TRIATLON

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

wwwwww..ccaaggllaass..rrss

tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 22. AVGUST 2014. GODINE

006699 -- 331100--0044--6600003322 -- 331100--446600

CENTRUM

www.hostelcentrum.rscentrumcacak@gmail.com

BROJ 32 CENA 30 DIN.

28, 29, 30. i 31. avgust

VI\EN SIZAIVAWICU

PREVENTIVNIPREGLEDII SKRININZIU DOMUZDRAVQA strana 8.

Dr @aklina @ivkovi}

Gazdinstvo Sne`ane i SvetozaraRu`i~i}a iz Milatovi}a

Danski savet za izbeglice poma`epoplavqenim doma}instvima

strana 22.

MUDRIMPOTEZIMA DOSTABILNIHPRIHODA

MUDRIMPOTEZIMA DOSTABILNIHPRIHODA

Blagoje Mileti}, vo}ar iz Je`evice strana 12.

NI[TANEMA CENU...

NI[TANEMA CENU...

Dodeqene odluke poslodavcimao subvencionisawu 62 nova radna mesta

BUXETFINANSIRAZAPO[QAVAWEOKO 180 LICA

strana 5.Povodomstogodi{wicesmrtiVeselinaMiliki}a

PREDSEDNIKOP[TINEKOJI JEU[AOU PAM]EWE IKWI@EVNOST

strane 6. i 7.

PAKETE GRA\EVINSKOGMATERIJALA DOBI]E

15 PORODICA

strana 5.

Rastko Radi~evi},solista „Krvne grupe”

strana 11.

strana 32.

ROKENROL JE@IVQI NEGOIKADA!

LAZARSPREMANZAKANADU

2 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINEMARKETING

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE 3GRAD

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. ggllccaaggllaass@@ssbbbb..rrss

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 ggllpprreessss@@ssbbbb..rrss Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

- ^ak ni novi si-stem za{tite odpoplava na ^emer-nici ne bi mnogoubla`io poplavu.- Na Moravi u majuzabele`ene koli-~ine vode koje sejavqaju jednom u500 godina

“Srbiju je pre tri mese-ca zadesila prirodna ka-tastrofa. Na pojedinimmernim mestima zabele`e-

ne su koli~ine vode kojeprotutwe na{im rekamajednom u 700, 800 godina.Glavne karakteristikemajskih poplava su neve-rovatne koli~ine vode itrodnevne neprekidne pa-davine”, re~i su Dragoqu-ba Miqojkovi}a, direkto-

ra VPC “Morava” i ruko-vodioca za odbranu od po-plava na vodoprivrednomsistemu “Morava”. Mi-qojkovi} je pro{log petkaodr`ao sastanak sa grado-na~elnikom Vojislavom

Ili}em i ostalim rukovo-diocima ^a~ka, na kome jebilo re~i i o izgradwinovog sistema za{tite na^emernici. Taj projekat jeodavno zavr{en, ali je ne-davno priroda preteklabesparicu, zbog ~ega si-stem nije bio izgra|en.

- Tih kriti~nih dana^emernicom je prolazilo300 kubnih metara vode usekundi, {to je apsolutnonezabele`ena pojava. Pre-|a{wi sistem odbrane iz-gra|en je za za{titu poqo-

privrednih zemqi{ta iprevazi|en je. Uradilismo analizu i zakqu~ilida je za vra}awe sistema uprvobitno stawe neophod-no dve milijarde dinara.Vlada nam je prvo odobri-la 400.000, a rebalansombuxeta i preostalih

1.600.000 dinara. Kada jere~ o sistemu za{tite na^emernici, ovih dana }e-mo znati i da li }emo do-biti sredstva iz donacijeVlade Japana. Da je na ^e-mernici bio izgra|en no-

vi za{titni sistem, samobismo dobili na vremenu -napomenuo je Miqojkovi}.

Nezapam}ene koli~inevode, podse}a on, zabele-`ene su i na Zapadnoj Mo-ravi. U Me|uvr{ju, naprimer, u sekundi pro|e1.250 m3/S. Kriti~nih da-

na protutwalo je1.500m3/S.

U Republi~kom buxetusu planirana i sredstva zasanaciju sistema na Mora-vi. Japanci su zaintereso-vani i za gradska podru~-

ja, a izvesno je da }e ulo-`iti u odbrambene siste-me na ^emernici, Despo-tovici, Jasenici u Smede-revskoj Palanci i Vrla uSurdulici.

- Moram jo{ jednom danapomenem da smo prole-tos imali prirodnu kata-

strofu. Postoje}i sistemza{tite, sa obzirom na ne-verovatnu koli~inu vode,nije bio dovoqan. Mogu dapomognu xakovi sa peskomi nasipom, ali ne uvek.Apsolutna za{tita od po-

plava ne postoji. Ipak, ovim gradom i

okolinom poplava je pro-tutwala i nije bilo qud-skih `rtva, {to je u nevo-qama najva`nije - zakqu-~io je Dragoqub Miqoj-kovi}.

Z. J.

- najavili pred-stavnici Danskogsaveta za izbegli-ce, koji su u utorakboravili u ^a~ku

Nakon sastankapredstavnikaove organizaci-

je za izbeglice sa pred-stavnicima Grada i Kan-celarije za obnovu popla-vqenih podru~ja, novina-ri su obave{teni da je ^a-~ak obuhva}en projektomkoji Danski savet za izbe-glice sprovodi u sedamop{tina u Srbiji koje supretrpele {tetu u majskimpoplavama. Predvi|eno jeda, u okviru ~itavog pro-jekta, bude podeqeno 170paketa gra|evinskog mate-rijala, od kojih svaki vre-di 5.000 eura i 184 paketaname{taja i bele tehnike(2.200 eura). Pomo} Dan-

skog saveta odnosi}e se ina gra|evinske radove, uvrednosti od po 1.500 eura.Predvi|eno je, tako|e, dase igradi 14 monta`nihku}a i da 54 objekta malihpreduze}a dobije pomo}prilikom rekonstrukcijei opremawa.

Menaxer projekta Veri-ca Re~evi} najavila je da}e narednih meseci pomo}sti}i i do 15 ~a~anskihdoma}instava, koja su upoplavama pretrpela {te-tu, a izbor }e, prema kri-terijumima Danskog save-ta (broj ~lanova doma}in-stva, wihovo materijalnoi zdravstveno stawe) oda-

brati komisija sastavqe-na od po dva ~lana ove or-ganizacije i Kancelarijei tri predstavnika Grada.

- Odluka }e morati dabude jednoglasno doneta -ka`e pomo}nik gradona-~elnika Milan Bojovi} inapomiwe da vlasnicispratnih objekata ne}e mo-}i da ra~unaju na ovu po-mo}.

Projekat }e, naglasilaje Verica Re~evi}, bitirealizovan tokom nared-nih {est meseci, a pomo}}e u ^a~ak sti}i verovat-no u septembru ili okto-bru.

E. V.

DANSKI SAVET ZA IZBEGLICE POMA@E POPLAVQENIM DOMA]INSTVIMA

PAKETE GRA\EVINSKOG MATERIJALA DOBI]E 15 PORODICA

DIREKTOR VODOPRIVREDNOG CENTRA “MORAVA” ODR@AO SASTANAK SA GRADSKIM RUKOVODSTVOM

POPLAVE SU BILE PRIRODNA KATASTROFA

4 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINEDRU[TVO

Vr{imo usluge:- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-dana...)- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~kiprijem zgrada- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno- nega starih i bolesnih osoba- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-bqa)- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-{taja)- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)- majstorije u ku}i – haus majstor- molerske radove- tapetarske- vodoinstalaterske

- zidarske- kerami~ke usluge- elektro popravke- ~i{}ewe tepiha- ~i{}ewe zgrada- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-tri~nih `i~anih in-strumenata (gitara,mandolina,bas primova,i dr.)- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)- frizerske usluge (u va{im prostorijama)- visinsko prawe stakala- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)- ~i{}ewe dimwakaTel.fah. 032/374-244,Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Iove godine, tokomavgusta, Po`ega }eugostiti 38 mladih

filmaxija iz 21 zemqe, ko-ji }e biti u~esnici 9. Me-|unarodnog studentskogfilmskog kampa “Interak-cija 2014” i Me|unarodnogmasterklasa dokumentar-nog filma “Interdok2014”. Gradona~elnik Vo-jislav Ili} sa saradnici-ma, predsednikom Skup-{tine grada Veqkom Nego-vanovi}em i wegovim zame-nikom Vladanom Mili}em,pro{log ~etvrtka je orga-nizovao prijem za organi-zatore kampa i studenteprodukcije, re`ije, kamere,dizajna zvuka i monta`e iz

na{e zemqe, Meksika, Ru-sije, Slova~ke i Bugarske,koji }e u ^a~ku snimatidokumentarni film na te-mu “Portret bez okvira”.Tim povodom, gradona~el-nik je izrazio zadovoqstvo{to su gosti ^a~ka najbo-qi studenti sa filmskihakademija iz ~itavog sveta.

- Siguran sam da }e oniimati dovoqno inspiraci-je i dobrog materijala danaprave dobar film sa na-{ih prostora koji }e pri-kazati svetu. Drago mi je{to su organizatori uspe-li u ovim te{kim vremeni-ma da odr`e dobar nivo“Interakcije” i da ga una-prede. Siguran sam da }esvi u~esnici ovog kampa

biti dobri stru~waci usvojim poslovima i da }enapraviti dobre filmove -rekao je gradona~elnik.

U~esnici kampa su ista-kli da im rad sa kolegamaiz celog sveta i doma}ini-ma omogu}ava da upoznajudruge dr`ave, narode i wi-hove kulture, i puno nau~eiz ove kulturne interakci-je.

- Tre}i put sam u Srbi-ji, a ove godine sam bio na

“Kustendorfu”, gde samupoznao puno prijateqa iod wih saznao za ovaj proje-kat. Prijavio sam se i sadasam u~esnik kampa. ^a~akje zanimqiv grad, qudi sudobri i otvoreni, pa se na-dam da }emo snimiti dobarfilm - izjavio je AndrejKolen~ik, rediteq iz Slo-va~ke, osvaja~ presti`nenagrade “Zlatno jaje” nafestivalu “Kustendorf”.

Priznawe za snimawena ovom festivalu dobio jei Karlos Korea iz Meksi-ka, koji je kazao da “Inter-akcija” predstavqa dobrupriliku da upozna srpskukulturu, ali i zemqe iz ko-jih poti~u ostali u~esni-ci.

Predrag @ivkovi}, iz-vr{ni producent projekta,podse}a da }e i ova pri~aiz ^a~ka, kao i prethodnihgodina, biti prikazana nasvetskim festivalima do-kumentarnog filma:

- Ove godine u ^a~kuimamo ekipu uspe{nihmladih qudi, koji su ve}dobijali nagrade. Ovavredna ekipa }e tokom se-dam dana boravka u ^a~kuistra`iti teren i prona}i

neku zanimqivu temu, is-pri~ati svoju pri~u, ura-diti film koji }e videti,ne samo na{i, nego i gleda-oci {irom sveta.

Direktor “Interakci-je” Dejan Petrovi}, isti~eda je svake godine kvalitetpolaznika i filmova sveboqi:

- Filmovi koje studentisnimaju iz godine u godinusu sve boqi. Mi se trudimoda im obezbedimo kvali-tetne tehni~ke uslove, takoda je “Interakcija” na svevi{em nivou. Svakako, inagrade koje smo dobili zaovih nekoliko godina, name|unarodnim i doma}imfestivalima, samo su pod-sticaj da ovaj projekat i

daqe usavr{avamo u skla-du sa mogu}nostima.

Prema re~ima profeso-ra Akademije umetnosti uBeogradu, supervizora re-`ije na projektu i preda-va~a na “Interdoku” Dra-

gana El~i}a, “Interakci-ja” je postala jedna od naj-presti`nijih kulturnihmanifestacija u Srbiji iregionu, {to je prepoznaloi Ministarstvo kulture.Snimqeni filmovi su vi-sokog kvaliteta, o ~emusvedo~e brojne nagrade uSrbiji i svetu, a tim kojise nakon selekcije okupioove godine je najkvalitet-niji do sada.

- Ovi filmovi su odli~-nog kvaliteta, {to potvr-|uju i mnoge me|unarodnenagrade. S druge strane,nakon selekcije biramonajboqe studente iz celogsveta, iz sektora re`ije,monta`e, kamere, dizajnazvuka i produkcije. Ove go-dine, konkretno u ^a~ku,imamo zaista pravi “drimtim”, sjajnu ekipu sa izu-zetnim nagradama i veli-kim priznawima - istakaoje profesor El~i}.

Do 27. avgusta u~esnicikampa }e montirati fil-move u Po`ezi, dok }e po-laznici masterklasa pri-sustvovati predavawima iz

dokumentarnog filma koja}e dr`ati na{i afirmisa-ni rediteqi @elimir@ilnik i Dragan El~i}.Filmovi snimqeni tokomkampa premijerno }e bitiprikazani 27. avgusta uPo`egi, a dan kasnije udvorani Kulturnog centraBeograda.

Kamp i masterklas serealizuju uz podr{ku Mi-nistarstva kulture i in-formisawa Republike Sr-bije, Op{tine Po`ega,Grada ^a~ka i Erste banke,a u organizaciji po`e{kogNezavisnog filmskog cen-tra “Filmart”.

N. R.

Velikoj komemorativnoj sve~anosti koja je povodom stogodi{wice slavodobitneCerske bitke, 19. avgusta, na Preobra`ewe Gospodwe, odr`ana na Tekeri{u, prisu-stvovala je i delegacija ~a~anskog Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kihratova Srbije do 1918. godine. Podno monumentalnog spomenika – na kojem stojieternalni epitaf VA[A DELA SU BESMRTNA, i sa ~ijeg vrha bronzani oraopogledom upire ka Ceru i Iverku, lovorov venac su prineli Dragoslav Veqovi},Bratislav Jevtovi}, Aleksandra Pe}inar i Slobodan Velisavqevi}. B. J.

^A^ANI NA TEKERI[U

U^ESNICI 9. ME\UNARODNOG STUDENTSKOG FILMSKOG KAMPA „INTERAKCIJA 2014” NA PRIJEMU KOD GRADONA^ELNIKA

„PORTRET BEZ OKVIRA”

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE 5GRAD

Rekonstrukcija stari-je zgrade stu-denstskog doma u

^a~ku zapo~ela je u pone-qak. Vrednost radova je 5,3miliona dinara i finan-sira ih Ministarstvo pro-svete.

- Trudimo se da svake go-dine podignemo nivo uslu-ge za sve studente. Dostasmo toga uradili i nasta-vqamo da radimo. Pri kra-ju su adaptacija sanitar-nog ~vora i ugradwa noveventilacije u studentskomrestoranu. Vrednost tihradova je ve}a od tri mili-ona dinara - ka`e KasijaVukajlovi}, pomo}nik di-rektora Studentskog cen-tra.

U starom domu }e bitipostavqen limeni krov, za-meweni krovni prozori idodata izolacija. Predvi-|ena je i obnova fasade zapotkrovqe i drugi sprat.

Obnova starog doma bi-

}e uskoro zavr{ena, a u to-ku je i izgradwa novog koji}e, kako nadle`ni najavqu-ju, primiti studente u{kolskoj 2014/15. godini.Novi objekat ima}e 130 so-ba, uglavnom dvokrevetnih.Studenti }e dobiti sveuslove koje savremeni na-~in u~ewa i `ivota zahte-vaju, internet klub, dve ~i-taonice, salu za kulturno-zabavne sadr`aje, sobe sakupatilima, teretanu. Iz-gradwa novog doma je podu-hvat vredan 120 milionadinara. Osim ostalih pra-te}ih sadr`aja, graditeqinisu zanemarili ni studen-te sa invaliditetom koji}e mo}i da stanuju u sobamau prizemqu. Z. J.

Od 77 poslodavacakoji su konkurisa-li za buxetska sred-

stva, namewena za sprovo-|ewe jedne od mera aktivnepolitike zapo{qavawa,odnosno za subvencije po-slodavcima za otvarawenovih radnih mesta, uslovepredvi|ene zakonom i Lo-kalnim akcionim planomzapo{qavawa ispunio je51. Wima su pro{log petkauru~ene odluke o dodeli po200.000 dinara za 62 novo-zaposlena radnika, me|ukojima su i dva invalidnalica, ~ijim poslodavcimasleduje po pola milionadinara. Obaveza svih vla-snika privatnih firmikoji su dobili novac izgradske kase je da lica saevidencije nezaposlenih uovda{woj filijali Naci-onalne slu`be za zapo{qa-vawe prime u radni odnosna neodre|eno vreme do dvegodine i da u tom periodupla}aju redovno zarade isve poreze radnicima i da-`bine dr`avi i lokalnojsamoupravi.

Poslodavce kojima su upetak dodeqene odluke po-zdravili su i uspeh u radupo`eleli im gradona~el-nik Vojislav Ili}, direk-tor ~a~anske filijale NSZSa{a Obradovbi} i pred-sednik Lokalnog saveta zazapo{qavawe Milan Bojo-vi}.

- U ovoj godini subven-cionisana sredstva za za-po{qavawe iznose 35 mi-

liona dinara, od kojih je12 ve} podeqeno za samoza-po{qavawe, zahvaquju}i~emu je 60 sugra|ana pokre-nulo sopstveni posao.Osim wih, i 51 poslodavac}e dobiti sredstva iz grad-skog buxeta i zaposliti 62radnika sa spiska Nacio-nalne slu`be za zapo{qa-vawe. O~ekujemo da za dese-tak dana budu obezbe|enasredstva i za preostale dvemere aktivne politike za-po{qvawa - za stru~nu

praksu i javne radove. Iovim putem trebalo bi naodre|eno vreme da dobijeposao jo{ oko 60 ^a~ana -najavio je gradona~elnikIli}.

On je podsetio da je ^a-~ak 2012. godine progla-{en za najuspe{niju lokal-nu samoupravu kada je re~ osubvencionisawu novog za-

po{qavawa, jer je najvi{eizdvojio novca za otvara-we novih radnih mesta i daje tu vode}u poziciju zadr-`ao i ove godine:

- Ovakvu praksu }emonastaviti i slede}e godi-ne, jer na{ ciq je da tu bu-xetsku poziciju zna~ajnopove}amo, imaju}i u viduda je ovo dobar na~in dalokalna samouprava obez-bedi posao za gra|ane kojine rade. Problem nezapo-slenosti je veliki, ne samo

u ^a~ku, ve} i u ~itavoj Sr-biji, zbog ~ega mi ula`emomaksimalne napore da gaubla`imo. Sredstva sigur-no nisu dovoqna, ali pri-likom opredeqivawa i iz-dvajawa buxetskog novca,moramo se pona{ati premamogu}nostima.

U saradwi sa Gradom,Nacionalna slu`ba za za-

po{qavawe ve} osam godi-na realizuje Akcioni planzapo{qavawa koji, poredostalog, predvi|a ~etiriosnovne mere aktivne po-

litike (samozapo{qavawe,subvencije za otvarawe no-vih radnih mesta, stru~napraksa i javni radovi),podsetio je direktor NSZ

u ^a~ku Sa{a Obradovi}:- Poslodavci koji su do-

bili buxetska sredstvaobavezni su da nezaposlenolice sa evidencije ovda-{we filijale NSZ prime uradni odnos na neodre|enovreme, u trajawu od dve go-dine. Dosada{wa praksa jepokazala da je bilo poku-{aja zloupotrebe buxet-skih sredstava dobijenihza subvencionisawe novihradnih mesta. Me|utim, tapojava je bila skoro zane-marqiva, jer NSZ posedujesredstva obezbe|ewa i usvakom trenutku mo`e dareaguje protiv nesavesnihposlodavaca i spre~i even-tualne zloupotrebe i nena-mensko kori{}ewe novca.

M. N.

ZAPO^ETA REKONSTRUKCIJA STAROG STUDENTSKOG DOMA

I NOVI I STARI DOM SPREMNI ZA PO^ETAK [KOLSKE GODINE

DODEQENE ODLUKE POSLODAVCIMA O SUBVENCIONISAWU 62 NOVA RADNA MESTA

Zorica Selakovi}, vlasnica preduze}a “De-sert“, koje zapo{qava 30 radnika, }e zahvaquju}isubvencijama Grada od 500.000 dinara primiti uradni odnos jedno invalidno lice. Ovu vrstu pod-sticaja prvi put koristi i kako ka`e, “kamo sre-}e da mo`emo da zapo{qavamo bez ikakvih sub-vencija”:

- Ova sredstva su velika i u ovim te{kim vre-menima zna~e mnogo svakom poslodavcu. I ranijesam anga`ovala invalidno lice, jer imam zakon-sku obavezu, s obzirm na to da firma zapo{qavaoko 30 radnika. Nadam se da }u ovog puta na}i od-govaraju}u osobu, koja }e mo}i da se “uklopi” u po-sao u kome prakti~no nema ograni~ewa za lica sanekim fizi~kim hendikepom.

BUXET FINANSIRA ZAPO[QAVAWE OKO 180 LICA

6 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINEDRU[TVO

POVODOM STOGODI[WICE SMRTI VESELINA MILIKI]A

Prekju~e se na-vr{io vek odnasilne smr-ti VeselinaM i l i k i } a ,

koji je na ~elu ^a~ka bioosam godina, od 1906. do1914. Surovo je ubijen 20.avgusta 1914. godine, naulicama grada ~ije je inte-rese umeo da prepozna i u~iji je napredak ulo`io si-lan trud i vi{estruke spo-sobnosti. Ovaj doga|aj jeduboko uznemirio jedanae-stogodi{weg de~aka Sini-{u Paunovi}a, ~ijem ocu jeVeselin mnogo pomogao ka-da je dospeo u finansijskukrizu, i on nikada nije za-boravio tragi~ni kraj do-brotvora svoje porodice.Kasnije, kada je postaokwi`evnik, smestio je pr-vog ~oveka male varo{i usvoje romane “Srbija kojenema” i “Pusta zemqa”, akao novinar “Politike” se,povodom dvadesetpetogodi-{wice Veselinove smrti,na stranicama ovog listaprisetio tog doga|aja:

“Bilo je to krajem avgu-sta 1914. godine. ^a~ak senalazio u pani~nom strahu.Pretila mu je opasnost odAustrijanaca, koji su ve}bili u U`icu. Stotine ihiqade izbeglica lutalo je~a~anskim ulicama, be`a-li su gra|ani, po~eli su sepojavqivati vojni beguncii sve je i{lo u sunovrat. Asav taj haos le`ao je na ple-}ima Veselina Miliki}a,biv{eg narodnog poslani-ka i dugogodi{weg pred-sednika ~a~anske op{tine.Od jutra do mraka on je tr-~ao po varo{i da zbrinenarod i u tome je mnogoimao uspeha. Me|utim, po-trebe su sve vi{e rasle, a

sredstava bivalo sve mawe,tako da, i pored najboqevoqe, nije mogao svima iza-}i u susret. U takvoj atmos-feri pojavio se pred wim ijedan vojni begunac, koji jetra`io od op{tine novacai odela. Veselin mu je daokoliko je mogao, ali se ovajnije zadovoqio time ve} gaje istoga dana uve~e oko se-dam ~asova ubio iz zasedena Maloj pijaci, a zatim isam pao mrtav. Metak mu jepro{ao kroz srce. Nije mo-gao ni re~i da izgovori.Samo je u jednom trenutkuotvorio svoje pametne o~ii blago pogledao svoju `e-nu, koja ga je, po obi~aju,ve} poodavno o~ekivala nakapiji, nedaleko od mestapogibije i na prvi pucawpoletela mu u pomo}. Ubi-ca je `iveo jo{ neko vreme,pa je i sam umro bez re~i.Doznalo se samo da mu jeime Mihailo \or|evi}, daje iz sela Zeoka u srezu dra-ga~evskom, ali da je tu biodoseqenik. \or|evi} je biorawen u stomak, tako|e izpu{ke.”

Paunovi} nagla{ava daje Veselinova smrt ostalanerazja{wena, da su neki uwoj videli besmisleni zlo-~in pijanog vojnog begunca,koji je potom izvr{io sa-moubistvo, a drugi je do`i-veli kao planirano poli-ti~ko ubistvo posle kojeg jeizvr{iteq likvidiran ka-ko ne bi otkrio nalogodav-ce.

Toliko o smrti Veseli-na Miliki}a, nekada{wegpredsednika op{tine kojije svojim `ivotom i radomza op{te dobro umnogomezadu`io i svoje savremeni-ke i potowe generacije ^a-~ana.

NEUOBI^AJEN PUTSEOSKOG DE^AKA

Rodio se u draga~evskomselu Brezovice, u vi{e~la-noj porodici skromnogimovnog stawa. Iz popisastanovni{tva, izvr{enog1863. godine, mo`e se sazna-ti da su wegovi roditeqi,Ilija i Kruna, imali ~eti-ri sina i jednu k}erku, i daje wihova imovina (ku}a izgrada, plug i po oranice,pet kosa livade, pola plugaoranice „u Moravi” i plugvo}waka) vredela 50 cesar-skih dukata. Veselin je biobistar de~ak i {kola mu jei{la od ruke, ali, da nijebilo wegovog brata od stri-ca Marka Miliki}a, koji jeu ^a~ku imao bakalsku rad-wu, verovatno bi ostao naselu i bio “osu|en” na muko-trpan rad i `ivot u oskudi-ci. Roditeqi su prihvati-liu nesvakida{wu ponuduro|aka da de~ak kod wega iz-u~i za trgovca i tako se Ve-selin obreo u ~a~anskoj va-ro{i i u woj ostao do kraja`ivota.

