Dnevnik radne prakse

Veterinarska fakulteta

Univerza v Ljubljani

U ponedeljak, 2. novembra 2015. koji je bio moj prvi dan na klinici, nakon kratkog uvoda u rad sa konjima sa dr Venguštom, student koji je prethodne nedelje radio sa konjima, detaljno nas je sproveo i upoznao sa stanjem svakog konja te skrenuo paznju kako sa kojim treba da postupamo, i koje lekove koji prima u kom periodu dana.

Nakon toga, sa dr Venguštom smo se podsetili kako treba da izgleda klinički pregled konja. Profesor je prvo pustio nas da radimo a onda je individualno svakome ukazao na to gde greši i na šta treba da da obratimo pažnju. Pregledali smo dve kobile - najpre smo kobilama postavili ular a zatim smo izmerili trijas, mereći najpre puls na donjoviličnoj arteriji (A. maxilaris externa) i transversnoj facijalnoj arteriji , mada profesor nam je rekao da je najbolje slušati rad srca stetoskopom na puncta optima zato što su konji dosta nemirni i često se dešava da se iz tog razloga propusti bilo, te da je zato najbolje istovremeno i slušati otkucaje srca. Potom, izmerili smo disanje, odnosno broj ekskurzija u minuti, posmatrajući abdomen konja i postavljanjem ruke ispred njuške konja.

Naposletku smo naravno izmerili temperaturu..

Dalje smo pregledali periferni krvotok- posmatrajući venu jugularis nakon kompresije istovremeno diskutovajući o pozitivnom i negativnom venskom pulsu, a onda kožu,(da li je boja odgovarajuća, da li postoje sluzokožu (profesor nam je pokazao kako najbolje da pregledamo sluzokozu oka konja, pritiskom očne jabučice kažiprstom dok je palac postavljen ipod donjeg kapka), zatim limfne čvorove, rad srca, pluća i disanje, peristaltiku i na posletku kopita- temperaturu, puls, i reakciju na palpaciju...

Za svaki naš postupak ili mišljenje profesor je tražio objašnjenje - šta mislimo pod time da su limfni čvorovi fiziološki- ako smatramo da nisu uvećani koliko bi smo rekli da je nihov poluprečnik, šta smo osetili palpacijom kada kažemo da su oni čvrsto elastični i da nisu pokretni... Trudio se što više da nas navede da razmišljamo i da dokažemo da smo zaista to osetili/videli/ čuli a ne da se samo vodimo onim što bismo trebali da osetimo/vidimo/čujemo i šta smo pročitali u knjigama.

Ako mislimo da je srčani rad fiziološki da mu prozvedemo taj zvuk kako bi dokazali da smo ga zaista čuli, ako je disanje pojačano fizioločko kako se ono čuje..

1 | P a g e

Meni je mnogo značilo što smo prethodno sa profesorom odradili klinički pregled jer ja nisam imala priliku da radim toliko sa konjima na fakultetu u Novom Sadu jer vezbe koje smo imali u okviru predmeta bolesti kopitara su bile prethodno pokaznog karaktera - samo dva ili tri studenta imala su priliku da daju injekciju, postave lulu i slično, jer smo uvek išli u velikim grupama. Ovako, samim tim što nas je bilo tri- dve studentkinje iz Slovenije i ja, svaka je imala priliku da radi, a profesor je svo vreme bio sa nama da nam pokaže i da nas nauči kako.

Prvi dan je pre bio uvod u rad nego konkretno rad. Razgovarali smo o tipovima disanjima, o radu srca, venskom pulsu, kakav je patološki a kakav fiziološki, pregledu kopita.. Pregledali bismo kobilu a onda bi profesoru izneli podatke i diskutovali. Na taj način profesor nas je spremao za kasniji individualni rad sa konjima, jer u toku nedelje mi smo bile zadužene svako jutro da obavimo kliničke preglede same a onda samo iznesemo doktoru informacije.

Naposletku smo odradili rektalni pregled i sondiranje.

Kobilu smo prvo fiksirali postavljajući je izmedju 2 stuba postavljeno paraleno i ogradjujući je sa dve motke pri čemu se jedna nalazila sa njene prednje strane a druga zadnje tako da ne može da se kreće.

Pre rekatlnog pregleda, kobili smo dali ksilazin intravenski, tako što je svaka od nas prethodno palpirala venu jugularis, uradila kompresiju i zabola iglu u venu bez apliciranja sedativa. Potom po sediranju kobile i čekanja otprilike 15 minuta da ksilazin krene da deluje, najpre je Ines, devojka iz Slovenije odradila rektalni pregled a onda ja.

Iako sam ja prethodno već radila rektalni pregled u okviru predmeta porodiljstva, sa dr Venguštom je bilo drugačije jer je on insistirao na tome da svaki moj pokret i tvrdnju da osetim odredjeni organ odbranim.

Rektalni pregled konja ume da bude prilično nezodan u početku zato što mi studenti znamo šta treba da osetimo ali ne znamo tačno kako ćemo znati da je to to na osnovu palpacije jer nikada ranije to nismo osetili pod rukama. Sve znamo u teoriji naravno, ali u praksi je drugačije. Takodje svaka kobila je različita. Jedini način da se nauči ovaj metod jeste da se vežba ali mnoge klinike, kako nam je profesor objasnio ne dozvoljavaju studentima da vežbaju jer postoji rizik rektalnog rascepa a u tom slučaju kobila bi morala da se uspava.

Pre početka rektalnog pregleda, izmerili smo trijas. Profesor nam je objasnio da je temperatura kritični parametar kod konja sa kolikom jer takvi konji uglavnom nemaju povišenu temperaturu ali ako se desi da imaju, onda to uglavnom ukazuje na enteritis ili peritonitis. Kolika praćena visokom temperaturom predstavlja lošu prognozu, a kolika praćena sniženom temperaturom je znak cirkulatornog kolapsa. Profesor je takodje rekao da je jako bitno da izmerimo temperaturu pre radjenja rektalnog pregleda jer prilikom rektalnog pregleda uvodimo vazduh u rektum što dovodi do lažnog sniženja temperature.

Nakon što smo se spremili za rektalni pregled - stavili rukavice i gel, prvo smo izbacili feces. Profesor nam je skrenuo da pažnju na to da je bitno da zapamtimo da li je bilo fecesa i ako je bilo kakva je bila

2 | P a g e

konzistencija. Takodje je dodao da ako konj pruža otpor u vidu peristaltičkog talasa, treba da pratimo taj talas povlačeći ruku ili bar da ne ispružamo ruku dalje u rektum. Koristeći silu kroz centar peristaltičke kontrakcije možemo samo da izazovemo rektalnu perforaciju.

Početna tačka bila je aorta abdominalis, kao što je i uvek. Profesor nije bio zadovoljan da mu samo kažem da osetim u rukama nešto pulsirajuće. Tražio je prečnik, konzistenciju i dužinu i onda mi je tek verovao da zaista osetim aortu abdominalis. Tako je bilo i sa slezinom, tankim crevom, flexurom pelvinom i cekumom te cerviksom, bubregom i matericom. Za sve je tražio tačne informacije, da mu detaljno opišemo i ako smo mislili za nešto da je to ono što on od nas traži da nadjemo, profesor bi se postarao da budemo apsolutno sigurni.

Sondiranje sam prvi put radila na konju, prethodno sam samo radila na kravi.

Dr Vengušt nam je objasnio da je nazogastrično sondiranja važna terapeutska i dijagnostička tehnika za sve konje sa abdominalim bolom i da ima tri funkcije - prvo služi za odredjivanje da li ima prekomerne količine tečnosti u proksimalnom gastrointestinalnom traktu - tj. u želucu i tankom crevu. U tom slučaju sondom možemo odstraniti tečnost i osloboditi konja visceralnog bola koji je povezan sa dilatacijom želuca. Tako sprečavmo spontanu rupturu želuca. Dalje, nazogastrično sondiranje koristi se za odstranjivanje ezofagealne opstrukcije u slučaju gušenja. I naposletku terapeutski - za unos velike količine tečnosti, elektrolita i oralnih lekova.

Sondu smo najpre stavili u kofu sa mlakom vodom kako bi je očistili i učinili felksibilnijom. Profesor nam je rekao da neki veterinari podmazuju kraj sonde za gladji atraumatski prolaz.

3 | P a g e

Nakon što sam stala sa leve strane stavila sam desnu ruku preko kobilinog nosa i onda postavila sondu ventralno u nazalni meatus. Polako sam nastavila da uvlačim sondu i profesor mi je skrenuo pažnju da nikako ne koristim silu ukoliko dodje do otpora. Kada je sonda došla na nivo epiglotisa u ždrelu - postalo je malo teže. Profesor je takodje dodao da većina konja odmah proguta sondu ali ako se to ne desi veterinar bi trebalo da pažljivo gurne epiglotis sondom ili da duva u sondu. Sonda treba da se okrene za 180 stepeni kako bi mogla da prodje kroz jednjak. Takodje jako je važno proveriti da li je sonda u jednjaku a ne u dušniku.

Dr Vengušt nam je pokazao da najlakše znamo da li je sonda u jednjaku ili dušniku posmatrajući vrat konja.Ako vidimo sondu - to je znak da je u jednjaku, a ako nije onda je u dušniku. Takodje postoji negativan pritisak u jednjaku prilikom udaha sonde za razliku od dušnika gde nema negativnog pritiska. Ako je sonda u jedanjaku postoji otpor pri daljem uvlačenju sonde kojeg nema ako je sonda u dušniku i ako se sonda dovoljno duboko uvuče mogu se palpirati prstenovi dušnika.

Kada sonda dodje do kardije - treba da se duva u sondu da bi ona ušla u želudac. Postoji karakterističan miris u sondi zbog sadržaja želuca koji je uglavnom aromatičan. Takodje duvanje u sondu prouzrokuje zvuk mehurića. Ovaj karakterističan miris i zvuk su ključni dokazi da je sonda u želucu.

Kako bi dobili refluks, profesor nam je objasnio da sondu moramo da presavijemo tako da bude u obliku slova U. Sonda smo napunili vodom sve od želuca do kraja cevi (sonde). Voda je bila mlaka i onda smo aspirirali odredjenu količinu tečnosti. Gastrična tečnost smo potisnuli vani tako što smo sondu izvukli otprilike 10 do 15 cm.

Po kraju ove procedure, sadržaj želuca stavili smo u posebnu kofu kako bi imali uzorak za analizu. Profesor nam je rekao da sondu nekada moramo više puta koristiti kako bi uzeli veću količinu želudačnog sadržaja te da je najpametnije namotati sondu i zalepiti za ular sa cink oksid trakom.

U slučaju aplikacije oralnih lekova ili tečnosti, što nismo radili već nam je profesor samo skrenuo pažnju na to, potrebno je da lekovi budu iste temperature kao što je telesna temperatura. Potrebno je naravno i da budemo sigurni, profesor je dodao, da smo ubacili svu tečnost ili sve oralne lekove iz sonde u želudac, te da po izvlačenju sonde , sondu nabiramo kako se slučajno tečnost ne bi deponovala u ždrelu.

Na kraju smo sa profesorom odradili klinički pregled kobile koja je imala problema na plućima. Pri auskulataciji mogli smo da čujemo dispnoju i ronhe te smo po pregledu diskutovali o tome koja bi dijagnoza mogla da bude.

Sledeći dan počeli smo uzimanjem krvi kastrata Karlosa, starog 8 godina čija anamneza je bila povremena hematurija i poliurija. Karlos je bio živahan, nije imao promena u apetitu, trijas je bio fiziološki (T: 38,7, D: 13, P: 36).

Pri vadjenju krvi najpre smo se postarali da Karlos bude dobro fiksiran postavljanjem ulara zato što je to jutro došao i nismo znali kakav je njegov temperament te kako će reagovati. Karlosu sam prvo pažljivo

4 | P a g e

prišla spreda a studentkinja iz Slovenije, Ines ga je držala. Natopila sam gazu u alkohol te polako obrisala vrat gazom u predelu vene jugularis. Pošto sam palpirala venu jugularis, odradila sam kompresiju kako bi se krv nakupila te kako bi vena bila bolje vidljiva a onda sam ubola iglu pod uglom od 35 stepeni. Potom sam uzela krv i postavila palac preko mesta uboda te lagano izvadila iglu. Postavila sam gazu natopljenu alkohlom i lagano pritisnula mesto uboda otprilike jedan minut kako bi pritiskom izazvala okluziju krvnog suda. I nakon toga masirala sam mesto oko 15ak sekundi kako bi prevenirala stvaranje ugrušaka krvi.

Uzorak krvi smo odneli u labaratoriju.

U medjuvremenu, dobili smo sledeći slučaj, u pitanju je bila kobila Minok kojoj se prethodnih dana javila edema zadnjih nogu kao posledica povreda na nogama nepoznatog uzroka. Ova kobila je već bila lečena od strane studenata koju su bili na klinici za bolesti konja prethodne nedelje,te su povrede na nogama već postale kraste i nakon što smo pogledali dokumentovanu anamnezu i klinički pregled i nakon što smo i mi sami odradili klinički pregled, na nama je bilo da odlučimo da li da nastavimo sa terapijom ili kobila može da bude puštena . Iako se edema bila povukla, odlučili smo da svejedno terapiju sprovedemo još jednom pre nego što ode kući.

Profesor Petra nam je objasnila kako da postupamo sa krastama- i dodala da su rane na nogama vrlo sklone infekciji te da im je potrebno vreme da zacele. Naime, objasnila nam je i da sve rane bolje zaceljuju u toploj, vlažnoj sredini koja zadržava bitne ćelije i faktore rasta kao i enzime. Formacija ožiljka je minimalna u vlažnoj sredini. Sve rane starije od 6 časa smatraju se kontamiranim i rane koje stoje netretirane i duže od tog perioda će se infircirati te će infekcija prevenirati ili odložiti zaceljenje. Kretanje takodje prevenira zaceljenje posebno u slučaju rane na nogama. Zatvaranje rane i pritisak na ranu bandažima, pa čak i u nekim slučajevima gipsom je uspešno za zaceljenje. Primarno tretiranje rane podrazumeva čišćenje rane te odstranjivanje stranih materija i nektrotično tkivo i ispiranje sa dezinficijensima. Profesorica nam je takodje rekla da ukoliko je rana vrlo ozbiljna, konju mogu da se daju i analgetici mada NSAIL poput fenilbutazona i fluniksina nekada znaju da uspore proces zaceljenja ukoliko se daju u većim dozama. Sistematski antibiotici koriste se za inficirane i dublje rane. Takodje, skrenula nam je i pažnju da uvek proverimo u dosiju pacijenta kada je poslednji put data vakcina protiv tetanusa ili da ukoliko nije dokumentovano, pitamo vlasnika.

Minok smo najpre noge pokvasili toplom vodom (držali smo vodu otprilike 10ak minuta i voda je bila mlaka, profesorica je objasnila da je to takodje u cilju poboljšavanja cirkulacije), potom smo oprali rane hlorheksidinom, dobro isprali i naneli pokvašene gaze fiziološkim rastvorom na ranu a naposletku,nakon što smo osušili noge, na rane smo stavili med. Med je veoma efektivan za terapiju površinskih rana. Vreme zaceljenja profesorica je objasnila nekada može da bude i upola brže ako se koristi med. 3% hidrogen peroksid takodje se smatra da unapredjuje efekat meda. Teorija je da slobodan kiseonik zajedno sa azotom iz meda produkuje azot monoksid koji poboljšava cirkulaciju. Količna gnoja i mirisa na bandažu nakon tretiranja je mnogo manja ako se koristi med i krajnji ožiljak je manji i tanji.

5 | P a g e

Profesorica je dodala da za brzo zaceljenje je jako bitno da se prevenira stvaranje prekomernog granulacionog tkiva i preklapanja ivice rane. S obzirom da granulaciono tkivo nema nervne završetke, može lako da se odstrani bez bola. Po odstranjivanju poželjno je, profesorica je rekla, staviti Prednoderm ili Panalog u cilju sprečavanja brzog ponovnog rasta.

Predveče smo Minok stavili bandaže na zadnje noge.

Sledeći pacijent bilo je ždrebe Elotta koja je imala povredu na oku. Nakon što je udarila oko o vrata štale, s obzirom da je vlasnica Elotte takodje veterinar, ždrebetu je data Maxitrol mast, te Atropin i NSAIL ali s obzirom da se stanje oka pogoršalo, dva dana kasnije, dali su joj Regepithel umesto Maxitrola. Ubrzo su odlučili da je dovedu u kliniku pošto se stanje oka nije poboljšalo. Osim oka, nije bilo drugih promena, ždrebe je imalo apetit, nije bilo promena u urinu ili fecesu i bilo je živahno.

Naime, profesorica nam je objasnila da je trauma prilično česta obzirom na istaknutost konjskog oka, Kako bi postavili dijagnozu, profesorica je dodala, potrebno je da odradimo fluorescein test, kornealnu citologiju i kornealnu bakterijsku i gljivičnu kulturu kao i test osetljivosti.

Klinički znaci koje je ždrebe ispoljavalo, bili su sledeći: ateriorni uveitis, gnoj u oku, hifema, tečnost u prednjoj očnoj sobici, enoftalmus, blefarospazam (vrsta fokalne distonije koja se odlikuje naglim i nekontrolisanim stiskanjem očnih kapaka, tako da pacijent ima problema sa spontanim otvaranjem očiju), epifora (pojačano suzenje), fotofobija (preosetljivo reagovanje na svetlost) i mioza (suženje zenice oka. ). Kornealna edema koja se javila u vidu plavičaste nijanse u kornei takodje je bila prisutna . Ono što smo dalje primetili bio je želatinozni izgled posebno na ivici ulcera i profesorica nam je objasnila da je to zbog degradacije kolagenih vlakana strome od strane citokina oslobodjenih iz patogenih organizama i ćelijske smrti te da takav klinički znak nazivamo keratomalacija.

Kako bi postavili dijagnozu, Najpre što smo uradili sa Elottom bila je intravenozna sedacija - ksilazinom 0.3 mg/kg (mada je profesorica rekla da može da se da i detomidin ili romifidin) u kombinaciji sa butorfanolom (10 to 20 µg/kg) i aurikopalpebralnim nervnim blokom (2 do 3 ml 2% lidokaina sa iglom koja se ubede u nivou zigomatičnog luka). Takodje profesorica je dodala da može da se izvede i frontalni nervni blok u nivou supraorbitalnog foramena kao dopunska analgezija.

Pregled oka uradili smo u mračnoj prostoriji (štali) a profesorica je imala lampu kojom je pregledala oko. Očne kapke pregledali smo sa uvećanjem a pogotovo ivice da bi se postarali da nema defekata koji doprinose povredi. Palpebralni refleks bio je slabiji i nakon što je dr postavila dijagnozu kornealnog ulcera objasnila nam je da je slab refleks loš znak s obzirom da nepovoljno utiče na kornelano zaceljenje zbog nepravilne distribucije i efekta pranja suznog filma. Korneu je profesorica potom detaljno pregledala iz više ugla kako bi ustanovila jasnoću, defekte i sjaj.

Odlučili smo da uradimo citologiju kornee, bakterijsku i gljivičnu kulturu kao i test osetljivosti s obzirom da je u pitanju bio kompleksni ulcer. U cilju dobijanja kornealne citologije, profesorica je sa štapićem

6 | P a g e

uzela uzorak te objasnila da je citologija laka, brza i jeftina procedura te da može da bude od pomoći pri odredjivanju tipa bakterije ili gljivičnog organizma koji su pristuni.

Takodje, uradili smo fluorescein test. Prilikom ovog testa koristili smo fluorescein i plavo svetlo u cilju detektovanja stranih tela u oku. Profesorica nam je objasnila da ovaj test takodje može da detektuje oštećenje u kornei.

Način na koji smo izveli ovaj test bio je sledeći : korsitili smo upijajući papir sa fluoresceinom i njime smo dotakli površinu ždrebetovog oka. Prilikom treptaja, fluorescein se raširio i obojio suzni film koji prekriva površinu rožnjače. Zatim, profesorica je uprla svetlo u oko, te su defekti, obojeni fluoresceinom bili jasno vidljivi. Na osnovu veličine, lokacije i oblika mrlje lako smo mogli da odredimo lokaciju i potencijalni uzrok kornealnog ulcera.

Profesorica nam je objasnila da se kornealni ulcer leči medikalnom terapijom sa odgvorajućom hirurškom intervencijom ako je to potrebno te i da u slučaju ovako ozbiljnih kornealnih ulcera je potrebno reevaulirati stanje oka svaki dan. Glavni cilj tretiranja kompleksong ulcera jeste davanje agresivne antimikrobalne terapije, tretiranje uveitisa i zaustavljanje keratomalacije. Elotti smo dali cefazolin (intravenozni prah pomešan sa veštačkim suzama u vidu 55-mg/mL rastvora), i gentamicin, potom autologous serum (svakih 2-4 sata), 0.2% EDTA (Etilen diamin tetra sirćetna kiselina), 0.1% doksiciklin, and 10% N- N-acetilcistein kako bi smanjili nivo proteinaza u suznom filmu te tako tretirali keratomalaciju. Antiproteinazna terapija ranije se pokazala uspešnom u zaustavljanju keratomalacije, te se profesorica odlučila za ovakvu terapiju.

Za anteriorni uveitis, aplicirali smo intravenozno NSAIL (fluniksin meglumin 1 mg/kg q12–24h IV) i 1% atropina dva puta dnevno. Dr Kramarič nam je takodje skrenula pažnju na potencijalno javljanje kolike pri davanju NSAIL zbog stvaranja želudačnog čira i toksičnog efekta NSAIL na bubrege pa smo iz tog razloga kontatno vodili računa o ždrebetu kako bi to izbegli.

U četvrtak je ipak na ždrebetu sprovedena hirurška intervencija, ali taj dan smo bili na terenu sa profesoricom Kadunc Kos te nismo prisustvovali istoj.

Nakon toga, dobili smo rezultate analize urina katsrata Karlosa. (iako smo taj dan vadili krv, analize krvi dobili smo tek dan kasnije. ) S obzirom da je nivo kalcijum oksalata bio povišen, sa profesoricom smo najpre diskutovali o tome šta to može da ukazuje, te kada smo se složili da verovatno sugeriše na prisustvo kamena u urinarnom traktu, odradili smo ultrazvuk.

Prilikom ultrazvuka,(koji je profesorica odradila rektalno) pronašli smo kamen veličine 4cm i širine 3 cm u mokraćnoj bešici.

Vlasnici Karlosa odlučili su se da odvedu kastrata u Nemačku kako bi se kamen hirurški odtsranio.

7 | P a g e

Sledećeg dana počeli smo sa čišćenjem štala i hranjenjem i pojenjem konja. Za svakog konja imali smo oboleženo koliko sena, slame i koncetrovane hrane treba da dobije, te da obratimo pažnju i koliko vode da damo kome. U okviru klinike za bolesti konja i reprodukcije, postoje dve štale, te smo se rasporedile tako da stignemo da završimo sa čišćenjem do 8 ujutru, jer tada počinje rad sa pacijentima.

Prvi slučaj bio je pastuv Catch me if you can koji je je prethodno veče bio doveden kako bi ga spremili za hiruršku intervenciju.

Prethodne nedelje, pastuv je trebao da bude kastriran ali nakon što su ustanovili kriptorhizam, operaciju su premestili za narednu nedelju.

Kriptorhizam (ili takodje poznato i kao skriveni testisi, crypt-skriveni, orchid-testisi) predstavlja nesilaženje testisa i njihovo zaostajanje, jednostrano ili obostrano, na putu od abdomena do skrotalnih vreća. Testisi koji nisu spušteni nisu sposobni da produkuju spermu zbog nemogučnosti kontrole temperature i izjednačavanja temperature izmedju dva testisa, te su zato bilateralni kriptorhidi sterilni, ali unilaterlani su fertilni jer je spušteni testis sposoban da produkuje adekvatnu količinu pokretne sperme da oplodi kobilu. Ponekad, sperma može da bude produkovana u slučaju povremenog ingvinalnog testisa ako je on lociran blizu skrotuma.

Zadržani testis može da bude lociran bilo gde u abdomenu i u ingvinalnom kanalu što je normalan put do skrotuma. Kriptorhizam je najčešće rezultat genetskih, hormonalnih (nedovoljna produkcija androgena) i mehaničkih faktora.

Testisi počinju da se formiraju u muškom fetusu u abdomenu, blizu bubrega i počinju da prolaze kroz ingvinalni kanal izmedju 9 i 10 meseca te su obično potpuno spušteni u skrotalne vreće izmedju 30 i 10 dana pred partus. Ponekad je moguće da se testis koji se zadržao u ingvinanom kanalu spusti u skrotum kada je pastuv 2-3 godine star. Postoji jednaka šansa zadržavanja levog i desnog testisa, mada zadržani levi testis je češće u abdomenu dok je desni češće u ingvinalnom kanalu. Kriptorhizam se javlja nezavisno od rase konja ali veću predispoziciju imaju quarter konji, poni, rasa Saddlebreds i peršeron. Ovaj defekt je nasledan tako da konji zahvaćeni ovim stanjem se uvek kastriraju kako bi bilo sprečeno dalje nasledjivanje ovog kongenitalnog defekta ali i zbog sigurnosnih/ bihejvioralnih razloga (iako se testis nije spustio u skrotalne vreće,i ne može da produkuje spermu, može da produkuje hormon koji izazivaju karakteristično pastuvsko ponašanje tako da su libido i agresivno ponašanje prisutni kada životinja dostigne pubertet - izmedju 12 i 18 meseca). Takodje konji se kastriraju u cilju prevencije potencijalnih medikalnih problema povezanih sa prisustvom zadržanih testisa( na primer tumor testisa..)

Zadržan testis je uvek manji od testisa koji se spustio u skrotalne vreće.

Postoje nekoliko vrsta kriptorhizma o kojim smo diskutovali sa profesoricom.

8 | P a g e

Najteži tip je potpuna adominalna retencija gde je testis upotpunosti zadržan u adomenu i pokretan u abdominalnoj duplji. Tipično, takav testis je mali i militav i vrlo retko prodkuje spermu, iako ima par dokumentovanih slučajeva. Sperma, u ovakvom slučaju. nije fertilna. Testis nije moguće eksterno palpirati.

Nepotpuna abdominalna retencija je nešto lakši tip, jer zadržani testis nije pokretan u abdominalnoj duplji ali je obično lociran blizu ingvinalnog prstena. Ponekad može da bude palpiran eksterno kada konj stoji a najčešće kada konj leži pod dedjstvom anestetika.

Trajna ingvinalna retencija je kada se testis spustio kroz ingvinalni prsten ali ja zaglavljen u ingvinalnom kanalu. Teško se palpira ili ne može uopšte da se palpira osim kada konj leži pod dejstvom anestetika te lako može da se pomeša sa nepotpunom abdominalnom retencijom. Bilo koji od testisa može da bude ovako zadržan a drugi testis je često takodje zadržan abdominalno. Životinja sa ovakvim slučajem često se naziva "high flanker".

