POSLE DESET VEKOVA

d*;ht*** =*i t\,ti#i fr:;:iilm I'J j:.'J5i"i::j[ffi ''"ir,g:"0:::i;Yf '"0u" nepub'r<e Ho;an-"; ;"4:*hr*'Hi""ri,#,*:*1 ii:":*u:::miHjl:t-iffi ;ti?t"i"."i::":r",'i;["i[::1',::]";pd!il"r'":;l?lillll"%'"t,;".'."..'.:, jxii'"#:,ilifl ,xl,xi jiii, lirirqllf,.? ":"J","';;;il Ty":F::iilil:'i?i'J;";[',e,:iJ i :;l':,!.$1i"ff qiel i :1".":tr:eil ;:*."::1"', ";,:_:ilJ'.1,,::li.;J;i;#n"l*.,.;;;.,"ttffi:;"I;":::i+ili3 ffi r j',i::il':x j# ?jf ;:,,T1".:i.,:"J111a5r;*i *i':"# r :i:j ;'rrti ltJr:,::Ui;."":"1";j" ;1,',i"-",i;l' :i.3}"::.ii i;',[i,:?:,i ll'il_:":l i:;i";:*.1"!:"lii .?:"T1",x, j;":Jrl,:.,n.1.i:*,1

ffiffi.ffiruffi

DubmFdan: Jitokom X!:[ rei.a ois\'oja ogroln.aa bo€ko:ama. krainra it azerl:n u Evroplje doziyljayale bujrsKa se por€d iogepro,zroda zapedn-ln e robe. L_sladea.3vaakog kapiiata :ilSleea bogarih i oiznosi s€ Siro.tr sr€:lspancrna Da aj:i!:.no je tada u Dubllr.ijednog e!o:a Ecg:je ramo podese, jerna pronevere, keo :u poslove s pozajEdug L kamaie po€lesvajim imetkom i Iraaun Turske bite strebalo iaaziti nekNagli porast njihoFstog veka skoro nadsvoj koren najve6rnturskih zemalja.

Uporedo s pri\-af i rmaci ia Dubr;F3avnika uaustio se .sila na M€dit€ranu_vlasii na Levantu

-i

previa5iu u zapadnton preuzeo ulogu rtpada. I tal{o jt Dudzanatlija, skudenih Fao sesnaestog vekaspeoifidnog karakter:sistemu sveiskih silam€na u Ewopi biomonarhija. ne sme sskom i u politiikomizmenjeaoj st?Lrkturine organizne, Na mizvodima i potrebandrugih, jer se gotov(

Dubroydani su, na taj nadin, bili medu prvima koji sutokom XVI veka o krili evrcpsku Tu$ku kao zemlju koia nudisvoja ogromna bogatstva u sirovinama, u rudama, Zitu, \'uni,koiama, kraima, vosku i drvetu, sve artiklima tada neobiinotrazenim u EvroFj u kojoj s€ stanovnjstvo nagto rnnoiilo i koiaje dotvljavala bujan procvat manufakhrme proizvodnje; Tur-ska se, porcd toga, pokazaLa i kao veoma blagorodan kupecpraizvoda zapadnih zemalja, ponajviEe tkaruna i razne luksu-zne robe. Uv1ai€nje Turske u inter€sne sfere evropskog trgorvaakog kapitala Limalo je zl1aiaj pronatraska novog kontinenta.Slava bogatih i okretnih dubrovadkih trgovaca i pomomca ra-znosi se iirom sveta. Oni, doista. nisu moraii da mnogo zavideSpancima na njihovoj pljadki Amerike: tursko tdiBte smatra-no je tada u Dubrovniku takvim da se b€z stavljania na kockuijednog groEa mogla poveriti roba svakome ko bi odludio daje tamo poarese, jer su zarade bile tolike i tako pouzdane dana pronevere, kao beskorisne, nlko nije ni mislio. Upustivsi seu poslove s pozajmljenim sredstvima, mladi trgovac je wa6aodug i kamate posle godinu, dve ilj tri, i nastavljao da trgujesvojim imetkorr i s novim krcditima. Dubrovadke zarade naradun Turske bile su tolike i tako smiSljeno udelene da bi ihtrebalo izraati nekom posebnom matematidkom progresijom.Nagli porast njihovog moreplovstva, koj€ je sr€dinom iesnae-stog veka skoro nadmasilo pomorske snage grada Mletaka, imasvoj koren najvetim delon u bogatstvima stedenim na radunturskih zemalja.

