Pojam porodičnog prava

Porodično pravo se bavi proučavanjem odnosa koji se uspostavljaju izmedju fizičkih lica povezanih nekom od pravno-relevantnih činjenica kao što su brak, krvno srodstvo, tazbinsko srodstvo, usvojenje, starateljstvo ili vanbračna zajednica.Pomenuti porodični odnosi povezuju različite subjekte i nastaju povodom različitih objakata, odnosno povodom različitih priroda.

Subjekat porodičnog prava je član porodice kao fizičko lice ali ne i porodica jer ona ne može biti tutular porodičnog prava i obaveza.Da bi neko fizičko lice moglo biti subjekt porodičnog odnosa nekad je dovoljno bilo da ima pravnu sposobnost.

Medjutim, u nekim slučajevima je potrebno i da postoji i ograničena poslovna sposobnost kao što je npr.slučaj kod prava na priznavanje vanbračnog očinstva. Ali postoje i slučajevi kada je za subjekte porodičnog odnosa neophodno da poseduje potputnu poslovnu sposobnost i to imamo slučaj kod zaključenja braka.

Objekti porodičnih odnosa čine sve okolnosti povodom koji se subjekti porodičnih odnosa nalaze u pravnom odnosu u kojem imaju prava i obaveze.Objekti porodičnih odnosa su ljudske radnje i stvari.

Jednostavnije je reći da je u stvari objekt porodičnog odnosa porodično pravo, iz prostog razloga ako postoji objekt nekog subjektivnog porodičnog prava, samim tim postoji i objekt porodičnog prava.Zato se u teoriji postavlja stalno pitanje šta su objekti subjektivnog porodičnog prava?

*Definicija porodičnog prava: Porodično pravo kao grana pozitivnog prava je sistem propisa koji

prvenstveno regulišu: zaključenje braka, lična prava i dužnosti bračnih supružnika, prestanak braka, odnose roditelja i dece i drugih srodnika, usvojenje, starateljstvo, izdržavanje i imovinske odnose izmedju bračnih i vanbračnih supružnika i drugih srodnika, i zaštitu ovih prodičnih odnosa.

*Predmet porodičnog prava u širem smislu su porodični odnosi koje se uspostavljaju u :

7

Bračnoj, vanbračnoj i usvojenoj prodici, a naročito izmedju bračnih supružnika, zaključenjem braka; izmedju vanbračnih supružnika, zasnivanjem relevantne vanbračne zajednice; izmedju roditelja i dece, rodjenjem dece u braku ili van braka; izmedju usvojioca i usvojenika, zasnivanjem usvojenja; izmedju staraoca i štićenika, u ustanovi starateljstva.

*Predmet porodičnopravnog odnosa u užem smislu su prestacije (davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje).

*Porodično pravo se deli na:1) Bračno pravo2) Roditeljsko pravo3) Starateljsko pravo

*Sistematika porodičnog prava se deli na: institucionu, jusnaturalističku i pandektističku.

Sadržaj prodičnog prava

Pravna teorije poznaje nekoliko od vrsta ili oblasti koje proučava porodično pravo. Te se može reći da po jednoj teoriji porodično pravo delimo na:-bračno pravo-roditeljsko pravo i-starateljsko pravo.

Po drugoj teoriji porodično pravo delimo na:1. bračno, roditeljsko i starateljsko pravo2. lično porodično i imovinsko prodično pravo3. statusno i nestatusno pravo4. materijalno i formalno pravo5. porodično pravo u užem i širem smislu

Treću grupu čine teoretičari i porodično pravo dele na:a) brak i odnose u brakub) odnos roditelja i dece i drugih srodnikac) dejstvo vanbračne zajednice žene i muškarca

8

Kad govorimo o porodičnom pravu ne smemo da zanemarimo njegova načela:

I. posebne zaštite porodiceII. poštovanje porodičnog života

III. slobodno odlučivanje o radjanju decembar zabrane diskriminacije

Porodica

Porodica je osnovna društvena grupa koja ima društvene ciljeve i funkcije i koja je podredjena pravilima, zakonitostima i konvencijama.Porodica je specifična društvena grupa zato što je biološki determinisana, što znači da je uslovljena postojanjem različitih bračnih polova.Za razliku od drugih društvenih grupa koje ne uključuju biološki determinizam.Kad govorimo o porodici bitno je znati univerzalne karakteristike a to su:

A. porodica je zajednica roditelja i dece koja iz te bračne veze nastaju ili su usvojena

B. porodica je primarna zajednica u kojoj se razvija ličnost detetaC. porodica je takva zajednica koja obezbedjuje psihološko-socijanu

povezanost svojih članova.

Bitne odrednice koje važe za porodicu jesu pravo na radjanje deteta ili pravo na neradjanje deteta što bi značilo samostalno planiranje porodice. Takodje novije zahonske odredbe ukazuju o zabrani nasilja u porodici i načinu za njegovo sprečavanje.

*Vrste porodica: matrijarhalna, patrijarhalna i savremena (demokratska) porodica.

Srodstvo

Srodstvo predstavlja pravom priznati prirodni i društveni odnos izmedju dva ili više lica, na osnovu čega se zasnivanju odredjena prava i dužnosti.

Naše pravo proznaje krvno, tazbinsko i adoptivno (adoptio-usvojenje) srodstvo.Krvno srodstvo je pravni odnos izmedju dva lili više lica koja direktno ili indirektno potiču od zajedničnog pretka.Krvno srodstvo se zasnova isključivo rodjenjem i veza izmedju srodnika se svrstava u 2 linije: pravu i pobočnu.

9

Pravu liniju čine lica koja potiču jedno od drugog direktno (otac i sin) ili indirektno (deda i unuk).Interesantno je da kod prave linije imamo nishodnu i ushodnu liniju.