Povremena ingvinalna retencija je tip koji je najlakši i daje najviše nade vlasniku konja. Zadržan testis može da bude palpiran u ingvinalnom kanalu dok konj stoji ali to nije uvek slučaj. Svakako može da se palpira kada konj leži pod dejstvom anestezija. Uglavnom je upitanju desni testis(u više od 3/4 slučajeva). U ovakvom slučaju, testis se uglavnom spusti u skrotualnu vreću kada je konj tri godine star, mada ponekad se ne spusti sve do 6 godine.

Profesorica Kramarič nas je upoznala sa slučajem i objasnila kako je postavila dijagnozu. - nakon rektalne i eksterne palpacije, odradila je i ultrazvuk kako bi bila sigurna i kako bi locirala testis u abdomenu. Takodje, profesorica je dodala da kriptorhizam može da se ustanovi i analizom krvi i merenjem nivoa testosterona (nivo testesterona u krvi je često dovoljan da dokumentuje prisustvo ili odsustvo testikularnog tkiva) ili nivoa konjugovanih estrogena (koji se korsiti za diferencijaciju pastuva sa kriptorhizmom i kastata starijih od 3 godine. Merenje estrogena nije se pokazalo dijagnostilki značajno u mladih konja) u slučaju kada ne možemo da palpiramo oba ili jedan testis ili da lociramo tesits koristeći ultrazvuk. Oba testa takodje mogu da se sprovedu kako bi se postavila dijagnoza ukoliko nismo zadovoljni rezultatom samo jednog testa.

Nivo testosterona u kastrata je nizak, u pastuva sa kriptohizmom je umereno povišen dok je u pastuva veoma visok. Ukoliko nivo testosterona u uzorku krvi nije dovoljan za postavljanje dijagnoze, nivo testosterona meri se u krvi pre i posle administracije humanog horionskog gonadotropina. Pastuvi i kriptorhidi imaju veći nivo testosterona i hormona nakon aplikacije hCG dok Kastrati nemaju.

Profesorica nam je objasnila da postoje podeljena mišljenja o efektu medikalne terpaije na zadržane testise. Iako postoje glasine o slučajevima gde je aplikacija hormona uticala na spuštanje testisa (najviše kod povremene ingvinalne retencije, kada se konju daje hCG koji artificjalno stimulira prirodnu

9 | P a g e

produkciju testosterona, stimulišuči i spuštanje.), većina smatra da je medikalna terapija neefektivna. Dr Kramarič je dodala kako smatra da je jedino pravo rešenje hirurška intervcencija i kastracija.

Priprema Catch me if you can za hiruršku intervenciju počela je već po njegovom dolasku u kliniku. Veče pre, Catch je dobio samo jednu mrežu sena, a jutro operacije, izvršen je potpun klinički pregled kako bi se izbegao bilo kakav rizik tokom hirurške procedure (na primer srčane abnormalnosti ili plućne disfunkcije). Takodje, uradjena je i analiza krvi kako bi mogli da budu detektovani i problemi koji nisu eksterno vidljivi i očigledni. Catch- u su dalje bile odstranjene potkovice kako bi sprečili potencijalnu povredu prilikom budjenja iz anestezije. Potom, pastuv je odveden u tapaciranu prostoriju oblepljenu sundjerima koja je bila odmah pored opeacione sale, a nama su tamo data zelena operaciona odela i kapa.

Catchu smo potom sterilizovali i dezinfikovali regiju vrata i onda postavili intravenozni kateter u koji smo dali anesteziju - detomidin u 8 sati ujutru u dozi od 0,3 ml potom opet u 8.15 u malo većoj dozi od 0.5 ml, dormicum u dozi od 6.5 ml, ketamin od 12.5 ml i naposletku opet detomidin u dozi od 0.5 ml. Catch-a su profesori potom posle odredjenog vremena polako spustili tako da je ležeo na stranu a potom intubirali. Pomoću dizalice postavili smo ga na opearcioni sto (njegove prednje i zadnje noge smo vezali za dizalicu)tako da je on ležao na ledjima (termin poznat i kao dorsal recumbency) a onda smo depilirali i dezinfikovali regiju predvidjenu za hirurški zahvat. Po završetku pripreme pastuva, odveden je u operacionu salu (sto smo odgurali) a profesorice su se spremile za operaciju(dezinfekcija ruku, oblačenje plavih hirurških haljina i navlačenje hirurških sterilnih rukavica).

Catchu su operacionoj sali oblepili zadnje i prednje noge plastičnom folijom kako u toku operacije ne bi došlo do slučajnog kontakta dlake sa operacionom ranom. Na mestu koje je bilo predvidjeno za hirurški zahvat stavili su plavi pokrivač sa otvorom u predelu testisa kako bi mogli da sprovedu operaciju.

Tokom operacije, mi smo bili zaduženi da pomognemo profesoru Venguštu oko anestezijue i vodjenje računa o srčanom pulsu, disanju, vremenu punjenja kapilara, davanju tečnosti, menjanju plastičnih boca Hartmanovog rastvora, kao i pri apliciranju kiseonika i SO2, ETCO2, dok su profesorica Kramarič i Kadunc Kos operisale. S obzirom da nismo mogli da posmatramo hirurški zahvat jer smo imali svoja zaduženja, profesor Vengušt nam je objašnjavao šta se dogadja i sprovodio nas kroz korake zahvata.

time 9.25 9.30 9.35 9.37 9.39 9.42 9.43 9.47 9.51 9.55 9.59 10.00 10.05

10. 08

Volatile agent

5% 5% 5% 3.5%

3.5% 5% 3.5% 3.5%

3.5% 3.5% 3.5% 2.5% 2.5% 2.5%

O2 9/4 9/4 9/4 9/4 9/4 9/4 9/4 9/4 9/4 9/4 9/4 9/4 9/4 9/4SO2 90 89 86 87 83 88 87 78 77 79 88 88 88ETCO2 36 33 23 18 26 15 40 52 42 44HR 30 32 31 31 31 32 33 32 36 36 36 36 40 44

10 | P a g e

RR 6 2 4 4 2 3 3 3 2CRT 1 1 1 1 1.5 1.5 1.5 1.5 1.5 1.5 1.5 1 1.5fluids I I I I I

time 10.11 10.14 10.17 10. 18 10.23 10.25 10.27Volatile agent

2.5% 3,0% 2.5% 2.0% 2.0% 2.0% 0%

O2 9/4 9/4 9/4 9/4 9/4 9/4SO2 86 89 81 88 90 90ETCO2 40 21 45 45 42 45HR 36 36 40 37 36 35RR 2 1 1 1 1CRT 1.5 1.5 1.5 1.5 1.5 1.5fluids I

Tokom operacije vezane za kriptorhizam i kastraciju, profesori su nam objasnili, prvo se odtsranjuje testis zadržan u abodmenu. Ako testis ne može da se nadje, spušteni testis se ne odstranjuje i laparoskopija i druge eksplorativne operacije se dalje sprovode.

Naime hirurški zahvat započet je rezom dužine 10 cm (treba da bude izmedju 8 i 15 cm) iznad površinskog ingvinalnog prstena, iako su nam profesorice napomenule da je moguće napraviti i rez kod skrotuma a onda nastaviti digitalnom disekcijom prema površinskom ingvinalnom prstenu te da je čak Skrotalni rez bolje rešenje jer dolazi do manje količine krvarenja i isključuje potrebu premeštanja ingvinalnog adipoznog tkiva u cilju pronalaska površinskog ingvinalnog prstena. ) Ipak, opredelile su se za rez iznad površinskog ingvinalnog prstena, a subkutano krvarenje bilo je kontrolisano hemostaticima. Samo na površinskim slojevima napravile su oštre rezeve zbog krvnih sudova koji se nalaze blizu ingivnalne regije. U ovom slučaju, vena epigastric superficialis caudalis bila je izložena rezu, ali profesorice su napravile rez oko vene tako da je ne oštete. Rez su produbile palpacijom dubokog ingvinalnog prstena kroz subkutano tkivo i ingvinalni kanal kažiprstima obe ruke a onda šireći tkivo. Disekcija dubljeg tkiva, profesorice su objasnile, čini operacionu regiju jednostavnijom a takodje tako je lakše identifikovati gubernakularne strukture. Kako bi pronašle testis u abodmenu, najpre su tražile kranijalno medijalni deo superficijalnog ingvinalnog prstena koji dalje vodi do processus vaginalis.

Nakon što su pretražile lateralne i medijalne ivice superficijalnog ingvinalnog prstena, identifikovale su produžetak (nastavak) ingvinalnog gubernakuluma (skrotalni ligament koji može da se identifikuje izlažeći iz površinskog ingvinalnog prstena ). Pažljivo povlačenje ligamenta klještima (koristeći curved sponge forceps instrument) omogućilo je da se processus vaginalis otkloni od ligamenta. Potom,otvorile su processus vaginalis Metzenbaum makazama. Najčešće je ligament repa epididmusa

11 | P a g e

prva struktura koja se identifukuje. Tako je bilo i u ovom slučaju, te su koristeći ovo identifikovale i rep epididmusa i onda lako pronašle epididmus . Povlačeći pažljivo epididmus, otkriven je i ductus deferns, ligament testisa i na kraju testis. Takodje, dodale su da ponekad vaginalni prsten moramo da proširimo prstima ili makazama kako bi testis mogao da se izvadi, ali u Catchovom slučaju to nije bilo potrebno. Testis su potom uklonile kastracijom.

Naposletku, profesorice su dodale da ukoliko u vaginalni prsten može da stane više od samo vrha kažiprsta i vrha srednjeg prsta, u ingvinalni kanal treba da se stavi sterilna gaza u periodu od 24 do 36h ili treba da se zatvori šavovima kako bi se smanjio rizik intestinalnog prolapsa kroz kanal. Sterilna gaza koriste se kao pakovanje koje začepljuje ingvinalni kanal a distalni kraj ostavljen je tako da slobodno visi iz skrotalne rane. Pakovanje se održava u ingvinalnom prstenu tako što se labavo zašije za ivice kože. Alternativno, superficijalni prsten može da se zašije isprekidanim šavovima ili koristeći veoma apsorptivni materijal za šivenje.

Nakon što su odstranile testis zadržan u abdomenu, profesorice su odtsranile i drugi spušteni testis. U pitanju je bila zatvorena metoda, s obzirom da se otvorena retko koristi kod konja starijih od dve godine.

Najpre su napravile rez(8-10 cm dug) kroz kožu skrotuma paralelno od perinealnog nabora. Testis je zatim prolabirao iz tunike pod pritiskom ali je idalje bio privržen za parijetalnu tuniku ligamentom epididmisa. Profesorice su uhvatile testis i ogulile parijetalnu tuniku, odstranjujući tako skrotalnu ovojnicu (korsitile su suvi bris) sve dok kremaster mišić i parijetalna tunika nisu bili upotpnuosti izloženi. Zatim su odstranile celu semenu vrpcu.

Catch je potom odveden u sobu za oporavak, gde smo vezali konopac za njegov ular i rep. Profesori su nam objasnili da ovo radimo kako bi sprečili bilo kakve frakture i dislokacije jer se često dešava da konj pokuša da ustane pre nego što je sposoban i u potpnosti pri svesti. Nazotrahealnu cev smo postavili u obe nozdrve kako bi sprečili uznemirenost zbog respiratorne opstrukcije. Profesori su istakli koliko je

12 | P a g e

mirna i tiha okolina bitna prilikom oporavka. Kada su profesori stekli utisak da je spreman, povukli smo konopac te je Catch stao na noge.

Nakon nekog vremena provedenog u sobi za oporavak, odveli smo Catch-a u njegov boks a mi smo dobili novog pacijenta.

U pitanju je bio kastrat Matty star 13 godina koji je več duži period šepao. I pored prethodno sprovedene terapije, stanje nije išlo na bolje. Vlasnica nas je obavestila da Matty pogotovo hramlje na lonži,kada ide u krug, dok u manježu čak i prilikom kasa, šepanje nije toliko izraženo. S tim na umu odlučili smo da ispitamo šepanje i odradimo blok odredjenih delova nogu kako bi tačno ustanovili regiju koja je bolna. Ono što smo odmah primetili bili je da se Matty više naslanja na početni deo kopita, te da izbegava da stavi težinu na petu, što je suportno od toga kako se konj postavlja u slučaju laminitisa. Profesorica je već tu iskazala sumnju da je možda upitanju navikularni sindrom. Najpre smo Matty-a stavili na lonžu gde smo jasno mogli da primetimo da šepa na obe prednje noge, s tim da prilikom hodanja i kasa, noga koja je bila bliža centru kruga je bila u gorem stanju u odnosu na drugu. Zatim, po ulasku nazad u štalu, profesorica je pregledala obe noge kako bi utvrdila da nema očiglednih abnormalnosti.

Podigli smo Matty-evu levu prednju nogu i profesorica je onda od sezamoidnih kostiju ka tetivama (duboka tetiva mišića fleksora i superficijalna tetiva mišića fleksora) krenula da vrši pritisak i pregleda da nema nekih hipersenzitivnosti, bola,toplote, oteklina... Pregledala je i koleno, raspon kretanja kolena, da li ima senzitivnosti zgloba a onda nastavila distalno u regiji pasterna (ovu regiju čini prokimalna i srednja falanga spojene ligamentima koji čine proksimalni intrafalangealni zglob), palpirala koronarni region, i petu.. S obzirom da je najveći procenat uzroka šepanja - samo kopito, profesorica je, nakon što je utvrdila da nema očigledne osetljvosti u drugim delovima noge, očistila ovu strukturu kako bi mogli bolje da vidimo i odradimo test hooftesterom.. Napomenula je da kada čistimo kopita treba da budemo pažljivi jer ne želimo da izazovemo oštećenje ili da skinemo više tkiva no što je to potrebno, cilj je očistiti površinu tako da je bilo kakva abnormalnost bolje vidljiva.

Pre korišćenja hoof testera, profesorica je još jednom pregledala taban, da li ima nekih defekta, isušenih regija, kamenja...

Hoof testeri ili testeri za kopita služe ako konj ima apces ili ne može da stane na nogu, da se otkrije odakle tačno bol dolazi. Postoje razni tipovi hooftestera, onaj koji je bio na klinici bio je prilagodljiv i mogao je da se namesti da odgovara bilo kojoj debljini kopita.. Potrebno je hooftester staviti na kopito tako da je jedan krak sa spoljašnje strane a drugi sa unutrašnje i pritisnuti ali ne previše jako i onda pomerati hooftester tako da se ispita celo kopito na bol. Profesorica nam je skrenula pažnju da budemo oprezni jer kada krak koji se nalazi na spoljašnjoj strani dodje u kontakt sa koronarnom regijom i mi izvršimo pritisak, konj će reagovati bolno, što može da zbuni i dovode do pogrešnih zaključaka, te da pazimo gde stavljamo hoof tester. Najbitnije je da ispitamo taban i petu. Taban je najčešće bolan usled nepravilnog potkivanja, a bolna žabica uglavnom ukazuje na bol unutar kopita što sugeriše na bolne navikularne strukture odnosno navikularni sindrom (iako hoof testeri imaju samo 50% predektivne

13 | P a g e

vrednosti i dijagnostičkog značaja a to je zbog toga što postoje anatomski limiti gde veterinar može da vrši prtisak ). Pritisak može da se izvrši i na spoljašnje zidove kopita u cilju dijagnostikovanja navikularnog sindroma. Ovaj test kao dijagnoza za navikularni bolesti smatra se najmanje senzitivnim, jer reakcija konja zavisi od lokacije strukutra degenerativne bolesti, kao i od položaja noge (da li je konj opteretio nogu svojom težinom, da li je noga u vazduhu..) Ukoliko konj ne reaguje na hooftester,profesorica nam je rekla da možemo ponoviti test sa malo više pritiska.

Pregled hooftesterom je nespecifičan za duboku bol, ali može da pomogne da se locira apces i fraktura.

U Matty-evom slučaju, kastrat je reagovao na hooftester, u predelu žabice, više na levoj nozi nego na desnoj. Reagovao je bolno i pri digitalnoj palpaciji navikularne kosti.

Zatim, profesorica je pregledala regiju iznad sezamoidnih kostiju, i objasnila nam da ako lagano prodjemo prstima osetićemo vrpčastu strukturu- jednu sa spoljašnje lateralne strane i jednu sa unutrašnje medijalne. To je mreža arterije i nerava. Nakon palpacije, izvršila je slab pritisak na ovu regiju palcem i kažiprstom, i napomenula da se kod normalnih konja, u tom predelu puls ne oseti ili se oseti jako slabo ali da je kod konja sa laminitisom ili apcesom povećan i više istaknut. Svaka od nas je takodje imala priliku da palpira ovu vrpčastu strukturu a puls je bio jedva osetljiv.

Sledeće što smo uradili bio je test fleksije distalnog dela prednjih nogu, koji se koristi u slučaju sumnje na navikularnu bol. Najveći problem u vezi sa ovim testom je taj što ne može da se odredi da li je u pitanju navikularna bol ili neki drugi sindrom koji izaziva generalizovanu bol u peti. Fleksijom distalnog dela noge vrši se pritisak na fletlok zglob, pastern regiju i kopitni zglob. Test se vrši tako što se životinji podigne noga i onda je savijamo tj. vrh kopita povlačimo ka metakarpalnoj kosti, u periodu od 30 sekundi do 3 minuta, mada nam je profesorica rekla da veterinari retko drže nogu u tom položaju duže od jedan minut. Prilikom testa savijanja distalong dela noge, treba da obratimo pažnju na to da ne savijamo i druge zglobove istovremeno, tako da ne treba suviše da podignemo nogu, već vrlo malo kako ne bi savili i koleno i lakat već samo kopitni zglob, fetlok zglob i pastern regiju.

Potom se ispituje kas i hod životinje kako bi se videlo da li životinja pokazuje neke abnormanosti ili nejednakosti u kretanju. Pojačano šepanje nakon testa fleksije sugeriše da su zglobovi ili meko tkivo oko zglobova izvor bola i hromosti konja te je u tom slučaju test fleskije pozitivan mada malo šepanja

14 | P a g e

prilikom prvih koraka(i često nejednakih) nakon testa smatra se normalnim i ne predstavja opasnost. Reakcija konja se ocenjuje i zapisuje kako bi kasnije mogla da se uporedi sa reakcijom nakon date terapije. U toku testa ne posmatra se samo noga koju smo savili, već i kontralateralna strana i položaj tokom stajanja. Ovaj test nije specifičan jer ne može da identifikuje odakle bol dolazi. Ukoliko je test savijanja očigledno pozitivan, nakon njega poželjno je uraditi abaksijalni test sa klinom.

Naravno ukoliko smatramo da je potrebno, možemo da uradimo i test savijanja:

- kolena (vrši se povlačenjem metakarpalne kosti ka radijusu, peta konja treba da dotakne lakat, pozitivan test sugeriše na karpalne bolesti , ali test nije specifičan tako da ako je reakcija negativna ne mora da znači da to nije u pitanju),

-lakta (retko se radi, obavlja se kada u toku pregleda ustanovimo neke abnormalnosti zgloba. Savijanje se vrši tako što podižemo prednji deo noge (antebrachum) sve dok nije parelelan sa zemljom dozvoljavajući kolenu i distalnom delu noge da slobodno vise (kako ne bi došlo do vršenja pritiska i na tim zglobovima). Nažalost fleksija lakta često dovodi i do fleksije ramena a te zglobove je teško locirati),

- gornjih delova prednjih nogu (postoje dve metode - prva metoda radi se tako što se gornji deo noge povlači napred te dolazi do fleksije lakta a ekstenzije ramena. Druga metoda radi se tako što se ud povlači kaudalno što vrši fleksiju ramena a ekstenziju lakta)

- skočnog zgloba (Fleksiju skočnog zgloba uvek prati i fleksija fetlok zgloba, zglob kuka i kolena tako da pozitivan test ne ukazuje nužno na bol skočnog zgloba. Zapravo, vrlo izražen odgovor je više povezan sa bolom u kolenu nego sa bolom skočnog zgloba. Fleksija se vrši tako što se povlači metakarpalna kost ka gore tako da se gornji zglobovi noge saviju a izbegava se fleksija fetlok zgloba ili vršenje pritiska na fleksorne tetive.)

Ipak, najveći procenat šepanja prednjih nogu u vezi je sa strukturama od kolena ka dole a zadnjih od skočnog zgloba ka nadole, tako da u slučaju šepanja nije nužno uraditi prethodno navedene testove fleksije.

U Matty-evom slučaju uradili smo samo test fleksije prednjeg dela noge i kolena s obzirom da je šepanje bilo samo na prednjim nogama, i hromost je bila izraženija nakon oba testa.

Profesorica nam je dalje objasnila da pri dijagnostikovanju šepanja mogu da se urade i testovi sa klinom:

Abaksijalni test sa klinom- ispruža se suprotna strana kopita od mesta gde je klin stavljen. U slučaju povreda kolateralnih ligamenata,test je pozitivan i konj šepa izraženije.

Ako klin stavimo ispod vrha kopita - isteže se zadnja strana distalnog dela noge i povećava kompresija izmedju duboke tetive mišića fleksora i navikularne kosti. Ovde je princip rada testa isti-klin stavimo ispod vrha kopita a onda podižemo suportnu nogu. Nakon jednog minuta, ispitujemo hod konja. Ako je

15 | P a g e

test pozitivan (konj izraženije šepa) to sugeriše na bol u dubokoj tetivi i potrebu da se uradi redgenska slika tetive, ultrazvuk ili MRI.

Kada klin stavimo ispod žabice- to kompresira žabicu i jastuče i vrši pritisak na navikularnu bursu.Princip testa je isti kao i u prethodna dva.

Kao klin može da se koristi nož za kopita oblepljen debelim seletopom,drvene podloge i slično..

Matty-u smo uradili samo test gde smo stavili klin ispod žabice, nakon kojeg je jače šepao.

Zatim, smo odlučili da kastratu uradimo palmarni blok. Palmarni blok, kako nam je profesorica objasnila, je najčešće korišćen blok prednjih nogu jer perineuralna analgezija treba da počne distalno i da napreduje proksimalno. Predstavlja apliciranje anestetika oko palmarnih digitalnih nerava kako bi sprečili bol u odredjenim delovima noge. Cilj je da nakon bloka, konj ne šepa, kako bi mogli da utvrdimo koji deo noge je razlog šepanju.

Vrši se tako što jedna osoba drži prednju nogu, u ovom slučaju bila je to studentkinja iz Slovenije, Petra, a profesorica je najpre palpirala neurovaskularno tkivo a onda ubola iglu direktno iznad - otprilike 1cm proksimalno od hrskavice i 1.5 ml lokalnog anestetike bupivakaina tako se deponovalo izmedju hrskavice i nervnog spoja. Najpre smo anestetik aplicirali u levu prednju jer je ta noga bila u gorem stanju. Palmarni blok nekada se zove i blok pete, ali ovaj termin je pogrešan, jer ovaj blok anestezira celo kopito, uključujući i distalni interfalangealni zglob.Ponekad čak može da anestezira i proksimalni interfalangealni zglob ako se da velika količina anestetika (eg, >3 mL). Nakon 15 minuta, Matty-a smo opet stavili na lonžu, i ovog puta šepanje nije bilo izraženo na levoj nozi, a vrlo malo na desnoj. Ipak ovo nije bilo upotpunosti dovoljno za postavljanje dijagnoze s obzirom da se palmarnim blokom anestezira peta, navikularna kost, navukularna bursa, žabica, peta, jastuče prsta, krila P3 i distalni interfalangealni zglob. Ali smo ovim blokom eliminisali ostale delove noge kao potencijalne uzroke bola - i fokusirali na dijagnostikovanje bola u kopitu.

Profesorica je smatrala da ne moramo da uradimo druge blokove - s obzirom da bi to značilo da dalje apliciramo anestetik proksimalno a problem je očigledno bio u kopitu, a takodje ni palmarni digitalni blok desne noge jer bi rezultat bio sličan - samo na suprotnim nogama. Pored toga, dodala je da bi anestezija navikularne burse bila najznačajnija u ovom slučaju jer je mnogo specifičnija od palmarnog bloka, ali da se retko sprovodi jer je veoma bolna za konja (igla prolazi kroz duboku tetivu mišića savijača prsta) i takodje veoma je kompleksna (potrebno je da se odradi rendgen kako bi bili sigurni da je igla u navikularnoj bursi pre apliciranja anestetika). Odlučili smo da prvo uradimo rendgen a onda po potrebi blok navikularne burze ukoliko nam rendgenska slika ne pomogne da definitivno utvrdimo dijagnozu.

Pre no što smo odradili rendgen, profesorica nas je upoznala sa dijagnostičkim značajom rendgena.

Na rendgenskoj slici, promene su različite i ne nalaze se uvek u uzajamnoj vezi sa težinom šepanja tako da zato ova dijagnostička tehnika nekada nije toliko značajna.Većina struktura u kopitu gradjena su od

16 | P a g e

mekog tkiva i nisu vidljiva na rendgenskom snimku. Zbog toga što oštećenja često nisu dovoljno vidljiva, dešava se da konj sa normalnom rendgenskom slikom zapravo ima navikularni sindrom.

Takodje, rendgen tokom pregleda pre kupovine konja nije jedna od boljih tehnike, jer retko može da ukaže na potencijalno javljanje nekih bolesti i sindroma u budućnosti. Uglavnom se koristi u cilju kontrolisanja napretka bolesti. Za predviđanje navikularnog sindroma pre kupovine najbolje je proveriti da li konj ispoljava bilo kakve kliničke znake. Ukoliko to nije slučaj i ne postoji nikakva istorija o bolu kopita niti o bilo kakvim abnormalnostima koji bi ga učinili predisponiranim za razvijanje navikularnog sindroma, vrlo su slabe šanse da će se konju javiti ova bolest u budućnosti.

Ipak, vrlo pouzdan način da se ovo potvrdi je merenje težine koju kopito nosi - kg po metru kvadratnom.

Iako redgen nema dobre predektivne sposbnosti i nekada ne toliko sjajan dijahnostički značaj, ipak, ume da bude vrlo koristan pri dijagnozi specifičnih struktura koje izazivaju bol kopita.

Rendgen smo izvršili na sledeći način:

Profesorica nam je dala zaštitni okovratnik i odela a onda smo namestili Matty-evu prednju nogu na drvenu ploču. Ja sam držala kasetu iza Matty-eve prednje leve noge a profesorica je upravljala apraatom. Napravili smo još jednu rendgensku sliku tako što je Mattyeva noga bila sad malo podignuta na ploči od tvrde plastike koja je imala udubljenje u sredini tako da prilikom procesa sam morala da istovremeno pridržavam Matty-evu nogu i kasetu.

Rendgenska slika demonstrirala je degenerativne promene na navikularnoj kosti, mada nam je profesorica objasnila da su promene teške za intrepetiranje jer postoje različita mišljenja o tome šta je normalno. Pristune su bile i ciste kao i erozije centralnog grebena i profesorica je smatrala da je to dovoljno da postavi definitivnu dijagnozu navikularnog sindroma.

