2007/08

,

: Save the children UK .. 2004

20.: , :

:

: - 80% , ,

, , , ,

:- , - - ,

: -,

,

, . . . .

? ,

? ... , . ,

... ,

,

lasifikacija razvojnih poremeaja dece

Slui za pripremu kole ili vrtia za prihvat i pomo deci ometenoj u razvoju, a ne za individualno obeleavanje (stigmatizaciju) deteta

lasifikacija razvojnih poremeaja dece

Oteenje senzornih funkcija (oteenja vida, sluha, poremeaji taktilne osjetljivosti, bola, dodira, kretanja i ravnotee

Poremeaji kongnitivnih funkcija (inteligencije, panje, perceptivnih funkcija)

Poremeaji lokomotornih funkcija svi poremeaji koji onemoguavaju kretanje i komunikaciju deteta

lasifikacija razvojnih poremeaja dece

Hronina oboljenja deteta

Tei emocionalni poremeaji (djeije neuroze, psihoze itd) Tei poremeaji socijalizacije (hiperaktivno dete, hipoaktivno, agresivno dete)

Kombinovane smetnje

Primarne i sekundarne posledice ometenosti u razvojuPrimarne: direktna posledica ometenosti u razvoju (na pr. oteano shvataje apstraktnih odnosa kod ometenih u intelektualnom razvoju)

Sekundarne: posledica neadekvatnog odnosa porodine i ire sredine prema osobi i njenom nedostatku, ove posledice je mogue izbei

Nesigurnost, nepoverenje i skolonost izolaciji nisu posledica ometenosti, ve greaka socijalnog porekla

Sekundarne posledice ometenosti u razvojuAnksioznostDepresijaPreterana zavisnostSnaan egocentrizam (zbog odsustva iskustva davanja, neosetljivost na potrebe drugih)Povlaenje u sebe

Teko ih je otkloniti, ali ih je mogue ublaiti

Sekundarne posledice ometenosti u razvojuNaveden posledice su praene visokim stepenom emocionalne napetosti, zbog ega je oteano korienje ouvanih potenicjala detetaEmocionalna ravnotea je bitan uslov za korienje razvojnih potencijala deteta, a nju nije mogue uspostaviti dok se ne ublae sekundarne posledice ometenosti u razvojuPorodica, vrnjaci, vaspitai i uitelji mogu svojim odnosom prema detetu spreiti javljanje sekundarnih posledica ometenosti

Deca sa intelektualnim tekoamaDeca sa graninim sposobnostima (IQ 70-90)

Deca sa lakom mentalnom zaostalou (IQ 50-69)

Posledice:kolski neuspehTekoe u razumevanju znaenja opaenogSklonost ka perseverativnim aktivnostima (ponavljanje istih radnji)Oteano apstraktno miljenje

Deca sa intelektualnim tekoama Posledice:Tekoe u iskazivanju misli govorom i razumevanjuPojaane ili usporene psihomotorne aktivnosti (stalno u pokretu, neopaanje opasnosti, ometanje druge dece)Izbegavanje organizovnih aktivnostiKratkotrajna panja, skuena i povrna interesovanjaTeko ukljuivanje u grupu vrnaka NE MORAJU SE NUNO JAVITI KOD SVE DECE

Deca sa intelektualnim tekoama KAKO UITELJ MOE POMOI?

Prilagoavanje aktivnosti ouvanim potencijalima detetaKorienje oiglednih sredstava u nastaviOslobaanje nastave od nebitnih sadrajaKonkretizacija ovih saveta ide kroz IOP

Deca sa oteenjem vidaSlabovidost

Potpuni gubitak vida

Astigmatizam (dete pokriva jedno oko rukom prilikom itanja, pomera glavu unapred, mrti se, dri glavu po strani itd)

Trljanje oiju, uestalo treptanje, vrtoglavica, glavobolja i odsustvo motivacije za aktivnosti vizulenog tipa

Tekoe u opaanju

Deca sa oteenjem vida KAKO UITELJ MOE POMOI?

