11 deca ometena u razvoju

FIZIČKO VASPITANJEPOSEBNIH GRUPA 2

Prof. dr Nedeljko RodićAss mr Romana RomanovFakultet za sport i turizam Novi Sad

1

DECA OMETENA U RAZVOJU

PREDAVANJE 11

2


Tematske celine:1. Klasifikacija razvojnih poremećaja dece.2. Mentalno zaostala deca. 3. Deca sa oštećenjem sluha.4. Deca sa oštećenjem vida.5. Deca sa govornim poremećajima.6. Telesno invalidna deca.7. Deca sa ostalim poremećajima.

3

DETE OMETENO U RAZVOJU• U društvima u kojima je koncept zaštite ometenih

u razvoju zasnovan na konceptu posebnih potre-ba, društvena briga je usmerena na uklanjanje iliublažavanje fizičkih i socijalnih barijera koje spre-čavaju zadovoljenje tih potreba.

• Dete ometeno u razvoju je dete koje “ima teško-će u razvoju i nije u mogućnosti da postigne iliodrži zadovoljavajući nivo zdravlja i razvoja ili čijezdravlje i razvoj mogu značajno da se pogoršajubez dodatne podrške ili posebnih usluga u oblastizdravstvene zaštite, rehabilitacije, obrazovanja,socijalne zaštite ili drugih oblika zaštite”.

4

DETE SA POSEBNIM POTREBAMAIzraz deca sa posebnim potrebama je mnogo širi i usebi sadrži:

Ø decu sa smetnjama u razvoju (decu sa telesnom,mentalnom i senzornom ometenošću),

Ø decu sa poremećajima ponašanja,Ø decu sa teškim hroničnim oboljenjima i drugu bolesnu

decu na dugotrajnom bolničkom ili kućnom lečenju,Ø decu sa emocionalnim poremećajima,Ø decu iz socijalno, kulturno i materijalno depriviranih

sredina,Ø decu bez roditeljskog staranja,Ø zlostavljanu decu, decu ometenu ratom, izbeglu i

raseljenu decu,Ø i ono što često gubimo iz vida: darovitu decu.

5

DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU (1)

1. DECA SA SENZORNIM SMETNJAMA (gde pojam“senzorne smetnje” obuhvata dva dominantna čula:vid i sluh, i to sve stepene oštećenja ova dva čula kojiimaju za posledicu otežanu komunikaciju sa sredi-nom);

2. DECA SA TELESNIM SMETNJAMA (poremećaji loko-motornog aparata, razni oblici posttraumatskog inva-liditeta, duža hronična oboljenja, razni oblici cerebral-ne paralize i spina bifida);

3. DECA SA NEDOVOLJNO RAZVIJENIM SAZNAJNIMSPOSOBNOSTIMA (od lake mentalne zaostalosti donajtežih oblika tzv. “duboke” retardacije);

6

DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU (2)

4. DECA SA PORAMEĆAJIMA GOVORA (među najčeš-ćim: dyslalia, disartria spastica, dyslexia i rhinolalia);

5. DECA SA POREMEĆAJIMA MOTORIKE (disgrafije,dislateralizovanost, tikovi i tzv. “motorni debilitet”);

6. DECA SA IZRAŽENIM POREMEĆAJIMA U PONAŠA-NJU (vaspitni problemi, emocionalna i socijalna ne-zrelost, pasivno-agresivne i agresivne reakcije, delin-kventno ponašanje i sl.).POLAZI SE OD DOMINANTNE SMETNJE, ali se uzimau obzir i opšta situacija, odnosno u kojoj meri poro-dične prilike i stavovi sredine utiču na razvoj deteta.