@iveo je svega 55 godina,ali je dug spisak onoga {toje uradio i imao nameru dauradi.

Posle perioda koje jeproveo kao {egrt i kalfa,osamostalio se i otvoriodu}an u iznajmqenom pro-storu u Knez Mihailovojulici. Osim trgovinom namalo, bavio se izvozom svi-wa, preduzima~kim poslo-vima u gra|evinarstvu (we-govo ime, kao preduzima~a,ubele`eno je na galeriji cr-kve u Prawanima, izgra|ene1903. godine), kao i proiz-vodwom nadaleko ~uvenogjeli~kog vina. Jedan je odosniva~a ^a~anske zadrugeza uzajamno me|usobno po-magawe (1892), a kada ju jenapustio, osnovao je, 1914.godine, ^a~ansku privrednubanku i postao wen predsed-nik. Bio je anga`ovan i uIzvozni~kom esnafu, naosniva~koj skup{tini Srp-skog elektri~nog akcionar-skog dru{tva “Ov~ar i Ka-blar”, 1901. godine, izabranje u Upravni odbor, a sa qu-biteqima kowi~kog sportaosnovao Kolo jaha~a “Knez

Milo{“ za Rudni~ki okrug.Nije zaobilazio ni humani-tarne poslove - jedan je odosniva~a Radeni~ko - zanat-skog bolesni~kog fonda i~lan odbora za prikupqawefinansijske pomo}i poro-dicama nastradalih u Gora-~i}koj buni.

U politi~kom `ivotu^a~ka i Srbije u~estvovaoje kao ~lan Narodne radi-kalne stranke, kojoj je pri-stupio ~im je osnovana,1881. godine, i ostao jojodan do kraja `ivota. Zapredsednika op{ine iza-bran je ~etiri puta (1906,

1907, 1910. i 1914), a “narodje u dva maha slao ovog tre-zvenog i ~estitog ~oveka unarodnu skup{tinu”.

PREDSEDNIK SVIHGRA\ANA

Veselinov savremenik drDragomir Ikoni}, koji sebavio pedago{kim radomali i politikom, uo~io jewegov “smisao za pitawakomunalne politike i voquda se za wih zalo`i”. U ko-joj meri je Vesa, kako su gapoznanici i prijateqi odmilo{te zvali, bio pred-sednik svih gra|ana i do-

brobit `iteqa ^a~ka sta-vqao iznad strana~kih in-teresa, svedo~e brojni gra-diteqski poduhvati o koji-ma je, se}aju}i se svog slu-`bovawa u ^a~ku, iscrpnopisao gra|evinski in`ewerMilorad Z. Proti}. Da biza{titio grad od }udi Za-padne Morave, koja je umelada se izlije i nanese {tetuqudima, Miliki} se bavioregulacijom wenog toka igradwom Gradskog bedema, uwegovo vreme podignute suzgrade Okru`ne bolnice,@enske zanatske {kole igradske klanice, u ^a~ak je

Od kako su u Srbiji, 1839. godine, ustanovqeni primiritelnisudovi, kao prete~e op{tinske vlasti, na mestu prvog gra|ani-na ^a~ku re|ali su se predstavnici raznih politi~kih struja,stepena obrazovawa i li~nih svojstava. Neki su bili gradite-qi, neki ru{iteqi. Jedni su vi{e brinuli o op{tim intere-sima, drugi o sopstvenim xepovima. Nekima je grad, bez naro-~itog razloga, obilato uzvratio, druge je nepravedno osudiona zaborav. Svima }e, naravno, suditi istorija, ali ona je

prili~no spora i ne mo`e se svrstati u egzaktne nauke.

PREDSEDNIK OP[TU PAM]E

Nekada{wi predsednik op{tine je u{ao u srpskukwi`evnost posredstvom Sini{e Paunovi}a koji ni-je krio da je gazda Stojan u romanu “Srbija koje nema”niko drugi do wegov sugra|anin u detiwstvu VeselinMiliki}. Ovako ga je upamtio:

- Gazda Stojan je bio odeven u crno sve~ano odelo.Na glavi je imao veliki radikalski {e{ir a na gru-dima se belela u{tirkana ko{uqa bez ma{ne. Wegovaogromna sna`na prilika kretala se laganim ali odva-`nim korakom. Gledao je ozbiqno i zami{qeno.

U[AO U KWI@EVNOST

7DRU[TVOPETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

POVODOM STOGODI[WICE SMRTI VESELINA MILIKI]A

stigao prvi voz, oglasiose i prvi telefon, zapo~etaje gradwa zgrade Gimnazijei Sokolskog doma, otvorena@enska privatna gimnazija,osnovan Olimpijski klub.Gra|eni su putevi, kaldrmi-sane ulice, isu{ivane bare,ure|ivano gradsko grobqe.Preduzeo je i pripreme zagradwu vodovoda, ali ga jerat spre~io da ovaj naum iostvari.

Iza zama{nih komunal-nih poslova stajao je, se}a seProti}, “~ovek visok oko 1,90 m, pravilno razvijen,krupan, tankih brkova iobrijan”.

Kada su svedo~ili o Ve-selinovom karakteru i mo-ralu, savremenici su isti-cali wegovu prijatnu na-rav, ozbiqnost, skromnosti spremnost da saslu{a qu-de u nevoqi i iza|e im u su-sret. Kao du}anxija je dokraja ostao podstanar, a sa

porodicom je `iveo u niskojdotrajaloj ku}i sve dok gaProti}, sa kojim se godina-ma dru`io i savetovao uz ju-tarwu kafu, na jedvite jade,opomiwuju}i ga da uslovi ukojima `ive mogu da ugrozezdravqe wegove dece, nijenagovorio da je sru{i i naweno mesto podigne boqu.Ku}a koju je Vesa izgradioprema projektu i uz nadzorin`ewera Proti}a jo{ uvekpostoji, na adresi Obili}e-va ulica 7.

VESIN SIN DOVEOSTRUJU U ^A^AK

Vesa je za suprugu oda-brao Ekaterinu (Katarinu),k}erku Cvetka Petkovi}a,kafexije iz ^a~ka, ina~estrica pesnika VladislavaPetkovi}a Disa. Ona je odwega bila mla|a 14 ili 16godina, po{to se u dokumen-tima navode dva razli~itadatuma mladinog ro|ewa.

Ven~ali su se januara 1893. u~a~anskoj crkvi, a godinudana kasnije rodila im sek}erka Jelica. Ona se poslePrvog svetskog rata udalaza in`ewera Bo`idara Sto-jadinovi}a, a wihov sinIlija je bio profesor naGra|evinskom fakultetu uBeogradu i veliki stru~wakza mostova koji je, poredostalih, konstruisao `ele-zni~ki most na ZapadnojMoravi.

Posle Jelice, Miliki}isu dobili sina Iliju, kojije postao pravnik i radio udiplomatskoj slu`bi. Zaprivredni razvoj ^a~ka na-ro~ito je zaslu`an Vesinsin Mihailo, koji se poslestudija bavio advokaturomu Beogradu. Od wega je pote-kla inicijativa da se u na{grad dovede struja, a wegovoime susre}emo me|u imeni-ma nekolicine uglednihgra|ana koji su, radi ovog

poduhvata, 1921. osnovaliakcionarsko dru{tvo. Uistorijskim dokumentima jezapisano da je “prva sijali-ca sinula u prostorijama iu krugu elektri~ne centraleu ^a~ku polovinom 1921. go-dine, a od 23. septembra zva-ni~no je odobreno kori{}e-we elektri~ne energije ugradu”, da je razvodna mre`anajpe gra|ena prema Lomi-noj ulici, a prvi u svoju ku-}u elektriku uveo rakixij-ski trgovac Nikola Peri-{i}, najbli`i kom{ijaelektri~ne centrale u Haj-duk Veqkovoj ulici.

Mihailo Miliki} je bioi odgovorni urednik na-prednog lista “Za slobodu”,koji je u ^a~ku izlazio 1922.godine i bio zabrawen izpoliti~kih razloga.

Posle dva sina, Miliki-}i ponovo dobijaju k}erku,kojoj daju ime Emilija. Onaje postala profesor, `iv

ela je u Ni{u i udajom ste-kla prezima Cvetanovi}.

Advokat je bio i Veseli-nov sin \or|e, dok je naj-mla|i, Aleksandar, radiokao ~inovnik u diplomati-ji.

Nema podataka da su sebra}a Miliki}i `enili ida su ostavili potomstvo. Uvreme okupacije, Ilija,\or|e i Aleksandar su neo-snovano optu`eni da su, kaoanglofili, sara|ivali saengleskom obave{tajnomslu`bom i uhap{eni. Ilijai Aleksandar su stradali unekom od nema~kih logora,a \or|e se vratio iz Maut-hauzena, `iveo i umro u Pa-rizu.

Katarina Miliki} je,posle mu`evqeve smrti, ne-ko vreme radila sa du}anom,a onda prodala imovinu ipreselila se u prestonicu,gde je i preminula 1942. go-dine. Sahrawena je na No-vom grobqu u Beogradu.

Veselin Miliki} po~i-va na ^a~anskom grobqu ispada u zaslu`ne ^a~ane o~ijem grobu nema ko da bri-ne. Zahvaquju}i zalagawuSini{e Paunovi}a, na ula-zu u Gradski park je 1939.

godine, povodom dvadeset-petogodi{wice wegove smr-ti, postavqena spomen bi-sta, rad vajara Bo`idaraObradovi}a. Posle Drugogsvetskog rata, oslobodiocisu zaboravili sve Miliki-}eve zasluge za grad, kao istradawe wegove porodice uratu, a zapamtili jedino daje bio radikal, te su bistuskinuli sa postamenta isklonili je od o~iju gra|a-na. Prona|ena je mnogo go-dina kasnije, o{te}ena, adanas se nalazi u Narodnommuzeju u ^a~ku.

Za pohvalu je {to je uli-ca pored Gradskog parka, kaGradskom bedemu, u novovreme dobila ime VeselinaMiliki}a. Nepravda premawemu bila bi, bar delimi~-no ispravqena, i na drugena~ine - ponovnim posta-vqawem biste na javno me-sto i obnovom spomenika na^a~anskom grobqu. Stogo-di{wica smrti nekada-{weg predsednika op{tine,koji bi sada{wim i budu-}im gradona~elnicima tre-balo da bude svetao primeri opomena, vi{e je nego do-bar povod za ovakav gest.

Emilija Vi{wi}

Dr Dragomir Ikoni} osvetlio je i moralni likVeselina Miliki}a:

- On nije mnogo govorio, ali i kad bi {to rekao,ose}alo se da iza wegovih re~i stoji ~ovek. To nijebio gazda kakvog mo}nog zavoda, ni materijalno toli-ko sna`an da bi qude mogao novcem dr`ati oko sebe.U tom pogledu bilo ih je kudikamo ja~ih od wega, alinijedan od wegovih drugova nije imao toliko saose}a-wa prema bolovima slabog i nejakog, niti je umeo pre-nebre}i vi{e svoje interese da bi drugom pomogao kaoon... U javnom `ivotu skromnost i sposobnost da se`ivi prosto i prisebno jeste jedna od prvih vrlina.Ona {titi ~oveka od opakih isku{ewa, lakomislenogzadu`ivawa i izli{nosti za parom. [to je ~ovekskromniji, to je i nezavisniji.

ODOLEO KORUPCIJI

INE KOJI JE U[AOWE I KWI@EVNOST

Ku}a porodice Miliki} u Obili}evoj ulici Ulica Veselina Miliki}a Veselin Miliki} po~iva na ^a~anskom grobqu

8 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINEZDRAVSTVO

Novom nomenklatu-rom Ministarstvazdravqa, od febru-

ara pro{le godine, defi-nisane su usluge sprovo|e-wa preventivnih aktivno-sti izabranog lekara. Pre-ventivne aktivnosti su iranije podrazumevale skri-ninge za rano otkrivawekarcinoma debelog creva,kardiovaskularne bolesti,dijabeta i depresiju. Kadaje re~ o skriningu za depre-siju verovatno }e biti ne-kih izmena, ali skriningeza kardiovaskularne bole-sti i za dijabet lekari, uokviru svog rada, sprovodeve} dugi niz godina, ka`edr @aklina @ivkovi},specijalista op{te medi-cine.

Preventivni rad dajerezultate posle du`eg vre-menskog perioda. ^iweni-ca je da su faktori rizikaovih bolesti vrlo sli~ni,a to su: pu{ewe, gojaznost,fizi~ka neaktivnost, vi-sok nivo masno}a u krvi,prekomerno uzimawe alko-

hola, kao i oni na koje nemo`emo da uti~emo, kao{to su pol, genetska predi-spozicija i godine `ivota,podse}a doktorka. Kadasprovode skrininge lekarise trude da odrede postoje-}i rizik i na osnovu wegadaqi tretman. Ciq pre-ventivnih aktivnosti jesteda {to pre otkrijemo bole-sti i rizi~na stawa, jer ra-no otkrivawe mo`e da do-vede do izle~ewa, isti~ena{a sagovornica. Paci-jentima koji redovno odla-ze kod lekara sistematskipregledi se zakazuju po ka-lendaru. U populaciji do34. godine pregledi se zaka-zuju jednom u pet godina,

kod pacijenata od 35. do 50.jednom u dve godine i preko50. svake godine. Sistemat-ski pregled podrazumeva

osnovni pregled srca, plu-}a, pritiska, a zahvaquju-}i wemu mogu da se otkrijui razne promene na ko`i,obja{wava dr @ivkovi} idodaje:

- Laboratorijskim ana-

lizama kod starijih od 50godina obuhvatamo i pre-gled stolice na skriveno,okultno krvarewe, a to je

upravo skrining za ranootkrivawe karcionama de-belog creva, koji odre|ujeda li pacijenta, ukoliko jetest pozitivan, {aqemo nadodatni kolonskopski pre-gled kod gastroenterologa

ili ne. U slu~aju da je re-zultat pozitivan, jo{ uveknije znak za strah, ve} samoznak upozorewa. Ukolikose na osnovu svih neophod-nih pregleda gastroentero-loga, na`alost, dijagno-stikuje karcinom debelogcreva, rano se startuje saterapijom i mogu}nost iz-le~ewa i poboq{awa kva-liteta `ivota je sigurnomnogo ve}a.

Prema re~ima doktorke,kada je re~ o proceni rizi-ka za dijabet, ne mora se iz-meriti glikemija, ve} sefaktori rizika mogu odre-diti i putem povi{enogkrvnog pritiska, postoja-wa dijabetesa u porodici,te`ine, odnosno gojazno-sti, neadekvatnog kori-{}ewa vo}a i povr}a u is-hrani, konzumirawa ciga-reta... Ukoliko je taj rizikmali, zanemarqiv, onda selekar sa pacijentom dogo-vara o narednoj kontroli.Ali, ukoliko je rizik ve-liki, zavisno od {e}era ukrvi, lekari preporu~ujutakozvani OGT test, odno-sno test optere}ewa gluko-ze, koji se radi i u labora-toriji ~a~anskog Domazdravqa.

- Na osnovu wega vrlojednostavo mo`emo da od-redimo da li je re~ o dija-betu, povi{enom riziku,nekim formama insulinskerezistencije, ili jutarwepovi{ene glikemije, {tonam je alarm da ti pacijen-ti treba da budu pod ~e-{}im nadzorom. Zahvaqu-ju}i mogu}nosti da svakih{est meseci ili svake go-dine kod pacijenata pono-vimo OGT test, zna}emo dali je u pitawu samo nekiporeme}aj ili klasi~ni

dijabet. Sada imamo vi{emogu}nosti i da pratimo ida le~imo pacijente od di-jabeta - napomiwe na{a sa-govornica.

Govore}i o rizicima zakardiovaskularne bolesti,

doktorka ka`e da se premaklasifikaciji pacijenatana mu{ki i `enski pol iprema godinama `ivota,odre|uju riziko faktorikoji su isti za sve osobe.Ukoliko je rizik visok,zahteva se borba sa fakto-rima rizika, energi~no le-~ewe hipertenzije, ukolikoje pacijent ima, ostavqawecigareta, a ako je povi{enamasno}a u krvi, tada za le-~ewe nije dovoqna samo di-jeta, ve} i primena lekova,nagla{ava doktorka. Za-hvaquju}i ovim merama,ka`e ona, mo`emo da odlo-`imo ili spre~imo pojavulo{ih kardiovaskularnihdoga|aja, kao {to su naglasr~ana smrt, infarkt, mo-`dani udar...

Kada je re~ o skrininguza depresiju, lekar u razgo-voru sa pacijentom proce-wuje da li su potrebne kon-sultacije psihijatra iline, i da li je re~ o osobamakoje su ve} ranije le~ene.

- Moramo da unapredi-mo preventivne preglede.Imamo pacijente koji re-dovno dolaze zbog terapije,kao i one koje sre}emo barjednom godi{we zbog nekogakutnog zdravstvenog pro-blema, kao {to su upala gr-la, sinusitis ili ne{todrugo, i tada lekar mo`e dasavetuje ne{to dodatno odpreventivnih pregleda.Ali, ~iwenica je da i daqeimamo sugra|ane koji nedolaze, mo`da ~ak i nemajusvog izabranog lekara, izbog toga ne mo`emo dauradimo preventivne pre-glede. To je oblast koju }e-mo unaprediti, i to sla-wem poziva pacijentima napreventivne preglede. Ali,preventivni pregledi za-vise i od pacijenata i odizabranog lekara. Ipak, nasvakome od nas je najve}aodgovornost za svoje zdra-vqe - zakqu~uje dr @akli-na @ivkovi}, specijalistaop{te medicine. N. R.

PREVENTIVNI PREGLEDI I SKRININZI U DOMU ZDRAVQA

RANO OTKRIVAWE BOLESTI,SIGURNIJE IZLE^EWE

Dr @aklina @ivkovi},

specijalista op{te medicine

- Pored sistematskih pregleda, lekari rade i individualni zdravstveno - vas-pitni rad, ne{to poput intervjua. U razgovoru sa pacijentima se dogovaramo kakobi mogli da prevazi|u faktore rizika, da pove}aju fizi~ke aktivnosti, kako, kad,koliko, u zavisnosti od wihovog zdravqa i telesne te`ine. Naravno, uti~emo da seprestane sa pu{ewem i dajemo adekvatne predloge. Nekada smo u Preventivnom cen-tru organizovali i rad u maloj grupi, {to je bilo izvanredno, kao na primer, “U 7koraka kroz 5 dana”. Rezultati su bili dobri i efikasni. Od 30 do 50 odsto paci-jenata koji su u~estvovali u tom programu ostavili su cigarete. Svaki izabrani le-kar uvek ima mogu}nost individualnog rada sa svojim pacijentima. Rad u malojgrupi mo`e da bude vrlo interesantan, nije naporan i dosadan za pacijente, ali zaizabranog lekara jeste obaveza vi{e - ka`e dr @ivkovi}.

INDIVIDUALNI ZDRAVSTVENO - VASPITNI RAD

9MARKETINGPETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

10 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE 11INTERVJU

Tri ~lana kragujeva~ke grupe “Vatra”,Zoran Brankovi} (vokal i bas gita-ra), Qubinko Milo{evi} Meho (bub-

wevi) i Sre}ko Maksimovi} (solo goitara)prelaze 1980. godine u ^a~ak i osnivaju“Krvnu grupu”. Grupa je ime dobila po isto-imenoj pesmi Milutina Dimitrijevi}a Me-la. Iste godine snimili su u studiju “Ma-

trix” u Londonu singl koji je objavio zagre-ba~ki “Jugoton”, zabele`eno je u kwizi “Ka-ko je ^a~ak zavoleo rokenrol” kantautoraZorana Brankovi}a, jednog od osniva~a iprvog peva~a “Krvne grupe”. Ponovo su seokupili pre ~etiri godine i rade punom pa-rom. U okviru programa Letwih dana kultu-re u centru Ov~ar Bawe imali su u subotuzapa`en koncert, uprkos ki{i. O ~a~anskojrok sceni, u kojoj je “Krvna grupa” nezaobi-lazna alka, razgovaramo sa solistom Rast-kom Radi~evi}em, kome je gitara qubav, a nipoezija mu nije strana, {to nije iznena|eweza sina, britkog Ma~iste, na{eg ~uvenog pe-snika Branka V. Radi~evi}a.

Ko danas ~ini ovaj sastav, bubwar je odpo~etka u postavci, ko jo{?

- Trenutno u “Krvnoj grupi” sviraju: Qu-binko Milo{evi} - Meho (bubwevi), Alek-sandar ^vorovi} - Cika (gitara), Dejan Sta-ni} - Boske (bas gitara), Branko Baji} (kla-vijature) i moja malenkost, Rastko Radi~e-vi} (vokal i gitara). Bitno je napomenutida su Meho i Cika tu od po~etka, kao i da jekroz “Krvnu grupu” pro{lo mnogo, mnogo,vrsnih muzi~ara, svih generacija... Bilo biuzaludno nabrajati ih sve... Zna se to po^a~ku, a postoji i pisana dokumentacija zasve zainteresovane.

Nekada je ova grupa imala svoj autorskirepertoar koji je stvarao uglavnom ZoranBrankovi}, a tekstove su pisali i Bora ^or-ba, Bajaga... Postojala je i saradwa sa ino-stranim rokerima? Stvarate li danas novumuziku i ko je wen autor?

- Sre}ko Maksimovi} - Ceci, Zo-ran Brankovi}, Vladimir Kapeta-novi} - Kapec, Qubinko Milo{e-vi} - Meho i Aleksandar ^vorovi} -Cika... To je “esencija” “Krvne gru-pe”. U bendu su svirali i Adrian Lee

(koji je svirao klavijature i sa Pink

Floydom), zatim, Londonac, Paul Mo-

ore na bass gitari... Sa bendom su sa-ra|ivali i Aleksandar Bara}, Rado-mir Mihailovi} - To~ak, Mom~iloBajagi} - Bajaga, Bora \or|evi}, La-zar Ristovski, Nenad Stefanovi} - Japa-nac... Tekstove su pisali Zoran Brankovi},Milutin Dimitrijevi} - Mele, Jovan Niko-li} - Jof... Zapa`enu saradwu sa bendom suimali i istaknuti umetnici iz drugih umet-ni~kih disciplina, kao {to su: SlobodanMatovi} - Xaja, Radomir Mudrini}, Bran-ko Kuki}, i tako daqe... Te{ko je sve nabro-jiti... “Krvna grupa” i daqe svira autorskumuziku, pre svega sve hitove sa prva tri al-buma, u ne{to, modernizovanijim aran`ma-nima, kao i sasvim nove pesme koje }e uskorobiti snimqene i objavqene. Muziku i tek-stove, uglavnom, stvaramo zajedno, kao bend.

Ti si i pesnik, a ne samo muzi~ar po vo-kaciji, komponuje li neko u rok maniru itvoje pesme?

- Hahahah... Da... Pre svega, komponujemih ja. Samostalno. Ali, naravno, pi{em tek-stove i za nove pesme “Krvne grupe”. Poezi-ja i rokenrol (~itaj: muzika) su, ipak, dve za-sebne pri~e. ^esto se prepli}u, me|usobnodopuwuju ili iskqu~uju. Rade, nekada zajed-no, a nekada u zavadi. Dve su strane iste me-dqe. Lepo je ~a~kati i brqati po oba ta sve-ta.

Od kada si solista grupe, i {ta rado pe-

va{, zapravo, {ta ~ini va{ repertoar? ^u-li smo te u Ov~ar Bawi, vlada{ jednako do-bro pesmama i Bitlsa i Rolingstounsa i Bo-ba Dilana...

- Ja sam u bendu od 2010. godine. Pozvansam, prvenstveno, zbog u~e{}a na manife-staciji “50 godina rokenrola u ^a~ku”. Jo{u to vreme bilo je jasno da “Krvna grupa”ima potencijala da mnogo toga da od sebe,kao i da to treba iskoristiti. Energija,znawe, iskustvo i ideje koje ima “Krvna gru-pa”, jo{ uvek su aktuelne i sve`e i jedino{to bi moglo da bude lo{e je to da tu ener-giju, znawe i iskustvo ne poku{amo da pre-nesemo daqe. “Krvna grupa” je, svojevrsnainstitucija ovog grada i ove dr`ave. Iistorijski, i po uticaju, i po aktuelnosti.Na nama je velika odgovornost i du`nost danastavimo daqe, ne bi li tu energiju, kojapostoji ve} vi{e od tri decenije, prenelidaqe, nekim novim generacijama na kojima}e ~itav postulat rokenrola i, pre svega,kvalitetne muzike, ostati i opstati. Reper-toar “Krvne grupe” se zasniva, pre svega, naautorskim pesmama, a zatim na bluz i rokstandardima. Zapravo, na pesmama koje po-stoje i opstaju ve} gotovo pola veka i kojesu, jo{ uvek, rado slu{ane i prepoznatqive.Pored pesama “Krvne grupe”, tu su, naj~e-{}e, kompozicije Rolingstonsa, Bitlsa, Zi-

Zi - Topa, Boba Di-lana, Erika Klep-tona, Bilija Ajdo-la, Xoa Kokera,Stivija Vondera i

mnogih drugih. Ne treba zaboraviti ni eks -Ju scenu gde su, naravno i Smak i Atomskoskloni{te, i EKV, i Partibrejkersi, iAzra, i Parni Vaqak i mnogi, mnogi drugi.

