* Osobine ekspresionizma kod Isidore?  - težnja da izađe iz kruga (saputnici- odeljak krug će ti sve kazati) iz kruga boga, života, svega... društvenih odnosa. sukob sa dotadašnjim, u korealciji sa ekspresinističkim krikom- ekspresionisticko vidjenje prirode u ,,pismima'', npr. grane drveta kao ruke bolesnika, sklonost ka ekstremnom i uzvisenom u prirodi (fjordovi, itd)

* Da li neko zna zasto se zbirka Miodraga Pavlovic "87 pesama" bas tako zove?!+ то има код делића у предавањима! :) ја се сећам да је могуће тумачити као потребу аутора да намерно разбије целовитост збирке;

* A zbog cega su bitni mit o Anteju i Molohu? Moloh je sumerski ili asirski bog kome su zrtvovana novorodjencad (ovo nije bitno, ali majke su bile primoravane da pevaju, tapsu i plesu dok im deca gore na uzarenim sakama metalne statue) Antej je junak anticke mitologije. Majka mu je Gaja/ geja, bozanstvo zemlje, i iz toga je crpeo moc, a kada bi se VOZDIGAO :P na nebo gubio bi snagu. Inace polu-div. U kakvoj su vezi ovi mitovi sa Danom VI? za Moloha se nesto ne secam...to je pre u vezi sa V.petrovicem. mada i ondasnja golgota moze preneseno da se shvati kao zemlja/prostor koja,-i uzima danak u ljudima. Ovo ti je najslobodnije. A Antej... je takodje V.Petrovic, i tu imas onu klasicnu petrovicevsku fiksaciju na prirodu, njene snage i coveka koji treba sigurnost.

* Ресимић добошар, Рековалесценти и У гостима. Експресионистичко: свако је окренут својим мислима ( један размишља о мртвој жени, потпуковник малтретира пуковника питањем о жаби...), не повезује их ништа осим просторије. У гостима: обраћање цитаоцу на крају приповетке, воз и онај човечуљак са огромним теретом, сукоб трговца и омладинаца, песма Д. Васиљева...Питао ме је и шта је експресионизам (рекла сам ко је написао манифест и када).

* MARA MILOSNICA Rekla sam da je Mara bila kratko kod pase,mamje od godinu,jer se kod Pamukovica porodila Snaja se ispoveda njoj,to je uvod u Marino stradanje,ali nije bas bio zadovoljanИ Невенка је не својом вољом у тој кући, јер је најмлађи Памуковић приметио због њене лепоте, а због које и она страда, баш као Мара. Вероватно је у Мари видела неког сличног себи, блиског, тамо где су сви толико различити од ње. Само, схаја ипак опстаје у том свету, а Мара не...

* Molim vas,zna li neko sta Vuk prica vojnicima na Rajni,valjda?

Pretpostavljam da je poenta u tome sto im govori o Kosovu i Lazaru, a deli im cesarski novac. U tome je (po Dereticu) ironicna interpratacija nacionalnog i mitoloskog, jer ratovali su pod poklikom ,,Marija Terezija''

* Животињски свет у Другој књизи сеоба. Осим оних силних коња и чувеног белог зеца на вратима, ја не знам шта бих још ту могла да кажем. Има ли неко идеју? :) I one musice koje lete dok ekipa ceka da dovedu Pavla.  Кад је Павле ухапшен први пут, у тамници је пацов, а када је у Русији, у тамници је црни мачор, а након тог се опет појављује пацов. Пси лутају Темишваром и лају на децу!

 Pitao me je Andriceve diplomatske, politicke spise, pitao me je drame Crnjanskog i putopise Crnjanskog, sta znaci Iris Berlina, i pitao me je kritike Crnjanskog, mislim da je to sve, ako se setim jos necega poslacu

Zna li neko mozda sta ocekuje da mu se odgovori na pitanje pripovetka posle pedesete? Da li prosto treba navesti pripovetke i pisce i nesto kratko o njihovim pripovetkama ili?

* izborno moje je bilo "Pesme o pesmi - metapoetski iskazi u stihovima Stevana Raičkovića", on mi je dao lirske realiste, mislim da je to realno super pitanje, a od dodatnih me je pitao samo zbirke Bore Radovića, i uopšte sinoć je od dodatnih pitao samo po jedno, eventualno dva pitanja, čini mi se da je bio baš raspoložen da položimo:)

* 1. Odnos Pekićevog Vremena čuda i Biblije 2. Poezija Desanke Maksimović i blic pitanja 1. Na šta mislimo ako kažemo "iris"? 2. Da li je Andrić pisao kritike? 3. Da li ima nasilja u "Mari milosnici"? 4. Zašto odlazi iz rodjakine kuće? 4. Gde odlazi? 5. Kako se fratar ponaša prema njoj? 6. Zašto se snaja Pamukovića baš njoj ispoveda? 6. Šta je "Unutrašnja strana vetra"?

 Na putopis Crnjaskog "Iris Berlina"! Traži samo naziv, ne i sadržaj! :)

* Laliceva Vizantija i moderan kod Veljka Petrovica.

 * Hipnizam:ceo njîhov svet je u ekstazi,bez dogme. U hip.se živi na iskustvu preživljenîh stvari.Hip.je zapravo iluzija svega. Hip.rade na preživljavanju čoveka i svega ostalog,princip ne postoji,a forma je kao san. Zenitizam:doba paradoksa,paradoks je element zen.pesništva..Kao bitni elem:reč,filozofski pojam,smisao(moze biti i apstraktan),faktor asocijacije. Ideja zenit.pesme je ETIKA.. To je sve što ja znam.

* zna li neko zasto je knjiga crvena? valjda ta boja simbolizuje hrišćanstvo.Da,simbolizuje hriscanstvo zbog Hristove krvi,ali rekao je da nije to :(

* Kako(cime) se Andric javlja u nasoj knjizevnosti? Koje sve zbirke poezije je izdao? Sta su Nemiri? Da li je Andric bas u takvom obliku ostavio Omer-pasu Latasa?Sta je hazarski cup? Kako se zvala Pavlova zena?Andric se javlja poezijom(jos kao mladic iz zatvora), njegove zbirke poezije-Ex ponto i Sta sanjam i sta mi se dogadja,Nemiri-poetska proza, za OPL ne znam, rekla sam da znam da je Na suncanoj strani rekonstruisani roman, i on je rekao da je to dovoljno, Hazarski cup ima odrednica u recniku u zutoj knjizi mislim, da ne pisem sad, samo sam je prepricala, a Pavlova zena je Katinka.

* Za izborno sam uzela Rakicevu ''Iskrenu pesmu'' sa osvrtom i na ostale ljubavne (pitao me je i Santica malo), pa je drugo pitanje bilo srpska pripovetka posle II svetskog rata. Blic pitanja: da li umiru citaoci Hazarskog recnika, ko umire sve u knjizi i kako, ko umire u Travnickoj?

* У вези са романом "Омер паша Латас": то је недовршен Андрићев роман, Иво је имао намеру да напише Сарајевску хронику, и поглавља романа су настајала у распону од двадесетак година. Приређивачи су сами распоредили поглавља, дакле: није га оставио у облику у ком га ми данас читамо. Иначе, Латас је био опсесија Андрићева. :)

*Moje izborno kompozicija i pripoveda č ki postupci u zbirci Bo ž iji ljudi , drugo poezija Bore Radovi ć a , a tre ć e š ta su Embahade , koje drame je izdao Crnjanski i ko je ranjen u Anikinim vremenima ,

* Moze li neko da mi napise kraj Davicove pesme i nesto o noci Vilinog konjica i Ane?Molim vas...u 2-3 recenice...:) Koliko se secam "Pesme", Ana je spasla Micu kada je bio u kontejneru, tj. nije prijavila strazarima da je on tu. To je bio njihov prvi susret. Inace, zaljubila se u njega na osnovu Vekoviceve price... On je idealizovao Micu i nazvao ga Vilin konjic. Ana ga vadi iz kontejnera i vodi ga u svoj stan, tamo ga je okupala preobukla...Ujutru odlazi od nje i to je ono jutro kada je i poginuo.

* P E S M A (Srpski nadrealizam i roman)

Davičo je eksperimentator i antitradicionalista u romanu. Pri izgradnji romaneskne strukture pokušava da koristi iskustva dramske i lirske poezije, jer jedna od nadrealističkih tekovina jeste inkorporiranje raznih žanrova u tekst. Mnogo duguje nadrealizmu, kji je razumeo kao poeziju okrenutu budućnosti. Takođe, on je uvek imao sluha za socijalna pitanja u literaturi, i zato će izbor junaka, događaja, građe biti izrazito socijalno, idejno obojen. U romanima on je angažovan pisac, iako se suprotstavljao mlekadžijama tendencije. Pojava Pesme 1952. predstavljala je izvanredan književni događaj...• MIĆA RANOVIĆ: pokušava da bude novi čovek, koji će biti kadar da sve podredi svom revolucionarnom zadatku. U njegovoj interpretaciji novi čovek je po mnogo čemu nezemaljski, lišen ili oslobođen čula i poriva, sa izoštrenom svešću o svom poslanju i sa snagom da ga izvrši. On postaje instrument u službi revolucije, i prekaliće sebe kao neki isposnik za zadatke koji ga očekuju. Ipak Davičo mu je dao dopadljiv fizički izgled uprkos surovosti: visok, vitak, mišićav, svetao, vlažan, nedokučiv pogled, jasno izrazana usta – kontrast sa namerom znak fizičke snage, životnih poriva. Anina ljubav je zato vrlo uverljiva. Njegova strast nadjačaće voljne brane u ljubavnoj noći Vilinog konjica i Ane. Mića će se revoluciji vratiti kao čovek, ne kao dogma. Želja i ljubav u liku Ane oplemenjuju ga, humanizuju. Ovim činom Davičo ga dedogmatizuje...• ANDRIJA VEKOVIĆ: drugi je junak; pesnik od formata ugleda i uticaja – buntovan ali nepolitičan, vezuje se za komuniste verujući da komunizam predstavlja kraj barbarstva, verujući da će na slobodnoj teritoriji, kada se bude izvukao, napisati svoju nabolju pesmu za koju se godinama pripremao. Njegova metafizička evolucija: kao mladić zauzima stav potpune negacije sveta, stav protesta i revolta koji negira život (period nekoliko neuspelih samoubistava) i automatske giljotine na Terazijama, kojom bi se samoubijali građani iz protesta prema užasima ovog sveta; iz tog vremena su i prvi stihovi. Revolt se zadovoljavao da skandalima izaziva zgražanje, pristajući na koegzistenciju sa svetom koji je skandalima negirao, a protiv kojeg nije preduzeo akciju. On je pesnik nadrealista. Preokret dolazi posle smrti prijateljice kada uviđa da revolucija podrazumeva taktiku, manevrisanje. Ne menja se samo pesnik, već i poezija u pravcu društvene nužnosti – socijalizuje se. Revolucionar: Veković uviđa njegovo tragično lice – revolucionar vrši neminovna nasilja nad prirodom čoveka, bilo da je to nasilje nad svojim ili tuđim životima. Alternative ne može biti. Ne može se sarađivati sa okupatorom. Za njega se najviše vezuju lirska mesta u romanu koja su najbliža nadrealističkoj tehnici: prvo – gledajući kalemegdansku kosu on zaključuje da se ipak ništa ne može da sazna bez slika što nadolaze u svest (tu se grane preobražavaju u krvotok, bronhije vojnika u streljačkom stroju...), drugo – u bolnici, gde su nadrealističke slike bizarne i disparantne (On nije Jozef Tot...), treće – nedeljni popodnevni san kada sanja zaklane, kada se reči lede i kada pesme postaju šišteći vazduh reči kao iz probušene gume.Likovi su dati antitetički, kreću se na suprotnim polovima – jedan se uprošćava, drugi se usložnjava. Mladi revolucionar i stari pesnik, dati jedan drugome nasuprot. Veković ipak Miću doživljava kao svoju dopunu, komplementarni lik. između njih postoji i mogućnost podzemne krvne veze, jer je pitanje Mićinog oca otvoreno, a Veković ga doživljava kao od svoje rase. Obojica su pošli od nepristajanja na život, ali su im se putevi izvili na suprotne strane. Veković će Mići dati nadimak Vilin Konjic, Ani će govoriti o njemu i tako nehotično doprineti njihovoj ljubavi. Pesnik i revolucionar se postepeno približavaju. Mića spasava Vekovića, dedogmatizuje se, a Veković veruje u njega, politizuje se.