Srodnici kod nishodne linije se nazivaju descedenti, a kod ushodne linije ascedenti.Pobočna linija obuhvata sva lica koja potiču od zajedničkog pretka ili od para zajedničkih predaka.Ako krvni srodnici potiču od para zajedničkih predaka (rodjeni brat i sestra) nazivaju se punorodni srodnici, a ako imaju samo jednog zajedničkog pretka (polubrat i polusestra) nazivaju se polurodni.

Tazbinsko srodstvo je odnos jednog bračnog druga i krvnih srodnika drugog bračnog druga. Ono se zasniva isključivo brakom.

Adoptivno srodstvo nastaje pravnim putem usvajanjem tudjeg maloletnog deteta. Adoptivno srodstvo obuhvata sve osobe koje bi se medjusobno nalazile u krvnom srodstvu da se umesto usvojenja desilo rodjenje.

Blizina ili udaljenost krvnih srodnika utvrdjuje se prema stepenima i savremena pravna teorija je prihvatila računanje srodstva po stepenima koje je utvrdilo još rimsko pravo.

Tazbinsko srodstvo se računa na isti način kao i krvno srodstvo, na isti način se računa i adoptivno srodstvo.

Sve tri vrste srodstva su osnov za stičanje i vršenje mnogih prava i obaveza u porodičnom pravu, a pravni instituti u kojima srodstvo igra presudnu ulogu su:

1) bračne smetnje, gde je u pravoj liniji direktna i nepremostiva, a u pobočnoj sve srodnike 2. i 3. stepena, dok kod srodnika u 4. stepenu predstavlja smetnju za decu rodjene braće i sestara ili polubraće i polusestara. Tazbinsko srodstvo je bračna smetnja samo u 1. stepenu prave linije. Za adoptivno srodstvo bračne smetnje se izjednačavaju sa krvnim srodstvom.

2) Adoptivne smetnje- krvno srodstvo je smetnja u pravoj liniji bez obzira na stepen, a u pobočnoj do 2. stepena

3) Značaj za zakonsko izdržavanje i zakonsko nasledjivanje, takodje je značajno kod krivičnih dela, izuzeće zakupa stana i ostalih nekretnina, penzija i poreza.

10

Lično ime

Lično ime predstavlja osnovno obeležje fizičkih lica koje služi za identifikaciju njegovog ličnog statusa.Sastoji se od imena i prezimena.Ime je način lične identifikacije i individualizacije jednog lica prema svakom drugom licu jedne porodice, a prezime označava vezanost tog lica za porodicu ili širu srodničku grupu.Lično ime ima odredjena načela i to su:

a) To je neimovinsko pravo gradjaninab) Pravo koje se stiče rodjenjem i štiti se od trenutka upisa u matičnu

knjigu rodjenihc) Svako je dužan da se služi svojim ličnim imenomd) Neovlašćeno upotrebljavanje ličnog imena (korišćenje tudjeg) nije

dozvoljenoe) Lično ime se može promeniti

Lično ime se upisuje u javne isprave koje se zovu matične knjige.Postoje matične knjige rodjenja, zaključenja braka i smrti.Iz toga proizilaze osnovna načela o matičnim knjigama, a to su:

I. Načelo oficijelnostiII. Načelo jednoobraznosti

III. Načelo javnostiIV. Načelo autentičnosti

Brak

Brak je zajednica dva lica različitih polova sa svrhom radjanja dece i uzajamne pomoći moralne i materijalne.Zakon kaže da je brak uredjena zajednica života žene i muškarca.Brak je odredjen kao zajednica života koja se uredjuje zakonom, što predstavlja interes šire društvene zajednice.Kod nas institut braka namenjen je osobama suprotnog pola.

Za pojam braka bitna je zajednica života žene i muškarca, što predstavlja osnovni sadržaj i glavni cilj zaključenja braka.Brak se izučava u delu porodičnog prava koji se naziva bračno pravo i čiji je predmet brak, odnosi u braku, vanbračne zajednice i odnosi vanbračnih partnera.

11

Osnovna načela bračnog prava su:1) Ravnopravnost supružnika2) Institucionalnost braka3) Načelo slobodnog ulaska (pristanka) u brak4) Načelo laiciteta (svetovnosti)5) Načelo monogamije6) Načelo raskidivosti braka7) Načelo potpunosti i trajnosti

Sklapanje braka

Pravo na brak je jedno od osnovnih ljudskih prava koje je garantovano mnogobrojnim medjunarodnim konvencijama.Brak je uslovljen nizom pretpostavki koje se mogu podeliti na:

a) Pretpostavke za postojanje brakab) Pretpostavke za punovažnost brakac) Bračne zabrane

* Porodičnim zakonom su kao smetnje za zaključenje braka odredjene:-izigravanje cilja braka-nedostatak volje-bračnost-nesposobnost za rasudjivanje-srodstvo: krvno, gradjansko (iz potpunog usvojenja) i po tazbini- maloletstvo

Pretpostavke za postojanje braka su činjenice bez čijeg ispunjenja brak pravno ne može nastati i koje su sankcionisane ustanovom nepostojećeg braka.Tradicionalne pretpostavke za postojanje braka su:-različitost polova-saglasnost volja-zakonska forma.

Pretpostavke za punovažnost braka braka su činjenice koje obezbedjuju da jedan brak koje je nastao bude punovažan.One se dele na pozitivne i negativne.U pozitivne spadaju:

1. različitost polova2. saglasnost izjava volja 3 .zakonska forma...

12

Kad govorimo o zakonskoj formi braka kao pozitivnoj pretpostavci za njegovu punovažnost imamo u vidu da se ona sastoji iz 2 elementa:Nadležnosti i postupka sklapanja braka.