7

KLASIFIKACIJA FUNKCIONALNIH POREMEĆAJA DECE (1)

1. OŠTEĆENJE SENZORNIH FUNKCIJA (oštećenje vida, slu-ha, senzorni poremećaji taktilne osetljivosti, bola, dodira,kretanja i ravnoteže);

2. POREMEĆAJI KOGNITIVNIH FUNKCIJA – intelektualnih,perceptivnih i funkcija pažnje (mentalna zaostalost svihstepena, teškoće u učenju – opšte i selektivne po predme-tima, govorne disfunkcije, distrakcija pažnje raznog stepe-na, okulomotorni perceptivni poremećaji i dr.);

3. POREMEĆAJI KONTROLE MIŠIĆA (posebno oni koji ome-taju ili bitno otežavaju kretanje, neposrednu komunikacijui komunikaciju deteta sa sredinom kao što su: cerebralnaparaliza, ortopedski poremećaji, poremećaji u govornojartikulaciji, amputacije, dismorfički sindromi, mišićnaatonija i sl.);

8

KLASIFIKACIJA FUNKCIONALNIH POREMEĆAJA DECE (2)

4. OŠTEĆENJA FIZIČKOG ZDRAVLJA DETETA (metabolički ifiziološki poremećaji kao što su: hipotiroideizam, galakto-semija, fenilketonurija, astma, juvenilni dijabetes, urođenebolesti srca, zavisnost od aparata za održavanja života i sl.

5. EMOCIONALNI DEČJI POREMEĆAJI i poremećaji u organi-zaciji ponašanja (situacioni poremećaji emocija i ponaša-nja, hiperaktivno i hipoaktivno ponašanje, dečje neuroze,dečje psihoze, autizam, emocionalne promene i promene uponašanju izazvane oštećenjem nervnog sistema i sl.);

6. SPOLJAŠNJI FAKTORI u odnosu na dete koji ometaju nje-gov razvoj i funkcionisanje u granicama sposobnosti (dis-funkcionalne ili haotične porodice, neodgovorno ponaša-nje roditelja, zlostavljanje dece od strane roditelja, teži ob-lici materijalnog, socijalnog i kulturnog zaostajanja poro-dice, psihotični roditelji...).

9

MENTALNO ZAOSTALO DETEqMentalna zaostalost se najšire može sagledati kao ne-

srazmera između sposobnosti deteta i zahteva kojipred njega postavlja sredina u kojoj živi. Ova nesraz-mera nastaje ili zbog umanjenih bioloških potencijalaili neadekvatnih socijalno-kulturnih zahteva i porodič-nih uslova u intelektualnom funkcionisanju deteta.

q Smetnje u mentalnom razvoju povezujemo sa uspore-nim ili neujednačenim razvojem intelektualnih sposob-nosti. Teškoće kod ove dece dolaze do izražaja u kog-nitivnom području (kao teškoće u procesu učenja) i upodručju adaptivnog ponašanja (kao teškoće u prime-ni naučenih sadržaja, teškoće snalaženja u novim situ-acijama, u oblasti brige o sebi, komunikaciji i socijal-nim veštinama).

10

MENTALNE SMETNJE U RAZVOJUØ Mentalnu zaostalost karakterišu različite smetnje u razvoju čija

učestalost i stepen variraju, a ispoljavaju se u vidu:a) nedostatka motorne kontrole i slabe koordinacije,b) senzornih smetnji različitog stepena,c) usporenog razvoja jezika i govora,d) oštećenja saznajnih funkcija.Ø Razlikuju se tri dijagnostička kriterijuma za mentalnu zaostalost:a) ispod-prosečno intelektualno funkcionisanje (laka mentalna

zaostalost – IQ 50-70, umerena mentalna zaostalost – IQ 35-50, teža i teška mentalna zaostalost – IQ 35-19),

b) deficit u adaptivnom ponašanju (socijalnom prilagođavanju),c) pojava zaostalosti pre 18. godine.Ø Potrebno je razgraničiti dve grupe mentalne zaostalosti:1. porodična ili sociokulturna zaostalost, i2. organska ili klinička zaostalost.

11

DETE OŠTEĆENOG SLUHAq Oštećenje sluha, posebno njegov najteži vid – rana gluvoća,

predstavlja takav oblik senzorne ometenosti koji ostavlja multipleposledice u opštem razvoju deteta.

q “Gluvi” su oni čije čulo sluha nije funkcionalno za uobičajene ži-votne potrebe, a “nagluvi” su oni čije je čulo sluha defektno, aliipak funkcionalno uz i/ili bez upotrebe aparata za sluh.

q Smetnje u razvoju (auditivnih) slušnih sposobnosti ispoljavaju sekao umanjena ili potpuno odsutna slušna osetljivost, koja ozbilj-no ometa razvoj i upotrebu govora i jezika, kao i socijalnu komu-nikaciju deteta.