Jednostavno, sve {to vredi i sve {to je svo-ju vrednost dokazalo, mo`e se na}i i na re-pertoaru “Krvne grupe”.

Gde nastupate u posledwe vreme i kakopublika reaguje na va{e svirke?

- Od kada je “Krvna grupa”, negde 2010,ponovo krenula putem sebe, dakle, od kada seaktivno vratila na scenu, nastupali smo na

mnogim mestima. Rokenrol se, odavno, vra-tio u klubove. I na festivale. Retki su sa-mostalni koncerti. Nastup u Ov~ar Bawi,16. avgusta, je bio poseban, ba{ zbog toga{to je predstavqao retku priliku da jedanrokenrol bend ima svoj samostalni koncert.Zato ga izdvajam kao jedan od boqih. I poatmosferi i po reakciji publike koja je bi-la savr{ena, uprkos ki{i koja nas ni tog

dana nije po{tedela. Za taj koncert i ovomprilikom zahvaqujemo Domu kulture u ^a~-ku, MZ Ov~ar Bawa i Ba}ku Bukumirovi}u,koji su takav koncert sproveli u delo. Vantoga “Krvna grupa” redovno nastupa u “Srp-skom pabu” u ^a~ku, kao i u mnogim klubo-vima [irom Srbije. Kraqevo, Gorwi Mi-lanovac, U`ice, Lazarevac, Beograd, NoviSad, Ni{ i tako daqe. Tu su i moto skupovi,kao i festivali, gde bih izdvojio festival“Pri~a” u ^a~ku, koji je organizovao, presvega, “Srpski pab” i na kome je “Krvna gru-pa” imala veoma zapa`en nastup, zajedno saRadomirom Mihailovi}em - To~kom, koji jetom prilikom svirao sa nama.

Vra}a li se rokenrol na muzi~ku scenuSrbije, s obzirom na to da je ve} du`i periodpotisnut nekakvom hibridnom muzikom?

- Bio bih slobodan da ka`em da rokenrolnikada nije nestao sa muzi~ke scene Srbije.Da je bio skrajnut i pomeren u neke druge to-kove, jeste, ali nikada nije nestajao. Uosta-lom, pogledajte koje su pesme ostale zapam-}ene? Koje se pesme slu{aju i dan danas? Akoje su pesme, takozvani hitovi, od te, kakoka`ete, “hibridne” muzike opstale? Ti,“letwi hitovi”, sezonske pesme, najve}i hi-tovi turbo folka i srpskih “diva” i “divi-ca”, ne nad`ive ni namewenu im sezonu, a ka-moli ne{to vi{e. Kvalitet ostaje, kao i usvakom drugom poslu! I to se vidi. Na svusre}u, tu je i gomila mladih bendova, kojavra}a rokenrol na velika vrata. Da ne na-brajam previ{e, ali, evo, samo u ^a~ku: “ZaX”, “[kank”, “Dejan ]ur~i} - Bend”, zatim,neverovatni bendovi koji tek po~iwu dasviraju, kao {to je “Jurka”, recimo, a tu su isvi oni qudi iz devedesetih koji su ~inili:“NMD”, “Neutralnu Zonu”, “Imperator”,“Divqu Zoru”, “Za jednu no}”, “Pitawe ~a-sti”, “Nekrofobiju”, “Utopiju” i mnoge dru-gi... Svi su oni aktivni i svi mi zajedno ~i-nimo jednu, predivnu, umetni~ku scenu ^a~-ka, Srbije, biv{e Jugoslavije, Evrope i sve-ta... Dakle, tu je rokenrol... @ivqi negoikada...

Uzori?- Pametnom ~oveku uzor je svako ko je iza

sebe ostavio ne{to vi{e od obi~ne fizio-lo{ke potrebe.

Spremate li ne{to novo?- Svaki bend koji radi, uvek sprema novi

album. Tako i “Krvna grupa”. Spremaju se iuve`bavaju nove pesme, planiraju se nastupiu Srbiji, ali i van Srbije, ugovara se u~e-{}e na ve}im festivalima i sli~no. Akoostvarimo deset odsto od planiranog, bi}evi{e nego dobro.

[ta je sa poezijom, sinonim za rok muzi-ku je buntovni~ka, anga`ovana poezija... O~emu danas razmi{qa i peva u rok muzici“Krvna grupa”?

- Poezija ako se otpeva, tek onda je neko,mo`da i ~uje. I kwige se retko ~itaju. Pi-sac je vrsta u izumirawu. Bloger je pisac da-na{wice. Kratko, jasno i elektronski... Netreba se sekirati zbog toga. Sve je to, samo,stvar prilago|avawa. Ni{ta vi{e, ni{tamawe... Sli~no je i sa muzikom, iako je muzi-ka ostala posledwi medij preko koga se poe-zija mo`e plasirati. Nikako druga~ije. Ta-ko i “Krvna grupa” i daqe pi{e o svemuonome {to nas mu~i i ti{ti... O qubavi, obolesti, o nesnala`ewu, siroma{tvu, o glu-posti... Teme rokenrola se nikada nisu pro-menile. Jer te teme su su{tina svih nas. Ro-kenrol je uvek bio sveden na qudsku meru. Nameru “malog” ~oveka i wegovih, svakodnev-nih, problema. Zato je i opstao. I zato je`ivqi nego ikada. I u svetu i kod nas. Zatoje i “Krvna grupa” ponovo sa vama...

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

RASTKO RADI^EVI], SOLISTA “KRVNE GRUPE”, O TRAJAWU ^A^ANSKE ROK MUZIKE

Da li “Krvna grupa” radi u kontinuitetu od svog osnivawa, koliko je plo~a sni-mqeno, podseti nas na naslove nekih hitova?

- Da! “Krvna grupa” je, istovremeno, najstariji i najmla|i ~a~anski bend. Najsta-riji po proseku godina i po hitovima koji su pre`iveli vi{e od tri decenije. Naj-mla|i, po stawu duha i po putu koji smo, svi skupa, sebi zacrtali. Me|u prvima su, ubiv{oj Jugoslaviji po~eli da ubacuju etno motive u hard rok, {to je za rezultat ima-lo izdawe prvog etno - rok albuma na ovim prostorima i to u vreme kada niko nijeimao ni predstavu {ta taj termin zapravo zna~i. Majstori su bluza. I srpskog i cr-na~kog. Pioniri psihodelije, socijalno anga`ovanih tekstova, hard roka i {umadij-skog bluza. Od svega toga imali su “samo” jedan singl, tri albuma, mnogo, mnogo na-stupa i probleme. Ipak, plo~e i pesme ostaju, a problemi se mewaju. Trajawe je uvekbilo dokaz kvaliteta. Pri~am u tre}em licu, zato {to sam ja s wima, tek, posledwe~etiri godine, a postave su se mewale proteklih decenija. Danas, 34 godine nakon pr-vog singla, “Krvna grupa”, u top postavi i odli~noj formi, ponovo pra{i punom pa-rom. Stvaraju}i nove probleme. I bluz. Ko god voli bluz, hard rok i probleme, lako}e prona}i sebe u “Krvnoj grupi”, kao i “Krvnu grupu” u sebi...

Hitovi “Krvne grupe”?! Hmmm... Ima ih dosta. Recimo: “Da te milujem”, “Ti si mo-ja krvna grupa”, “Voleo bih nekog sa moje strane da imam”, “Crna rupa”, “Za pesmutreba bol”, “Za tebe }u po~eti od nule”, “Zvona slute kraj”, “P{eni~ica bluz”...

ME\U PRVIMA UBACUJU ETNO MOTIVE U HARD ROK

ROKENROL JE @IVQI NEGO IKADA

12 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINESELO

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]E

krompir 40 - 60 pasuq 250 - 450paprika 50 - 100paradajz 90 - 120krastavac 60 - 70praziluk 140tikvice 40plavi patlixan 100brokoli 300boranija 100 kupus 30karfiol 200per{un 30{argarepa 50 - 60 cvekla 70zelena salata 25 - 30 crni luk 50 - 60beli luk 300

VO]E

sve`e {qive 50suve {qive 300 - 400gro`|e 150 jabuke 30 - 50 kru{ke 80borovnica 600ribizle 250kajsije 120breskve 50 - 60kupine 200maline 400lubenice, diwe 25, 35ju`no vo}e 80 - 260orasi 1.000 - 1.200

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80pili}i 350 - 370jaja 5 - 12kajmak 600 - 700sir 250 - 400pr{uta 1.300 - 1.600slanina 350 - 800suxuk 800 - 850

STO^NA PIJACA

teli}i - nematovqenici - nemaprasi}i 200 - 220ovce 110 - 120jagwad 230 - 240p{enica 25kukuruz 24je~am 25

Da bi spre~ili pojavu zaraznih bolestina farmama treba obezbediti dobre mi-kroklimatske uslove i prijatan sme-

{taj u {talama. Osim toga, treba sre~iti da`ivotiwa bilo kojim putem ne do|e do uzro~-nika bolesti preko vode, hrane ili posude. Dabi spre~ili uno{ewe zaraze, vlasnici grlamoraju da ispune predvi|eni zootehni~ki mi-nimum.

- Odr`avawe ~isto}e staja, koje se posti`eredovnim ~i{}ewem i povremenom dezinfek-cijom, kao i izgradwom propisnih |ubri{ta,ne samo iz higijenskih razloga, ve} i u ciqupravilne nege stajwaka, tako|e je jedna od zna-~ajnih mera. Drugi va`an faktor je pravilnaishrana krava hranom dobrog kvaliteta, kao inapajawe ~istom vodom. Grla treba dr`ati usuvim stajama gde nema promaje, jer se takospre~ava prehlada. U suprotnom mo`e do}i doo{te}ewa sluzoko`e, pa uzro~nici bolestilak{e prodiru u organizam. U staje treba daulaze samo ~lanovi doma}instva i da pri tomekoriste za{titno odelo, koje po zavr{etku po-sla ostavqaju u staji - ka`e, izme|u ostalog,Qiqana ]ur~i}, savetodavac iz Poqopri-vredne savetodavne i stru~ne slu`be ^a~ak.

Na{a sagovornica savetuje da pri kupovini

novih grla, pre nego {to se uvedu u {talu saostalim, treba da provedu u izolaciji tri ne-deqe. Va`no je, isti~e ona, uzeti potvrdu odveterinara da su grla kupqena zdrava i da do-laze sa terena gde ne vlada neka zarazna bolest.

- Uzro~nici zaraznih bolesti su mikroor-ganizmi. U vazduhu staje je neizbe`no prisu-stvo maweg ili ve}eg broja mikroorganizama.Oni uglavnom poti~u od samih `ivotiwa, pro-stirke, hraniva i povr{ina staje. U stajama sestvara pra{ina, ~ije ~estice slu`e kao nosa~imikroorganizama, pri ishrani pra{wavim se-nom, suvom hranom, pri ~i{}ewu staja i mewa-wu prostirke, kao i pri ~i{}ewu i kretawu`ivotiwe. Oni mogu da se zadr`e u vazduhu sta-je du`e ili kra}e vreme, a zatim se talo`e narazne povr{ine staje, ili ih udi{u qudi i `i-votiwe. Nalaze se u bolesnim ili u telima ugi-nulih `ivotiwa. Prenose se hranom, vodom,ka{qawem, mlekom, kao i izmetom. Prenose ih

insekti (muve i komarci), bolesna divqa~ (vu-kovi, lisice), glodari (mi{evi, pacovi). Zani-mqivo je da ne oboqevaju sve `ivotiwe koje sudo{le u dodir sa uzro~nikom neke od zaraznihbolesti. Razlog za to je {to neke bolesti uti~usamo na pojedine vrste `ivotiwa - obja{wavaQiqana ]ur~i}.

Jedna od va`nih mera u suzbijawu zaraznihbolesti je zakonom predvi|ena redovna godi-{wa vakcinacija, posle koje `ivotiwa sti~ena neko vreme otpornost prema odre|enim bo-lestima, podse}a na{a sagovornica. Zbog togaje obavezno da se vlasnici grla redovno odazi-vaju akcijama veterinarske slu`be, koja orga-nizuje za{titnu vakcinaciju, u ciqu stvarawaaktivne otpornosti grla za odbranu od uzro~-nika zaraznih bolesti, {to je pre svega u wiho-vom interesu, poru~uje Qiqana ]ur~i}.

N. R.

SUZBIJAWE ZARAZNE BOLESTI NA FARMAMA

ODR@AVAWE ^ISTO]E I PRAVILNA ISHRANA

- ka`e na{ sago-vornik, `ale}i zapro{lim vremeni-ma

Kada je pre 40 godinaiz okoline Pqeva-qa do{ao u Je`evi-

cu, Blagoje Mileti} je za-tekao, kako ka`e, “`ivo”selo, puno me{tana koji suvredno radili i gradili.Na porodi~nom imawu, za-hvaquju}i wegovoj marqi-vosti i dobrim platamanajpre u “Slobodi”, a po-tom i u Fabrici hartije,umesto nekada{we dve sta-re, danas se uzdi`u velikasavremena ku}a i nekolikopomo}nih objekata.

- Bilo je to zlatno doba,period od 1978. do 1989. go-dine. Mnogo boqe se `ive-lo nego danas. Kada je po~e-la kriza oti{ao sam u[vajcarsku, gde sam radio~etiri sezone “na gra|evi-ni” - zapo~iwe pri~u na{sagovornik, kome je ve} vi-{e od decenije poqopri-vreda glavno zanimawe.Na`alost, ka`e, danas nemo`e da se `ivi ni od pla-te, a ni od poqoprivrede:

- Sva{tarim, imam ku-pine, maline, kukuruz,p{enicu, svega pomalo. Na10 ari uzgajam ~a~anskusortu kupine. Rod nijelo{. Ja sam ih maksimalnoza{titio, mnogo sam ulo-`io u kupine, dok vo}ari-ma koji ih nisu dobro tre-tirali, plodovi trule iopadaju zbog dugotrajnih iobilnih padavina. Ali,{ta vredi? Cena je niska,otkupquju je po 50 dinara.Na primer, danas su ~etiri

bera~a, od osam do jedansat, nabrala 163 kilogra-ma. Wima, za brawe, trebada platim 4.000 dinara imeni ostaje 4.000. Ali, ka-da od toga odbijem novac za|ubrivo, kropqewe i sveostale radove, bi}u na nu-li.

Mileti} sa `aqewemkonstatuje da se pro{la go-dina, kada su i kvalitet iprinos kupine bili odli~-ni, vi{e ne}e ponoviti.Iako je bila su{na godina,redovno je zalivao siste-mom kap po kap. Pro{lo-godi{wa sezona brawatrajala je od 18. jula do 20.oktobra, nagla{ava na{sagovornik i dodaje:

- Pretpro{le godinevisoke temperature su pre-polovile rod, pa sam zbogtoga 2013. kupio mre`u zasen~ewe i za{titio kupineod sunca. I pored toga, ovegodine }e mo`da biti okodve i po tone roda, a berbusmo po~eli 22. jula. Iako jeniska otkupna cena, ne mo-gu da dozvolim da propada,mnogo sam ulo`io. Kupinusam sedam puta kropio.Preparati su jako skupi,|ubrivo tako|e, pogotovuholandsko. Ali, mora ~o-vek da bude i realan. Kva-litet ploda jeste malo lo-{iji nego pro{le godine.Realna cena za kupinu bilabi od 80 do 100 dinara, ka-ko bi vo}ar mogao ne{to ida zaradi. Ina~e, sa ovomcenom samo mo`emo da po-krijemo tro{kove.

Blagoje Mileti} smatrada su otkupne cene vo}a ni-ske, ali i pored toga, pla-nira da slede}e godine po-krije i maline sa mre`om

za sen~ewe, ina~e “nema op-stanka”. Na 18 ari “pod ma-linama” nije imao velikirod ove sezone. Iako je ra-nije `eleo da pro{iri za-sade kupina i malina, sadaje u nedoumici.

- Svi poqoprivredniproizvodi su jeftini, ni-{ta nema cenu. Na primer,{qiva je rodila i opet ne-ma cenu. [ta je dvadesetakdinara?

Na{ sagovornik se bavii ratarstvom, na 90 ari uz-gaja p{enicu, a na ne{tovi{e od hektara kukuruz.Ka`e, p{enica je dobro ro-dila, imao je oko pet tonaprinosa. Kukuruz koji jeposejao 4. aprila, i pored

dugog ki{nog perioda, jedobrog kvaliteta. Me|u-tim, opet ista pri~a:

- Dobar je kvalitet, alipitawe je kakva }e biti ce-na. U Banatu je cena kuku-ruza ve} pala na 16 - 17 di-nara.

Prema re~ima Mileti-}a, sve je nesigurno, jer jeselo “mrtvo”. Ostala su,ka`e on, samo stara~ka do-ma}instva.

- Dr`ava ba{ nimalo nevodi ra~una o seqaku. Nemo`e da se `ivi od poqo-privrede. Izvozimo kuku-ruz, p{enicu, kupinu, ma-linu..., ali {ta vredi? U[vedskoj je 250 grama ma-line osam evra. Ko nama ga-

rantuje dobru cenu? Niko.A mi dr`avi moramo daplatimo sve obaveze, porez,struju, telefon... Na`a-lost, za mlade nema per-spektive na selu. Moja dva-desetdevetogodi{wa k}er-ka je zavr{ila industrij-ski menaxment, nema posla,pa zbog toga mora da berekupine i maline... - zabri-nuto ka`e Blagoje Mile-ti}, dodaju}i da, i poredsvega, najvi{e voli kupine.To potvr|uje i ~iwenicada svako jutro prvo ode uzasad kupina, koji zajednosa cve}em krasi prostranodvori{te ovog doma}in-stva.

N. R.

BLAGOJE MILETI], VO]AR IZ JE@EVICE

„NI[TA NEMA CENU”

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE 13KULTURA

Nakon vi{egodi-{weg napornogi predanog ra-

da u oblasti literatu-re za decu, Izdava~kaku}a “P~elica’’ svojupopularnost {iri iz-van granica Srbije.

^a~anski izdava~ jepo~etkom godine ustu-pio autorska prava Iz-dava~koj ku}i “Pro-svetno delo” iz Skopqaza ~etiri kwige iz svogprograma. Prva kwiga

na makedonskom jeziku,koja je ve} pripremqe-na za {tampu, je “Slo-varica” ili, na make-donskom, “Bukvarka”.

Posle uspe{nog Saj-ma kwiga u Bolowi, di-rektor “P~elice” Go-ran Markovi} potpi-sao je ugovore sa lite-rarnim agencijama izItalije, Brazila i Ki-ne koje }e promovisatii zastupati ovu izda-va~ku ku}u na inostra-

nom tr`i{tu kwiga. Do kraja godine

“P~elica” }e se pri-kqu~iti nekolicininajve}ih srpskih izda-va~a i na {tandu Mi-nistarstva kulture Re-publike Srbije pred-stavi}e svoja izdawana predstoje}im sajmo-vima u Moskvi iFrankfurtu, koji su urangu najve}ih svetskihmanifestacija kwige.

Na ovogodi{wem kon-kursu kragujeva~kogSKC “Prvenac”, koji

je okupio pedesetak pisaca iz17 gradova Srbije i okru`e-wa, sa kvalitetnim rukopi-sima koji reflektuju afini-tete ka modernim pesni~kimi proznim konceptima, jedno-glasnom odlukom `irija, jed-nu od nagrada, a to je {tampa-we kwige, dobio je i profe-sor kwi`evnosti iz ^a~kaMilan Gromovi} za rukopis

kwi`evnih eseja “Zapisi izstudentskog doma”. [tampa-ne }e biti i pesni~ka kwigaVladimira Milojkovi}a izSubotice “Razgovor sa Her-tom” i “Tviter pri~e” Draga-na Babi}a iz Karlovaca kodNovog Sada.

Me|u nagra|enim rukopi-sima odabrani su oni kojiprate savremene fenomene ko-municirawa, od kwi`evno-kriti~kih i esejisti~kih tu-ma~ewa, do radikalno krat-

kih formi, koje preferirajupoetiku minimalizma iprincipa skra}enog izlaga-wa, rizi~nog, ali nedostaju-}eg u modernoj literaturi.

O najuspe{nijim rukopi-sima odlu~ivao je `iri u sa-stavu: Miqurko Vukadino-vi} (predsednik), Zoran Pe-trovi} i Zoran Pe{i} Sig-ma. Milan Gromovi} je ukwi`evnom svetu ve} poznatkao dobitnik vi{e nagradaza poeziju. Z. L. S.

Obele`avawe stogodi{wi-ce od po~etka Velikog ra-ta zapo~elo je kao dr`av-

ni projekat koji bi trebalo darasvetli istinu o ulozi i krivi-ci srpskog naroda za po~etakovog sukoba. Arhiv Srbije je utom smislu zapo~eo dokumentova-nu borbu za istinu i dokazao da“prodor na istok” nisu osmililiSrbi nego nema~ka Vlada i Mi-nistarstvo spoqnih poslova.Pridru`uju}i se ovoj profesio-nalnoj misiji, Me|uop{tinskiistorijski arhiv ^a~ak pokre-nuo je februara ove godine proje-kat “Vek stradawa - ^a~anskikraj u oslobodila~kim i odbram-benim ratovima od 1912. do1999.” Podse}awe na ovaj proje-kat uprili~eno je povodom obele-`avawa datuma prve savezni~kepobede u Velikom ratu, Cerskebitke, nakon koje je general Ste-pa Stepanovi} unapre|en u ~invojvode. Projekat je iniciranzbog ~iwenice da je dana{wa te-ritorija, koju administrativnopokrivaju Grad ^a~ak, op{tineGorwi Milanovac i Lu~ani,pretrpela ogromne civilne i voj-ne `rtve u svim ratovima tokom20. veka, koje do danas, na`alost,nisu ni pobrojane, ni popisane.Otuda i potreba da se formirajedinstvena baza podataka `rta-va sa ovih podru~ja. Istra`iva-we }e se realizovati u tri etape

u periodu od 2014. do 2019. godi-ne, a ciq projekta je otkrivawe ipopis nastradalih u nazna~enomperiodu.

U prvoj etapi, od 2014. do2016. godine, bi}e obavqen popiscivilnih i vojnih `rtava na-stradalih u toku Balkanskih iPrvog svetskog rata od 1912. do1919. godine. U drugoj, koja }e

trajati od 2016. do 2018, bi}eobavqen popis nastradalih to-kom Drugog svetskog i gra|an-skog rata od 1941. do 1945. i na-kon 1945. godine. Tre}a etapa is-tra`ivawa traja}e od 2018. do2019. godine i obuhvati}e popisnastradalih tokom jugosloven-skog gra|anskog rata od 1991. do

1995. i NATO agresije 1999. go-dine.

Podr{ku u realizaciji ovogprojekta Arhiv je dobio od[kolske uprave, Regionalnogcentra za profesionalni razvojzaposlenih u obrazovawu i Akti-va istori~ara, tako da }e uz sa-glasnost direktora osnovnih isredwih {kola Moravi~kog

okruga, istra`ivawa koja se od-nose na prvu etapu, zapo~eti an-ketirawem u~enika pomo}u for-mulara koji }e im biti podeqe-ni, ka`e direktorka Me|uop-{tinskog istorijskoig arhivaLela Pavlovi}, o~ekuju}i da }erezultati ove preliminarne an-kete biti dobar pokazateq u kom

pravcu bi trebalo usmeriti da-qa tragawa.

Ogledno istra`ivawe sprove-deno tokom prvog polugodi{taove {kolske godine u O[ “Vla-dislav Petkovi} Dis” u Zabla}u,u saradwi sa profesorkom isto-rije Danijelom Davidovi}, poka-zalo je da na terenu ima jo{ dostanovih i nepoznatih podataka, do-kumenata i fotografija, koji seodnose na ciqeve ovog projekta.U septembru se o~ekuju i rezulta-ti obimnijeg anketirawa oba-vqenog u ~a~anskoj Gimnaziji,ka`e Lela Pavlovi}, napomiwu-}i da }e i sami arhivisti u okvi-ru “Nedeqe Arhiva” posetiti{kole i pomo}u upitnika priku-pqati podatke, skenirati foto-grafije i dokumenta vezana za te-

mu projekta “Vek stradawa”.Rezultati istra`ivawa bi}e

prezentovani kroz publikacije,{to je i najva`niji deo ovog pro-jekta, tako da }e ve} u “Izvorni-ku” br. 30 biti objavqeni popis`rtava od 1912. do 1919, ratnidnevnici i neobjavqena gra|a.Usledi}e publikovawe jedinstve-ne baze podataka i organizovaweizlo`bi uz prate}i katalog, pre-davawa i seminare. Na kraju sva-ke projektne aktivnosti, a naosnovu prikupqene gra|e sa tere-na, bi}e prire|ena jedna cen-tralna izlo`ba u Arhivu, kao iniz mawih izlo`bi u {kolamakoje su prikupile podatke sa pod-ru~ja koja im gravitiraju, napo-miwe direktorka Pavlovi}.