Nadležnost za sklapanje braka je pravo i dužnost odredjenog organa uprave da posupa prilikom sklapanja braka.Stvarno nadležan organ uprave je osnovni ili opštinski organ na čijoj teritoriji vode matične knjige, a mesno nadležan je prema zakonu o braku onaj opštinski organ koje je vodio matične knjige za teritoriju na kojoj budući supružnici imaju prebivalište.

Postupak sklapanja braka sastoji se iz 3 faze:1) prijavni ili predhodni postupak2) postupak čina venčanja3) postupak registracije braka4)

Bračne zabrane su okolnosti zbog kojih je po zakonu zabranjeno sklapanje braka, ali se brak uprkos njihovom postojanju ne može poništiti.Pretpostavke za punovažnost braka su bračne smetnje, to su činjenice koje su izričito predvidjene u zakonu kao činjenice koje ne smeju prostojati u trenutku sklapanja braka jer ometaju skapanje punovažnog braka,a li ako i pored tih činjenica brak ipak bude zaključen onda je to razlog za njegovo poništenje.

Pravo poznaje nekoliko bračnih smetnji:a) prva grupa koja za sobom povlači apsolutnu ništavost, tu spadaju:

bračnost, nesposobnost za rasudjivanje, srodstvo i starateljstvo.b) Druga grupa su one koje povlače rušljivost braka (relativna ništavost)

i to su: nesposobnost za rasudjivanje koja je prestala tokom braka, mane volje i maloletstvo.

Pored ovih postoji i druga klasifikacija bračnih smetnji, a to otklonjive i neotklonjive.Otklonjive: maloletstvo iznad 16 godina, tazbinsko srodstvo...Neotklonjive: sve ostale.

Bračne smetnje se dele na apsolutne i relativne.Apsolutne su: bračnost, nesposobnost za rasudjivanje, maloletstvo.Relativne su: srodstvo, starateljstvo i mane volje.

13

Takodje bračne smetnje delimo na privremene i trajne.Privremene su: bračnost, nesposobnost za rasudjivanje, starateljstvo, mane volje i maloletstvo.Trajene su: srodstvo.

Mane volje

Da bi brak nastao saglasnim izjavama volje i time bude punovažan zahteva se da izjava volje bude slobodna.Ukoliko ona nije slobodno izjavljena postoji ozbiljna mana volje koja se najčešće karakteriše prinudom, koja može biti fizička ili psihička i zabludom.

Dejstvo braka

Brak ima za posledicu više vrsta pravnih dejstava:1) Dejstvo braka na poslovnu sposobnost supružnika2) Dejstvo braka na lične odnose supružnika3) Dejstvo braka na imovinske odnose supružnika4) Dejstvo braka na izdržavanje supružnika

Ništavost braka

Brakovi prilikom čijeg sklapanja nisu bile ispunjene pretpostavke za njegovu punovažnost nazivaju se ništavim brakovima, a u praksi apsolutno ništavim.

Za razliku od nepostojićih brakova ništav brak ispunjava uslove za njegovo sklapanje (za nastanak braka) ali bez obzira na to takav brak nije punovažan ili pravno valjan.Prema našim pozitivnim propisima ništavim brakom se smatraju:

1. brakovi prilikom čijeg sklapanja nisu bile ispunjene pretpostavke za postojanje braka

2. brakovi sklopljeni protivno zakonom utvrdjenim bračnim smetnjama3. brakovi koji nisu sklopljeni radi ostvarivanja zajednice života

supružnika (suživota)

Ništavost braka je sredstvo kojim se sprečava pravno dejstvo onih brakova koji su u supreostno sa javnim interesima izraženim korz obavezujuće pravne propise.Ništavost braka je ustanovljena prvenstveno u javnom interesu.

14

Na ništavost se mogu pozivati sva zainteresovana lica a pre svega supružnici.Na ništavnost se može pozvati i lice koje ima pravni interes da brak bude poništen. U tu grupu spadaju naslednici supružnika, javni tužilac, javni pravobranilac...

Pravo na tužbu za poništenje braka iz razloga apsolutne ništavosti braka ne zastareva, te se može podneti čak i posle smrti jednog ili oba supružnika ili pak razvoda braka.

Poništenje braka povlači i odredjene pravne posledice i one su u ovom slučaju iste kao i kod razvoda braka.To znači da ništavi brakovi proizvode sva pravna dejstva punovažnog braka sve do pravosnažne odluke suda o njegovom poništenju.

Dejstvo poništenja važi samo za ubuduće, i po tome se ništavost braka razlikuje od ništavosti pravnih poslova gradjanskog prava.

Rušljivost braka

Rušljivi su oni brakovi prilikom čijeg sklapanja nisu bile poznate i ispunjene pretpostavke za njegovu punovažnost ali je sankcija znatno blaža.

Rušljivi brakovi su oni koji su sklopljeni uprkos postojanju bračnih smetnji, a to su:

1) nesposobnost za rasudjivanje ako je nesposobnost prestala tokom braka

2) maloletstvo 3) mane volje

Na pozivanje na rušljivost braka imaju pravo:I. supružnici ili supružnik koji je u trenutku sklapanja braka bio

nesposoban za rasudjivanje, ali je ta nesposobnost u toku braka prestalaII. maloletni supružnik koji je sklopio brak bez dozvole suda, rok za tužbu

je 1 godina od dana sticanja punoletstvaIII. roditelj ili staratelj maloletnog supružnika koje je bez dozvole suda

sklopio brak i oni nemaju pravo podnošenja tužbe posle sticanja punoletstva maloletnog supružnika

15

IV. supružnik koji je sklopio brak pod prinudom ili u zabludi, rok za tužbu je 1 godina od dana kada je prinuda prestala ili zabluda uočena.

Pravne posledice poništenja rušljivog braka za supružnike su iste kao i u slučaju poništenja ništavog braka.