Pomo detetu da upozna prostor kako bi se sigurno kretaloOdrediti mesto odakle najbolje moe da vidi tabluPokazati strpljenje ako radi sporije od vrnjakaPomoi mu aktivnostima koje moe da izvede uz malu pomo, a osloboditi onih gde ne moe samMaksimalno podsticati zajednike aktivnosti sa vrnjacima i dodeliti ulogu u grupi koja donosi uspeh

Deca sa oteenjem sluhaTeka oteenja sluha veoma pogaaju ukupan razvoj deteta: u saznajnoj oblasti, razvoju govora, apstraktnom miljenju, verbalnom i numerikom pamenjuTekoe u prilagoavanju sredini vrnjaka: izolacija, socijalna nezrelost, neprihvatanje odgovornosti, poveana razdraljivostLaka oteenja sluha: teko dre panju, neprilagoeno ponaanje

Deca sa oteenjem sluhaUitelji ih doivljavaju kao decu sa nedostatkom kunog vaspitanja

Glavna preporuka: pre nego to se donese zakljuak da je dete vaspitno zaputeno, treba proveriti da li postoji nedijagnostifikovano oteenje vida, sluha, ili posttraumatsko stanje, koja se mogu ispoljiti kao neprilagoeno ponaanje

Deca sa oteenjem sluhaKAKO UITELJ MOE POMOI?

Govorite polako, okrenuti licem ka licu detetaGovorite razgovetno kako bi dete moglo da ita sa usanaGovorite konkretno, jasno i u kratkim reenicama

Deca sa oteenjem sluha

Jaina glasa normalna, brzina ujednaenaGovor propratite odgovarajuom mimikomAko dete ne razume, napite ono to ste rekliAko vi ne razumete dete, neka dete napieAko uestvuje vie osoba, onda najglavnije delove prenesite detete

Deca sa komunikacijskim smetnjama Deca sa teim govornim smetnjama (ekspresivne ili receptivne funkcija)

Izloena podsmehu vrnjakaMalo razumevanja i strpljenja od uiteljaReaguju povlaenjem ili agresijomGube interesovanje za koluSvi aspekti razvoja bivaju oteeni

Deca sa komunikacijskim smetnjama KAKO UITELJ MOE POMOI?

Pokazati saoseanje i preneti ga na drugu decuBiti strpljiv, davati priliku da pismeno odgovoriStvarati poverenje Podsticati grupne oblike radaNuna saradnja sa logopedom, roditeljima i psihologom

Deca sa komunikacijskim smetnjama Rani infantilni autizamNe reaguju na zbivanja oko sebeBurno reaguju na promeneive u svom svetuNe pokazuju spremnost za kontakte sa odraslima i vrnjacimaLutaju po uionici, ne prihvataju zajednike aktivnostiNedostaje im oseanje linog identiteta

Deca sa komunikacijskim smetnjama Rani infantilni autizamOpsesivno se vezuju za neku stvar sa kojom se besciljno igraju po ceo danOspoljavaju abnormalna perceptivna iskustvaIzraena zaostalost u govoru i tekoe u razumevanju jednostavnih porukaHiperaktivni ili hipoaktivni

Deca sa komunikacijskim smetnjama Rani infantilni autizamTeko intelektualno funkcionisanje sa ostrvcima normalnog funkcionisanjaNajvei broj je u specijalnim kolama Ima smisla da budu redovni uenici dok god pokazuju napredak i ispunjavaju minimalne programske zaheveRoditeljima dati priliku da dete posmatraju u realnim situacijama i u saradnji sa njima doneti odluku ta dalje

Deca sa telesnim oteenjima i hronino bolesna deca Stanja koja bitno remete telesni integritet, ugroavaju motorno funkcionisanje ili smanjuju fiziku snagu

Uklanjanje arhitektonskih barijeraUputstva o davnju lekovaDopunska nastavaPostupci psihosocijalne podrke-motivisanje

Deca sa telesnim oteenjima i hronino bolesna deca

Posebno je teko kada je telesni invaliditet nastao kao posledica oteenja centralnog nervnog istema i izazvao oteenja senzornih funkcija ili intelektualno funksionanjeZa njih nema specijalnih kolaNuna motivacija roditelja koji svo vreme utroe na trenje lekova