Z. L. S.

Tre}i program Letwih du-hovnih ve~eri, koje u na-{em gradu organizuju Dve-

ri i IK “Catena mundi”, bio jeposve}en predstavqawu kwige“Nesveti, a sveti” arhimandritaTihona [evkunova, igumanaSretewskog manastira u Moskvi,koju je objavila beogradska izda-

va~ka ku}a “^uvari”. Re~ je o naj-~itanijoj savremenoj pravoslav-noj kwizi, koja je pisana kao mo-na{ka autobiografija jedne odnajuticajnijih crkvenih li~no-sti na{eg vremena. ArhimandritTihon [evkunov u formi film-ske naracije pi{e o li~nom pre-obra}ewu u pravoslavnu veru, ~u-

dima Bo`ijim prepoznatim u na-{em dobu, savremenom manastir-skom `ivotu i najzna~ajnijim du-hovnim ocima savremenog ruskogpravoslavqa. Urednik i izdava~ove kwige Dejan Pavlovi} ista-kao je tom prilikom da “i samakwiga svojim sugestivnim pripo-vedawem i filmskim slikamakod ~itaoca izaziva preobra}e-we” i predstavio i druga izdawai diskove za decu IK “^uvari”.Stare{ina Vaznesewske crkve uBeogradu jerej Arsenije Arsenije-vi} naveo je podatak da je kwiga“Nesveti, a sveti” prodata u vi-{e od 20.000 primeraka samo na

srpskom jeziku i da spada u best-selere ne samo u svetu pravoslav-ne literature ve} i u celokupnojkwi`evnosti. Tome je, po wegovojoceni, doprinela naracija ufilmskim slikama bliska savre-menoj dinamici `ivota i komu-nikacijama. Program je duhov-nom muzikom oplemenio Neboja-{a Mastilovi}, pojac pri Vazne-sewskom hramu u Beogradu, jedanod najtalentovanijih autora iizvo|a~a srpske duhovne muzike,autor albuma savremene srpskeduhovne muzike “Sjajne srpskezvezade”. Pored svojih poznatihpesama “So zemqi”, “Bogorodi-

~in grad”, “Bedem”, “Oj SrbijoBo`ji dome” i “Krst na vrhu Sr-bije”, Mastilovi} je uz gitarupremijerno izveo i novu pesmu“Nevidqiva granica”. U ime or-ganizatora Letwih duhovnih ve-~eri na nepobedivost pravosla-vqa na primeru Rusije ukazao jeBo{ko Obradovi}, podsetiv{ina period komunizma u kome sucrkve i manastiri bili zatvara-ni, sve{tenstvo i mona{tvo ubi-jano, a ime Bo`ije zabraweno, dabi posledwih godina Rusi obno-vili vi{e od 30.000 hramova, a nainicijativu predsednika Putinau okviru samog Kremqa u Mo-skvi, bi}e podignuta jo{ dva ma-nastira.

Z. L. S.

POPIS NASTRADALIH OD 1912. DO 1999. U PROJEKTU ME\UOP[TINSKOG ISTORIJSKOG ARHIVA

Prva izlo`ba, u saradwi Arhiva, Muzeja i Umetni~ke galeri-je, bi}e otvorena ve} 23. septembra, najavquje Lela Pavlovi}, po-vodom obele`avawa 80. godi{wice od podizawa Spomen kostur-nice izginulim vojnicima svih nacionalnosti na teritoriji ~a-~anskog kraja od 1912. do 1918. godine, poznatog pod nazivom spo-menik “^etiri vere”, a rukovodstvo i protokol Grada ^a~ka pre-uzeli su obavezu da pozovu predstavnike dr`avnih uprava, svihkonfesija i ambasada, kako bi prisustvovali obele`avawu datu-ma ovog jedinstvenog spomenika u svetu, ba{ kao {to su biliprisutni i daleke 1934. godine prilikom wegovog osve}ewa.

PRVA IZLO@BA NA 80. GODI[WICU SPOMENIKA “^ETIRI VERE”

DUHOVNO VE^E POSVE]ENO KWIZI RUSKOG AUTORA TIHONA [EVKUNOVA

NESVETI, A SVETI

^A^ANIN MILAN GROMOVI] USPE[AN NA KONKURSU “PRVENAC” U KRAGUJEVCU

NAGRADA ZA KWIGU ESEJAVESTI IZ IZDAVA^KE KU]E „P^ELICA”

KWIGE ^A^ANSKOG IZDAVA^ANA MAKEDONSKOM JEZIKU

VEK STRADAWA

14 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINEMARKETING

Kontakt telefon 063 635 033

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Kancelarijski prostor razli~itihpovr{ina po povoqnim cenama(tel, adsl)

- Poslovnoizlo`beni magacins-ki prostor od 200m2 naodli~noj lokaciji800m od centragrada (wc, tel, adsl)

- Lokal uNemawinoj 58pored kafi}aLe Piaf,130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri~vor, prilaz dadostavu robe

- Magacinski prostor uObili}evoj ulici od 80do 160 m2 (ima mernugrupu - industrijska stru-ja) na samo 800m od cen-tra grada

15PRAVOSLAVQEPETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

16 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

Zlo postoji. Zlo hodame|u nama. Zlo je izrodi-lo |avolskog novog u~e-nika u ovom napetom no-vom trileru Tes Gerit-sen. Ovo je {esti roman omedicinskoj istra`i-teqki Mori Ajls i detek-tivki Xejn Ricoli.

PECCAVI

Ta krvqu ispisana la-tinska re~ nalazi se namestu brutalnog ubistvajedne `ene: GRE[ILASAM. To je jeziva bo`i}-na ~estitka za bostonskudoktorku sudske medicine Moru Ajls i detektivku XejnRicoli, koja brzo povezuje `rtvu s kontroverznim i slav-nim psihijatrom Xojs O’Donel – svojom zakletom pro-tivnicom i pripadnicom tajanstvenog udru`ewa zvanogKlub Mefisto.

Na otmenom Bikon hilu ~lanovi tog udru`ewa posve-}uju se analizirawu zla: je li nauka u stawu da ga obja-sni? Ima li ono telesni oblik? Hodaju li demoni ze-mqom? Prikupqaju}i mno{tvo mra~nih istorijskih ~i-wenica i tajanstvenih religioznih simbola, oni poku-{avaju da doka`u u`asavaju}u teoriju: da Satana li~nopostoji me|u nama.

Kada se slede}i le{ pojavi na samom wihovom pragu,jasno je da neko – ili ne{to – zaista vreba u gradu. Pri-padnici udru`ewa po~iwu da se boje predmeta svog pro-u~avawa. Mo`e li taj sumanuti ubica biti jedan od wih– ili su nenamerno prizvali neko zlo iz tame?

Napeti prvi roman unovom, eksplozivnomkriminalisti~kom se-rijalu Tonija Parsonsa,autora bestselera ^oveki de~ak.

Serijski ubica juriulicama Londona. Dru-{tvene mre`e ga obo`a-vaju. Zato {to koqe bo-gate i mo}ne. Zato {toto radi odli~no.

Pre dvadeset godinasedmorica sinova boga-tih povla{}enih poro-dica sprijateqila su seu otmenoj privatnoj{koli Grn~arevo poqe.Sada jedan po jedan umiru na najsvirepiji mogu}i na~in.

Detektiv Maks Vulf nedavno je preme{ten u Odsek zaubistva londonske policijske stanice Centralni Vestend u ulici Sevil Rou broj 27. On uskoro kre}e po krva-vom tragu od zaba~enih uli~ica i blistavih svetala gra-da preko najmra~nijih uglova interneta sve do najvi{ihcentara mo}i.

Dok se le{evi gomilaju, Maks shvata da je ruka ubiceduga i sve bli`a svemu i svakome do koga mu je stalo.

Maks uskoro otpo~iwe bitku ne samo za pravdu nego iza sopstveni `ivot...

Parsonsovi romani su bestseleri, prevo|eni su na vi-{e od 40 jezika. Ovim romanom }e pro{iriti ~itala~kupubliku i pridobiti i qubiteqe trilera. Parsons stva-ra serijskog junaka poput Xeka Ri~era (Li ^ajld) i Fi-lipa Marloa (Rejmod ^endler).

Toni ParsonsJEDAN PO JEDAN

Tes GeritsenKLUB MEFISTO

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obrado-vati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i javese u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i ukwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,radno vreme 9-21.

Dru{tvo srpsko-rusko-beloru-skog-prijateqstva bilo je unedequ doma}in koncerta de-

la trupe “@iva starina i prijateqi”iz Moskve, koja se, u organizacijiRadmile Vojinovi} iz Ambasade Ru-ske Federacije u Beogradu, nalazi naturneji po gradovima Srbije. Tomprilikom Vojinovi}ka je predsedni-ku ~a~anskog Dru{tva SRB prijateq-stva Draganu Logvinovu uru~ilaikonu Svete patrone moskovske, za-{titnice Moskve, a on je vo|i trupe

Pavelu Zotovu darovao monografiju“Ov~arsko-kablarski manastiri”.Publika je aplauzom pozdravila izastavu koju je razvila Vojinovi}kakao simbol stradawa mu~eni~ke car-ske porodice Romanov i rekla da se uRusiji danas puno ~itaju dela srp-skog vladike Nikolaja Velimirovi-}a. Koncert je otvorio KUD “Bam-bi”, a prisutni su bili Igor Fimon,pomo}nik ruskog ambasadora i Mi-lan Bojovi}, pomo}nik gradona~el-nika ^a~ka.

“@iva starina i prijateqi” je na-stupila na velikoj sceni Doma kultu-re kao deveto~lana grupa koja svirana drevnim instrumentima i izvodi

rusku duhovnu i izvornu muziku. Po-vod za turneju je obele`avawe stogo-di{wice po~etka Velikog rata, takoda nije bilo preveliko iznena|ewe zapubliku, u svakom slu~aju virtuozno,izvo|ewe vi{e na{ih nacionalnihpesama na srpskom jeziku: “Moj golu-be”, “Hristos Voskrese”, “Oj Kosovo,Kosovo”, “Hriste Bo`e”, “Oj Mora-vo”...

Iznena|ewe za goste iz Rusije pri-redili su najmla|i iz vrti}a “Malikapetan” sa svojim vaspita~ima, kojisu u atraktivnim kostimima i razi-grani u masovnoj sceni zaigrali na~uvenu rusku pesmu “Kakaqin” i odu-{evili i goste i publiku. Z. L. S.

Pre dve godine, upravo u avgu-stu, Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“

promovisala je kwigu Mihajla Kr-stovi}a pod naslovom „Teskoba po-sebnosti“. Tom prilokom u Umetni~-koj galeriji „Nade`da Petrovi}“ bi-li su izlo`eni i Krstovi}evi akva-reli. Bio je to samo deli} bogate iraznovrsne umetni~ke lepote koja jeostala iza ovog uzornog, ali tihog inenametqivog ~oveka, koji je ^a~ak iMoravu nosio u srcu ma gde ga `ivotvodio i ovekove~io ih na platnima iu kwigama. Stvarala~ki dar prosuoje od ^a~ka u kome je maturirao 1954.godine, do Beograda, Moskve, So~ija,Dizeldorfa i drugih mesta gde suostali, kao trajni svedoci, wegovegra|evine. Posledwa na kojoj je ra-dio, i koja tek treba da o`ivi, jesteprojekat za Muzej ko{arke u ^a~ku.

Kao {to je stvarao i `iveo povu-~eno, tako je i oti{ao 20. maja 2014.godine. U Beogradu je, u vreme kada sewegova Morava rasula po vrbacima iplodnom ~a~anskom ravnicom, pre-stalo da kuca jedno srce trajno zaro-bqeno u moravski krajolik i qude.Svoj odlazak nije `eleo da obeloda-ni, nije hteo govore i nekrologe, pa jekremaciji posmrtnih ostataka 26.maja na Novom grobqu u Beograduprisustvovala samo porodica i parprijateqa.

Smrt svakog ~oveka je gubitak za~ove~anstvo, a smrt Mihajla Krsto-vi}a je veliki gubitak za ^a~ak i sveone koji su ga znali. Ro|en je 13. avgu-sta 1936. godine u Velikoj Plani, ne-

koliko meseci posle o~eve smrti.Wegov `ivot odredile su porodiceBodi i Ristovi} u koju se pedesetihgodina pro{log veka za Vlaja Risto-vi}a udala majka Zinaida. Deda Sre-ten Bodi iz Velikog rata iza{ao je satri Kara|or|eve zvezde i dva visokastrana odlikovawa. Kako Sreten sasuprugom nije imao dece, usvojili suTeodora (Fe|u) i Zinaidu, decu Jele-nine sestre. Mihajlov otac LazarKrstovi} jedan je od u~esnika atenta-ta na prestolonaslednika Ferdinan-da u Sarajevu 1914. godine koji jeprethodio Prvom svetskom ratu. La-zar je umro iznenada u Velikoj Plani1936. godine nedo~ekav{i ro|ewe si-na. Ujak Todor Fe|a Bodi streqan je

kao komunista u Gorwem Milanovcu1941. godine. Poreklo za istoriju iroman odredili su `ivotni put de~a-ku koji se nakon seqakawa po raznimmestima ukorenio u ^a~ku.

Posle zavr{ene gimnazije Mihaj-lo Krstovi} upisuje studije arhitek-ture gde je diplomirao 1959. godine.Posao dobija u Gra|evinskom predu-ze}u „Ratko Mitrovi}“ sa kojim seseli u Beograd, a potom po gradili-{tima {irom Evrope. Gradu svojemladosti rado se vra}ao, ali je mno-go vi{e u~inio opisuju}i ga u kwiga-ma. Objavio je vi{e zbirki pripove-daka i romana: Zigurat, KopiraweTicijana, Albijanov most, Vidovavoda, Sudbina Gerda i Pferda, Pre-seqavawe pro{losti i 2012. Teskobuposebnosti. U svakoj od wih opisanaje istorija ^a~ka, qudi koji su u we-mu `iveli, Morava... Jednostavno,svi putevi tihog i dobrog ~ovekaMikija Krstovi}a vodili su u ~a~an-ski kraj. Motivi Ristovi}a vodeni-ce, Ov~ara i Kablara ostali su zabe-le`eni i na slikama. Zato je te{kopoverovati da je wegova du{a oti-{la u rajske visine. Pre bi se rekloda {eta oko Morave i voqenog ^a~-ka. I da treperi u kro{wama stabalana Rastokama. Kona~no usidrena uzpravu obalu. Mihajlo Krstovi} niposmrtno ne tra`i zahvalnost i po-vlastice za sebe. Ali uspomena naovog velikog ^a~anina i dobrog ~o-veka ne bledi u srcima onih koji suimali privilegiju da ga poznaju. Ovoje mali dug za dragoceno prijateq-stvo. Danica Ota{evi}

SE]AWE NA MIHAJLA KRSTOVI]A

TESKOBA POSEBNOSTI

KONCERT TRUPE „@IVA STARINA I PRIJATEQI” IZ MOSKVE

UZ DUHOVNU MUZIKU I KAQINKA

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE 17KULTURA

POKLON KWIGEKao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italacakoji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uzkupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-ri Vulkan u Roda centru.

Lija ima sve - gla-muroznu ku}u i rodi-teqe, brata koji jeobo`ava, dobre pri-jateqe, odli~an iz-gled i pamet - a po-red svega toga, ona jefina i nije razma`e-na.

Ipak, kada u igriistina ili izazovbude osvojila najpo-`eqnijeg de~ka u{koli, kraqica{kole Kajli ne}e jojpre}i preko toga, jerje i ona bacila okona Xona. Kajli i we-ne drugarice po~iwukampawu protiv Lije- opasnu, prikrivenukampawu punu tra~eva, pretwi, tajni i podrivawa pove-rewa.

Bila je to stvar-

no igra. Ali igra koja

mi se dopala, jer u

woj nije bilo gubit-

nika.

@ivot mlade iuspe{ne Niki dobioje novi smisao kadaje srela Dejmijena,privla~nog, prefi-wenog milionera.Bio je jedan od onihkoji ne prihvatajune kao odgovor, alisamo na prvi po-gled... U sebi je ve{to krio srce pa`qivog i ose}ajnogmu{karca, spremno da joj zale~i o`iqke na telu i du{i.Ispunio je ceo wen svet i zagospodario celim bi}em.Me|utim, mra~na mesta Dejmijenove du{e ~ak ni najlu|astrast ne mo`e da dotakne – zato~ena te`inom uspomenaiz detiwstva, podmuklo se vra}aju i prete da ga odvedu sasobom. @elela je da pripadaju jedno drugom izvan grani-ca najsla|e strasti i najdubqe `eqe. Zajedno su upoznalisvet bezgrani~ne qubavi, vatrene i duboko strastvene...da li }e u wemu i opstati?

X. Kener UZMI ME

Keti Hopkins ZVEZDA JE RO\ENA

VODI^ kroz kulturna de{avawa

Sutra u 20 ~asova navelikoj sceni Domakulture bi}e odi-

grana premijera obnovqenepozori{ne predstave Glu-ma~ke radionice Doma kul-ture “Sne`ana i sedam pa-tuqaka”, koju je prema tek-stu Aleksandra Popovi}a,adaptirala i re`iralaDraga ]iri} @ivanovi},glumica beogradskog de~jegpozori{ta “Bo{ko Buha”.

- Re~ je o obnovqenojpredstavi koja je igranapre sedam godina, ali je tosada krajwe savremena pri-~a o odrastawu, padovima iusponima, povr{nosti ov-da{weg sveta i vremena ko-je naro~ito potencira spo-qa{wost, a zanemaruje unu-tra{wi duhovni kvalitetbi}a. U ovom vremenu, kojeinsistira na tome da svebude “napumpano”, likovirazma{tavaju me|usobneodnose, a {to je glumac ta-lentovaniji, to je ulogakreativnija. Dve godineunazad igrali smo predsta-ve sa tu`nim zavr{etkom, aova }e imati sre}an kraj -rekla je pored ostalog glu-mica Draga ]iri}, koja od2001. godine vodi Gluma~kuradionicu pri Domu kultu-re u na{em gradu, sa kojomje realizovala do sada 15premijera. Kroz sve pred-tave i radionicu za ovih 13godina pro{lo je vi{e od

sto mali{ana. Mnogi me|uwima, zahvaquju}i ovoj ak-tivnosti, otkrili su sebe,pa su scenske umetnosti po-stale i wihovo profesio-nalno opredeqewe.

U ovoj gluma~koj podeliima i novih i starih ~la-nova, kvalitet radionice jerazvijawe smisla za timskirad i disciplinu, po`r-tvovawe. Ova verzija “Sne-`ane i sedam patuqaka” jeslojevitija, razigranija i{ira. Ima novu koreogra-fiju, koju potpisuje JelenaMilovanovi}, osve`ene iredizajnirane kostimeDragoslava Raj~i}a koje jedoradila Sawa @ivano-vi}, za scenografiju i sve-tlo je zadu`en Vojkan Pe-trovi}, za {minku Svetla-

na Vukomanovi}, majstortona je Nedeqko Vu~i}evi},muziku je birala Draga ]i-ri}, za organizciju brineJelena Pu{kar, a plakat jedizajnirala Sne`ana \an-kovi}.

U ulozi Sne`ane na}i }ese gimnazijalka Maja Jeli},kojoj je ovo prva scenskauloga i ka`e da joj se dopa-da, princ je Lazar Smiqko-vi}, ma}eha Vasilija Zo}e-vi}, Toki Voki }e biti Ni-kola Lon~ar, lovac Alek-sandra Ivanovi}, kandi-datkiwe 168 i 169 MilicaKleut i Ivona Blagojevi},dok je Kristina \or|ilo-vi} u ulozi majke prve kan-didatkiwe. Tu su i sedampatuqaka, po ~etiri ~lanastru~nog `irija i {umskih

prikaza. Za mlade glumce,ve}inom sredwo{kolce,ovo je “izgovor da se dobrodru`imo i da nam bude le-po” rekao je Aleksa Kara-ji}, koji }e se na}i u ulozijednog od “patuqaka”.

Predpremijera predsta-ve }e biti odigrana ve~e-ras, a planirano je da ko-mad bude repriziran. Za na-stupe izvan grada nema nov-ca, uprkos tome {to pred-stave, po re~ima re`iserke,zara|uju, ali “to unutra-{we zadovoqstvo kada sejedan posao uspe{no zavr-{i ne mo`e ni~im da seplati”, rekla je na konfe-renciji za novinare u pone-deqak Draga ]iri}, naja-vquju}i ovu premijeru.

Z. L. S.

^etvrti put u okviru Letwih dana kulture u~enicisredwe Umetni~ke {kole u ^a~ku, zajedno sa svo-jim profesorima, ponudili su originalan pro-

gram, ovog puta inspirisan Draga~evskom klesarskom{kolom. Podr{ku za ovaj eksperimentalni zadatak, kojisu osmislili profesori Bojana Stamenkovi} i MiodragDanilovi}, dobili su od svoje mati~ne Ma{insko-sao-bra}ajne {kole, a izlo`ba otvorena u ponedeqak u gor-wem holu Doma kulture, predstavila je stvarala~ke re-zultate u~enika i pet profesora sva tri umetni~ka smera,okupqene oko jednog zadatka. U wegovoj realizaciji u~e-stvovalo je 15 u~enika koji su na zadatu temu radili to-kom {kolske godine i raspusta.

Inspirisan temom “Umetnost draga~evske klesarske{kole”, profesor istorije umetnosti Miodrag Danilo-vi} obradio je tekstualni i vizuelni materijal, odr`aoniz predavawa, uputiv{i i u~enike i nastavnike u blagonarodne ba{tine na{eg kraja, dok su profesori sa smero-va klesar, drvorezbar i konzervator kulturnih dobara,nastavili da istra`uju mogu}nosti tradicije u savreme-

nim vidovima izra`avawa, isti~e Bojana Stamenkovi},koautor eksperimenta. U timu je bila i Ana Bogi}evi},organizator umetni~kog odeqewa. Tako su formiraninovi vizuelni identiteti iskazani u savremenom duhu iukazano po{tovawe prema ovoj dragocenoj i malo kori-{}enoj temi.

Izlo`ba obuhvata foto dokumentaciju umetnostikrajputa{a, kra}i istorijat o ovoj vrsti spomenika i dvagrupna rada. Jedan od izvedenih umetni~kih radova imaformu paravana sa koga se i{~itavaju identiteti prona-|eni na islikanim kamenim plo~ama spojenim u jednu ce-linu. Drugi rad je instalacija koju ~ine kocke, a koja in-sistira na interakciji sa publikom na taj na~in {to ihakteri sklapaju na {est na~ina. Uspe{no slo`ene, ovekocke nude kompoziciju sa odabrane fotografije, a ta-kvim postupkom publika upoznaje i detaqe i celinu ono-ga {to oslikava tradicionalnu kulturnu ba{tinu draga-~evskog kraja i pro{iruje svoja saznawa.

O svim segmentima izlo`be bi}e od{tampan i kata-log. Z. L. S.

SUTRA PREMIJERA GLUMA^KE RADIONICE DOMA KULTURE

SNE@ANA I PATUQCI

U NOVOM RUHU

IZLO@BA INSPIRISANA DRAGA^EVSKOM KLESARSKOM [KOLOM

NOVI VIZUELNI IDENTITET KRAJPUTA[A

DOM KULTURE

- Petak, 22. avgust 2014. - AVIONI 2 - HRABRIVATROGASCI (3D), dugometra`ni animiranifilm, sinhronizovano; velika sala u 16 ~asova

- Petak, 22. avgust 2014. - NINXA KORWA^E(3D), igrani film rediteqa Xonatana Libsmena;velika sala u 18 ~asova

- Petak, 22. avgust 2014. - HERKUL, igranifilm rediteqa Breta Tetnera; velika sala 20 ~aso-va

- Subota, 23. avgist 2014. - SNE@ANA I SE-DAM PATUQAKA, pozori{na predstava u izvo|e-wu Gluma~ke radionice Doma kulture ^a~ak, po-stavka Draga ]iri}; velika sala u 20 ~asova

18 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINESAOBRA]AJ

^LANSKE KARTE AMSS UVEK AKTUELNESAOBRA]AJ I PRVA POMO]

KAKO SKINUTI REGISTRACIONU NALEPNICU?

Sezona godi{wih od-mora jo{ uvek nijezavr{ena i nadle-

`ni u Automoto savezupodse}aju voza~e na ~lan-ske karte za putovawa poSrbiji i inostranstvu.Ali, bez obzira na godi-{we odmore, ~lanske karteva`e cele godine i mogudosta zna~iti voza~i u sav-koj prilici. Wihova cenaje 600, odnosno dve hiqadedinara.- U slu~aju kvara na putu,~lanske karte omogu}avajuvoza~ima besplatnu {lepslu`bu i mawe popravke.Velike karte va`e za puto-vawa u inostranstvo moguse koristiti za ~etiri ula-ska u drugu zemqu. Male od600 dinara su za Srbiju ione su itekako korisne -ka`e Vladan Sekuli}, di-rektor poslovnice u Pre-qini AMSS. Verovatno su~lanske karte dosta zna~i-le ~lanovima AMSS kojisu nedavno dolazili na Sa-bor truba~a u Gu~i. U to

vreme, prema Sekuli}evimre~ima, ve}ina voza~a ih jetada zvala zbog mawih kva-rova.On najavquje i tradicio-nalnu jesewu akciju“Ispavno vozilo, bezbednovozilo”:- Sli~nu akciju smo spro-veli pre dva meseca, alina`alost nismo imali

mnogo zainteresovanih vo-za~a. Apelujem na wih da seubudu}e odazivaju u ve}embroju, jer ne samo da je bes-platna, ve} i vrlo korisna.Kod tog malog broja voza~akoji su su proveravali au-tomobile, uglavno su ot-krivene nepravilnosti ko-~ionih i svetlosnih siste-ma. Ta akcija je i odli~na

{ansa za proveru guma, adobro je da i sada pomalorazmi{qamo o zimi. Naravno, tehni~ke pregle-de automobila je mogu}estalno obaviti u radioni-cama Automoto saveza Sr-bije, ali samo tih petnae-stak dana godi{we su bes-platni.

