skripta porodicno pravo.pdf

8/14/2019 Skripta Porodicno pravo.pdf

1/21

Page 1 of 21

Porodicno pravo

Brak

Osnovni pojmovi i na elaPojam (PZ 3)Brak je zakonom ure ena zajednica ivota mukarca i ene.

Zakonom ure ena zajednica Zajednica mukarca i ene (nisu priznati brakovi osoba istog pola) Zajednica ivota

Na ela braka:1. Na elo slobodnog pristanka na brak brak se moe sklopiti samo na osnovu

slobodnog pristanka budu ih supronika,2. Na elo ravnopravnosti suprunika suprunici su ravnopravni,3. Na elo monogamije zabranjena je simultana poligamija, ali ne i suksesivna.

Tako e, nije zabranjena ni fakti ka poligamija,4. Na elo laiciteta podrazumeva isklju vu nadlenost drave za zaklju enje braka i

reavanje svih spora u vezi sa brakom,5. Na elo potpunosti i trajnosti .

Sklapanje braka (PZ drugi deo)

1. Razli itost polova2. Saglasna izjava volja3. Forma4. Odsustvo bra nih smetnji5. Odsustvo bra nih zabrana6. Zaklju enje u cilju zajednice ivota (brak je nitav ako nije sklopljen radi ostvarivanja

zajednice ivota (PZ 32.)

1. Razli itost polovaProizilazi iz same definicije braka kao zakonom ureene zajednice ivota mukarca i ene (PZ 3.)

2. Saglasna izjava voljeKarakteristike izjave volje za zakljuenje braka jesu:

Izjava mora bitiozbiljna Izjave moraju biti dateistovremeno , Izjava mora bitibezuslovna , Izjave moraju bitipodudarne (u afirmativnom smislu), Izjave moraju biti dateli no.


2/21

Page 2 of 21

3. FormaZakonska forma za zaklju enje braka jeste ad solemnitatem . Obavezno je da se saglasne izjavevolje daju pred mati arem .

Postupak za zaklju enje je propisan u PZ deo 10, glava 2, odeljak 2. PZ 292-304. Postupaksklapanja braka. Propisano je da se postupak sprovodi pred upravnim organom mati aromMe utim, postupak nije deo obavezne forme i povreda postupka ne povla i nitavost braka.

Nadlenost Stvarna nadlenost optinski organ uprave na ijoj se teritoriji vode, u drugom stepenuMinistarsvo rada i socijalne politike.

Funkcionalna nadlensot matiar Mesna nadlenost mesna nadlenost za zaklju enje braka nije predviena, tako da se

brak moe zakljuiti pred bilo kojim stvarno i funkcionalno nadlenim organom.

Postupak postupak se sastoji iz tri faze: prethodni postupak, postupak ven anja i postupakregistracije.

Prethodni postupak (PZ 292-298) Budu i suprunici podnose ZAHTEV za sklapanjebraka (ako to u ine usmeno, matiar o tome sa injava zapisnik), uz zahtev podnose ipotrebnu dokumentaciju (izvod iz MKR, a po potrebi i dokaz o sprovedenom postupkudavanja dozvole za sklapanje braka. Tako e, ako je neko imao prethodni brak i dokaz da je taj brak prestao, ako to ve nije upisano u matinu knjigu). Mati ar moe zahtevprihvatiti , nakon ega e sa podnosiocima obaviti razgovor i upoznati ih sa posledicamabraka.

o U slu aju odbijanja zahteva mati ar moe i da odbije zahtev ako utvrdi danisu ispunjeni svi uslovi za punovanost braka predvieni zakonom. Na ovakvuodluku podnosioci zahteva mogu uloiti albu ministarstvu nadlenom za porodi nu zatitu (Ministarstvo rada i socijalne politike) u roku od 15. dana oddana prijema reenja.

o Odustajanje ako se podnosioci zahtva ne pojave u dogovoreno vreme, mati are konstativati da su odustali od sklapanja braka.

Postupak ven anja (PZ 299-302) postupak venanja vri se na sve an na in, uprostoriji predvienoj za tu namenu. Vri je matiar koji nosi lentu u bojama srpskezastave preko grudi. Izuzetno, venanje se moe vriti i van predviene prostorije, akopostoje razlozi i ako se time ne vrea dostojanstvo ina sklapanja braka. inu prisustvujubudui suprunici, dva svedoka i mati ar . Ceremonija po inje utvr i anjem identitetabuduih suprunika i utvr ivanjem ispunjenosti uslova, nakon ega daju istovremene iistovetne izjave volje da sklope brak, nakon ega matiar progaava da je brak sklopljen.

o Zaklju enje braka preko punomo nika (PZ 301) mogue je ako postojeopravdani razlozi da umesto jednog suprunika brak zakljui punomonik.Punonmo je mora bitio izdato samo za tu priliku i overeno. U sluajuodbijanjazahteva moe se uloiti alba nadlenom ministarstvu u roku od 15 dana od danaprijema reenja.

o Svedok moe biti svako poslovno sposobno lice. Postupak registracije (PZ 303-304.) Sklopljeni brak matiar upisuje u MKV i MKR za

oba suprunika. Upis potpisuju suprunici, svedoci i matiar (i ako je angaovan ipunomonik).

o

Dostavljanje izvetaja o sklopljenom braku ini se ako je mesto ro

enjasuprunika razli ito od mesta sklapanja braka, kao i ako je brak sklopio strani

dravljanin.


3/21

Page 3 of 21

4. Odsustvo bra nih smetnji

Bra nost (PZ 17,33.)Brak ne moe sklopiti lice koje je ve u braku. Ovakav brak je nitav. Me utim, brakne e biti poniten ako je raniji brak u me uvremenu prestao.

Neposobnost za rasu ivanje (PZ 18,34,212.)

Brak ne moe sklopiti lice koje je nesposobno za rasu ivanje. Ovakav brak je nitav.Me utim, ukoliko lice u me uvremenu postane sposobno za rasu ivanje, brak jeruljiv.

Srodstvo (PZ 19-21.)Brak ne mogu zaklju iti lica koja su srodnici.

Krvno srodstvo (PZ 19,35,212.) - Brak ne mog sklopiti krvni srodnici u pravo liniji, kao nisrodnici u pobonoj liniji 2. i 3. stepena a u 4. stepenu deca roene bra e i sestara, te deca bra ei sestara po majci. Brak sklopljen izmeu navedenih lica je nitav, ali moe opstati ako postojeopravdani razloziAdoptivno srodstvo (PZ 20,35,212.) - Srodstvo zasnovano na usvojenju predstavlja smetnjuza sklapanje braka isto kao i krvno srodstvo. Takav brak je nitav, ali moe opstati ako postojeopravdani razlozi.Tazbinsko srodstvo (PZ 21,35,212) brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvomstepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tata, o uh i pastorka te maeha i pastorak. Meutim,ako postoje opravdani razlozi, sud moe dozvoliti zakljuenje braka me u ovim licima.

Starateljstvo (PZ 22,36.)Brak ne mogu sklopiti statatelj i ti enik. Ovakav brak je nitav.

