20121129_1metode i tehnike istrazivanja u psihologiji 2012

8/10/2019 20121129_1Metode i Tehnike Istrazivanja u Psihologiji 2012

1/47

METODE I TEHNIKE

ISTRAIVANJA U PSIHOLOGIJI


2/47

Faze naunog istraivanja

1. Formulacija problema

- uoavanje problema u praksi

- uoavanje protivrenih nalaza u literaturi

- uoavanje praznine u znanju

2. Definisanje ciljeva istraivanja

- teorijski

- praktini


3/47


3. Postavljanje hipoteza

Hipoteza je nedokazana tvrdnja ili pretpostavka o postojanju

neke pojave ili o povezanosti oreenih pojava koja poiva na

znanju, iskustvu ili logici Eksplorativna ili eksplikativna

Nulta hipoteza

4. Definisanje varijabli

Kontinuirane i diskontinuirane

Prema sarini: stimulus varijable, bihejvioralne varijable,organizmike varijable

Prema funkciji: nezavisne i zavisne varijable


4/47


5. Izbor metoda i tehnika

6. Izbor uzorka

Deo populacije uzet na osnovu oreene proceure, saciljem da adekvatno predstavlja populaciju u celini

Reprezentativan uzorak

Sluajni uzorak

Stratifikovani uzorak

Prigodni uzorak


5/47


7. Sprovoenje istraivanja

8. Obrada i analiza podataka

9. Saoptenje obijenih rezultata


6/47

METODE

Opti nain organizovanja istraivanja psihikestvarnosti

S obzirom na prirodu pojava:

Posmatranje

Samoposmatranje (introspekcija)

S obzirom na nain organizacije istraivanja:

Eksperiment

Sistematsko neeksperimentalno istraivanje


7/47

Samoposmatranje

1) Meto impresije (ogranieno psihofizikosamoposmatranje)

2) Sistematsko samoposmatranje

3) Fenomenoloka metoa

Zamerke introspekciji:- Nepotpunost

- Pristrasnost

- Retrospektivnost

- Nauna neobjektivnost

- Promena predmeta posmatranja

- ...

ta su prednosti?


8/47

Posmatranje

1) Naturalistiko/terensko naspramlaboratorijskog posmatranja

2) Sistematsko i strukturisano naspram

nestrukturisanog

3) Posmatranje s uedem naspramposmatranja bez ueda

Prednosti?

Mane: Ogranienost na ono to je viljivo


9/47

Eksperiment

Postupak u kome namerno, sistematski i

planski menjamo nezavisnu varijablu sa ciljem

da izazovemo promenu u zavisnoj varijabli

Kontrola putem:

Randomizacije

Ujenaavanja grupa

Eliminacije varijabli


10/47

Eksperiment

Vrste eksperimentalnih nacrta:

Nacrt sa kontrolnom grupom

Nacrt sa paralelnim grupama

Prednosti eksperimenta:

Mogudnost ponavljanja

Pouzanost u onoenju zakljuaka o uzrono-posleinim vezama izmeu pojava

Mane eksperimenta?


11/47

Sistematsko neeksperimentalno

istraivanje Prirodni eksperimenti Korelaciona istraivanja


12/47

Studija sluaja

multimetodsko ispitivanje pojedinca koje za cilj ima

rekonstrukciju inamike, sklopa i razvoja njegove linosti

metooloki okvir sa malim stepenom strukturiranosti(Berger)

irok spektar informacija:

Opservacije

Biografski podaci

Psiholoki izvetaj (poaci obijeni putem psiholoke eksploracije

linosti) Poaci o znaajnih rugih

Izvetaj strunjaka

...


13/47

Terminoloke nedoumice

Metod VS Tehnika

Tehnike za obradu podataka


14/47

Vrste tehnika

Direktne (upitnik, intervju)

Poludirektne (skale procene)

Indirektne (projektivne tehnike, testovi znanja,

fizioloke reakcije ....)


15/47

INTERVJU


16/47

Vrste intervjua

Strukturisan (npr. AAI- Adult Attachment

Interview)

Polustrukturisan (npr. psihijatrijski intervju,

LOBI)

Nestrukturisan (npr. eksplorativni intervju,

intervju prilikom zaposlenja)


17/47

Prednosti intervjua

Prouavanje pojava neostupnih irektnomposmatranju (stavovi, elje, vrenosti...)