Takodje, dejstva poništenja nastupaju samo za ubuduće, a sudska odluka ima samo konstitutivan karakter.

Smrt i proglašenje nestalog supružnika za umrlog

Smrt jednog ili oba supružnika je prirodan način prestanka braka.Činjenica smrti upisuje se u matične knjige umrlih a dokazuje izvodom iz matične knjige umrlih.Ako ne ostoji dokaz onda se sprovodi poseban postupak dokazivanja smrti.Na taj postupak se primenjuju odredbe vanparničnog postupka o proglašenju nestalog lica za umrlo.Punovažan brak može prestati i proglašenjem nestalog supružnika za umrlo.Nestali supružnik se može proglasiti umrlim u sledećim slučajevima:

1) lice o čijem životu za poslednjih 5 gidna nije bilo nikakvih vesti, a od čijeg rodjenja je rpošlo 70 godina

2) lice o čijem životu za poslednih 5 godina nije bilo nikakvih vesti a okolnosti pod kojim je nestalo čine verovatnim da više nije u životu

3) lice koje je nestalo u neposlrednoj smrtnoj opasnosti a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti 6 meseci od dana prestanka opasnosti

4) lice koje je nestalo u toku rata ili u vezi sa ratnim dogadjajem i o čijem životu nije bilo nikakvih vesti godinu dana od prestanka neprijateljstva.

Razvod braka

Razvod braka je jedini način punovažnog prestanka braka za vreme života supružnika.

Do prestanka braka razvodom može doći samo odlukom suda nadležnog za vodjenje brakorazvodnih sporova i to na osnovu utvrdjenog brakorazvodnog razloga ili uzroka ili na osnovu sporazuma supružnika po postupku koje je utvrdjen zakonom.

16

Brakorazvodni uzroci se mogu podeliti u više grupa, od kojih su tri najznačajnije:

a) opšti i posebni uzroci za razvod brakab) apsolutni i relativnic) skrivljeni i neskrivljeni

Razvod braka ima dva osnovna oblika:-sporazumni i -razvod po tužbi

Sporazumni rzvod temelji se na saglasnoj izjavi volje supružnika i brakorazvodni uzrok ne mora biti nijedna od činjenica koje se inače smatraju uzrocima za razvod braka.

Znači sporazumni razvod braka je nesumnjivo proizvod iskazane saglasnosti njihovih volja.

Razvod po tužbi svodi se na dva brakorazvodna uzorka:A. ozbiljnu i tajnu poremećenost bračnih odnosaB. objektivnu nemogućnost ostvarivanja zajdenice života supružnika.

Postupak za bračni spor pokreće se pred nadležnimsudom tužbom i mogu je podneti oba supružnika i oni imaju isključivo pravo na to.

Postupak se sastoji od nekoliko faza:a) prava faza predstavlja mirenje i nju nadležni sud obavezno pokušava

sa supružnicima. Supružnici su obavezni da se jasno izjasne o želji da li žele da ostanu ili ne u braku.

Mirenje se sprovodi samo u bračnim sporovima koji su pokrenuti tužbom za razvod braka.

Prestanak braka na bilo koji način ima odredjene posledice.Posledice braka koji prestaje smrću jednog supružnika se odnosi na sklapanje novog braka, prezime i zajedničku imovinu.

Nakon prestanka prethodnog braka smrću ili proglašenjem nestalog supružnika za umrlo, lice odnosno preživeli supružnik ima pravo odmah da sklopi novi brak ne čekajući nikakav protok vremena.

Sukob 2 bračna očinstva može nastati ako žena u novom braku rodi dete pre nego što protekne 300 dana od dana prestanka njenog ranijeg braka.

17

Preživeli supružnik ima pravo na zahtev za izdvajanje zajedničke imovine iz zaostavštine umrlog supružnika.Dejstvo braka razvodom ili poništenjem su sledeća:a) mogućnost sklapanja novog braka odmah posle razvodab) mogućnost izbora prezimenac) mogućnost deobe zajedničke imovined) pravo na izdržavanjee) pravo na povraćaj poklona

Prestanak braka ima pravne posledice i na vršenje roditeljskog prava, a to znači u slučaju smrti jednog supružnika, preživeli supružnik ima obavezu vršenja roditeljskog prava, a u slučaju razvoda sud u odluci precizira na kojem supružniku je obaveza vršenja roditeljskog prava.Druga posledica se odnosi na korišćenje prava stanovanja.

Vanbračna zajednica

Vanbračna zajednica je zajednica jedne žene i jednog muškarca koji nisu sklopili formalni brak, ali žive zajedno.

Vanbračna zajednica se odrdjuje kao stabilna i dugotrajna životna zajednica dve osobe različitog pola kojoj nedostaje zakonska forma braka.

Vanbračna zajednica se pojmovno ne odvaja od braka, nju odredjuju 3 osnovna elementa:

1) to je zajednica života vanbračnih partnera2) postoji dužina trajanja zajedničkog života3) da ne postoje smetnje za konstituisanje zakonskog pojma vanbračne

zajednice

Pojam odnosa dece i roditelja

Odnos roditelja i dece nastaje prirodnim putem rodjenjem i zasniva se na biološkoj činjenice radjanja.Društveni odnos roditelja i dece nije konstantan vać često promenljiv.Medjutim, odnos roditelja i dece može nastati i veštačkim putem instituciom usvojenja.

18

Treba istaći osnovna načela pravnog uredjenja odnosa roditelja i dece:1. posebna zaštita majke i deteta2. posebna zaštita deteta bez roditeljskog staranja3. ravnopravnost roditelja i jednakost usvojitelja i roditelja4. ravnopravnost bračne, vanbračne i usvojene dece5. pravo i dužnost roditelja da se staraju o svojoj deci ali i dužnost dece

da se staraju o svojim roditeljima.