Maloletstvo (PZ 23,37. ZVPP glava 6.)brak ne moe sklopiti lice koje nije napunilo 18 godina. Izuzetno, sud moe izopravdanih razloga dozvoliti zaklju enje braka i licu koje je napunilo 16 godina, adostiglo telesnu i duevnu zrelost neopdhodnu za vrenje prava i dunosti u braku.Ovakav brak je ruljiv. Brak maloletnika ne mora se ponititi ako se dozvola dobije ikasnije.

Postupak dobijanja dozvole regulisan je Zakonom o vanparninom postupku (ZVPP glava 6, 19-86.). Postupak pokree isklju ivo maloletnik ili oba maloletnika zajedno. Sud ispituje njihovumentalnu i fiziku zrelost i druge injenice. Protiv reenja suda kojim se odbija dozvola, albumoe da izjavi samo maloletnik.

Mane volje (PZ 24,38,39.)brak ne moe zaklju iti lice ija volja nije slobodna.

Prinuda brak je ruljiv ako je na njegovo sklapanje suprunik pristao pod prinudom. Prinudapostoji kada je drugi suprunik ili neko tree lice silom ili pretnjom izazvao opravdani strah kodsuprunika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje braka. Strah se smatra opravdanim ako sevidi iz okolnosti da je ugroen ivot i telo jednog ili drugog suprunika ili treeg lica.Zabluda brak je ruljiv ako je na njegovo sklapanje suprunik pristao u zabludi o linosti drugogsuprunika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini.

Zabluda o fizi koj li nosti kada stupi u brak sa drugom linosti u odnosu na koju jemislilo (veoma retko, mogue kod blizanaca),

Zabluda o gra anskoj li nosti kada se zaklju i brak sa licem za koje postoje zablude oelementima graanskog statusa te li nosti (ranije bio u braku, ima dete za koje drugisuprunik nije znao...)

Zabluda o bitnim osobinama li nosti zabluda mora biti o osobinama ije postojanje bi,da je suprunik znao, uticale na odluku o sklapanju braka.


4/21

Page 4 of 21

Dejstva braka (posledice braka)

Posledice braka na li ni status

Posledice braka na li no imeprema PZ 348. svaka kombinacija je mogua. Brani drug koji je prilikom zakljuenja brakapromenio prezime moe u roku od 60 dana posle prestanka braka uzeti prezime koje je ranijenosio.

Posledice braka na dravljanstvozakljuenje braka ne utie na dravljanstvo. Ipak brak omoguava olakani postupaknaturalizacije (Zakon o dravljanstvu 17. propisuje da lice koje je najmnje tri godine u branojzajednici sa dravljaninom republike srbije i kome je dozvoljeno stalno nastanjenje u RepubliciSrbiji, moe biti primljen u dravljanstvo Republike Srbije ako podnese pismenu izjavu daRepubliku Srbiju smatra svojom dravom).

Posledica braka na poslovnu sposobnostSrpski graanski zakonik dovodio je do emancipacije mua uz istovremenu zabranu za enu daini dobro ine poslove (jer nije svejedno od koga dobija poklone).

Posledice braka u pogledu prava i dunosti suprunika li nog karaktera - Obaveza zajedni kog ivota, Obaveza uzajamnog pomaganja i potovanja, Sloboda izbora rada i zanimanja, Sporazumo odre ivanje mesta stanovanja, Obaveza vernosti bila propisana u ZBPO ali sada vie nije.

Prestanak braka1. Smrt,2. Ponitenje,3. Razvod

Smrt (PZ 30.)Smrt jednog ili oba suprunika povla i prestanak braka. injenica smrti dokazuje seizvodom iz MKR, smrtovnicom ili pravosnanim reenjem vanparni nog suda outvr enju injenice smrti. Kao momentat prestanka braka uzima se momenat smrtiutvr en u umrlici ili reenju vanparni nog suda.

Ponitenje braka (PZ 31-39.)

Apsolutna nitavost braka razlozi za ponitenje dati su kao numeru clausus. Navedeni susluajevi: istovenost polova / nepostojanje saglasne izjave volje / zakljuenje braka bez mati ara /odsustvo namere zajednice ivota / bra nost / nesposobnost za rasu ivanje / srodstvo /maloletstvo ispod 16 godina / starateljestvo. Ponitenje deluje pro futuro, dakle ex nunc (zarazliku od obligacionog prava). Aktivno legitimisano lice jeste svako lice koje ima pravni interes.

Relativna nitavost braka razlozi su: mane volje / maloletsvo iznad 16 godina / nesposobnostza rasu ivanje koja je nestala tokom braka.


5/21

Page 5 of 21

Razvod braka (PZ 40,41,210,219-246.)

Razlozi za razvod brakau naem pravu usvojen je opti (brojne injenice se mogu navesti kao razlog zahteva zaprestanak braka), relativni (samo postojanje neke injenice ne ovlauje su da donese odluku orazvodu ve se mora konstatovti i posledica u vidu ozbiljne poremeenosti branih odnosa) ineskriljeni (razvod se moe zahtevati bez obzria na krivicu za nastanak razloga za prestanakbraka) brakorazvodni uzrok. Tako su razlozi za razvod braka i postavljani alternativno unutar PZ

kao:1. Brani odnosi trajno i ozbiljno poremeeni2. Objekvivno se ne moe ostvarivati zajednica ivota.

Vrste razvodaSporazumni razvod braka (PZ 40.) - suprunici se mogu razvesti sa injavanjem sporazuma orazvodu. Ovaj sporazum mora sadrati:

1. pismeni sporazum o vrenju roditeljskog prava (zajedniko ili samostalno vrenjeroditeljskog prava) i

2. pismeni sporazum o deobi zajednike imovine.

Razvod po tubi (PZ 41.) - u naem pravu usvojen je opti, relativni i neskriljeni brakorazvodniuzrok. Po PZ svaki suprunik ima pravo na razvod braka ako je ispunjen jedan od dva uslova:

3. Brani odnosi trajno i ozbiljno poremeeni4. Objekvivno se ne moe ostvarivati zajednica ivota.

PostupakSporazumni razvod SPORAZUMNI PREDLOG za razvod podnosi se nadlenom optinskomsudu (mesna nadlenost u skladu sa ZPP-om). U slu aju zastupanja od strane punomo nika,suprunici moraju imati razliite punomonike.

Postupak po tubi

TUBA za razvod se podnosi nadlenom optinskom sudu (mesna nadlenost u skladu sa ZPP-om). Sud sudi u veu od jednog sudije i dvoje sudije porotnika, a u drugom stepenu vee od trisudije. Aktivno legitimisana lica su suprunici i organ starateljstva. Naslednici mogu nataviti ve zapoeti postupak.POSREDOVANJE se redovno sprovodi u sluaju pokretanja tube, osim u sluajevima: 1) jedanod suprunika ne pristane na posredovanje, 2) jedan od suprunika nesposoban za rasu ivanje,3) boravite jednog od suprunika nepoznato i 4) ako jedan ili obar suprunika ive uinostranstvu. Postupak sprovodi sud na ro itu pred sudijom pojedincem. Ovaj je duan dapreporui psiho-socijalno savetovanje od strane specijalizovane ustanove. Suprunici ne morajupristati na savetovanje.