Deca sa specifinim tekoama u uenju Imaju prosean ili nadprosean inelektualni potencijal Tekoe u itanjuMogu nastati kao posledice socio kulturne depriviranosti sredine, snienih intelektualnih sposobnosti i loe pripreme za kolu, emocionalne neprilagoenosti, loe koncentracije, niske motivacije za uenje, slabih radnih navikaMogua je i kod dece iz vrlo motivisanih i razvijenih sredina, sa visokom intelegincijom, tada su poseledice neurolokih poremeaja

Deca sa specifinim tekoama u uenju Tekoe u pisanjuoteena percepcija prostornih odnosa i koordinacija oko-ruka

Tekoe u savladavanju matematikeNedovljna metodika osposobljenost nastanvikaOtpor prema predmetu

Deca sa socio-emocionalnim problemimaKod dece ometene u razvoju javlja se emocionalna neravnotea, preosetljivost i razrdaljivost koje su posledice dejeg otpora ponaanju odraslihKod dece ometene u razvoju javlja se neprligoeno socijalno ponaanje, jer imaju nezadovoljene potrebe Simptomi emocionalnog i socijalno neprilagoenog ponaanja:Strah, uznemirenost, povlaenjePoremeaj navika: mokrenje, grickanje noktiju, poremeaji apetitaImpulsivno ponaanje, agresija, kraa

Deca sa socio-emocionalnim problemimaHiperkativnost, nedostatak panje, nefunkcionalni pokretiPsihozePoremeaji izazvani tekom porodinom situacijom (alkoholizam i narkonmanija rodirelja)

Terapija zahteva medicinsku intervencijuUitelj je saradnikNema specijalnih kola za njihNajbrojnija kategorija ometene dece

Hiperaktivno deteU osnovi ovog ponaanja je deficit panje - AD/HD sindrom (deficit panje-hiperaktivni poremeaj) Simptomi:Poremeaji organizacije i trajanja panjeOteani preceptivni procesiPoremeaji govora i komunikacijeOteano intelekutalno funkcionsianje

Hiperaktivno deteNeobine telesne karakteristike (neobian hod, lako zamaranje, tekoe u usvajanju higijenskih navika, poremean san)Emocionalne karakteristike: impulsivnost, slaba kontrola emocija, niska tolerancija u sukobimaPreosetljvost i razrdaljvostEkscesno ponaanjeOscilacija raspoloenja

Hiperaktivno dete Problemi u usvajanju gradiva:Tekoe u itanju i pisanju, matematiciLoa organizacija vremenaTekoe u usvajanju pojmovaLoe pamenjeTekoe u razumevanju

Hiperaktivno dete Preporuke za rad uiteljima:Jasno i jednostavno davanje uputstavaRelani zahtevi, u granicama dejih mogunostiVerbalna uputstva praena slikamaNeophodnost provere razumevanjaAktivna nastavaPoverenje u odnosu sa detetomPodlonost zamoru: sloenije teme davati na poetku dana

Hipoaktivno deteOdsustvo aktivnosti deteta je znak oteanog razvoja

esto kod dece ometene u razvoju:Deca sa oteenjem vida strah od kretanja u nepoznatom prostoruDeca sa Down sindromomDeca obolela od neurotinih poremeajaHronino boelsna decaAutistina deca

Hipoaktivno detePraeno deficitom panjeOteano usvajanje novih znanja zbog mentalne odsutnosti detetaManja motivacija

Agresivno ponaanjePseudoagresivno ponaanje - bez namere da nanese tetu drugom

Defanizivno agresivno ponaanje - zbog podsmeha vrnjaka

Maligno agresivno ponaanje - zlostavljana deca koja agresiju koju primaju usmeravaju ka drugima

Agresivno ponaanje Kako uitelj moe pomoi?

Prevencija: kada uvidi prve znake da reagujeDobra atmosfera u razreduLjubav i topao podravajui odnosStrpljenje