SIMPROLIT

– TEHNOLOGIJA GRADJENJA OBJEKATA TREĆEG MILENIJUMA

ili

UU ŠŠTTAA TTRREEBBAA DDAA SSEE UUVVEERRIITTEE KKAADDAA KKUUPPUUJJEETTEE IILLII GGRRAADDIITTEE DDOOMM

ZZAA SSVVOOJJUU DDEECCUU II UUNNUUKKEE * prevod sa ruskog *

Kao posledica drastičnog poskupljenja energije na svetskom tržištu u trećem milenijumu,

resko su se povećali zahtevi za štednjom energije u svim segmentima društva, uključujući i štednju energije u stambenim i industrijskim objektima.

Zahtev za povećanjem toplotne zaštite stambenih i industrijskih objekata, kao osnovnih potrošača energije, postao je važan segment državne regulative u većini zemalja sveta. Ti zahtevi su opravdani i sa tačke gledišta zaštite čovekove okoline, racionalnog iskorišćenja neobnovljivih prirodnih resursa i umanjenja efekta «staklene bašte» zbog oštećenja zaštitnog ozonskog omotača zemlje i umanjenja emisije ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova u atmosferu.

Sa druge strane, to je u svakodnevnu gradjevinsku praksu uvelo različite sisteme utopljavanja objekata i proizvodnju različitih tipova gradjevinskih termoizolacionih materijala. I dok ozbiljni svetski proizvodjači u svojim informacionim materijalima i na svojim web-sajtovima ističu i mnogobrojna ograničenja i upozorenja kod primene svog materijala u svakom konkretnom slučaju, postoji ne malo proizvodjača koji na sajmovima, izložbama, prezentacijama i drugim skupovima rasprostranjuju svoje informacione kataloge (za tačnost kojih, na žalost, po postojećim zakonima niko ne odgovara), u kojima ističu samo pozitivna, sakrivajući nedostatke i ograničenja u primeni svojih proizvoda.

Na primer, obaveza je proivodjača lekova da

u svakom uputstvu koje se prilaže uz lek ističe ne samo indikacije, vec i kontraindikacije, uzgredne efekte i mere predostrožnosti tokom primene leka. Pri tome, u slučaju nepravilne primene leka ili pak njegove nepravilne kombinacije sa drugim lekovima, posledice oseća samo taj pacijent.

Pri nepravilnoj primeni termoizolacionih materijala ili pak njihovoj nepravilnoj kombinaciji sa drugim gradjevinskim materijalima, posledice se odražavaju ne samo na korisniku vec i na sledećim pokolenjima.

Apsurdno je zazvučala reklama jednog od investitora da odobrava hipotekarni kredit za kupovinu stana sa rokom otplate do 27 godina, kada se zna da je u taj objekat ugradjen materijal čija dugovečnost ne prelazi 25 godina!

Kratkoročno rešenje može se naći u državnim regulativama, počevsi sa inovacijom standarda i

normi u odnosu na nove materijale koji su se pojavili na tržistu, pa sve do obavezivanja proizvodjača da svoje kataloge, pa čak i svako pakovanje svog proizvoda, markira upozorenjem tipa :

- «Ministarstvo gradjevinarstva upozorava da 1% vlage u tom materijalu umanjuje njegove termoizolacione karakteristike za najmanje 20%» ili

- «Ministarstvo gradjevinarstva upozorava da je dugovečnost tog materijala maksimalno 25 godina, ili

- «Ministarstvo gradjevinarstva upozorava da je nosivost tog materijala definisana od strane proizvodjača pri njegovoj deformaciji od najmanje 10%» ili

- «Ministarstvo gradjevinarstva upozorava da upotreba pojma «ekološki dom» u konkretnom slučaju označava da je dom sagradjen od materijala koji se raspadaju na ekološki bezopasne činioce, što se ni u kom slučaju ne može poistovetiti sa ekološkim uslovima življenja u takvom domu» i tome slično.

Dugoročno rešenje sastoji se u zakonom odredjenoj visokoj odgovornosti projektanata po pitanjima funkcionalnosti i dugovečnosti objekata koje su isprojektovali (to ne znači da sada nema visokokvalifikovanih i stručnih projektanata, koji su do tančina upoznati sa materijalima koje primenjuju; naprotiv, ima ih mnogo, ali ne i dovoljno), što sa jedne strane zahteva permanentno obučavanje i praćenje rezultata ispitivanja novih materijala u svetu, a sa druge strane to bi visoko odgovornim projektantima trebalo da obezbedi i visoku materijalnu bazu za njihov odgovoran rad (pilot ima daleko veću platu od profesora univerziteta, ne zato što je on pametniji, već zato što je njegova odgovornost za poverenu mu imovinu – avion i putnike, daleko veća).

Do tada, pred investitorom i krajnjim kupcem izgradjenog prostora postavlja se složen zadatak da iz svih mnogobrojnih materijala na tržistu izaberu upravo onaj materijal koji bi po svim parametrima odgovarao njihovim zahtevima. Pri tome, trebalo bi da postoji moralna i profesionalna obaveza proizvodjaca da u potpunosti i do tančina informišu kupca o apsolutno svim karakteristikama svog proizvoda.