Mirenje svrha mirenja jeste da se razrei konfklikt bez razvoda braka. U sluajupomirenja smatrae se da je tuba za razvod braka povu ena. Mirenje nije uspelo akouredno pozvani suprunici ne dou na poziv (s tim da sud moe odlu iti da se mirenje i uovom sluaju nastavi, ako proceni da ima izgleda da do pomirenja doe). Mirenje morabiti sprovedeno u roku od 2 meseca od dana dostavljanja tzube sudu. Ako ustranova

kojoj je mirenje povereno ne obavesti sud o rezultatima 3 meseca od dana dostavljanjatube, sud zakazuje ro ite u doku od 15 dana od dana isteka roka za odgovor. Nagodba sprovodi se u slu aju da mirenje nije uspelo. Svrha jeste da se odnosi razree

bez konflikta nakon razreenja braka. Ovde je cilj sporazum o vrenju roditeljskog prva ideobi zajednike imovine. Za razliku od mirenja, nagodbi prisustvuju i punomonici.Nagodba se mora sprovesti roku od 2 meseca od dana dostavljanja tube sudu. Akoustranova kojoj je nagodba poverena ne obavesti sud o rezultatima 3 meseca od danadostavljanja tube, sud zakazuje ro ite u doku od 15 dana od dana isteka roka zaodgovor.


6/21

Page 6 of 21

OdlukePresuda presudom sud je duan da odlu i o vrenju roditeljskog prava.Presuda zbog proputanja, priznanjaj ili odricanja ne moe se izre i.Stranke ne mogu zakljuiti sudsko poravnanje

Pravni lekovi alba nadlean je vii sud. Odluku donosi vee od tri sudije. Na presudu na osnovu

sporazumnog predloga stranaka razlozi za albu mogu biti samo bitna povreda odredaba

parninog postupka ili prinuda ili zabluda prilikom zakljuenja sporazuma o razvodu. Napresudu na osnovu tube, razlozi su svi razlozi predvieni ZPP-om. Vanredni pravni lekovi dozvoljeni su svi vanredni pravni lekovi, s tim da se presuda ne

moe pobijati u delu u kome je doneta odluka o razvodu (zbog mogunosti zakonskebigamije, da lice koje je razvedeno i stup u novi brak, usvajanjem vanrednog pravanogleka ne doe u situaciju da bude legalno u dva braka).

Pravila postupkaNaelo iskljuenja javnosti (PZ 206.) - u postupku u vezi sa porodinim odnosima javnost jeiskljuena. Podaci iz sudskih sposa spadaju u slubenu tajnu i nju su duni da uvaju svi uesniciu postupku.Istrano naelo - PZ 205.) - u postupku u vezi sa porodinim odnosima sud moe utvr ivatiinjenice i kada one nisu meu strankama sporne, a moe i samostalno istraivati injenice kojenijedna stranka nije iznela.Naelo ogranienog disponiranja stranaka u bra nom sporu nije dozvljena presuda zbogproputanja ili na osnovu priznanja ili odricanja, kao ni sudsko poravnanje.

Vanbra na zajednica

Vanbra na zajednica (PZ 4.)Vanbra na zajednica jeste trajnija zajednica ivota mukarca i ene, koja nemabra nih smetnji.

Bitni elementi Zajednica ivota podrazumeva sveukupnu relaciju u sferi emotivnihm seksualnih,

prokreativnih, kulturnih, ekonomskih i drugih potreba mukarca i ene. Trajnost vremenski period nije presuda, ve je bitna namera trajnosti od strane

vanbranih partnera. Nepostojanje zakonom predvienih branih smetnji.

Pravni status vanbra ne zajednice Vanbrani partneri imaju prava i dunosti suprunika pod uslovima odreenim u zakonu. PZ ukonkretnom sluaju poistoveujen prava i dunosti branih i vanbranih partnera kod optepodobnosti za usvojenje (PZ 101.) ili kod ustanove nasilja u porodici (PZ 197.).


7/21

Page 7 of 21

Odnosi roditelja i dece

Materinstvo i o iinstvo

MaterinstvoMajka deteta jeste ena koja ga je rodila. Maj instvo se utvr uje upisom u mati nuknjigu ro enih. Taj upis obezbe uje se prijavom od strane porodilita, ili pravosnanom sudskom preusdom.

Osporavanje materinstva Materinstvo moe biti osporeno od strane ene koja tvrdi da jemajka deteta ili mukarca koji se po zakonu smatra ocem deteta. Nije doputeno osporavanjematarinstva utvr eno sudskom presudom, posle usvojenja detata niti posle smrti deteta.

O instvoOtac deteta nije u zakonu jasno odre en kao to je odre ena majka.

Propusti pri definisanja oca u zakonu Zakon predvia samo mogu nost da neko budeutvr en kao otac bez odre ivanja ta se odlukom utvr uje. Tako, zakon uvodi prezumpcijuo instva mua majke deteta u slu aju deteta roenog u braku ili 300 dana nakon prestanka brakaako je prestao smr u mua i ako majka nije zaklju ila novi brak u meuvremenu. Van braka,

svako ko je voljan da prizna da je otac deteta moe to uiniti, uz saglasnost majke ili deteta. I danema moderne medicine, koja moe utvrdti dovoljnu slinost u genetikom materijalu, ne bi se

znalo ta se dokazuje niti ta se priznaje. Propust je u injen ak i kod odre ivanja oca u sluajuzaea uz biomedicinsku pomo gde nije navedeno da se ocem smatra davalac sperme koji bi usluaju anonimnosti bio iskljen, to sluaj kod davaoca jajne elije, ve se i dalje koriste isteprezumpcije koje postoje i kod prirodnog zaea. Dakle, materinstvo je odreeno potpuno jasno iprirodno, dok je o instvo vie neka administrativna funkcija bazirana na izjavama volje.

Priznanje o instva Oinstvo moe priznati lice koje je napunilo 16 godina (dakle deliminoposlovno sposobno), moe biti dato samo ako je dete ivo u trenutku davanja izjave (izuzetno ipre roenja). Sa priznanjem se mora saglasniti majka koja je poslovno sposobna.

Dete pod roditeljskim staranjem

Prava deteta Dete ima pravo da zna ko su mu roditelji . Dete ima pravo da ivi sa svojim roditeljima pre svih drugih. Dete ima pravo da odrava li ne odnose i sa roditeljem sa kojim ivi i sa roditeljem

sa kojim ne ivi. Dete ima pravo na obezbe enje najboljih mogu ih ivotnih i zdravstvenih uslova za

svoj pravilan i potpun razvoj. Dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima, eljama i

sklonostima. Dete ima pravo na slobodno izraavanje miljenja to uklju uje pravo da blagovremeno

dobije sva obavetenja koja su mu potrebna za formiranje tog miljenja.

O svim navedenim pitanjima, dete koje je navrilo 15 godina i sposobno je za rasu ivanje, moesamostalno donositi odluke. Takoe, sva navedena prava mogu biti ukinuta ili ograniena (samo)odlukom suda.

Dunosti detetaDete je duno da pomae roditeljima u skladu sa svojim godinama i zrelou. Dete koje stiezaradu ili prihode duno je da delimino podmiruje potrebe svog izdravanja, odnosnoizdravanja roditelja i maloletnog brata ili sestre, pod uslovioma odreenim ovim zakonom.