Z. J.

Koliko god da registra-cionu nalepnicu pa-

`qivo skidate, uglavnomna kraju ostaje trag sli~an{ahovskoj tabli. Mo`da jezato najboqe pomo} potra-`iti u servisima za po-pravku stakla. Ali, ako iona izostane, ve}ina voza-~a ka`e da je medicinskibenzin zakon. Uz to, ovosredstvo uspe{no skida i

ostale ne~isto}e.Jedan od efikasnijih na~i-na je i isprskati nalepni-cu te~no{}u za ~i{}ewestakla i ostaviti da delujenekoliko minuta. U slu~ajuda ni tada ostaci ne}e la-ko da se odlepe, najboqe jesastrugati ih no`em za ~i-{}ewe kerami~ke plo~e na{poretu koji je efikasanza ~i{}ewe stakla.

NI[TA BEZ MEDICINSKOG BENZINA

Prilikom pribli`ava-wa mesta nezgode, naj-

va`nije je smawiti brzinui bezbedno parkirati vo-zilo. 1. Iskqu~iti motor iukqu~iti pokaziva~e pra-vaca na sopstvenom vozilu.2. Obu}i reflektuju}i pr-sluk.3. Upozoriti ostale u~e-snike u saobra}aju posta-vqawem trouglova.4. No}u mesto nezgode osve-tliti farovima sopstve-nim i vozilima ostalihputnika koji pristi`u. 5. Ne pretr~avati auto pu-tem.6. Proveriti da li pretiopasnost od ostalih auto-mobila.7. Proveriti preti li opa-snost od isticawa gasa iliopasne te~noti.8. Proceniti rizike od iz-bijawa po`ara, uru{avawaili zatrpavawa.

9. Prtoveriti ima lio{trih predmeta koji bimogli povrediti ostaleu~esnike u saobra}aju.10. ^uvajte se pokidanihelektri~nih vodova i pa-zite da im se niko ne pri-bli`ava.Najva`nije je da spasiocinajpre za{tite sebe i ~ineni{ta {to bi moglo da ihdovede u opasnost.

ULAZAK U AUTOMOBILPri ulasku u automobil,koji je u~estvovao u nezgo-di, najpre bi trebalo zau-staviti rad motora, povu-}i ru~nu ko~nicu ili pod-metnuti te`i predmet podto~kove.1. Vozilo prevrnuto na bokne poku{avajte da vratiteu prvobitno stawe, ali akoje mogu}e, probajte da spre-~ite daqe prevrtawe. 2. Ne prilazite vozilu uplamenu, jer postoji opa-

snost od eksplozije.3. Ne dozvolite da bilo kopu{i cigarete na mestu ne-sre}e.4. Ne zaboravite da neak-tivirani vazdu{ni jstucimogu naknadno da se akti-viraju i izazovu povrede.

POMO]POVRE\ENIMAKako je saobra}ajna nezgo-da uvek iznenadni i stre-san doga|aj, prirodno je dau takvim situacijama ispasioci budu uznemireni.Zato je va`no da zastanu natrenutak, uzmu vazduh iprisete se postupaka kojesu nau~ili na obukama zaprvu pomo}.Najva`niji postupci su:1. Smestite povre|enog daudobno sedi ili le`i, {tozavisi od wegovog stawa,vrste ili obima povrede.2. Radite gledaju}i povre-|enog spreda.

3. Pre zapo~iwawa bilokakve radwe, objasnite po-vre|nom {ta nameravate dauradite.4. Zamolite povre|enog davam pomogne, ukoliko tomo`e da u~ini.5. Povre|enima nemojte da-vati hranu ili pi}e, bezodobrewa medicinske eki-pe.6. Za{titite povre|ene odsunca, ki{e ili snega i neostavite je bez nadzora dokne stignu ekipe prve pomo-}i. Takav postupak da}epovre|enima ose}aj sigur-nosti i pomo}i im da lak-{e prebrode stresnu situa-ciju.

(Prva pomo} priru~nik

za voza~e)

OBEZBE\EWE MESTANEZGODE VELIKA POMO]

NA PUTUVELIKA POMO]

NA PUTU

19MARKETINGPETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

marketing 032/342-276

22 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINELU^ANI

PRIMER DOBRE POQOPRIVREDNE PRAKSE:GAZDINSTVO SNE@ANE I SVETOZARA RU@I^I]A IZ MILATOVI]A

Draga~evo imaidealne agroeko-lo{ke uslove zapoqoprivrednu

proizvodwu. Ono ~ime semogu pohvaliti vrednidraga~evski doma}ini suveoma kvalitetni i zdravipoqoprivredni proizvo-di, na kojima im svuda usvetu mogu pozavideti. Ia-ko se tradicionalno bavepoqoprivrednom proiz-vodwom, i oni se redovnosuo~avaju sa brojnim pro-blemima - niskim cenamapoqoprivrednih proizvo-da, }udqivim vremenskimprilikama, nedostatkomnovca, ali i radne snage,jer je u ovim `ivopisnimselima sve mawe mladihqudi. A da poqoprivredaponovo mo`e postati uzda-nica draga~evskog kraja iprava dobitna kombinaci-ja i u ovim te{kim tranzi-cionim vremenima potvr-|uju sve brojniji primeriuspe{nih poqoprivrednihgazdinstava {irom Draga-~eva. Me|u wih se ubraja idoma}instvo sedmo~laneporodice Ru`i~i}, sme-{teno u brdskim predeli-ma Milatovi}a. Ru`i~i}iglavne prihode ubiraju odvo}arske proizvodwe, alise uz tu delatnost bave isto~arstvom. Na povr{iniod {est hektara, na 520 me-tara nadmorske visine, po-digli su zasade jabuke ikru{ke, koji u dobrim go-dinama daju izuzetan rod.Kada vo}arske kulturepodbace, doma}instvo seoslawa na prihode od sto-~arstva. Kada kro~ite u dvori{teRu`i~i}a, dah vam zastajeod lepote `ivopisnih i ne-ponovqivih brdskih pre-dela ovog dela Draga~eva,koji se sa tog mesta videkao na dlanu. Podjednakoupe~atqivo je i wihovoimawe, koje ve} na prvi po-gled odaje utisak da na we-mu `ive veoma radi{niqudi. O poqoprivrednojproizvodwi i seoskom `i-votu razgovarali smo saSne`anom Ru`i~i}, koja segodinama unazad, rame uzrame sa suprugom Svetoza-rom, borila da unapredidoma}instvo. Kako ka`eova vredna Draga~evka,gradski `ivot je bio popu-laran i u godinama kada jeona devovala. Kada je do-{ao trenutak izbora, odlu-ku je prepustila srcu. Za-qubila se u seoskog momkai ostala u rodnom selu.Ukoliko je ~ovek marqiv imaksimalno posve}en ovomposlu, i u dana{wim uslo-vima mo`e sasvim pristoj-no da `ivi, smatra Sne`a-na. Ipak, da bi ostvariodobit, neophodno je da sebavi ozbiqnijom proiz-

vodwom, jer se protiv ni-skih cena poqoprivrednihproizvoda mo`e boriti is-kqu~ivo uve}awem proiz-vodwe, podizawem prinosai poboq{awem kvalitetaproizvoda. Tako|e, kakotvrdi Sne`ana, ako se po-qoprivrednik bavi iskqu-~ivo gajewem jedne kulture,uvek postoji rizik da osta-ne bez zarade. Najsigurnijaje kombinovana proizvod-wa, koja se u glavnom poka-zala kao dobra formulaopstanka seoskih gazdin-stava.

FORMULA USPEHAKOMBINOVANAPROIZVODWAKako isti~u Ru`i~i}i, ne-kada je wihovo selo imaloveoma jaku zemqoradni~kuzadrugu, u kojoj su i wihdvoje bili zaposleni. Bilasu to vremena velikog pro-cvata sela. Zadruga je otku-pqivala sve poqoprivred-ne proizvode, pa je seqakmogao opu{tenije da se po-sveti proizvodwi. Isku-stva, koja su stekli u tomperiodu, pomogla su im ka-snije da se lak{e sna|u natr`i{tu. Sa~uvali su va-`nije kontakte, pa su lak-{e i savla|ivali te{ko}eu plasmanu robe. Od velikepomo}i im je bila i Sne-`anina diploma Poqo-privredne {kole u Po`e-gi, tako da im nije mawka-lo znawa, a ni iskustva zaposao kojim su se bavili.Prvo su proizvodilikrompir, a kasnije su po~e-li da podi`u i vo}ne zasa-de, tako da danas imaju oko

{est hektara vo}waka. Naj-mla|i zasad, od 400 sadni-ca kru{ke, zasnovali supro{le godine. Iako jekru{ka osetqivija i zah-tevnija vo}arska kultura,ima dobru pro|u na tr`i-{tu i veoma je isplativa.- Imamo 80 ari pod jabu-kom, a sve ostalo je kru{ka.Opredelili smo se za sortekru{ke, koje dobro uspeva-ju na na{em podru~ju, a tosu “Karmen”, “Viqamovka”,“Santa Marija”, “Butira”.S obzirom na to da proiz-vodimo ve}e koli~ine ovogvo}a, lak{e dolazimo dokupaca. Po~etkom ove sed-mice prodali smo “SantaMariju” za rusko tr`i{te,po ceni od 60 dinara pokilogramu. Cena jeste bo-qa od pro{logodi{we,ali je, generalno uzev, zboglo{ih vremenskih prilikarod kru{ke, ali i svih dru-gih vo}arskih kultura napodru~ju Draga~eva podba-cio. Poqoprivreda je fa-brika pod otvorenim ne-bom i rizik uvek postoji.

Boqe godine pokrivaju gu-bitke onih lo{ijih i pro-izvodwa se uvek nastavqa -ka`e Sne`ana, potkrepqu-ju}i svoju izjavu i dopun-skim podacima. Pro{lesezone ubrali su 12 vagonakru{ke i jabuke, a ove go-dine ne}e imati vi{e oddva i po vagona vo}a.

NAJVE]I PROBLEMNAVODWAVAWE Ru`i~i}i su uvek prakti-kovali da se prema novcuophode doma}inski. Ma-{ine su nabavqali polako,jednu po jednu, iz sopstve-nih sredstava i to prete-`no osamdesetih godinapro{log veka. Jedino su zaizgradwu hladwa~e kori-stili kreditna sredstvaFonda za razvoj, u visiniod 17.000 evra, koja su, kakoka`u, dobili pod veoma po-voqnim uslovima. Nedav-no su otplatili i posled-wu ratu kredita, pa sadamogu da predahnu. Nabavi-li su i dve rampe za brawevo}a, koje im mnogo olak-

{avaju rad. Pro{le godinesu kupili i tarup, tako daza sada ne planiraju nekazna~ajnija ulagawa u meha-nizaciju.- Nedostaju nam jo{ zaliv-ni sistemi, ali o wima ine razmi{qamo, jer se vo-dom snabdevamo sa seoskogvodovoda. Imamo ograni-~enu potro{wu vode u su-{nim periodima i jo{uvek razmi{qamo na kojina~in da razre{imo ovajproblem. Bilo je predlogada se urade projekti za ko-pawe arterskih bunara, ko-ji bi vodom za zalivawesnabdevali vi{e poqopri-vrednih gazdinstava. Po-qoprivrednici u postoje-}im kriznim uslovima ni-su u stawu da samostalnoiznesu tako velike inve-sticije, pa bi im za wihovurealizaciju bila neophod-na podr{ka dr`ave i lo-kalne samouprave - ka`eSne`ana. Ru`i~i}i imaju 17 hektarazemqe. Pored vo}arskihkultura i krompira, uzga-jaju i kukuruz, koji im jeneophodan za ishranu sto-ke. Imaju tridesetak ovacai jagawaca, kravu, junicu,sviwe i `ivinu. Proizvo-de sve {to im je neophodnoza ishranu porodice, ali iradnika, koje anga`uju to-

kom sezone i za koje godi-{we spreme i do dve hiqa-de obroka. Kako isti~e Sne`ana, u po-stoje}im uslovima privre-|ivawa, svaka pomo} dr`a-ve i lokalne zajednice mno-go zna~i poqoprivredni-cima draga~evskog kraja,jer su `iteqi sela osiro-ma{ili. Ulagawa u poqo-privredu su visoka, a ivremenske prilike kao dasu se urotile protiv wih.Situaciju su dodatno po-gor{ale aprilske i majskepoplave, koje su na nekimpodru~jima Draga~eva po-tuno uni{tile poqopri-vredne kulture, tako da }ese poqoprivrednici te-{ko oporaviti od posledi-ca elementarnih nepogoda.Sne`ana i wen suprug supro{le godine posetiliSloveniju, pa su imaliidealnu priliku da upore-de na{a i wihova dostig-nu}a u poqoprivredi. Stu-dijsko putavawe je organi-zovala lokalna samoupravaza poqoprivrednike Dra-ga~eva, kako bi se upoznalisa dobrim primerima slo-vena~ke prakse u oblastiagrara. Kako isti~u Ru`i-~i}i, slovena~ki poqo-privrednici imaju velikuprednost, jer iza wih stojejake zadruge, koje im poma-`u u plasmanu proizvoda.Upravo to nedostaje i na-{oj poqoprivredi, kakobi dostigla novi procvat.Naravno, modernizacija isertifikacija proizvodwesu neizbe`an uslov svakogdaqeg razvoja i ozbiqnijegprodora na{ih poqopri-vrednih proizvoda na svet-sko tr`i{te. Za boqe re-zultate u poqoprivredinedostaju nam i vi{e di-scipline i boqe organiza-cije u proizvodwi, zakqu-~uju Ru`i~i}i.

V. S.

MUDRIM POTEZIMADO STABILNIH PRIHODA

Vojin, budu}i direktorgazdinstva

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE 23LU^ANI

Sednica Skup{tineop{tine Lu~ani,koja je bila zakaza-

na za ~etvrtak, 14. avgust,nije odr`ana zbog nedo-statka kvoruma. Pozivu seodazvalo 19 odbornika odukupno 45, koliko brojiskup{tinski saziv. Da bise sednica lokalnog par-lamenta odr`ala bilo jeneophodno da joj prisu-

stvuju 23 odbornika. Pred-sednik Skup{tine op{ti-ne Lu~ani Dragan [u{i}zakazao je novi terminskup{tinskog zasedawa, saistim dnevnim redom, za25. avgust, u 17 ~asova.Ina~e, rok za odr`avawesednice isti~e 27. avgusta,a ako se do tada ne obezbe-di kvorum za weno odr`a-vawe, zakon predvi|a ras-pu{tawe svih skup{tin-skih organa i uvo|eweprivremene uprave, ~ije~lanove imenuje Vlada Re-publike Srbije. Ukolikodo|e do formirawa pri-vremenog organa, zakonomje propisan rok od {estmeseci za raspisivawevanrednih lokalnih izbo-ra. Kako je istakao [u-{i}, sednica nije odr`anadobrim delom i zbog sezo-ne godi{wih odmora, takoda se pojedini odborniciiz objektivnih razloga ni-su odazvali pozivu da pri-sustvuju skup{tinskom za-sedawu. Ipak, glavni raz-log nedostaka kvoruma, ka-ko navodi [u{i}, bile su“neke prqave radwe, kojese odigravaju u wihovojop{tini, odnosno `esto-ki pritisci politi~kihprotivnika i pojedinih

lokalnih mo}nika, kojineprekidno poku{avaju danasilno prekomponujuvlast, a kojima su bili iz-lo`eni pojedini odborni-ci, kako bi bojkotovalirad Skup{tine i onemogu-}ili da se sednica odr-`i”.

- Svakodnevni priti-sci i pretwe otkazima ipreme{tawima na ni`a

radna mesta su po meni ne-dopustivi, a na kraju kra-jeva i nezakoniti, jer na{Izborni zakon, Zakon olokalnoj samoupravi iUstav garantuju da se sva-kom biranom licu omogu-}i prisustvovawe sedni-cama, a to zna~i da direk-tor i poslodavac ne moguspre~iti odbornike daprisustvuju skup{tinskomzasedawu time {to }e imusktratiti izlaznice saposla. Na `alost, neki na-{i lokalni mo}nici de-mokratiju shvataju druga-~ije i misle da mogu sve, pa~ak i da kr{e zakonom za-garantovana prava bira-nih lica - izjavio je [u-{i}, komentari{u}i raz-loge zbog kojih nije odr-`ana sednica Skup{tineop{tine Lu~ani 14. avgu-sta.

Na dnevnom redu sedni-ce nalazi se rebalans bu-xeta, tako da bi blokadarada skup{tinskih orga-na, kako je istakao pred-sednik op{tine Mlado-mir Sretenovi}, dovela dovelikih problema u funk-cionisawu lokalne samou-prave.

- Rebalansom buxeta supredvi|ena zna~ajna sred-

stva za sanaciju posledicapoplave, koja bi trebalonakon usvajawa na sedniciSkup{tine da se pridru`erepubli~kim, kako bismopomogli obnovu doma}in-stava i saobra}ajne in-frastrukture na podru~juugro`enih mesnih zajedni-ca u periodu dok jo{ uvekmogu da se obavqaju rado-vi. Tu su i socijalno ugro-

`ene kategorije stanovni-ka na{e op{tine, koje naj-vi{e zavise u redovnih bu-xetskih izdvajawa, pa je iza wih itekako va`nousvajawe rebalansa buxeta- rekao je Sretenovi}, iz-ra`avaju}i uverewe da }eslede}a sednica SO bitiodr`ana, bez obzira na sveu~estalije zlonamerne po-ku{aje obmawivawa gra|a-na plasirawem raznih ne-istina u javnosti.

I MERE PODR[KEAGRARU ^EKAJU REBALANS BUXETA

Poqoprivreda je velikarazvojna {ansa Draga~eva.Ministarstvo poqopri-vrede, {umarstva i vodo-privrede je dalo saglasnostna predlo`eni program me-ra podr{ke sprovo|ewa po-qoprivredne politike iruralnog razvoja op{tineLu~ani za 2014. godinu, alida bi se predvi|ena buxet-ska sredstva u visini od12,8 miliona dinara isko-ristila neophodno je da seusvoji rebalans buxeta. Ka-ko isti~e Mili} Domano-vi}, predsednik Saveta zaselo, ukoliko do|e do pore-me}aja u funkcionisawulokalne samouprave, bi}e

dovedena u pitawe i reali-zacija podsticajnih mera,~iji je osnovni ciq da una-prede poqoprivredu draga-~evskog kraja.

- Draga~evo ima odli~neagroekolo{ke uslove zaproizvodwu zdravstvenobezbedne hrane, koja je nasvetskom tr`i{tu veomacewena. Imamo idealneuslove i za organsku proiz-vodwu, koja je u na{oj ze-mqi tek u povoju, a zna se daovakva vrsta proizvoda po-sti`e daleko vi{u cenu usvim razvijenijim zemqa-ma. Predlo`enim progra-mom mera `eleli smo da uovim ekonomski te{kimvremenima pomognemo po-qoprivrednicima da una-prede svoju proizvodwu, jerse draga~evska sela moguo`iveti jedino stvarawem

ekonomski jakih poqopri-vrednih gazdinstva. Polo-vina radno aktivnog sta-novni{tva u na{oj op{ti-ni se bavi poqoprivredomi zavisi od we. ^lanoviOp{tinskog ve}a su sagla-sni u stavu da sredstva kojasu u op{tinskom buxetupredvi|ena za podr{kuagraru ne bi trebalo redu-kovati, ali kona~nu re~imaju odbornici Skup{ti-ne op{tine - ka`e Domano-vi}, preciziraju}i da je dosada utro{en samo malideo predvi|enih sredstavanamewenih poqoprivredii to uglavnom za edukacijupoqoprivrednika, organi-zovawe izlo`be poqopri-vrednih proizvoda u vremeSabora truba~a i ve{ta~koosemewavawe goveda.

OGROMNE [TETE

PoqoprivrednicimaDraga~eva su podsticajnasredstva sada najpotrebni-ja, jer su vremenske prilikedrasti~no umawile rodwihovih gajenih kultura,smatra Domanovi}. Kakonavodi, situacija je poseb-no kriti~na u 18 mesnih za-jednica, koje su zadesile ve-like poplave tokom apri-la, maja i po~etkom juna.Ukupna {teta na poqo-privredi od poplava, buji-ca i snega iznosi oko137.659.000 dinara. [tetaod grada, koji je zahvatiopodru~ja pojedinih draga-~evskih sela, procewena jena 38.704.000 dinara.

V. S.

SEDNICA SO LU^ANI, ZAKAZANA ZA 14. AVGUST, NIJE ODR@ANA ZBOG NEDOSTATKA KVORUMA

NOVI TERMIN SKUP[TINSKOGZASEDAWA 25. AVGUST

24 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINEGORWI MILANOVAC

Osnovne i sredwe{kole su spremneza po~etak nove

{kolske godine, izjavilisu direktori gorwomila-nova~kih obrazovnih usta-nova na zajedni~kom sa-stanku, koji je organizo-van u zgradi lokalne samo-uprave. Predsednik op-{tine Milisav Mirkovi}

je istakao da je od izuzet-nog zna~aja da {kolespremno do~ekaju novu{kolsku godinu i da }e na-rednih dana nadle`ne in-spekcijske slu`be obi}isve {kolske objekte, a uko-liko za to bude bilo po-trebe, nalo`iti i mere ot-klawawa eventualnih ne-dostataka. On je, tako|e,ukazao da je potrebno, bezodlagawa, preduzeti merei pristupiti izvo|ewu

ozbiqnijih radova na ure-|ewu {kolskog prostora,ukqu~uju}i objekate, dvo-ri{ta, parkove i travnatepovr{ine, kako bi grad iwegova okolina lep{e iz-gledali tokom obele`ava-wa velikog jubileja - dve-stote godi{wice od Dru-gog srpskog ustanka. U ci-qu predupre|ewa eventu-

alnih problema u predsto-je}oj grejnoj sezoni, Mir-kovi} je pozvao direktoreda provere funkcional-nost sistema grejawa, kakobi se blagovremeno otklo-nili eventualni nedosta-ci.

Kako su istakli direk-tori gorwomilanova~kih{kola, prete`ni broj{kolskih objekata pretr-peo je sezonska ulep{ava-wa, u vidu kre~ewa, teku-

}eg odr`avawa i ulep{a-vawa zelenih povr{ina, apojedine {kole imale su izna~ajne gra|evinske rado-ve na nekim objektima, ~i-ji je investitor bila op-{tina Gorwi Milanovac.[kola u Br|anima }e 1.septembar do~ekati sa ure-|enim toaletima. Osnovna{kola u Gorwim Bawani-

ma do~eka}e u~enike pot-puno renovirana, a za na-redni period, kako je naja-vqeno, o~ekuje se i gradwanove monta`ne {kole uSemedra`i.

Direktori {kola suinformisani da u intere-su izrade projekcije buxe-ta za 2015. godinu blago-vremeno moraju precizi-rat svoje planove, kako bise za wihovu realizacijuobezbedila sredstva.

Arihitekte projek-tanskog studija„Homeplan“ nedav-

no su predstavile nacrtidejnog re{ewa rekon-strukcije gorwomilano-va~kog Spomen parka „Br-do Mira“, koji predstavqasvojevrsan muzej pod ve-drim nebom, na povr{iniod ~etiri i po hektara, ijedinstvenu prostornu ce-linu sa spomeni~kim kom-pleksom upotpuwenim obe-le`jima iz razli~itih pe-rioda.

- Vreme je da na{e “Brdomira” dobije preure|en iz-gled i postane lepo i mo-derno izleti{te, sa ade-kvatnim sadr`ajima kojibi trebalo da ~ine jedanpark, ali uz po{tovawedostojanstva Spomen par-ka. Centralni spomenici}e zadr`ati svoju lokacijui dugogodi{wi zna~aj.Predlog stru~waka je da sekompletan prostor Spo-men parka o`ivi dodatnimsadr`ajima u ciqu pospe-

{ivawa turizma i rekrea-cije, ali bez naru{avawaambijenta mira i dostojan-stva spomen-obele`ja - re-kao je predsednik op{tineMilisav Mirkovi} naradnom sastanku sa u~esni-cima u izradi nacrta.

O rekonstrukciji “BrdaMira” diskutovali su ru-kovodilac na projektu be-ogradski arhitekta IvanRadosavqevi}, pejza`niarhitekta Maja \or|evi},profesori doktori Slo-bodan Vu~i}evi} i Qiqa-na Vujkovi}, gorwomila-nova~ki arhitekta Pre-drag Dabi} i na~elnicaOp{tinske uprave GoricaPetrovi} sa saradnicimaiz Odeqewa za urbanizam.

Kako je re~eno, preure-|ewem Spomen-parka bi}euspostavqeno jedinstvoarhiktekture, skulpture ivrtne umetnosti.