q Dete sa oštećenjem sluha zbog nemogućnosti primanja auditivnihdraži, deluje nezainteresovano i odsutno, jer nije u stanju da upotpunosti proprati dešavanja u neposrednoj okolini, zbog čegaje i njihova pažnja labilna i kratkotrajna, jer često ne razumejusituaciju u kojoj se nalaze, te da bi skrenuli pažnju na sebe, njiho-vo ponašanje često biva agresivno, tako da otežano ostvarujuvršnjačku komunikaciju. 12

KOGNITIVNI RAZVOJ DECE OŠTEĆENOG SLUHA

1. Oštećenje sluha selektivno pogađa određene aspekte intelektual-nog funkcionisanja, kao što su verbalna inteligencija, sposobnostapstraktnog mišljenja, mišljenje u analogijama, socijalna inteligen-cija, verbalno i numeričko pamćenje, sukcesivno, smisaono i odlo-ženo pamćenje, kao i neke aspekte vizuelnog opažanja.

2. Oštećenje sluha ne pogađa određene sfere intelektualnog funkcio-nisanja; čak i doprinosi da se izvesne sposobnosti razviju više ne-go kod osoba normalnog sluha.

3. Selektivna pogođenost određenih asekata intelektualnog funkcio-nisanja najizraženija je na deci mlađeg uzrasta, dok na deci starijeguzrasta dolazi do ubrzanog razvoja tih sposobnosti, pa se neke odnjih izjednačavaju sa sposobnostima odraslih normalnog sluha.

4. Opseg intelektualnog nivoa (kvocijenta inteligencije) slušno ošte-ćene dece nije ništa manji od opsega u dece normalnog sluha, odsuperorne inteligencije do mentalne zaostalosti, te su individualnavariranja su vrlo velika.

13

DETE OŠTEĆENOG VIDAo Smetnje u razvoju vida ispoljavaju se kao umanjena ili potpuno

odsutna čulna osetljivost na svetlosne nadražaje, koja značajnoometa vizuelnu komunikaciju.

o Jedna od osnovnih karakteristika dece sa oštećenjem vida je us-poren i nesiguran hod, na širokoj osnovi, kao posledica nesigur-nosti koja potiče od straha od nepoznatog prostora. Glava ječesto pognuta, zbog potrebe za intenzivnijom koncentracijom nadraži iz neposredne okoline. Slepo dete je prvo dete a onda slepo.

• Deca sa oštećenjem vida kao i sva druga deca imaju potrebu zaslobodnim kretanjem (trčanjem) koju zbog prirode stanja teškoostvaruju. Zato su prisutni stereotipni pokreti – blindizmi, koji semanifestuju kao klaćenje, stavljanje ruku u oči, lupkanje prstima,kružni pokreti glavom, otvaranje i zatvaranje vrata. Kako većinuinformacija o spoljašnjem svetu primamo preko čula vida, s togaje dete sa oštećenjem vida vrlo teško zainteresovati, pa namčesto deluju umorno i nezainteresovano.

15

PROBLEMI DECE OŠTEĆENOG VIDAo Svi problemi vezani za slepilo (Lowenfeld)

klasifikuje u tri oblasti:1) kognitivne funkcije;2) kretanja;3) problemi determinisani psihološkim i

sociološkim faktorima.o Prema tome, slepilo ima direktne posledice

samo u oblasti kognicije i mobiliteta, dok je sve ostalo rezultat posledica indirektnih efekata slepila.

16

SLABOVIDA DECA o Slabovidi su posebna kategorija hendikepiranih, odnosno dece sa

razvojnim poremećajima. Mesto slabovide osobe je negde izmeđuslepe i one koja ima neoštećen vid.

o Važni aspekti definicije slabovidosti bili bi:1. oftamološka dijagnoza (ona je prvi korak u definisanju slabog

vida, porekla, lokaciji, stepenu oštećenja vida, čak i prognozi,utvrđivanje ostatka vida, koji se može koristiti u životu i radu);

2. oštrina vida (vizuelna oštrina je mera sposobnosti da se jasnorazlikuju fini detalji na određenoj udaljenosti – brojem koji se izra-žava predstavlja odnos normalnog vida prema oštećenom vidu);

3. polje vida i 4. tip refrakcije.o Vizuelna efikasnost je bolji termin jer uključuje oštrinu vida na da-

ljinu i blizinu, kao i takve faktore kao što su vidno polje, okularnimotilitet, binokularni vid, adaptaciju na svetlo i mrak, viđenje bojai akomodacija.