8/21

Page 8 of 21

Roditeljsko pravoRoditeljsko pravo izvedeno je iz dunosti roditelja i postoji samo u meri u kojoj je potrebna za zatitu li nosti, prava i interes deteta. Ono obuhvata pravo i dunoststaranja o detetu ( uvanje, podizanje, vaspitvanje, obrazovanje, zastupanje,izdravanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta, kao i pravo na dobijanjeinformacija o detetu od svih zdravstvenih i obrazovnih ustanova).

uvanje i podizanje deteta lino se staraju o ivotu i zdravlju deteta, ukljuujui zabranuponiavanja deteta i neljudskom kanjavanju i vreanju dostojanstva deteta kao i zbranuizloenosti takvim postupcima od strane tre ih lica.

Vaspitavanje deteta pravo i dunost razvijanja odnosa i usmeravanja ka usvajanju ipotovanju vrerdnosti emocionalnog, etikog i nacionalnog identita svoje porodice i drutva.

Obrazovanje deteta dunost osnovnog kolovanja deteta a za vie kolovanje u skladu samogunostima.

Zastupanje deteta pravo i dunost zastupanja deteta u svim pravnim poslovima i u svimpostupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta kao i pravo preduzimanjapravnih poslova upravljanja i raspolaganja prihodom koje je steklo dete mlae od 15 godina.

Vrenje roditeljskog pravaRoditeljsko pravo roditelji mogu vriti zajedni ki i samostalno. Vrenje moe bitiure eno samim inom zajedni kog ivota, ili u slu aju nepostojanja zajednice ivota,sporazumom izme u roditelja.

Zajedni ko vrenje roditeljskog prava vri se samim voenjem zajednikog ivota. U sluajunepostojanja zajednice ivota, zajedniki mogu vriti roditeljsko pravo i na osnovu sporazuma.Sporazum mora biti odobren od strane suda i mora biti u najboljem interesu deteta. Sporazummora urediti i ta se smatra prebivalitem deteta.

Samostalno vrenje roditeljskog prava u faktikom sluaju to je situacija kada je jedanroditelj nepoznat, umro ili potpuno lien roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti.Takoe, samostano vri roditeljsko pravo i roditelj koji ivi sa detetom, a sud jo nije doneoodluku o vrenju roditeljskog prava. Sporazumom, roditelji se mogu sporazumeti da e samo jedan vriti roditeljsko pravo. Ovaj sporazum mora obuhvatiti reenja o sporazumu o poveravanjudeteta jednom roditelju, visini doprinosa za izdravanje deteta od drugog roditelja i sporazum onainu odravanja linih odnosa deteta sa drugim roditeljem. U ovom sluaju roditelj koji ne vriroditeljsko pravo ima pravo da odluuje o bitnim pitanjima za ivot deteta, to ukljuujeobrazovanje, vee medicinske zahtave nad detetom, promenu prebivalita deteta i raspolaganjeimovinom vee vrednosti.

Nadzor nad vrenjem roditeljskog pravaNadzor vri organ starateljstva i on mo e biti preventivni i korektivni.

Preventivni nadzor obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima omoguava

roditeljima da vre roditeljsko pravo, a koje su mu stavljene u nadlenost ovim zakonom.Korektivni nadzor obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje uvrenju roditeljskog prava. U ovom sluaju donosi odluke kojima

1. upozorava roditelje na nedostatke u vrenju roditeljskog prava,2. upuuje roditelje na razgovor u porodino savetovalite ili utanovu specijalizovanu za

posredovanje u porodinim odnosima,3. zahteva od roditeklhja da polae raun oupravljanju imovine deteta.


9/21

Page 9 of 21

Lienje roditeljskog prava

Potpuno lienje roditeljskog pravaRoditelj koji zloupotrebljava ili grubo zanemaruje dunosti iz sadrine roditeljskog prava moe biti potpuno lien roditeljskog prava.

Pod zloupotrerbom se podrazumeva:1. fiziko, seksualno ii emocionalno zlostavljanje deteta,

2. izrabljivanje deteta silenjem na preterani rad ili rad koji ugroava zdravlje ili obrazovanjedeteta odnosno rad koji je zabranjen zakonom,3. podstianje deteta na vrenje krivinih dela,4. navikavanje deteta odavanju r avim sklonostima,5. na drugi nain zloupotrerbljava dunosti iz sadrine roditeljskog prava.

Pod grubim zanemarivanjem dunosti iz roditeljskog prava podrazumeva se :1. naputanje deteta2. proputanje staranja o detetu sa kojim ivi,3. izbegavanje izdravanja deteta ili odrvanja linih odnosa sa detetom sa kojim ne ivi,

odnosno spre avanje odravanja linih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne ivi,4. sa namerom i neoprvdano izbegavanje stvaranja uslova za zajedni ki ivot sa detetom

koje se nalazi u ustanovi socijalne zatite za snmetaj korisnika,5. na drugi nain grubo zanemarivanje dunosti iz sadrine roditeljskog prava.

Sadrina sudske odluke liava roditelja svih prava i dunosti iz sadrine roditeljskog prava, osim dunosti da

izdrava dete. moe biti odreena jedna ili vie mera zatite deteta od nasilja u porodici. upisuje se u matine knjige.

Delimi no lienje roditeljskog prava (PZ 82.)Roditelj koji nesavesno vri prava ili dunosti iz sadrine roditeljskog prava moe biti deliminolien roditeljskog prava.Sudska odluka moe liti roditelja jednog ili vie prava i dunosti iz sadrine roditeljskog prava,osim dunosti izdravanja deteta.Odluka o lienju upisuje se u matine knjige.

Vra anje roditeljskog prava (PZ 83.)Roditelju se moe vratiti roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bio potpuno ili delimi no lien roditeljskog prava.

Prestanak i produenje roditeljskog prava (PZ 84.)1. kada dete navri 18. godinu ivota (izuzetno, ako je dete zbog bolesti ili smetnji u psiho-

fizikom razovju nesposobno da se samo o sebi stara i titi svoja prava ili svojimpostupcima ugroava svoje interese, roditeljsko pravo moe se produiti do prestanka tihokolnosti),

2. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva (stupi u brak),

3. kada dete bude usvojeno (izuzev kada ga usvoji njegov suprunik),4. kada roditelj bude potpuno lien roditeljskog prava,5. smr u roditelja ili deteta.


10/21

Page 10 of 21

Postupak u sporovima za liavanje odnosno vrenje roditeljskog prava (PZ 261-273.)

Stvarna nadlenost osnovni sud ,

Mesna nadlenost opta mesna nadlenost ili sud prebivalita deteta (ako tubu podnosidete).

Inicijalni akt tuba, Aktivno legitimisana lica dete, roditelj, organ starateljstva, javni tuilac .

Dunost suda sud se mora voditi najboljim interesom deteta. Ako proceni da prava deteta nisudobro zastupana, duan je detetu postavi privrermenog zastupnika. Ako je u postupku za lienjeroditeljskog prava jedna stranka dete koje je sposobno da formira svoje miljenje, postara se dadete dobije obavetenja koja su mu potrebna, da dozvoli detetu da neposredno izrazi svojemiljenje i da miljenju deteta posveti panju u skladu sa godinama i zrelou i da miljenjedeteta utvrdi na nain i na mesu koje je u skladu sa njegovim godinama i zrelou.