Takodje nam je ukazala i na to koje još promene često mogu da se primete na rendgenskoj slici u slučaju navikularnog sindroma- gubitak kortikomedularne distinkcije (povećana gustina u medularnom kanalu kosti), remodeliranje proksimalne ili distalne granice navikularne kosti (entezopatija), liza (razlaganje) korteksa fleksora (površina u kontaktu sa dubokom tetivom mišića fleksora), povećanje u veličini i promena oblika distalne granice foramine (mali otvori na površini kosti), skleroza navikularne kosti, povećanje broja, veličine, promena oblika i lokacije sinovijalnih invaginacija u kosti ..

Profesorica nam je navela koje još metode i tehnike mogu da se koriste u dijagnozi hromosti:

A medju njima su :

Ultrazvuk- Mana ultrazvuka je ta da je ograničen kada se radi o evaluaciji kopita. Ultrazvuci ne mogu da penetriraju u kapsulu kopita. Koristi se pogotovo za kolateralne ligamente.

17 | P a g e

Takodje, endoskopski pregled može da služi pri evaluaciji navikularne burse. Mana endoskopskog pregleda je to što je ovo invazivna procedura i daje informacije samo o jednom potencijalnom uzroku navikualrnog sindroma od mnogih mogućih.

Prethodnih godina, počeo je da se korsiti i MRI za dobijanje precizne slike struktura u stopalu. MRI tehnologija je izuzetno unapredila znanje o navikualrnom sindromu i sposobnost da tačno dijagnostikujemo izvor bola. Koristeći informacije dobijene MRI-om možemo da prilagodimo terpaiju. Ipak, ova tehnika je skupa i konj mora da bude pod generalnom anestezijom da bi se dobila kvalitetna slika kopita.

Dalje smo sa profesoricom diskutovali o navikularnom sindromu, uzrocima ove bolesti i mogućim terapijama za Matty-a.

Navikularni sindrom naime je hronična bolest prednjih udova, povezana sa nekoliko struktura unutar kapsule kopita. Često se opisuje kao zapaljenski proces navikularne kosti i okružujućih tkiva. Dovodi do značajnog šepanja.

Ranije se mislilo da je uzrok samo jednog procesa ali sada se zna da ovu bolest izazivaju poremećaji nekoliko različitih struktura koje su usko povezane jedna sa drugom- te strukture su kolateralni ligamenti navikularne kosti, distalni sezamoidni ligamenti, navikularna bursa, duboka tetiva mišića fleksora i sama navikularna kost. Ovo dalje objašnjava zašto konji sa ovim sindromom imaju različite kliničke slike i zašto terapija ne deluje jednako uspešno na sve. Ipak, patofiziologija ovog sindroma nije upotpunosti razjašnjena ali postoji mnogo teorija i nekoliko primarnih faktora.

Prvi faktor je pritisak duboke tetive mišića fleksora i kratke biceljne kosti na navikularnu kost. Konstantan ili ponovljen pritisak dovodi do degeneracije hrskavice tako da dolazi do izravnjenja i hrskavica postaje manje elastična i amortizujuća. Takodje, može doći i do gubitka jastučića prilikom kretanja. Nekad dolazi i do erodiranja hrskavice. Ovaj pronalazak i promene u biohemiji povezane sa degeneracijom hrskavice dovele su do zaključka da postoje odredjeni elementi u navikularnoj bolesti koji su slični osteoartritisu te da je moguća slična terapija za ove bolesti.

Erozija hrskavice može da napreduje do tog nivoa da dodje do kosti. Kada nema hrskavice da štiti navikularnu bursu i duboku tetivu mišića fleksora, dolazi do njihovog oštećenja zbog konstatnog kontakta i trenja sa navikularnom kosti. Navikualrni bursitis javlja se nekada i kada hrskavica nije preterano oštećena. To je verovatno zbog trenja izmedju navikularne kosti i duboke tetive mišiće fleksora prilikom kompresije. Konstantna kompresije takodje može da izazove povećanje gustine kosti direktno ispod površine hrskavice. To čini kost krutom i tako može lakše da se slomi.

Sledeći faktor je tenzija na ligamente koji predstavljaju podršku navikularnoj kosti. Smatra se da degenrativni proces počinje sa povećanom tenzijom na ovim ligamentima što dalje uzrokuje naprezanje i

18 | P a g e

inflamaciju.. Zapaljenski proces izazvan naprezanjem ligamenta smanjuje krvnu cirkulaciju ka navikularnoj kosti ali i od navikularne kosti. Ukoliko se naprezanje ligamenta nastavi, to može da dovede do trajno smanjene cirkulacije.

Vene su lakše komrpesirane od arterija, te je zato krvotok ka navikularnoj kosti veći nego krvotok koji teče od kosti. Ovo dalje dovodi do povećanog pritiska, i navikularna kost zbog toga i generalno smanjene cirkulacije (Iako je krvotok ka kosti veći) apsorbuje mineralne materije iz svog centra.

Povećana tenzija takodje može da izazove ekstostozu gde se ligamenti vezuju za kopitnu kost dajući joj oblik kanua. Ako je tenzija ekstremna, dolazi do kidanja ligamenta.

Smatra se da je navikularni sindrom zapravo više bolesti odjednom te da je ispravna dijagnoza ekstremno važna. Zbog kompleksnosti navikularnog sindroma, menadžment konja ume da bude veoma izazovan i težak.

Navikularni sindrom može da se javi kod konja bilo kojeg uzrasta - od 3 do 20, mada se najčešće javlja kod konja starih 7-9 godina. Klasični klinički znaci, koji su se javili i u Matty-evom slučaju su podmukao početak gubitka performansa, skraćivanje duge staze, bol u peti i bilateralno šepanje na prednjim nogama, mada se kod nekih konja javlja akutno unilateralno šepanja. Šepanje oblično počinje kao blago i isprekidano ali napreduje ka teškom.To je najverovatnije zbog zapaljenja ligamenta koji daju podršku navikularnoj kost, smanjenog krvotoka, povećanog pritiska unutar kopita, oštećenja navikularne burse i duboke tetive mišića fleksora ili zbog erozije hrskavice što sam sve već spomunula. Šepanje nekada prelazi sa jedne nogu na drugu i nije konstantno, ali jedna noga je uvek više bolna od druge. Nekada, vlasnici dolaze kod veterinara zbog šepanja koji potiče od bolnog ramena, medjutim to je uglavnom opet zbog bolnog kopita. Deluje da je od ramena zbog načina na koji konj skraćuje stazu u manježu. Šepanje kao posledica bolnog ramena je retka u odraslih konja.

Konji sa navikularnim sindromom uglavnom se više oslanjaju na vrk kopita te izbegavaju spuštanje pete na zemlju, ali ovaj klinički znak ne treba previše tumačiti zato što konji generalno često drže jednu nogu ispruženu napred.

Šepanje je u nekim slučajevima očigledno u manježu kada konj ide pravom linijom a nekada može da se vidi samo na lonži (kao što sam već spomonula, kod Matty-a smo šepanje videli samo na lonži). Ako hromost može da se primeti i u manježu i pri kretanju u krug, uvek je jače i intenzivnije pri kretanju u krug. Često se dešava i da konj zapinje. Nekada, hromost može da se primeti samo prilikom jahanja, ali rofesorica nam je objasnila da je uvek bolje dijganostikovati šepanje bez jahača.

Posle nekoliko meseci bola, nekad dolazi i do promene oblika kopita, pogotovo onog koje je bilo više bolno. Kopito postaje uže i više uspravno. Ovo nismo primetili kod Matty-a.

Hromost je često povezana sa promenom vlasnika, promenom menadžmenta,intezivnim radom, preforsiranjem i kada konj ponovo krene da radi nakon odredjenog perioda mirovanja iz razloga

19 | P a g e

nepovezanih sa šepanjem. Takodje, smatra se da postoji nasledna predispozicija s obzirom da je manji procenat konja sa navikularnim sindromom od kada su pastuvi dijagnostikovani sa ovom bolešću izostavljeni iz oplodnje. U nekih rasa javlja se više nego u drugih - Punokrvni englezi, Kvarter konji češće imaju problema sa ovom bolešću nego arapski i frizijski konji.

Prilikom navikularnog sindroma, stanje se uvek progresivno pogoršava.

Konformacija(položaj) distalnog dela nogu ima veliku ulogu u procesu bolesti i stepenu šepanja. Odredjeni defekti u konformaciji mogu da doprinesu navikularnom sindromu- na primer mala kopita,loš oblik kopita (što je obično nasledno ali može da bude posledica i lošeg potkivanja) uska kopita,nepravilan polozaj kopita i regije pasterna, dugački vrh kopita sa niskim petama.. U slučaju kada konj ima dugačak vrh kopita a nisku petu, dolazi do stalnog pritiska na navikularnu kost, pogotovo ako dodje do suženja pete.

Pored konformacije, doprinoseći faktor navikularnom sindromu može da bude i potkivanje- loš izbor potkovice, nepravilno postavljanje...Konjsko kopito se širi i skuplja prilikom kretanja- to širenje i skupljanje deluje kao pomoćna pumpa krvi i pomaže cirkulaciji da dodje do donjih ektremiteta. Kada se postavi neflesksibilna metalna potkovica - kopito više ne može da funkcioniše kako je predvidjeno i cirkulacija je inhibirana.

Galopiranje, preskakanje prepona, rad na strmom području, redovan rad na tvrdim i iregularnim terenima - sve to dopronosi razvoju navikularnog sindroma s obzirom da dolazi do velikog stresa i pritiska na duboku tetivu mišića i može da dodje do prevelike ekstenzije pasterna i kopitnog zgloba.

Moguće je čak i da samo stajanje može da dovede do nastanka navikularne bolesti (konj koji provodi većinu vremena u štali ) zato što se cirkulacija smanjuje kada konj nije u pokretu, a konj konstantno vrši pririsak na navikularnu kost (prilikom kretanja vršenje pritiska je naizmenično ).

Takodje, konji koji su isuviše teški imaju veću šansu da razviju navikularni sindrom zato što je onda pritisak veći na kopita. Ovo objašnjava zašto je sindrom češći u rasa poput Kvarter i punokrvnih nego kod arapskih i poni konja, i zašto je briga o težini konja toliko bitna - kao vid prevencije razvijanja ovog sindroma.

Što se tiče terapije, navikularni sindrom ne može da se izleči ali stanje može da se poboljša a konju da se pomogne. Najčešća efektivna terapija je terapija nesteroidnim antiinflamatornim lekovima i ispravnim potkivanjem. Fenilbutazon je najčešće korišćen lek ali mora da se daje sa oprezom zato što izaziva i neželjene efekte (probeme sa bubrezima i u GI traktu). Ukoliko se koristi dnevno, najbolje je jedan dan preskočiti kako bi telo moglo da se pročisti od akumuliranog leka. Tog dana poželjno je konju dati fluniksin. Mnogi veterinari umesto fenilbutazona daju Firokoksib jer on ima manje neželjenih efekata, ali to naravno sve zavisi od veterinara do veterinara. Ne postoje studije koje dokazuju da je odredjeni NSAIL lek superiorniji od drugog za bol u kopitu. NSAIL se daje u periodu od 3 do 10 dana za tretiranje akutnog

20 | P a g e

bola i nikada se ne daje samo NSAIL već je ova terapija uvek praćena još nekom tehnikom koja dodvodi do poboljšanja stanja konja sa navikularnim sindromom.

Takodje potrebno je voditi računa o kopitu- pravilno potkivanje i briga. Ovo je možda najvažnija startegija za kontroliranje bola u konja sa navikularnom bolešću. Postoje odredjene tehnike potkivanja koje dovode do smanjenog pritiska na navikularnu kost i obavezno treba upozoriti potkivača da konj boluje od navikularnog sindroma kako bi on znao kako da potkuje konja. Nekada, ispravno potkivanje je sve što je potrebno za konja sa ovim sindromom. Pre potkivanja potrebno je pregledati svakog konja i svako kopito posebno- obraćajući pažnju na konformaciju distalnog dela noge, kopita, položaja kopita, kopitne kosti... Neki veterinari koriste redgen i onda daju snimke potkivaču kako bi potkivač znao kako da radi.

Apliciranje koritikosteroida u kopitni zglob ili navikularnu bursu dovodi do smanjenja šepanja i bola kod konja koji imaju sinovitis i osteoartritis kopitnog zgloba ili kod konja koji imaju bol povezanu sa dubokom tetivom mišića fleksora ili distalnim sesamoidnim ligamentom. Kopitni zglob je u kontaktu sa navikularnom kosti i navikularnom bursom kod 80% konja i zato apliciranje kortikosterioida u kopitni zglob često pomaže konjima koji imaju bol koja dolazi kao posledica odredjenih problema u navikularnoj kosti i bursi.

Davanje izoksuprina pokazalo se takodje korisnim u slučaju navikularnog sindroma, mada nije poznato zašto. Iako je Izoksuprin je lek koji izaziva perifernu vazodilataciju kod ljudi, nedavne studije su dokazale da zapravo izoksuprin ne izaziva povećanje krvotoka u kopitu konja. Ipak, činjenica jeste da ovaj lek ima uticaja na neke konje sa ovom bolešću, možda zato što je anti-inflamatoran ili zato što se uvek daje zajedno sa još nekim tehnikama koje poboljšavaju stanje.

Privremeno rešenje bola u peti je i hemijska ablacija palmarnih digitalnih nerava. Samo konji kod kojih se nije javilo šepanje nakon bloka palmarnih diigitalnih nerava mepivakainom ili nekim drugim anestetikom su kandidati za ovu terapiju. Mnogi produkti se korsite u cilju smanjene senzacije, ali dokazano je da je aplis mellifera toksin najpouzdaniji, najmanje invazivan i da najduže traje. Ipak, neki konji dobro reaguju i ne dolazi do šepanja u periodu od nekoliko meseci, a na neke konja ova terpaija nema nikakvog uticaja. Profesorica nam je rekla da je samo par puta koristila ovu terapiju te da je ukoliko je dobila pozitivnu reakciju nakon prve aplikacije, vršila drugu aplikaciju u narednih 30 dana. Takvim protoklom dobila je najbolje rezultate.

Neretko, bol povezana sa navikularnim sindromom dolazi kao posledica razlaganja i resorpcije kosti (osteoliza). Navikularna kost može da se razloži i remodelira tamo gde je vršen pritisak na površini kortesa. Takodje, dolazi do razlaganja kosti u predelu gde se ligamenti poput distalnih sezamoidnih ligamenata spajaju sa dubokom tetivom mišića fleksora. Tiludronska kiselina inhibira bolno razlaganje kosti.Kod konja tretiranim ovom kiselinom dolazi do neposrednog inhibitornog efekta na resorpciju kosti. Ovaj efekat traje do 4 meseca, što znači da konj koji šepa će odmah osetiti olakšanje nakon četvrte aplikacije kiselina. Nakon aplikacije, osteoliza je kontrolisana u periodu od 4 meseca, omogućavajući oštećenoj oblasti da se zaceli. Tiludronska kiselina je posebno efektivna kada može da se eliminiše pritisak na kost tako da čak i nakon 4 meseca, ne dolazi do ponovnog šepanja a kost zarasta. Konji koji

21 | P a g e

imaju navikualrni sindrom i koji su nakon dijagnoze pravilno potkovani spadaju u kandidate za ovu terapiju.

Profesorica nas je obavestila da nikada pre nije koristila terapiju ovom kiselinom te da nema iskustva što se tiče efektivnog delovanja tiludronske kiseline.

Još jedna od mogućih terapija je terapija šok talasima. To je proces prilkom kojeg se stvara impulsni (pulsni) talas kako bi se olakšalo zarastanje (zaceljenje) povrede kopita. Ovo je prilično nova terapija. Pulsni talas pomaže konju sa navikularnim sindromom na dva načina - ubrzava zaceljenje povrede pete tako što stimuliše cirkulacije ali takodje oslobadja petu od bola, tako da omogućava konju da se normalno kreće dok istovremeno tretira uzrok šepanja.

Naravno, postoji opcije da se navikularni sindrom tertira hirurškim zahvatom.

Jedan od hirurških zahvata je desmotomija kolateralnih ligamenta i to je tehnika koja je kreirana tako da oslobodi pritisak sa navikualrne kosti. Ligamenti se odstranjuju hirurški te tako dolazi i do eliminisanja tenzije u toj regiji. Prednost ovog zahvata je ta što nakon operacije, konj ne gubi osećaj u kopitu. Mana, medjutim je ta da je vreme oporavka dosta dugo i da se bol u nekim slučajevima vraća nakon 1 -3 godine.

Neurektomija palmarnih digitalnih nerava predstavlja odtsranjivanje nerava koji inervišu navikularnu regiju. Kada se odseku ovi nervi, konj više ne oseća zadnju polovinu kopita te ne dolazi do šepanja. Nažalost. neurektomija ne funkcioniše uvek tako lako. Samo oni konji koji nakon plamarnog digitalnog bloka nisu šepali su kandidati za ovaj hirurški zahvat. I opet dešava se da se bol vrati a period bez bola zavisi od konja do konja. Kod nekih je nekoliko meseci a kod nekih može da bude čak i nekoliko godina.

Neurektomija ne može da izleči konja i često dovodi do teških komplikacija kao što su formacija neurome i ruptura duboke tetive mišića fleksora.

Iako je oblično prognoza navikularnog sindroma loša, pažljivo odabrana terapija koja uključuje pravilno potkivanje, NSAIL terapiju i apliciranje kortikosteroida u bursu ili kopitni zglob može da produži sportski život konja. Ipak, nakon nekoliko meseci i godina, većina konja sa navikularnim sindromom postanu rezistentni na terapiju.

To smo ipak, sa Matty-em ipak pokušali da izbegnemo. Profesorica se odlučila da najpre odradimo terapiju elektrošokovima a potom apliciranje stem ćelija što je potpuno nova terapija i nema mnogo podataka o njenom efektivnom delovanju. Nakon što nam je dozvolila da mi upravljamo aparatom koji proizvodi pulsne talase i stimuliše cirkulaciju kopita, što je zapravo bilo prilično komlikovano izvesti jer je aparat težak i kreće se prilično brzo a nužno je kontrolisati njegovo kretanje i najviše ga aplicirati u predelu pete, sa profesoricom smo diskuotvali o stem ćelijama.

Stem ćelije su nezrele ćelije koje još nemaju specifičan zadatak u telu ali mogu da se formiraju u odredjenu vrstu ćelija. Dve osnovne vrste stem ćelija su embrione i odrasle stem ćelije. Embrione ćelije su sposobne da postanu bilo koja vrsta ćelija dok su odrasle limitirane u smislu koja vrsta ćelija mogu da postanu. Postoje dva tipa odraslih ćelija, prvi tip su hematopoetske koje se pretvaraju u različite tipove

22 | P a g e

krvnih komponenata -na primer crvena krvna zrnca . Drugi tip su mezenhimske stem ćelije koje mogu da pomognu vezivnom tkivu da zaraste i da se regeneriše u zdravo tkvo. Ove ćelije se koriste pri terapiji stem ćelijama gde služe da pomognu konjima da se oporave od povrede ligamenta, tetiva i kostiju. One se aplikuju na mestu povrede ili tamo gde su potrebne - ponekad čak i intravenozno kako bi zaceljenje bilo maksimalno. Tada se još stem ćelije nisu formirale u specifične ćelije (nediferencirane ćelije) i kao takve mogu da se korsite za regeneraciju oštećenog tkiva - tetiva, kostiju, mišića i hrskavice. One putuju do mesta gde je oštećenje i regrutiraju ostale ćelije koje stimulišu zaceljenje.( na primer stimulišu organizaciju novog tkiva u slučaju oštećenja mišićnih vlakana- suprotno od oziljnog tkiva gde je sve dezorganizovano i tako sklono ponovnoj povredi )

Embrione ćelije su prvo korišćene u istraživanjima. Uzimale su se od embriona, koji su bili uništeni u procesu. To je izazvalo pažnju od strane medija i neslaganje javnosti, te su zbog toga, aktivnim istražnjivima razvijeni manje kontroverzni izvori stem ćelija. Dva najčešća izvora odraslih stem ćelija su koštana srž i adipozno tkivo. Kako je koštana srž sačinjena od krvi, stem ćelija, faktora rasta i sličnih komponenti, ranije je bilo smatrano da sadrži mnogo više stem ćelija nego što je to zaista slučaj.. Istraživanja su ipak pokazala da masno tkivo sadrži veću koncentraciju stem ćelija od koštane srži i da one zapravo mogu da se pronadju bilo gde u telu, ali je masno tkivo izabrano kao najdostupniji izvor.

Stem ćelije čine mnogo više od samo regenerisanja tkiva- one kontrolišu proces zaceljenja, regrutuju nove ćelije, grade veliki broj faktora rasta i blokiraju negativne faktore koji izazivaju degradaciju.

Stem ćelije iz koštane srži uzimaju se najčešće iz sternuma konja. Ova procedura izvodi se pod lokalnom anestezijom dok konj stoji. Koštana srž je aspirirana specijalnom iglom i obično se onda obradjuje kako bi se izolirale stem ćelije ali može i da se injicira i direktno tamo gde su stem ćelije potrebne. Zagovornici terapije koštanom sržu, prilikom koje se aspirat direktno aplicira, spekulišu da se u tečnosti aspirata nalaze proteini koji su beneficijalni za zaceljenje tetiva i ligamenata (najverovatnije kombinacija beneficijalnih faktora rasta). Medjutim, problem prilikom ove terapije je mali broj stem ćelija koji se aplikuje, i mogućnost apliciranja neželjenog tkiva kao što su maleni fragmenti kosti. Još jedan problem je i taj što je zapremina injekcije isuviše velika (otprilike 30 militara), dok prilikom ostalih terapija, aplicira se mnogo manja količina tečnosti- otprilike 1ml. Još jedna mana je potencijlno dodatno oštećenje koje može da se dogodi unutar tetive kao rezultat povećanog pritiska- jer tetiva ne može da se raširi prilikom aplikacije aspirata koštane srži, a ne postoji velika zapremina u tetivi gde aspirat može da se deponuje. Drugi metod zahteva obradu koštane srži. Ovaj metod se korsiti samo u Velikoj Britaniji, Evropi, Japanu i Australiji. Prilikom ovog procesa - koštana srž se odrstranjuje i onda se tečnost odvaja od ćelija. Tečnost se zamrzava i naučnici kultivišu ćelije u labaratoriji kako bi povećali njihov broj u periodu od 2 do 4 nedelje. Kada nastane dovoljan broj ćelija, one se dodaju nazad u tečnosti i aplikuju u mesto gde je potrebno.

Ipak, naučna istraživanja dokazala su da postoje nedostaci u efikasnosti oba metoda dobijanja stem ćelija iz koštane srži - ali da su ipak korisni te da imaju potencijal da poboljšaju proces zaceljenja.

23 | P a g e

Stem ćelije iz masnog tkiva uzimaju se dok je životinja pod lokalnom anestezijom. Deo tela koji se korsiti je obično početak repa gde se nalazi velika količina masnog tkiva. Veterinar pravi rez na koži otprilike 4 cm i onda uzima odredjenu količinu masti. U nekim slučajevima, vrlo je teško uzeti mastno tkivo, posebno ukoliko su u pitanju sportski konji jer oni zaista nemaju mnogo telesne masti. Ali to ne znači da nema stem ćelija. Količina masti koja se uzima iz repa idalje je adekvatna jer poseduje veliku koncentraciju stem ćelija. Životinja koja je prekomerne težine ima 50,000 ćelija u jednom gramu masti. Konj koji je u dobroj sportskoj kondiciji može da ima 5 miliona u gramu. Nakon što veterinar uzme mast, tkivo se odnosi u labartoriju kako bi bilo prečišćeno i koncetrovano a onda stavljeno u špric i spremno za apliciranje. Obično to ne traje duže od nekoliko sati. Kada veterinar dobije nazad masno tkivo iz labaratorije, on aplicira odredjenu dozu koja obično zavisi od veličine povrede i iznosi od 1 do 4 injekcije. Veterinar koristi ultrazvuk kao smernicu. Zato što su ćelije poreklom od konja, ne postoji rizik od alergijske reakcije. To je njihovo tkivo. Ovom metodom, veterinar samo pomera i koncentriše to tkivo gde je potrebno - upotpunosti je prirodno a ove ćelije zapravo čak smanjuju zapaljenski proces jer su anti inflamatorne te imaju suprotnu reakciju u zapaljenskoj regiji.

U Matty-evom slučaju, terapija je započeta tako što je uzeto tačno 40 grama masnog tkiva iz Matty-evog repa kako bi se dobile stem ćelije, a potom su one pomešane sa plazmom bogatom trombocitima jer je to dokazano da stimuliše njihovu priliferaciju. Potom su one aktivirane LED tehnologijom pre nego što smo ih aplicirali u kopitni zglob i intravenozno. Procedura je trajala manje od pet sati od početka do kraja i nisu bili potrebni nikakvi specijalni zahtevi.Pre nego što smo aplicirali stem ćelije u cilju da pomognu hrskavici da se formira kako bi se navikularna kost oslobodila pritiska, Matty-u smo odradili abaksijalni blok te aplikacija za njega nije bila bolna. Profesorica nas je obavestila da će Matty biti pod monitoringom sledećih 90 dana i da se nada da će rezultati biti vidljivi.

Sledeći dan, opet smo počeli sa čišćenjem štale i pojenjem i hranjenjem konja, a onda u 8 sati, pomogli smo profesorici da spakuje svu potrebnu opremu u kombi i krenuli na teren. Najpre smo imali slučaj vrlo blizu Ljubljane. U pitanju je bila kobila od tri godine čiji mlečni premolari na gornjoj vilici su rasli idalje iako su stalno već krenuli da izbijaju. Ovo smo utvrdili rendgenom, tako što smo aparat postavili pod uglom od 30 stepeni u dorsolateralnom smeru, i snimili premolare.

Profesorica nas je podsetila da izmedju 2,5 i 4 godine dolazi do zamene 24 mlečnih zuba konja (12 sekutića i 12 premolara) stalnim. Napomenula je da često mladi konji imaju probleme prilikom ove zamene te da je to često vrlo bolno iskustvo koje dovodi do poteškoća u žvakanju, izbacivanju polu sažvakane hrane i mnogih loših navika kao što je na primer zabacivanje glave. Nekada se dešava da se mlečni zube slome na pola pod uticajem erupcije stalnih. To je najčešće uzrok zadržavanja mlečnih premolara jer tako oni bivaju inficirani (njihova unutrašnjost je izložena raznim mikroogranizmima) i dolazi do neprijatnog mirisa. U periodu izmedju 2, 5 i 5 godina, bitno je pregledati konja svakih 6 meseci kako bi izbegli razvijanje ozbiljnih dentalnih problema.