TEMA ODNOSA POEZIJE I REVOLUCIJE: Davičov odgovor je očekivan: jedinstvo je nužno, ali način na koji je rešavao taj odnos daleko je zanimljiviji. Spajanje je dramatično i podrazumeva sukobe. 

• SAN: potpuno je u skladu s Vekovićevim osećanjem da su ugrožene sve vrednosti: život, ljubav, stvaralaštvo, stvaralac, i posle sna on odlučuje da govori na groblju kako bi učinio nešto za spas ugroženih vrednosti. San je saobražen psihološkom portretu junaka i situaciji u romanu. On sniva zaklane reči jer su mu osnovni vid revolta...

• PRIPOVEDAČ: AMBIVALENTAN prati tokove misli i svest junaka, ali ih metaforikom, stilizacijom, nadilazi i govori u trećem licu. Tako Davičo lakše pomera kameru od lika do lika, često im prepuštajući da se sami iskažu, i da lirski ton pripovedanja bude očuvan. Nema utvrđenu tačku gledišta, niti čvrstu perspektivu pripovedanja, već se neprestano pomera. Ovaj pripovedač ima kohezionu snagu ali ozbiljno remeti psihološku uverljivost, ali se iskupljuje svojom pokretljivošću i lirskim tonom. Često služi samo da bi se uvelo unutrašnje gledište, da bi jedan unutrašnji monolog smenio monologom drugog junaka ili da bi ih doveo u situaciju da vode dijalog.

• UNUTRAŠNJI DIJALOG: unutar junaka spore se dva oprečna glasa. Junak zamišlja mogući dijalog da drugim junacima, a ponekad se projektuje u druge, postaje neko drugi, i sa te distance posmatra sebe.

na kraju Mica gine(kako) i sta se desava s Anom i Vekovicem? Hvala ti jos jednom,mnogo si mi pomogla.:)

Ekspresionisticko kod Vasica:psihologija modernog coveka u ratu i nervozni, subjektivni ton pripovedanja. Ekspresionisticko kod Vasica : daje odlike likova ali oduzima ono sto je covecanska baza licnosti i tako odstupa od realizma U Vasicevom izrazu spajaju se realisticki i ekspresionisticki elementi,objektivno pripovedanje sa nervoznim subjektivnim tonom,tradicionalni moral sa psiholiogijom modernog coveka pomenutog u ratu. Zasto se u "Ljudi govore" devojka Ivona poverila bas NJEMU kad su se sreli? :/A Ivona sa poverila njemu mozda bas zato sto je stranac. :) U jednom trenutku on kaze : ,, Ona je zelela to meni da kaze jer i ja volim Pipa,, ..mozda zato..

  Pitanje modernosti poznih dela Ive Andrica?

Je l' bi neko naveo tačne god. izdanja ovih pripovedaka koje su nam u programu?Put Alije Djerzeleza'' 1920, "Anikina vremena" 1931,"Most na Zepi" 1925, "Prica o vezirovom slonu"1948, "Zena na kamenu" 1962, "Jelena, zena koje nema"1963...

Koliko se secam poslednji put je pitao da se navede razlika izmedju pripovedaka pisani pre i kasnije...

''Nova faza počinje objavljivanjem nove pripovetke ''Put Alije Đerzeleza'' (1920) Posle toga, sve do 1941, Andrić se razvija skoro isključivo kao pripovedač. Tri knjige pripovedaka (1924, 1931. i 1936), s dvadesetak novela, najvećim delom iz prošlosti Bosneturskog i austrijskog vremena, zajedno sa ''Putem Alije Đerzeleza'', čine jezgro pripovedačkog opusa. U njima su izvršene višestruke promene Andrićevog književnog stvaranja: nacionalno- prelaz iz hrvatske u srpsku književnost i integracija u njen središnji beogradski krug; jezičko-varijantski - prelaz s ijekavskog izgovora i pravopisa na ekavski; stilski - prelaz od modernog proznog izraza s elementima impresionizma i ekspresionizma k modernizovanom realizmu ostvarenom na istorijskoj i psihološkoj podlozi.''Ja nadjoh nesto kod Nikole Mirkovica + Deretic- otprilike,ovako: u pozne prip. spadaju dela iz 2. i 3. zbirke, - (Mara Milosnica, Prica o v. slonu, Smrt u S. tekiji, Mila i Prelac, zena na kamenu, jelena z. koje nema... ). Dominacija psiholoske pripovetke, stilsko stisavanje, manje humora i sarolikosti prizora,, izraz zbijeniji, lapidarniji. Sve veci pesimizam i beznadje, ali je najgore to sto spasa vise uopste nema,

jer vlada STRASNA PASIVNOST (Alidede - "Smrt u S. tekiji") - niko nema snage da spreci ljudsko zlo, i predavanje sudbini (mara Milosnica je sudbinski predodredjena za stradanje), zena na kamenu stari i propada...

*Prokleta avlija ima zanimljivu i slozenu konpoziciju.Oblikovana je na principu okvirne price i price u prici.Posto u romanu ima vise pricalaca,postavilo se pitanje ukonponovanja svih prica u skladnu i koherentnu celinu.To je ucinjeno tako sto je u romanu primenjena prstenasta konpozicija,koja podrazumeva vise pripovedaca ili naratora,a to dalje podrazumeva i vise tacaka gledista. 1.Pripovedanje objektivnog (sveznajuceg) pripovedaca.2.Tacka gledista bezimenog mladica.3.Fra-Petrona prica 4.Haimova prica 5.Camilova prica.4.Haimova prica 3.Fra-petrova prica2.Tacka gledista bezimenog mladica.1.Pripovedanje objektivnog (sveznajuceg) pripovedaca.Prvi konpozicioni okvir i prvu tacku gledista cine uvodni i zavrsni segment romana,koji nisu posebno obelezeni kao poglavlja.-Prvi(uvodni)segment pocinje recenicom"Zima je,sneg zameo sve do kucnih vrata" i zavrsava:"Najbolje je ipak pustiti coveka da prica slobodno".Posle toga zapocinje 1. poglavlje romana.-Drugi(zavrsni)segment pocinje recenicom"I tu je kraj" i zavrsava poslednjom recenicom roman:"Dalje! Pisi:jedna testera od celika,mala njemacka. Jedna!".Ovaj segment je zavrsni deo 8. poglavlja.Lako se zapaza da ovo kazivanje pripada sveznajucem(objektivnom) pripovedacu koji kazuje u 3.licu.U sadrzini njegova kazivanja je uvodna slika groblja,rasprava fra-Mije Josica i fra-Rastislava,mladiceva zagledanost u groblje;potom zavrsna slika mladica pored prozora i replika koja se cuje iz druge sobe("I tako izgleda mladicu pored prozora...").Sveznajuci pripovedac ce pripovedacevu nit predati bezimenom mladicu recenicom "Tako izgleda mladicu pored prozora".Drugi konpozicioni okvir cini secanje neimenovanog mladica na fra-Petra.Ovaj mladic se pojavljuje u uvodnom i zavrsnom segmentu romana. Primenjena je tehnika retrospekcije:secanje na bolovanje i pripovedanje fra-Petrovo.Dakle,pripovedanje od prve glave romana pa do recenice"I tu je kraj" tece kao kratko secanje,samo nekoliko trenutaka,neimenovanog mladica koji kroz prozor gleda groblje pod snegom i slusa glasove fratara u drugoj sobi.Za nekoliko trenutaka on je utonuo u "slusanje" fra-Petrove price,pa se opet vratio u stvarnost-popisivanje stvari.Ima mesta u romanu koji se mogu shvatiti i kao tacka gledista bezimenog mladica.Medjutim,ova mesta se mogu shvatiti i kao tacka gledista sveznajuceg pripovedaca.Kazivanje u trecem licu o fra-Petru jednako pripada i bezimenom mladicu i sveznajucem pripovedacu. U dva navedenaq konpoziciona okvira smestena je prica o Prokletoj avliji,koja je razvijena u osam poglavlja.

  Pitanja vezana za Prokletu avliju koja su bila : Fra Petrov alat, zasto se Camil poredi sa Dzem Sultanom, Zasto je Petar dopao tamnice... ne sumnjam da znate,ali eto mozda neko nije obratio paznju na nesto od ovoga :)

Objasnjenje Sumatre ima dva dela.Prvi deo je teorijsko-programski:u njemu pesnik iznosi svoje poglede na poeziju,svoj knjizevni program,a to je,ujedno,i program mlade pesnicke generacije koja se javlja neposredno posle Prvog svetskog rata.Drugi deo je tematsko-inspirativan:njime pesnik objasnjava podsticaje za nastanak pesme Sumatra.Bez ovog objasnjenja inspirativnih podsticaja bilo bi tesko da se pesma shvati i razume.U teorijsko- programskom delu Objasnjenja Sumatre sadrzana su osnovna knjizevno-teorijska shvatanja nove pesnicke generacije.!1.Ciscenje poezije od Utilitaristickih nanosa:pesma ne treba da bude politicki traktat,ideolosko oruzje.2.Posleratna poezija donosi novi duh,nove misli i zanose;ona je protiv utvrdjenih zanosa i kanona.3.Za nove vrednosti u knizevnosti,kidanje sa tradicijom,okrenutost buducnosti.4.Stih se oslobadja metrickih stega,jer treba da izrazi nove sadrzaje,promenljivi ritam raspolozenja,ekstazu stvaralackog nadahnuca,zvuk i boju stvarnosti i snova.5.Teznja za kosmickim prostranstvima,za dubinama maglovitog i spiritualnog,za neotkrivenim i neiskoriscenim mogucnostima jezika.6.Novi sadrzaji i "bolesna" raspolozenja izrazavaju stanje duha coveka koji je preziveo rat:cilj poezije jeste da otkriva nove vrednosti.Objasnjenje

Sumatre,teorijsko-programski deo,izraz novih nastojanja,raspolozenja i shvatanja mladih pesnika koji su se javili nakon Prvog svetskog rata.Svojim stavom prema dotadasnjoj knjizevnoj i kulturnoj tradiciji,otkrivanjem novih izvora pesnicke inspiracije,unosenjem nivog ritma i zvuka,zahvatanjem novih sadrzaja,teznjom za kosmickim prostranstvima i daljinama,otkrivanjem neiscrpnih mogucnosti jezika-ova generacija pesnika proklamuje drugacije vidjenje knjizevnosti.Otuda je objasnjenje Sumatre postalo manifest srpske avangardne poezije,jedne ekspresionisticke struje koja je i dobila svoje ime:SUMATRIZAM.

