odnosi na ureivanje i odravanje linih odnosa roditelja i dece, ne spada u sudsku nadlenost.

Prema lanu 16. stav 1. ZPP, sud u toku celog postupka, po slubenoj dunosti, pazi da li reavanje spora spada u sudsku nadlenost. S obzirom da su niestepeni sudovi sudili u pravnoj stvari koja ne spa-da u sudsku nadlenost, ovaj sud je, u smislu lana 394. stav 2, u vezi sa lanom 354. stav 2. taka 3. ZPP, ukinuo obe niestepene presude i odbacio tubu.

(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5225/01)

PORODINO PRAVO

- 26 -

MILJENJE DETETA


4422..

Organ starateljstva duan je da detetu d sva obavetenja koja su mu potrebna za for-

miranje miljenja a prilikom njegovom utvrivanja u porodinom sporu.

Iz obrazloenja:

Prvostepena presuda je iskljuivo zasnovana na miljenju organa starateljstva i pri tome - nije sporno da se u ovakvoj vrsti spora mora uvaiti miljenje strunih ustanova, u koje svakako i ovaj spade.

Meutim, lan 65. Porodinog zakona definie miljenje deteta i predvia da dete, koje je sposobno da formira svoje miljenje, ima pravo da ga slobodno izrazi. Dete koje je navrilo 10 godina ivota moe slobodno i neposredno izraavati svoje miljenje i u sudskom postupku. Ali, da bi dete takvo miljenje izrazilo, ono, po stavu 2. pomenutog lana, mora blagovremeno dobiti sva obavetenja koja su mu po-trebna za njegovo formiranje.

Organ starateljstva, u svom izvetaju od 28.12.2009. godine, detaljno analizira socijalno-eko-nomske i porodine prilike u kojima ivi maloletnik, na koji nain je sa njim uspostavljen kon-takt, te se na bazi toga zakljuuje da je on formirao svoje miljenje vezano o vianju sa babom i dedom po ocu i da ga slobodno izraava, a da u ovom momentu nije spreman da takve odnose sa njima odrava.

Iz tog izvetaja organa starateljstva se ne moe utvrditi kakva su to obavetenja, vezana za ostva-rivanje najboljeg interesa maloletnog deteta u odnosu na konkretno pitanje, njemu prezentirana od strane strunjaka organa starateljstva, a na osnovu kojih je dete formiralo svoje miljenje odn. nije jasno na koji nain je maloletnik formirao svoje miljenje u datoj situaciji. Njegova majka je u parni-ci isticala strahove koji postoje kod deteta od eventualne mogunosti oduzimanja deteta od strane oca, odreene psiholoke probleme koje je dete imalo povodom toga, zbog ega je i leeno. Stoji i-njenica da organ starateljstva nije obavio nikakav razgovor sa ovde tuiocima, pa ni sa tog aspekta detetu nisu data potrebna obavetenja. Prvostepeni sud nije cenio ni injenicu da su sami tuioci raz-vedeni, da ive u razliitim mestima, ali to u daljem toku postupka nije od znaaja, s obzirom da je u odnosu na tuilju postupak pravnosnano zavren.

Meutim, sve to je navedeno, vezano za postojanje kolizijskog staratelja i naina formiranja miljenja maloletnika odn. predloga organa starateljstva na kome je zasnovana prvostepena pre-suda, pokazuje da injenino stanje u prvostepenom postupku nije potpuno i pravilno utvreno, kao i da materijalno pravo nije pravilno primenjeno. To su razlozi za ukidanje prvostepene presu-de, po lanu 377. Zakona o parninom postupku, u odnosu na podnosioca albe, u odnosu na glavno traenje, a odluka o trokovima spora je morala biti ukinuta u celini zbog utvrene soli-darnosti na strani tuilaca.

(Iz Reenja Apelacionog suda u Kragujevcu, G.2 225/11(2) od 23.05.2011. godine)

PORODINO PRAVO

- 27 -

4433.. Odluku o vrenju roditeljskog prava posle razvoda braka sud e doneti na bazi sveobu-

hvatne ocene najboljeg interesa deteta. Ako je dete navrilo deset godina ivota, potrebno je uzeti u obzir i njegovo miljenje.