Provera kako je i da li je ispitanik razumeo pitanje(Znam a me neki ljui prate)

Dublji nivo podataka

Valiacija ogovora posmatranjem ponaanja iemotivnih reakcija


18/47

Nedostaci intervjua

Slaba mogudnost poreenja ogovora

Tekode u kvantifikaciji ogovora

Slaba kontrola uticaja ispitivaa

Slaba kontrola uticaja interakcije ispitanika iispitivaa


19/47

UPITNIK


20/47

Prednosti upitnika

U odnosu na posmatranje:

Prouavanje pojava neostupnih ili teko ostupnihposmatranju

Sve tri vremenske dimenzije

Ekonominiji

U odnosu na intervju:

Vremenski ekonominiji Jednoobraznost

Anonimnost

Vie vremena za ispitanika


21/47

Vrste podataka koje dobijamo upitnikom

A. Sociodemografske podatke Pol

Uzrast

Zanimanje

Brani status

Materijalni status

B. Psiholoke poatke Stavovi

Vrednosti

Miljenja, uverenja

Osedanja

Crte linosti...


22/47

Motivacija ispitanika

a. Interesoekuje neto o ishoa istraivanja

b. Interesovanjenekoga to i zanima

c. Potreba za komunikacijom

. Pruanje pomodi

e. Novana naoknaa

f. Nauni autoritet pomaganje razvoju nauke


23/47

Upitnikfaze u izradi

1. Ralanjivanje sloenih varijabli na inikatore

2. Formulisanje vedeg broja pitanja za svakiindikator

3. Izbor i doterivanje pitanja

4. Utvrivanje reoslea i izglea upitnika

5. Izraa kljua za koiranje ogovora6. Pilot testiranje i korekcija


24/47

Materijalno stanje

Meseni priho po lanu poroice

Meseni trokovi po lanu poroice

Nekretnine u posedu

Pokretna imovina

Uteevina

...

Mogudi inikatori za:Zaovoljstvo ivotom

Zaovoljstvo linim emotivnim ivotom

Zadovoljstvo aktualizacijom u poslu

Zadovoljstvo socijalnim statusom

Generalna ivotna orijentacija(optimizam/pesimizam)

...

Neke varijable se lako prevode u pitanjaNpr. pol, uzrast...

Ali neke druge nisu tako jednostavne

Ralanjivanje sloenih varijabli naindikatore


25/47

Formulacija pitanjaproblemi

Problemi smislata pitamo?

Informisanostoekujemo a ispitanik zna o temi

Nepoznate rei struni termini, neprecizni, svakonevni

termini Referentni okvir

Socijalna poeljnost

Problemi verbalne formulacijekako pitamo?

Zatvorena vs otvorena pitanja


26/47

Zatvorena pitanja

ZA PROTIV

1. Ekonominost

(za odgovaranje i obradu)2. Usmeravaju na referentni

okvir

3. Kategoriu ogovore u sklausa ciljevima istraivanja4. Nema nepreciznih i

neoreenih ogovora

1. Postiu vetako opreeljivanje (i akonema stav ili ne zna)

2. Ponueni ogovori neaekvatni ilinedovoljni

(Ispitanik izabere najpriblinijualternativu, a mi je tretiramo kao

autentian stav)

3. Isti ogovor, razliito znaenje za razneispitanike

Otvorena pitanja

1. U eksplorativnim i preliminarnim istraivanjima

2. Kada je cilj kvalitativna analiza

Vrste pitanja


27/47

Zatvorena pitanja - vrste:

a. Dihotomna

b. Viestruki izbor

Voiti rauna!Bez inikacija o tanom ogovoru (najui, najkradi, srenja vrenost)Kraj i poetak liste (nije mesto za socijalno poeljne ogovore)

Ponuiti i ogovor Neto rugo. ta?Kategorije se ne preklapaju

Aekvatan broj ogovora (o pet, est)Uputstvo za ogovaranje (jean ili vie)

Ispituju samo valencu ne i

intenzitet stava

Vrste zatvorenih pitanja


28/47

Utvrivanje redosleda pitanja i izgledaupitnika

A. Psiholoka strategija rasporea pitanja

Ideja:

1. motivisati ispitanika za rad

2. zarati motivaciju

Sugestije za redosled pitanja:

1. Postepen prelaz o lakih ka teim

2. Dobro pozicionirati emotivno osetljiva pitanja

3.Dozvoliti mogudnost objanjenja stavova koji ostupaju o oekivanog

4. Priravati se sugestija za eliminisanje tenencije ka socijalnojpoeljnosti


29/47

Utvrivanje redosleda pitanja iizgleda upitnika

B. Logika strategija rasporea pitanja

Postupak

1. Levak (opte specifino)

2. Obrnuti levak (specifino opte)


30/47

Utvrivanje redosleda pitanja iizgleda upitnika

GALUPOV PLAN-KVINTAMENZIONALNI PLANKOMBINACIJA PET KATEGORIJA PITANJA:

1. FILTER PITANJA (MERENJE INFORMISANOSTI)Da li ste uliza eutanaziju?

2. OTVORENA PITANJA

tamislite o njoj?