Prokleta avlija ima zanimljivu i slozenu konpoziciju.Oblikovana je na principu okvirne price i price u prici.Posto u romanu ima vise pricalaca,postavilo se pitanje ukonponovanja svih prica u skladnu i koherentnu celinu.To je ucinjeno tako sto je u romanu primenjena prstenasta konpozicija,koja podrazumeva vise pripovedaca ili naratora,a to dalje podrazumeva i vise tacaka gledista. 1.Pripovedanje objektivnog (sveznajuceg) pripovedaca.2.Tacka gledista bezimenog mladica.3.Fra-Petrona prica 4.Haimova prica 5.Camilova prica.4.Haimova prica 3.Fra-petrova prica2.Tacka gledista bezimenog mladica.1.Pripovedanje objektivnog (sveznajuceg) pripovedaca.Prvi konpozicioni okvir i prvu tacku gledista cine uvodni i zavrsni segment romana,koji nisu posebno obelezeni kao poglavlja.-Prvi(uvodni)segment pocinje recenicom"Zima je,sneg zameo sve do kucnih vrata" i zavrsava:"Najbolje je ipak pustiti coveka da prica slobodno".Posle toga zapocinje 1. poglavlje romana.-Drugi(zavrsni)segment pocinje recenicom"I tu je kraj" i zavrsava poslednjom recenicom roman:"Dalje! Pisi:jedna testera od celika,mala njemacka. Jedna!".Ovaj segment je zavrsni deo 8. poglavlja.Lako se zapaza da ovo kazivanje pripada sveznajucem(objektivnom) pripovedacu koji kazuje u 3.licu.U sadrzini njegova kazivanja je uvodna slika groblja,rasprava fra-Mije Josica i fra-Rastislava,mladiceva zagledanost u groblje;potom zavrsna slika mladica pored prozora i replika koja se cuje iz druge sobe("I tako izgleda mladicu pored prozora...").Sveznajuci pripovedac ce pripovedacevu nit predati bezimenom mladicu recenicom "Tako izgleda mladicu pored prozora".Drugi konpozicioni okvir cini secanje neimenovanog mladica na fra-Petra.Ovaj mladic se pojavljuje u uvodnom i zavrsnom segmentu romana. Primenjena je tehnika retrospekcije:secanje na bolovanje i pripovedanje fra-Petrovo.Dakle,pripovedanje od prve glave romana pa do recenice"I tu je kraj" tece kao kratko secanje,samo nekoliko trenutaka,neimenovanog mladica koji kroz prozor gleda groblje pod snegom i slusa glasove fratara u drugoj sobi.Za nekoliko trenutaka on je utonuo u "slusanje" fra-Petrove price,pa se opet vratio u stvarnost-popisivanje stvari.Ima mesta u romanu koji se mogu shvatiti i kao tacka gledista bezimenog mladica.Medjutim,ova mesta se mogu shvatiti i kao tacka gledista sveznajuceg pripovedaca.Kazivanje u trecem licu o fra-Petru jednako pripada i bezimenom mladicu i sveznajucem pripovedacu. U dva navedenaq konpoziciona okvira smestena je prica o Prokletoj avliji,koja je razvijena u osam poglavlja.u pozne prip. spadaju dela iz 2. i 3. zbirke, - (Mara Milosnica, Prica o v. slonu, Smrt u S. tekiji, Mila i Prelac, zena na kamenu, jelena z. koje nema... ). Dominacija psiholoske pripovetke, stilsko stisavanje, manje humora i sarolikosti prizora,, izraz zbijeniji, lapidarniji. Sve veci pesimizam i beznadje, ali je najgore to sto spasa vise uopste nema, jer vlada STRASNA PASIVNOST (Alidede - "Smrt u S. tekiji") - niko nema snage da spreci ljudsko zlo, i predavanje sudbini (mara Milosnica je sudbinski predodredjena za stradanje), zena na kamenu stari i propada...

Laliceva Vizantija i moderan kod Veljka Petrovica.1. Odnos Pekićevog Vremena čuda i Biblije 2. Poezija Desanke Maksimović i blic pitanja 1. Na šta mislimo ako kažemo "iris"? 2. Da li je Andrić pisao kritike? 3. Da li ima nasilja u "Mari milosnici"? 4. Zašto odlazi iz rodjakine kuće? 4. Gde odlazi? 5. Kako se fratar ponaša prema njoj? 6. Zašto se snaja Pamukovića baš njoj ispoveda? 6. Šta je "Unutrašnja strana vetra"?izborno moje je bilo "Pesme o pesmi - metapoetski iskazi u stihovima Stevana Raičkovića", on mi je dao lirske realiste, mislim da je to realno super pitanje, a od dodatnih me je pitao samo zbirke Bore Radovića, i uopšte sinoć je od dodatnih pitao samo po jedno, eventualno dva pitanja, čini mi se da je bio baš raspoložen da položimo:)"Pesme o pesmi - metapoetski iskazi u stihovima Stevana Raičkovića", on mi je dao lirske realiste, mislim da je to realno super pitanje, a od dodatnih me

je pitao samo zbirke Bore Radovića, i uopšte sinoć je od dodatnih pitao samo po jedno, eventualno dva pitanja, čini mi se da je bio baš raspoložen da položimo:)"Pesme o pesmi - metapoetski iskazi u stihovima Stevana Raičkovića", on mi je dao lirske realiste, mislim da je to realno super pitanje, a od dodatnih me je pitao samo zbirke Bore Radovića, i uopšte sinoć je od dodatnih pitao samo po jedno, eventualno dva pitanja, čini mi se da je bio baš raspoložen da položimo:)Bottom of Form

Узела сам 3: Ресимић добошар, Рековалесценти и У гостима. Експресионистичко: свако је окренут својим мислима ( један размишља о мртвој жени, потпуковник малтретира пуковника питањем о жаби...), не повезује их ништа осим просторије. У гостима: обраћање цитаоцу на крају приповетке, воз и онај човечуљак са огромним теретом, сукоб трговца и омладинаца, песма Д. Васиљева...Питао ме је и шта је експресионизам (рекла сам ко је написао манифест и када).Узела сам 3: Ресимић добошар, Рековалесценти и У гостима. Експресионистичко: свако је окренут својим мислима ( један размишља о мртвој жени, потпуковник малтретира пуковника питањем о жаби...), не повезује их ништа осим просторије. У гостима: обраћање цитаоцу на крају приповетке, воз и онај човечуљак са огромним теретом, сукоб трговца и омладинаца, песма Д. Васиљева...Питао ме је и шта је експресионизам (рекла сам ко је написао манифест и када).Узела сам 3: Ресимић добошар, Рековалесценти и У гостима. Експресионистичко: свако је окренут својим мислима ( један размишља о мртвој жени, потпуковник малтретира пуковника питањем о жаби...), не повезује их ништа осим просторије. У гостима: обраћање цитаоцу на крају приповетке, воз и онај човечуљак са огромним теретом, сукоб трговца и омладинаца, песма Д. Васиљева...Питао ме је и шта је експресионизам (рекла сам ко је написао манифест и

Епизода са Ћорканом је симбол Андрићевог целокупног стваралаштва. Имате све битне теме Андрићевог дела: несрећна љубав, лик изузетног појединца који "иде куда нико не иде", на први поглед неугледног, који изазива најпре подсмехе и предмет је грубе шале, али који у једном тренутку се надвисује изнад просечне гомиле и изазива дивљење, чуђење. Креће се по опасном простору, хода по ивици, осећа најпре страх, али ипак наставља и превазилази себе. Уметник и његова уметност. prvo Crnjanski: Značaj Hiperborejaca kod C., Položaj pesničkog subjekta u poemama M. C., Koja je glavna zagonetka treće poeme M. C., Razlike između Srbije i Serbie, Koje je drame napisao M. C., Koje je nedovršeno delo M. C. i kad je pisao otprilike, Kako P. Isakovič beži iz austrijskog zarobljeništva, Drame i pripovetke Crnjanskog, Koja je prva drama Crnjanskog, Šta je knjiga o Mikelanđelu, Šta je C. pisao od popularne proze, Kako je Vuk Isakovič video/doživljavao Rusiju

Čemu služi udvajanje između Karlovaca i Toskane, Zašto Jan Majen i moj Srem, Zašto je C. odabrao baš Sumatru, Da li je život komedijant u Drugoj knjizi Seoba, Šta je Suzni krokodil, Vuk : Aranđel, O kom još Isakoviču, osim braće, saznajemo nešto u Drugoj knjizi Seoba, Zašto se zove LJUBAV u Toskani, Da li ima ljubavi u prvoj knjizi Seoba, Odnos između Pavla Isakoviča i njegove braće, Motiv zeca u Drugoj knjizi Seoba, Ima li silovanja u Drugoj knjizi Seoba, Objašnjenje Sumatre, Zašto se pominje istok u poemama M. C.Mislim da je to između Dafine i Vuka ljubav, i bili su jednom zaljubljeni, ali to je ljubav shodno mogućnostima, shodno njenom intelektu i njenoj površnosti i njegovim obavezama, nigde ne piše da se zaljubljuje u Aranđela, i kada umire ona samo misli na Vuka, ali strast koju oseća prema Vuku je njena kob, ona zna kako će se svaki put sa njim provesti, Aranđel je njen praktični izbor, naravno u skladu sa njenim površnim duhom, to je kao da se obrne slučaj u Ani Karenjinoj, samo što je reč o dve nejednako inteligentne junakinje.

 Dafinina zvezda za kojom ona cezne, jeste porodica, sigurnost, ukorenjenost, zivot bez seoba, bogatstvo, brak, muskarac koji ce biti pored nje...to je njena ljubav, a Aranjdel je bio samo bezuspesni pokusaj da je dosegne. znaci nema ljubavi u seobama izmedju muskarca i zene, nego svi imaju svoje zvezde....

 a da Vuka je volela, ali je shvatila da je ljubav bedna i bila je spremna da zivi i bez ljubavi uz suvog, zutog coveka, sto na kantaru meri zlato.

 Dafinin lik i jeste odredjen upravo njenom zeljom za porodicom, ona je siroce i osecala se kao stvar i kuci ocuha i brace, a onda i kod Vuka.mada tu svoju zelju za porodicom vidi vise u zelji za udobnoscu i sigurnoscu u bogatstvu, jer ne mari bas mnogo za decu.ima razvijenu svest o svojoj lepoti i to ume jako dobro da koristi i upravo tako i otkrivamo ambivalentnost njenog lika, jer drugacija je i trivijalna Dafina kad tracari sa dokonim zenama u Zemunu, a drugacija je prema Arandjelu koga proracunato mami u svoje mreze, svesna njegovih osecanjaA mislite li da ima ljubavi u Arandjelu?Ostaje pored nje bez obzira sto zna sta ona vaistinu zeli,a iako je zeleo njeno telo,ostaje uz nju i kad ono kopni. Arandjel je prvi put u zivotu zavoleo, ali tek kada je izgubio Dafinu. okoreli prevarant i trgovac nije mogao prvi put u zivotu da ima ono sto zaista zeli A je l' to moze da se vodi kao neki vid ljubavi il' sam ja samo beznadezno suptilna dusa ?  da moze da se vodi, i postoji u ovom romanu razlicitih vrsta ljubavi, ne samo izmedju muskarca i zene! pa mislim da je na kraju romana zaista osetio prvi put nesto drugacije ili kako Jerkov voli da kaze dosegao tu drugost, precazisao sebe, jer nikada pre nije voleo,,Дафинчо моја, Дафинчо! " јауче Аранђел! Мислим да то нешто говори. Поента је да и на приватном и на колективном плану само узалудност и бесмисао. Два тока романа имате, постоји паралелизам. Шта сте се, жене, само за љубав ухватиле? :))) naravno da postoje druge vrste ljubavi, nego mene je Jekov pitao izricitza ove musko zenske odnose

 Dabome,kao ljubav fra Petra i Camila,Alihodze prema mostu.

 rekla sam mu da Dafina voli Vuka i nije bas bio zadovoljan, ali ni Seobe mi nisu bile sveze, pa nisam mogla to da potkrepim dokazima. Ali sada vec nisam sigurna da li je na primer Dafinina ljubav iste vrste kao Arandjelova na kraju romana,jer cini mi se da Dafina ostaje omedjena svojom sebicnoscu i nije sposobna da voli, nije dosegla tu drugost, nije prevazisla sebe Ona voli Vuka, ali upravo to, ne dostiže tu drugost, njoj je najlakše da u jednom momentu ubedi sebe da se Vuk neće vratiti iz rata, da bi budući postupak sa Aranđelom imao neko utemeljenje, ali sve to nije njena greška, to su samo njene mogućnosti, nisu svi subjekti motivisani uzvišenim ciljevima, treba naći opravdanje i za slabe subjekte, ne znam tako mi se čini. Crnjanski, kao niko, po mom mišljenju, opisuje žene, ali kada se malo bolje pogleda nijedna od njih nije neki blistavi um, sve ih na kraju vode tipično ženski, pa recimo, praktični prohtevi, samo je to u senci njihovih strasti.