Iz obrazloenja: Niestepene odluke su zasnovane na Porodinom zakonu (dalje: Zakon), ali tubeni zahtev, po-

stupanje suda i razlozi niestepenih odluka nisu usaglaeni sa sutinskim promenama, koje je Zakon uveo u regulativi roditeljskog prava, odnosima roditelja i dece i pravima deteta. Odredbama l. 75. do 78. Zakona, propisana su pravila o vrenju roditeljskog prava, koje se realizuje kao zajedniko ili samostalno vrenje roditeljskog prava. Zakon za razliku od ranije vaeeg Zakona o braku i porodi-nim odnosima ne odreuje izmenu ranije sudske odluke o uvanju i vaspitanju dece, ve propisuje donoenje odluke o vrenju roditeljskog prava, s tim da zbog promenjenih okolnosti sud moe da od-lui o promeni naina vrenja roditeljskog prava. Polazei od nesporne injenice da u ovom sluaju stranke, kao roditelji ne vode zajedniki ivot, da nema sporazuma o vrenju roditeljskog prava, da postoji ranija sudska odluka o poveravanju deteta na uvanje i vaspitanje majci u reimu ranije vae-eg Zakona o braku i porodinim odnosima i da se tuilac pozvao na promenjene okolnosti, sudovi su bili duni da rukovodei se najboljim interesom deteta, kao osnovnim i najvanijim principom, odlue o vrenju roditeljskog prava, odnosno odrede jednog od roditelja, koji e samostalno vriti ro-diteljsko pravo primenom pravila propisanih Zakonom, ukoliko roditeljsko pravo ne vre zajedniki. Poveravanje deteta jednom od roditelja i time ogranienje prava drugog roditelja je u iskljuivoj nad-lenosti suda, prema lanu 65. Ustava Republike Srbije i lanu 9. stav 1. Konvencije Ujedinjenih na-cija o pravima deteta. Kod ocene najboljeg interesa deteta sud treba da oceni sve okolnosti koje mo-gu biti od znaaja za donoenje odluke o vrenju roditeljskog prava i to karakteristike, potrebe i elje deteta, mogunosti i sposobnosti roditelja da zadovolje potrebe deteta, materijalne i stambene prilike i dr. Meutim, u ovom sluaju, odluka o vrenju roditeljskog prava na bazi sveobuhvatne ocene naj-boljeg interesa deteta je izostala.

Takoe, osnovano se revizijom ukazuje na propuste suda u vezi donoenja odluke o sasluanju deteta.

Prema lanu 65. st. 1. i 4. Zakona, dete koje je sposobno da formira svoje miljenje, ima pravo slobodnog izraavanja tog miljenja. Dete koje je navrilo desetu godinu ivota moe slobodno i ne-posredno izraziti svoje miljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odluuje o nje-govim pravima. Iz navedenog proizilazi da je pravo deteta na slobodno izraavanje miljenja uslo-vljeno njegovom sposobnou da formira svoje miljenje i da donja starosna granica za ostvarenje ovog prava nije propisana. Za decu preko deset godina postoji zakonska pretpostavka o dostignutoj zrelosti za izraavanje miljenja u sudskom i upravnom postupku. Miljenju deteta se mora posvetiti duna panja u svim pitanjima koja ga se tiu u svim postupcima kojima se odluuje o njegovim pra-vima, a u skladu sa godinama i zrelou deteta (lan 65. stav 3. Zakona). Pri tom sud nije u obavezi da prihvati miljenje deteta, ve da isto ceni u sklopu svih okolnosti konkretnog sluaja. U ovoj pravnoj stvari Centar za socijalni rad se izriito izjasnio da maloletno dete stranaka moe da se ukljui u sudski postupak i da ne postoji opasnost od poremeaja njegove emocionalne i intelektual-ne ravnotee. Stoga se razlozi niestepenih odluka za odbijanje pribavljanja miljenja deteta stranaka samo zbog starosti - jer je mlae od deset godina, ne mogu prihvatiti. Istovremeno nedostaje obra-zloenje suda u vezi izraenog miljenja deteta datog pred Centrom za socijalni rad.