Uporedo s pri.v?ednom isla je i polititka i drza\.nopravnaafirmacija Dubrovadke Republike. Medunarodni polozaj Dubo-vnika udrstio se sa ustaljivanjem nove konst€laciie velikihsila na Medii€ranu, to jest s potpunim uspostavljanjem turdrevlasti na I€vantu i u Podunavliu i sa sve ve6om lpanskornprevlaE6u u zapadnom Sredozemiju, dakle isto\Temeno kad jeon preuzeo ulogu trgov€dkog posrednika izmedu Levanta i Za-pada. I tako je Dubro!"nik od srednjovekovn€ komune ribars,zanatlija, skudenih pomoraca i sitnih trgo\raca vidno evoluirao,do iesnaestog veka, u neveliku, ali Zilavu trgovadku republi\uspeoifiinog karaktera, koja ie imala svoje mesto u savrcm€nomsistemu svetskih sila. Zbog tog4 iako je poEetak moderncg vre-mena u Erropi bio u znaku stvaranja mo6nih apsolutistidhihmonarhija, ne sme se zakljuditi d,a je Dubro\,.nik, i u ekon,:m-skom i u politidkom pogtredu, postao suvisan anahrorlizam u tojizmenjenoj struktud Evrope, koja vise nije fuTe1a male driav-ne organizme. Na medi svetova, sas\,'rm suprotnih svojim pro-izvodima i potrebama, opst€o je kao neophodnost i jednih idrugih, jer se gotovo jedino on zatekao sposobnim, pre svega

razgran"tom. mrezorr svojih kolorija na Bdtkdnskon poluoslr_T. a ,ll-rn _ karpacj,eLom s\oj h porrorskih snaga, da;reuzmeurog!.nlihovog posrednjka. Tako je poliribka nizavi"nosr Ou_orovn.Ka ndi la svoj l tvarn: razlog u n..Fgo\.oi pf :vredno.srazir r€ko JF ctEavnoprdvra Jorma Dubrovjeke RFp;blike XVI veka

:;5-1,"" , pr iv idroj disharmori j i sa qlruklrrorr radasrjeg

--.. D rb-ovLk je uivrstio svoj rneelunarodni polora i rokom,\vr_vek. zahvat jr ju i i jo i jednoj i -n"enjcj .. rvloderno ctotla sveLske islorijF. koje je zapoeelo kraie.n .\v

vFr(a. bl lo. le otJ-plezeno re sarno s.varanje1 knjpnih -monar_

hrJa rego'u.poslavl janjen izvesne r""vnoreze rredu ni ima. Dc-ld\rm_lz\. ) . lemr ewopskih si la. ro je:r .ve veie izul i r<rarost inJrnovtn rnkresa. Um-^s-to sr"dnjovekoVnog izolovarog resavd_nja 'neclurarodnih probrema. sad u tome uiestwiu si" "uroo_sKe q- le. aqgdzovane svoj im in,eresirna troi . rre vi ie gube lb_kalro obele2je. I tako. dok su u sredrjem veku poj""dini ec_spodari moglj izmpdu sebF vodjLi U".noni*u ,,,o"" i iproio&iinajsv"repija krvo,protiia. do,-e. od XVI veka, n;edan jubroia_Kr Drod-ruJe F'oslao Dienom prodwrjka Republjkc a dr to niienasro-odjeka i na udat jenj j j rn Fvropskin dvorovin a.

.u ovak\, tm okohost ima Dubrovaikoj Republ ic l koia i€ii* *lIT reaLne raztose za .voj opsla"nak,'ni.j. rlt" i,l"ii"resKo nacr d-ptomatske metode u napo-i-na za oauvani" svoienezr\,1snosti i ti meLodi dsu rnordu bil.i proizvod suSri vinu_1a:.,1 ,"j,""" diplomarije j hrabro.ri n-"i.ri', sinoro. negol";_Turlaf hraclnog j aalaakog posmatranja i renrblog sranja:,var i .Oslanjajudi se na Turcku onoliko smi<tieno i uporno irotikc i-.ols *bil.a izvtr njjhovos blago,L"rja i u.ro" niiii"," .",a"isni_:!