3. DIHOTOMNA PITANJA

Kada bi sutra morali a se oluite za zakon o legalizovanju, kako biste glasali?

4. PITANJA ZATO (MERENJE RAZLOGA)Zatobiste tako glasali?

5. PITANJA ZA MERENJE INTENZITETAU kojoj meriporavatesvaki aspekt eutanazije?

Legalizaciju

Ideju

Itd...


31/47

Pilot testiranje i korekcija

Tipini pokazatelji a neto ne valja s upitnikom:

1. Ogovori se ne slau sa poznatom ili oekivanom istribucijomrevolucionarno otkride (1%)napravili smo greku (99%):efinisanje, operacionalizacija varijabli, uzorak

2. Ogovori tipa sve ili nitaekstremna greka socijalno poeljne formulacijeprevie gruba kategorizacija

3. Veliki broj ne znam-ne razumemotpor ili nerazumevanje

4. Veliki broj odbijanja5. Veliki broj primedbi ili dopisivanja

alternative neaekvatne, uvek ostaviti opciju Drugo, ta?6. Ogovori variraju u zavisnosti o reoslea pitanja ili ponuenih ogovora


32/47

Problem direktnih tehnika?

Pretpostavljamo da je:

Ispitanik svestan svog miljenja, osedanja...

Ispitanik sposoban da verbalizuje

Ispitanik spreman a nam kae


33/47

Poludirektne tehnike

Oreivanje mesta pojeinca na lestvici upogleu poseovanja i razvijenosti oreeneosobine

Oreujemo inikatore stava

Dobijemo specifine reakcije

Izvoimo zakljuak o stavu


34/47

Likertova skala procene

Lista tvrdnji

5-stepena skala (ne)slaganja ili drugi vid gradacije

Stav = zbir poena ispitanika na svim tvrdnjama

Prednosti:

Jednostavna i brza konstrukcija/obrada iroko primenljiva


35/47

Indirektne tehnike

Imamo dobre direktne i poludirektnetehnike - ta de nam inirektne?

Drutveni pritisak

Problem a se iskae stav (npr. eca)

Eksperiment


36/47

Test

Standardizovan merni instrument kojim se

meri uzorak ponaanja koji obro reprezentujeneku psiholoku osobinu

Postupak standardizacijeutvrivanje normi

Osnovne metrijske karakteristike testova:

Validnost (valjanost)

Relijabilnost (pouzdanost)

Diskriminativnost (osetljivost)

Objektivnost


37/47

Test

Prema nameni: Testovi sposobnosti

Testovi linosti

Testovi znanja

Prema nainu zaavanja: Individualni

Grupni

Prema vrsti funkcija koje zahvataju:

Verbalni Neverbalni (manipulativni)

Prema tipu:

Testovi brzine

Testovi snage


38/47

Pitanje

Da li isti test moemo koristiti na razliitimuzorcima iz razliitih kultura?


39/47


40/47

Rorschah test

10 tabli sa simetrinim mrljama na beloj osnovi

Univerzalna instrukcija: ta ovo moe a bue?

Razraen sistem kriterijuma za ocenjivanje ogovora:

Opaanje celine, elova, meuprostora

Opaanje forme, boja, pokreta, ubine

Uestalost ogovora: popularni ili originalni ogovori

Govorno izraavanje: loginost izlaganja, gramatika, stil


41/47


42/47


43/47


44/47


45/47


46/47

Test nedovrenih reenica

poluprojektivna tehnika

ispitivanju osobina linosti uzrasta preko 16godina

ajtemi su grupisani u razliite ivotne teme

majka, otac, porodica, partnerski odnosi,

prijatelji, autoriteti, sposobnosti, oblast rada,

saradnja, strah i nesigurnost, krivica, stres,

prolost, buudnost, ciljevi, ientitet


47/47

TAT (Test Tematske Apercepcije)

projektivna tehnika kojom ispitujemo potrebe,

stavove, osedanja, sentimente, reagovanja nasvet i sebe

ispitaniku se pokae 10 karata, koje se izaberuiz grupe od 30 karata i postave mu se pitanja:

ta se eava (saa) na slici?

ta je tome prethoilo?

ta misle i osedaju osobe na slici?

ta de se esiti posle?

20121129_1metode i tehnike istrazivanja u psihologiji 2012

Documents