(Iz Reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 123/07 od 19.04.2007. godine)

PORODINO PRAVO

- 28 -

4444.. Sud e, po slubenoj dunosti, na pouzdan nain ispitati sposobnost deteta da formira svoje

miljenje pre nego to ga, u postupku, utvrdi.

Iz obrazloenja: Sud miljenje deteta starijeg od 10 godina, respektuje tek ako prethodno utvrdi da je ono sposob-

no da formira svoje miljenje, to je mogue ispitati samo kroz konsultacije sa organom starateljstva ili specijalizovanom ustanovom, ili odgovarajuim strunjakom, a miljenje se utvruje na nain i na mestu, odnosno u uslovima, koji su u skladu sa ivotnom dobi i zrelou deteta.

(Iz Reenja Okrunog suda u Valjevu, G.2. 14/06(3))

4455.. Ako se otuenje ne vri zbog izdravanja tienika ili iz nekih drugih vanih razloga, Cen-

tar za socijalni rad moe odbiti davanje saglasnosti na zahtev staratelja za otuenje imovine tienika.

Iz obrazloenja: Vrhovni sud Srbije je navode tube ocenio neosnovanim, jer tuilja nije dovela u sumnju utvreno

injenino stanje niti je navela okolnosti ili dokaze koji nisu cenjeni u upravnom postupku, a bili bi od uticaja na drugaije reenje ove upravne stvari.

Sud je posebno cenio navode tube da su reenja upravnih organa doneta na tetu tuilje, pa je naao da su isti neosnovani jer je - odredbom lana 140. stav 3. Porodinog zakona - izriito propisa-no da glavnicu imovine tienika staratelj moe upotrebiti samo za njegovo izdravanje ili kada to zahteva neki drugi vaan interes tienika. Iz utvrenog injeninog stanja ne proizlazi da bi nova-na sredstva steena otuenjem navedene nepokretnosti tienice bila upotrebljena za njeno izdrava-nje ili neki drugi njen vaan interes, jer je tienica materijalno obezbeena stalnim mesenim nov-anim primanjima.

(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, U. 981/06 od 20.07.2006. godine)

4466.. Sud moe, na zahtev jednog roditelja, izmeniti odluku o uvanju i vaspitavanju dece ako to

zahtevaju promenjene prilike, a o ispunjenosti uslova za izmenu odluke o poveravanju dece kao i o drugim pravima dece, odluuje se prvenstveno prema njihovim interesima.

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, naznaenom pravosnanom presudom razveden je brak

parninih stranaka i maloletne erke poverene su na uvanje i vaspitanje majci - tuenoj. Otac - tuilac je nakon razvoda viao decu po uobiajenom modelu predloenom od strane orga-

na starateljstva.

PORODINO PRAVO

- 29 -

Tuena se nakon razvoda sa decom iselila iz stana u kome je bilo poslednje zajedniko prebivalite stranaka i nastavila da ivi kod svojih roditelja u nedostatku reenog stambenog pitanja. Protiv tuioca je vodila spor za smetanje poseda stana u kojem je bilo njihovo zajedniko prebivalite, a u kojem tuilac ivi sve vreme.

Tuilac je tokom 1994. godine zasnovao novu branu zajednicu u kojoj je tokom 2000. godine roeno dete, a 1995. godine je dao saglasnost tuenoj da se sa decom iseli u A. Do ovog iseljenja, meutim, nije dolo.

Tuena je tokom 1997. godine dobila posao u D. i u avgustu mesecu sa decom je napustila ze-mlju i nastanila se u D. gde i sada ivi. Tuilac je znao za tu injenicu i deci je ispisao brojeve telefo-na kako bi ga zvale iz D, ali je potom preko organa starateljstva i stanice milicije ishodovao zabranu za njihovo naputanje zemlje.