Utvrdjivanje očinstva

Pojam bračnog očinstva proizilazi iz statusa bračnog deteta.Bračno dete je ono dete koje potiče iz braka svojih roditelja.

Znači da je dete rodjeno u braku i da je time utvrdjeno njegovo očinstvo i materinstvo.

Bračnim detetom se smatra dete koje je rodila žena koja je bila u braku u vreme rodjenja ili začeća i dete koje potiče od oca koji je bio u braku sa njegovom majkom u vreme njegovog rodjenja ili začeća, i da ono mora biti rodjeno u braku ili u roku od 300 dana po prestanku braka.

U praksi bračno očinstvo utvrdjuje se na 2 načina koji se medjusobno isključuju.Ocem deteta smatra se muž majke u vreme radjanja deteta i muž majke u vreme začeća deteta.To podrazumeva ako je bračna zajednica prestala da dete mora biti rodjeno u roku od 300 dana po prestanku braka, smrti supružnika ili razvoda.

Bračno očinstvo može biti i osporavano.Osporavanje bračnog očinstva ima za cilj utvrdjivanje materijane istine o poreklu deteta od oca i uskladjivanje pravnog sa faktičkim stanjem.

Dete može osporavati da mu je prirodni otac onaj muškarac koji se smatra po zakonu njegovim ocem bez obzira na rok.To može učiniti dete po navršenoj 10.godini života, ali preko nekog drugog ovlašćenog lica ili institucija.

Majka može osporavati istinitost pretpostavke da je njen muž otac deteta. Rok za podnošenje takvae tužbe je najkasnije 10 godina od dana rodjenja deteta.

Tužbu za osporavanje bračnog očinstva može podneti i muškarac koje sebe smatra biološkim ocem deteta rodjenog u braku a da nije muž majke.

19

Pravo na tužbu za osporavanje bračnog očinstva ne prelazi na naslednike.

Vanbračno očinstvoVanbračna deca su ona koja nisu rodjena u braku svojih roditelja ili u roku od 300 dana od dana prestanka braka.Vanbračnim detetom se smatra:

1) deta koje je rodila neudata žena2) dete koje je rodila žena u roku od 300 dana po prestanku braka3) dete koje je rodila žena koje je bila u braku ali posle isteka roka od

300 dana po prestanku braka

Vanbračno rodjenje deteta ne ukazuje ni na kakvu pravnu pretpostavku pomoću koje bi se moglo utvrditi poreklo deteta i ono se mora utvrdjivati u posebnom postupku za svaki pojedinačan slučaj.

Priznanje očinstva je jednostrana izjava volje muškarca koji sebe smatra ocem vanbračnog deteta.Da bi priznanje deteta bilo punovažno potrebno je da bude ispunjeno nekoliko uslova:

a) se odnosi na lice koje daje izjavub) se odnosi na dete čije se očinstvo priznaje i smatra se da se može

priznavati očinstvo živo rodjenog detetac) se odnosi na saglasnost majke i deteta sa priznatim očinstvom, a to se

misli kad je vanbračno dete starije od 16 godina (potrebana saglasnost deteta). Saglasnost majke u tom slučaju podrazumeva da je pravno i poslovno sposobna.

d) se odnosi na formu izjave o priznanju očinstva. To priznanje može biti izjavljeno pred matičarom, organom starateljstva, pred sudom i u testamentu.

Kada vanbračano očinstvo nije bilo utvrdjeno priznanjem onda se to čini sudskom odlukom.Tužbu za utvrdjivanje očinstva mogu da podnesu: dete, majka i muškarac koji tvrdi da je otac deteta.

Dete ima pravo na tužbu bez obzira na rok, majka u roku od 10 godina, ali u tih 10 godina u roku od 1 godine od dana saznanja da muškarac koga smatra ocem deteta nije priznao očinstvo i muškarac koji tvrdi da je otac deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je otac deteta a najkasnije u roku od 10 godina od rodjenja deteta.

20

Osporavanje vanbračnog očinstva

Osporavanje vanbračnog očinstva odnosi se samo na očinstvo utvrdjeno priznanjem.

Pravo na osporavanja vanbračnog očinstva imaju dete, majka i muškarac koji tvrdi da je otac deteta.Osporavanje priznatog vanbračnog deteta nije dozvoljeno posle smrti deteta, posle usvojenja deteta i onim licim koji su se saglasili sa priznanjem.

Deta može osporavati da mu je otac onaj muškarac koje ga je priznao, bez obzira na rok i pod uslovom da se nije saglasio sa priznanjem očinstva.Deta može podneti tužbu samo ako se sa tim priznanjem saglasila majka.Posle sticanja punoletstva poslovno sposobno dete samostalao odlučuje da li će osporavati materinstvo ženi koja je do tada bila pravno evidentirana kao njegova majka.

Majka takodje može osporavati vanbračno očinstvo ali pos uslovom da se nije saglasila sa tim priznanjem.Rok za tužbu je 1 godina od dana saznanja da muškarac koji je priznačo očinstvo nije otac deteta a najkasnije u roku od 10 godina od rodjenja deteta.

I muškarac koji tvrdi da je otac ima pravo da ospori vanbaračno očinstvo u roku od 1 godine dana od dana saznanja da je on otac deteta a najkasnije 10 godina od rodjenja deteta.

Usvojenje (adoptio)

Usvojenje je ustanova kojim se veštačkim (pravnim) putem formira roditeljski odnos izmedju tudjeg maloletnog deteta tzv.usvojenika i punoletne poslovno sposobne osobe tzv.usvojitelja.

Usvojenje je trajna i neraskidiva veza izmedju usvojitelja i svih njegovih srodnika s jedne strane i usvojenika sa druge strane i njegovih potomaka.Podrazumeva se da sva prava i dužnosti koje postoje izmedju rodtielja i dece važe i za odnose izmedju usvojenika i usvojitelja.