']y,?:9":"'1,-". j: potaz'ro za rukom da ne ostanu bez nje_!€ zasrrte ka.t god bi Mteoari, koj: su i sdmi od ni" zavis;Ii_au nrsu b, l i_njenj i r j ienioj . dovpt: u pi ,an"e ". i :hov; in lereser opslanax. A kad Je span: ja. u toku prve polovine XVI veka.poce€ da zauzrma prvo meslo u hj . i<canckor- delu Srpdozemlja.rrubroveani s lr pokuiau. uspe'. da jm !a ci la. iako glavni tdr_fll-3i]m?": sas'".rn po.rstedLr na rursku podari rrgoracke po_vrarrrce j po! t jckx zai iu pro, iv svih. a pnenst iero pro,.vwlecana. i reterano s\Fsni

"vakp usl . lge koju cin- dr is ima.?u.brgv6a1i su do te mere znati da uv;[daj;

"; k";i-k;i;

daju karo'iakoj crkvi j propagandi sanjm slvoiim o..;ol"nl""-medu ' rvrcima , - i ,zmaLic.ma. da su im pape, k; . io;e;. i_slema ewopskih sila. posraji najsrdaeniji zaltiirui"i i c"ur.i nii_nole neuF€lnosli aak I onda kddd s r. pod zruko.n kFta, .;ivadili Ewopu na Tursko Ca-rstvo. .Ira" Oi se Ortrouca*

"r"r_bano korisiiili svim onirrl povlasticama kole je sultan ustra&vao

l 0

Mledanimapa se, kaooni su i d;nima i alr,rtrani, daklkvih meto(zuju kaoijnjenice 3bio potrctl

gleda i :skiDo pc

Zav€]a hr itada, med!snost dobnvisnosti prnapora 1 Plgu, uslov r

dolazi do (

tulskiln trneophodno

iz krize uSta evlopslnJu, posrecdna od najPristiz€li sPersije i IItan lanacstasali u Srno sa Splitkosnice, i Icima kojistva:raju slnima. PorcangazovanjEngtreske, lproizvodnjrpeno i Me(zatim stra(sluibi Sparvnlka izez

lMleianima i drugim hFi66anima s kojima bi se nasao u ratu,Da se, kao sL:ien:ci i jednih i drug:h. ndglo bogatilj. U slvari.oni su i ddlje wiib raz'nenu izmedu dva sv6ta. koja je i jed-

njma i drugima bila neophodna i pored ratnog slanja. Posma-trani, dakle, u skladu sa opitim prilikama u svetu, uspesi ova-kvih metoda dubrovadke polibike ni u kom sludaju se ne poka-zuiu kao posledica njene premudrcsh i snaiailjivosti nego&i;ienjce sl.o ie Dubrcvrik imao ivrsl raTlog za svoj opslanak.bio potreba mediieranskih Temalia, i slo je, mudroiiu, iskL-stvo; i desto hrabrim drianjem svojih diplomata, znao da sa-pleda i iskoristi takve Prilike." Do Dosledri 'h qodina XVI \eka dubrovaika t lacla je udr-zavala tir ravn6tezu brizno ali bez prelerarlh naprezanja: odtada. meilutim, borba za sigumast, za hrrsku zaEtitu, za izve-snGt dobrog ishoda poslova, flaizad. i za otuvanje same neza-vi"nosri prilski'"ala e Dubroveane s\e teie. iz'sli-vala sve 'i:enaDora i prervonla se, naposlell-u. u nj;ho\u svakodnevnu bri-su: uslov'niilovog opslani<a, iskuienje niihove vel:dine : uzrokia"rrm aru*aie ilave. .ter, od Poslednjih god:n€ xvl vekadolazi do opadanja dubrovadke trgovine u Turskoi, izazvanogsve v€com, ieicom i redovnijom pojavom i drugih trgovaca oaturskim triistima, ili, drukarije rcieno! dotrazi do osponavanjaneoDhodno€ti Republjke kao kopie irrredu dva svela Potiski-vani neodoli'vo iz istocnog Sredozemlla. Mlccani su naili izlaziz krize u oivaranju splitske luke {1592). u prodiranjr na lrZi-Sta evroDskog dela Tlrske i u njilovom neposrednom vFziv,t-

" u. oosiedstvom SDljla. za Mletke. U'koro, Split je po.tao je-

d;a ;d naianae?in' j ih trarziLnih lLka koie su radi le s TurskomPristjzalj ;u trgovci iz c€log Turskog Catstva, a ponckad ' :zPFrsiie i Indije; stvarajuii. po rea:ma jPdnog savremenika. zla-lan Ianac izmeatu Isloka j Mlehka Bosad€ki frgovc'. raglos asau u Sara-je!'u. koje poslc 1592. godi.re. povezamo neposr'd-no sa Splitocn, dobija maaaj velikog triista- razilaze se. kao izkosnice. j po druqim turskim aar jarra. gde. uporedo s trgov-cima koi i ;ajbze s iuga, s Crcima, Jermerrma i J"vrej ima'si\ araiu svoie naseoUine I svF ozbiljnije konkurisu Dubrov:a-nima.