Andrić: Kompozicija, kriza pripovedanja i pripovedača i pitanje modernosti Proklete avlije i poznih dela I. A., Zašto je umrla Mara milosnica, Andrićev naturalizam, Kako to da niko ne može da izađe na kraj sa Anikom, ko je ubija, Smrt u Sinanovoj tekiji, Kakva je uloga epizode sa Ćorkanom u romanu Na Drini ćuprija, Zašto je Ćorkan bitan za Andrića, KArakterizacija verski određenih likova u romanu NDĆ, Šta kaže Radisav kad izdiše na kocu, Zašto se Ćamil poredi sa Džem sultanom, Zašto je Petar dopao tamnice, Da li nam u Anikinim vremenima priča sugeriše da će je ubiti neko drugi, Ko priča priču u Prokletoj avliji, Koji je most drven, Gde se u romanu javlja Alija Đerzelez, KAko na osnovu miša možemo da znamo kakav je pop, Zašto je Kolonja musliman, Simbolika fra-Petrovog alata, U koju školu je išao Mustafa madžar, Zašto Ćorkan nije pao s mosta, Zašto je Fata skočila s mosta, a Sofka

nije (se ubila), Šta je Mila Prelcu što Prelac nije Mili, Šta je Andriću posthumno objavljeno, Zašto je propao Lotikin hotelMara je umrla ne mogavsi da izdrazi svo zlo koje je okruzuje(nadala se da ce u kuci Pamukovica pronaci mir,ali od Nevenke saznaje kakva je ta porodica zaista,a i pokusaj silovanja je na nju uticao). Ovo je moje misljenje,ne znam da li je pravo...:)Aniku ubija brat,niko ne moze da joj stane na put jer je zavela i vlast.Pricu u Prokletoj avliji prica mladic koji prebraja Petrove stvari,Alija Djerzelez se javlja na pocetku NDC,legenda koju pricaju turska deca,lotikin hotel propada zbog razvoja grada(pravljenje pruge)...\

Posthumno objavljeni Omerpasa Latos,Na suncanoj strani,Kuca na osami,Znakovi pored puta,Sveske,mislim da je to sve...

 drame crnjanskog: Maska (1918), Konak (1958), NikolA Teslasuzni krokodil je predratni roman njegov, koji nije dovrsen

Mislim da je Mila potajno zaljubljena u prelca,ali zbog njenog statusa to ne moze da prizna,zato i umire dve-tri godine posle njegove smrati...

Fata i Sofka se razlikuju ( po religiji i shvatanju života). Za Fatu ubistvo uzvišen i religijski dozvoljen čin, a za Sofku ne (u hrišćanstvu samoubistvo najveći greh). I drugo, od Sofkine udaje zavisi čitava porodica, a kod Fate nije tako (ona je očevu rec ispunila- udala se, a takodje ispoštovala i svoju reč, tj. nije ,,sašla'' u Nezuke.

 Motiv zeca u II knjizi Seoba- simbol seksualne energije, samo malo pežorativno (**be se ko zec, da prostite), a silovanja ima ( samo ne mogu da se setim gde...)

Koje se zivotinje pominju u Lamentu nad Beogradom,Sta je moderno u romanu Na Drini cuprija i kod Alije Djerzeleza.. Zasto Jan Majen i moj Srem..Rekla bih da je beli zec znak na wc-u u onoj kuci gde su stali da prenoce:/ A Radisav dok izdiše na kocu kaže nešto ovako: ,, Turci, Turci na ćupriji. Da paski skapavate, paski pomrete. ''zasto je propala Lotika.Po meni,ako pita za hotel,da,rekla bih zbog pruge,a ako pita za Lotiku rekla bih zbog ljubavi prema covecanstvu.E,sad,to su moje mlake misli...

  Zec prelazi put Vuku u prvoj knjizi Seoba,to je znak da ga zena vara..

 taj zec ima isto znacenje u obema seobama ili ne?

Svi stranci svuda propadaju.camil je,nesretan,pomesan,konzuli psihicki pucaju od suludog mentaliteta Bosne.Cak se i veziri gube u tome.A ljudi,sa tom silovanje ste me nacisto omeli....Jedino ako ona maljava i debela Evdokija nije spopala onog nesretnika na spavanju.Iako,nije ni on naivna,sve kao po 'ladu da ga ne poznadu,a ovajdi se.Eto,sad me u digresije sceraste...nemojte....:P

Evdokija cereci da ide belom zecu ako je neko sretne u gluvo doba noci (da ih ne provale),a Pavle se ljuti sto ga poredi sa belim zecom,jer bi to znacilo da je i on samo tu u prolazu (to sam zapisivala dok sam citala,nije moja misao).Ljuti se,a ne bi je ni ozenio,i plasi se da ne nosi njegovo dete.Sujeta sujetstva.Ima pokusaja silovanja-Visnjevski nasrce na Varvaru...

  Ima silovanja,dok se sele u Rusiju , neki prave lom i siluju onako u tranzitu,bar koliko se ja secam,a ,takodje,na jednom mestu kaze da je Djurdje u Tokaju na silu uzeo svoju zenu Anu jedne noci,kada ga ona odbija jer su u svadji,tako nesto Lotikin hotel propada jer je otvorena javna kuca,Mara umire jer je aktiviran nasledni gen,kada je Andja izgovorila rec naloznica ona dozivljava potpuni slom. Kod Djerzeleza je moderno to sto je antijunak,popularna proza Crnjanskog su valjda Embahade(diplomatski memoari). Kolonja je musliman zato sto je to ponovio nekoliko puta da bi izbegao smrt od razularene mase,hteli su da ga poturce da bi ga ponizili ali je u medjuvremenu umro pa su ga sahranili po muslimanskim obicajima,knjiga o Mikelandjelu je monografija,Hiperborejci su znacajni zbog mesanja zanrova, Jel zna neko odgovore u vezi sa poemama Crnjanskog?Silovanje u Drugoj knjizi Seoba je kada Trifun dovede onu svoju, protiv koje je cela porodica, ne mogu da se setim kako se zove, onu što Pavle odlazi da sa njom razgovara ia da je urazumi, ona pPavlu kaže da je Trifun uzima na silu, na kraju se ubila, kako se ono zvaše?

sta Vuk kaze vojnicima kada krecu na Rajnu?

 Sta je moderno u ,,Na Drini Cuprija,,?

Mislim da je beli zec u Drugoj knjizi Seoba, samo dodatak na priču o njegovoj sujeti:) Aluzija je prosta, seksualna, a reč je o sujeti.Zivotinje u Lamentu: delfini, papagaji, simpanze, crvi. Pitao je i strane reci jednom...

Jan Majen i moj Srem- ne znam. Moguce da je u okviru tih sumatraistickih vidjenja daljina, povezivanja, tralala... Znam da je pre neko vece bilo na Slagalici pitanje gde se nalazi ostrvo Jan Majen i da je odgovor u Atlantskom okeanu.Za pocetak, Jan Majen je ostrvo. :))

A zasto istok u poemama?Исток није битан само за поеме Црњанског, већ је суштина целокупног дела. Ако прочитате поговор "Антологији кинеске лирике" биће вам пуно јаснији Црњански. Исток овде није исток Андрићев, већ филозофија, поезија, култура древних цивилизација какве су Кина или Египат. Мотиви самоће, неба, пролећа, веза свега и свачега, трешње, етеризам, све је то директан утицај кинеске филозофије природе и живота и поезије њихове. Ако тражите конкретне примере у поемама: рецимо Јин И јанг(мушки и женски принцип), Тао принцип, трешње у Кини. Такође, имате мисао Лао Цеа о бићу које страда на једном, да се препорађа на другом месту. Сетите се последње реченице Сеоба: Нема смрти. Има само сеоба.

 Ima i pozitivnih zenskih likova, na pr. Nadja iz Romana o LONDONU  ona ostaje uz Rjepnina i u najgoroj bedi Nije reč o pozitivnim i negativnim likovima, već o njihovoj motivaciji. Slažem se:) I Dafina je pozitivan lik, motiviše se prizemno:) Ljudi, mislim da je jedina poenta čitati, ovi detalji su stvar diskusije sa njim, kako mi se čini on baš voli da čuje naše mišljenje, i to je za nas retka prilika na Filološkom, ne verujem da ni na jedno od ovih pitanja, što ih mi zovemo "detalji kod Jerkova", postoji jedan tačan odgovor, njega očigledno zanima način na koji dolazimo do odgovora, odnosno način na koji razmišljamo o literaturi. jedno pročitano delo tako dobija milion interpretacija, ali poenta je PROČITANO:)

zašto je Vuk Isakovič spavao pod kolima? Hebemliga ako znam. Evo dva citata o tome, s kraja sedme glave Seoba:

Jesen beše ranije došla nego inače i vreme je bilo kišovito. Isakovič spavaše pod kolima, dotučen bolešću, brigama i mukom. O bratu i ženi sve dotle ne dobi vest uopšte, tako da ih beše skoro zaboravio"Ulogorivši se posle kod varoši Šerdinga, kraj reke Ina, Podunavski polk nestade u jesenjiom maglama i kišama. Isakovič je spavao. Po ceo dan spavao, pod kolima."

 Šta ga je spopalo? Sećanje na blatnjavi, kišni, memlivi, magluštinama obavijen zavičaj? nemam pojma! pre toga se opisuje onaj prokleti baron Berenklau, koji sad spava u najboljoj kući, u toploj postelji, u svili, a posle toga mu stiže glas da mnu je žena, gospoža dafina, umrla. I za čije babe zdravlje on spava pod kolima?! mozda spava po tom blatu, jer i njegov puk jadni vuce se i spava po tom blatu hmmmmmmmm, kad je krenuo, jahao je konja, pa je onda presao u kola, jer je bolestan, pa s kola pod kola, neka gradacija... drž, ne daj... svidja mi se ovo saosecanje s pukom :) jos nesto mi pada na pamet, moguce je da Vuk spava pod kolima jer osluskuje topot kopita, pa ce tako odmah cuti neprijateljske vojnike, hoce da bude u pripravnosti i spreman za bitkuNe bih rekla. Ovo se dešava kad su osvojili grad, ne ocekuje se napad. A i on je suvise iscrpljen i svejedno mu je. Barem se meni tako čini.

  ima i pitanje gde spava Vuk pred Strazburom ? I pitanje na koju stranu je okrenut pritom. nasla sam za to odgovor, pa pretpostavljam da vazi i za ovo: spava u "jazbini" koju je sam iskopao i pokrio travom, (tu je bitna i njegova sve veca pospanost. Spavanje znaci - odumiranje), ledjima okrenut prema varosi u kojoj su krenuli sa vesanjima njegovih vojnika zbog kradja jabuka, a licem okrenut prema logoru (sto govori o njegovom sve vecem sazaljenju prema svojim vojnicima). Ta pozicija mu pruza pogled iz "zablje perspektive" na ceo logor, pustare i bare pred njim, on se prakticno nalazi ispod svega toga i samim tim mze bolje da prodre u sustinu. Tad mu postaje jasno koliko je sve to uzaludno, koliko je sve to pred njim besmisleno, a nebo iznad njega jedino vredno stremljenja. valjda je to ujedno i odgovor za ovo spavanje pod kolima, cini mi se da je to u istom poglavlju Спава под колима јер су на кола натоварена три обешена војника, а његова колиба је препуна воде. Pa uglavnom parafrazirani citati iz samih Seoba (VII poglavlje), a i nasla sam neki papir sa odstamanim pitnjima u vezi og romana, pa tamo bas pise - kao, zasto je vazno gde je spavao pod Strazburom, zasto je vazna zablja perspektiva tom prilikom, povezi tu poziciju sa njegovim razmisljanjima o zivotu i td, pa sam na osnovu toga kao nesto zakljucila, valjda ima smisla

 Из техничких, а не из симболичких разлога не може на кола и у колибу. То Јерков тражи, детаљ који му говори да сте пажљиво читали књигу. :))

Технички разлози не искључују симболичне... Код изузетних писаца, какав је и Црњански, никада не можемо изузети симболику. А и сам Јерков рече да поставља питања на која се не може дати потпуно тачан одговор, него за одговорима ваља трагати.