Hitnost postupka (PZ 269.) - Postupak za lienje roditeljskog prava naro itp je hitan. Prvoroite zakazuje se tako da se odri u roku od osam dana od dana ada je tuba primljena u sudu,a drugostepeni organ je dan da donese odluku u roku od 15 dana od dana dostavljanja albe.

Obaveznost pribavljanja stru nog miljenja (PZ 270.) - pre nego to donese odluku o zatitiprava deteta ili o vrenu odnosno lienju roditeljskog prava, sud je duan da zatrai strunomiljenje prgana starateljstva, porodinog savetovalita ili druge ustanove specijalizovane zaposredovanje u porodinim odnosima.

Odluka (PZ 271.) ako su se roditelji sporazumeli, taj se sporazum unosi u izreku presude,ako sud proceni da je to u najboljem intetresu deteta. Ako nema sporazuma ili on po oceni sudanije u najboljem interesu deteta, odluku donosi sud.

Unos odluke u mat ine knjige odluka se unosi u matine knjige.


11/21

Page 11 of 21

Usvojenje

Zasnivanje usvojenja (PZ 88-103.)Usvojenje se zasniva odlukom organa starateljstva. Dete se moe usvojiti samo ako je to u njegovom najboljem intetresu.

Usvojiti se moe maloletno dete1. koje nema ive roditelje2. iji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravite,3. iji roditelji su potpuno lieni poslovne sposobnosti,4. iji su se roditelji saglasili sa usvojenjem5. koje se saglasilo sa usvojenjem, ako je starije od 10 godina

Ne moe se usvojiti1. maloletno dete mlae od tri meseca2. maloletnik kome je priznata potpuna poslovna sposobnost3. krvi srodnik u pravoj liniji4. roeni brat i sestra, odnosno brat i sestra po ocu ili majci.5. tienik od strane svog staratelja.

Usvojilac1. Mora biti starosti izmeu 18-45 godina (izuzetno, mogue je da se ovaj uslov ublaiodlukom ministra),

2. mora biti lice za koje je utvr eno da ima lina svojstva na osnovu kojih se moe zakljuitida e roditeljsko pravo vriti u najboljem interesu deteta.

3. Ne sme biti lice lieno roditeljskog prava4. ne sme biti lice lieno poslovne sposobnosti5. ne sme biti lice obolelo od bolesti koja moe tetno delovati na osvojenika6. ne sme biti lice osueno za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv raka i porodice,

protiv polne slobode i protiv ivota i tela,7. mora biti u branoj ili vanbranoj zajednici (izuzetno, na osnovu odobrenja ministra, kada

za to postoje naro iti razlozi, usvojiti moe i lice koje ivi samo.

Priprema za usvojenje usvojiti moe samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnomprogramu, osim ako ne usvaja suprunik ili vanbrani partner roditelja, odnosno usvojioca deteta.

Strani dravljani usvojenje je dozvoljeno stranim dravljanima pod uslovom da se ne mogunai usvojitelji meu doma im dravljanima (pretpostavka je da se ne mogu na i ako je prolovie od jedne godine od dana unoenja poataka u jedinstveni li ni registar usvojenja, a uzuzetno ipre jedne godine, ako je to u najboljem interesu deteta) i da se ministar za pordi nu zatitusaglasio sa tim usvojenjem.

Dejstva usvojenja (PZ 104-105.)Usvojenjem se izmeu usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njegovih srodnika, zasnivaju jednaka prava i dunosti kao izmeu deteta i roditelja, odnosno drugih srodnika. Prestaju prava idunosti deteta prema njegovim srodnicima, te prava i dunosti srodnika prema njemu, a prestaje

i roditeljsko pravo osim ako dete ne usvaja suprunik ili vanbrani partner roditelja deteta.

Prestanak usvojenja (PZ 106-109.)Usvojenje prestaje ponitenjem ako je nitavo ili ruljivo.

Nitavo je usvojenje prilikom ijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi za njegovu punovanostpredvieni zakonom,Ruljivo je usvojenje prilikom ijeg zasnivanja je saglasnost za usvojenje bilo dato pod prinudomili u zabludi.Posledice nakon prestanka usvojenja o staranju nad detetom odlu uje organ starateljstva.


12/21

Page 12 of 21

Hraniteljstvo

Zasnivanje hraniteljstva (PZ 110-118.)Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva. Lica su hranitelj i dete. I dete ihranitelj moraju ispunjvatati odre ene usllove da bi hraniteljstvo bilo zasnovano.

Blii uslovi propisani su podzakonskim aktima. Hraniteljstvo se moe zasnovati samo ako je to unajboljem intetresu deteta i moe se zasnovati samo uz saglasnost roditelja deteta, osim ako je

dete bez roditeljskog staranja. Ukoliko je dete starije od 10 giodina i sposobno za rasu ivanje, iono mora dati saglasnost za zasnivanje hraniteljstva.

Dete mora biti maloletno (izuzetno i nakon toga ali samo ako dete ima smetenj u psihofizikomrazvoju i ako je nesposobno da se stara samo o sebi i o zatiti svojih prava.Dete mora biti bez roditeljskog staranja (izuzetno i ako je pod roditeljskih staranjem, ali imasmetnje u psiho-fizikom razvoju ili je dete sa poremeajem u ponaanju)

Pod detetom bez roditeljskog staranja smatra seo dete koje nema ive roditelje,o dete iju su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo boravite,o dete iji su roditelji potpuno lieni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti,o dete iji roditelji jo nisu stekli poslovnu sposopbnost,o dete iji su roditelji lieni prava na uvanje i podizanje opdnosno vaspitavanje

deteta io dete iji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajui

nain.Kada su hranjenici braa i sestre po pravilu se hraniteljstvo zasniva sa istim starateljem.

Hranitelj Moe biti samo lice za koje je utvr eno da ima lina svojstva na osnovu kojih se moe

zakljuiti da e se starati o detetu u njegovom najboljem interesu, Ne sme biti lien roditeljskog prava, Ne sme biti lien poslovne sposobnosti, Ne sme biti oboleo od bolesti koja moe tetno delovati na hranjenika i Ne sme biti osu ivan za krivino delo iz grupe dela protiv braka i porodice, protiv polne

slobode i protiv ivota i tela, Mora biti pripremljen za hraniteljstvo po posebnom programu propisanom od strane

ministra nadlenog za porodinu zatitu.

Dejstva hraniteljstva (PZ 119,120.)

Hranitelj ima pravo i dunost da uva, podie, vaspitava, obrazuje dete i da ga priprema zasamostalan ivot i rad. Hranitelj ima pravo na naknadu u skladu sa zakonom.

Roditelji deteta koje je na hraniteljstvu imaju pravo i dunost da zastupaju dete, da upravljaju iraspolau imovinom deteta, da izdravaju dete, da sa detetom odravaju li ne odnose i da

odluuju o pitanjima koja bitno uti

u na ivot deteta zajedni

ki i sporazumno sa hraniteljem, osimako nisu lieni roditeljskog prava, poslovne sposobnosti ili se radi o roditeljima koji se ne staraju o

detetu ili se staraju o detetu na nedogovaraju i nain.