24 | P a g e

Profesorica je odlučila da ove premolare izvadi. Ovakvi slučajevi, objasnila nam je često dovode do impakcije, odlaganja i spečavanja normalne erupcije i promene položaja stalnih zuba. Takodje mogu da se očekuju i laceracije te infekcije desni, jezika i obraza.

Neretko javlja se i gingivitis i peridontalna bolest kada koren mlečnih premolara ostane u desnima. To prestavlja predispoziciju za razvijanje dentalnih problema kasnije u životu.

Zadržavanje premolarih mlečnih zuba izaziva takodje i iritaciju desni, dismastikaciju, anoreksiju, inapetencu i predispoziciju za malokluziju. Može da rezultira i cistama (eruption bumps) zbog odloženog izbijanja stalnih zuba - kao česta nuspojava zadržanih mlečnih premolara.

Proces vadjenja zubu, započeli smo tako što smo najpre kobili dali ksilazin i ksilokain kako bi kobila tokom procedure bila mirna i ne bi osecala bol. Kobili smo stavili spekulum- poseban tip ulara koji je imao metalne delove koji su joj onemogućavali da zatvori usta. Jedan metalni deo je bio na gornjoj a drugi na donjoj vilici. Kada su sedativi krenuli da funkcionišu,

profesorica je molarnim forcepsom pokušala da olabavi mlečne premolare kako bi ih mogla izvaditi, pomerajući forceps sa jedne na drugu stranu u horiznotalnoj ravni. Na ovaj način postepeno je razbila peridontalni ligament sve dok zub nije bio doljno labav da može da se izvadi. Ovaj proces ponovila je sve dok nisu svi gornji premolari bili izvadjeni.

Dalje smo se uputili u grad Lipice. Naša sledeća destinacija bila je italijanska štala u kojoj drže sportske konje. Ovi konji su jedni od najuspešnijih skakača u Sloveniji i takmiče se čak i na utakmicama visine od 130 do 150 cm.

Vlasnik štale, Zoran, pozvao nas je jer su imali problema sa par konja koji su šepali. Pregled smo obavili kao i kod Matty-a- deteljno i po redu. Posmatrajući kretanja u manježu i na lonži, potom pregledajući i palpirajući noge kako bi pronašli eventualne očigledne abnormalnosti, puls, otekline, frakture i slično.. Odradili smo i test fleksije (ovog puta ne samo distalnog dela prednjih nogu i kolena) abaksijalni test sa klinom, test sa klinim ispod vrha kopita i žabice a potom i nervne blokove pa rendgen.

25 | P a g e

Kako sam već o svim testovima fleksije pisala - spomenuću samo blokove koje smo radili u cilju odredjivanja bolne regije noge. Radili smo istovremeno sa 3 konja, od kojih su dva imala problem sa skočnim zglobom a jedan sa superficijalnom tetivom mišića fleksora.

Kao anestetik za vršenje blokova koristili smo lidokain, mada nam je profesorica objasnila da se često koristi mepivakain HCL jer izaziva slabiju reakciju tkiva nego lidokain HCl, te većina veterinara preferira korišćenje ovog anestetika. Izbor anestetika zavisi i od vremena koje je potrebno da se izvrši neka procedura- a s obzirom da je nama cilj bio samo da desenzitivišemo odredjene nerve na kratko vreme, odlučili smo se za lidokain kod svih konja koje smo taj dan ispitivali. Trajanje Mepivakaina je 90 do 120 minuta, dok je trajanje lidokaina 30 do 45 minuta. Kako bi izbeglu slamanje ili iskrivljenje igle prilikom perineuralne administracije lokalnog anestetika,profesorica nam je skrenula pažnju da igla uvek treba da se ubode van šprica. Profesorica nam je i objasnila da kada bodemo iglu u distalne delove noge, treba da je usmerimo distalno jer ukoliko je usmerimo proksimalno može da dodje do migracije anestetika proksimalno i nenamerne anestezije proksimalnih grana nerava što onda dalje dovodi do pogrešnih zaključaka prilikom pregleda. Takodje, profesorica ja napomenula važnost korišćenja fleksibilnih igla zbog razlike u rasponu kretanja izmedju kože i dubljih tkiva, koja je velika u slučaju kada se konj kreće prilikom injekcije.

Za oslobodjenje od bola i prestanak šepanja nakon apliciranja lokalnog anestetika u fasciu koja okružuje nerv u distalnom delu noge -potrebno je 5 minuta, dok je za anesteziju većih nerava koji se nalaze proksimalno potrebno 20 - 40 minuta. Rezultati anestezije često umeju da se pogrešno protumače ukoliko se kretanje ocenjuje pre no što dodje do oslobadjanja od bola i delovanja anestetika. Kada analiziramo efekte anestezije nerava u distalnom delu nogu, treba da imamo u umu da se dešava da nekad anestetik migrira i deluje na proksimalne strukture, zato se hod uvek analizira 15 minuta nakon administracije regionalnog nervnog bloka u distalnim delovima nogu. Kada se regionalni nervni blok administrira u proksimalnom delu, dešava se da se konj abnormalno kreće ili zapinje zbog izmenjene propriocepcije. Kada anesteziramo nerve iznad karpusa i skočnog zgloba, najpametnije je oceniti hod konja na mekoj površini ili nakon stavljanja bandaža na distalni deo noge tako da se prevenira abrazija kože iznad fetlok zgloba ako konj zapne.

Profesorica nam je objasnila da ako je i nakon regionalne anestezije, kretanje nepromenjeno, efekat nervnog bloka možemo da odredimo i palpiranjem kože i odredjivanjem osetljivosti unutar dermatoma od kojeg se očekuje da je desentizovan pre vršenja novog nervnog bloka. Osetljivost kože procenjuje se pritiskom nekog instrumenta na kožu koja prekriva region koji je predvidjen da bude desentizovan. Kod svadljivijih konja, senzacija kože se proverava tako što jedna osoba drži nogu ili se proverava iz daljine koristeći tup instrument zalepljen za motku odgovarajuće dužine.Profesorica nam je skrenula pažnju na to da konji koji su mirni nekad ne reaguju na stimulaciju čak i kada je regionalna anestezija neefektivna. Za takve konje, treba da se proceni reakcija na kožnu stimulaciju pre nego što se aplicira regionalni anestetik. Takodje, na osnovu temperamenta konja, možemo da procenimo i da li je potrebno konju pre

26 | P a g e

aplikacije nervnog bloka dati sedativ- ksilazin (0.2 mg/kg) ili detomidin (10 mcg/kg) . Profesorica je napomenula da acepromazin nema analegtični efekat i da je zato manja verovatnoća da će njegovo apliciranje poboljšati šepanje u odnosu na ksilazin i detomidin koji dovode do analgezije i manje izraženog bola. Neki kliničari čak tvrde da acepromazin naglašava suptilno šepanje tako što čini konja manje svesnim njegove okoline ali zato više svesnim bola u nozi. Koliko sedacija utiče na procenu šepanja zavisi od težine šepanja i sposobnosti kliničara da obavi pregled. Ipak, uglavnom je dovoljno koristiti ular ili eventualno lulu. Kada vršimo regionalnu anesteziju, pogtovo u distalnim delovima prednjih nogu, rastvor lokalnog anestetika treba da se aplicira u krvni sud, zglob, tetivu ili bursu. Anesteziranje distalnih delova često zahteva više injekcija što se najsigurnije izvodi tako što se suprotna noga drži gore. Aspiracija pre injekcije pokazuje da li je igla unutar krvnog suda. Apliciranje anestetika prilikom vadjenja igle smanjuje verovatnoću deponovanja rastvora u strukture gde on nije predvidjen te rezultira u njegovom deponovanju u više tkiva što povećava verovatnoću kontakta rastvora sa nervom.

Profesorica nam je objasnila da postoje razna mišljenja o tome koliko je potrebno pripremiti kožu pre apliciranja anestetika. Za konje koji imaju kraću dlaku, mesto predvidjeno za ubod dovoljno je samo obrisati gazom natopljenom sa 70% izopropil alkohola. Ukoliko je mesto prljavo potrebno je da se oriba i antiseptičnim sapunom. Posledice nesterilne subkutane injekcije uglavnom su minimalne ali u takvim slučajevima prilikom injekcije u tetivu može doći i do septičnog sinovitisa.

Kao i uvek što se to radi - počeli smo distalno- najpre sa palmarnim digitalnim blokom.

S obzirom da sam već opisala kako se izvodi, dalje ću opisati sledeći nervni blok koji smo vršili sa profesoricom onda kada palmarni nervni blok nije pokazao nikakav efekat tj. ukoliko se kretanje konja nije poboljšalo. Profesorica nam je rekla da ponekad,kliničari vrše semi-ring blok izmedju fetloka i vrha kopita kako bi anestezirali dorzalne grane digitalnog nerva koji snabdeva kopito, ali da je malo verovatno da će ovaj blok uspeti da poboljša kretanje ukoliko to palmarni digitalni nevni blok nije uspeo, te mi nismo radili ovaj blok.

Profesorica je dodala da mnogi kliničari pak nastavljaju sa basisesamoidnim nervnim blokom ukoliko se šepanje nije smanjilo sa PDN blokom i mi smo tako radili. Ovom regionalnom anestezijom palmarni nervi se anesteziraju u nivou osnove proksimalnih seasmoidnih kostiju pre nego što se nerv razgrana u dorzalni i palmarni digitalni nerv. Kada se vrši abaksijalni sesamoidni blok, 2.5-3 ml lokalnog anestetika deponuje se u osnovu proksimalne sesamoidne kosti preko neurovaskularne mreže koja se lako palpira u toj lokaciji. Ukoliko se anestetik deponuje proskimalno, može da anestezira dobar deo fetlok zgloba. Ukoliko konj prestane da šepa kada mu se aplicira ovaj blok, a nije pokazao promenu u kretanju nakon PDN bloka, bol koji izaziva šepanje može da se lokalizuje u regiji pasterna.

Donji palmarni nervni blok (low palmar nerve block) ili donji 4-point blok (low 4-point block) vrši se ukoliko se dobije negativni odgovor na abaksijalni sesamoidni nervni blok. Medijalni i lateralni palmarni

27 | P a g e

nervi se anesteziraju lokalnim anestetikom koji se subkutano deponuje na dorzalnoj granici duboke tetive mišića fleksoora. Palmarni nervi treba da se blokiraju na nivou sredine metakarpusa i tada se grana koja spaja nerve - ramus communicans takodje blokira. Ova grana se lako palpira na prednjim nogama ali teško na zadnjim. Kako bi se izveo ovaj blok potrebno je 1-2 ml lokalnog anestetika da se deponuje subkutano na distalnom kraju kosti gde se nalazi palmarni metakarpalni nerv, odmah do pokosnice treće metakarpalne kosti. U slučaju da konj pri ovom bloku prestane da šepa nakon što nije bilo promena pri abaksijalnom sesamoidnom nervnom bloku, bol može da se locira na fetlok zglobu.

Gornji plamarni nervni blok (high palmar nerve block) ili gornji 4 point blok (high 4-point block) vrši se kada konj idalje šepa nakon donjeg palmarnog nervnog bloka. Medijalni i lateralni palmarni i metakarpalni nervi se anesteziraju distalno u nivou karpometakarpalnog zgloba. Da bi se anestezirao palmarni nerv - igla se ubada kroz fasciju gde nerv leži, blizu dorzalne granice duboke tetive mišića fleksora. Potrebno je da se noga drži vazduhu. Palmarni metakarpalni nervi se anesteziraju distalno u nivou karpametakrpalnog zgloba tako što se igla ubode pod uglom koji se formira spojom izmedju treće metakarpalne kosti i druge ili četvrte metakarpalne kosti.

Kada sumnjamo da bol koji prouzorukuje šepanje se nalazi u proksimalnom delu suspenzornog ligamenta, izvodimo lateralni palmarni nervni blok kao alternativu umesto gornjeg palmarnog nervnog bloka. On se vrši tako što iglu ubodemo preko lateralnog palmarnog nerva gde ide preko medijalnog aspekta akcesorne karpalne kosti. Igla se ubada u smeru medijalno ka lateralno u distalnoj trećini žleba koji može da se palpira i obično 2 ml anestetika se tu deponuje. Zbog toga što se medijalni i lateralni palmarni metakarpalni nervi izdižu iz grane lateralnog plamarnog nerva distalno od mesta uboda, strukture koji oni inervišu poput proksimalnog dela suspenzornog ligamenta se desenzitisuju.

Kada bol koji prouzrokuje šepanje nismo mogli da lokalizujemo izvodeći prethodno spomenute blokove, profesorica nam je objasnila da onda treba da izvodimo i blokove zglobova- karpusa, lakta i ramena konja. Kojim redom izvodimo ove blokove i disentizujemo ove sinovijalne strukture nije važan. Nervus medianus i nervus ulnaris nekada se anesteziraju istovremeno kao deo evaluacije šepanja kako bi se isključila mogućnost da bol potiče iz mesta ispod lakta ali najčešće oni su anestezirani zajedno sa medijalnim antebrahealnim nervom kako bi mogla da se izvede hirurška intervencija bez generalne anestezije.

Tehnike koje se koriste za izvodjenje regionalne anestezije distalnog dela zadnjih ekstremiteta različite su od tehnika koja se izvode da bi se prouzrokovala anestezija prednjih nogu zato što grane nerva -nervus fibrularis profundus zadnjih ekstremiteta snabdeva dodatnu inervaciju ovog regiona. Ove grane- medijalni i lateralni dorzalni metatarzalni nervi usmeravaju okolinu ekstenzorne tetive i inervišu dorzalni deo laminarnog korijuma. Nakon što se anestetik deppnuje u nivou distalnog dela metakarpalne II i IVkosti, igla se usmerava dorzolateralno ili dorzomedalno, paralelno sa površinom kopita i onda se 3ml lokalnog anestetika deponuje subkutano i anestezira medijalne ili lateralne dorzalne metatarzalne nerve.

28 | P a g e

Gornji plantarni nervni blok vršimo, profesorica je objasnila, koristeći tehniku sličnu onoj kad izvodimo palmarni nervni blok - 1cm distalno od tarsmetatarzalnog zgloba. Kada se smatra da je proksimalni deo suspenzornog ligamenta uzrok bola koji dalje izaziva šepanja, 3-4 ml lokalnog anestetika depnuje se aksijalno od lateralnih metakapralnih kostiju i 1 cm distalno od trazometatarzalnog zgloba izmedju duboke tetive mišića fleksora i suspeznornog ligamenta. Rastvor difunduje a zatim anestezira granu lateralnog plantarnog nerva koji se grana na medijalni i lateralni planatarni metatarzalni nerv koji snabdevaju proksimalni deo suspenzornog ligamenta.

Zavisno od rezultata testa fleksije i od toga to smatraju da je uzrok šepanja, kliničari dalje nastavljaju sa blokovima zglobova koji se nalaze proksimalnije. Peronealni i tibijalni nerv mogu da se blokiraju istovremeno kako bi isključili bol u skočnom zglobu ili regiji distalno od skočnog zgloba kao uzrok šepanja. Ipak, blokovi mogu da se izvedu i individualno kako bi dobili u uvid i lakše locirali mesto bola. Ukoliko se šepanje poboljša nakon bloka nervus tibialis a ostane nepromenjeno nakon low 4 point bloka, velika je verovatnoća da je suspenzorni ligament izvor bola. Ako se šepanje poboljša nakon peronealnog (fibularnog) nervnog bloka ali opet ne i nakon low pount bloka, jedan od tarzalnih zglobova je verovatno uzrok bola.

Tibijalni nerv blokira se 10 cm iznad skočnog zgloba na medijalnom delu eksteremitete gde se fascija nalazi na kaudalnoj površini duboke tetive mišića fleksora, kranijalno od Ahilove tetive. 20 ml uglavnom mepivakaina se deponuje na nekoliko mesta u fasciji koja okružuje nerv. Duboki peronealni nerv blokira se na lateralnoj strani ekstremiteta 10 cm iznad skočnog zgloba u žlebu koji se formira lateralnim i dugim digitalnim mišićem ekstenzorom (lateral and long digital extensor muscles). Igla se usmera malo kaudalno dok ne dodje u kontakt sa kaudalnom ivicom tibije gde se 20 ml mepivakaina deponuje.

Nakon što smo odradili odgovarajuće blokove, sa profesoricom smo odradili i rendgen nogu konja za koje je ostalo da treba da pošaljemo vlasniku pošto očitamo snimke na računaru.

Sledećeg dana, petka 6. novembra, nakon imali smo samo jedan slučaj šepanja. Konja smo pregledali na isti način kao i Matty- a i konje iz italijanske štale - posmatrajući kretanja u manježu, na lonži i betonu a potom pregledajući i palpirajući noge kako bi pronašli eventualne očigledne abnormalnosti, puls, otekline, frakture i slično.. Odradili smo i test fleksije abaksijalni test sa klinom, test sa klinim ispod vrha kopita i žabice a potom i nervne blokove pa rendgen. Takodje, s obzirom da je umedjuvremenu Catch dobio temperaturu koja je verovatno bila kao posledica infekcije usled operacije, naš zadatak bio je da povremeno proveravamo temperaturu, apliciramo infuziju a pošto takodje nije jeo datu hranu, pravili smo mu obrok sa lanenim semenom.

U toku vikenda, dolazili smo samo tri puta dnevno kako bi aplicirali terapiju ždrebetu i Catchu i pomogli oko štale. Hitnih slučajeva nije bilo.

29 | P a g e

Praksa na Klinici za hirurgiju malih životinja (KKMŽ)

Drugu nedelju prakse od 9. do 15.novembra provela sam na klinici za hirurgiju malih životinja. Klinička praksa za male životinje ogleda se u vidu dežurstva četiri studenta u jednoj nedelji koji se medjusobno smenjuju. Uglavnom je samo jedan student na klinici, i onda po završetku njegove smene, dolazi drugi student. Dežurstvo traje 8 sati mada su dve smene često spojene jedna sa drugom tako da sam nekad bila dežurna i po 18 časova (poslepodnevna i noćna smena koja traje 10časova). U toku moje nedelje dežurstva radila sam sa više profesora od kojih svako ima drugačiju specijalizaciju te sam se tako upoznala sa različitim oblastima u okviru predmeta.

Imala sam priliku da radim sa DVM, Phd dr Darjom Pavlin, DVM Martinom Krofić Žel, DVM Jurij Žel; DVM Phd dr Anom Nemec'; DVM MSc Majom Brložnik; DVM Phd Barabarom Lukanc; DVM Phd Aleksandrom Domnanjko Petrič; DVM Phd Urškom Ravnik Verbič; DVM PHd Bojan Zorkom koji je ujedno i potpredsednik klinike i stalni profesor kao i sa tehničarima: Mojcom Juvan, Biljanom Grbušić, Editom Okršlar i Renatom Šušnjara.

Ponedeljak, 9.11.2015. dežurstvo od 14-22h i 22h -8h

1. Prvi slučaj tog dana bila je Ajka, stara godinu dana, mešanac zlatnog retrivera i labradora. Došla je kao urgentni slučaj nakon što je vlasnica posumnjala da je pojela otrov za pacove iako medjutim nije bila sigurna jer nije direktno videla. Odradili smo urgentni hemogram najpre u 16h a posle i u 19.30h, koji je pokazao sledeće rezultate:

Normalne vrednosti 16h 19.30hBela krvna zrnca 6-17 x 10 ³μl 6, 77 6,84Limfociti 1 - 4,8 10 ³μl 1, 93 2,01monociti 0,2- 1,5 10 ³μl 0, 17 0,04Netruofili 3 -12 10 ³μl 4. 21 4,54eozinfofili 0 - 0,8 10 ³μl 0.4 0,21bazofili 0 - 0,4 10 ³μl 0,06 0,03

30 | P a g e

Limfociti % 12 - 30 % 28, 4 29,5Monociti % 2 - 4% 2, 5 0,6Neutrofili % 62 - 87 % 62, 2 66.4 Eozinofili % 0 - 8 % 6,9 3,1 Bazofili % 0 - 2 % 0,9 0,5Crvena krvna zrnca 5, 5 - 8,5 x 10 ⁶ μl 6, 16 6,36hemoglobin 12 - 18 g/dl 13,9 14hematokrit 37 - 55 % 39, 85 40, 67MCV 60 - 77 fl 65 65MCH 19, 5 - 24, 5 pg 22,7 22,2MCHC 31 -34 g/dl 35 34, 4R

Ajci smo dali najpre hidrogen peroksid kako bi stimulisali povraćanje i eliminisanje otrova a onda enfloran u 16h 500 mg intravenozno, Konakion - 2 ampule subkutano u 16h, pa ranital 50 mg iv u 20.30 i medicinski ugljen - carbo medicinalis u 17h i 20h. Životinje je svo vreme primala Hartmanov rastvor 50 mg iv. Temperature životinje bila je 37,2, bila je živahna, oprezna, sluznice su bile bledo ružičaste, fiziološke, mogli smo da primetimo midrijazu (zbog atropina), nike bila rezistenta pri palpaciji abdomena, puls je bio 90 otkucaja u minuti a profesor je čuo i šum desno na bazi.

U periodu izmedju 16 i 20.30 studenktinja iz Slovenija i ja smo bile zadužene da pratimo trijas i CRT, uriniranje, defekaciju.

sati Disanje puls temperatura sluznice CRT uriniranje Produkcija urina

16h 22 94 38.3 Bledo roze 1s / /17h 28 114 38.7 Bledo roze 1s / /18h 32 102 38.7 Bledo roze 1s / /19h 26 108 38.7 Bledo roze 1s / /20h 30 103 38.4 Bledo roze 1s / /

Po povratku vlasnice u 20.30 profesor joj je skrenuo pažnju da će Ajka možda povraćati i da ako bude apatična i bude mnogo povraćala da je dovede nazad, ali nije smatrao da treba da prenoći. Zakao je kontrolni pregled za tri dana.

Naš drugi pacijent bila je Vivi, maltezer star godinu dana. Kao prethodne bolesti, vlasnica je spomenula da Vivi ima alergijske reakcije na gluten te da su joj sad greškom dali hranu sa glutenom. Temperature

31 | P a g e

životinje bila je 38,8, disanje 32, puls 140, CRT 1s, sluznice bledo zore, pri pregledu usne duplji nije bilo vidljivh patoloških promena kao ni pri pregledu limfnih čvorova, disajnih organa, digestivnog, urinarnog trkata, živčanog sistema i sjeketno mišićnog.

Zbog alergisjke reakcije, Vivi smo dali tavegyl 0,7 mg i onda svakih 15 minuta proveravali da nema promena u srčanom radu

Potom je došao Jack, mešanac star 4 godine. Jack-a su u toku noći napala dva psa. Vlasnica nije primetila ugrizne rane sve dok nije došla sa posla. Jackova temperatura bila je 38, 7°C, disanje 39, puls 136, CRT 2 sekunde. Ugrizne rane bile su primetne na glavi (2cm) vratu (ispod brade, ventralno) i dorzalno glutealno. Takodje primetili smo i oteklinu - hematom kod epiglotisa. Jacka smo sedirali i odveli u operacionu salu. Jacku smo aplicirali midazolam 2g u 18.40, potom butorfanol 2, 3 g iv u 19.35, rycarfa 40g i propofol 14 g iv. za sedaciju a od lekova dali smo efloran 100g iv, cefamezin 100g iv, a svo vreme smo aplicirali Hartmanov rastvor - pre anestezije 100 ml/h, u toku 99 ml/h i posle anestezije 30ml/h.

Po dezinfekciji i čišćenju rana fiziološkim rastvorom, Jacku smo dali i dexa 2 mg im u 20.20, efloran u 21h, lek Rycarfa u dozi od 40mg iv i morfijum 2 mg sc u 21h i posle u 3 ujutru pošto je Jack sadržan preko noći.

Ujutru u 7 smo ponovili terapiju efloranom 100 mg iv i Rycarfa 20 mg/iv u 8 ujutru a dali smo i tablete Synulox peroralno - 3/4 tablete.

Naše zadužnje u toku noći bilo je da pratimo da ne dodje do gušenja ili bilo kakvih promena, te da aplikujemo morfijum u 3 ujutru. U 2.30 Jacku smo dali hranu i vodu ali sve do 8.45 ujutru nije urinirao.

Pošto smo po dolasku Jacka na kliniku, uzeli njegovu krv, imali smo i rezultate hematološke analize.

leukociti 11.74 x 10 ³μl 6-17 x 10 ³μllimfociti 0,81 x 10 ³μl 1-4,8 x 10 ³μlmonociti 0, 55 x 10 ³μl 0,2-1,5 x 10 ³μlneutrofili 10,37 x 10 ³μl 3-12 x 10 ³μlEozinfili 0,01 x 10 ³μl 0- 0,8 x 10 ³μlbazofili 0 x 10 ³μl 0 -0,4 x 10 ³μlLimfociti % 6,9 % 12-30%Monociti % 4,7 % 2,4 %Neutrofili % 88.4% 62-87%Eozinofili % 0,1 % 0 -8 %Bazofili % 0% 0-2 %Eritrociti 5,71 x 10 ⁶ /L 5, 5 - 8, 510 ⁶ /LHemoglobin 12, 7 g/dl 12-18 g/dlHematokrit 39,07 % 37 - 55 %

32 | P a g e

MCV 68 fl 60-77 flMCH 22.2 pg 19.5 - 24.5 MCHC 32.4 g/dl 31-34 g/dl

Pošto sam u ponedeljak radila poslepodnevnu i noćnu smenu, utorak sam imala slobodan.

Sreda, 11.11.2015. poslepodnevna smena 14- 22h

Prvi slučaj u sredu bio je Hektor, star 2 godine, rase lakeland terijer. Vlasnica ga je dovela zbog toga što je pas pojeo kosti a onda imao tegobe u predelu abodeman. Bio je apatičan, malo je jeo, ležao je i tresao se. Zbog toga, doktori su odlučili da ga zadrže u bolnici kako bi pod nadzorom. Temperatura životinje bila je 38,7, disanje- 34 a puls 114. Abdomen je bio napet i bolan, mandibularni limfni čvorovi uvećani a ostalo bez promena.

Odradjen je redgen abdomena na kome nisu primećena nikakva ozbiljnija oštećenja i promene.