Mozda ovi izvodi pomognu za odgovor za sto ljubav u Toskani:- Duboku dobit sto mi poklonise lutanja po Toskani nazivam mutnim imenom ljubavi i osecam sumornim spojem sto ga zovem blagost, sa vidljivim i nevidljivim.- Misljah i ja da put ovaj moj talijanski tece kao slap zamnom, pun trepeta zvezda, u zavicaj, ali mi raskos ravenska, ni culnost toskanska, ni mudrost jonska, sijensku ljubav iznenada nije stvorila; u

zemlji tu je, svojoj sazrela. U rodnom mome kraju ceka me sudbina, a ja lud misljah da je iz tudjine donosim. Zasto i otkud ne zna se, u Sremu milom rascvetana me tresnja ceka. Sprema se tako nesto i klija i iz mog iznemoglog Srema. Slovenskoj utesi nema joj traga i nema joj doba, kao sto ne bese ni sijenskoj, nazvace se i ona ljubav, ali zar ce ko znati da je nas radi po Toskani saputana ta ljupka rec slovenska? Neprekidno je prolece. kaže isidora u "beleškama uz..." ovako nekako: da bi pronikao, zavirio, pogledao u minuli svet kao medijum koristi deliričnost onovremenog života po gradovima toskane, a u središtu svega je zapravo deliričnost ljubavi, kao deliričnost minulih vekova koje je crnjanski osetio intuitivno. Ljubav je trajanje sveta. Ljubav sveta to je večno rađanje, sinteza mrtvog i živog, devojka porodilja. DAti ljubavi sveta poetski izraz u njoj to je originalna ideja. Jedino ljubav ovekovečuje čoveka i genijalnost, u misteriji ljubavi najviša je lepota.e sad to sve valjda ima veze s tim što je crnjanski u umetnosti toskanskih gradova i lepoti prirode našao to genijalno, u freskama u mastirskoj trpezariji, svugde gde je našao devojku porodilju, dao bog, svugde je vidi. iako je negde i razočaran, naročito sijenom. kaže olga stuparević "rasprava o putopisu..." sve je u vezi, a veze su u njemu i ime im je ljubav. Valjda ta veza toskane i srema, tuđeg i svojeg, udaljene tačke koje povezuje ljubav, opet neki sumatraizam. jel ima ovo nekog smisla još nekome AMAN ZAMAN!?at 6:32pm· 

 Tog dana (kad se prevrnula Aranđelova lađa i Dafina ga smestila u svoju sobu) je Vuk Isakovič prelazio sa pukom, celo pre podne, preko jednog uskog brvna, kod varoši Kremsimnestra, u Austriji. Bio se načinio nered među vojnicima.

 Za Pavla Rusija neka vrsta sna, zemlja u kojoj vladaju zakoni koji nisu od ovoga sveta, zvezdana predstava kao i kod Vuka ( nisam nasla mista sto se razlikuje od Vukovog dozivljaja ) Jedino sto je Pavle otisao u Rusiju i uverio se u suprotno :) Utopijska zemlja... Rusija za Vuka znači još i pravoslavlje. KAd ga ono biskup pečujski i Komesar htedoše pokatoličiti poslednje noći u Pečuju, biskup mu dokazuje da treba da bude katolik jer je to i carica, a on se suprotstavlja (pijanstvom i) pravoslavnom Rusijom ("sladost pravoslavlja")Kako je Vuk Isakovič video/doživljavao Rusiju? “Rusija mu se činjaše kao jedna velika, nepregledna poljana, po kojoj će jahati”. Sad živi u Vojvodini, prljave vode, blato, znoj, bolest, svugde vlaga, teške, mutne vode... a kad mu se javi misao o Rusiji i daljini, on postaje “osunčan, prosijan, oseti se topal, a ne težak, kao i da ne jaše, kao i da ne postoji, u tom nevidljivom vetru”

Vuk : Aranđel V: Snažan i nalik na bure, mada sad vec propao, ogromnog trbuha, kao ostareo medved, kao lešina u pokretu (debeo, težak)A: sasušen i žut, žuti nokti, kaluđerska brada i brkovi, požuteli zubi, tanak nos (tanak, suv, mršav)V: ratnik, stalno se seli i iako umoran od seoba, on i sanja o njima → dvojstvo Vuka Isakoviča: ratnik i veliki sanjar i sumatraista → jedan težak, oronuo i podbuo, drugi poletan, lak bestelesan, zagledan u daljine, nebo, zvezde, u daleku Rusiju (čovek putovanja i stalnih seoba, pomeranja, one su njegova stvarnost, ali i san). Njegova želja postaje imperativ: „otići, odseliti se treba“, njegov jedini cilj – RusijaA: trgovac, izdanak novog novog srpskog građanskog društva, kupuje kuće (Zemun, Budim), teži da se ukoreni V: čovek nespokojstva i unutrašnjih nemira koji vuku napred, čovek otvorenih prostora (biti na putu, uvek putovati, Rusija kao zelena poljana po kojoj jaše); njegov beskrajni plavi krug je njegova praznina,

ali je u njemu zvezda – Rusija, nada uteha, ciljA: nosio nezadovoljstvo, prazninu i osećaj nedovoljne ispunjenosti zbog nedostižne Dafine, a kad je konačno dobio, postao je nesrećniji nego ikad; njegov beskrajni plavi krug je njegova praznina, bez zvezde u njemu

Zasto Vuk Isakovic spava pod kolima? Kako je definisan Dafinin odnos prema dvojici brace? I gde se najbolje vidi ambivalencija njenog lika?

Andrić i Crnjanski: granice žanra, teško prepoznatljivi žanroviDa li neko moze da mi kaze nesto o statusu cuda kod Pavica?

 Nasla sam nesto sto bi mozda odgovaralo! Knjiga nije na spisku literature, zove se "Postmoderna srpska fantastika", autor je Sava Damjanov. O Pavicu kaze sledece: Karakteristike fantasticke komponente srpske postmoderne proze najjasnije bi se mogle uociti na delu Milorada Pavica. On je najintenzivnije negovao fantastiku i sustinski utemeljio njene postmoderne paradigme. Tim paradigmama (horor, oniricka, folklorna fantastika, fantasticke prostorno-vremenske igre) Pavic ne pristupa pripovedacki doslovno, nego tezi njihovom osavremenjavanju, tj. postmodernizaciji. Postmodernizacija fantastike visestruko je razvijena u Hazarskom recniku. To je postignuto vrhunskom semantizacijom forme kojom se otvaraju nove mogucnosti protoka fantastickog materijala (fragmentaran izrazajni oblik pogodniji od tradicionalnog linearnog). Za Pavica "istina je samo jedan trik", iluzionisticki se poigrava cinjenicama, istorijskim i aistorijskim licnostima, zbivanjima i njihovim uzrocno-posledicnim vezama, cineci tako uobicajeni mimesis potpuno irelevantnim, ali cineci istovremeno od literature jednu novu istinu (a ne od istine literaturu) i brisuci granice stvarnog i nestvarnog, verovatnog i neverovatnog. U Hazarskom recniku u prvom planu su poetski efekti snova, njihova ezoterijsko-simbolicka aura i njihovo predstavljanje kao jednog od fundusa imaginarne civilizacijske paradigme (hazarske), u kojoj su iracionalno-misticka iskustva i modeli nadredjeni logicko-racionalnim.

  Pesimizam kod Rakica...Ni ja nisam ovo ocekivao,ali eto...Ako uzmes Kod Pekica,sigurno ce te pitati i kod Pavica...Meni je rekao za izborno da kazem nesto i o pesimizmu kod Ducica...

Izborno mi je bilo rima kod Borislava Radovica, a drugo mi je bilo slobodna literatura naspram ostalih pokreta,skola..izmedju dva svetska rata ( to sam ucila iz Deretica). Od blic pitanja postavio mi je rimu kod odtalih pesnika, npr. Ivana Lalica..a osim normalnih pitanja iz Andrica i Crbjanskog , neobicno je bilo to to sto me je pitao znacaj Hiperborejaca kod Crnjanskog ( sto bas i nisam znala, ali sam pricala malo uopste o memoarima

Zna li neko zasto nema pesme "Santa Maria della salute" u Antologiji Bogdana Popovica? Pesme je birao po licnom nahodjenju i sopstvenim merilima, ne mora znaciti da pesme koje se nisu nasle u Antologiji nisu vredne. To je bio odgovor devojke jednog roka i bio je zadovoljavajuci; sto ne mora znaciti da ce biti zadovoljavajuce i nekog iduceg roka,tako da...:)Pominje se "Spomen na Ruvarca" koja,osim sto je prigodna, ima i neko vise, poetsko osecanje,zbog cega je i usla u Antologiju,iako u njoj nema pesama ove vrste. Izvinjavam se, odgovor se ne nalazi u Predgovoru Antologije, vec u nekom pogovoru izdanja koje ja imam. Citiram: "Nije, naime, slucajno da su iz Antologije izostavljene pesme kakva je Santa Maria Della Salute Laze Kostica, u kojoj emocije saradjuju sa kompleksnijom simbolickom misaonoscu, ili Disove pesme u kojima su emocije povezane sa instiktima, vizijama i snovima."

Питања: Разлике у приступу књиж. између Богдана и Павла Поповића, разлике између Недића и Скерлића, Б.Лазаревић између импресионизма и стваралачке критике.

  После су следили роман око 1950. и приповетке после 1950, затим се појавило и ново дело - Бранимир Ћосић"Покошено поље"(композиција)

  Било је још питања. Ево неких: Проза И.Ћипика, Композиција "Пешчаника" и "Хазарског речника", Кочић и модерна, В.Петровић и модерна, 3. део антологије Б.Поповића, Експресионизам. Мислим да је то све!

 Ubi s kriticarima. Ja nisam dobio njih,ali sam dobio srpska pripovetka posle 50. Pitanja,(osim kriticara) i nisu bila tako losa...ali sta sad...bice bolje drugi put...:)Kako se odgovara na ova pitanja: Roman oko pedesete godine, pripovetka posle pedesete godine, kakva su to pitanja, je l o tome ima na jednom mestu, ili krenes redom nabrojis pisce i dela, pa redom... Ne razumem...

 Uh,tesko pitanje,ali meni je poetsko:ATEX u Zel.knjizi.Kada joj oduzmu pol i moć govora,a ona se posveti svojoj sekti lovaca na snove,pa šalje poruke u tudje snove,misli,predmete..Nisam tada cula odgovor kad je pitao, al devojka je prokomentarisala te poruke princeze Ateh i pesme onog njenog verenika, ne znam da li je bilo tacno, ali je on trazio da mu navede jos kroz Recnik sam...skontala sam kao odliku Pavicevog stila...A sta je jos pitao u vezi sa Haz.rečnikom? Zenske likove i H.cup.Toga se secam...E,da,pominjali su i onu Dorotu Sulc,al ja ne znam sta je kod nje poetsko,sem ako nisu ona pisma delom...Mada ne bih znala tacno sta... Najčešce pita zašto su hrišćani prikazani crveno... Ali ja nisam čula odgovor na to pitanje. Je l' zna neko?odgovor nije zbog Hristove krvi i sl. Poje religija su povezane sa stablom drveta...pominje se to negde u knjizi. Ima li neko neki savet za pesimizam kod Rakica,neku dobru kritiku?To je ono iz Halevije knjige kad tri vere prikazuje kao drvo, pa kaze da grane sa liscem i cvetovima predstavljaju islam i hriscanstvo, a koren pripada judaizmu. Pa listovi zeleni,cvetovi crveni,a stablo zuto.:) Valjda...:) Crvena knjiga se zove tako zbog komunizma, ima neka aluzija na politicke sisteme u knjizi! Tako sam cula :)Ja, iskreno, nisam nigde naisla na komunizam kod Pavica (sto u kritikama, sto u sopstvenim asocijacima) i mislim da je to ''istroseno'' u delima njegovih prethodnika (ovo se odnosi na onaj nas spisak pisaca). To je moje misljenje i jos uvek nisam proverila da li je tacno. :)Sto se politike tice, ima aluzija na Srbiju i Srbe u odrednici "Hazari", posebno u Zutoj knjizi. Pa to je zbog cinjenice da je hriscanstvo danas rasprostranjeno koliko i komunizam u to vreme jer je bio neprikosnoven. :) Tako mi rekla koleginica koja je to polagala u septembarskom roku, odgovarala je na to pitanje. Toliko :)Pitao je kakav je neki sporet kod Kisa.Pekica je pitao pre ovog hazarskog, Hodocasce samo. Da nije šporet u Peščaniku?