13/21

Page 13 of 21

Prestanak hraniteljstva (PZ 121-123.)

Na ini prestanka: Kada dete navri 18. godinu ivota, kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva, kada dete bude usvojeno, kada umru dete ili hranitelj u ovom sljuaju prednost prilikom zasnivanja novog

hraniteljstva ima lice koje je ivelo u istoj porodinoj zajednici. raskidom hraniteljstva odlukom organa starateljstva bilo po predlogu roditelja ilistaratelja hranjenika bilo kada utvrdi da je prestala potreba za hraniteljstvom ili da ono

vie nije u najboljem interesu deteta.

Posledice prestankaUkoliko je dete sa roditeljskim staranjem, o njemu nastavljaju da se brinu roditelji, a ako dete nijepod roditeljskim staranjem, brigu preuzima organ starateljstva.


14/21

Page 14 of 21

Starateljstvo

Stavljanje pod starateljstvo (PZ 124,125.)

Ko se stavlja pod starateljstvo dete bez roditeljskog staranja ili punoletno lice koje je lienoposlovne sposobnosti.

Odluka odluku donosi organ starateljstva u mestu prebivalita tienika odnosno mestuponalaenja tienika. Odluka sadri plan staranja, odluku o statatelju i odluku o smetajutienika (organ starateljstva e najpre pokuati da tienika smesti u srodniku porodicu ipopisae imiovinu tienika ako ona postoji).

Staratelj (PZ 126-134.)Za staratelja se postavlja lice koje ima lina svojstva i sposobnosti potrebne za obavljanjedunosti staratelja a pristalo je da bude staratelj. To e najpre biti suprunik, srodnik ili hraniteljtienika, osim ako interes tienika ne nalae druga ije. Ako je tienik navrio 10 godina isposoban je za rasu ivanje, ima pravo da predloi lice kojee mu biti postavljeno za staratelja.

Ne moe biti staratelj: lice koje je lieno poslovne sposobnosti, lice koje je lieno roditeljskog prava, lice iji su interesi u suprotnosti sa interesima tienika, lice od koga se, s obzirom na njegove line odnose sa ti enikom, roditeljima tienika ili

drugim srodnicima, ne moe oekivati da e pravilno obavljati poslove staratelja.

Privremeni starateljOrgan starateljstva moe postaviti privremenog staratelja tieniku, kao i detetu pod roditeljskimstaranjem odnosno poslovno sposobnom licu, ako proceni da je to neophodno radi privremenezatite linosti, prava ili interesa tih lica. Odlukom o postavljenju odreuje se pravni posao ili vrstapravnog posla koju on moe preduzeti u zavisnosti od okolnosti svakog konkretrnog sluaja. Ponavedenim uslovima, organ starateljstva je duan da postavi privremenog staratelja:

licu ije je porabite nepoznato, a ono nema zakonskog zastupnika ili punomo nika, nepoznatom sopstveniku imovine, licu iji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupnika, odnosno

licima koja imaju suprotne interese a istog zakonskog zastupnika (kolizijski staratelj), stranom dravljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srbije licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to navede opravdan

razlog, drugom licu kada je to predvieno zakonom

Razreenje starateljaOrgan starateljstva duan je da razrei staratelja ako utvrdi da je on iz bilo kog razloga prestao daobavlja svoju dunost ili da zloupotrebljava odnosno grubo zanemaruje dunosti staratelja ili da jenastupila neka okolnost zbog koje on ne bi mogao biti postavljen za staratelja ili na zahtev samogstaratelja. Rok za razreenje je 60 dana na zahtev staratelja a 30 zbog drugih razloga. Prilikomrazreenja mora postaviti i novog staratelja, uz prethodnu procenu imovine tienika.


15/21

Page 15 of 21

Dejstva starateljstva (PZ 135-144.)

Dunosti starateljaDa se stara o ti eniku:

1. staranje o linosti uvanje, podzianje, vaspitavanje i obrazovanje. Otklanjanje razlogaliavanja poslovne sposobnosti i priprema za samostalan ivot. Pose ivanje tienika.

2. zastupanje tienik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskimstaranje,. Prethodna saglasnost organa starateljstva potrebna je za odluku o kolovanju

tienika, medicinskom zahvatu, davanju saglasnosti za preduzimanje pravnih poslovatienika starijeg od 14 godina i preduzimanje pravnih poslova kojima upravlja i raspolaeprihodom koji je strakao tienik mla i od 15. godina.

3. pribavljanje sredstava za izdravanje iz tienikovih prihoda, sredstava dobijenih od licakoje je po zakonu duno da izdrava tienika, tienikove imovine, sredstava socijalnezatite i drugih izvora.

4. upravljanje imovinom5. raspolaganje imovinom

Odgovornost staratelja staratelj odgovara za tetu koju prouzrokuje tieniku tokomobavljanja poslova starateljstva, osim ako ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice (optiprincip odgovornosti po osnovu krivice prihvaen u ZOO). Krivica postoji kada je tetuprouzrokovao namerno ili grubom nepanom. Solidarno je odgovoran i organ starateljstva.

Izvetavanje organa starateljstvaRedovni izvetaj - duan da podnosi izvetaje i polae ra une poetkom svake kalendarskegodine za prethodnu (podnosi se do kraja februara za prethodnu godinu),Vanredni izvetaj kada organ starateljstva zatrai (u roku od 15 dana od zahteva)Zavrni izvetaj po prestanku starateljstva.

Sadrina izvetaja ora sadrati sve podatke o linosti, uslovima, zdravlju, vaspitanju i osvemu rugom neophodnom za linost tienika. Na in podnoenja propisuje nadleniministar.

Prava starateljaStaratelj ima pravo na naknadu opravdanih trokova i pravo na nagradu. Ovi iznosi isplauju se iztienikovih prikoda ako se time ne ugroava njegovo izdravanje. Uslove za naknadu propisujenadleni ministar.

Prestanak starateljsva (PZ 145.)

1. Kada maloletni tienik navri 18. godinu ivota,2. kada maloletni tienik stekne punu poslovnu sposobnost,3. kada maloletni tienik bude usvojen,4. kada bude doneta pravosnana odluka o vra anjua roditeljskog prava ili vraanju

poslovne sposobnosti roditelju maloletnog tienika,5. kada bude doneta pravosnana sudska odlluka o vra anju poslovne sposobnosti

punoletnom tieniku,6. kada tienik umre (smr u ili razreenjem staratelja ne prestaje starateljstvo),7. kada roditelj koji se nije starao o detetu ili koji se starao o detetu na nedogovaraju i na in,

pone da se stara o detetu na odgovaraju

i na

in.

Prestankom starateljstva prestaju prava i dunosti staratelja.


16/21

Page 16 of 21

Lienje poslovne sposobnosti (PZ 146-150.)

Potupno lienje poslovne sposobnosti punoletno lice koje usled bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju nije sposobno za normalno rasu ivanje te zbog toga nije u stanju da se samostara o sebi i o zatiti svojih prava i interesa. Poslovna sposobnost ovog lica jednaka je poslovnojsposobnosti mlaeg maloletnika.