Planirano je da dekora-tivnim i raznolikim no-vim sadnicama bude zame-weno vi{e od hiqadu

uklowenih vegetacijskibe`ivotnih i o{te}enihstabala, {to }e “Brdu mi-ra” dati sasvim novi iz-gled, u kome }e u`ivati sviposetioci. Kompletanprostor bi}e o`ivqen do-datnim sadr`ajima, kao{to su trim staza koja }ebiti uskla|ena sa konfi-guracijom terena, noveklupe i infopunktovi.Letwa u~ionica, odnosnoamfiteatar na otvorenom,omogu}i}e odvijawe {kol-ske nastave. Dostojanstvospomenika, lepota vrtnograstiwa i staze bi}e is-taknuti specijalnom ra-svetom, a na ciqnim me-stima bi}e postavqen pra-te}i urbani mobilijar saputokazima i informativ-nim panoima. Kompleks }ebiti obezbe|en adekvatnomogradom i kapijama, ~e-smom, sanitarno-higijen-skim objektima, a na vi{elokacija oko kompleksabi}e odre|en parking pro-stor.

U sklopu priprema zaobele`avawe DVA VEKAod podizawa Drugog srp-skog ustanka u Takovu u ju-bilarnoj 2015. godini, utoku je renovirawe zgrade

Muzeja u Takovu. Zbog iz-vo|ewa gra}evinskih ra-dova, muzejska postavkaposve}ena Drugom srp-skom ustanku ne}e bitidostupna posetiocima do

22. septembra. Najvredni-je eksponate iz te postav-ke posetioci mogu pogle-dati u Muzeju u GorwemMilanovcu, u Sin|eli}e-voj ulici.

PREDSEDNIK MILANOVA^KE OP[TINE ODR@AO SASTANAK SA DIREKTORIMA OBRAZOVNIH USTANOVA

[KOLE SPREMNO ^EKAJU 1. SEPTEMBAR

PROMOCIJA NACRTA IDEJNOG RE[EWA REKONSTRUKCIJE SPOMEN PARKA „BRDO MIRA”

OBAVE[TEWE

JEDINSTVO ARHITEKTURE,SKULPTURE

I VRTNE UMETNOSTI!

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE 25GORWI MILANOVAC

Predsednik op{ti-ne Milisav Mir-kovi} potpisao je

15. avgusta ugovor o izvo-|ewu gra|evinskih rado-va na rekonstrukciji Do-ma kulture u Gorwem Mi-lanovcu sa gra|evinskomfirmom „Sloga construc-

tion“ iz Kragujevca.Kako je izjavio Mir-

kovi}, vrednost gra|e-vinskih radova na savre-menom i modernom Domukulture u Gorwem Mila-novcu, koji }e ulep{aticentralni deo grada, iz-nosi vi{e od 84 milionadinara. Kako je naveo,sredstva su obezbe|ena zarealizaciju prve i druge

faze rekonstrukcije. Prema re~ima na~el-

nice Op{tinske upraveGorweg Milanovca Gori-ce Petrovi}, ispuweni susvi preduslovi za raspi-sivawe javne nabavke i zadrugu fazu radova na re-konstrukciji Doma kul-ture, a sve to sa ciqem da23. aprila naredne godi-ne, na datum obele`avawa

dva veka od podizawaDrugog Srpskog ustanka,sve~ana sala zasija u pu-nom sjaju. Rok za zavr{e-tak radova je 6 meseci oddana potpisivawa ugovo-ra, s tim {to je predstav-nik izvo|a~a radova De-jan Rangelov pokazaospremnost da se radoviokon~aju i pre predvi|e-nog datuma, isti~u}i daovo preduze}e do sada ni-je imalo priliku da radiu Gorwem Milanovcu, ni-ti na ovako referentnomposlu.

U postupku javne na-

bavke na tender se javilodeset izvo|a~a radova, aje posao prema bodovawunadle`ne komisije dobi-la gra|evinska firma„Sloga construction“ izKragujevca. Pored iza-branog nadzornog organa,formirana je i op{tin-ska radna grupa, na ~elusa na~elnicom Op{tin-ske uprave, koja }e prati-ti kvalitet i dinamikugra|evinskih radova i sa-~iwavati blagovremeneizve{taje za organe lo-kalne samouprave.

Na potpunu rekon-strukciju zgrade Domakulture Milanov~ani su~ekali vi{e od pola veka,a wenim zavr{etkom nesamo da }e centralni deograda dobiti moderniji ilep{i izgled, ve} }e ikulturni `ivot gra|anabiti znatno unapre|en.

- Posle svih pripremakoje predvi|a zakonskaprocedura, stekli su seuslovi da zapo~nemo rea-lizaciju jo{ jedne velikeop{tinske investicije,koja podrazumeva potpunu

rekonstrukciju gorwomi-lanova~kog Doma kultu-re.

Sredstva su obezbe|enai u prvoj fazi izgradweona iznose oko 85 milio-na dinara. U toku su pri-preme za raspisivawetendera i za radove pred-vi|ene u drugoj fazi, kakobi sve bilo spremno iuskla|eno da se radovi za-vr{e do predvi|enog roka- rekao je predsednik op-{tine Mirkovi}.

- Sigurna sam u potpu-nosti da }e se svi radoviodvijati po predvi|enomplanu i danamici, a oda-brani koordinatori }ebiti veza izme|u gra|evi-naca, nadzornika i lo-kalne samouprave. Oni sui do sada pokazali visokstepen profesionalizmau svim do sada realizova-nim op{tinskim inve-sticijama. Imamo dovoq-no iskustva, obezbe|enasu sredstva, odabrana sustru~na lica i radna sna-ga, i nadam se da }e Op-{tinska uprava uspe{noobaviti i ovaj posao, kojijoj je poveren kao nosiocuradova - izjavila je povo-dom po~etka rekonstruk-cije Doma kulture na~el-nica Op{tinske upraveGorica Petrovi}.

Predsednik op{tine Gorwi Mi-lanovac Milisav Mirkovi} do-neo je naredbu kojom se zabrawu-

je upotreba vode za pi}e i pripremawehrane svim korisnicima vode iz sistemavodosnabdevawa za naseqe Rudnik, jer jeu woj, prema nalazu Zavoda za javno zdra-vqe ^a~ak, konstatovana poja~ana kon-centracija arsena, koja prema{ava gra-

nice koje su dozvoqene Pravilnikom ohigijenskoj ispravnosti vode za pi}e.

Javno komunalno preduze}e „GorwiMilanovac“ }e potro{a~e u naseqenommestu Rudnik redovno snabdevati vodomza pi}e i pripremawe hrane putem ci-sterni, sve dok se naredba o zabrani upo-trebi vode sa rudni~kog sistema vodo-snabdevawa ne stavi van snage.

VEST

VODA NA RUDNIKU NEISPRAVNA ZA PI]E

POTPISAN UGOVOR ZA REKONSTRUKCIJU GORWOMILANOVA^KOG DOMA KULTURE

ROK ZA ZAVR[ETAK RADOVA POLA GODINE

Ove sedmice je zavr{eno asvaltirawe 880 metara puta u zaseoku Borovwaci uMesnoj zajednici Brezna. Me{tani ove mesne zajednice su vi{e nego zado-voqni, uzimaju}i u obzir da su i pored te{ke ekonomske situacije uspeli da

u~estvuju u finansirawu radova sa 1.100.000, dok je u~e{}e Javnog preduze}a za pute-ve iznosilo 2.200.000 dinara.

Kako isti~u u Javnom preduze}u za puteve, u toku su i pripreme Pripreme za as-faltirawe puteva u Dowim Braneti}ima, Klati~evu, Savincu. Zahvaquju}i lokal-noj samoupravi, a`urnosti JP za puteve i u~e{}u gra|ana, putna slika op{tine Gor-wi Milanovac se lagano unapre|uje.

ZAVR[ENO ASVALTIRAWEPUTA U BREZNI

26 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINEOGLASI

STANOVI

P- 20 m2, centar, 2. sprat,CG, cena 18.000 EP-27 m2, Hotel Morava, 5.sprat, cena 19.000 EP-31 m2, centar, 5. sprat,TA, cena 25.000 EP-34 m2, centar, 1. sprat,CG, terasa, cena 32.000 EP-38 m2, Qubi} kej,prizemqe, CG, cena 23.000EP-37 m2, Qubi} kej, VP,CG, cena 20.000 EP-39 m2, centar, 3. sprat,CG, cena 25.500 EP-40 m2, centar, prizemqe,pogodan za poslovni pros-tor, cena 26.000 EP-42 m2, Qubi} kej, 6.sprat, lift, TA, terasa,cena 25.000 EP-45 m2, Nemawina, novi-ji, 4. sprat, lift, CG, cena34.000 EP-49 m2, noviji, Qubi}kej, 2. sprat, CG, cena32.000 EP-49 m2, stari Autoprevoz,4. sprat, CG, terasa, cena25.000 EP-49 m2, K.V. Popovi}a, 6.sprat, lift, CG, cena32.000 EP-52 m2, Hotel Morava, 6.sprat, lift, CG, terasa,cena 33.000 EP-53 m2, Avenija 1, 2.sprat, lift, CG, cena

35.000 EP-53 m2, Alvaxinica, 3.sprat, CG, lift, terasa,cena 25.500 EP-52 m2, nov, Alvaxinica,3. sprat, EG, cena 33.000 EP-58 m2, Qubi} kej, 10.sprat, lift, CG, terasa,cena 30.000 EP-60 m2, nov, Balkanska, 4.sprat, CG, cena 32.000 EP-60 m2, Alvaxinica, 4.sprat, zgrada od fasadnecigle, CG, terasa, cena38.000 EP-61 m2, Hotel Morava, 4.sprat, CG, terasa, lift,cena 36.000 EP-63 m2, Hotel Morava,nov, 4. sprat, CG, terasa,cena 33.000 EP-66 m2, centar, 1. sprat,pogodan za poslovni pros-tor, terasa, cena 47.000 EP-66 m2, O[ FilipFilipovi}, 2. sprat, TA-GAS, terasa, cena 39.000 EP-66 m2, centar, 3. sprat,CGm, terasa, cena 48.000 EP-74 m2, Alvaxinica,1.sprat, CG, lift, terasa,zgrada fasadne cigle, cena48.000 EP-76 m2, nov, HotelMorava, 2. sprat, CG,terasa, cena 52.000 EP-78 m2, K.V.Popovi}a, 6.sprat, CG, lift, terasa,cena 48.000 EP-82 m2, Hotel Morava, 9.

sprat, CG, terasa, lift,cena 45.000 E

BEOGRAD - VRA^AR,Prodajem novu garsoweruna 1. spratu, ul. GospodaraVu~i}a, odmahuseqiva,cena 36.000 ECRVENI KRST-NOV,trosoban stan, 1.sprat, CG,terasa, odmah useqiv.Cena 90.000 E

KU]E

P-80 m2, plac 1 ar, centar,cena 40.000 EP-45 m2, plac 12 ari,Trbu{ani, cena 12.000 EP-60 m2, plac 4 ara,Alvaxinica, cena 50.000 EP-102 m2, plac 5.90 ari,kod Hotel Morave, cena70.000 e ili zamena za dvastana

LOKALI

P-18 m2, Qubi} kej, cena16.000 EP-135 m2, Rakova, cena10.000 EP-169 m2, Viqu{a, plac 10a, cena 7000 EP-75 m2 + 120 m2, 3. ara,Obili}eva, cena 30.000 E

www.stannekretnine.rs

STANOVI

P-28 m2, nova garsowera,Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena23.000 euraP-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en,Kej. Cena 20.000 euraP-42 m2, 2. sprat, CG, noviji,{iri centar. Cena 28.000 euraP-43 m2, PR, CG, noviji, {iricentar. Cena 28.000 euraP-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji,Qubi}ska. Cena dogovor.P- 49 m2, jednoiposoban, stariAutoprevoz. Cena 28.000 euraP- 49 m2, Kej, jednoiposoban.Cena 29.000 euraP- 64 m2, dvoiposoban, strogicentar, renoviran, CG. Cena39.000 euraP-54 m2, 1. sprat, EG, HotelMorava. Cena 33.000 euraP-51 m2, VP, CG, Qubi}ska,nov. Cena 37.500 euraP- 51 m2, dvoiposoban, bezulagawa, CG, lif, Kej. Cena27.000 euraP-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawi-na. Cena 28.000 euraP-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Ce-na 27.000 euraP-64 m2, 4. sprat, CG, Svetoza-ra Markovi}a. Cena 43.000 eu-raP-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}-ska , nov. Cena 50.000 euraP-63 m2, 4. sprat, CG, lift, ga-ra`a, nov, centar. Cena dogo-vor.P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

Kej. Cena 36.000 euraP-67 m2, 1. sprat, CG, [etali-{te. Cena 70.000 euraP-62 m2, 1. sprat, CG, centar,nov. Cena 57.000 euraP-89 m2, 1. sprat, CG, lift, ga-ra`a, nov, centar. Cena 80.000eura sa PDVP-103 m2, VP, CG, nov, luks,centar. Cena dogovor.P-130 m2, 2. sprat, CG, nov,centar. Cena dogovor.P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi}kej. Cena 42.000 euraP-27 m2, 3. sprat, noviji, gar-sowera, CG, centar. Cena22.000 euraP-35.50 m2, 4. sprat, lift,noviji, CG, centar. Cena 24.000euraP-64 m2, 2. sprat, lift, CG,Hotel Morava. Cena 42.000.euraP-47 m2, lift, CG, nova grad-wa, podzemna gara`a. LokacijaBeograd, TC Zira.P- 70 m2, nov, CG, lift.Povoqno.P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.P-64 m2, 1. sprat, CG, kodGradskog ParkaP-61 m2, 1. sprat, TA, AmixinaP-33 m2, 2. sprat, CG,H.Morava, jednosoban. Cena25.000 euraP-89 m2, 2.sprat, nov,~etvorosoban, lift, centar.P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-ban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

sprat, kod Hotel MoraveP-64 m2, dvoiposoban, CG, kodHotel Morave. Cena 36.500 eu-raP-47 m2,3. sprat, nov. Cena35.000 euraStan Qubi} kej, 37 kv, TEA,terasa, sun~an, 21.000 eura

KU]EP- 180 m2, 3.20 ari placa, no-vo, Qubi}. Cena 36.000 euraP-120 m2, 3 ara placa, novija,Dom Zdravqa. Cena 65.000P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan55 m2/, Dom Zdravqa. Cena do-govor.P- 80 m2, 4.5 ari placa, kodGradske Bolnice. Cena 36.000eura140 m2, 2.5 ari placa, CG, kodO[ Milica Pavlovi}. Cena70.000 eura.KU]A kod Kamenog mosta, 60m2, 10 ari placa, ukwi`ena.Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od126 m2 + 40 m2, Preqina,centar, 17,25 ari placa, novaku}a, gas. Cena 85.000 eura

BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2,Palmoti}eva, sre|en,salonac. GARSOWERA nova, 18 m2,22.000 evra, Vo`dovacDUPLEKS 96 m2, sa gara`om,kod Arene, ukwi`en

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

HITNO-TROSOBAN STAN,2. SPRAT, CENTAR

HITNO-NOVIJI STAN 92M2, TRI SPAVA]E SOBE,2. SPRAT, BLI@E CENTRA

064/146-87-32064/137-41-37060/343-32-90

^A^AKBra}e Gli{i}a 13/8Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWEREP-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 euraP-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 euraP-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 euraP-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 euraP-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 euraP-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 euraP-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 euraP-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 euraJEDNOSOBNI STANOVIP-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 euraP-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 euraP-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 euraP-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 euraP-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 euraP-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 euraP-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 euraP-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 euraP-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 euraDVOSOBNI STANOVIP-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 euraP-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 euraP-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 euraP-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 euraP-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 euraP-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 euraP-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 euraP-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 euraP-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 euraP-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 euraP-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 euraP-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 euraP-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 euraP-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 euraP-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 euraP-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 euraTROSOBNI STANOVIP-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura+PDVP-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 euraP-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 euraP-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 euraP-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 euraP-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 euraP-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 euraP-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 euraP-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 euraP-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000euraP-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 euraKU]EP-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 euraP-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000euraP-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000euraP-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 euraP-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 euraP-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 euraP-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari,40.000+50.000 euraP-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 euraP-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 euraP-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000euraP-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 euraP-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 euraP-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 euraP-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 euraP-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 euraP-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 euraP-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 euraOGLA[AVA SE:- KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgradama{inska radionica sa gara`om, sve to na KP1825 KO Mr~ajevci

KO BALUGA OP[TINA ^A^AK ,PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to:- KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase- KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase- KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase- KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase- KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase- KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI:

P-24 m2, Qubi} kej,3.sprat, cena: 17 500euraP-20 m2, Nemawina,cena: 16 000 euraP-34 m2, Balkanska, 2.sprat, cena: 22 000 euraP-42 m2, Hotel Morava,1.sprat, cena: 21 000euraP-27 m2, Strogi centar,2.sprat, cena: 24 000euraP-38 m2, kod O[Milice Pavlovi} (nov),cena: 24 000 euraP-43 m2, Hotel Morava,4.sprat, cena: 24 000euraP-43 m2, [iri centar,prizemqe, cena: 25 000euraP-45 m2, Nemawina,4.sprat, cena: 26 500euraP=51 m2, blizu Tempa,prizemqe, cena: 26 000euraP=33 m2, Qubi}ska (sastvarima), cena: 28 000euraP-36 m2, Centar, blizupijace, 2.sprat, cena: 28

000 euraP-51 m2, Centar,4.sprat, cena: 25 000euraP-46 m2, Avenija 1,4.sprat, cena. 29 000euraP-63 m2, Alvad`inica,3.sprat, cena: 29 500euraP=49 m2, Hotel Morava,2.sprat, cena: 31 000euraP-48 m2, Obili}eva(nov), 1.sprat, cena: 800eura/m2 + PDVP-55 m2, Nemawina,3.sprat, cena: 33 000euraP-58 m2, Avenija 2,cena: 29 500 euraP-59 m2, Alvad`inica(fasadna cigla), cena: 36500 euraP-57 m2, Ciglarska(nov), 4.sprat, cena: 670eura/m2+PDVP-65,50 m2, Centar(noviji), 3.sprat, cena:37 000 euraP-66 m2, Kalu|erice,cena: 39 000 euraP-73 + 6 m2, Centar,CG, cena: 43 000 euraP-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000euraP-89 m2, Gvo`|ar,2.sprat, cena: 46 000euraP-92,5 m2, Gradskibedem, 1.sprat, CGP-103 m2, Ciglarska(nov), 5.sprat, cena: 500eura/m2 + PDV

KU]E:

P=120 m2, GorwiTrbu{ani, plac 13 ari,cena: 20 000 euraP=65 m2, Atenica (kod{kole), plac 4,38 ari,cena: 31 000 euraP=70 m2, Qubi}, plac 4ara, cena: 31 000 euraP=150 m2, Trnava, plac10 ari, cena: 40 000euraP=70 m2, Obili}eva,plac 4 ara, cena: 42 000euraP=240 m2, Parmenac,plac 15 ari, cena: 65000 euraP=180 m2, kodSlobodinog igrali{ta,plac 6,5 ari, cena: 75000 eura

032/344-630064/158-93-63064/673-2-969Kosovski venac 21(parking iza robneku}e Partizanka)senzalcacak@beotel.net

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

HITNO - NOV TROSOBAN STAN, BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E

060/349-8490^a~ak, Skadarska 20(bojad`ijsko soka~e)

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE 27IVAWICA

Kancelarija za mlade i izvi|a~kiodred “Ratko Sofijani}“ iz Iva-wice, u saradwi sa ovda{wim

udru`ewem „Aktivizam mladih“, od 22. do24. avgusta organizova}e ~etvrti Ekokamp. Zbog dobrih uslova i iskustva saprethodnim, Ku{i}i i O[ „Major Ili}“bi}e doma}in i ovogodi{weg kampa. Ciqove akcije je podizawe svesti mladih o va-`nosti za{tite `ivotne sredine, ka`e sa-radnik Kancelarije za mlade AleksandarParezanovi}.

- Na ovogodi{wem kampu }emo prika-zati prednosti boravka u prirodi, krozrazne radionice o `ivotu u prirodi i za-{titi na{e okoline, kao i stazu izazova,koja je bazirana na proveri izvi|a~kih ve-{tina i znawa, kao i op{teg znawa o eko-logiji. Pored navedenih aktivnosti, u~e-snici }e mo}i da u`ivaju u sportu, dru-{tveno korisnim aktivnostima i kultur-no zabavnom programu - obja{wava Pare-zanovi}.

On dodaje da }e kampu prisustvovatiplaninke i izvi|a~i, saradnici Kancera-rije za mlade op{tine Ivawica, volonte-

ri lokalnih kancelarija za mlade iz regi-ona, kao i predstavnici drugih udru`ewamladih i udru`ewa za mlade iz regiona icele Srbije.

Prvi „Eko kamp“ organizovan je 2011.godine, kome su prisustvovali izvi|a~i isaradnici Kancelarije za mlade iz Srbi-je, dok je naredne 2012. dobio i me|unarod-ni karakter, kada su ugostili 30 mladihizvi|a~a iz Versaja (Francuska). Pro-{logodi{wi kamp realizovan je u Ku{i-}ima na prostoru O[ „Major Ili}“, od23. do 25. avgusta.

U organizaciji ovda-{weg Dru{tva za cere-bralnu i de~iju paralizu,uz finansijsku podr{kuop{tine Ivawica, 10 oso-ba sa invaliditetom i wi-hove porodice letova}e 10dana u Buqaricama, u Kam-pu “Vaqaonice bakra ialuminijuma Sevojno”.Oni na moru ostaju do 30.avgusta.

- Organizacijom ova-kvog vida letovawa zbli-`avamo osobe sa invalidi-tetom i wihove porodice,{to je od velikog zna~aja iza jedne i za druge. Neke po-rodice do sada nisu imalemogu}nost da letuju zajednosa svojim ~lanovima i ovoletovawe }e im biti jedno

novo iskustvo - obja{wavapredsednica Dru{tva zacerebralnu i de~iju para-lizu Svetlana Glavini}.

Dru{tvo svake godineorganizuje letovawe za svo-je ~lanstvo i korisnike so-

cijalnih usluga. Uz finan-sijsku podr{ku lokalne sa-mouprave do sada su osobesa invaliditetom letovaleu Dobrim vodama, kod Ba-ra.

Nakon po`ara u Brusniku, u kojem jeizgorela sedamdesetogodi{waBlagomirka Petrovi}, a na mestu

stare brvnare ostalo zgari{te, op{tina}e pomo}i wenom osam godina starijem su-prugu Milutinu. On }e do daqweg ostatiu bolnici, gde je sme{ten, jer je pre kob-

nog dana imao te{ku operaciju, dok je upo`aru zadobio lak{e opekotine. U brv-nari nove gradwe, koja se nalazi u blizi-ni ove koja je izgorela, `ivi wegov sedam-desettrogodi{wi brat Vasilije. Kako uwoj nema ni{ta od stvari, one najneophod-nije, kao {to su krevet, posteqina i posu-|e, doneli su me{tani. Predsednik op-{tine Milomir Zori} i zamenik predsed-nika SO Nenad Mijailovi} posetili suovo mesto i najavili pomo} u opremawubrvnare. Kako saznaje Ivawi~ki radio,narednih dana u wu }e biti uvedena i stru-ja. Na lice mesta su stigli predstavniciivawi~kog Crvenog krsta i Centra za so-cijalni rad. Kao i ranije u sli~nim situ-acijama, doneli su im prvu pomo}, pre-hrambene i higijenske pakete, i }ebad, alii evidentirali {ta }e im biti potrebno unarednom periodu, obja{wava sekretarCrvenog krsta Ankica Mojsilovi}.

Crveni krst Ivawice zapo~eo je di-stribuciju 300 prehrambenih ihigijenskih paketa svojim kori-

snicima. Pomo} je stigla od Crvenog kr-sta Srbije, a sredstva je obezbedila VladaSrbije, na inicijativu Ministarstva zarad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalnapitawa. Ukupno je obezbe|eno 41.540 pake-ta za 105 op{tina, ka`e sekretar Crvenogkrsta Ivawice Ankica Mojsilovi}.

- Do sada je Crveni krst podelio vi{e

od 100 paketa, a distribucijom su obuhva-}ene mesne zajednice: Mo~ioci, Brezova,Lisa, Osonica i Luke. Raspodelu smo za-po~eli i na podru~ju Er~ega i Bratqeva.Zbog velikog prostranstva na kojem se na-laze na{i korisnici, distribucija je ote-`ana, ali smatram da }emo je zavr{iti dopolovine septembra - obja{wava Mojsilo-vi}eva.

U raspodeli ovih paketa, pored radni-ka Crvenog krsta, ukqu~eni su i volonte-

ri koji su mnogo puta do sadapokazali svoju humanost, a u~e-stvuju i lica koja su do Novegodine bila anga`ovana u„Tehni~kom servisu - pomo} uku}i“, Centra za socijalnirad. Pored toga, Centar za so-cijalni rad im kad god je topotrebno ustupi svoje vozilo,obja{wava sagovornica.

Izvor: Ivawi~ki radio

Ivawi~ko Dru{tvo za cerebralnu ide~iju paralizu u subotu, 23. avgu-sta, u Zavodu za rehabilitaciju,

organizuje prvi u nizu od deset seminaraiz projekta “Servisi podr{ke za osetqivegrupe”. Wihov ciq je da unaprede kapaci-tete organizacije civilnog dru{tva zapru`awe socijalnih usluga u jugozapadnojSrbiji.