Hektoru je uzeta krv. Rezultati analize pokazali su sledeće

eritrociti 6, 26 x 10 ¹²/L 5,7 - 8, 8 x 10 ¹²/Lhematokrit 148 g/L 129 - 184 g/Lhemoglobin 0, 42 L/L O,37 - 0,57 L/LMCV 67, 1fL 58, 8-71, 2 fLMCH 23, 6pg 20,5 - 24, 2 pgMCHC 352 g/l 310-362 g/LCHCM 361 g/l ↑ 310 -357 g/LCH 24, 2pg 20,5 - 24, 2 pgRDW 13, 6 11,9- 14, 5HDW 18, 5 g/l 14-21 g/LPLT 219 143,3 -400MPV 10, 6 fL 7,0 -11,0 fLneutrofili 82, 0↑ 42,5 - 77, 3 Limfociti 10, 8↓ 11,8 - 39, 6Monociti 6, 2 3,3 -10, 3 Eozinofili 0, 7 0-7,0Bazofili 0, 1 0-1,3Luc 0, 3 0- 3,0Neutrofili 10, 53 x 10 ⁹ / l 3,9 -8,0 x 10 ⁹ / lLimfociti 1, 38 x 10 ⁹ / l 1, 3 - 4,1 x 10 ⁹ / lMonociti 0, 79 x 10 ⁹ / l 0,2 - 1, 1 x 10 ⁹ / lEozinofili 0,09 x 10 ⁹ / l 0 - 0,6 x 10 ⁹ / l

33 | P a g e

Bazofili 0,01 x 10 ⁹ / l 0- 0, 1 x 10 ⁹ / lLuc 0, 04 x 10 ⁹ / l 0- 0,3 x 10 ⁹ / lNa 147, 1 mmol/l 141 .152 mmol/lK 4, 33 mmol/l 4, 37- 5, 35 mmol/lCl 107, 2 mmol/l 105- 115 mmol/l

Hektoru smo dali sledeću terapiju : Spasmex u 13.30 u dozi od 3 ml a posle u 20h,i Reglan - lek za želudac 6 mg sc prvo u 13.30 a onda isto u 8 uveče. Napravljen mu je i poseban obrok od lanenog semena.

Sledeći slučaj bila je Ajka, stara 5 godina koja danima već nije jela i bila je bolnog abdomena. Sterilizirana. Tempertaura nije bila povećana. Pri redgenu, mogli smo da primetimo uvećanu jetru (masa levo). Materica nije bila uvećana.

Ajka je bila pod sledećom terapijom :

Amoxicilin 20 mg /kg

Efloran inf. 30 mg/kg

Cerenia 1mg/kg

Ranital 2 mg/kg

Duphalite cca 30ml/ dan i Hartmanov rastvor

Pri ultrazvuku, bešika je bila puna i fiziološka, u njoj se nalazila znatna količina ćelijskog sedimenta.Zid je bio malo zadebljan i ne potpuno gladak. Oba bubrega bila su dužine 5 cm, obostrano - površina ne potpuno glatka, na jednoj nalazile su se male ciste. Jetre je bila povećana, umereno hiperehogena, a naročito u području dijafragme bile su vidne hipohogene strukture različitog oblika i veličine. Žučna kesa puna, fiziološka- zid malo zadebljan a u njoj je bilo malo sedimenta. Želudac je bio prazan, zid zadebljao, 0, 46 cm, stratifikacija očuvana. Duodenum hiperehogen sa zidom u kom su se nalazile infiltracije. Leva nadbubrežna žlezda 0, 8 x 0, 5 x 1, 4 umereno ehogena, desna nadbubrežna mešane homogenosti 3,4 x 1, 6 x 1, 6 cm. Desni jajnik- 0,9 x 1, 5 cm - bez problema, levi inaktivisan. Rogovi materice vidni i bez sposobnosti. Nije bilo povećanja limfnih čvorova.

Pri analizi urina - specifična težina bila je 1, 020 (merenje refraktometrom). Urin smo uzeli kateterom.

proteini 1, 025 g/l; kreatinin 5040, 0 μmol/L; UPC=1,8

Eritrociti do 1;

34 | P a g e

Leukociti do 3;

Cilindri: hijalni do 1,

Epitelne ćelije prisutne različitih veličina,

kristali- Tripelfosfati

Prisutne i masne kapljice i bakterije ne u velikom broju.

Pri analizi urina- test na glukozu, bilirubin, ketonska tela, nitrite i leukocite negativni, specifična težine 1,015, bez prisutva krvi u urinu, proteina u rinu 1 g/L, urobilinogen : 3, 2 μmol/l.

odradjena i analiza krvi pri čemu su dobijeni sledeći rezultati:

leukociti 16, 19 x 10 ⁹ / l 5, 2- 13, 9 x 10 ⁹ / l

eritrociti 7, 41 x 10 ¹²/L 5,7 - 8, 8 x 10 ¹²/L

hematokrit 164 g/L 129 - 184 g/L

hemoglobin 0, 48 L/L 0,37 - 0,57 L/L

MCV 64, 3 fL 58, 87,1, 2 fL

MCH 22,1 pg 20,5 - 24, 2 pg

MCHC 344 g/L 310-362 g/L

CHCM 362g/L↑ 310 -357 g/L

CH 23, 2 pg 20,5 - 24, 2 pg

RDW 13, 4 11,9- 14, 5

HDW 19, 2 g/L 14-21 g/L

PLT 468 x 10 ⁹ / l↑ 143,3 -400 x 10 ⁹ / l

MPV 10, 8 fL 7,0 -11,0 fL

neutrofili 69, 7 42,5 - 77, 3

Limfociti 16, 0 11,8 - 39, 6

Monociti 11, 5↑ 3,3 -10, 3

Eozinofili 1, 7 0-7,0

35 | P a g e

Bazofili 0, 3 0-1,3

Luc 0, 8 0- 3,0

Neutrofili 11, 27↑ 3,9 -8,0 x 10 ⁹ / l

Limfociti 2, 59 x 10 ⁹ / l 1, 3 - 4,1 x 10 ⁹ / l

Monociti 1, 86 x 10 ⁹ / l↑ 0,2 - 1, 1 x 10 ⁹ / l

Eozinofili 0, 27 x 10 ⁹ / l 0 - 0,6 x 10 ⁹ / l

Bazofili 0,04 x 10 ⁹ / l 0- 0, 1 x 10 ⁹ / l

Luc 0, 14 x 10 ⁹ / l 0- 0,3 x 10 ⁹ / l

glukoza 6, 1 mmol/l 3,61 -6, 55 mmol/l

AP 432, 7 U/L↑ 85- 224 U/L

ALT 293, 9 U/L↑ 21- 148 U/L

AST 50, 0 U/L 23-66 U/L

Naposletku uradili smo nisko dozni deksametazonski test.

Nisko dozni deksametazaonski test interpretira se se u dve faze- najpre se prisutnost hiperadrenokorticizma oceni sa pregledom rezultata uzorka uzetog 8 sata nakon aplikacije. Ako je vrednost iznad 40nmol/l test je pozitivan. Sniženje veće od 50 %od bazalne vrednosti nakon 3 -8 sati nakon aplikacije ukazuje na oboljenje koje je zavisno od hipofize.

Ajkini rezultati nisu ukazali na Kušingov sindrom

Test: Rezultat referentna vrednost

Kortizol- bazni 63nmol/l 28-250

Kortizol 3h po DXM <20nmol/l

Kortizo, 3h po DXM <20nmol/l <40

Dalje, Ajka je predvidjena za dalje ispitivanje oboljenja jetre s obzirom da dijagnoza nije postavljena...

Četvrtak, 12. 11. 2015.

36 | P a g e

Naš prvi slučaj bila je Čili, ženka čivava stara godinu dana. U zadnje vreme, kako nam je vlasnica nam objasnila bila je apatična, odsutna.. Nije čula dobro i povremeno je dolazilo do odsutnosti zadnjih nogu. Pri kliničkom pregledu, životinja je bila mirna, puls povećan, temperatura fiziološka kao i disanja, sluznice bez promena, CRT 1s, pupularni refleks prisutan, limfni čvorovi bez promena.. profesor je postavio diferencijalnu dijganozu vestibularnog sindroma a onda je uputio dalje na neurološki pregled u drugu ambulantu.

Chili smo dali deksamtezaon 1 mg im i Synolox 0, 15 ml sc.

Sledeći pacijent bila je Safira, stara godinu dana, rase aljaski malamut. Klinički simptomi bili su visoka temperatura (39,4), gnojni iscedak iz obe nozdrve, inapetenca i kapljanje.. Pri pregledu bila je mirna, puls 120, disanje 34, sluznice cijanotične, CRT 1 s, disanje otežano. Pri auskultaciji čuli su se patološki šumovi.

Safiri smo uzeli krv pri čemu smo dobili sledeće rezultate-

leukociti 18, 77 x 10 ⁹ / l ↑ 5, 2- 13, 9 x 10 ⁹ / l

eritrociti 6, 16 x 10 ¹²/L 5,7 - 8, 8 x 10 ¹²/L

hematokrit 139 g/L 129 - 184 g/L

hemoglobin 0, 41 L/L 0,37 - 0,57 L/L

MCV 66,9fL 58, 87,1, 2 fL

MCH 22, 6pg 20,5 - 24, 2 pg

MCHC 338 g/L 310-362 g/L

CHCM 354 g/L 310 -357 g/L

CH 23, 6 pg 20,5 - 24, 2 pg

RDW 12, 8 11,9- 14, 5

HDW 17, 7 g/L 14-21 g/L

PLT 253 x 10 ⁹ / l 143,3 -400 x 10 ⁹ / l

MPV 14, 2 fl↑ 7,0 -11,0 fL

neutrofili 75, 7 42,5 - 77, 3

Limfociti 13, 8 11,8 - 39, 6

Monociti 5,9 3,3 -10, 3

37 | P a g e

Eozinofili 2, 9 0-7,0

Bazofili 0, 2 0-1,3

Luc 1, 4 0- 3,0

Neutrofili 14, 2 x 10 ⁹ / l↑ 3,9 -8,0 x 10 ⁹ / l

Limfociti 2, 59 x 10 ⁹ / l 1, 3 - 4,1 x 10 ⁹ / l

Monociti 1, 11 x 10 ⁹ / l 0,2 - 1, 1 x 10 ⁹ / l

Eozinofili 0, 55 x 10 ⁹ / l 0 - 0,6 x 10 ⁹ / l

Bazofili 0,04 x 10 ⁹ / l 0- 0, 1 x 10 ⁹ / l

Luc 0, 26 x 10 ⁹ / l 0- 0,3 x 10 ⁹ / l

A uradjen je i rendgen zbog sumnje na pneumoniju koji je dalje ukazao na upalu pluća.

Safira je neko vreme bila u bolnici prilikom kog perioda smo joj dali Tramal pd 150 mg u 15h i 21h, bisolvon 3 ml peroralno u 16h i 21h i ceftriakson u 16h i 24h.

Sledećeg dana, odradjena joj je bronhoskopija, tracheoskopija, rinoskopija i uzet bronhoalveolarna ispirak levog i desnog plućnog krila, pod anestezijom. Anestezija je uspostavljena aplikacijom midazolam 5mg, butorfanol 3 mg, propfol 100mg. Nažalsot nisam prisustvovala operaciji.

U petak dobili smo natrag rezultate brisa nosne sluznice i bronhoalveolarnog ispirka levog i desnog pluća prilikom kojih izolovane bakterije su bile - iz brisa nosne sluznice Pasteurella canis i Pseudomonas aeruginosa a iz ispirka levog i desnog pluća Pasteurella canis.

Uradjen je antibiogram za ove bakterije, pri čemu smo dobili rezultate da je Pasteurella canis senzitivna na više lekova dok pseudomonas auerignosa na manje manje, ali da su obe osetljive ne gentamicin.

Prema patohistološkom nalazu, utvrdjeno je sledeće-

Biopsija nosne sluznice-Data su dva mala biopata i tri vrlo mala. Sluznica pokriva višeslojni respiratorni epitel koji je bez promene. Propadanje žlezda u lamini proprie je uočeno. U dva bioptata, lamina propria sluznice je difuzno inflitrirana limfocitima, makrofagima i plazmocitima, kao i neutrofilnih granulocita koji se nalaze multifokalno. u druga tri inflitrirana je neutrofilnim granulocitima, limfocitima i plazmocitima.

biptat negativan na gljive.

dijagnoza: rhinitis lymphoplasmocytaria chronica activa

38 | P a g e

Promene koje su ustanovljene pri biopsiji nosne sluznice ukazale su na hronično zapaljenje nosne sluznice. Primarni uzrok hroničnog rinitisa jeste hronična idiopatksa inflamacija (limfoplazmocitarni rinitis).

Petak, 13.11.2015. poslepodnevno i noćno dežurstvo

Prvi slučaj bila je Aby, čivava stara 2 godine došla je na ultrazvuk kako bi se utvrdilo da li je skotna. U pitanju je bila potencijalno neželjena skotnost sa maltezerom zbog čega životinja verovatno ne bi mogla da porodi kučiće jer bi bili preveliki. Klinički pregled je bio uredan. Na ultrazvuku nije se ništa još nije videlo zbog toga što je bilo prerano. Jajnici su bili bez promena. Doktorica je zakazala naredni pregled za 5 dana kako bi mogli da utvrdimo skotnost i onda da se odradi abortus.

Sledeći slučaj bila je mačka Metka, stara godinu dana. Vlasnik je primetio da mačka ne jede a kasnije u toku dana i ranu na butu. Po pregledu rane, utvrdili smo da je ugrizna. Pri pregledu mačka je bila mirna, oprezna, temperature 40, 3, disanje 34, puls ubrzan, vidljive sluznice bledo roze, koža - sa promenama na levoj butini. Mački smo anestezirali -apliciranjem domitora - u dozi 0, 4 ml u 19.30 potom ketamina 0.3 ml isto u 19.30, synulox 0, 4 ml u 20.00, rycarfa 0, 2 ml u 20.00 i antisedan u 20.30. Po dezinfekciji

rane NaCl, rane smo zašili a profesor je vlasniku objasnio da dodje sutra za drenažu i za 7 dana da se skinu šavovi.

Doktor je prepisao Synulox za mačku u narednih 1o dana 75 mg na svakih 12h i L mesitran gel .15p kao i okovratnik da mačka ne bi mogla da izazove dodtane komplikacije.

Klinička praksa u okviru predmeta bolesti preživara u Savinjskoj veterinarskoj stanici u Žalecu

Period od 16. do 22. novembra provela sam u mestu Žalecu, udaljenim 60km od Ljubljane gde se nalazi Savinjska veterinarska stanica. Veterinarski fakultet sklopio je ugovor sa ovom stanicom u cilju obezbeđivanja prakse i dovoljnog broja kliničkih slučajeva za studente. U toku ove nedelje radila sam sa dr vet. med Ožbaltom

Podpečanom, dr vet. med. Igorom Bergant, studentkinjom iz Slovenije- Nežom i studentkinjom iz Belgije, Ilsom koja je došla preko Erasmus programa u cilju sticanja praktičnog rada sa preživarima. Klinička praksa se ogledala u terenskom radu i brizi o hospitolizovanim životinjama - u našem slučaju u pitanju su bila samo telad. Tri puta dnevno, bili smo u obavezi da odradimo terapiju, očistimo štalu i brinemo o teladi (ujutru, podne i predveče) a period izmedju provodili smo sa dr Podpečanom ili dr Bergantom na

39 | P a g e

terenskim intervencijama. U štali bilo je 5 teladi- Tinček, Lisa, Pegi, Srećko i Žuko. Pegi je bila u bolnici zato što joj je u toku porodjaja majka stala na nogu te je imala prelom, Žuko je bolovao od hronične bronhopneumonije, Tinček je imao problema sa zglobovima jer nije mogao da ih ispruži zbog slabih ekstenzora, Lisa je bila u bolnici zbog omphalophlebitisa i artritisa a Srećko je takodje imao artritis. Što setiče terapije koje smo im sprovodili ona se razlikovala iz dana u dan u zavisnosti od temperature koje smo merili svako jutro i predveče i propartnih simptoma na primer u slučaju da primetimo proliv u boksu. U toku mogu boravka Pegi smo tretirali prva dva dana sa Cefenil 0.5ml i Karprofen i danofloxacin u dozi od 1ml a onda po pojavi žutog proliva nepraijtnog mirisa zamenili smo terapiju sa 0.5 ml cefenila i sulfadimidinom. Lisi smo prva dva dana aplicirali engemicin, a onda smo prešli na karprofen. Tinčeku smo terapiju promenili sa karprofena na sulfadimidin jer se i kod njega javio žuti proliv, dok Srećko i Žuko nisu primali terapiju.

Ponedeljak, 16.11.2015.

Po čišćenju štale, i nakon što smo nahranili, napojili i aplicirali lekove teladima iz štale, sa dr Ožbaltom smo se uputili na teren. Prvi slučaj bila je junica kojoj smo trebali da izvadimo progesteron oslobadjajući intrauterini uredjaj. Ovaj uredjaj služi za kontrolisanje i manipulaciju estrus ciklusa i reprodukcionih problema. Povratak krava u stanje bremenitosti je važna procedura koja nekada zahteva dodatnu pomoć. Kako bi se ovo postiglo, veterinar koristi dosta hormonalnih pomagala i instrumenata. Progesteron je hormon koji se koristi i administruje pomoću progesteron oslobadjajućeg intrauterinog uredjaja koji je sačinjen od nerdjajućeh čelika.. Postoji meki najlonski konac koji služi za vadjenje uredjaja.. Uredjaj se stavlja u vaginu pomoću spekuluma i ostaje tamo odredjeni period. Implant ne mora da bude u vagini ali intravaginalno je najmanje invazivno i lako može da se izvadi. Može da se desi da prouzrokuje vaginalno pražnjenje te izlaženje sekreta, ali kada se izvadi uredjaj pražnjenje prestaje. Uredjaj ne dovodi do neplodnosti.

40 | P a g e

Po povlačenju konopca i vadjenja uredjaja, junici smo aplicirali prostaglandine.

2. Sledeći slučaj bila je krava čije mleko je bilo promenjenog sastava i organoleptičkih osobina u prednjoj desnoj četvrti vimena krave. Temperatura je bila 38.4, kontrakcije buraga:5, puls: 120, i disanje:20. Profesor je postavio dijagnozu mastitisa.

Mastitis ili upala vimena u kojih lakše obolijevaju zadnje četvrti nego prednje. Mada to u ovom slučaju nije bilo tako.

Profesor nam je objasnio da kod životinja mastitis najčešće uzrokuju različite bakterije, ali da bi do njega došlo potrebno je niz uslova koji omogućavaju njegov nastanak. Potrebni su uslovi koji će omogućiti ulazak bakterija u mlečnu žlezdu- tipa nepravilna ručna muža sa podvijenim palcem koji dovodi do povreda sisnog kanala, a takođe i oni uslovi koji će smanjiti otpornost mlečne žlezde i stvoriti uslove za nastajanje mastitisa. Posebnu pogodnost za nastajanje mastitisa predstavljaju greške u ishrani krava, muža, higijena krava, nehigijenski uslovi držanja, mokra, prljava, prašnjava i zagađena prostirka, nečista štala, nedostatak nege i prljave ruke muzača (zato je potrebno da pre svake muže muzač vime mlakom vodom i sapunom, obriše ga suvom i čistom krpom, a on sam da ima čiste ruke, oprane mlakom vodom i sapunom i skraćene nokte.... ). Takođe, nagle promene spoljašnje temperature, prehlada, hladan betonski ležaj, promaja, napajanje ledenom vodom, smrznuta hrana, buđavo seno, nepotpuno izmuzanje i zadržavanje mleka u vimenu dovode do upale vimena.

Upalu omogućuju i različite urođene ili nasledne nepravilnosti u građi sise (uvučeni i tanjirasti vršci sise, prevelike ili premalene sise, pasise), građa vimena (stepeničasto vime, kozije vime, slabo vezano vime uz struk, uskost mliječnih kanala i dr.).

Mastitisi najčešće nastaju u prvim mesecima nakon telenja i pretežno obolijevaju visokomlečne krave, dok krave koje se ne muzu retko kad obole.

Životinja kod koje je došlo do upale vimena bolno reaguje prilikom muže i to je najvažniji znak da je upala nastupila.

Posledica nepravilnog lečenja ili hronične (dugotrajne) upale su trajne. Prestanak lučenja mleka iz obolele četvrti je trajan i takav nedostatak se ne može lečiti.

Najbolja mera za suzbijanje mastitisa jeste ona koja omogućava otklanjanje uzorka koji su pogodovali njegovom nastanku. Uspešno lečenje i suzbijanja zavisi od toga koje vrste su mastitisi i hitnosti intervencije.

Kravi smo dali penicilin, marbofloksacin i carprofen intramuskularno i intramamarno. Pri intramamarnoj aplikaciji, četvrtinu vimena smo najpre dezinfikovali a potom aplikovali lek.

41 | P a g e

Nakon slučaja sa mastitisom imali smo provere fertilnosti više krava uz pomoć ultrazvuka. Kod tri krava uvtrdili smo da su plodne te da nema nikakvih problema, medjutim kod ostalih tri- ne, a jedna od niih je imala lutealnu cistu. Uzrok lutealne ciste smatra se da je oslobadjanje luteinizirajućeg hormona dovoljno da indukuje luteinizaciju folikula ali ne i da uzrokuje ovulaciju. Neovulirani folikul delimično se lutenizira spontano ili u odgovoru na hormonalnu terapiju. Ovaj poremećaj uvek je praćen anestrusnim ponašanjem. Lutealne ciste prepoznaju se kao glatke, fluktirajuće kupole koje vire iznad površine jajnika. Obično su pojedinačne strukture.

Lutealne ciste se razlikuju od folikularnih cista na onovu palpatornih karakteristika ovih struktura kao i materice i donekle na osnovu kravinog ponašanja. Takodje prilikom pokušaja rupture - folikularne ciste lakše pucaju pod minimalnim pritiskom dok lutealne ciste ne mogu čak ni pri prilično jakim pritiskom.

Kao terapiju ovoj kravi dali smo luteolitičku dozu PGF2α a profesor je rekao da se normlani estrus očekuje za 3-5 dana.

Naša sledeća destinacija bila je farma gde smo trebali samo da protumačimo labaratorijske rezultate prethodno uzetih uzoraka mleka vlasnicima - u pitanju je bio subklinički mastitis prouzokovan Streptococcus ssp jedne krave dok je kod druge krave uzrok bila Staphylococcus aureus. Po odradjeno antibiogramu, kravama smo dali penicilin.

Potom smo odradili i proveru bremenitosti pomoću rekatlnog pregleda i ultrazvuka. Nije bilo potrebno da fiksiramo krave s obzirom na način držanja, te smo odmah po stavljanju rukavica i uzimanja i stavljanje fecesa na rukavicu kako bi lakše mogli da penetriramo, uhvatili rep onom rukom bez rukavice i gurnuli ruku u rektum. Izbacli smo feces kako bi mogli da ispružimo ruku i pronadjemo cerviks. Po pronalasku cerviksa, koji može da se napipa kao cilidrična struktura, profesor nam je rekao da guramo dalje. Objasnio nam je da ako osetimo da je materica proširena i malu loptu tečnosti koja pluta unutra da to sugeriše da je krava u bremenitom stanju. kako nijedna od nas nije imala dovoljno iskustva da sa sigurnošču kaže da je krava u bremenitom stanju, i profesor je odradio rektalni pregled a onda smo potvrdili i uz pomoć ultrazvuka gde nam je profesor lepo pokazao fetus. Obe krave koje smo pregledale su bile bremenite.

42 | P a g e

Na sledećoj farmi, smo na isti način proverili stanje bremenitnosti i ustanovili bremenitost u već 50 danu, a tamo smo takodje i obavili klinički pregled krave pre implantacije. Krava je imala 39 °C, 5 ruminacija, puls je bio 120 a disanje 20. Prepartalno stanje utvrdili smo da je fiziološko i kravi smo aplicirirali Ca i vitamine.

Nakon obilaska i ove farme, vratili smo se u štalu, gde smo postavili gips teletu Tinčeku koji nije bio sposoban da ispruži zglobove zbog previše slabih ekstenzora. Po sedaciji ksilazinom u dozi od 0,1 -0,2 mg/kg intramuskularno, teletu smo postavili gips na zglobu (najpre postavljanjem materijala poput čarape što nazivaju stocking net - potrebno je da se ovaj materijal izravna i da nema nabora, potom elastični materijal koji smo namotali oko noge od distalnih delova ka proksimalnim i na kraju fiber glass materijal koji smo utopili u vodu temperture sobne prostorije i onda namotali takodje distalno ka proksimalno..pri postavljanju fiberglass materijala gledali smo da sve izravnamo kako bi bilo glatko ).

Uveče imali smo tri slučajeva- prvi bila je krava u partusu, koja nije mogla da ustane. krava je bila isuviše teška i profesor je odmah znao da se radi o hipokalcemiji. Porodjaj sam po sebi je dobro prošao, farmeri su ga sami izveli vukući konopac koji su vezali za zadnje noge teleta a po izlasku životinje istrljali su njegovo telo senom i stavili ga na toplo. Kravi smo izmerili temperaturu od 38.8 °C i onda joj aplicirali Ca, glukozu i vitamine kako bi izbegli pojavu masne jetre i ketoze koja se često javlja u ovakvim slučajevima

Sledeći slučaj te večeri bio još jedan mastitis, ovog puta hroničnog oblika u drugoj četvrtini vimena, iz kog mleko uopšte nije teklo a životinje nije imala apetit. Krava je pri kliničkom pregledu imala temperaturu od 39,6 °C, puls je bio 120 a disanje 26. Kravi smo dali penicilin, marbofloksacin i carprofen intramuskularno i intramamarno, iako je upitanju bio hronični mastitis, tako da nije bilo sumnje da će se problem opet javiti.

Nakon toga, imali smo i slučaj svinje koja nije mogla da ustane i nije imala apetita a jasno su mogle da se vide i rane na ledjima. Profesor je sumnjao da je upitanju ili banana disease ili su rane bile prouzrokovane

ujedima svinje koja je bila u boksu takodje. Svinji smo aplikovali analgetik sa tim da je profesor napomenuo da će sutradan ponovo pregledati svinju za svaki slučaj. Bananda disease je oboljenje gde dolazi do nekroze mišića ledja a nosi taj naziv zato što se svinja postavlja u takav položaj ledja da podseća na bananu.

Utorak, 17.11.2015.

Narednog dana, opet nakon čišćenja, brige o teladima i aplikaciji lekova, sa profesorom Ožbalt Podpečanom, otišli

43 | P a g e

smo na teren. Prvi slučaj bio je porodjaj krave. Problem je bio u tome što su upitanju bila dva teleta koja su penetrirala pelvičnu šupljini te pri vaginalnom pregledu moglo se palpirati tri noge. Vlasnici su pozvali veterinara jer su nakon palpacije tri noge, mislili da tele nije u pravilnom položaju. Sva sreća pri vezivanju konopca, profesor je konopac vezao oko dve noge jednog teleta. Da je bila jedna noga jednog a druga drugog, bilo bi nemoguće izvaditi telad. Jedno smo uspešno izvadili. Po izlasku, istrljali smo njegovo telo senom i postavili ga da visi o vrata kako bi mogli da izvadimo sekret iz usne duplje da se ne bi ugušilo.Nakon toga smestili smo ga u topao boks. Drugo telo, nažalost, rodjeno je mrtvo.

Sledeći slučaj bilo je telo koje je odbijalo da jede, a pri auskultaciji mogli smo čuti patološke šumove na plućima na levoj strani. Temperatura je bila 39, 0, disanje 44 u minuti, a puls 88 (otkucaja u minuti). Dijagnoza je bila bronchopneumonia acuta. Teletu smo aplicirali lekove subkutano i intramuskularno - enrofloxacin subkutano i oksitetraciklin i carprofen intramuskularno.