Delimi no lienje poslovne sposobnosti punoletno lice koje usled bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju ugroava sopstvena prava i intetrese i intetrese drugih lica, moe biti deliminolieno poslovne sposobnosti. Poslovna sposobnost ovog lica jednaka je poslovnoj sposobnostistarijeg maloletnika. Sudska odluka o deliminom lienju sadri podatke o tome koje pravneposlove lice lieno poslovne sposobnosti ne moe preduimati.

Vra anje poslovne sposobnosti poslovna sposobnost moe biti vraena licu koje jeprethodno lieno iste kada prestanu razlozi koji su doveli do lienja poslovne sposobnosti.

Postupak za lienje i vra anje poslovne sposobnosti Predvien zakonom o vanparninom postupku (ZVPP 31-44.) Postupak je hitan. Inicijalni akt predlog. Mora sadratiinjenice na kojima se zasniva, kao i dokaze. Aktivno legitimisana lica sud, organ starateljstva, brani drug, dete, roditelj kao i baba,

deda, brat sestra ako sa tim licem ive u porodi noj zajednici, kao i samo lice ako moeda razume zna aj i pravne posledice svoga predloga. Postupak sud poziva na ro ite lice koje se liava ili kome se vraa poslovna

sposobnost i sasluava ga na ro itu. Lice mora biti pregledano od najmanje dva lekaraodgovarajue specijalnosti koji e dati nalaz i miljenje o duevnom stanju i sposobnostitoga lica za rasu ivanje (u tom cilju moe biti i smeteno u odgovarajuu zdravstvenuinstituciju najdue tri meseca).

Odluka sud donosi reenje koje sadri i obim lienja poslovne sposobnosti kao i spisakposlova koje lieni moe samostalno vriti. Lienje se donosi za period od 6-12 meseci.

Upisivanje u sudski registar upisuje se u MKR, a ako lice ima nepokretrnu imovinu,upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima.


17/21

Page 17 of 21

Izdravanje (PZ 151-167.)

Izdravanje suprunika (PZ 151.)Suprunik koji nema dovoljno sredstava za izdravanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen,ima pravo na izdravanje od drugog suprunika srazmerno njegovim mogunostima (osimsuprunika koji je nesavesno zakljuio nitav brak kao i suprunik kod koga bi prihvatanjezahteva predstavlalo o iglednu nepravdu za drugog suprunika).

Izdravanje vanbra nog partnera (PZ 152.)Vanbrani parner ima jednako pravo na izdravanje kao i brani, pod istim uslovima.

Izdravanje majke deteta (PZ 153)Majkad eteta koja nema dovoljno sredstava za izdravanje ima pravo na izdravanje od ocadeteta za vreme od tri meseca pre poro aja i godinu dana posle poro aja. Nema pravo naizdravanje majka ako bi prihvatanje njenog zahteva predstavljalo o iglednu nepravdu za oca.

Izdravanje deteta roditelja i drugih srodnika (PZ 154-159.)Izdravanje maloletnog deteta maloletno dete ima pravo na izdravanje od oba roditelja a usluaju da roditelji nisu ivi ili nemaju dovoljno sredstava za izdravanje, i od drugih krvnihsrodnika u pravoj uskodnoj liniji (babe i dede).Izdravanje punoletnog deteta punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljnosredstava za izdravanje, ima pravo na izdravanje od roditelja sve dok takvo stanje traje. Detena redovnom kolovanju ima pravo na izdravanje do 26. godine ivota, srazmernomogunostima roditelja.Izdravanje roditelja roditelj koji nema dovoljno sredstava za izdravanje a nije sposoban za radima pravo na izdravanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj liniji, pa i odmaloletnog deteta koje stie zaradu, srazmerno njihovim mogunostima i ako to ne bi biloo igledna nepravda.Izdravanje brata odnosno sestre maloletni ima pravo od punoletnog, ako roditelji nisu umogunosti.Izdravanje adoptivnih srodnika jednako kao i krvnih.

Izdravanje tazbinskih srodnika skoro jednako kao i kod krvnih.


18/21

Page 18 of 21

Odre ivanje i prestanak izdravanjaIzdravanje se odre uje prema potrebama poverioca i mogunostima dunika za izdravanje, priemu se vodi rauna o minimalnoj sumi.Potrebe poverioca zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanje, imovine, prihoda, te drugihokolnosti od znaaja za odre ivanje izdravanja.Mogunosti dunika zavie od njegovih prihoda, mogunosti za zaposlenje i sticanje zarade,njegove imovine, njegovih linih potreb, obaveze da izdrava druga lica te drugih okolnosti odznaaja za odre ivanje izdravanja.

Minimalna suma predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno lica na porodinomsmetaju perioduno utvr uje ministarstvo nadleno za porodinu zatitu, u skladu sa zakonom.

Izdravanje se daje u novcu , ali moe i na drugi na in ako se tako sporazumeju povevrilac idunik. Iznos moe biti fiksni ili u procenu od redovnih primanja (15%-50%). Ako je poverilacizdravanja dete, visina izdravanja treba da omogu i najmanje takav nivo za dete kakav uiaroditelj. Visina se moe menjati u zavisnosti od okolnosti. Izdravanje traje odre eno ilineodre eno vreme (meu branim drugovima do 5 godina).

Izdravanje prestaje1. istekom vremena trajanja izdravanja2. smr u poverioca ili dunika izdravanja3. kada poverilac stekne dovoljno sredtava za izdravanje (osim ako poverilac nije

maloletno dete),4. kada dunik izgubi mogunost za davanje ili davanje za njegapostane o igledno

nepravino, osim ako poverilac nije malo dete.5. Zakljuenjem novog braka ili stvaranjem vanbrane zajednice (kada su u pitanju

suprunici).

Postupak u sporu za izdravanje (PZ 277-282.)

Nadlenost suda stvarno nadlean je osnovni sud, u vezi sa mesnom nadleno u ZPP 43.propisuje da je pored opte mesne nadlenosti nadlean i sud na ijem podru ju ima prebivalitetuilac, ako je tuilac lice koje trai izdravanje. U ostalim sluajevima, samo opta mesnanadlenost.

Aktivno legitimisana lica poverilac izdravanja i organ starateljstva za dete.

Karakteristike postupka postupak je hitan (osam dana prvo ro ite, petnaest dana odluka poalbi). Ograniena dispozicija stranaka.

Evidencija presuda se dostavlja organu starateljstva mesnom za poverioca izdravanja.


19/21

Page 19 of 21

Imovinski odnosi

Imovinski odnosi suprunika (PZ 168-190.)

Posebna imovina suprunikaPosebna imovina je imovina koju je suprunik stekao pre sklapanja braka kao i imovina koju jesuprunik stekao u toku trajanja braka deobom zajednike imovine, odnosno nasleem,

poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isklju ivo prava. Uveanje posebneimovine u toku trajanja braka daje pravo drugom branom drugu na udeo u toj imovini, srazmernosvom doprinosu.