“Ovim projektom pokriveno je 15 op-{tina iz okru`ewa, pa }e predstavnicitih lokalnih samouprava i nevladinihorganizacija biti gosti na{eg grada”, ka-zala je predsednica Dru{tva za cerebral-nu i de~iju paralizu Svetlana Glavini} idodala:

- Prvi }e biti odr`an jednodnevni se-minar pod nazivom “Evropske politike i

standardi socijalne za{tite u Evropskojuniji”. Na ovaj na~in }emo pomo}i drugimorganizacijama iz Srbije, pokrenuti novei unaprediti postoje}e socijalne usluge.Na prvom seminaru bi}e 15 u~esnika izokru`ewa, a predava~i diplomiranipravnik i savetnik u Ministarstvu za radi socijalnu politiku Milica \uki} i de-fektolog Goran Rojevi} iz nevladine or-ganizacije “De~ije srce” iz Beograda.

Projekat, ~iji je nosilac ovda{weDru{tvo za cerebralnu paralizu, finan-sira delegacija Evropske unije u Srbiji.Wegovi partneri su Asocijacija za razvojibarske doline - IDA iz Kraqeva i Dru-{tvo za cerebralnu i de~iju paralizu op-{tine U`ice.

UCentru za socijalni rad u toku jepostupak ostvarivawa prava najednokratnu pomo} za nabavku

ogreva. Procewuje se da }e ovo pravo mo}ida ostvari oko 60 porodica, a svakoj }e zakupovinu ogreva za narednu zimu biti is-pla}eno 12 hiqada dinara. Novac }e mo}i

da podignu na blagajni Centra, od 1. sep-tembra. Kriterijumi za ostvarivawe ovogprava su da je porodica korisnik nov~anesocijalne pomo}i i da je polovina wenih~lanova radno nesposobna, navode u Cen-tru.

- Ovo pravo predvi|eno je odlukom oostvarivawu usluga i materijalne podr-{ke u socijalnoj za{titi iz nadle`nostiop{tine Ivawica, a sredstva su obezbe|e-na odlukom o buxetu za 2014. godinu. Pro-cedura je uobi~ajena. Kada donesemo re{e-wa, ona se dostavqaju op{tini, koja po-tom prebacuje novac koji je ve} predvi|enza ovu svrhu - obja{wava direktorka Cen-tra za socijalni rad Svetlana Jeli}. Is-plata novca „na ruke“ pokazala se kaomnogo povoqnija varijanta za korisnikeove pomo}i, a praktikuje se posledwihpet, {est godina.

SEMINARI ZA PODR[KU OSETQIVIM GRUPAMA

POKRENUTI NOVE IUNAPREDITI POSTOJE]E

SOCIJALNE USLUGE

EKO KAMP U KU[I]IMA

PREDNOSTI BORAVKA U PRIRODI

STI@E POMO] POGORELCIMA U BRUSNIKU

OPREMAWE BRVNARE

POMO] ZA OGREV NAJUGRO@ENIJIM PORODICAMA

NOVAC „NA RUKE”

ZBLI@AVAWE OSOBA SA INVALIDITETOM I WIHOVIH PORODICA

LETOVAWE U BUQARICAMA

PO^ELA RASPODELA POMO]I CRVENOG KRSTA

PREHRAMBENI I HIGIJENSKI PAKETI

28 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINEOGLASI

STANOVI

P-20 M2, 13. SPRAT, CG,KNEZA MILO[A,17.000EP-30 M2, 3.SPRAT, CG,AVENIJA, 22.500 EP-32 M2, 5.SPRAT, CG,BALKANSKA, 24.000 EP-36 M2, VP, TA,H.MORAVA, 24.000 EP-31 M2, 7.SPRAT, CG,AVLAXINICA, 21.000 EP-38 M2, 2.SPRAT, CG,KOD CARA, 29.500 EP-43 M2, VP, TA, AVLAX-INICA, 21.000 EP-49 M2, 1.SPRAT, TA,H.MORAVA, 23.000 EP-43 M2, 8. SPRAT, CG,AVLAXINICA, 31.000 EP-55 M2, 9.SPRAT, CG,S.MARKOVI]A, 25.000 EP-51 M2, PR, TA, 9.JUGOVI]A, 26.000 EP-45 M2, 2.SPRAT, CG, K.AN\ELKOVI]A, 31.000 EP-45 M2, VP, CG,QUBI]SKA, NOV, 36.000EP-51 M2, PR, TA, CEN-TAR, 39.000 EP-52 M2, 7. SPRAT,AVLAXINICA, NOV,37.000 E

P-57 M2, PR, CG, AVENI-JA, 28.500 EP-60 M2, 1 SPRAT, TA,KOD M.PAVLOVI],35.000 EP-62 M2, 2. SPRAT, CG,CENTAR, 42.000 EP-67 M2, 12. SPRAT, CG,KEJ, DUPLEKS, 42.000 EP-82 M2, 4. SPRAT, CG,KOD GRADSKOG PARKA,62.000 EP-82 M2, 2.SPRAT, CG,GVO@\AR, 50.000 EP-92 M2, 1. SPRAT, CG,GVO@\AR, 60.000 EP-95 M2, 4. SPRAT, CG,SIN\ELI]EVA,DUPLEKS, 46.000 EP-95 M2, 1.SPRAT, CG,AVLAXINICA, 75.000 E

KU]E

P-129 M2, 1.5 A, KODMA[.KOLE, 26.000 EP-81 M2, 3.5 A, ATENICAKOD [KOLE, 26.000 EP-90 M2, 11 A, PREQINA,36.000 EP-114 M2, 2 A, AMIXI-NA, 50.000 EP-78 M2, 5.23 A, [IRICENTAR, 50.000 EP-90 M2, 3.8 A, BALKAN-

SKA, 55.000 EP-70 M2, 4 A, KULINO-VA^KO POQE, 30.000 EP-66 M2, 4 A, KOD BOL-NICE, 45.000 EP-120 M2, 5 A, QUBI],50.000 EP-80 M2, 2 A, CENTAR,60.000 EP-190 M2, 2.5 A, [IRICENTAR, 70.000 E

IMAWA

40 M2, 3.2 HA, G.MIOKOVCI, 16.000 E110 M2, 34 A, LOZNICA,20.000 E70 M2, 50 A, G. ATENICA,21.000 E90 M2, 2.5 HA,KA^ULICE, VI[EPOMO]NIH OBJEKATA,30.000 E50 M2, 90 A, G. GOREVNI-CA, 26.000 E70 M2, 60 A, KUKI]I,35.000 E

VIKENDICE

60 A. KUKI]I, 13.000 E8 A, JELICA, 5.500 E

CENA FOTO OGLASA

- ^etvrtina strane 500 rsd- Osmina strane 250 rsd

- [esnaestina strane 150 rsd

GARSOWERE23m2, vp, 21500 eura, [iri centar30m2, 3 , lift, 21500 eura, Avenija29m2. 5, 14000 eura, [iri centarU ponudi jo{ 7 garsoweraJEDNOSOBNI STANOVI32m2, 5, 22000 eura, [iri centar32m2, 5, 23000 eura, [iri centar36m2, 4 , 22500 eura , [iri centar37m2, 5, lift, 25000 eura,Ljubi} kej34m2, 4 , 15500 eura, Ljubi} kej34m2, 1 , 25000 eura, Centar31m2, vp , 24000 eura, CentarU ponudi jo{ 19 jednosobnih stanovaJEDNOIPOSOBNI STANOVI35m2, 5, 24500 eura, [iri centar53m2 , 6 , lift , 29500 eura, RestoranBrvnara37m2 nov, 4 , lift, sa stvarima , 32000eura, Avenija49m2 , 4, 25000 eura, Hotel MoravaU ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stanova

DVOSOBNI STANOVI49m2, 1, 25000 eura ,Hotel Morava57m2, 14, lift, 22000 eura, Hotel Morava47m2, dvori{ni stan, 26000 eura, HotelMorava54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava54m2, 1, 33000 eura, Hotel Morava61m2 , 4 , lift, 36000 eura, Hotel Morava55m2, vp, 26000 eura, Ljubi} kej53m2, 7, lift , 33000 eura Qubi} kej

58m2, 2, lift, 34000 eura, Ljubi} kej50m2, 4 , 28000 eura, Nemawina52m2 , 3,lift, 28000 eura, [iri centar53m2, 3, 36500 eura, Avenija55m2,vp, 28000 eura,Avenija53m2, 3, lift, 26000 eura, Avlad`inica49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 45m2, 2 , 33000 eura ,Centar55m2,3 , 31000 eura , Centar51m2, vp, 25500 eura, Centar53m2, vp, 30000 eura , Centar58m2, 3,39000 eura, VinaraU ponudi jo{ 55 dvosobnih stanovaDVOIPOSOBNI STANOVI 64m2,12 , lift, 33000 eura,Hotel Morava53m2,1, 35000 eura,Hotel Morava67m2, 7, lift, 37000 eura , [iri centar 54m2, 4 , lift, 38000 eura , Ljubi} kej79m2, 4, 42000 eura, Ljubi} kej67m2, 4, lift, 45000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 22 dvoiposobna stanaTROSOBNI STANOVI78m2, 3, 36000 eura, Hotel Morava75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava80m2, 1 , 44000 eura, Ljubi} kej71m2, 3 , 41200 eura, [iri centar52m2, vp, 19000 eura, Lu~ani67m2 , 4, 30000 eura ,Hotel MoravaU ponudi jo{ 47 trosobnih stanovaU ponudi na{e agencije velika ponudaku}a, placeva, vikend ku}a i seoskihdoma}instava.

PONUDU MO@ETE VIDETINA SAJTU www.gasonekretnine.com

KOMPLETNU AGENCIJSKUPONUDU MO@ETE VIDETINA SAJTU WEB NEKRET-NINE.

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNISTANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190

CAFFE PIZZERIA LEONARDO

potrebna dva radnikasa radnim iskustvom. Za informaciju javiti se li~no ili na

telefon 063/44-54-45 od 12 do 20 ~asova

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109,065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs

29MARKETINGPETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

marketing 032/342-276

PETAK 22. AVGUST 2014.SPORT30Страну припремио М. Ристић

Рад 2 : 1 (0 : 1) БорацМладост 1 : 2 (0 : 1) Војводина

Доњи Срем 1 : 0 (1 : 0) ВождовацОФК Београд 0 : 0 СпартакРаднички Н. 1 : 4 (0 : 2) ПартизанЧукарички 1 : 1 (0 : 0) Нови Пазар

Црвена звезда 3 : 0 (1 : 0) ЈагодинаРаднички 1923 0 : 0 Напредак

1. Партизан 2 2 0 0 7 2 +5 62. Црвена звезда 2 2 0 0 5 0 +5 63. Војводина 2 2 0 0 5 1 +4 64. Чукарички 2 1 1 0 3 1 +2 45. Нови Пазар 2 1 1 0 2 1 +1 46. Спартак 2 1 1 0 1 0 +1 47. Борац 2 1 0 1 3 2 +1 38. Рад 2 1 0 1 2 2 0 39. Доњи Срем 2 1 0 1 1 2 -1 310. Младост 2 0 1 1 2 3 -1 111. Раднички 1923 2 0 1 1 0 1 -1 112. Напредак 2 0 1 1 0 2 -2 113. Јагодина 2 0 1 1 1 4 -3 114. ОФК Београд 2 0 1 1 0 3 -3 115. Вождовац 2 0 0 2 1 4 -3 016. Раднички Н. 2 0 0 2 1 6 -5 0

Срећа окренула леђа Чачанима у дуелу са Радом

ГРЕШКЕ СКУПО ПЛАЋЕНЕОчекивања да ће фудбалери Борца,после успешног старта и победе над

Доњим Сремом успети,непоражени, да се врате са првог гостовања,нису се обистинила.Чачани су у другом колу Јелен Супер лиге доживели неуспех на Бањици у дуелу са Радом,1:2.Иако су после првих 45 минута,имали резултатску предност,1:0 поготком Стефана Живковића,у наставку сусрета,захваљујући грубим грешкама у одбрани,дозволили су Београђанима да се врате у игру и славе минималан тријумф.

Борац је пропустио неколико зрелих прилика да удвостручи предност,потом да поново дође до вођства после првог поготка „грађевинара“,на крају и изједначи резултат,али није успео да материјализује бројне прилике од којих су најзрелије имали Јованчић,Милојевић и Мутавџић.

РАД –БОРАЦ2:1(0:1)

Стадион: Бањица.Играно без присуства гледалаца. Стрелци: Михајловић у 55.и Мараш у 70.минуту за Рад, С.Живковић у 40.минуту за Борац

РАД: Јовановић, Вицо (Денић),Распоповић, Мараш, Родић, Милошевић, Станојевић (Чудић), Симић, Марковић (Гњатић), Перовић, Михајловић

БОРАЦ: Петрић, Д.Живковић, Милетић, Гојковић, С.Живковић, Јованчић, Мутавџић, Николић (Ђерић), Бабић (Милојевић), Стојановић (Јевтовић), Ђенић

Младост поражена од Новосађана

ВЕСЕЛИНОВИЋ „СМИРИО“ МЛАДОСТ

МЛАДОСТ: Крзнарић, Марковић, Црномарковић (Петровић), Милуновић, Големић, Стојановић (Грујучић), Милосављевић,Гаврић, Адамовић, Пешић (Живадиновић), Фрајдеј

ВОЈВОДИНА: Милинковић-Савић, Иванић, Пекарић, Аливодић, Пушкарић (Живковић), Гаћиновић, Настић, Макарић(Тумбасевић), Полетановић, Бабић, Веселиновић (Луковић)

МЛАДОСТ-ВОЈВОДИНА 1:2 (0:1)

Стадион у Лучанима.Стрелци: Адамовић у 60.за

Младост,Веселиновић у 41.и 69.минуту за Војводину

После врло добре игре и ремија у гостима са

Јагодином,1:1 у другом колу Супер лиге Младост је у Лучанима доживела неуспех,поражена је од Војводине из Новог Сада.Гости су славили победу 2:1,а Лучанци су били веома близу освајања бода. Пропустили су неколико повољних прилика што су врло добри Новосађани искористили и забележили другу узастопну првенствену победу.

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ

ЈАВОР МАТИС - СЛОГА 1:0 (0:0)Стадион поред Моравице.

Стрелац: Дражић у 85.минутуЈАВОР МАТИС: Ђогатовић,

Гојачанин, Златковић, Миловић(Гајић), Колаковић, Доцић,Ђокић (Смајовић), Чечарић(Јосовић), Стојаковић, Дражић, Динчић

СЛОГА: Божовић, Камберовић, Парезановић, Павловић, Бабић, Ђокић, Андрић (Милојевић), Радованчевић, Мрдаковић (Зуцовић), Цмиљановић (Гуњић), Бижић

� Јавор сломио отпор Краљевчана тек у финишу утакмице

ТЕШКО ДО ПРВИХ БОДОВА

У походу ка повратку у Јелен Супер

лигу,Јавор из Ивањице је прескочио прву препреку,Слогу из Краљева.Очекивао се лакши тријумф Ивањичана,али се као и небројено пута до сада потврдило да фаворити на старту тешко освајају бодове против објективно слабијих ривала.Гол одлуке за Јавор постигао је Дражић у финишу утакмице.

� Фудбалери Металца нису се прославили на старту нове сезоне

БОД ПО МЕРИ ЛАЗАРЕВЧАНА

МЕТАЛАЦ-КОЛУБАРА 0:0

МЕТАЛАЦ: Пејовић, Никодијевић, Овусу, Панић, Николић, Седлар, Ћирковић, Бркић (Луковић), Мердовић, Стојковић (Ивановић), Младеновић (Симов)

КОЛУБАРА: Матић, Лазовић, Станојевић, Вукмир, Радуловић, Милошевић, Стевановић (Ђурђевић), Обрадовић, Дринић (Танушев),Трнавац (Чадиковски), Крстић

Фудбалери Металца нису се прославили у

премијерном мечу сезоне пред око 1.500 верних навијача.Угостили су повратника у Прву лигу Колубару из Лазаревца и морали да се задовоље поделом плена.Сусрет је завршен без голова иако су Милановчани били ближи првој првенственој победи.

ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА

У просторијама Савеза, на седници

Извршног одбора ФС Моравичког округа могле су се чути само речи похвала на рачун свих струковних организација овог Савеза. За комесара за такмичење изабран је Владан Виторовић из Катрге, комесара за суђење Александар Јакшић из Горњег Милановца, а дисциплинског судију Радица Чанић из Бреснице.

Првенство у Окружној моравичкој лиги почиње 23/24.августа. Календар и пропозиције за такмичарску 2014/2015 сезону усвојио је ИО ФСМО, на седници одржаној у просторијама савеза. На Конференцији (5. август) присутни су били представници свих 16 клубова. Седницу је отворио генерални секретар Савеза Милош Стеванић, а за председника Конференције изабран је Александар Белић.

У просторијама ФС Града Чачка одржана је Конференција клубова сениорске лиге

за такмичарску 2014/2015 годину. Седници су присуствовали представници 12, од укупно 15 клубова који ће на такмичарску „црту“ изаћи овог викенда. Уз признања за успешан рад у протеклој сезони, нова ће упркос свакодневици пуној финансијских тешкоћа почети, и завршити се, у то су баш сви уверени на начин који приличи угледу и реномеу овог ранга. У времену када се „гасе“ и велики српски клубови Градска лига Чачак ће

бити бројнија за два фудбалска колектива. ФК „Пријатељи“ из Чачка и ФК „БИП“ са сениорским тимом, бориће се за бодове у конкуренцији још 13 клубова. За председника Конференције изабран је Владан Виторовић. Седници су присуствовали председник ФСГ – Чачка Ненад Станковић, генерални секретар Милош Теофиловић и комесар за суђење Драган Стојановић.

PETAK 22. AVGUST 2014. SPORT 31Страну припремио М. Ристић

Полет из Љубића,једини Српсколигаш из нашег града,

забележио је прву победу у новој сезони,али су „Гребићи“ у дуелу са Јасеницом пропустили прилику да до врха напуне мрежу противника. У тиму

Паланчана најбољи појединац био је голман Тацковић, али највећи „кривци” што се мрежа гостију затресла само три пута ипак су били играчи Полета који су пропустили сијасет стопостотних шанси.

ФУДБАЛСКИ ВОДИЧ ЗА ВИКЕНД23.08.2014 | 18:00 Јагодина - Раднички (Н)23.08.2014 | 20:30 Војводина - Црвена звезда23.08.2014 | 17:30 Спартак - Младост23.08.2014 | 19:30 Напредак - ОФК Београд23.08.2014 | 17:00 Нови Пазар - Раднички 192323.08.2014 | 20:00 Борац - Чукарички23.08.2014 | 17:00 Вождовац - Рад24.08.2014 | 19:00 Партизан - Доњи Срем

ЈЕЛЕН СУПЕР ЛИГА 3. КОЛО

24.08.2014 | 17:00 Овчар - Бацковац Јунајтед23.08.2014 | 17:00 Парменац - Младост (П)23.08.2014 | 17:00 Луњевица - Слатина24.08.2014 | 17:00 Миоковци - Спартак24.08.2014 | 17:00 Јединство (ГГ) - Напредак24.08.2014 | 17:00 Младост (А) - Пријевор24.08.2014 | 17:00 Котража - Омладинац (З)24.08.2014 | 17:00 Доња Врбава - Јединство (К)

ОКРУЖНА ЛИГА 1. КОЛО

23.08.2014 17:00 Звижд - Слога23.08.2014 17:00 Јединство - Железничар23.08.2014 17:00 СОФК

Карађорђе- Полет

23.08.2014 17:00 Победа-Белошевац

- Јошаница-НД 2011

23.08.2014 17:00 Лозница - Јасеница 191123.08.2014 17:00 Будућност-

Крушик 2014- Бане

23.08.2014 17:00 Рудар - Шумадија 190323.08.2014 17:00 Семендриа

1924- Шумадија

СРПСКА ЛИГА ЗАПАД 2. КОЛО

23.08.2014 | 17:00 Таково - Драгачево23.08.2014 | 17:00 Трепча - Браћа Вуковић24.08.2014 | 17:00 Рудар (Брес.) - Рудар (Баљевац)24.08.2014 | 17:00 Славија - Слобода23.08.2014 | 17:00 Мокра Гора - Водојажа23.08.2014 | 17:00 Партизан - Полет23.08.2014 | 17:00 Омладинац - Орловац24.08.2014 | 17:00 Тутин - Металац

ЗОНА МОРАВА 2. КОЛО

23.08.2014 17:00 БСК Борча - Јавор-Матис23.08.2014 17:00 Слога К. - Бачка23.08.2014 17:00 Пролетер - Јединство Путеви23.08.2014 17:00 Моравац Орион - Инђија23.08.2014 17:00 Слога ПМ - Синђелић23.08.2014 17:00 Слобода Поинт - Металац23.08.2014 17:00 Бежанија - Мачва23.08.2014 17:00 Радник - Колубара

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ 2. КОЛО

СРПСКА ЛИГА ЗАПАД

ЗОНА МОРАВА

ПОЛЕТ-ЈАСЕНИЦА 1911 3:0(1:0)Стадион Полета. Стрелци: Михајловић у 39, Илић у 49 (аутогол),

Протић у 84. минуту.

ПОЛЕТ: Руменић, Вељовић,Ђорђиловић, Луковић, Калајановић, Радисавчевић, Нешовић, Василић,Михајловић (Николић), Томић (Протић), Стојић (Радаковић)

ЈАСЕНИЦА 1911: Тацковић, Ђурђевић, Петковић, Јокић, Илић, Мировић, С.Павловић, Н.Павловић, Поповић, Михајловић, Кељач (Бисерић)

� Само три гола у мрежи Паланчана

ГОСТИ КУЋИ „ПЕВАЈУЋИ”

На старту првенствене сезоне у зони „Морава“,победе су забележили Полет из

Трбушана и Слобода из Чачка. Полет је у дерби сусрету као домаћин поготком Александрића у 77. минуту савладао Мокру Гору из Зубиног Потока 1:0. Идентичним резултатом Слобода је у Великој Колонији била успешнија од новајлије у лиги Рудара из Бреснице. Стрелац гола

одлуке био је Станимир Петровић у 28.минуту. Орловац је у Мрчајевцима играо нерешено 1:1 са Партизаном из Церовца, а једини гол за домаћина постигао је Белопавловић у 20.минуту. Убедљиве поразе без постигнутог поготка доживели су Таково у Тутину 0:2 и Драгачево у Лађевцима од екипе Браћа Вуковић 0:4.

ЛИГЕ МЛАЂИХ КАТЕГОРИЈАОмладинска лига Србије1.коло:Борац-Нови Пазар 3:0,Војводина-Металац 4:0

Кадетска лига Србије1.коло:Борац-Телеоптик одложено

Пионирска лига ФС РЗСМоравичко-златиборска група1.коло:Чачак: БИП-Чачак 94 2.1Прибој: ФАП-Орловац 3:0Ужице: Јединство Путеви - Слобода(Ча) 9:0Чачак: Борац-Слобода (У) 0:1

Одложено:Ариље: Будућност-Јавор Матис,Горњи Милановац: Металац-Слога(П)

� Успешан старт Полета из Трбушана и Слободе из Чачка

ПО ЈЕДАН, АЛИ ТРИ БОДА ВРЕДАН

I коло - 23/24.08.2014. 17:00Овчар Бацковац Јунајтед Н

Парменац Младост Прељина СЛуњевица Слатина СМиоковци Спартак Н

Јединство ГГ Напредак НМладост Атеница Пријевор Н

Котража Омладинац НДоња Врбава Јединство К. Н

I коло – 23/24.08.2014. у 17:30Полет СЛОБОДАН НВујан Кеј НБИП Лугови Н

Планинац Пријатељи НРакова Стрелац Н

Задругар Премећа НМорава М. Морава К. НЧачак 94 Будућност Н

� Конференција клубова Градске лиге

ДОБРОДОШЛИ ПРИЈАТЕЉИ, ЗА НОВИ ПОЧЕТАК СПРЕМАН И БИП

� ФС МОРАВИЧКОГ ОКРУГА

ВИТОРОВИЋ „КОМАНДУЈЕ“, ЈАКШИЋ „СУДИ“, ЧАНИЋ „КАЖЊАВА“

Tradicionalnipliva~ki mara-ton u Ov~ar Ba-wi odlo`en na

Ilindan, zbog visokog vodo-staja Zapadne Morave, odr-`an je u ponedeqak, kako suorganizatori i planiralipre Preobra`ewa. Ove godi-ne takmi~ilo se 37 pliva~aiz svih krajeva Srbije. Po-

beda u apsolutnom poretkuza mu{karce nije bila izne-na|ewe. Po {esti put najbo-qi je bio Tama{ Farka{(19) koji je stazu dugu 2.100metara, od manastira Niko-qe do centra Bawe, prepli-vao za 23:59:34. Drugi je bioNovosa|anin Milo{ Bo`i-novi}, a tre}i Enis Beharo-vi} iz Kawi`e.

U `enskoj konkurencijinajboqi rezultat, 24:6:78,postigla je Farka{eva su-gra|anka Jelena Je~anski.Odmah za wom na ciq su sti-gle Beogra|anke Mina Ma-stilovi} i Mia Haxi}.

Ove godine nije odr`anatrka zadovoqstva “Borivoje-va tabla”. Iako nije biloproblema zbog visokog vodo-

staja reke, svi takmi~ari iz-dr`ali su temperaturu vodeod svega 17 stepeni.

- Voda je bila najhladnijaod kada se takmi~im u Ov~arBawi - potvrdio je i vi{e-struki pobednik Tama{Farka{. Osim hladno}e, izgodine u godinu pliva~e sebore i sa sve boqom konku-rencijom. Kako je najve}ipliva~ki maraton kod nas itakmi~ewe iz kalendaraPliva~kog saveza Srbije, tr-ka }e biti bodovana za“Open Srbija”. Pobednici}e ukwi`iti bodove iz Bawei u kona~nom plasmanu nakraju sezone.