Drage kolege da li iko zna nesto o polemici modernista i realista 50-tih godina? То је у општем делу литературе за модернизам и постмодернизам, у неколико чланака :) ; не могу да се сетим тачних назива.Posle rata su političke stege bile veoma jake tako da je i književnost bila jedinstvena tj. realistička,aktivistička,u skladu sa ideologijom,okrenuta tematici iz NOBa. Posle slabljenja političkih stega,posebno posle1948. dolazi do raskola u književnost. jedna grupa se zalaže za obnovu revolucionarne i borbene knj. a druga se okreće avangardnim pretečama tj. nadrealistima iz prve faze stvaralaštva i modernistima 20ih i 30ih god. Spor se odvija u časopisima,najpre Knj. novine(realisti) i Mladost (modernisti),a kada je prestao da izlazi časopis Mladost zamenjuje ga Svedočanstva,a onda

se nastavlja borba kroz časopis Delo i Savremenik. dakle,prva ravanspora bila je to što modernizam prate negativni politički prizvuci a realizam pozitivni. Najvažnije je dokazati sopstvenu ispravnost,a to je početak oslobađanja naše knj.( Hristić,Lalić). Druga ravan sukoba je ravan senzibiliteta. Sukob između onoga za šta se mislilo da predstavlja našu izvornu tradiciju iskrene i čiste lirske poezije koja počinje sa radičevićem i nečega za šta se mislilo da predstavlja veštačko uneseno evropsko pesničko iskustvo,izveštačeno i strano našem tlu. Na trećoj ravni je sukob dva shvatanja književnosti idva knj.izraza. Među onima koji su 50ih nazvani modernistima izdvajaju se tri grupe: Pisci koji su 20ih i 30ih pripadali modernističkom pokretui nastavili da se kreću u krugu tih ideja; Mlađi pisci koji su u modernizmu 20ih i 30ih videli najvažniju i poslednju reč u stvaranju; Oni koji su shvatili da moraju uraditi nešto drugačije od predhodnika čije se ideje mogu pretvoriti u opasne iluzije. Kroz taj spor menja se celokupna knj. i ona koja je po svojim polazištima modernistička i ona koja je realistička. Stvara se nov model suprotan onom iz prethodnog razdoblja čija su osnovna obeležja formalizam,avangardizam i estetizam,a uzori su mu u međuratnom ekspresionizmu i nadrealizmu kao i u stranim,modernim piscima.Da li je Vreme cuda kritika svih opsteljutskih, humanistickih projekata ikada ili samo hriscanstva? eni je Vreme cuda najbolja knjiga koju sam u skorije vreme procitala! Citala sam nesto od literature (Pijanovica i Jerkova) i tamo se uglavnom vrte oko odnosa prema Bibliji! Posto Pekic cak i Hristovo zrtvovanje prikazuje kao obmanu, mislim da bi u tom svetlu moglo da se posmatra i sve sto kasnije dolazi! i ona dva ludaka sto zive u grobu i sjajno se se slazu i dopunjavaju su mi metafora za umetnost i neku slobodu uopste, pa ih upropasti mesija. i to se da tumaciti na vise nacina. Kao i ova moja isuvise slobodna interpretacija. U svakom slucaju odlicna knjigaVreme cuda je jedan od naj romana naseg jezika, to je nas Majstor i Margarita. revidira bibliju i gluposti u koje ljudi veruju, ironise, i na kraju svi zapravo ispadaju Hristove zrtve a ne oni koje je spasao. obrnuo je,dakle, ulogu spasitelja...desakralizovao mit. Juda ispada nazesci hriscanin u celoj prici, bas kao i institucija crkve koja dolazi posle , a previdja slucajnost jednog najobicnijeg, sasvim malog coveka, koji , naravno iz pekicevske perspektive je takav kakav jeste, ne bas uzvisen, tj. nikako uzvisen.mislis kad Melkior sanja brodolomce, a uporedo tece prica o kafani Dardan ( ne mogu da se setim, meni se cinilo da prica o Dardanelima ) a tek Maestro( da li je bio model Ujevic) Ne znam nikada nisam procitala takvu knjigu o kafanskom zivotu kao sto je Kiklop. SMEH. smehovna , kafanska atmosfera, onakva kako je slutim po pricama, pa i toj knjizi, po Mihizu , kakva je nekad postojala, mislim da je izvukao Marinkovic iz neke davne proslosti. Trebalo bi tu knjigu ovekoveciti u nekoj predstavi, ali naci i glumce koji ce je izneti na pravi nacin.Kako je doslo do toga da roman Dan sesti ima takvu...(nisam cula) kompoziciju? Ima li jos neki roman sa tako neobicnom kompozicijom? (odgovor je Kis)Kakav je sporet u "Basta, pepeo"?Zasto je umrla Mara Milosnica?Koja je glavna zagonetka trece poeme Milosa Crnjaskog?Zivotinje u knjizevnosti xx veka? ( pominjali su Crvenog petla)Prozno delo Stevana Raickovica, ima li ga?( pitao devojku kao trece) Kao drugo pitanje bilo je i KAKO SU SE SMENJIVALI PRAVCI '20IH I '30IH GODINA. Takodje, brojne su bile i kompozicije ( Saputnika, Dana sestog, Petrijinog venca, Dnevnika o Carnojevicu...)'Sva je nesreća poticala iz činjenice da se naš gvozdeni šporet u kuhinji nije nikad dao sasvim razbuktati, tako da nam je nedostajao pravi plamen, sjaj. On je stvarao samo još veću pustoš u našoj kući, barem u početku, dok se nismo navikli na dim. Posle, kada smo se dobro isplakali i kada su nam oči već bile presahle od suza, počeli smo da se krećemo u tom plavičasto-sivom dimu kao u svom prirodnom elementu, nazvali smo ga u svom duhovnom jeziku "domaćim ognjištem" i onda smo kašljucali, zagrcnuti, kao da pušimo neke skupocene, jake cigare u kojima se ostvaruje miris leta i četinara, kao i topla ideja domaćeg ognjišta. Taj smo šporet ložili suvim šišarkama koje smo skupljali u šumi, s jeseni, i donosili ih kući u velikim džakovima, kao ugalj..."

Na blic pitanjima je najmanje bilo Andrica.Izgleda da mu se Arsenije Njegovan svidja ove sezone,tako da krenite u iscitavanje.Pitao je i Dervisa(zasto nisu poverovali Hasanovom pismu,zasto imamo razumevanja za izdajnika Jusufa...)

 i mene je danas pitao Arsenija, pitao me je i Vreme čuda.

1. Vizije, bića i predmeti u "Kori" Vaska Pope sa osvrtom na druge zbirke.2. Putopisi i moderna3. Koje drame je napisao Crnjanski? Koje je njegovo nedovršeno djelo i koje godine ga je pisao otprilike? Prozno delo Stevana Raickovica, ima li ga?( pitao devojku kao trece)Koja pesma od Lalica je na vas ostavila najjaci utisak?Razlika Srbije i Serbie? Veza sa djavolom u prozi Lalica ( nisam sigurna, ali nesto oko djavola je pitao...)Odakle dokle je hodocasce Arsenijevo? Zasto je roman portret? Koje Pekiceve knjige su u vezi sa Arsenijem? ( devojka je imala izborno Arsenija) Razlike zenitizma i hipnizma. Elementi Andricevog naturalizma i ko su najveci naturalisti u xx veku? Koliko duboko u proslodt ide poezija M. Pavica? Sto se tice Crnjanskog,pitao je:sta je Knjiga o Mikelandjelu,Hiperborejci,koja   je njegova najbolja drama(je l postoji neka drama u stihu u 20.veku)...kao drugo pitanje javilo se i Andric i Crnjanski-zanrovi koji nisu prepoznatljivi i za koje nismo sigurni koji su.

Sveze, najsvezije- Zasto je Ćorkan potreban Andricu?Nešto kao da pokaže da i takvi žive. Bez obzira na sve on je živio uz pjesmu, kao Aska uz igru... Tako mi rekoše- jedno od mogućih tumačenja. Da,predstavlja one 'sa dna' carsije...rekose...

Pitao je rane i pozne zbirke pesnika, Likovi pobunjenika u Dervisu i smrti i Proljecu Ivana Galeba,sta je Crnjanski pisao od popularne proze, zasto je Corkan bitan za Andrica.

1. Karakterizacija verski odredjenih likova u romanu "Na Drini cuprija"2. Sta je pesma Oskara Davica donela u posleratnoj knjizevnosti; 3. Sporedni likovi u "Basta, pepeo"; 4. Promene u poeziji kod Vaska Pope, Miodraga Pavlovica i Stevana Raickovica; 5. Srspka pripovetka '50-ih godina (tu znam da je Miljkovic bio izborno) 6. Hipnizam

karakterizacija verski odredjenih junaka u Na Drini cupriji; sporedni likovi u Basti pepelu, (i basti i pepelu!), pripovetka 50-ih godina, Nove Senke...to su neke od anegdota sa danasnjeg ispita. obozavam da citam, ali ovakva pitanja su dovoljno ozbiljna i obimna da se njima posvecuju citavi naucni prilozi, da ne kazem knjigeno:Faze kroz koje je Ducic prosao u svom pesnickom razvitku!!!rekao da to mora da se zna:)))..naravno kao i milion drugih stvari:)))

 Često pita i Spomenik Vojislavu. Obratite pažnju na taj esejčić! os jedno pitanje koje je postavljao:moderno kod Alije Djerzeleza...Eto i odgovora sta je moderno u Cupriji-Djerzelez!:):)antiheroj,nema svojstva heroja.. gde se pominje kod Andrica taj drveni most?Valjda je na Ryavu taj drveni most...ne znam ni ja tacno...Rzav se uliva u Drinu u samom centru Višegrada, rzavski most je oko 500 metara (po slobodnoj procjeni) od ćuprije, a pominje se pri opisu negdje na početku ako se ne varam...

 Pominje se u prvoj glavi Cuprije.July 30, 2011 at 10:48pm · Like · 2 Mislim da se pominje zbog poredjenja,taj drveni je bez lepote,bez istorije,sluzi mestanima i stoci za prelaz,pa izraz,,Na cupriji,,ne vazi za taj drveni most na Rzavu,vec za onaj lepi na Drini...Pitao je jednom i kako se Pavle izbavio austrijskog zatvora. I da li je zivot komedijant u ovom romanu...:) Zivot je komedijant zasigurno u ovom romanu,jer niko nije dobio ono sto je najvise zeleo,jer cak i Djurdje koji uspeva u svemu-seku mu nogu do kolena...