Zasnivanjem usvojenja usvojenik potpuno ulazi u porodicu usvojitelja kao da je njegov prorodni potomak i sasvim napušta prodicu svojih krvnih srodnika i sa njom ga više ne vezuju nikakva prava ni obaveze.

21

Za punovažno usvojenje potrebno je ispuniti odredjene zakonske pretpostavke koje se grupišu u nekoliko grupa:

1. pretpostavke koje se odnose na usvojenika2. pretpostavke koje se odnose na usvojitelja3. pretpostavke koje se odnose na formu usvojenja

Pretpostavke koje se odnose na usvojenika podrazumevaju da je interes malog deteta da bude usvojeno.Znači, usvojenik mora biti maloletan, da ima porodični status, da ne postoji adoptivne smetnje kravnog srodstva i da ima saglasnost za usvojenje svojih krvnih roditelja.Usvojenik može biti maloletno lice koje je subjekt u pravu, to znači da dete mora biti rodjeno jer nerodjeno dete ne može imati pasivnu adoptivnu sposobnost, što znači da ne može biti usvojeno.Druga bitna pretpostavka jeste interes usvojenika, znači da se pri odobrenju usvojenja sa velikom pažnjom odlučuje da li dozvoljeno usvojenje donosi poboljšanje života usvojenika.

Nadležan centar za socijalni rad ili organ starateljstva mora da oceni psihofizički status deteta i njegovu socijanu situaciju te nakon toga da donese odluku o odobravanju usvojenje.Treća bitna pretpostavka jeste maloletstvo usvojenika. Ona obezbedjuje da usvojenje bude dopušteno najkasnije dok dete ne nevrši 18.godina života.

Pri odobravanju usvojenja vidi se računa i o porodičnom statusu usvojenika pa zakon kaže da se može usvojiti dete koje:

1) nema žive roditelje2) dete čiji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravište3) dete čiji roditelji su lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti4) dete čiji su roditelji saglasni sa usvojenjem

Pri usvojenju treba voditi računa i o adoptivnim krvnim smetnjama.Zabranjeno je usvojenje deteta koje je usvojitelju krvni srodnik u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva.Staratelj ne može usvojiti svog štićenika što znači da dete pod starteljstvom ne može biti usvojeno od strane svog staratelja sve dok staratelj ne bude razrešen dužnosti starateljstva.U odredjenim slučajevima prilikom usvojenja potrebno je i saglasnost usvojenika.Ovaj uslov mora biti ispunjen kada je usvojenik navršio 10.godina starosti.

22

Istovremeno mora da postoji procena da je usvojenik sposoban za rasudjivanje.

Pretpostavke koje se odnose na usvojitelja

Usvojitelj može biti samo osoba -koja je poslovno sposobna osoba, -koja je starija od usvojenika najmanje 18 a najviše 45 godina, zatim -koja ima lična svojstva potrebna za uspešno vršenje proditeljskog prava, -koja usvaja zajedno sa svojim bračnim ili vanbračnim drugom, -koja je pripremljena za usvojenje i -koje je domaći državljanin.

Znači da usvojitelj mora biti potpuno poslovno sposobna osoba.Znamo da se ta poslovan sposobnost stiče punoletstvom, znači da se ne može pojaviti lice koje je još maloletno a da želi da usvoji dete.

Starost usvojitelja je vrlo bitna kod odobrenja usvojenja zbog ispunjenja zakonske razlike od najmanje 18 a najviše 45 godina života izmedju usvojenika i usvojitelja.Kad goovrimo o ličnim svojstvima usvojitelja mislimo na procene organa starateljstva da usvojitelj može da vrši roditeljska prava u najboljem interesu usvojenog deteta.

Za razliku od prirodnih bioloških roditelja koji ne moraju potvrdjivati svoju sposobnost za roditeljstvo , usvojitelj treba da dokaže pred nadležnim organom da je sposoban za uspešno vršenje roditeljskog prava.

Njegova posebna podobnost procenjuje se na osnovu uporedne analize svih relevantnih činjenica koje se odnose na dete i na osobu koja je zainteresovana za usvajanje i to tokom perioda prillagodjavanja.

Usvojiti ne može:1) lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava2) lice koje je potpuno ili delimočno lišeno poslovne sposobnosti3) lice obolelo od bolesti koja može štetno delovati na usvojenika4) lice osudjeno za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv

braka i porodice i protiv života i tela

Priprema usvojitelja je obaveza po posebnom programu, obavlja se tokom procene opšte podobnosti usvojitelja ali obavezno pre donošenja konačne odluke o usvojenju.

23

Nadležnost za obavljanje odobravanja usvojenja može biti:I. stvarna

II. mesna i III. funkcionalna

Mesna nadležnost odredjuje se prema mostu prebivališta usvojenika a funkcionalna jeste zakoom odredjen organ starateljstva zadužen za ove poslove.Zasnivanje usvojenja sprovodi se kroz 3 faze:

a) pripremnog postupkab) postupak donošenja odluke o zasnivanju usvojenjac) postupak registracije usvojenja

Pripremni postupak sastoji se u inicijativi pred organom starteljstva koje može biti po službenoj dužnosti i po predlogu zaintersovanog usvojitelja.Drugi deo je postupak prilagodjavanja na koji se nadovezuje drugi deo zvaničnog odlučivanja o odobrenju usvojenja.Nakon sprovednog odlučivanja i odobrenja usvojenja na propisan način se sprovoodi registracija usvojenja.

Dejstva usvojenja

Dejstva usvojenja su sledeća:1) usvojenik dobija lično ime na isti način ili po istim pravilima po

kojima lično ime odredjuju detetu njegovi biološki roditelji. Usvojeniku se može promeniti i prezime i dati mu jedno ili oba prezimena ako bračni drugovi imaju različita. Dete koje ima 10 i više godina ima pravo na davanje saglasnosti za promenu svog ličnog imena.