Po završetku tretiranja teleta sa bronhopneumonijom, vratili smo se na farmu gde smo prethodni dan očitali labatorijske rezultate uzorka mleka kako bi aplicirali terapiju peincilom kravama..

Tog dana bio je i još jedan slučaj mastitsa- krava je bila u presušnom periodu, promene organoleptičkih osobina mleka su bile izražene, boja je bila žuta i bilo je neprijatnog mirisa, ali prednje levo vime koje je bilo upaljeno nije bilo tvrdo i zadebljalo. Temperatura krave bila je 39,7, broj ruminacija u 5 minuta 12, puls 92 a disanje 26 u minuti. Kravi smo aplicirali lekove intramamarno i intramuskularno- caropfen, penicilin i marbofloksacin.

Sreda, 18.11.2015.

Opet nakon obavljanja svog potrebnog posla, naš prvi slučaj bilo je tek rodjeno tele sa dijarejom. Bilo je vrlo slabo i odbijalo je da jede. Temperatura teleta bila je 39,3, disanje 34 i puls 112. Po postavljanju

44 | P a g e

enterokolitisa kao dijagnoze, pošto nam je profesor objasnio da su telad u ovom periodu vrlo podložna raznim infekcijama i bakterijama, te da se enterokolitis neretko javlja, teletu smo aplicirali oksitetraciklin.

Sledeći slučaj bila je krava sa inapetencom, vrlo teška, dva dana nakon porodjaja. T:39,5, disanje: 40, Puls: 96. Ruminacije nisu bile čujne i nije bilo defekacije.

Profesor je u ovom slučaju postavio dijagnoze zamašćenje jetre- na osnovu kliničkih simptoma i toga da kontrakcije buraga nisu mogle da se čuju a mogli smo na tom mestu da čujemo otkucaje srca.

Zamašćenje jetre je kompleksno oboljenje multifaktorijalne etiologije i složene patogeneze, koje nastaje kada nakupljanje masti u jetri prevaziđe njen kapacitet za obradu i eliminaciju.

Kravi smo dali glukozu (intraveonzno) vitamine i Ca zbog postojeće i hipokalcemije.

Dalje smo odradili provere bremenitog stanja i fertilnosti putem ultrazvuka pri čemu su 4 krave bile bremenite, jedna u estrusu, kod jedne smo oktrili folikularnu cistu, a poslednja je bila u diestrusu (period seksualne nekativnosti izmedju perioda aktivnosti (estrusa)).

Profesor nam je objasnio da je folikularna cista - fiziološka cista koja nastaje usled izostanka prskanja folikula u vreme ovulacije. Naziva sei vodena cista.

Folikul, pod dejstvom raste, ali ukoliko ne dođe do njegovog prskanja ne oslobađa se jajna ćelija. On obično nastavlja da raste i pretvara se u veću formaciju prečnika 3-5 centimetara. Na ovaj način nastaje folikularna cista.

Perzistentni folikul kao posledicu, između ostalog, ima izostanak ovulacije u toku tog ciklusa, a često može dovesti i do poremećaja ciklusa. Retko se sreću ciste promera ispod 2 centimetra, obično se tada radi o folikulu koji je već počeo da se apsorbuje, smanjuje i nestaje. Mogu narasti čak i do veličine između 6 i 7 centimetara.

Na ultrazvučnom pregledu ovakva cista se sastoji samo iz jedne šupljine, omotač je tanak, a unutrašnjost na ultrazvučnom pregledu izgleda crno.

Posle toga, na istoj farmi smo odradili proveru krave nakon operacije pododermatitisa-a nakon što smo utvrdili da zaceljenje dobro prolazi, kravi smo postavili novi bandaž-na papak uvijajući ga u osmice

Takodje, istog dana pregledali smo i kravu koju smo prethodni dan otelelili. Pošto je krava bila vrlo teška i odbijala je da ustane prethodno veče, profesor je odmah naslutio da može u narednoj nedelji da dodje do oboljenja zamašćenja jetre. Medjutim, krava je uredno jela, defecirala, temperatura je bila 38,5, disanje 28, broj kontrakcija buraga -10 a puls 108. Placenta je bila izložena..

45 | P a g e

Četvrtak 19. novembar 2015.

Sledeći dan započeli smo, opet naravno nakon obavljanja svih dužnosti u štali oko teladi, sa kravom koja je imala stenozu sisnog kanala. U levoj prenjoj četvrtini, mleko nije moglo da se izmuze. Prema lokaciji stenoze, profeor nam je objasnio da stenoze sisnog kanala možemo da podelimo na stenoze, sisnog dela cesterne i visoke stenoze.

Uz pomoć instrumenta uspeo da obezbedi prhodnost sisnog kanala, ali nam je objasnio da će se problem iznova javiti.

Nakon toga imali smo još dva slučaja mastitsa.Kod obe krave, bile su izražajne promene organoleptičkih osobina mleka - boja mleka je bila žuta, vrlo nepraijtnog mirisa, temperatura prve krave bila je 39,6, disanje 32, puls 96 i 10 ruminacija dok je kod druge krave temperatura bila 38,6, disanje 20, puls 98 ia broj kontrakcija buraga -7. Obema kravama smo dali marbofloksacin, penicilin i karprofen.

Iako je dan na terenu bio realtivno miran bez nekih teških slučajeva, preveče smo dobili slučaj krave koja nije mogla da se oteli zbog veličine teleta koje nije moglo da prodje kroz pelvičnu šupljinu te smo zbog toga morali da izvedemo carski rez. Po determinaciji pozicije teleta, i detaljnog kliničkog pregleda krave kako bi ustanovili njen puls, temperaturu i disanje, kravu smo sedirali. Posebno je bilo teško izvesti carski rez jer je krava ležala .

Profesor je napravio veliki rez na abdomenu tako da je mogao da izvadi jedan rog materice napolje. Matericu je potom pažljivo isekao i kada je primetio noge teleta vezao ih je konopcem te smo tele izvukli. Kravi smo aplicirali Ca i glukozu intravenozno dok je profesor zatvarao matericu a potom i abdominalnu

46 | P a g e

duplju naizmeničnim šavovima, a naposletku je i nas pustio da ušivamo.Naposletku smo kravi aplicirali i penicilin, karprofen intramusklarno i subkutano.

Petak, 20.11.2015.

Prvi slučaj bila je krava sa retencijom placente nakon abortusa (retentio secundinarum). Temperratura krave je bila 39.2 °C. Po kliničkom pregledu, kravi smo aplicirali cefenil i 2 tablete intravaginalno.

Potom smo imali sliučaj avitalnog teleta, rodjenog nakon samo 10 meseci. Tele je bilo vrlo malo i nije moglo da ustane. Po kliničkom pregledu, veterinar je odlučio uz saglasnost vlasnika da eutanazira tele dormitalom.

Sledeći slučaj bilo je tele temperature 41 °C, čiji puls je bio 92 otkucaja u minuti a disanje 60. Bilo je kahektično, inapetenca je bila izražena, a pri auskultaciji pluća čuli su se hropci. Po postavljanju dijagnoze bronchopneumonie, teletu smo aplicirali tetraciklin, meloksikam,marbofolksacin i vitamine.

Poslednja vizita koju smo tog prepodneva obavili bila je na farmi u planinama. Krava je pokazivala inapetencu, bila je vrlo slaba a iz vagine je izlazio mukopurulentni beli sekret neprijatnog mirisa. Krava se pre 10 dana otelila. Rektalnim pregledom palpirali smo smanjenu , edematoznu matericu. Dr Bregnant je postavio dijagnozu endometritisa - infekciju endometrijuma materice. Objasnio nam je da se infekcija često javlja nakon teljenja, obično u periodu od tri nedelje. Najozbiljnija posledica endometritisa je slaba fertilnost posle, tako da ima ozbiljan ekonomski uticaj.. Bakterija koja najčešće uzrokuje endometritis je Actinobacillus pyogenes mada i veliki broj drugih gram negtainih bakterija. Prisustvo oportunističkih bakterija dovodi do odlaganja povratka krave za reprodukciju, ciklične aktivnost, sprečava fertilnost i dovodi do smrti embriona - mada to ovde nije bio slučaj. Endometritis povećava i učestalost ciste na jajnicima..

Kravi smo aplicirali cefenil i nakon još jednog slučaja retencije placente po abortusu - gde smo kravu tretirali cefenilom i apliciranjem dve tablete intravginalno, vratili smo se u štalu kako bi dali terapiju teladima i očistili štalu a predveče, imali smo još četiri slučaja. Najpre smo tretirali kravu sa mastitisom čije zadnje desno vime je bilo oteklo a mleko je bilo svetlo žute boje. Temperature krave je bila 41 °C, disanje 36 repiratornih ekskurzija po minuti, puls 118 a broj kontrakcija buraga 8. Kravi smo po postavljanju dijagnoze aplikovali penicilin, marbofloksacin i karprofen.

Potom smo na jednoj farmi tretirali dva teleta. Prvo telo bilo je staro samo jedan dan. Napinjalo se, imalo je količne grčeve i tenezme i nije moglo da ustane. Vlasnik nam je objasnio i da tele odbija da jede. Njegova temperatura bila je 38,8 °C, disanje 44, a puls 116. Creva su bila prazna. Dr. Bergant postavio je dijagnozu opstrukcije creva i teletu smo dali deksametazon,buskopan (Butilskopolamin) i catosal. Drugo tele, staro 3 dana, imalo je dijareju i feces je bio neprijatnog mirisa. Takodje bila izražena inapetenca. Njegova temperatura je bila 38, 6 °C. Po postavljanju dijagnoze eneterokolitisa, teletu smo aplikovali catosal,. marbofloksacin, vitamine i buskopan, mada je prognoza bila loša.

Subota, 21.novembar 2015.

47 | P a g e

U subotu imali smo samo tri slučaja- prvo dva teleta sa bronchopneumonijom- sa izraženom tahipnojom (disanje je bilo 60 respiratornih ekskurzija po minuti), inapetencom i temperaturom od 40 °C a pri auskultaciji pluća mogli su da se čuju hropci. Telad smo tretirali sa tetraciklinom i marbofloksacinom. Nakon toga imali smo dva slučaja mastitisa - gde su kod obe krave simptomi bili promene organoleptičkih osobina mleka - boja mleka je bila žuta. Kod prve krave mastitis je bio utvrdjen na zadnjoj levoj a kod druge prednja desna. Tempertura prve krave je bila 39, 3 °C, disanje 28 i puls 116 dok je temperatura druge krave bila 38,2 °C, disanje 33 i puls 120. Kravama smo applicirali penicilin, marbofloksacin i karporfen.

U subotu uveče nije bilo uregntnih slučajeva, a u nedelju imali samo jedno teljenje. Krava nije mogla da se oteli zbog nepravilnog položaja teleta te je iz tog razloga bila potrebna pomoć veterinara. Po postavljanju konopca oko nogu teleta, uz pomoć radnika na farmi, uspeli smo da izvučemo tele nakon čega smo istrljali njegovo telo senom i postavili ga naopako kako bi mogli da izvadimo sekret iz njegove usne duplje u cilju sprečavanja gušenja. Po završetku brige o teletu, kravi smo aplicirali Ca za svaki slučaj i proverili da nije došlo do oštećenja materice.

Klinička praksa u okviru bolesti egzotičnih životinja na Institutu za zdravstvenu zaštitu živine

48 | P a g e

Sledeće nedelje, provela sam radeći tri dana u ordinaciji za egzotične životinje- koja se nalazi na Institutu za zdravstevnu zaštitu živine. Radila sam sa još jednim studentom iz Slovenije i profesorima asist. dr. Markom Zadravec, and DVM Ph.D. Jožkon Račnik. U ordinaciji, takodje zaposlen je i jedan tehničar.

Prvi slučaj bio je kunić Ludvik koji je imao malokluziju sekutića. Naime, malokluzija sekutića vrlo je često kod kunića. Profesor Zadravec nam je objasnio da ako se ovaj poremećaj pojavi rano i nevezano za neku drugu bolest, u većini slučajeva je genetskog porekla i to zbog maksilarne brahignatije mada neki veterinari ovaj poremećaj zovu mandibularnom progantijom koja sugeriše da je donja vilica isuviše duga. Medjutim u većini slučajeva, gornja vilica je isuviše kratka dok je mandibula normalne dužine tako da je maksilarna brahignatija preferirani termin. Zbog abnormlane incizorne okluzije, dolazi do nedovoljnog trenja koje rezultira u prevelikom rastu sekutića. Sekutići gornje vilice tipično se savijaju u usnu duplju dok mandibularni sekutići rastu u dorzofacijalnom smeru. Ukoliko se ovo ne leči, dolazi do traume usne, nepca i drugih maksilofacijalnih struktura.. Potpun nedostatak materijala za glodjenje u ishrani takodje rezultira u prekomernom rastu sekutića. Prekomeran rast sekutića dogadja se kao posledica gubitka ili preloma suprotnog sekutića odnosno onog koji se nalazi iznad ili ispod. To se uglavnom dešava kada se životinja ispusti ili padne. Fraktura sekutića dovodi do pupalne nekroze, periapikalne bolesti i prestanka rasta i erupcije. Kod starijih životinja javlja se sekundarno ili istovremeno sa malokluzijom premolara i molara, vrlo retko individualno. Sa druge strane malokluzija sekutića može da dovede do premolar-molar malokluzije ukoliko ova malokluzija incizora sprečava normalno žvakanje. Zato, kada pacijenti dodju sa malokluzijom sekutića, obavezno se životinji daju potpun oralni pregled. Takodje, kunići koji imaju dentalne probleme često imaju istovremeno i neke druge bolesti tako da treba da se uradi detaljna evaluacija stanja životinje pre započinjanja dentalnog lečenja.

Loša ishrana je takodje jedan od češćih uzroka problema. Veliki broj kunića je hranjen paletama koje su energetski bogate, ali siromašne vlaknima, vitaminima i mineralima naročito kalcijumom i vitaminom D, koji su svakako presudni za rast zuba i kosti ( jer kost oko zuba omekša i dovodi do nepravilnog rasta i trošenja zuba).

Profesor nam je skrenuo pažnju na važnost poznavanja dentalne anatomije i fiziologije. Kunić ima 28 stalnih zuba. Dentalna formula je 2 x ( I 2 / 1 C 0 / 0 P 3 / 2 M 3 / 3). Sekutići su dugi zubi i lako dostupni za pregled. Karakteristično je da postoji jedan par donjih i dva para gornjih sekutića.Predkutnjaci i kutnjaci nalaze se duboko u usnoj šupljini i nisu lako vidljivi. Njihovi zubi neprekidno rastu tokom života; gornji zubi rastu oko 2 mm, a donji oko 2,4 mm nedeljno.

Problemi sa zubima se mogu razviti i na sekutićima i na predkutnjacima i kutnjacima. Prve je lako uočiti, dok je za pregled zadjih zuba potrebno korišćenje posebnog instrumenta. Često se kunić mora i anestezirati kako bi se stekao potpun uvid u sve zube.

49 | P a g e

Mnogi znaci dentalne bolesti su nespecifični. Životinje sa bolnim zubima, vilicama i orlanom mukozom umeju da budu mrzvoljne i javlja se inapetenca. Nekad ne mogu da žvaću i gutaju hranu. Vlasnici se uglavnom žale na to da životinja slabo jede kao i da je feces manji ili da ga uopšte nema uslučaju da je životinja upotpunosti anoreksična. Dlaka tela čini se zapuštenom ukoliko se životinja zbog bola u ustima ne čisti. Takodje životinja često struga zube zbog diskomforta. Abnormalnosti gornje vilice mogu da se palpiraju ili mogu da budu očigledne vizualno. Povećana salivacija je česta. Facijalne i donjovilične otekline koje mogu da se palpiraju izazvane su pod uticajem periapikalnih lezija, infekcije mekog tkiva ili apcesa. Okularni i nosni sekret takodje sugestiraju na dentalne bolesti. Diskomfort životinje prilikom manipulacije vilice od strane kliničara i nemogućnost životinje da zatvori usta često se javlja.

Profesor nam je objasnio da bilo koji od ovih znaka zahteva potpun oralni pregled životinje ali da čak i kada kunići nemaju očigledne kliničke znake treba da odradimo procenu zuba kao esencijalni deo kliničkog pregleda. Dentalni pregled treba da se sastoji od uzimanje anamneze i detaljne dijetarne istorije, palpacije ventralne granice donje vilice gde znaju da se ce nadju produženi vrhovi, procene stepena lateralnog kretanja donje vilice; pregleda dužine, kvaliteta i okluzije sekutića, pregled molara.. Ovo radimo koristeći otoskop, osvetljeni nazalni spekulum, videotoskop i oralne spekulume koji su specifično pravljeni za kuniće i glodare. Profesor nam je pokazao kako da obavljamo pregled- jedan spekulum treba da postavimo izmedju sekutića, otvarajući usta u vertikalnoj ravni dok drugi spekulum perpendikularno u odnosu na prvi kako bi otovorili usta u horizontalnoj ravni. Sa oralnom dupljom otvorenom spekulima, jezik treba da se blago povuče kako bi se zubi pregledali. Takodje, mora se obratiti pažnja da se jezik ne rasečena donjovilične sekutiće. Potrebno je i dobro osvetljenje i magnifikacija . Profesor nam je skrenuo pažnju da kod životinja koja je pri svesti pregled može da otkrije samo otprilike 50 posto abnormalnosti iz razloga što je otvor usta kunića vrlo mali a usna šupljina duga i uska što otežava obavljanje oralnog prregleda kod svesnih pacijenata. Takodje, manipulacija kunićem dovodi do povećanog stresa životinje što dodatno čini situaciju težom. Ukoliko se sumnja na dentalnu bolest ili ako se primete lezije pri pregledu svesne životinje, pregled pod dubokom sedacijom i anestezijom je obavezan. Ono što nam je profesor odmah objasnio je da se dijagnoza kod malih životinja najviše postavlja uz pomoć rendgena. Na primer, abnormalnosti kruna zuba mogu da se prikažu samo na radiografu - tako da je radjenje redgenske slike sastavni deo kliničkog pregleda jer omogućava potpunu dijagnozu, odredjivanje stepena i prognoze. Rengenska slika lobanje je ekstremno dijagnostički koristna kod pacijentata kod kojih se sumnja na malokluziju, peripaikalne lezije i bolesti kostiju. Ipak, mala veličina kunića i pozicija zuba čine često intrepetaciju radiografa teškom. Najviše se uzimaju dorzoventralni i laterolateralni snimci za procenu zuba i donje i gornje vilice a rostrokaudalni može biti isto koristan. Kompjuterska tomografija je takodje vrlo dijganostički korisna pogotovo za procenu dentalnih apcesa. Ono na šta najviše treba da se obrati pažnja jeste: dužina krune zuba; prisustvo elongacije ili intorzije; stepen rostralne konvergencije nepčane kosti i ventralne granice mandibule. Kod normalnih životinja postoji konvergencija koja nije preterano izražena dok elongacija molara dovodi do nestanka ove konvergencije tako da nepčana kost i ventralna granica mandibule postaju paralelne ili čak malo divergentne. Naravno postoji rasna varijacija. Dalje na šta treba da se obrati pažnja je i oblik okluzalne

50 | P a g e

površine, sekutići treba da budu oblika dleta a molari da imaju cik cak patern čak i kada su izraženo nametnuti lateralno; Dalje treba da obraćamo pažnju i na kvalitet alveolarne kosti- treba da postoji svetla linija izmedju alveolarne kosti i subgingivalne krune. Profesor nam je objasnio da ukoliko je ova linija nejasna to može da ukazuje na ankilozu. Izražena tranluncenca kosti pak ukazuje na infekciju ili prisustvo apcesa.

Nakon što smo sa profesorom odradili oralni pregled svesnog Ludvika, odlučili smo da ga stavimo i pod anesteziju kako bi mogli bolje da pregledamo a onda da odradimo redukciju zuba. Nije bilo potrebe da obavljamo sam pregled pod anestzijom jer je malokluzija bila očigledna. Kako Ludvik nije bio preterano star, predpostavili smo da se u ovom slučaju radi o malokluziji genetskog porekla. Prvo smo odradili preanestetetsku evaluaciju koja se radi u svim dentalnim slučajevima kada se planira procedura koja zahteva generalnu anesteziju. Ova evaluacija se sastoji od fizičkog pregleda, brojanja krvnih zrnaca i ostalih biohemijskih ispitivanja. Takodje, nekada je potrebno odraditi i rendgenski snimak celog tela ali u Ludvikovom slučaju, mi to nismo uradili. Usled biohemisjkih ispitivanja, profesor nam je objasnio da hematološke promene povezane sa dentalnim bolestima su nespecifične (na primer anemija i hronična infekcija) ali ipak važno je odraditi hematološka ispitivanja jer ona su vrlo korisna za determinaciju težine infekcije i procenu gubitka kosti (na primer povišene alkalne fosfataze).

Pre anestezije, Ludvika smo stabilizovali, obraćajući posebno pažnju na hidraciju, telesnu temperaturu,rad gastrointestinalnog trakta, nutriciju i bol. Preanestetske preporuke vezane za ishranu kunića pre apliciranja anestezije su različite- neki veterinari kako nam je profesor rekao, misle da je dobro da životinja ne jede 24 sata. Ali s obzirom da kunići ne povraćaju, tako dug period bez hrane nije potreban. Uglavnom je dovoljno da životinje ne jede 1 do 2 sata za sve dentalne procedure i oralni pregled pod anestezijom. Ova period je dovoljan da se usna šupljina oslobodi hrane tokom indukcije anestezije.

Balansiran pristup anesteziji mora da se sprovede pri obavljanju oralnog pregleda i administracije dentalnog lečenja kod kunića. Ovaj pristup predstavlja parenteralnu i inhalacionu anesteziju. Tako smo postupili i sa Ludvikom. Postavili smo tubu sa anestetikom u maleni otvor kaveza. Pre apliciranja anestezije, Ludvika smo i sedirali iako to nije bilo u cilju smanjenja stresa, jer ga prilikom administracije nismo ni na kakav način uznemirili. Ovo je bilo isključivo kako bi smanjili količinu anestetika potrebnu za održavanje anestezije i tako smanjili sekundarnu hipotenziju i respiratornu depresiju. Naime, kuniću smo dali butorfanol od 0.5 mg/kg intramuskularno u kombinaciji sa benzodiapinom. (Midazolom). Ova kombinacija obezbedjuje analgeziju i relaksaciju mišića. Profesor nam je objasnio da je Midazolam od 0.5 mg/kg intramuskularno najčešći izbor benzodiazepina zato što je rastvorljiv u vodi i manje dovodi do iritacije kada se aplicira intramuskularno u poredjenju sa diazepamom. Dalje smo diskutovali o razlici izmedju parenteralne i inhalacione anestezije..

51 | P a g e

Parentalni anestetici poput ketamina i ksilazina ili medetomidina ili ketamina i benzodiazepina mogu da se koriste intramuskularno ili intravenozno kako bi indikovali i potencijalno održali anesteziju. Indukcija parenteralnih anestetika i odžavanje ove anestezije nekada imaju neželjeno dejstvo kao na primer kardiovaskularnu depresiju. Takodje, dubina anestezije je prilično teška da se kontroliše. Zato se parenterlna anestezija, kako nam je profesor objasnio, isključivo primenjuje kod zdravih kunića te je zato toliko važno odraditi detaljan klinički pregled pre administracije anestezije. Ukoliko se parenetralno apliciranje anestezije izabere za održavanje anestezije, uvek treba da se daje i dodatni kiseonik kako bi se smanjio rizik od hipoksije.

Inhalaciona anestezija se u korsiti za indukciju i samo do odredjenog stepena za održavanje anestezije za dentalne procedure. Izofluran i sevofluran su glavni izbor inhalacionih anestetika u radu sa kunićima. Kada se primenjuje inhalaciona anestezija potrebno je dosta strpljenja jer nekada zečevi drže dah tako da je vreme indukcije bar 10 do 15 minuta, tokom kojih, procenat anestetika koji se obezbedjuje preko isparavača treba da se povećava sve dok se ne dostigne odgovarajući stepen anestezije.

Mi smo se za odlučili za inhalacionu anetseziju izofluranom a onda za održavanje anestezije parenteralnom anestezijom.

Profesor nam je objasnio da se nekada koriste i antiholinergici kako bi se smanjile respiratorne sekrecije i bradikardija, mada ih mi nismo koristili. Glukopirolat je uglavnom antiholinergijski agens koji se koristi kod kunića zbog velike količine endogenih atropinaza.

Moj i Mateov primaran zadatak u toku hirurškog zahvata bilo je detaljno praćenje stanja životinje. Profesor je istakao važnost obraćanja pažnje na bilo kakve promene vezane za telesnu temperaturu, srčani rad i disanje. Dodao je i da iz razloga što se telesna temperatura rapidno smanjuje kod malih pacijenata, potrebno je da se obezbedi i eksterno grejanje. To je uglavnom omogućeno pomoću lampe. Srčani rad pratili smo preko stetkoskopa. Profesor nam je objasnio i da je hipoventilacija česta te da apneja zna da bude fatalna kod netubiranih pacijenta tako da respiracija mora detaljno da se prati vizualno. Dubina anestezije i pozicija glave treba da se prilagodjavaju po potrebi kako bi se održalo adekvatno disanje.

Hirurški zahvat nije bio komplikovan jer je upitanju bilo samo skraćivanje veličine sekutića. Ono na šta smo morali da obratimo pažnju jeste da ne izazovemo oštećenje pulpe. Profesor je stavio spuštač jezika iza sekutića kako bi stabilizovao vilice i zaštitio usne i jezik. Istakao je i važnost uspostavljanja normalnog ugla okluzalne ravni. Naime, ukoliko se redukcija veličine zuba odradi kako treba, profesor nam je objasnio, neće doći do izlaganja pulpe. Medjutim, ukoliko dodje do izloženosti pulpe, parcijalna pulpektomija ili pokrivanje pulpe treba da se izvede. Restorativni materijal koristi se za punjenje pulpne šupljine, dok se tvrdji materijali poput glavočike, ne korsite jer mogu da ometaju normalno trenje. Profesor je istakao i važnost rukovanja sa instrumentima kako ne bi došlo do oštećenja mekog tkiva.