Onda je pitao putopise Rastka Petrovica...Sta kaze Radisav kad izdise na kocu..."Sta je Mesa umalo prepisao od Andrica...":)Zasto se Camil poredio sa Dzem-sultanom...Zasto je Petar dopao tamnice...Najbrutalnije u Danu sestom..."Da li nam u Anikinim vremenima prica sugerira da ce je ubiti neko drugi?"Zasto Janka ne progoni policajac...Kakvu tajnu kriju Pamukovici...Sta je Suzni krokodil......kad desifrujem sta znaci 'UMALO nije prepisao', ja cu onda mozda i znati.:)Pitao je i ko prica pricu u Prokletoj avliji?....Poredjenje brace Vuka i Arandjela...Humor kod Vaska Pope..Sta je moderno u romanu Na Drini cuprija.. Uf... priča fra-Petar. Andrić na početku kaže d aje bolje pustiti njega da ispriča slobodno i onda kreće o tamnici u prvoj glavi. Vuk i Aranđel, to je sad široko, ali lako- valjda sve one njihove suprotnosti, bla, bla?Humor kod Pope- meni je Popa izborno, ali ja nemam pojma, mislim, mogu da lupam šta ja mislim, ali, postoji li neki određeni odgovor??? Modareno u Ćupriji?- Možda psihologizacija, unutrašnje...? Šta još? Ne..ne prica Fra petar,postoji dzaziceva jako dobra kritika,gde detaljno analizira pricaoce i dolazi do zkljucka da pricu prica mlaDICim kome se Petar obraca sa ,,ahbabe,, sto na tturskom znaci PRIJATELJ! Petar mu prica o svom izgnanstvu u Akri i u jednom trentku mu kaze:,,i sam znas!,,....To je sve kod Dzadzica do detalja!!!Pa dobro, Petar se obraca tom mladicu u nekoliko navrata, ali mi dalje nijejasno kako pricu ne prica sam Petar?!Objanite mi, posto ja nemam tu kritiku i ne nameravam da je nabavljam!:) On se javlja na samom pocetku romana i evocira pricu Fra Petra(koji je preminuo) zagledan kroz resetke celije,a vreme van celije odgovara njegovom tmurnom raspolozenju,a on i naposlednjim stranicama kjige gleda taj isti pejzaz...,,Fra Petar je stozer price,on je porte-parole mudrosti nasledja ,ali nam pricu u konacnom obliku predstavlja bezimeni mladic... On price Fra Petra i drugih svedoksa zivota u Avliji sredjuje dajuci im konacan oblik...

 Kod Novice Petkovic stoji da Popa spaja grotesku,fantaziju i dosetku...mozda pomogne kod humora:)Pita kod Pope cikluse,pesničke slike u Kori,folklorni motivi,simboli u poeziji,promene u pesništvu.reci mi samo oko folklornih motiva šta bi rekla?

Uh..pa on pesnicke slike gradi po ugledu na folklor i tradiciju.Znam da tradicija vazi za zbirku Uspravna zemlja,a folklorni motivi se provlace najvise u Kori,tj.ciklusu Spisak(Konj,Kesten..),i folk.je povezan sa znacenjem Nepncin-polje sto znaci nemirna pučina..nisam od neke pomoci, to sa folklorom mi nesto i ne leži :)Zasto se Camil poistovecuje sa Dzem-sultanom???molim za vas misljenja..:) Otuđenost, nepripadanje i kod jednog i kod drugog... "Od Grka ga je dijelilo sve, a sa Turcima vezivalo malo šta"- kaže za Ćamila...Džem isto tako odmetnut od brata, dospije kod hrišćana koji ga koriste i tako se gubi, postaje otuđen... Ne pripadaju nigdje.

Није ме оборио на изборном, већ на самом крају. Нисам знала који је мост дрвен, где се у Андрићевом роману јавља Ђерзелез и како на основу миша можемо да знамо какав је поп.

Most preko Rzava je drven, Đerzelez se javlja na početku Na Drini ćuprija kad govori o legendi vezanoj za stope, a miš...ne znam...možda tvrdicluk??? Ispravite me..Ne znam na kog popa misli...ko je to taj pop i taj mis:), onda je u pitanju Travnicka hronika i fra Luka, jedan od one cetvorice lekara.Njemu su glavni neprijatelji bili fratri i misevi. Fratri, jer su imali problema sa njegovim lecenjem van manastira, a misevi jer mu propaste lekove.Njegova stalna borba sa njima prelazi u maniju, pa su ga osatli fratri godinama zadirkivali da lovi i pusta jednog te istog misa.E sad...jednom prilikom je neko stavio misa u vrelu vodu da ga ubije(pretpostavljam fra Luka), a drugi jedan fratar je rekao CUS BOZIJE STVORENJE, CUS U VRELU VODU.

  Питао ме је зашто је Колоња муслиман. Видео је како муче неке људе и рекао да је он већи муслиман од свих њих ( иако то није био ). Пронела се вест како је Колоња променио веру, па су га сутрадан нашли мртвог.Чини ми се да су га нашли поред потока, глава му је била разбијена каменом. Da, secam se ...i nesto je bilo problema oko sahrane posle, u kojoj veri ce se sahraniti?ili nije?:)Secam se da je sahranjen u turskom groblju i da ga je mnogo turaka ispratilo...Kada je video kako muce neke ljude,rekao je da bolje poznaje Kuran od njih i da je veci musliman<sto nije znacilo da je stvarno musliman,vec je mozda kao obrazovan covek citao kuran... I mislim da je nasilno odveden na turcenjei nasilno sahranjen u turskom groblju...mozda gresim:) Da, kada je dosao onaj neki fratar po Kolonjinoj smrti, nisu mu dali pristup jer ce biti sahranjen po muslimanskim obicajima. Ionda je taj fratar zahtevao objasnjenje K.preveravanja od Sulejman pase, a ovaj mu rekao: "K je bio takav covek da njegovim turcenjem ni hriscanstvo mnogo ne gubi, niti turstvo sta dobija!":) tako da...:)O   kom jos Isakovicu(pored brace)saznajemo nesto,u Drugoj knjizi Seoba?  Zar ne saznajemo kracu istoriju zivota njihove porodice i strica (ako ne gresim) ?Ima jedan kraci deo u kome se prepricava selidba nekog njihovog pretka iz Srbije u vreme Carnojevica. I tad su bili u zabludi da ce im kad budu presli u Austrougarsku biti mnogo bolje( mozda misli na to, posto druga generacija Isakovica sa istom zeljom stremi ka Rusiji, pa kao neka paralela:P). Pronasla sam da se pominje rodjak Isak Isakovic oficir kod koga je Pavle bio i koji je umro u Novom Sadu,kod njega su pronadjena pisma(dokumenta)da ga je Pavle posetio i razna dokumenta o selidbi oficira u Rusiju...sigurna sam da je to on!!!!Fra Petrov alat?Na početku pominje klešta, na kraju testeru- manju! :),Fra Petar cuveni sajdzija,puskar i mehanik,,:)))izborno Pesimizam kod Pandurovica s osvrtom na Rakica i Disa

U prvoj knjizi Vuku zec prelazi put,a u Drugoj knjizi je litografija zeca na vratima u kuci u koju je Pavle dosao,nisam sigurna da li je to kuca apotekara:( Joj, sad se sjetih te slike zeca, ali to da je prešao put- nemam pojma... Pa stvarno...Ima li neke posebne simbolike taj zec ili samo onako, detalj?? To je bio znak da ga zena vara,ali za sliku ne mogu da provalim:) jeste, motiv zeca kao simbol ,,onog",tj. prevare u braku, a u Drugoj knjizi i kao detalj koji pokazuje da je prevara u ocima junaka vise izrazena u gradu i medju stanovnistvom od kog on zeli da pobegne u Rusiju. To ide u prilog tome kako ce mu (navodno) biti mnogo bolje u Rusiji.Jos jedno pitanje,,U koju skolu je isao Mustafa Madzar?odgovor:MedresuKoji naš pisac je pisao časopisu za snove?Pavic? to je prica Paviceva, koju je napisao za Orfelinov Magazin.mozda motiv suvisnog coveka :)), depresija/besmislenost, egzistencijalisticki problemi. meni je Bespuce dno a Cedomir mi je simpa

  Pitao je nekada likove u Čedomiru Iliću, zatim uporednu analizu likova u ova dva romana (sličnosti i razlike), onda kompoziciju Čedomira Ilića.Zašto Ćorkan nije pao s mosta?1: Lude i Bog čuva. Odgovor 2: Onda ne bi mogao da umre u Švabici.a ima i treca opcija: Pijane bog cuva ;)))Kome su se razleteli listovi romana Dnevnik o Čarnojeviću dok ih je nosi po beogradskoj košavi? Jednom našem piscu je Crnjanski dao Roman o Čarnojeviću da odnese na štampu, ali su mu se listovi tog romana razleteli po beogradskim ulicama, jer je duvala jaka košava ;( Vinaver???odgovor na pitanje zasto je Fata skocila u Drinu, a Sofka nije (ne u Drinu nego inace, nije se ubila): zato sto su 1)razliciti temperamenti 2) zato sto su tako odlucili Andric, odnosno, Bora Stankovic.

Zna li ko gdje ima silovanja u Drugoj knjizi seoba? Čitala sam prije nekoliko mjeseci, znam za neka napastvovanja, al baš za silovanje...ne mogu da se sjetim. A to je pitao...mislim da je to bio trik. ja sam iscitala...i secam se da je Visnjevski silovao Varvaru valjda. ima i ono polusilovanje izmedju one dve zene, becka dama i jbg...ko bese jos? zena od onog Bozica. Da, njih dvije, mada, da li je to bilo silovanje? :) Sjetila sam se Varvare, ali ne znam ni da li je to silovanje, jer on je nju napao, pa su ih prekinuli? Ne znam...Nisam pisala i sad... Možda i jeste trik. Ako je pitao, ne mora da znači da ima. :)Sta je Mila Prelcu, sto Prelac nije Mili ? Pitanje je bilo pre neoliko rokova..

Zna li neko tačno šta je sve Andrićevo posthumno objavljeno?znam zasigurno da su tu 2 prelepe knjige, bolje od svih koje je za zivota objavio - SVESKE I ZNAKOVI PORED PUTA, plus rekonstruisani roman Na suncanoj strani,objavljen 1994. godine.Kuća na osami ( zbirka pripovedaka), Omerpasa Latas, Sta sanjam i sta mi se dogadja... Iscitaj detaljno sajtwww.ivoandric.org.yu Da li zbirke i kriticko-esejistickih tekstova (Staze, lica, predeli, Umetnik i njegovo delo i Istorija i legende) spadaju u posthumno objavljena dela?

Evo nesto brzo: ,,Neosimbolisti su, pored ostalih, Borislav Radović (1935) i Velimir Lukić (1935). Slično Miljkoviću, Radović je zaokupljen idejom o čistoj, "savršenoj" poeziji. Njegove su pesme do srži ispunjene svešću o sebi, one su kao što je primećeno, poetocentrične i pesmocentrične. U njima nalazimo barokno obilje slika, sklonost k neuobičajenom, izuzetnom, negovanost izraza i oblika, inovacije u leksici i sintaksi, umetnost reči što podseća na veštinu rezbara. Slične sklonosti ispoljio je V. Lukić u pesmama skladno građenim, očišćenim od svakodnevnog i običnog, satkanim "od krhkog tkiva vizija i sanjarija". Iskazao se potpunije u drami. Neosimbolistima su bliski neoklasicisti. I jedni i drugi su s naglašenim esejističkim i intelektualnim sklonostima. Ali za razliku od neosimbolista, neoklasicisti nisu okrenuti prirodi nego istoriji, koja je za njih vrhovna učiteljica života, skrovište iskustva i mudrosti. Ta orijentacija primetna je kod M. Pavlovića, posle treće njegove knjige, Oktave. Među ostalim sledbenicima te orijentacije izdvaja se Ivan V. Lalić (1931), pesnik a artističkim sklonostima i klasičnim estetskim idealima. Objavio je više od deset knjiga pesama, među kojima se izdvajaju: Melisa, (1959), Argonauti i druge pesme (1961), Smetnje na vezama (1975) i dr. Lalić se bavi i kritikom, dramom i prevođenjem. Iako kontinentalac, Beograđanin, on je, slično Dučiću, po duhu Mediteranac. Njegovi su stihovi ispunjeni vedrinom primorskih pejzaža, dahom leta i trepetom mora. Ali njegov Mediteran nije, kao Dučićev, renesansni i romanski, nego helenski i vizantijski. Vizantija privlači Lalića, kao i mnoge druge savremen srpske pesnike i istraživače, neodoljivom snagom. Njoj se prilazi s osećanjem srodnosti, s težnjom za otkrivanjem vlastitih duhovnih kontinuiteta, svog mesta u opštoj kulturi. Laliću je blizak Jovan Hristić (1933), pesnik, dramski pisac i esejista, u poeziji kontemplativan, diskursivan, retoričan, s prizvukom blage nostalgije. I njega privlači helenski svet, ali ne Vizantija nego Aleksandrija."