Tuena je sa decom u meuvremenu ve napustila zemlju. Utvreno je da tuena u D. ostvaruje primanja koja njoj i deci omoguavaju da ive u etvorosob-

nom stanu, da svako dete ima svoju sobu, da deca pohaaju niz vannastavnih aktivnosti (muzika kola, drama), bave se sportovima (plivanje, tenis, rukomet) i potpuno su savladala danski jezik (teno ga go-vore i piu) i odlini su aci.

Tuilac je vlasnik troiposobnog stana u B. u kojem ivi sa suprugom i maloletnim sinom a u ko-jem bi maloletne erke iz prethodnog braka imale svoju sobu. Miljenje organa starateljstva o potre-bi da se odluka o dodeli dece izmeni zasnovana je na injenici prekida kontakta maloletne dece sa ocem, a navedeno miljenje dato je na osnovu ostvarenog kontakta sa tuiocem jer je tuena imala boravite u inostranstvu i u prisustvu privremene mere kojom je obavezana da decu preda tuiocu. Ni ona ni deca od tada nisu dolazile u nau zemlju, sve do momenta kada je sasluana u svojstvu stranke.

Na utvreno injenino stanje, pravilno su niestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev za izmenu odluke o poveravanju maloletne dece, nalazei da za to nisu ispunjeni po-trebni uslovi propisani odredbom lana 125. Zakona o braku i porodinim odnosima.

Prema navedenoj odredbi, sud moe na zahtev jednog roditelja izmeniti odluku o uvanju i vas-pitavanju dece ako to zahtevaju promenjene prilike. Prema lanu 130. Zakona kao i lanu 3. stav 1. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta koju je naa zemlja ratifikovala, o ispunjenosti uslo-va za izmenu odluke o poveravanju dece kao i o drugim pravima dece, odluuje se prvenstveno pre-ma njihovim interesima.

Za izmenu odluke o poveravanju dece neophodno je da su ispunjena dva uslova: da su promenje-ne prilike od donoenja odluke ija se izmena zahteva i da je zbog tih promenjenih prilika u interesu dece da se ta odluka izmeni.

Prilikom donoenja osporene odluke, niestepeni sudovi su ispitavi sve okolnosti objektivne pri-rode (ekonomske, stambene i imovinske uslove) kao i okolnosti subjektivnog znaaja (deca enskog pola u periodu predadolescencije, starosti od 14 i 15 godina u kojem je prisustvo majke od velikog znaaja za njihov dalji pravilan emocionalni i psihiki razvoj), rukovodei se u prvom redu interesima maloletne dece pravilno odluili da je u njihovom interesu da i dalje ostanu poverene na brigu, staranje i vaspitanje tuenoj - majci.

U prilog takvom zakljuku ide i injenica da se radi o deci koja ve osam godina ive u sredini na koju su potpuno adaptirana, o emu svedoi injenica da se radi o odlinim acima, uspenim i u kolskim i u vankolskim aktivnostima.

Neosnovani su navodi revizije da niestepeni sudovi nisu cenili miljenje organa starateljstva. Sudo-vi su cenili navedeno miljenje strunog tima organa starateljstva, imajui u vidu da je ono dato na osno-vu kontakta ostvarenog samo sa tuiocem, a da je preporuka organa starateljstva o potrebi da se odluka o

PORODINO PRAVO

- 30 -

dodeli dece izmeni zasnovana na injenici da je dolo do potpunog prekida kontakta maloletne dece sa ocem.

To, meutim, ne moe biti bitan razlog za izmenu odluke o dodeli dece, utoliko pre to se krivica zbog prekida kontakta ne moe pripisati samo tuenoj ve i tuiocu koji je mogao da pokua da ostvari kontakt sa svojom decom preko Konzulata, to on u proteklim prilikama nije uinio.

(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3062/05)

SMISAO RODITELJSKOG PRAVA (lan 67. Porodinog zakona)

4477.. Prema lanu 67. Porodinog zakona, smisao roditeljskog prava izvodi se iz dunosti ro-

ditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zatitu linosti, prava i interesa deteta. U tom smislu, u najboljem je interesu deteta da roditelj, koji samostalno vri roditeljsko pra-vo, zna gde se nalazi dete i kada je na vianju kod drugog roditelja.