52 | P a g e

Perioperativna nega i dentalni tretman su presudni za dobar ishod kunića sa dentalnim bolestima te smo zbog toga sa profesorom diskutovali na šta treba da se obrati pažnja. Bol, hidracija, ishrana i sekundarne infekcije moraju se temeljno uzeti u obzir. Naime, perioperativna nega može da se postigne kombinacijom opijata i nesteroidnih antiinflamatornih lekova, tako da smo zbog toga odlučili njime da tretiramo Ludvika. Bol u kunića se vrlo teško prepoznaje i zna da ima nepovoljan efekat kao što je smanjeno unošenje hrane i staza gastrointestinalnog trakta. Iz tog razloga, koriste se opijati i nesteroidni antiinflamatorni lekovi -istovremeno u postoperativnom periodu a nakon toga samo NSAIL po povratku kunića u svoj dom. S obzirom da smo Ludviku obavili rutinsko okluzalno podešavanje, jedna doza opijata bila je dovoljna (kao opijat koristi se butorfanol i on se preferira u donosu na µ-agoniste zato što opijati poput morfina i oksimorfina nose rizik pojave ileusa). Nesteroidne antiinflamatorne lekove smo kuniću pripisali za narednih 3 do 5 dana uz meru opreza jer ovi lekovi znaju da izazovu gastrointestinalne ulceracije i smanjenje renalnog krvotoka. Profesor nas je upozorio da kunići sa dentalnim bolestima i oralnim bolom nakon dentalne procedure često unose manje vode te da je zbog toga nužno obratiti pažnju na hidraciju. Iako se tečnost može obezbediti intravenozno i intrakostalno po potrebi, subkutanozna terapija tečnostima je najčešće dovoljna a preporučena doza je 50 do 100 ml kg/po danu. Na ono što takodje mora da se obraća pažnja su ishrana i gastrointestinalna funkcija. Bez obzira na uzrok inapetence, pacijentima treba da se da odgovarajuća balansirana biljna hrana bazirana najviše na senu.

Ovakva ishrana mora se sporovoditi 3 do 5 dana nakon dentalne procedure a u slučaju da je upitanju ozbiljna dentalna bolest i do kraja životinjinog života.

Pored anoreksije, gastrointestinalne staze su česti pratioci dentalnih bolesti i povezane su sa dentalnim lečenjem. One mogu da se koriguju sa odgovorajućom ishranom, hidracijom, kontrolom bola i prokineticima poput metoklopramida (metoklopramid aplikuje se peroralno ili subkutano u dozi od 0.5 mg/kg po u 12 sati) ili cisaprida (cisaprid se unosi samo peroralno u periodu od 12h u dozi od takodje 0.5 mg/kg). Pri tretiranju kunića, uvek postoji rizik pojave staza prourokovane bolju ili aplikacijom opijata u cilju inhibiranja boli, zato se bol kontroliše nesteriodnim antiinflamatornim mekovima koji se daju u odgovarajućim dozama za kuniće.

Potencijalna sekundarna infekcija mora se lečiti. Facijalni apcesi su često povezani sa dentalnim bolestima ali infekcije oralnih ulcera, bakterijalni rinitis, zapaljenje suzne kesice čak i pneumonija javljaju se sekundarno pri dentalnoj bolesti. Odgovarajuća antibiotska terapija treba da se osmisli. Antibiotici sa širokim skpektrom dejstva smatraju se idealno ali izbor u kunića je limitiran zbog rizika od fatalne disbakterioze. Profesor nam je rekao da se najviše koriste hloramfenikol, enrofloksacin i prokain-benzatin-penicilin iako se vlasnici uvek upozoravaju pri upotrebi hloramfenikola zbog rizika pojave aplastične anemije kod ljudi i disbioze i anafilakse kod kunuća kada se korsiti peniciln. Trajanje terapije zavisi od mesta i izvora infekcije. Ukoliko su inficirani oralni ulceri nije potrebno dugo vreme i terapija traje kratko (10 do 14 dana), ali u slučaju facijalnog osteomijelitisa potrebni su meseci antimikrobijalne terapije.

53 | P a g e

Prevencija je važna kao i lečenje bolesti, ako ne i važnija. Kunići jedu selektivno, odnosno ako im se ponudi različita hrana konzumiraće ono što im se više sviđa. Po pravilu jedu onu hranu koja je bogatija energijom (gotova hrana), a manje svoju prirodnu hranu (seno, trave...) koja je bolji izvor esencijalnih vitamina i minerala i što je važno deluju abrazivno ( na tošenje zuba) Izlaganje sunčevoj svetlosti uvek pozitivno utiče na zdrav rast i razvoj zuba, kao i kosti, naime povišena aktivnost vitamina D postiče metabolizam kalcijuma.

Sledeći slučaj koji smo imali tog dana bio je hrčak kojeg je vlasnica dovela zbog čestog kašljanja, kijanja i respiratornog distresa. Naime vlasnica je i primetila da hrčak slabije jede i ima sekret iz nosa i očiju. Takodje, hrčak se činio neveselim.

Profesor nam je pokazao kako da obavljamo klinički pregled hrčka- prvo kako da uhvatimo životinju za elastičnu kožu tako da se ne grize. Nekada je bolje držati životinju u maloj kutiji nego je držati jer iako hrčci normalno nisu agresivni, ukoliko se provociraju grubim držanjem umeju da budu. Naime, vrlo je važno da obratimo pažnju na celokupan izgled i ponašanje hrčka pogotovo prema ostalim životinjama ukoliko životinja nije jedina u kavezu. U ovom slučaju, vlasnica je imala samo jednog hrčka tako da je iz tog razloga bilo teže odrediti njegovo ponašanje. Profesor nam je napomenuo da moramo da obratimo pažnju i na izolovanje životinje, pogrbljen položaj, letargiju, grubo krzno, otežano disanje i gubitak istraživačkog ponašanja. Često, rani znaci bolesti uključuju i promene u boji, konzistenciji, mirisu i zapremini urina i fecesa. Perinealno područje treba da se proveri kako bi proverili da li ima fekalnih mrlja, mrlja od urina ili sekreta vulve kod ženki. Fekalni uzroci se često uzimaju za detekciju parazita i bakterijskih kultura. Krzno i koža treba uvek da se pregledaju kako bi se ustanovilo da li životinja ima alopecije, rane, ektoparazite i slično.. Usna šupljina treba da se pregleda zbog prekomernog rasta zubu, uši zbog sekreta i inflamacije a oči zbog sekreta i konjuktivitisa. Potrebno je i plapirati abdomen životinje i pregledati da li ima prekomerno narasle ili slomljene nokte.

Nakon kliničkog pregleda hrčka,profesor je odlučio da uzme sekret iz nosa na analizu. Prilikom specijalnog labaratorijskog testa, saznali smo da se u sekretu nosa hrčka nalazi Streptococcus pneumoniae te je profesor sa sigurnošću mogao da postavi dijagnozu streptokokne pnemonije. Objasnio nam je da se ova bakterija zapravo nalazi i u zdravim životinjama tako da je najčešće stres životne sredine uzrok bolesti jer on čini ove bakterije patogenim. Stres se javlja često usled fluktacije temperature ili usled virusne bolesti koja čini organizam životinje slabijim.

Tretman za bakterijsku pneumoniju zahteva antibiotike.

Sledeći slučaj tog dana bio je pacov sa nakrivljenom glavom, koji je pokazivao kružno kretnje, kotrljanje, nistagmus i ataksiju. Pacov je bio neveseo, apatičan. Činilo se da ima problema i sa disanjem. Na osnovu kliničke slike, profesor je smatrao da pacov ima vestibularni sindrom.

Nakon što smo uzeli detaljnu anamnezu od vlasnice, pogotovo insistirajući na tome da li je pacov nedavno primio lekove, a posebno gentamicin ili je imao traumu, odradili smo klinički pregled i

54 | P a g e

endoskopski pregled ušnog kanala. Profesor je tu već smatrao da je uzrok vestibaularne bolesti otitis media ili interna- zapaljenje koje je najčešće bakterijske prirode, ali opet kako bi bili sigurni odlučili smo da odradimo Timiju, pacovu, i rendgenski snimak glave. Radjenje rendgenskog snimka na pacovu vrlo je nezahvalno zbog veličine životinje, ali i pored toga, na snimku mogli smo da primetimo abnormlanosti - minerliazacije timpanične bule. Profesor nam je objasnio da u ovakvim slučajevima nije nužno raditi biohemijska ispitivanja i brojanje krvnih zrnaca jer iako mogu da pokaže da li istovremeno postoji još neki patološki proces, ovakva ispitivanja nisu dijagnostičkog značaja u slučaju vestibualrnog sindroma. Ipak, neka druga labaratorijska ispitivanja poput citologije, kulture i senzitivnosti eskudata iz uha mogu da budu korisni pogotovo zbog odredjivanja terapije.

Profesor nam je objasnio šta sve može da bude uzrok vestibularnog sindroma te smo dalje diskutovali o patofiziologije ove bolesti. Vestibularni sindrom obično uključuje infekciju ili zapaljenje vestibularnog aparata. Često je povezan sa otitis media i interna. Ova zapaljenje su prouzrokovana bakterijama. Nekada dolazi do toga da se infekcija spoljašnjeg uha proširii kroz timpaničnu membranu ili širenje infekcije iz oralne i nazofaringealne šupljine preko eustahijeve tube. Vestibularni sindrom rezultira i kao posledica hematogenog širenja sistematske infekcije i u slučaju lezija moždanog stabla koje uključuju neopazije, apcese i traume..Organski sistemi koji su afektirani ovom bolešću su centralni nervni sistem- (vestibulokohlearni receptori u unutarnjem uhu i facijalni nerv u srednjem uhu (periferni nervni sistem) sa potencijalnim širenjem infekcije intrakranijalno (centralni nervni sistem) ), potom auditorni, respiratorni (infektivna bolest je često povezana sa gornjim respiratornim boelstima preko eustahijeve tube).

Naime, profesor nam je skrenuo pažnju da je vestibularni sindrom zapravo vrlo čest kod glodara a posebno kod pacova. Ne posotji nikakvih odredjenih predispozicija vezanih za pol i starost ali samo starenje kao i stres mogu da izazovu ovu bolest.

Kao uzroci vestibularnog sindroma ističe se otitis prouzrokovan bakterijama- Klebsiella oxytoca, Mycoplasma pulmonis, Clostridium piliforme, i virusom RSV (respiratory syncytal virus) ali i hiperplazija hipofize i adenoma, trauma glave, ototoksičnost, uključujući i toksičnost gentamicinom, parazitski encefalitis (baylisascaris procyonis).

Profesor nam je naveo i koji su risk faktori za pojavu vestibularnog sindroma..Prisustvo gornjih respiratrnih bolesti, loše sanitetsko zdravstvene mere i uslovi življenja, pretrpanost, drugi izvori imune supresije koji predispniraju infektivnu bolest, izloženost fecesu rakuna, kontamiran smeštaj i hrana u slučaju baylisascaris procyonis, nesigurna manipulacija životinjom koja rezultira traumom, nepravilno doziranje odredjenih lekova sve to takodje uzrokuje vestibularni sindrom.

Što se tiče terapije - potrebno je da se sprovede odgovarajuća nega bolesnika- koja se sastoji od korekcije hidracije i hranjenja jer neke životinje sa vestibularnim sindromom ne mogu da se hrane.. Profesor nam je istakao i važnost obaveštavanja vlasnika da nekada pacijenti sa ovom bolešću ne odgovaraju na terapiju, te da može da dodje i do trajne invalidnosti. Najbitnije, ipak je sprovesti medikamentu terapiju-

55 | P a g e

koja sve zavisi od uzroka vestibularnog sindroma. Kako smo iz eskudata uha izolovali Mycoplasmu pneumonis, Timiju smo prepisali enrofloksacin 10 mg/kg peroralno na 12h, zatim doksiciklin 5 mg/kg peroralno na 12h u periodu od dve nedelje. Nestereoidni antiinflamatorni lekovi koriste se za smanjenje zapaljenje, pa se za kontrolisanje bola korist, Timiju dali i meloksikam u dozi od 1-2 mg/kg peroralno, subkutano ili intramuskularno na 24h.

Profesor nam je skrenuo pažnju da je potreban dodatan oprez pri administarciji antibiotika i NSAIL kod oslabljenih, dehidriranih pacijenata, te da je potrebno korigovati hipoventilaciju i dehidraciju pre početka antibiotskih terapija.

Timija smo odlučili da monitorujemo kako bi se pobrinuli da prima dovoljno vode i hrane kao i da bi pratili njegovu težinu i kako bi se postarali da ne dodje do dodatnih komplikacije. Dodatne komplikacije mogu da budu znaci povezani sa oštećenjem vestibularnog i facijalnog nerva, kao i teške infekcije koje zahvataju moždano stablo.

Sledećeg dana, naš prvi slučaj bio je gerbil. Vlasnica ju je dovela jer je pokazivala izraženu agresivnost, gubitak dlake, inapetencu, gubitak težine i malo krvi u urinu. U toku pregleda ove ženkice ustanovili smo osetljivost pri palpaciji abdomena i abdominalnu distenziju kao i simetričnu alopeciju na slabinama. Sumnjali smo na neoplazije abdominalnih organa pa smo odlučili da odradimo redgenski snimak Mile. Profesor je smatrao da nema potrebe da odradimo biohemijska ispitivanja jer bi ona samo pokazala znake hematurije ili ukoliko bi smo samo uradili samo analizu krvi, rezultati bi bili nespecifični. Prilikom redgena primetili smo masu u midaabdominalnom regionu, pa smo odlučili da uradimo i biopsiju kako bi dobili definitivnu dijagnozu. Nakon što su nam dali rezultate biopsije, što je potrajalo odredjeno vreme, mogli smo sa sigurnošću da postavimo dijagnozu ovarijalne ciste.

Ovarijalne ciste su česte kod gerbila pogotovo onih starjih, tako da je starenje jedan od risk faktora. One se razvijaju spontano i povečavaju veličinu životinja. Često su praćene infertilitetom. Ovaj poremećaj zahvata reproduktivni, kožni,endokrini i uriniarni sistem a dolazi i do promene ponašanja, kao što smo to mogli da utvdrimo i kod Mile. Profesor nam je objasnio da se ciste nekada javljaju usled velikog izlaganja životinje jakoj svetlosti. Takodje, sumnja se da produkcija testosterona kod ženki izaziva rast epitelnih ćelija.

Milu smo stabilizovali tako što smo sproveli terapiju tečnosti, terapiju kiseonikom i zagrejali. Profesor nam je objasnio da u slučaju da su ciste jako velike, što u Milinom slučaju nisu bile, mogu da se se "iscede" prekutanoznom iglom tokom aspiracije tako da se smanji kompresija na abdominalnu šupljinu i olakša hirurški zahvat koji je, naravno u ovom slučaju jedino pravo rešenje. Takodje je dodao da ukoliko sastav ciste ode u abodmen prilikom aspiracije ili dodje do rupture ciste, to nije ništa alarmantno i ne dolazi do dodatnih komplikacija.

Ovariohisterektomija odradjen je na Mili kako bi se sprečilo vraćanje ciste i infekcija materice.

56 | P a g e

U cilju kontrole bola, Mili smo dali buprenorfin (0.05 mg/kg subkutano ili intravenozno u periodu od 6-8 sata.) a postoperativno i antibiotike - enrofloksacin (5-10 mg/kg peroralno na svakih 12h) i nakon operacije je zadržali kako bi mogli da monitorujemo napredak, njen apetit, potencijalne znake bolova, opiranje kretanju, škripanje zubima i hiruršku ranu.

Sledeći slučaj bio je hrčak koji je pokazivao intezivnu potrebu za lizanjem, žvakanjem, grebanjem i trljanjem svoje kože i dlake. Alopecija je takodje bila prisutna, a odredjeni delovi njegovog tela bili su oguljeni. Profesor nam je objasnio da ovakvi klinički znaci prate bakterijsku piodermu, ektoparazite, dermaotfitozu i da su često povezani i sa lošom ishranom, alergijskim reakcijama a neretko i sa stresom. Zato, nakon anamneze gde je profesor insistirao na tome šta hrčak jede, da li je bilo neke promene u ishrani ili smeštaju nedavno i detaljnog fizičkog kliničkog pregleda, hrčku smo strugali malo kože kako bi mogla da se odradi analiza. Profesor je dodao da se u ovakvim slučajevima koristi i epidermalna citologija, kultura bakterija i dermatofita i mikroskopska indentifikacija kako bi mogla da se postaviti dijagnoza. Napmenuo je i da se često radi i biospsija kože i histopatološka evaluacija kod slučajeva sa nejasnom etiologijom, kada je upitanju imuno posredovana bolest ili kada je terapija neefektivna.. Nekada, kada ne može da se postavi tačna dijagnoza, veterinar propisuje probnu terapiju - najčešće je to antiparazitska terapija, promena smeštaja, antialergijska probna ishrana i slično. Po indukciji probne terapuje, monitoruje se napredak stanja životinja. S obzirom da smo dobili nazad rezultate koji su otkrili ektoparazite, hrčku smo postavili dijagnozu parazitskog pruritisa. Kao terapiju hrčku smo postavili maleni okovratnik kako bi ga sprečili da se češe i izazove dodatne komplikacije. Profesor je vlasnici objasnio da hrčka treba da stavi u prostor gde on neće imati o šta toliko da se češe i posavetovao je da se i u buduće posatara tako da bude, te da ako ga vrati u njegov stari smeptaj obavezno sve detaljno očisti prethodno. Hrčku smo prepisali ivermektin 0.3-0.5 mg/kg na svakih 7 do 14 dana. Ivermektin se primenjuje u tri terapije ili sve dok infestacija ne prodje.

Vlasnici smo takodje rekli i da dovede hrčka na kontrolu jer je monitoring u ovakvim slučajevima izrazito bitan zbog toga što često dolazi do istovremenih patogenih procesa, i profesor nam je objasnio da pronalazak jednog patogenog agenta ne znači da drugi bolesni procesi nisu prisutni..Takodje, pruritis je često hroničan te je zato kontrola od velike važnosti.

Nakon hrčka, sledeći pacijent bio je afrički tvor, Puki, koji je došala na kontrolu. Naime, ovom tvoru dijagnostikovana je atrioventrikularni blok drugog stepena pre četiri meseca kada je došla zbog pregleda zuba. AV spada u bradiaritmije koje se definišu kao bradikardije (srčani rad je manji od 140 otkucaja u minuti kod afričkog tvora) i povezane su sa aritmijom. Bradiaritmije uključuju sinisnu bradiartimiju, sinoatrijalni blok, atrioventrikularni blok i atrijalni zastoj. Poremećaj srčanog ritma posledica je abnormlanosti prilikom stvaranja, prenosa ili i stvaaranja i prenosa impulsa. Bradiaritmije nastaju usled smanjene funkcije sinisnog čvora srca ili usled bloka u prenosu impulsa unutar Atrioventrikularnog čvora ili Purkinijevog sistema.

57 | P a g e

U suštini u slučaju bradiaritmije, klinički znakovi se ne ispoljavaju, Puki, afrički tvor imala je sreće što je došla kod veterinara koji je uspeo da joj postavi dijagnozu AV bloka iako je ona došla iz skroz različitih razloga - pregleda zuba. Ovaj poremećaj javlja se u bilo kom dobu i nije vezan za pol. Profesor nam je objasnio da bradiaritmija je česta kod životinje koje su imale ili imaju insulinom.

Puki smo odradili detaljni klinički pregled sa posebnim akcentom na auskulataciju srca a potom i EKG gde su abnormlanosti bile jasne- na elektrokardiografu videlo se više P talasa pre QRS kompleksa. Profesor nam je objasnio da se pomoću EKG i postavlja dijagnoza kao i prilikom fizičkog pregleda kada se ustanovi puls manji od 140 i izražene promene u srčanom ritmu povezane sa disanjem.Cilj rada EKG tog dana medjutim, bila je procena stanja Puki, kako bi profesor mogao da proceni da li je potrebno hirurško postavljanje pejsmekera.

Ipak, na kraju, s obzirom da je Puki imala 7 godina, vlasnica i profesor odlučili su da ne podvrgnu Puki hirurškom zahvatu. Puki je dobila atropin intramuskularno u dozi od 0,02-0.04 mg'/kg u cilju kontrolisanja bradiaritmije a profesor nam je objasnio da se atropin često koristi i za postavljanje dijagnoze- prvo se odradi EKG a onda se aplikuje 0,04 mg'/kg atropina i ponovo odradi EKG nakon 20-30 minuta..

Poslednji slučaj tog dana bio je pacov kod kog smo mogli da primetimo crveni nazalni i okulni sekret. Vlasnik nas je obavestio da je takodje primetio i promenu boju u urinu kao i da pacov često kija. Uzeli smo detaljnu anamnezu da proverimo da ovaj crveni sekret nije u vezi sa traumom ili zapaljenjem iako je to bilo malo verovatno s obzirom da je promena boje bila prisutna i urinu. Profesor je pretpostavio odmah da se radi o hromodakrioreji prouzrokovanom respiratornom bolešću. Pregledali smo pacova i ustanovili ubrzano disanje i nefiziološke šumove a potom dali sekret iz nosa na citološko ispitivanje kako bi eliminisali prisustvo eritrocita(profesor je rekao da smo mogli da damo i urin na analizu za eliminisanje prisustva eritrocita ali s obzirom da je sumnjao na respiraotrnu bolest, odlučio je da odnese sekret iz nosa) a potom uzeli Vudovu lampu pod kojom smo primetili jaku boju roze. Naime profesor nam je objasnio da je to zbog porfirina koji (porfirin spada u grupu organskih jedinjenja. Najpoznatiji je hem, pigment crvenihkrvnih ćelija, kofaktor proteina hemoglobina) emituje tu boju zbog ultraljubičastog svetla. Takodje, dodao je da može da se uradi i rengenski snimak pacova kako bi odstranili mogućnost urolitijaze jer je hematurija u većini slučajeva prisutna kod prisustva kamena u urinarnom traktu, ali pošto smo dobili tako rozu boju pod Vudovom lampom, i klinički znaci su bili vrlo očigledni, profesoru je bio siguran da je u pitanju hromodakrioreja i smatrao je da za tim nema potrebe. Ono što je dalje bilo potrebno je da se sazna uzrok hromodakrioreje. Hromodakrioreja predstavlja poremećaj akumulacije porfirina pigmenta u repiratornom i okularnom sekretu. Porfirin i prekursori porfirina stvaraju se u lakrimalnim žlezdama (harderijeva zlezda). Tačan mehanizam prekomernog stvaranja porfirina nije siguran ali nekada je prouzrokovan opstrukcijom lakrimalnih kanala u slučaju rinitsa ili zapaljenja lakrimalnih žlezda. Povećana produkcija dešava se i kada je životinja pod stresom ili u boli. Ne postoji

58 | P a g e

predispozicija vezana za starost ili pol ali učestalost se povećava sa starenjem jer je poremećaj povezan sa stresom i drugim bolestima.

Pacovu smo očistili lice od sekreta ali mu nije bila odmah pripisana nikakva terapiju. Da bi mu prepisali terapiju morali smo prvo otkriti koja je osnovna bolest koja je izazvala akumulisanje pofirina, tako da smo sačekali rezultate citološkog ispitivanja nosnog sekreta koja su nam otkrila prisustvo mikoplazme te je ovo potvrdilo sinuzitis i rinitis. Mycoplasma pulmonis je najčešći patogen kod pacova i miševa. Profesor nam je rekao da bakterije koje još često izazivaju sinuzitis i rinitis kod pacova su Streptococcus pneumonie, Corynebacterium, Pasteurella itd. a virusi - Sialodacryoadentitis virus, Sendai virus(parainfluenza virus), RRV (rat respiratory virus)- hanta virus, virus pneumonije pacova - paramyxovirus.. Ali mikroorganizmi nisu jedini prouzrokovači sinuzitisa i rinitisa jer oni mogu da budu posledica i traume glave, nadražajnih sredstava iz prašnjavog ili prljavog smeštaja, apcesa zubnog kanala, nazalnog stranog tela, neoplazije sinusa mada je to jako retko, respiratornih alergena... Prevencija sinusitisa podrazumeva dobre životne, higijenske uslove, čist smeštaj, da nema pretaprnosti u životnom prostoru, odgovrajauće sanitetsko- zdravstene mere, i izbegavanje drugih izvora koji dovode do imuno supresije. Profesor nam je objasnio da pri postavljanju dijagnoze može da se odradi analiza krvi i brojanje krvnih ćelija mada to ne može direktno da potvrdi već samo da podrži dijagnozu sinuzitisa i rinitisa. Biohemijske analize su dobre za indentifikovanje osnovne bolesti. Uglavnom se rade serološki testovi (ELISA pogotovo ) i PCR kao i kultura bakterija mada za mikoplazmu - da bi se demonstrirala kultura potrebno je mnogo vremena. Sinuzitis i rinits mogu da budu akutni, hronični, infektivni i neinfektivni. Svi uzroci su uglavnom iskomplikovani oportunističkim sekundarnim bakterijskim invazijama. Povezana mukozna vaskularna kongestija i prekomerna sekrecija i trošenje sluzne žlezde dovode do kongestije, nemogućnosti protoka vazduha, kijanja, epistakse, mukopurulentnog nosnog sekreta i epifore. Kod genetski predisponiranih pacova, virulentni sojevi Mycoplasma pulmonis koju smo našli kod Nelly-a, pacova dovode do destrukcije mukoze, hrskavice, kostiju u nazalnom prolazu. Ovo dalje rezultira u stvaranju hronične infekcije. Organski sistemi koji su zahvaćeni prilikom sinuzitisa i rinitisa su naravno respiratorni - pogotovo mukoza gornjeg respiratornog trakta, nosna šupljina, sinusi i nazofarniks; oftalmični sistem- infekcija zahvata oči preko nazolakrimalnog kanala; mišićno skeletni sistem- infekcija zahvata i kosti lobanje; nervni sistem-infekcija dolazi preko eustahijeve tube izazivajući vestibularne znake zbog otitis media/interna.

Profesor nam je objasnio da kod starijih pacova je veća verovatnoća da će sinuzitis biti posledica prisustva mikoplazme dok kod mladjih pogotovo onih mladjih od 3 meseca sa znacima upale gornjeg respiratornog trakta, uzrok je češće virus. Ovde takodje ne posotji nikakva predispozicija vezana za starost ili pol za bilo koji respiratorni patogen.

Pacovu smo dali terapiju tečnosti u cilju korekcije hipovolemije i dehidriranosti i postarali smo se da jede. Vlažan vazduh smo takodje aplikovali kako bi ovlažili i očistili Nellijeve nosne kanale. S obzirom da profesor nije smatrao da je sinuzitis prevelike težine, rinotomija nije ni razmatrana ali nam je napomenuo

59 | P a g e

da se nekada radi u slučaju teških sinuzitisa sa granulomatoznom bolešću ali jako retko i to pogotovo kod zečeva a ne kod pacova. Pacovu smo prepisali enrofloksacin (10 mg/kg peroralno na svakih 12 sata) i doksiciklin (5 mg/kg peroralno na svakih 12 sata) u periodu od bar dve nedelje.

Vlasnicu smo upozorili da ne drži pacova u kavezu sa više životinja što zbog natrpanosti često izaziva stres kao i da obezbedi i druge maksimalne uslove života, te da je vrlo teško upotunosti životinju oslaboditi mikoplazme te da su ove infekcije često hronične i javljaju se iznova.