Zašto žena u književnosti XX vijeka kad je u spavačici mora da ide iz prostorije u prostoriju??? :)Zasto se junak dela 'Ljudi govore' drugi put vraca na isto ostrvao?Pa jedino zbog ove djevojke, Ivone? Ne vidim šta bi drugo moglo biti...? Mislim da je Jerkov pitao da li je on zaljubljen u tu devojku i da je odgovor NE, tako da..... mislim da je pre zbog Ivoninog nesudjenog mladica Pepa

Jan Majen i moj Srem- kakve veze imaju?ja mislim nikakve :) to Jerkov traži da ''razmišljamo'' o delima, kao da je taj stih nešto genijalan pa sad kao... nemaju veze, da. to je sumatraizam.ao sto mislim da je Sumatra mogla da bude Mauricijus. Jedino ako ja ne znam da tamo postoje neke boje za koje zna Crnjanski, pururne ili zelene

1. Византија Лалићева2. Програмски текстови Растка Петровића и „Дан шести“ 1. Момчило Настасијевић _ поезија2. Бранко Лазаревић и модерна- Како објашњавате да П. Исакович бежи из аустријског заробљеништва?Како то да нико не може да изађе на крај са Аником?Ко је убија? 1. Бранко Миљковић2. Проблем књижевно-историјске периодизације у Поповићевој „Антологији“- Како бисмо методолошки одредили „ред-по-ред“?Сродност и/или разлика са Љубомиром НедићемО ком песнику су се могли сложити?Зашто је важна поезија Вељка Петровића? 1. Онтолошко и фолклорно у поемама Раста Петровића „Откровење“ и „Вук“2. Композиција „Ходочашћа“ 1. Песимизам у Дисовој поезији2. Проблем усамљености у „Песми“ и „Лелејској гори“ 1. Проблем композиције Пет лирских кругова с освртом на разлике између циклуса2. Проза Вељка Петровића и модерна 1. „Зимско љетовање“2. Композиција „Утопљених душа“ 1. ??? приповедање у „Коренима“2. Драинац и авангарда 1. Апокалиптично ??? света у песмама М. Павловића2. Натуралистичко у модерни 1. ???2. Наслеђе реализма у причама Петра Кочића 

1. ??? о песми у збирци стихова С. Раичковића2. Есејиста и приповедач Исидора Секулић 1. ??? у поезији Васка Попе2. Импресионизам и проза српске модерне 1. Раичковић2. Проза Драгише Васића и експресионизам

Onda je pitao putopise Rastka Petrovica...Sta kaze Radisav kad izdise na kocu..."Sta je Mesa umalo prepisao od Andrica...":)Zasto se Camil poredio sa Dzem-sultanom...Zasto je Petar dopao tamnice...Najbrutalnije u Danu sestom..."Da li nam u Anikinim vremenima prica sugerira da ce je ubiti neko drugi?"Zasto Janka ne progoni policajac...Kakvu tajnu kriju Pamukovici...Sta je Suzni krokodil..

znaci, karakterizacija verski odredjenih junaka u Na Drini cupriji; sporedni likovi u Basti pepelu, (i basti i pepelu!), pripovetka 50-ih godina, Nove Senke...to su neke od anegdota sa danasnjeg ispita. obozavam da citam, ali ovakva pitanja su dovoljno ozbiljna i obimna da se njima posvecuju citavi naucni prilozi

Sto se tice Crnjanskog,pitao je:sta je Knjiga o Mikelandjelu,Hiperborejci,koja   je njegova najbolja drama(je l postoji neka drama u stihu u 20.veku)...kao drugo pitanje javilo se i Andric i Crnjanski-zanrovi koji nisu prepoznatljivi i za koje nismo sigurni koji su.Bottom of FormI sta je Mesa umalo prepisao od Andrica ?

1. Vizije, bića i predmeti u "Kori" Vaska Pope sa osvrtom na druge zbirke.2. Putopisi i moderna3. Koje drame je napisao Crnjanski? Koje je njegovo nedovršeno djelo i koje godine ga je pisao Izborno mi je bilo rima kod Borislava Radovica, a drugo mi je bilo slobodna literatura naspram ostalih pokreta,skola..izmedju dva svetska rata ( to sam ucila iz Deretica). Od blic pitanja postavio mi je rimu kod odtalih pesnika, npr. Ivana Lalica..a osim normalnih pitanja iz Andrica i Crbjanskog , neobicno je bilo to to sto me je pitao znacaj Hiperborejaca kod Crnjanskog ( sto bas i nisam znala, ali sam pricala malo uopste o memoarima

П: 6/71. Паралела Миодрага Павловића и Васка Попе2. Експресионизам и симболизам у „Сапутницима“ П: 71. Поетичке разлике између „Коре“ и „Неба“ Васка Попе2. Натуралистичко и модерно у причама С. Ћоровића П: 71. „Утопљене душе“, мотив љубави + он додао: и мотив љубави у модерни2. Композиција Породичног циркуса 1. Спиноза ≈ и лик Е. Сама2. Поезија Десанке Максимовић и авангарда П: 71. Принцип броја 3 у „Хазарском речнику“

2. Поезија Д. Максимовић и авангарда П: 61. ??? мотива у збирци „Кора“ с освртом на ???2. Нат. и модерне одлике у прози С. Ћоровића П: 71. Промене унутар Настасијевићеве поетике и песма „Вест“2. Роман Борислава Пекића, модернизам и постмодерна П: 81. Концептуализација „Туге у камену“ и буђење лирског субјекта2. Љубомир Недић као књижевни критичар П: 81. Мотив разумевања и праштања у „Тражим помиловање“ са освртом на друге збирке2. Антологија Богдана Поповића П: 71. ... Антиграђански карактер у Драинчевој поезији2. Композиција романа Драгослава Михаиловића 1. Антички митови у поезији Бранка Миљковића2. Проза Вељка Петровића и српска модерна

1. Византија Лалићева2. Програмски текстови Растка Петровића и „Дан шести“ 1. Момчило Настасијевић _ поезија2. Бранко Лазаревић и модерна- Како објашњавате да П. Исакович бежи из аустријског заробљеништва?Како то да нико не може да изађе на крај са Аником?Ко је убија? 1. Бранко Миљковић2. Проблем књижевно-историјске периодизације у Поповићевој „Антологији“- Како бисмо методолошки одредили „ред-по-ред“?Сродност и/или разлика са Љубомиром НедићемО ком песнику су се могли сложити?Зашто је важна поезија Вељка Петровића? 1. Онтолошко и фолклорно у поемама Раста Петровића „Откровење“ и „Вук“2. Композиција „Ходочашћа“ 1. Песимизам у Дисовој поезији2. Проблем усамљености у „Песми“ и „Лелејској гори“ 1. Проблем композиције Пет лирских кругова с освртом на разлике између циклуса2. Проза Вељка Петровића и модерна 

1. „Зимско љетовање“2. Композиција „Утопљених душа“ 1. ??? приповедање у „Коренима“2. Драинац и авангарда 1. Апокалиптично ??? света у песмама М. Павловића2. Натуралистичко у модерни 1. ???2. Наслеђе реализма у причама Петра Кочића 1. ??? о песми у збирци стихова С. Раичковића2. Есејиста и приповедач Исидора Секулић 1. ??? у поезији Васка Попе2. Импресионизам и проза српске модерне 1. Раичковић2. Проза Драгише Васића и експресионизам

П: 6/71. Паралела Миодрага Павловића и Васка Попе2. Експресионизам и симболизам у „Сапутницима“ П: 71. Поетичке разлике између „Коре“ и „Неба“ Васка Попе2. Натуралистичко и модерно у причама С. Ћоровића П: 71. „Утопљене душе“, мотив љубави + он додао: и мотив љубави у модерни2. Композиција Породичног циркуса 1. Спиноза ≈ и лик Е. Сама2. Поезија Десанке Максимовић и авангарда П: 71. Принцип броја 3 у „Хазарском речнику“2. Поезија Д. Максимовић и авангарда П: 61. ??? мотива у збирци „Кора“ с освртом на ???2. Нат. и модерне одлике у прози С. Ћоровића П: 71. Промене унутар Настасијевићеве поетике и песма „Вест“2. Роман Борислава Пекића, модернизам и постмодерна П: 81. Концептуализација „Туге у камену“ и буђење лирског субјекта

2. Љубомир Недић као књижевни критичар П: 81. Мотив разумевања и праштања у „Тражим помиловање“ са освртом на друге збирке2. Антологија Богдана Поповића П: 71. ... Антиграђански карактер у Драинчевој поезији2. Композиција романа Драгослава Михаиловића 1. Антички митови у поезији Бранка Миљковића2. Проза Вељка Петровића и српска модерна

Писмени: 7, чини ми се1. Ускоковић2. Композиција Попиних циклуса- "Смрт у Синановој текији", драме Црњанског и његове приповетке П: 71. Настасијевић2. Композиција "Хазарског речника" и место књиге по избору унутар њега- Зашто је књига црвена? (НИЈЕ због Христове крви.Шта је хазарско питање?Која је прва драма Црњанског?Шта је Књига о Микеланђелу? Хиперборејци? П: 71. Васко Попа, мотиви, теме и композ.2. Проза Драгише Васића и експресионизам- Зашто нису у Дервишу и смрти поверовали Хасановом писму?Зашто имамо разумевања за Мула Јусуфа, иако је издајник?Какав је однос између Арсенија Његована и његовог сина?Зашто је Ника неодољива? П: 71. Ракићево и Попино Косово2. Спој реалиста и модерниста (НИЈЕ модерна) П: 7/81. Велика Скитија Миодрага Павловића + (он додао) Мала скитија, још нешто2. Приповедач Ћоровић и модерна П: 71. Ракићев циклус На Косову2. Проза Вељка Петровића између традиционалног и модерногРаније: песник В. Петровић и модерна Он дао оба питања:1. Андрић и Црњански, границе жанра, тешко препознатљиви жанрови...

2. Заплет у Давичовој Песми 1. Смрт као опсесивна тема у поезији Б. Миљковића2. Композ. Људи говоре- Смрт и манифест неосимболизма,неосимболисти и Бранко Миљковић,   статус антике код Б. М. 1. Арсеније Његован2. Поезија Десанке Максимовић П: 71. Ликови у Коренима2. Композиција Антологије Богдана Поповића П: 61. Поезија и живот у Записима о црном Владимиру С. Раичковића2. Шта је то лирско у лирском реализму? П: 71. Стих, форма и дисциплина код Дучића2. Форма, нарација и недисциплина у Пешчанику 1. Поезија Васка Попе и усмена традиција2. Зашто је Исидора модернија од Драгише Васића?Прошлог пута: Бранко Лазаревић 1. Поезија Б. Радовића2. Приповедач Бранко ЋопићПрошли пут: Шта је преводио Б. Радовић?- Шта је маина?Ко је од неосимболиста најближи Б. Р?Доста питања о натурализму, уз: да ли има натурализма код Иве Андрића? 1. ???2. Спој реалиста и модерниста 1.09.2011. П: 6/7, чини ми се1. Десанка, „Тражим помиловање“2. ??? П: 81. Раичковић2. ???- Однос Арсенија и сина- Каква је улога епизоде са Ћорканом у роману у којем се помиње? Нагласак на улога у роману. (Није то што је неко написао на зиду, бар није тако он сад објаснио, него је у питању унос хумора. Можда може и друго објашњење, али важно је да за све имате аргументе у књизи.)

 П: 8, чини ми се1. Раичковић2. Чедомир Илић. Нешто попут: да ли се могао извући? Да ли се опаметио?- Беспуће, нешто око одласка у Америку- Однос Арсенија и сина- Обрт неког од чуда у Времену чуда П: оквирно 71. Биотоп и биоценоза у збирци „Бандит или песник“ Радета Драинца, уз осврт на могуће сличности и разлике са манифестом футуризма2. Вирџинија Атех – карактеризација лика и улога у заплету- Какав је однос Арсенија Његована и његовог сина? Да ли се нека кућа зове Катарина?