Zajedni ka imovina suprunikaZajednika imovina je imovina koju su suprunici stekli u toku trajanja zajednice ivota u braku.Ovde spadaju i dobici od igara na sre u (osim ako suprunik ne dokae da je uloio posebnuimovinu) kao i prava intelektualne svojine. Ovom imovinom suprunici upravljaju i raspolauzajedniki.

Deoba zajedni ke imovineDeobom se smatra utvr ivanje suvlasnikog udela svakog suprunika u zajednikom imovini.Deoba se moe izvriti u svako vreme, osim u nevreme. Pretpostavka je da su udeli suprunika jednaki. Deoba moe biti sporazumna ili sudska. Pravo da zahtevaju deobu imaju suprunici,naslednici umrlog suprunika i poverilac suprunika iz ije se posebne imovine nisu moglanamiriti potraivanja.

Odgovornost za obavezeZa sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon stupanja u brak, suprunik koji ih je preuzeoodgovara svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajednikoj imovini. Za zajednikeobaveze preduzete radi podmirenja potreba zajedni kog ivata, suprunici odgovaraju solidarnosvojom zajednikom i posebnom imovinom.

Ugovori suprunika

Bra ni ugovor (PZ 188.)

Dozvoljen u zakonu. Mora biti zakljuen u pisanoj formi i overen od strane sudije koji je duan dasuprunicima pro ita ugovor upozori ih da se njime iskljuuje zakonski reim zajednike imovine.Brani ugovor koji se odnosi na nepokretrnosti upisuje se u javni registar prava nanepokretnostima.

Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedni kom imovinom (PZ 189.)Dozvoljen u zakonu. Nije propisana obavezna forma. Moe se odnositi na upravljanje iraspolaganje. Poretpostavka je da se odnosi samo na redovno upravljanje i raspolaganje, alimoe se druga ije ugovoriti. U sluaju ovog ugovora, kada je re o nepokretnostima, on seupisuje u javni registar prava na nepokretnostima.

Ugovor o poklonu (PZ 190.)U sluaju prestanka braka, uobi ajeni pokloni koje suprunici u ine jedno drugom ne vraaju se.Meutim, vraau se pokloni ija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedni keimovine suprunika. Pravo na povraaj nema suprunik ako bi prihvatanje njegovog zahtavapredstavlalo oiglednu nepravdu. Pokloni se vraaju prema tanju u kome su se nalazili u trenutkuprestanka zajedni kog ivota u braku.


20/21

Page 20 of 21

Imovinski odnosi vanbra nih partnera (PZ 191.)

Na imovinu vanbranih partnera shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na suprunike.

Imovinski odnosi deteta i roditelja (PZ 192-194.)

Upravljanje i raspolaganje Dete samostalno upravlja imovinom koju stekne radom i da tomimovinom raspolae, a roditelji (imaju pravo i dunost) da upravljaju imovinom deteta koju nijesteklo radom i da tom imovinom raspolu. Izuzetno kada je re o imovini velike vrerdnostineophodna je saglasnost organa starateljstva (oprethodna ili naknadna). Glavnicu imovine detetaroditelji mogu upotrebiti za njegovo izdravanje ili kada to zahteva neki drugi vaan interesdeteta, a prihode roditelji mogu upotrebiti i za spstveno izdravanje odnosno za izdravanjedrugog zajednikog maloletnog deteta.

Pravo stanovanja (habitatio) pravo stanovanja traje do punoletstva deteta. Nemaju pravostanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva predstavljalo oiglednu nepravdu zadrugog roditelja.

Imovinski odnosi lanova porodi ne zajednice (PZ 195-196.) lanovima porodine zajednice smatraju se krvni, tazbinski i adoptivni srodnici koji ive zajednosa suprunicima ili vanbranim partnerima. Imovina steena radom za vreme trajanja ovezajednice je zajednika imovina i na nju se primenjuju pravila o odnisima suprunika osim pravilao pretpostavci zajednkog vlasnitva na nepokretnosti ako je upisan samo jedan od zajedni ara iodredbe o pretpostavci jednakih delova unutar zajednike imovine.


21/21

P 21 f 21

Zatita od nasilja u porodici (PZ 197-200.)

Pojam nasilja u porodici Nasilje u porodici jeste ponaanje kojim jedan lna porodiceugroava telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice, a naro ito:

1. nanoenje ili pokuaj nanoenja telesne povrede,2. izzivanje straha pretnjom ugistva ili nanoenja telesne povrede lanu porodice ili njemu

bliskom licu,3. prisiljavanje na seksualni odnos,

4. navoenje na seksulalni odnos ili seksuali odnos sa licem koje nije navrilo 14. godinuivota ili nemonim licem,5. ograniavanje slobode retanja ili komuniciranja sa tre im licima,6. vreanje kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponaanje.

Pojam lana porodice sadanji i bivi suprunici, vanbrani partneri i lanovi porodinogdoma instv, deca, roditelji i ostrali krvni srodnici te lica u adoptivnom i tazbinskom srodstvu i licakoja vezuje hraniteljstvo, kao i lica koja su meusobno bila ili su jo uvek u emotivnoj iliseksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedniko dete ili je dete na putu da bude roeno, iakonikda nisu ivela u istom porodinom domainstvu.

Mere zatite protiv lana porodice koji vrpi nasilje sud moe odredibi jednu ili vie merazatite od nasilja u porodici, koji se privremeno zabranjuje ili ograniava odravanje linih odnosasa drugim lanom porodice. Ove mere su:

1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodinog stana ili kue, bez obzira na pravo svojine,odnosno zakupa nepokretnosti,

2. izdavanje naloga za useljenje u porodi ni stan ili kuu, bez obzira na pravo svojine,odnosno zakupa nepokretrnosti,

3. zabrana pribliavanja lanu porodice na odreenoj udaljenosti,4. zabrana pristupa oko mesta stanovanja ili rada lana porodice,5. zabrana daljeg uznemiravanja lana porodice.

Mere traju najvie godinu dana, a mogu se produavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih jebila odreena, a moe prestati i pre isteka trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je bilaodreena. Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lienje slobode u vezi sa krivinim delomodnosno prekrajem, ura unava se u vreme trajanja mere.

Postupak u sporovima za zatitu od nasilja u porodici (PZ 283-289.) Nadlenost osnovni sud, opta mesna nadlenost i sud prebivalita rtve. Aktivno legitimisana lica lan porodice rtva, zakonski zastupnik, javni tuilac i

organ starateljstva.o Tubu za prestanak mere zatite moe podneti lan porodice protiv koga je mera

odreena. Karakteristike postupka postupak je hitan a podrazumeva da se prvo ro ite odrava

8 dana od dana prijema tube u sudu a drugostepeni organ duan je da donese odluku uroku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena alba. Ograni ena je dispozicijastranaka.

alba ne odlae izvrenje presude. Evidencija sud je duan da presudu odmah dostavi mesnom organu starateljstva rtve

i nasilnika.

Sudski postupci u porodinim sporovima:Postupak za razvod brakaPostupak u sporu o materinstvu i oinstvuPostupak u sporu za zatitu prava deteta i sporu za vrenje odnosno lienje roditeljskog pravaPostupak u sporu za ponitenje usvojenjaPostupak u sporu za izdravanjePostupak u sporu za zatitu od nasilja u porodici

skripta porodicno pravo.pdf

Documents