Porodično pravna dejstva usvojenja odnose se na:1. zabranu osporavanja porekla usvojenog deteta2. zasnivanje gradjanskog srodstva3. ustanovljavanje bračne smetnje4. konstituisanje roditeljskog prava usvojitelja odnosno prestanak

roditeljskog prava bioloških roditelja deteta

24

Prestanak usvojenja

Ako bi bilo utvrdjeno da jedan ili oba roditelja usvojitelja zloupotrebljavaju roditeljsko pravo ili zanemaruju roditeljske dužnosti na njih bi se mogla primeniti mera potpunog ili delimičnog lišenja roditeljskog prava.Do poništenja usvojenja dolazi na 2 načina:

I. usled činjenica koje dovode do ništavnosti (apsolutne ništavosti)II. usled činjenica koje dovode do rušljivosti (relativne ništavosti)

Apsolutna ništavost nastupa ako prilikom njegovog zasnivanja nije bila poštovana neka od pretpostavkai koje su uslov za zasnivanje usvojenja.

Tužbu za poništenje usvojenja mogu podneti usvojitelji,usvojenikovi biološki roditelji il staratelji i to u roku od 1 godine dana od dana saznanja za razloge apsolutne ništavosti.

Rušljivost nastupa u slučaju kada je saglasnost za usvojenja data pod prinudom ili u zabludi.

Za poništenje usvojenja nadležan je sud opšte nadležnosti.

Sadržina roditeljskog prava

Sadržina roditeljskog prava se sastoji od ličnog imena deteta, čuvanja i podizanja, vaspitanja i obrazovanja.

Pravo i dužnost svakog roditelja je da sporazumno odrede lično ime svog deteta a to znači ime i prezime.

Oni su u svom izboru slobodni pod uslovom da to nije pogrdno ime, ime kojim se vredja moral ali i ime koje je u suprotnosti sa običajima i shavatanjima sredine.

Dete dobija prezime po prezimenu jednog ili oba roditelja ali svojoj zajedničkoj deci roditelji ne mogu odrediti različita prezimena.

Ako jedan roditelj nije živ lično ime detetu odredjuej samo jedan roditelj. Može se dogoditi da roditelji ne učestvuju u odredjivanju imena svog

deteta zato što su lišeni roditeljskog prava.

Roditelji su dužni da u roku od 2 meseca od rodjenja deteta prijave njegovo lično ime.

Ako roditelji nisu u životu lično ime odredjuje organ starateljstva, to se dešava i kad su roditelji odredili detetu neko pogrdno ime ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine.

Roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o svom detetu.

25

Pojam staranja obuhvata: čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje,izdržavanje, upravljanje i raspolaganje imoavinom deteta.

Sastavni deo prava roditelja da se stara o detetu je njihovo pravo da dobijaju sva obaveštenja o svom detetu od obrazovnih i zdravstvenih institucija koje imaju odredjena saznanja o njihovom detetu.

Roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu svoje dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju.

Čuvanje deteta podrazumeva smeštaj deteta pa se na tu obavezu roditelja odnosi zakonska odredba o pravu deteta da živi zajdeno sa svojim roditeljima.

Dete može da živi odvojeno od roditelja samo kada je to u njegovom najboljem interesu ili pak kada sud donese takvu odluku.

Čuvanje deteta podrazumeva i trajni dadzor nad jegovim kretanjem i brigu o tome da mu se nešto ne dogodi.

Posebno je izgradjena obaveza roditleja da ne smeju ostavljati bez nadzora decu predškolkskog uzrasta.

Podizanje deteta sastoji se u obavezi roditelja da obezbedjuju i pomiruju sve fiziološke, higijenske, zdravstvene, emocionalne i socijane potrebe maloletnog deteta.

Roditelji imaju posebnu pažnju i obavezu da ne smeju dete podvrgavati ponižavajućim postupcima i kaznama koje vredja ljudsko dostojanstvo deteta.

Dužni su takodje da dete štite od takvih postupaka drugih lica.

Vaspitavanje deteta je jedna od najsloženijih zadataka roditelja koje sa uspehom mogu obaviti samo moralno i mentalno zdravi ljudi.

Vaspitavanje treba da bude promišljeno delovanje na oblikovanje karaktera deteta, a ne stihijski proces koji je rukovodjen roditeljskom ljubavlju.

Medjusobni odnos oca i majke je pravi model za učenje i prihvatanje porodičnog ponašanja i porodičnog odnosa za decu.

Roditelji su najbolji poznavaoci svog deteta i njihova posrednička uloga izmedju potreba deteta za sopstvenim individualnim razvojem i potreba za socijalizacijom je nezamenljiva.

Društveno vaspitanje deteta ima za cilj osposobljavanje dece za korisne i aktivne članove društvene zajdenice.

26

Roditelji su dužni da upoznaju dete sa značajem rada, da kod njega razvijaju interesovanje za svaki stvaralački rad i da utiču na formiranje radnih navika i obaveza.

Moralno vaspitanje sastoji se u zahtevu da roditelji odgajaju svoju maloletnu decu u duhu ideala koji imaju univerzalnu vrednost npr.poštenje, tolerancija, sloboda, radna disciplina, učenje...

Moralno vaspitanje sastoji se u zahtevu da ono bude nadgradnja fizičkom, emocionalnom i intelekutalnom vaspitanju koje treba da omoguće da se dete formira kao zdrava, kreativna i samostalna ličnost koja će aktivno doprinosti svom razvitku i razvitku svog okruženja.

Fizičko vaspitanje otvara i pitanje prava roditeljada kažnjavaju svoje dete. Sada je na sceni globalna inicijatva da se zabrani svaki oblik fizičkog kažnjavanja dece što postaje i krivično kažnivo.