- Takmi~ari nisu pokaza-li samo ve{tinu i izdr`a-qivost, ve} i veliku hra-brost, kada su smogli snageda u|u u hladnu vodu i ispli-vaju maraton do kraja - sti-

gle su pohvale od direktoramaratona Dragana Savkovi-}a.

Jedan od najhrabrijih je iAleksa Dudukovi} (9) izSombora, najmla|i u~esniktrke. Najstariji takmi~arove godine bio je ZrewinacSr|an Stefanovi} (63).

Pliva~ki maraton po 14.put organizovali su Turi-sti~ka organizacija ^a~ka,Sportski centra “Mladost”,

Mesna zajednica Ov~ar Ba-wa i Pliva~ki klub ^a~ak.Grad je bio pokroviteq tr-ke, a organizatori su imalii veliku podr{ku ovda{wePolicijske uprave i Slu`behitne pomo}i. Z. J.

32 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINESPORT

BE^EJAC TAMA[ FARKA[ [ESTOSTRUKI POBEDNIK PLIVA^KOG MARATONA U OV^AR BAWI

Kajaka{ KK ^a~akOgwen Perovano-

vi} boravio je pro{lesedmice na kampu re-prezentativnih nada-Srbije 2014. za divqevode. Kamp je odr`an uBa~koj Palanci, a u~e-snici su svakodnevnotrenirali na gradskomkupali{tu “Tikvara”.Ogwen je u Ba~ku Pa-lanku pozvan na osno-vu dobrih rezultatakoje je prethodnoostvario. Trenirao jezajedno sa kajaka{imaiz ni{kog Gusara, kra-qeva~kog Ibra i Stu-denice iz U{}a.

Na pliva~kom maratonu u Ov~ar Bawiu~estvovao je i triatlonac iz ^a~ka

Lazar Filipovi}. Nije se domogao pobe-de, ali bio mu je ovo odli~an treningpred predstoje}e Svetsko prvenstvo, od26. avgusta do 1. septembra, u kanadskomEdmontonu.- Do{ao sam u ^a~ak na dan, dva, ba{ uvreme maratona koji mi je odli~na pri-lika za pripreme. Za nekoliko dana putu-jem u Kanadu i koristim svaki trenutakza treninge. Dobro je i ovo, po{to ^a~aknema zatvroren bazen, a na otvorenom ne-mam adekvatne uslove za rad - ka`e Lazar.Od nedavno Lazar `ivi i trenira u Pan-~evu, a na Svetskom prvenstvu takmi~i}e

se u tandemu sa Pan~evcem VladimiromStanisavqevi}em. Z. J.

OGWEN NA KAMPUZA REPREZENTATIVNENADE

OGWEN NA KAMPUZA REPREZENTATIVNENADE

KAJAK

LAZAR SPREMANZA KANADU

TRIATLON

MARATONCISAVLADALI IHLADNO]U

DEVOJ^ICEDO 14 GODINA1. Renata Gert{majer Sombor2. Dorka Koblerher Kawi`a3. Ana Feje{ Kawi`a

DE^ACI DO 14 GODINA1. Aleksa Dudukovi} Sombor2. Marcel Horbowi Kawi`a

MU[KARCI35-45 GODINA1. Zoltan KordovanMU[KARCI 46-60 GODINA1. Arpad Juhas Kawi`a2. Aleksandar An|eli} Zre-wanin

MU[KARCI 60 +1. Sr|an Stefanovi} Zrewa-nin

OSTALI REZULTATI

33PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

Ovih dana rumunskog pr-voliga{a Pite{ti po-

ja~ao je i ^a~anin RadenkoPil~evi}. Novoj ekipi, kojaje ve} zapo~ela pripreme, Ra-denko se pridru`io u sredu.- Sa mnom }e tu biti i dvoji-ca Srba, Kova~ i [utalo.Moje ambicije su da odigram

{to boqe i pru`im vi{e do-brih partija - ka`e Pil~e-vi}.U sezoni 2013/14. nastupao jeza Crnokosu, Radni~ki izKragujevca, a takmi~arskugodinu zavr{io je u ma|ar-skom Solniku.

Posle uspe{ne polusezone najboqi atle-ti~ari Slobode su na odmoru, dok se

mla|i uveliko spremaju za nastavak takmi~e-wa. Wih ve} u subotu i nedequ, 23. i 24. avgu-sta, o~ekuju kvalifikacije Kupa Srbije zajuniore u Kragujevcu.- Nadam se da }e izboriti nastup u finalu zapetnaestak dana. U Kragujevcu }e nastupitiKatarina Sekuli} na 400 i 800 metara, JankoUro{evi} na 800, 1.500 i 5.000 m, Luka Mi-lunovi} na 3.000 i 5.000 m, Du{an Bjelica na800 i 1.500 m i Valentina Sekuli} u bacawu

kopqa i kugle - navodi trener AK SlobodaSlobodan Nixovi}. Senori predvo|eni Nemawom Koji}em mogubiti zadovoqni do sada postignutim rezul-tatima. Nemawa je seniorski prvak Srbije ipobednik dr`avnog Kupa. Bojana Kali~aninje vice prvakiwa dr`ave i Kupa, a osvojilaje i medaqu na seniorskom prvenstvu Balka-na.Vice prvakiwa Srbije i Kupa je i baca~icakopqa Jelena Vu~i}evi}. Wih troje dostiglisu normu za u~e{}e na Evropskom prvenstvuza mla|e seniore slede}e godine.- Na{i ve} dokazani takmi~ari KatarinaSekuli} i Du{an Bjelica vratili su se ovihdana sa kampa atletskih nada Srbije. Kampsu organizovali Atletski savez Srbije iMinistarstvo sporta - ka`e Nixovi}.

Odbojka{ice ^a~ka ve}su po~ele pripreme na

otvorenim terenima za sezo-nu 2014/15. Do polaska u{kolu, treniraju ~etiri pu-ta sedmi~no, a od septembra

poja~a}e treninge u salama.U Regionalnoj ligi Zlati-borskog i Moravi~kog okru-ga naredne sezone takmi~i}ese deset ekipa. Ambicije^a~ka su daqi napredak i

{to boqi plasman u ligi.Uskoro }e biti nastavqen irad sa mla|im selekcijamau{koli odbojke i pionirimakoji }e u~estvovati na svimdr`avnim prvenstvima.

Posle odbojka{kog kampa na Zlatiboru, igra~ice Borca nastavile su pripreme u ^a~ku.I ove godine formirane su ~etiri takmi~arske ekipe, seniorke, juniorke, kadetkiwe i

pionirke. Borac sprovodi pripreme i odigravawem prijateqskih utakmica. Takvih kon-trolnih susreta bi}e sve do po~etka takmi~ewa, a ju~e su se ^a~anke sastale sa OK Beograd.

Uutorak je na sportskomterenu kod Medicinske

{kole zavr{eno takmi~eweu malom fudbalu “Fuca2014”. Palasio je u finalupobedio Mladost radost, akako se u borbi za tre}e me-sto nisu pojavili igra~iFS Plast, bronza je pripalaekipi Konekt. Za najboqeg

igra~a turnira progla{en jeNemawa Babovi} (Konekt),dok je Damir Hajdarevi}(Mladost radost) najstre-lac. Prijateqsku utakmicu uborbi za tre}e mesto odigra-li su FK Veteran i Konekt.Vetrerani su slavili sa76:38.

Pobednicima su pripale inagrade. Prvoplasiranaekipa dobila je dvadeset-{est, a drugoplasirana {esthiqada dinara. Konekt je zatre}e mesto nagra|en ve~e-rom u “Siti pabu”. Najbo-qem igra~u pripala je tortai strelcu lopta.

Z. J.

ZAVR[ENA „FUCA 2014”

ODBOJKA

OK ^A^AK

AK SLOBODA

KO[ARKA

POBEDNIK FS PALASIO

PO^ELE PRIPREME

JUNIORI SEBORE ZA KUPSRBIJE

TRENINZI NA ZLATIBORU I U ^A^KU

PIL^EVI] U RUMUNIJI

Dana, 28. 8. 2014. godine navr{ava seGODINU DANA od smrti na{e drage

BRANKETANASKOVI]

Dana, 15. 8. 2014. godine iznenada je preminula na{adraga majka

KRSTINAKIKA

@IVKOVI]1936 - 2014.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENIDO SREDE DO 12 SATI BI]E

OBJAVQENI U PETAK

OGLASII

^ITUQE032/342 - 276

34 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

GODI[WI POMEN

Uvek }emo sa ponosom izgovarati tvojeime.Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i mis-lima.

TVOJI NAJMILIJI: PORODICE PAREZANOVI]I LAZOVI]

26. 8. 2014. godine navr{ava seDVADESET GODINA od smrti

NADE PANTELI]iz Lu~ana

SE]AWE26. 8. 2004 - 26. 8. 2014.

Pro{lo je DESET GODINA, alise}awe ostaje zauvek u na{im`ivotima.

^uvaju od zaborava uspomenu na tebe.KRISTINA, NIKOLA i ZORICA

MILAN KNE@EVI]CELER

BOGOQUBPAREZANOVI] PAREZAN

24. 8. 2013 - 24. 8. 2014.

Vreme prolazi, ali se}awe na tebe ostaje zauvek.Suprug DRAGO i }erka LIDIJA sa porodicom

20460

Sahrana je obavqena 16. 8. 2014.godine na grobqu u Trnavi.

Po`rtvovana, plemenita i neumorna ostaje{ zauvek una{im mislima i srcima.

S' qubavqu i po{tovawem sinovi RAJKOi ALEKSANDAR i snaha GORDANA

20466

MALI OGLASI DE@URNI STOMATOLOGde`urni telefon062/ 861-7-988SPECIJALISTI^KASTOMATOLO[KAORDINACIJADr MLADEN BEHARAspec. stomatolo{ke pro-tetike^a~ak, Ko~eAn}elkovi}a 1radnim danom9-12 i 15-19 ~subotom9-12 ~322-656Pla}awe: administra-tivnom zabranom,~ekovima, platnimkarticama, gotovinski

PRODAJEM U GOR-WOJ TRNAVI, ISPODPLANINE JELICE,KU]U OD 2 SOBE,KUHIWE, LETWIKOV-CA I GARA@E, I 12ARI VO]WAKA,MLADE [QIVE STER-LEJKE, ^A^ANSKARODNA, ORASI I 9ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

PRODAJEM NOVUCENTRIFUGU ZACE\EWE MEDA, 5KO[NICA ZA P^ELESA NASTAVCIMA, 150RANULA ZA P^ELE IPRIKOLICU ZA KOLA.TEL. 032/ 5381-176

OTKUP STARIH,DOTRAJALIH NEIS-PRAVNIH IHAVARISANIH VOZI-LA. TEL. 065/ 548-5-855

PRODAJEM STAMBENIPROSTOR 39 + 24 M2,NASEQE MALAKOLONIJA, KOD SLO-BODE. POTREBNAMAWA ADAPTACIJA.CENA MNOGO POVO-QNA. TEL. 063/ 128-8-840

AUTO [KOLI „AUTOJOVANOVI]“ POTRE-BAN LICENCIRANIPREDAVA^ TEORIJSKEOBUKE. STALNI RADNIODNOS, PO^ETNAPLATA 50.000.00DINARA. TEL. 032/ 225-552, 065/ 813-5-240

POTREBNA RADNICAZA RAD U MINIMARKE-TU. ZVATI OD 7-22 NATEL. 062/ 866-8-736

PRODAJEM traktorskubo~nu kosa~icu IMT.tel: 385-396

Taksiju "Elita" potreb-ni voza~i sa vozilima. 032/32-00-32032/37-97-00

NAJJEFTINIJE[OFER [AJBNE ZASVE VRSTE AUTA,KOMBIJA, KAMIONAI AUTOBUSA. NABAV-KA, PREVOZ, UGRADWA.POSEBAN LETWIPOPUST. TELEFONI032/ 800-200 I 063/ 606 979

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o pro-ceni uticaja na `ivotnu sredinu (»Sl.glasnik RS«, broj 135/2004 i 36/2009), obave-{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora GRADA^A^KA , (PIB 101296508) iz ^a~ka, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na`ivotnu sredinu za gradwu objekata u funkciji transfer stanice komunalnog otpa-da “^A^AK”, na katastarskoj parceli broj 1293/1 K.O. Kowevi}i, ^a~ak.2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke,obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizamgrada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istuadresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenog uprav-nog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objek-ta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu

NA^ELNIK UPRAVE,Milo{ Milosavqevi} , dipl.ing.arh

PRODAJEM DVOSOBANSTAN OD 56 M2, UL.K.V. POPOVI]A, CG.CENA 22.000 E. TEL. 064/ 14-14-324

POVOQNO - ^ASOVI

NEMA^KOG, GR^KOG IENGLESKOG JEZIKA ZASVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115Marija

IZDAJEM u Beogradudvoiposoban name{tenstan u Ulici vojvodeStepe ( CG,TELEFON,klima i kablovska ) ublizini FON, FPN,Saobra}ajni iFarmaceutski fakultet.

Tel. 064/ 155-9-160

PRODAJEMOKRETNE IPRENOSIVEDVORI[NESU[ILICE

ZA VE[

TELEFONI: 069/ 294-2-141,

Zahvalni za sve {to si u~inila za nas , pamtimo te.Suprug MILOJE, sin VLADAN, snaha

SNE@ANA, unuk ILIJA i unuka BIQANA20467

^ITUQE

MILANABLAGOJEVI]A

DRAGI[ADANILOVI]

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM

PUPU

Dana, 29. 8. 2014. godine navr{ava seGODINU DANA

od smrti

STEVANAMI[A

MIHAILOVI]A

DRAGOSLAVJOVI]

1974 - 2014.

MILOJKAJOVANOVI]

2001 - 2014.

MIODRAGJOVI]

2000 - 2014.

OGLASI I ^ITUQE032/342 - 276

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE 35

SE]AWE

SIMO VICO24. 8. 1984 - 24. 8. 2014.

Godinu dana bez mog voqenog ijedinog brata

Po~ivaj u miru pored tvojih najmili-jih, neka ti na{a qubav ne remeti Tvoj ve~ni san.

^uva Te od zaborava sestra BRANKA sa porodicom20457

DRAGI[EDANILOVI]A

21. avgusta 2014. godine jeGODINU DANAod kada nema moga

DRAGI[EDANILOVI]A

Najdra`i, bio si ~ovek van vremena iprostora, i to }e{ zauvek i ostati.Ovih 40 dana od kako je prestalo dakuca tvoje veliko srce, kao i godine{to }e do}i, nikada ne}e mo}i ubedi-ti nas da tebe vi{e nema. Za nas si zau-

vek `iv i besmrtan, dok je nas bi}e i tebe.Tvoj SINOKICA i tvoja KOKI

20459

SELIMIR NEDI] LEKA

S' qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wega.MIRJANA i ALEKSANDAR sa porodicama

20453

Dana, 23. 8. 2014. godine navr{ava seDESET GODINA

od smrti na{eg oca

Ve} 30 godina nije sa nama.

Supruga QUBICA, sinovi BOGDAN i DRAGAN20455

Godina pro|e a dani nikada.Bio si delija.Uvek sam sa Mi{kom i sa tobom.

Tvoja KOVINA20456

Godi{wi pomen }e se odr`ati23. avgusta 2014. godine , u 11: 30 ~asova,na ^a~anskom grobqu.

PORODICA MIHAILOVI]20458

OD PRIJATEQA „PREFERANS KLUBA" ^A^AK20464

Dragi ujko,

Hvala ti na svemu {to si u~inio za nas.

TVOJI: sestri} NE[O, snaja MIRA i tvoji unuciLAZAR, IGOR, LUKA i VIKTOR

20465

USPOMENU NA NA[E DRAGE, BRATA, SESTRU I OCA ^UVAJU

SIN I BRAT DRAGAN, ]ERKA I SESTRA MIKA SA PORODICAMA

20454

TU@NO SE]AWE

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAVNA[EM DRAGOM DRUGARU

MILOMIRUMILOVANOVI]U

iz ^a~ka

Dana, 26. avgusta 2014. godine navr{ava seDVE GODINE od smrti mog dragog supruga

VOJIMIRAJEVTOVI]A VOJA

2012 - 2014.

Ve} je pro{lo dve godine tuge i bola za mojim dragimsuprugom Vojom.Zaborav ne postoji, a moja qubav i se}awe na tebeve~no }e da traje.

S qubavqu i ponosom na tebe uspomenu ~uva tvojasupruga MICA

20431

SE]AWE NA NA[U DRAGUMAJKU I SUPRUGU

QUBICUKUZMANOVI]

2009 - 2014.

Dana, 23. avgusta 2014. godine navr{ava se[EST GODINA od smrti na{eg dragog

Uvek }emo te se rado se}ati i nikad tene}emo zaboraviti.

TVOJI NAJMILIJI20435

Pro{lo je DESET GODINA od kako nije vi{e sanama na{a tetka, baba i prababa

Wenu dobrotu, po`rtvovanost zasvakoga i plemenitost ne}emo i

ne mo`emo nikada zaboraviti.WENI: sestri~ina VERA, zet ACA,

unuka MARIJA, zet VLADAi praunuci TEODORA i VUK

t.r.

EMILIJAKLASANOVI]

Tuga i velika praznina ostaju zauvek, a na{em dragom

dana, 24. avgusta 2014. godine u11 ~asova dajemo ^ETRDESE-

TODNEVNI POMEN na ^a~anskom grobqu.Ponosni smo {to smo te imali, ve~no }emo te ~uvati una{im srcima, mislima i najlep{im uspomenama.

Supruga STANIMIRKA, sin GORAN, bra}aRADENKO i STOJAN, sestre DUWA, PEJKA,KRUNA i KOSA i ostala mnogobrojna rodbina

20436

JOVANUJAGO[

JOKANOVI]U

Dana, 22. 8. 2014. godine navr{ava sePET GODINA od smrti

O`alo{}eni: supruga JELA sa }erkama20440

STEVANAVEQKOVI]A

GIZO MOJA,

NEDOSTAJE[ VI[E NEGOIKADA!!!

...A, „U MENI IMA CELAJEDNA PLIMA RE^INERE^ENI'...”

KOME DA IH KA@EM?TVOJA SESTRA

20450

MIRABARALI]

27. 8. 2001 - 27. 8. 2014.

SE]AWE24. 8. 2011 - 24. 8. 2014.

Pro{le su tri godine od kada nisi sanama, ali `ivi{ u na{im srcima i se}awima.

Voli te TVOJA PORODICA20438

\OR\E FILIPOVI]

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDEDO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

36 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

Dana, 22. avgusta 2014. godine navr{ava sePET GODINA

od smrti na{eg voqenog

Dr ZDRAVKA KRUPE@A

POSLEDWI POZDRAVPRIJATEQU

PUPUOD LORDA, SRE]KA, ]URETA, KLAPECA,

MANDA, MAJSTORA, ACA, CANA, MOMINCA,^OLA, RADOWE I ZE^I]A

20449

S' qubavqu na tebe i tvoj dragi lik ~uva}e tvojaPORODICA

20433

Uspomenu ~uva}e drugovi - lovci:DEJAN, DRA[KO, KAMPI[, JUGO, JABLAN,

MIKICA, [ULE i TOZO20441

@IVORADA P.SRNI] - @IKA

Ve~no }e `iveti u mislima i srcimawegovih najmilijih.

PORODICA KRUPE@20432

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAVNA[OJ DRAGOJ

VUKI BULUT1932 - 2014.

POSLE KRA]E BOLESTI PREMINULA JE DANA 18. 8. 2014. GODINE.

SIN DESIMIR, ]ERKA VELENKA, SNAHA SNE@ANA, UNUCI MIRKO IURO[, UNUKE BIQANA I IVANA I OSTALA MNOGOBROJNA RODBINA

FAKT.

ZORAN PETKOVI]GVO@\AR

„NE POSTOJI VE]A TUGAOD RAZMI[QAWA O SRE]NIM VREMENIMAU TRENUTKU O^AJA”

JELENA, MARKO, IVANA I DRAGAN SA DECOM

20448

Sa neizmernim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqeda je na{a draga i nikad pre`aqena

MILANKA - MIQATEOFILOVI]

ro|ena Petrovi} iz Vrn~ana

iznenada preminula u ponedeqak 18. avgusta 2014. godine u 75. godini `ivota.Sahrana drage nam pokojnice obavqena je u sredu 20. avgusta 2014. godine na

Vrn~anskom grobqu ( zaseok Cerovice ).O@ALO[]ENI: sin RADUL, }erke OLIVERA i RADAVA, snaha MIQANKA,

zetovi DRAGAN i MILISAV, unuci, unuke i ostala rodbina20437

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 18. 8. 2014. godinepreminuo na{ dragi

ZORAN PETKOVI]GVO@\AR

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE 37

Sahrana }e se obaviti u petak 22. 8. 2014. godine u 14 ~asova na ^a~anskomgrobqu.

Supruga MIRJANA, }erka JELENA i sin MARKO sa porodicama

20445

^ITUQE

Pozivamo prijateqe i drugove da dana25. 8. 2014. godine posetimo ve~nu ku}u

ALEKSANDAR SA[AMARKOVI]

22. 8. 1992 - 22. 8. 2014.

TU@NO SE]AWE24. 8. 2004 - 24. 8. 2014.

Deset je godina kako si nas ostavio bez re~ii pozdrava nespremne da se rastanemo.Ne postoji vreme koje mo`e da ubla`i na{bol zbog tvog odlaska.

S' qubavqu i tugom: sin MARKO,k}i DRAGANA i supruga SLAVICA

20442

DRAGOMIR JEV\I]JEV\O

POSLEDWI POZDRAVDRAGOJ BAKI

OLGICI TOMA[EVI]

Dana, 24. avgusta 2014. godinenavr{ava se TRI GODINE od smrti

na{eg dragog

Uspomenu na wegovu beskrajnu dobro-tu, qubav i plemenitost s tugom~uvaju.

WEGOVI NAJMILIJI20447

MILIJE RADULOVI]A

POSLEDWI POZDRAVDRAGOJ

OLGICI TOMA[EVI]

TU@NO SE]AWE

Ponosni smo {to smo te takvog imali,a o`alo{}eni {to smo te izgubili.

Tvoji: supruga JASMINKA i }erke DRAGANAi SLA\ANA sa porodicama

20439

DRAGOSLAV ( DRAGAN )KRQANAC

27. 8. 2007 - 27. 8. 2014.

SE]AWE NA VOQENOGSUPRUGA, OCA I DEDU

MILOVANARISTANOVI]A - RILA

SE]AWE NA

MILOVANARISTANOVI]A

1956 - 2012.

38 PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE

Dani prolaze, ali ni jedan bez se}awa i tuge zatobom. Ni vreme koje je pro{lo nije umawilo tugu,prazninu i bol. Mnogo je lepih uspomena da te ve~nopamtimo, da o tebi s' ponosom pri~amo i da te nikadne zaboravimo.

TVOJI: MARKO i DULE20446

UNUCI NIKOLA I VEQKO I UNUKA AWA

20452

SUPRUG QUBI[A, SIN SA[AI ]ERKA NATA[A

20451

Dana, 28. 8. 2014. godine navr{ava se dve godine od kako nisi sa nama.Vreme prolazi, a mi sve vi{e tra`imo tvoju re~, tvoju {alu, tvoj dodir...Zauvek }emo te ~uvati u na{im srcima.

TVOJA ZAHVALNA PORODICA

20461

VELIKI QUDI POPUT TEBE NIKADA NE UMIRU, JER OSTAVQAJUNEIZBRISIV TRAG U NAMA KOJI SMO TE POZNAVALI.

HVALA TI NA TOME, UVEK SI BIO I OSTA]E[ DEO NAS.SA PUNO QUBAVI TE SVAKOG DANA SPOMIWEMO.

TVOJ AUTO CENTAR „MILO[” I AGENCIJA „FERARI”20462

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAVNA[EM NAJMILIJEM

MILOMIRUMILOVANOVI]U

UVEK ]E TE NOSITI U SRCIMA.VE^NO ZAHVALNI.

TVOJI NAJMILIJI: supruga OLIVERA, sinovi DU[AN i MILO[,snahe BIQANA i JANA, unuci ANDRIJA i MATIJA i unuka MILICA

20434

DANA, 24. 8. 2014. GODINE NAVR[AVA SE GODINU DANA ODSMRTI NA[E DRAGE SUPRUGE, MAJKE I BAKE

ZOREMILOSAVQEVI]

PRO[LA JE GODINA MAJKO, A TUGA DO NEBA OSTALA.REKA SUZA ZA NAJBOQOM MAJKOM, SUPRUGOM I BAKOM.NEDOSTAJE[ SVAKOG DANA SVE VI[E, TVOJA QUBAV, OSMEH,

TOPLE RE^I I PODR[KA ZA SVE.DO NEBA TI HVALA ZA SVE I ZNAJ DA ]E[ UVEK BITI SA

NAMA.VOLIMO TE AN\ELE NA[.

SUPRUG MILOQUB, SINOVI GORAN I SAVO, SNAJE MARIJA ISAWA, UNUCI BOJAN, NIKOLA I UNUKA NIKOLINA

20430

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE 39

PETAK 22. AVGUST 2014. GODINE