Iz obrazloenja: Izvrni poverilac je podneo predlog za izvrenje na osnovu izvrne isprave, u kojem je naveo da

izvrna dunica ne postupa u skladu sa izvrnom ispravom kojom su regulisani lini odnosi malolet-ne dece sa ocem - izvrnim poveriocem.

Prvostepeni sud je utvrdio da je poetkom avgusta 2009. godine izvrna dunica sa maloletnom de-com boravila u inostranstvu na letovanju, a da je za to vreme izvrni poverilac promenio mesto stanova-nja, te da je nakon povratka izvrne dunice i dece sa letovanja izvrni dunik preuzeo decu na vianje narednog vikenda, ali je odbio da saopti svoju novu adresu. Dopisom je punomonik izvrne dunice uputila pismo u kome ga obavetava da dunica ne moe davati decu na vianje dok je poverilac ne oba-vesti o novoj adresi.

Pravilno se prvostepeni sud pozvao na odredbu lana 6. Porodinog zakona i na naelo da u po-stupanju sa decom svako ima obavezu i duan je da se rukovodi najboljim interesima deteta u svim aktivnostima koje se tiu deteta i da je sud u obavezi da se rukovodi takvim interesom, pa je prvoste-peni sud pravilno zakljuio da je u najboljem interesu deteta da roditelj, koji samostalno vri roditelj-sko pravo, zna gde se nalazi dete kada je na vianju kod drugog roditelja.

Smisao roditeljskog prava po lanu 67. Zakona, koje je izvedeno iz dunosti roditelja, postoji sa-mo u meri koja je potrebna za zatitu linosti, prava i interesa deteta. U konkretnom sluaju, izvrni poverilac nije naveo opravdan razlog zbog koga bi uskratio izvrnoj dunici obavetenje o tome na kojoj adresi e se deca nalaziti dok ostvaruju lini kontakt sa ocem.

(Iz Reenja Vieg suda u Subotici, G. 290/10 od 23.02.2010. godine)

4488.. Poveravanje deteta ocu u situaciji kada majka ne dozvoljava vianje deteta sa ocem i ne

sarauje sa Centrom za socijalni rad.

PORODINO PRAVO

- 31 -

Iz obrazloenja: Usvojivi tubeni zahtev i izmenivi odluku o poveravanju maloletnog deteta, donetu u presudi

kojom je razveden brak stranaka, niestepeni sudovi su imajui u vidu utvreno injenino stanje - pravilno primenili odredbe l. 270., 272. i 67. Porodinog zakona. Pri tome, opravdano smatraju da je roditeljsko pravo izvedeno iz dunosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zatitu linosti, prava i interesa deteta, a da e u ovom trenutku u konkretnom sluaju prava i interesi deteta biti bolje zatieni poveravanjem deteta ocu.

Donosei ovakvu odluku, a rukovodei se najboljim interesom maloletnog deteta stranaka, nie-stepeni sudovi su i prema stanovitu Vrhovnog suda - pravilno ocenili da je otac podoban da mu se maloletno dete poveri na samostalno vrenje roditeljskog prava, uz pravilnu ocenu strunog milje-nja organa starateljstva (izvetaj nadlenog Gradskog centra za socijalni rad) - otac je motivisan za staranje o maloletnom detetu a majka nije saraivala i nije dozvoljavala vianje deteta sa ocem.

Kako je za pravilan razvoj deteta, njegovo formiranje u zrelu i stabilnu linost neophodno prisu-stvo oba roditelja, Zakonom je utvreno da dete ima pravo da odrava line odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi u porodinoj zajednici, a time i roditelj sa kojim dete ne ivi ostvaruje jedan vaan deo sadrine svog roditeljskog prava.

Interes deteta je pravni standard ija se sadrina razliito odreuje, i

3.1.5. porodicno pravo

Documents