17

RAZVOJ SLABOVIDOG DETETA o Potrebe slabovide dece u predškolskom periodu:1. razvoj vizuelne percepcije;2. razvoj percepcije putem drugih čula;3. govor i komunikacione veštine i4. socijalna kompetencija i veštine dnevnog življenja.o Slabovida deca prilikom upisa u školu još nisu postigla maksi-

mum u sledećim funkcijama:ü diskriminaciji i tačnom imenovanju objekata;ü shvatanju jednostavne perspektive na slikama;ü korišćenje kritičnih znakova koji određuju identitet dvodimen-

zionalnih reprezentacija;ü opažanje simetrije i sličnih karakteristika;ü koordinacija oko-ruka na jednostavnom testu lavirinta;ü diferencijaciji i imenovanju boja.

18

DETE SA GOVORNIM POREMEĆAJIMAo Da bi se govor pojavio i razvijao, nužno moraju biti zadovoljeni

primarni biološki uslovi – zrelost CNS-a i govornih organa, kojiobezbeđuju normalan psihomotorni razvoj, odnosno razvoj spo-sobnosti za govor, i uslovi koji se odnose na uticaje spoljašnjesredine. To znači da je govor bio-psiho-socijalna funkcija, pa se igovorni poremećaji posmatraju u tom složenom sklopu.

o Pod govornim poremećajima podrazumevaju se sve smetnje ugovornom funkcionisanju koje na bilo koji način remete varbalnukomunikaciju bez obzira čime su uslovljeni i kako se ispoljavaju.

o Govorne i glasovne teškoće uključuju teškoće u izgovoru glaso-va, zamenu ili dodavanje glasova i uslovljavaju nazalni govor,nerazumljiv govor ili mucanje. Nepravilan izgovor glasova ili ne-pravilan govor privlači negativnu pažnju kod slušaoca, utiče nameđusobnu komunikaciju, uzrokuje teškoće i na socijalnom i naemocionalnom planu.

19

PODELA GOVORNIH POREMEĆAJAo poremećaji glasa, odnosno smetnje fonacije u koje spadaju dis-

fonije, promuklost, razna odstupanja od osnovnog laringealnogglasa, i to u visini, jačini, boji i kvalitetu glasa (afonije, prefiks“a” označava teži stepen ovog poremećaja);

o poremećaji artikulacije, u koje spadaju razne vrste dislalija, razniporemećaji izgovora (izostavljanjem nekog glasa, zamena glasadrugim glasom ili iskrivljen izgovor glasova – usled defekta go-vornih organa, pogrešnog govornog vaspitanja i funkcionalnhuzroka dislalija);

o poremećaji ritma i tempa govora, u koje spadaju razni oblici mu-canja, ubrzan govor (tahilalija) i usporen govor (bradilalija);

o poremećaji jezičko – govornih struktura, u koje spadaju afazije idisfazije (lakši i teži oblici oštećenja govora i jezika);

o poremećaji čitanja i pisanja (disleksija i disgrafija).20

TELESNO INVALIDNA DECAo Deca sa smetnjama ili oštećenjima u telesnom funkcionisanju

označavaju se kao telesno hendikepirana ili invalidna deca, pred-stavljaju jednu od najbrojnijih kategorija u populaciji hendikepira-ne dece, sa veoma različitim i vrlo kompleksnim slikama psiho-fizičkog funkcionisanja.

o Telesna invalidnost podrazumeva vrlo širok dijapazon stanja,smetnji, delimičnih ili potpunih ograničenja ili oštećenja funkcijatela, njegovih pojedinih delova ili sistema.

o Terminom telesna invalidnost se obuhvataju, označavaju i podra-zumevaju sva stanja poremećene telesne funkcije, od sasvim ne-znatnih, do teških ozbiljnih stanja nemogućnosti samostalnosti.