A da bi kupac znao kakvu informaciju treba da zahteva, u daljem su nabrojane i popularno objašnjene poželjne karakteristike sa aspekta gradjevinske fizike, kako zidova pojedinačno, tako i njihovog ponašanja u objektu u celini, što posebno definiše i dugovečnost, funkcionalnost i ekonomičnost tog objekta u eksploataciji.

1. Otpor prolasku toplote kroz zid Otpor prolasku toplote kroz zid predstavlja odnos debljine zida u metrima i koeficijenta toplotne provodljivosti λ materijala od kojeg je sazidan zid, uvećan koeficijentima prelaza toplote iz prostorije na zid i sa zida ka spolja. Očigledno je da je taj koeficijent normiran za zidove bez prozora, vrata, izlaza na terasu, vitraža i tome slično. S obzirom da debljina zida ne može da se uvećava po obodu objekta na taj način da, na primer, zid bez otvora ima debljinu 70 cm, zid sa jednokrilnim prozorom 75 cm, zid sa dvokrilnim prozorom 80cm, zid sa izlazom na terasu 85 cm i tome sl., ti gubici toplote rešavaju se dodavanjem rebara radijatorima ili drugim dodatnim izvorima toplote i uvećanjem njihove snage, sto u krajnjem dovodi ka neizbežnom povećanju utroška energije, neophodne za zagrevanje objekta.

Simprolit fasadni blokovi imaju jedinstvenu mogućnost da pri istoj debljini, pomoću umetaka,

povećaju termoizolaciju zida i da na taj način kompenzuju gubitak toplote, proizašao od isprojektovanih fasadnih otvora.

Na primer, zid aerodroma u Anadiru (na Čuhotki, blizu Aljaske) i zid aerodroma u Moskvi imaju istu debljinu od 30 cm, s tim što se umetcima raznih debljina otpor prolasku toplote u istom bloku može povećati za više od 50%. Na taj način, zid debljine 30cm, od Simprolit blokova SBS30 bez umetaka, po termotehničkim karakteristikama odgovara zidu od pune opeke debljine 204 cm, a zid takodje debljine 30cm, od Simprolit blokova SBDS30 tipa (S-P-P12), po termotehničkim karakteristikama odgovara zidu od pune opeke debljine 309 cm.

Pri tome, Simprolit blokovi omogućavaju primenu istovetnih projektnih rešenja za objekte koji se grade u različitim klimatskim podnebljima, čime se u znatnoj meri racionalizuje i projektovanje i sama izgradnja objekata.

2. Paropropusnost

Paropropusnost i onemogućavanje pojave kondenza zidova predstavljaju jednu od najvažnijih karakteristika fasadnih zidova koja utiče na eksploatacione karakteristike objekta u celini, počev od ekoloških uslova življenja u njima, pa sve do njihove dugovečnosti. Pri tome, pored termotehničkih karakeristika materijala od kojih se sastoje slojevi konstrukcije zida, veoma su bitni i redosled slojeva i njihova debljina, pa se samo uvažavanjem svih ovih kriterijuma može izbeći kondenz, kako na površini, tako i u samoj višeslojnoj konstrukciji zida. Da bi se kod višeslojnih konstrukcija onemogućila pojava kondeza, najčešće se primenjuju različiti vidovi “parnih brana”, što opet za posledicu ima hermetizaciju t.j. “ne-disanje konstrukcije”. Pri projektovanju svih tipova SIMPROLIT blokova posebno je vođeno računa o ovom aspektu građevinske fizike i on je značajno uticao na dizajn i dimenzije blokova, čime je obezbedjeno da zidovi od Simprolit blokova “dišu” i izbegnuta opasnost od kondenzata i prekomernog vlaženja konstrukcije zida.

To neposredno obezbedjuje i povoljne ekološke uslove u objektima izgradjenim u Simprolit sistemu (za razliku od objekata sa višeslojnim paronepropusnim zidovima, kod kojih se izmena vazduha mora obezbediti primenom dovodne i odvodne ventilacije).

3. Letnja stabilnost Letnja stabilnost zida obezbedjuje optimalnu temperaturnu stabilnost u objektu tokom leta. S obzirom da se u naše vreme u celom svetu povećava stepen srednje godišnje temperature usled globalnog otopljenja, ova karakteristika je veoma važna i to ne samo za regione sa toplom klimom. Kod zidova od Simprolit blokova, tamo gde je koeficijent letnje stabilnosti normiran od 10 (zidovi bez direktnog osunčenja) do 15 (zidovi sa direktnim osunčenjem), letnja stabilnost je nekoliko desetina puta bolja! Na primer: kod zidova od SBS-20 blokova, debljine 20cm, koeficijent se kreće u rasponu od 64-135, što je od 6 do 13 puta bolje od propisanog! Primenom SIMPROLIT proizvoda kod građevinskih konstrukcija onemogućava se sabiranje i prenošenje visokih dnevnih temperatura spolja kao i njihova akumulacija i odavanje toplote unutar objekta tokom noći.