Sledećeg jutra, dobili smo slučaj malenog hrčka Olija. Oli je imao izraženu eritemu i otok u regiji mirisne žlezde. Mogao je da se primeti i sekret iz ove žlezde kao i ranice od češanja. Hrčku smo odradili citologiju kože mada je bilo prilično jasno da se radi o infekciji mirisne žlezde. Problem je bio bakterijske prirode - i profesor nam je objasnio da je to vrlo često - hrčak najčešće izazove infekciju tako što sebe gricka i češka a onda preko tih povredjenih mesta bakterije ulaze u organizam. Profesor je ipak dodao da ovo se ne javlja samo ovako već i pri akumulaciji sekreta žlezde što dovodi do impakcije žlezde i sekundarne infekcije a povezano je sa lošim vodjenjem računa o higijeni hrčka, lošom sanacijom i nekim prekrivenim bolestima i generalnim oslabljenjem kao i pri prekomernoj produkciji sekreta koja rezultira usled hormonalne stimulacije, pogotvo kod mužjaka. Kao risk faktor za razvijanje ovog poremećaja navodi se i prenatrpanost životinja u životnom prostoru i stavlja se akcenat na lošu sanaciju. Infekcija mirisne žlezde nekada se takodje javlja i kao posledica traume. Neopalzija koja zahvata mirisnu žlezdzu može da bude primaran problem ili da se javi sekundarno usled infekcije i hroničnog zapaljenja.

Olija smo prvo ošišali u regiji mirisne žlezde a onda smo tu regiju i očistili. Profesor je predložio kastraciju kako bi se smanjila sekrecija i sprečilo javljanje ponovnog zapaljenja i vlasnica je pristala ali je operacija odradjena sutradan kada mi više nismo bili dežurni u ordinaciji.

Hrčku smo dali trimetoprim sulfat u dozi od 15 do 30 mg/kg peroralno na svakih 12 sati a vlasnicu smo upozorili o važnosti održavanja odgovarajuće higijene.

Sledeći slučaj bilo je mlado morsko prase, Pančo, kojeg je vlasnik doveo zbog promene u ponašanju i vodene dijareje. Ono je delovalo potišteno, apatično, krzno mu je bilo vrlo grubo, mogla je da se primeti anoreksija i letargija. Pri pregledu, palpaciji abdomena profesor je ustanovio da je Pančo u bolu, što je moglo i da se utvrdi i na osnovu pogrbljenog položaja, otporu da se kreće i bruhizmu. Takodje, ustanovili smo i hipotermiju te dehidraciju i hipotenziju kao i opštu slabost životinje. Profesor je želeo da zna da li je morsko prase bilo podvrgnut promeni ishrane, da li su mu nedavno dati neki antibiotici, da li postoji šansa da je Pančo nekako uneo otrov u sebe, a potom smo životinji uzeli krv i feces za labaratorijsku analizu. Pri analizi krvi, utvrdili smo dehidraciju, moguće bolesti jetre i abnormlanosti elektrolita. Pomoću flotacije i citološke analize fecesa, ustanovili smo da upitanju nije parazitska infestacija. Fekalna kultura pomogla je da eliminišemo odredjene enterične bakterije kao uzrok bolesti. Pomoću PCR, otkrili smo da je upitanju Clostridium piliforme -koja izaziva Tyzzerovu bolest. Clostridium pilipforme je gram negativna

60 | P a g e

pokretna bakterija koja stvara sporu, filamentozna je, pleomorfična, i obligatno intracelularna. Ona izaziva infekciju intestinalnog trakta, a prenosi se fekalno-oralno. Infektivna spora može da preživi dugo godina u kontamiranoj hrani, smeštaju i zemlji. Tyzzlerova bolest dešava se češće i u većoj težini kod onih životinja koje su nedavno prestale da sisaju, kod imunosupresivnih životinja i kod onih koji žive u lošim uslovima, i izloženi su lošoj sanaciji i ishrani. Najčešći oblik Tyzzerove bolesti je subkliničan. Klinički, akutni - fatalni slučajevi se javljaju najviše kod mladih životinja koji su nedavno prestali da sisaju ali mogu da se jave i kod odraslih. Hronično inficirane životinje, kod kojih jasniije mogu da se primete lezije na jetri, pokazuju gubitak težine, grubo krzno i naposletku smrt.

U Pančovom slučaju s obzirom da je morsko prase bilo mlado, prognoza je bila nezavidna a bolest u kliničkom akutnom obliku. Dali smo mu terapiju tečnosti, zagrejali ga i pazili da jede. Profesor mu je dao tetraciklin u dozi od 10-20 mg/kg peroralno na svakih 8-12 sati. Pančo je ostao u klinici kako bi mogli da pazimo na njegov apetit, ponašanje, feces- fekalnu zapreminu i težinu.

Vlasnika smo upozorili da obavezno očisti i dezinfikuje prostor gde je smešten Pančo.

10. Nakon Panča, naš sledeći pacijent bila Zelda, mišica koju je vlasnik doveo zbog lezija, alopecije i eriteme na stopalu. Profesor je odmah znao da se radi o pododermatitisu. Uzeli smo sekret i odradili citološka ispitivanja čisto da bi bili sigurni da možemo da eliminišemo bakterijsku infekciju, a potom i biopsiju da bi eliminisali neoplaziju. Nakon što smo dobili rezultate koji nisu ukazivali ni na šta od navedenog, mišici smo dali lekove protiv bola- meloksikam u dozi od 1 -2 mg/kg peroralno na svakih 24h. Profesor je sumnjao da je Zelda povredila nogicu te da se verovatno zato usled njenog izbegavanja korišćenja noge i samim tim smanjenog kretanja javio pododermatitis. Objasnio nam je da se u teškim slučajevima neretko javljaju sekundarna bakterijska infekcija i osteomijelitis i da se pododermatitis najčešće javlja kao posledica gojaznosti, artirtisa ili neke druge prekrivene bolesti - stanja pri kojim životinja se obično slabije kreće. Nekada uzrok može da bude i loša sanacija - kada životinje leži u prljavom, vlažnom smeštaj..

Profesor je dodao da što se tiče dijanoze, labaratorijska ispitivanja daju najčešće normalne rezultate, mada u slučaju infekcije javlja se leukocitoza a kod baš oslabljenih pacijenata njihovo stanje reflektovaće promene u biohemiji. Nekada za dijagnozu može da se koristi i rendgen ali to je uglavnom kada se sumnja da je bolest uznapredoavala i da se javio osteomijelitis. Profesor nam je napomenuo da su uglavnom ipak samo dovoljni anamneza, pregled planatarnog dela stopala i klinički znaci.

S obzirom da mišica nije imala hroničnu duboku upalu, već je bio samo rani stepen pododermatitsa, Zeldi smo još potopili stopalo u rastvor NaCl, a potom joj aplicirali kremu srebra sulfadiazina. Vlasnicu smo upozorili, iako se na osnovu anamneze pododermatisis verovatno javio usled traume, da za svaki slučaj promeni smeštaj tako da on bude mekan i da ne sadrži iritante. Pod takodje mora biti mekan bez cevi

61 | P a g e

koje nekada izazivaju pododermatitis stalnim pritiskom na noge kod životinja koje se slabo kreću. Takodje, istakli smo važnost i održavanja higijene i adekvatne ishrane...

11. Poslednji slučaj tog dana bio je zec Bajsi kojeg je vlasnik doveo na ranije zakazanu kastraciju. Kastracija zečeva preporučuje se kako bi se smanjili problemi vezani za ponašanje poput beleženja teritorije urinom i agresivnog ponašanja..Medjutim posotoje i drugi medikalni razlozi za kastraciju poput hroničnog orhitisa i epididmitisa i neoplazije testisa iako je to vrlo retko u zečeva. Ovaj hirurški zahvat obavlja se pod anestezijom. Zeca smo najpre postavili na jastučić koji se zagreva a potom mu obrijali regiju oko skrotalnih vreća i oribali kožu hirurškim sapunom i antiseptičkim rastvorom. Profesor nas je upozorio dok smo ovo radili da je koža zečeva vrlo tanka i da lako može da se povredi. U toku operacije, zecu smo pratili disanje i puls. Profesor je započeo hirurški zahvat rezom dužine 1 cm kroz kožu na kranijalnom kraju skrotuma. Potom je zasekao i fibroznu tuniku kako bi izolovao testis i krvne sudove tako otkrivajući vaginalnu tuniku. Po otkrivanju tunike, izvukao je napolje testis, epididmis i semenovod kroz rez a onda je stegao i ušio semenovod i krvne sudove. Kako bi zatvorio ingvinalni prsten i sprečio herniju abdominalnog sadržaja naprvio je dodatni šav oko cele strukture. Izlovane strukture je prvo pregledao pre odstranjivanja testisa sečenjem kroz dobro sašivenu semenu vrpcu. Poslednji korak bio je odstranjivaje ligamenta epididimisa i testisa. Profesor nas je upozorio da ne treba da bude krvarenja. Preostalo tkivo je pažljivo vratio na mesto unutar reza.

Rez je zatvorio pomoću šavova na subkutanoznom tkivu i koži. Napomenuo nam je da zbog toga što zečevi često sami umeju da izvade šavove, uvek ih je bolje postaviti na više potkožnih slojeva.

Praksa u okviru klinike za preživare u sklopu fakulteta

62 | P a g e

Na klinici za preživare provela sam samo jedan dan -petak 4. decembar. Radila sam sa studentima 5. godine, i profesorima doc. dr. Jožicom Ježek i doc.dr. Jožem Starič..Kako su vežbe bile u okviru bolesti preživara sa profesoricom smo diskutovali u slučaju odredjenih bolesti koje uzorke i dijagnostičke procedure treba da izvedemo kako bi mogli da postavimo dijagnozu. Potom, nam je profesorica pokazala kako da uradimo ultrazvuk retikuluma i srca i svako od nas imao je priliku da isproba i upravlja aparatom. Prilikom ultrazvuka srca - pokazala nam je da aparat stavimo tačno iza prednje noge, izmedju rebara što je bilo malo nezgodno namestiti dok je retikulum bilo mnogo lakše naći.

Nakon toga, asistirala sam profesoru Starčiću u toku njegovog predavanja studentima sa poljoprivrednog fakulteta kako se obavlja klinički pregled preživara. Profesor je objasnio i pokazao kako se prilazi i fiksira govedo- istakao je da se nikad ne prilazi sa prednje strane već iz takozvanog mrtvog ugla, te da se pri pregledu glave i prednjeg dela tela, životinja može smiriti uz pomoć osobe koji uhvati životinju jednom rukom za nozdrve a drugom pridržava vrh roga, sa one strane sa koje se nalazi pregledač. Za fiksiranje, pokazao je, da može da se koristi i konopac oko rogova.

Pri pregledu zadnjeg dela tela, objasnio je da se vodi računa da životinja ne udari nekog. Zadnja noga se fiksira pomoću repa koji se uvije u predelu skočnog zgloba čiji kraj drži jedna osoba dok druga pregleda. Takodje zadnja noga može se fiksirati i konopcem koji se veže iznad skočnog zgloba i povlači unazad. Životinja se tada oslanja na jednu nogu dok je druga podignuta i povučena nazad.

Dalje smo im objasnili kako treba da se započene klinički pregled te da osoba koja ga vrši mora najpre da se predhodno upozna sa bolesnom životinjom tako što uzima anamnezu i nacional. Uputili smo ih šta podrazumevaju anamneza i nacional i kako treba da uzimaju podatke o stanju bolesne životinje i koja pitanja da pitaju vlasnika ili čuvara životinje te da paze da se pitanja odnose na sam tok bolesti (poput kada se životinja razbolela, da li se još neka životinja u okruženju razbolela, kakvi su uslovi hrane, nege, držanja, da li je vakcinisana, već lečena, da li ima problema sa disanjem, uriniranjem, defeciranjam, da li normalno poje vodu i jede, da li povraća...Takodje smo napomenuli šta je bitno istaknuti u nacionalu - vrstu, rasu, pol, starost, boju,osobene znake, visinu, težinu, namenu i sve što spada u opis i podatke o poreklu.. Nakon toga, rekli smo im o podeli ispitivanja na opšte, u toku kojeg ispitujemo trijas i opšte stanje životinja, na specijalno ispitivanje gde se pregledaju odredjeni organski sistemi..(pregled kože i potkožnog tkiva, limfnič čvorova i limfnih sudova, ispitivanje organa za disanje, sluznica, organa za krvotok, varenje, mokrenje, nervnog sistema, i na specijalne dijagnostiče metode (prilikom kojih se obavljaju alergijske probe, serološki pregled, pregled mleka i sperme kao i dijagnostičke vakcinacije..).

Potom smo demonstrirali kako to treba da izlgeda - najpre obraćajući pažnju na telesnu gradju, uhranjenost, položaj tela u prorstoru i konstituciju krave koja je bila u štali. Objasnili smo im da ocenjujemo telesnu gradju samo posmatranjem i na osnovu stepena razvoja kostiju i mišića, te da ona može biti dobra ili loša; stanje uhranjenosti - merenjem, posmatranjem i pipanjem te da ono može biti dobro, srednje i loše; položaj tela u prostoru koji može da bude dobrovoljan i prinudan a da pod dobrovoljnim položajem podrazumevamo svaki položaj koji životinja zauzme svojom voljom, bilo da leži, da se valja ili da stoji a da pod prinudnim položajem podrazumevamo onaj koji ona ne može da promeni

63 | P a g e

te da tu ubrajamo- prislino leženje usled porodjajne pareze, promene na papcima, preloma kostiju; prislno stajanje koje se javlja usled tetanusa, upala porebrice, nekih moždanih oboljenja i prinudno kretanje koje nastaje najčešće kao posledica oboljenja CNSa kao na primer besciljno lutanje, kretanje u krug, kretanje napred - nazad i okretanje tela oko uzdužne ose.

Pokazali smo im i kako da uzmu trijas i napomenuli da se kod preživara još prati i broj konrakcije buraga. Svako od studenata imao je priliku da meri temperaturu, odredi broj disanja, otkucaja srca i konrakcija buraga. Profesor je studente podelio u dve grupe tako da sam ja bila zadužena za jednu - pa kako je krava na kojoj smo vršili pregled imala bronhopneumoniju pomoću mog stetoskopa mogli su da čuju i patološke šumove. U toku merenja telene temperature, objasnili smo da termometar moraju svo vreme da drže da ne bi ispao iz rektuma, te da je očitavanje vrlo jednostavno s obzirom da je bio elektronski mikroskop a da merenje običnim termomemetrom traje 5 minuta.

Pokazali smo im i na kom mestu se obično odredjuje puls- duž prednjeg ruba mm. masseter, sa spoljašnje strane iznad incisure vasorum, na mestu gde a. maxillaris externa prelazi u a. faciais iako je profesor skrenuo pažnju studentima da može da se koristi i butna arterija (a.femoralis) koja prolazi po sredini untrašnje površine buta ili srednja repna arterija koja se palpira na donjoj strani repa. Dalje smo pričali i o tahikardiji i bradikardiji, a svaki student je i palpirao jednu od arterija te imao zadatak da izmeri puls.

Za disanje, takodje smo im pokazali kako se meri - posmatranjem brojanja pokreta grudnog koša i stavljanjem ruke na nozdrve i brojanjem izdisajnog vazduha i svako od njih je probao da izmeri udisaja i izdisaja. Profesor ih je upoznao i sa terminima-eupnoja, tahipnoja i bradipnoja.

Po završetku ispitvanja kontrakcije buraga adspekcijom, palpacijom i auskultacijom- prilikom kojeg je svaki student imao priliku da isproba sve tri od navedenih metoda, studente smo odveli i u posebnu štalu za ovce i koze gde smo im takodje pokazali kako se radi trijas na ovim životinjama . Objasnili smo im samo da se odredjivanje pulsa kod njih radi isključivo na butnoj regiji te da je puls malo veći nego kod goveda kod kojih je 40-80 dok je kod ovaca i koza 70-80 a da je disanje kod ovaca 12-20 a kod goveda 10-30. Napomenuli i smo i da su vrednosti kontrakcije buraga različite.

Što se tiče specijalnog ispitivanja, nismo želeli da ih mnogo opteretimo, pa smo im samo pokazali ukratko kako da pregledaju kožu palpacijom i adspekcijom te da prvo trebaju da odrede stanje dlačnog prkerivača, a onda i temperaturu, vlažnost, elastičnost, miris i boju. Pri pregledu limnfih čvorova, pokazali smo im koje limfne čvorove pregledamo i pojedini studenti su ih palpirali pa smo diskutovali kakve veličine, oblika, konzistencije, temperiranosti i gradje treba da budu u fiziološkim uslovima te da je bitno i da se odredi bolnost, pokretljivost, sraslost sa okolinom kao i njihova elastičnost. Pregledali su i vidljive sluznice očiju, nosa, usta i objasnili im da moraju obratiti pažnju na pojavu otoka, ozlede i promene boje. Dalje smo samo naveli koji organski sistemi se pregledaju u okviru specijalnih ispitivanja jer smo mislili da bi bilo previše ukoliko detaljno opišemo pregled ovih sistema.

Nakon što smo im pokazali i kako se obavlja pregled na konjima, imala sam priliku da kratko radim i u labaratoriji koja se nalazi u okviru klinike za preživare. Profesorica mi je objasnila kako se rade

64 | P a g e

biohemijski testovi. Parametri koji se odredjuju su- leukociti, limfociti, monociti, granzulociti, eritrociti, hematokrit, MCV(Mean Corpuscular Volume), MCHC (Mean Corpuscular Hemoglobin Concentration), trombociti, hoelsterol, trigliceridi, bilirubin, Aspartat transaminaza -AST, Alanin transaminaza -ALT, D-laktat dehidrogenaza, CK (kreatinin kinaza), ALP- alkalna fosfataza, urea, kretinin, Gama glutamil transferaza, gvožđe, kalcijum, proteini, albumini, magnezijum, natrijum, kalijum i hlor.

Tog dana, s obzirom da je bio petak nisu dobili mnogo uzoraka za analizu, ali profesorica mi je pokazala rezultate ispitivanja krvi kamile, Salime- što je bilo vrlo specifično jer, kako mi je objasnila, ne dešava se često da dobiju na ispitivanje krv ove životinje i krave.

Naime, Hemogram uradjen elektronskim brojanjem ćelija sa veterinarskim analizatorom SCIL Vet Abc Plus, diferencijalna bele krvne slike dobijena je bojenjem razmaza (Hemacolor Merck) a ispitivanje biohemije- biohemijskima analizatorom RX Daytona i COBAS MIRA

Rezultati hematoloških ispitivanja bili su sledeći:

Kamila, Salima Orientacione normalne vrednosti

Eritrociti (x10 ¹²/l) 8,3 6,23- 15,25 $Hemoglobin(g/dL) 12,8 8,56-13,36 $MCV (fL) 36↑ 20-30 $MCH(pg) 15,4↑ 8,7 ±1,9 $MCHC (g/dL) 42,7 22,4-42,9 $Hematokrit (%) 30 21,3-42,5 $Trombociti (x10^9/l) 597↑ 200-400 Leukociti (x10^9/l) 8,8 4,66-9,95Neutrofilni granulociti (%) 57 59±9 $Bazofilni granulociti (%) 0 0-2 $Eozinofilni (%) 5 7±3 $Limfociti (%) 32 31 ±5 $Monociti (%) 1 0-2 $

Rezultati biohemijskih analiza

Jedinica Kamila, Salima Orijentacione normalne vrednosti

Orijentacione normalne vrednosti (srednja vrednost ±SE)

Holesterol mmol/l 2,87↑ 0,54-2,05Trigliceridi 1,02* 0,9 ±0,1*

65 | P a g e

Bilirubin μmol/l 0,29 Nema podatakaAST U/L 100 42-154ALT U/L 18 19,3 ± 1,3*LDH U/L 227↓ 500-1450CK U/L 155 Do 240aP mmol/l 1,76 1,26-2,20Urea mmol/l 0,83↓ 2,61-8,07Kreatinin μmol/l 162 106-248GGT U/L 30↑ Do 20ALP U/L 44↓ 80-120Fe μmol/l 15,5↓ 19,3 ±2,2*Ca mmol/l 2,52 1,57-2,74Protein g/L 56,7 55-75Albumin g/L 33,4 30,0-45,0Mg mmol/l 1,08↓ 1,5±0,1*Na mmol/l 155 145- 157K mmol/l 5,21 3,4-6,2Cl mmol/l 113 114-120

Biohemijske analize radjene su na temperaturi od 37 °C.

Kamila je imala sniženu koncentraciju Mg, Ca, Fe, ALP, Uree, LDH dok su povišene koncentracije bile GGT, holesterola, MCV, MCH i Trombocita.

Profesorica mi je takodje pokazala i rezultate biohemijskog ispitivanja krave - koja je imala poremećen nivo uree (2,78), Cl (103), Kreatinina (95) i Kalijuma (3.95).

Praksa u okviru Instituta za zdravstenu zaštitu svinja

U utorak, 8. decembra 2015. godine, provela sam jedan dan na farmi svinja blizu Maribora, pod nadzorom asistenta Jan Plut zajedno sa još 7 studenata 6. godine. Po dolasku najpre nas je vlasnica sprovela kroz farmu i pokazala nam kako drže svinje. Upitanju je bio intezivan način držanja svinja. Nera-stovi se drže u boksu površine najmanje šest kvadratnih metara. Objasnila nam je da ako se u boksu u kome se drži nerast, obavlja i pripust onda površina boksa mora da bude najmanje 10 m², ali da se na njihovoj farmi češće sporovodi veštačko osemenjavanje. Nerastovi se drže individualno u cilju sprečavanja agresivnog ponašanja.

66 | P a g e

Krmače i nazimice od 4 nedelje nakon osemenjavanje pa do poslednje nedelje pre očekivanog prašenja drže se u u individualnim boksovima. Svaka suprasna krmača ili nazimica ima mesto za prašenja koje ima pregaradu kojom se odvaja prostor za prašenje od ostalog dela boksa. Prasad sisančad smeštena su u za-grejan, udoban i suv prostor, sa slamom na podu kako bi oni mogli da leže.

U proseku, jedna krmača ima 10 prasadi po leglu a 2 ili 3 legla godišnje. Po završetku produkcionog perioda, krmače se kolju u starosti od 1,5 do 2 godine kada dostignu težinu od 100kg. U vreme parenja, krmača ili nazimica odvodi se u boks gde se nalazi nerast. Parenje se nekada ponavlja sve dok krmača ne postane prasna. Prasnost se potvrdjuje mesec dana kasnije ultrazvukom. Vlasnica nam je ipak objasnila da se veštačko osemenjivanje mnogo više korsti. Po parenju, krmače i nazimice odvode se u indvidualne boksove sve do kraja prasnosti (3 meseca, 3 nedelje i 3 dana). Ovi boksevi ne dozvoljavaju mnogo kretanja i korste se kako bi se maksimalno iskoristio prostor, kako se krmače ne bi borile izmedju sebe i kako bi lakše radnici mogli da manipulišu životinjama - pogotovo na primer kada se tretiraju lekovima...

3-7 dana pre prašenja krmače se odvode u posebne prostore. Ovo je vrlo slično individualnim boksevima- suprasna krmača može da napravi samo par koraka i ne može da se okrene. Postoji odvojeni deo za prasad kako bi sprečili mogućnost da krmača zgnječi svoje mlade. Ovakav način držanja vrlo je ekonomilčan za farmere ne samo što štiti prasad od slučajnog zgnječenja već takodje zato što nije potrebno mnogo prostora - veliki broj krmača može da stane u jednu štalu u ovakvim boksevima a takodje ovo čini upravljanje životinjom jednostavnom- bilo kakav tretman može lako i sigurno da se aplikuje. Nakon prašenja, krmača ostaje sa svojim prasićima 2-4 nedelje sve do zalučenja a onda idu ponovo na parenje ili na klanje.

Prasad se zalučuju i odvajaju od krmače kada dostignu 6-7 kg i svoj 28 dan. U ovom periodu, odvija se kastracija, vakcinacija, skraćivanje zuba i repa. Skraćivanje zuba vrši se jer se prasad radjaju sa oštrim zubićima pa kako ne bi povredili vime krmače, veterinari ili radnici ih skraćuju, ali mora da se pazi da se ne skrati previše da ne bi povredili usta prasadi. Asistent nam je objasnio da pri ovom procesu, jezik praseta treba da se drži nazad kako ga ne bi povredili.

Od 28. dana prasad žive u posebnim boksevima u grupi sve do 70-og dana kada imaju u proseku 22- 25 kg. Po dostizanju 22-25 kg, odvajaju se i žive u grupi sve do početka koriščenja u reprodukciji u njihovom 7 ili 8 mesecu..

Na farmi bilo je i tovnih svinja. Tovljenicima razvijaju se veliki apiteti i oni moraju da pokazuju rapidni rast. Proizvodni ciljevi u slučaju tovnih svinja su visok udeo mesa, dnevni prirast i dobra konverzija hrane. Kako bi povećali udeo mesa, vlasnici gledaju da hrana sadrži sve esencijalne amino kiseline u dovoljnim količinama za sintezu proteina. Istovremeno, paze da sadržaj proteina u hrani bude što niži, jer višak hrane sa proteinima se mora intezivno razgraditi od strane životinja energetskii. To ima negativan uticaj na svakodnevni prirast i konverziju hrane..

67 | P a g e

Dok smo bili na farmi, odradili smo kastraciju prasadi kao i aplikovanje vitamina i gvoždja. Kastracija se obavlja kako bi lakše moglo da se upravlja muškim svinjama kada postanu seksualno zrele. Ona treba da se uradi u prve dve nedelje života prasića i životinja treba da bude zdrava.. Prilikom zahvata jedan student je držao prase za prednje i zadnje noge izmedju svojih nogu, u krilu, tako da je skrotum bio izložen dok je drugi student izvodio kastraciju. U proseku svako je odradio kastraciju dva praseta mada je u nekim boksevima bilo prasadi sa kriptorhizmom kojima kastracija nije uradjena.

Naime, prvo smo oprali i obrisali skrotuma dezinfektom a onda izvršili pritisak na kožu skrotuma kako bi zategnuli kožu iznad tetsisa. Napravili smo rez dovoljno velik da testis možemo da izbacimo napolje. Levom rukom smo držali testis dok smo drugom vrpcu uvrnuli a onda je odsekli. Nakon toga smo rane detaljno isprali sredstvom za dezinfekciju kako bi sprečili infekciju i aplicirali vitamine i gvože intramuskularno kastriranom.

Asistent nam je objasnio da se gvožđe daje prasićima kako bi se formirao hemoglobin. Ovo je posebno važno za one prasiće koji se drže unutra. Pri rodjenju prasići imaju samo 50mg gvožđa i dobijaju 1-2 mg na dan iz mleka majke a potrebno im je 7 mg u toku prve nedelje. Količina gvožđa se zato brzo smanjuje te ovo objašnjava potrebu za dodatnom aplikacijom. Ukoliko se prasadima ne da dodatna količina gvožđa oni postaju vrlo bledi i zakržljali.

Novi Sad, 15.01.2015.

Dunja Malenica

68 | P a g e