-Pored loEd. u l.reovjni s Turskotn doslo je do sve vecPg

ansazovania i velikih zapadnih sila, Fratrcuske, HolMdije iEn;Ieske. l{oje, po:Lo su se osnaz'le podiz"nj em .manu fak I .lrneoroizvodnie i treovinom s novim svetovima. obuhvalaju posle-i'eno i u;ditpran. Ovo prodiranie zapadn'h qila u Sradozenlje';aLim slradanja i osipanje brodova pod zaslavom sv. Vlaba usluzbi Spanskiir laaijeva,'kao i opite opadlanje pnwede Dubro-vr,ika izaz\rana smanjivanj-Arn kapnene trgovine - sve le to

11

mEry:,;;i#,Nffim**rffi

*$e***$*ffi

12

vanje takvog sv(mu j€ taj polozodnos4 osporavasu mu njegovi I]enak. Zbog toga *veku, i pored sl-}uloga trgovadkogpostala suviina jdolazilo uJrolko j,tako nameat€ni- Ilazile sa stranq rbodti. Svest o \.nnjivala je DubroDogatstava i sve iu opadanju. Nj j€gnuti_um koji na:srere Hepubtici i Imatska Lrmesnostsve vise su sEdstsledica poslo.r,nihnapora, pa stia€ srsaije 6uva. I takogianu poemu slobne prestaje da stuubrord_ani pro2€onrm bolovima u Iposebnog rodotjubsrr r nadania Dosidaleke.pol jske: ru

I

vanie takvod svog polo:aia ne aamo sa onoliko truda kolikomu-ie tai ; lozal ;amim razvi tkom polf t iakih i ekonomskihoa"ora- oip-oratan, neeo i sa onoliko pretelkih napora kol:kosu mu niejovi neprijaLeLj' snisljeno oremogu6avali dalji op,sta-nak. Zbog toga je nepravecho L\rdrti da s€ uuomvruK u ^Yrrveku. i pared svih iskugenia, ipak odr2do samo zalo Sto njegovauloga trgovackog posrednika izil €du d\aju s\elova j05 ni.iepo=-laia

"uvisna i da .ie do lrzavica oko njego\e nezavisnostidolazilo ukoliko je ta njegova uloga stvarno gubila svoj znaaqi.Iako namesteni, mletadlni progoni su bili progoni, iako su do-lazile sa strane; nedaae su bile nedaa€, i protiv njih se moralobori l i . Svest o vrednoGli s lobode i o cvo'n pra\u na r ju zane-niivala ie Dubrovaarina u tom slole<u nedostatak iSiilelihboeatslava i "ve'h

vise obuzimala umesto poslova koj i su b' I iu opadanjLr. Nj ihova djplona i ja se prelvara u jedan prcnaPre-gnuii un1 koji najbudnrje strepi nad w'm sLo bi moqlo nanetj; tere R"pLbt i i i i l i€noi nezavisno€t i . Pol i l i ika mudros:. diplo-maiska ;mesnosr i hr;br, postojanosl Dubrovaana tcg vekasve vise su sredstva u borbi za slobodu, koja je sve manje po-slealica Doslo\,'nih veza i novca, a sve vise rczuli.at nemerljivihnapora. pa stiie sve v€6u vtednost i sve se ljubomomiie i sve-

"ni i . .uvu. t tako se ta epoha Dubrovnika qalma Lr jednu rra-

srinu poemu Jobodj, u grc.viLi spl€L grana .Larog duba kojin" proi tai . da strcmi ka v 's inama.. . To je vek kad su seDubroveari. pro2eti svesdu o dragocenosti slobode. sveidu oonim bolovinia u kojima se ona ratia, konadno istaurili iz svogposebnog rodoljublja i kad su $edmet njihovih osecanja. mi-sli i nadania postale ne sdmo juznollovenske z€mlJe nego rdaleke.potjake I ruske ra\4xice. Zbog toga je to Velihi vek Du-