• Smetnje u telesnom razvoju su najčešće povezane sa teškim itrajnim oštećenjima motornog i koštano zglobnog sistema, teles-nim deformitetima, mišićnim i neuromišićnim oboljenjima, ošteće-njima centralnog i perifernog nervnog sistema, ili hroničnim obo-ljenjima koja teško narušavaju zdravstveno stanje deteta.

21

DECA PREMA TIPU TELESNOG OŠTEĆENJA

o deca sa moždanom patologijom (cerebralna paraliza, stanja posleencefalita ili meningita, hidrocefalusa, traume glave, odnosno oš-tećenja CNS-a itd.);

o deca sa perifernim oduzetostima, posebno sa disfunkcijama eks-tremiteta (stanje posle dečje paralize, povrede kičme, neurološkihoboljenja označena kao neurološka stanja);

o deca sa hroničnim progresivnim oboljenjima (razne vrste mišićnihdistrofija itd.);

o deca sa organskim oboljenjima bez ispada u motornom funkcio-nisanju (smetnje u respiratornom sistemu, kardiološka oboljenja,oboljenja endokrinog sistema itd.);

o deca sadrugih kategorija koja se najčešće navode kao ortopedskislučajevi oštećenja (komplikovani prelomi, urođene ili stečeneanomalije i iščašenja ili amputacije itd.).

22

DECA SA OSTALIM POREMEĆAJIMAØ Deci sa poremećajima u ponašanju najviše teškoća u škol. radu

pričinjava poremećaj pažnje koji je često praćen nemirom i hiper-aktivnošću, uz koji se mogu javiti specifične teškoće u učenju, namotoričkom, govornom, emocionalnom i socijalnom planu.

Ø Smetnje dece u socijalno-emocionalnom razvoju najčešće se ma-nifestuju kao: hiperaktivnost, asocijalnost, poremećaji iz autis-tičnog spektra, a karakteriše ih kratkotrajna i nestabilna pažnja,motorni nemir i impulsivnost.

Ø Decu sa hiperaktivnim ponašanjem karakteriše stalni nemir, pa seza njih kaže da su nemirna, bučna, nepažljiva i u stalnom pokretu.Hiperaktivnost može biti senzorna (dete reaguje na svaki podražaji prestaje da radi ono što je započelo, stalno "klizi" iz radnje uradnju) i motorna (nemir koji se ogleda u nemogućnosti da seuzdrži od reagovanja na draži koje izazivaju motorne reakcije).

• Deca sa autizmom imaju poteškoća u uspostavljanju komunikaci-je (verbalne i neverbalne) i socijalnih odnosa.

23


Tematske celine:1. Klasifikacija razvojnih poremećaja dece.2. Mentalno zaostala deca. 3. Deca sa oštećenjem sluha.4. Deca sa oštećenjem vida.5. Deca sa govornim poremećajima.6. Telesno invalidna deca.7. Deca sa ostalim poremećajima.

24


Kontrolna pitanja (1):

ü Definisanje pojma ometeno dete? ü Definisanje pojma dete sa posebnim potrebama?ü Deca sa smetnjama u razvoju?ü Klasifikacija funkcionalnih poremećaja dece?ü Mentalno zaostala deca?ü Mentalne smetnje u razvoju? ü Dete oštećenog sluha?ü Kognitivni razvoj dece oštećenog sluha?ü Emocionalni i socijalni razvoj dece oštećenog sluha?

25


Kontrolna pitanja (2):

ü Dete oštećenjem vida?ü Problemi dece oštećenog vida?ü Slabovida deca?ü Razvoj slabovidog deteta?ü Dete sa govornim poremećajima?ü Podela govornih poremećaja?ü Telesno invalidna deca?ü Deca prema tipu telesnog oštećenja?ü Deca sa ostalim poremećajima?

26

P I T A N J A ?

27

HVALA NA PAŽNJI !

28


PREDAVANJE 11

29

FIZIČKO VASPITANJEPOSEBNIH GRUPA 2

Prof. dr Nedeljko RodićAss mr Romana RomanovFakultet za sport i turizam Novi Sad

30

11 deca ometena u razvoju

Documents