Obrazovanje deteta je jedna od segmenata roditeljskog prava, ono znači odgovornost roditelja za intelektuano vaspitanje dece.

Roditelji su družni da obezbede osovno školovanje deteta a dalje obrazovanje roditleji forsiraju u odnosu na svoje mogućnosti, ali i u odnosu na sposobnosti, želje i sklonosti deteta.

Roditeljima je poznato i pravo da som detetu obezbede obrazovanje koje je u skladu sa njihovim verskim i etičkim običajima.

Prestanak roditeljskog prava

Sadržinu roditeljskog prava čine prava i dužnosti roditelja da se brinu o svojoj deci, ličnostima, pravima i njihovim interesima.

Kad dete postane sposobno za samostalni život porodično pravna i društvena zaštita postaju nepotrebne a roditeljsko pravo prestaje.

Znači ono prestaje kad nestanu subjekti roditljsko-pravnog odnosa.

Postoje nekoliko činjenica koje dovode do prestanka roditeljskog prava, to su:

1) punoletstvo detetaKada dete postane punoletno ono se pravno osamostaljuje i postaje potpuno poslovno sposobno. U tom trenutku prestaje i roditeljsko pravo. Prestankom roditljskog prava prestaju sva prava i dužnosti koje čine njegovu sadržinu. Izuzetak je predvidjen samo za izdržavanje deteta koje je na redovnom

27

školovanju odnosno deteta koje je nesposobno za rad a nema dovljno sredstava za izdržavanje.

2) Emancipacija deteta (udajom ili ženidbom)3) Usvojenje deteta4) Smrt roditelja ili smrt deteta5) Lišenje roditeljskog prava koje nastaje pravosnažnošću sudske

odluke o potpunom lišenju roditeljskog prava6) Prestanak produženja roditeljskog prava

Hraniteljstvo

Hraniteljstvo se može zasnovati samo ako je to u najboljem interesu deteta koje je maloletno, koje ima odgovarajući porodični status i čiji su se roditelji saglasili sa hraniteljstvom.

Interes deteta ili hranjenika znači da je to opšti i najvažnije princip koji upravlja pri donošenju odluke u vezi sa decom.Odluka o hraniteljstvu može biti uslovljena subjektivnim okolnostima ili objektivnim razlozima na strani roditelja ili dece.

Hraniteljstvo se može zasnovati dok dete ne navrši 18.godina života.Dete se može dati na hraniteljstvo i ono koje je bez roditeljskog staranja ali i ono koje je pod roditeljskim staranjem.

Ako dete ima jednog ili oba roditelja za zasnivanje hraniteljstva neophodna je i njihova saglasnost, ako je dete bez roditeljskog staranja saglasnost roditelja neće se tražiti.Saglasnost roditelja je pretpostavka za punovažnost hraniteljstva.U izuzetnim slučajevnima traži se i saglasnost hranjenika za decu stariju od 10 godina i za onu koja su sposobna za rasudjivanje.

Ovo pravilo proizilazi iz medjunarodno priznatog prava deteta da učestvuje u donošenju svih odluka koje ga se tiču.

Starateljstvo

Pojam starateljstva znači da je to vid obezbedjenja posebne pravne zaštite maloletnih lica o kojima se roditelji ne staraju ali i punoletnih osoba koje nisu sposobne da se same brinu o svojim pravima i interesima kao i

28

svih drugih fizičkih lica koja su u privremenoj nemogućnosti da neposredno štite svoja prava i interese.

Svrha starateljstva zavisi od razloga zbog kojih je odredjenom licu data starateljska zaštita.

Kada je u pitanju dete bez roditeljskog staranja svrha je da se zbrinjavanjem, vaspitavanjem i obrazovanjem obezbedi potupun razvoj ličnosti maloletne osobe i zaštita svih njegovih imovinskih prava.

Kada je u pitanju punoletno lice bez poslovane sposobnosti radi se o zaštiti ličnosti i imovine tog lica koje zbog bolesti nije u stanju da se samo stara o svojim pravima i interesima.

Svrha starateljstva može biti i u tome da se privremeno zaštiti samo odredjeno pravo ili interes fizičkog lica koje nije u stanju da se samo brine u odredjnom pravnom postupku.

Poslovi organa starateljstva su:- poslovi u užem smislu koje se odnose na zaštitu lica pod

starateljstvom i - poslovi u širem smislu i to su poslovi koje se odnose na celokupnu

pravnu i socijalnu zaštitu porodice.

29

PITANAJA IZ PORODICNOG PRAVA

GRUPA 11.Navedi podjelu porodicnog prava po tradicionalnom shvatanju2.Koja su osnovna nacela porodicnog prava3.Sta je porodica4.Obajsnite pojam maticnih knjiga,navedite njihova nacela i vrste.5.Koje su pretpostavke za sklapanje braka6.Koja su pravna dejstva braka7.Koji je nistav brak8.Sta je razvod braka i kakvi oblici razvoda braka postoje9.Koja su dejstav prestanka braka smrcu,a koja su dejstva prestanka praka ponistenjem i razvodom.10.Koje se dijete smatra bracnim djetetom.11.Kad i ko moze osporavati bracno ocinstvo12.Sta je usvojenje13.Navedite koje su opste podobnosti usvojenika14.Navedite cinjenice koje dovode do prestanka roditeljskog prava.

GRUPA 21.Licno ime2.Kakvi su to nistavi brakovi3.Mane volje4.Porodicno pravo je5.sta je brak6.Sta je srodstvo i vrste7.Vanbracna zajednica8.Sta odredjuje vanbracna zajednica9.Koja su dejstva braka10.Postupak za bracni spor11.Usvojenje12.Starateljtvo13.Odnos djece i roditelja

30