4. Komfortabilnost Komfortabilnost takodje predstavlja važnu

termofizičku karakteristiku zida, posebno zimi. Ukoliko je temperaturna razlika između temperature vazduha u prostoriji i površine zida veća od 3 stepena, vazduh pored zida se hladi i pada naniže, podižući pri tome topao vazduh ka plafonu. Na taj način, bez obzira na postignutu odredjenu temperaturu vazduha u prostoriji, dolazi do strujanja vazduha unutar prostorije i osećanje promaje i hladnoće – nastaje osećaj nekomfortnosti. Posledice su evidentne: osim veće potrošnje toplote – odmah se uključuje grejno telo na višu temperaturu, to sve je jos i neekološki, jer tako izazvana cirkulacija vazduha u prostoriji podiže prašinu sa poda, koja je jedan od izazvača alergija, bolesti respiratornih organa i drugih bolesti, posebno kod dece.

Kod zidova od Simprolit blokova problem nekomfortnosti ne postoji! 5. Toplotni kapacitet

Toplotni kapacitet zida odredjuje njegovu sposobnost akumulacije toplote od toplote vazduha u prostoriji i, posledično, odavanja toplote posle isključenja izvora grejanja. Sa jedne strane, zidovi sa većim toplotnim kapacitetom dugo se zagrevaju do normalne temperature, a sa druge strane, pri isključenju izvora grejanja, oni se dugo i hlade - što je značajno kada se radi o nekontiunalnom grejanju t.j. periodičnim uključenjima i isključenjima grejanja.

I dok je povećani toplotni kapacitet zidova poželjan u objektima gde se stalno ili dugo boravi, on je posebno nepoželjan u vikend naseljima, gde je gotovo nemoguće da se takvi zidovi zagreju u toku vikenda. Pri tome, takvi zidovi će dugo zadržati nezagrejanost izazivajući još i neprijatno strujanje vazduha u prostoriji, a verovatno i pojavu kondenza.

Zidovi od Simprolit blokova postižu optimalan odnos toplotnog kapaciteta zahvaljujući mogućnosti kombinovanja ispune unutar samog Simprolit bloka.

6. Hidrofobnost

Hidrofobnost zidova definisana je njihovom sposobnošću da ne upijaju vodu.

Na primer, u slučaju poplava, betonski zidovi ili zidovi od opeke upijaju vlagu do samog plafona.

Zidovi od ćelijastih betonskih blokova (siporeksa) upijaju vlagu ne samo kod vanrednih situacija, vec i na samo gradilište stižu sa 20%-30% proizvodne vlažnosti (ozbiljni svetski proizvodjači preporučuju da se zidovi od ćelijastih betona ne malterišu 12-16 meseci posle ugradnje, sve dok blokovi ne izgube svoju “otpusnu” vlažnost po izlasku iz proizvodnje), a zatim upijaju vlagu i u procesu gradjenja, počevši od zidanja malterom, preko malterisanja, pa sve do kvašenja kišom tih zidova do momenta njihove zaštite fasadnom vodonepropusnom bojom.

Pri tome treba podvući da sadržaj vlage u zidu utiče ne samo na ekološku mikroklimu objekta, već i direktno umanjuje otpornost na mraz, termoizolacionu sposobnost, nosivost i dugovečnost tog objekta u celini.

Zid od Simprolit blokova ne upija vlagu, što se mora uzeti u obzir u procesu njegovog malterisanja – dok kod ostalih zidova vlaga iz maltera jednim delom isparava, a preostalu vlagu upija zid, malter kod Simprolit blokova u potpunosti se suši ka spolja!

Zbog toga se malterisanje Simprolit blokova izvodi u tankom sloju, ukoliko se malteriše cementnim ili produžnim malterom. Ukoliko je pak, iz arhitektonskih razloga, potreban deblji malter, preporučuje se dodatak fibrinskih vlakana u malter.

U oba slučaja malter se polako suši i time daje mogućnost fine obrade tog istog sloja maltera posle nekoliko časova, što ne samo da umanjuje koštanje materijala, vec i cenu rada pri zidanju, kako fasadnih, tako i pregradnih zidova od Simprolit blokova.

7. Otpornost na mraz

Otpornost zida na mraz predstavlja njegovu sposobnost da pri zasićenju vlagom izdrži odredjeni broj ciklusa zamrzavanja – otapanja, bez gubitaka njegovih termo-izolacionih karakteristika, celovitosti, bez vidnih znakova razaranja i bez značajnog smanjenja čvrstoće.

Osnovni razlog razaranja materijala pod uticajem niskih temperatura je u širenju vode, koja pri zamrzavanju popunjava medjusobno povezane pore u materijalu.

Pri tome zasićenje zidova vlagom može proisteći ne samo zbog direktnog natapanja kišom, već i zbog velike vlažnosti sa kojom materijal dolazi iz proizvodnje, njegovog čuvanja pod otvorenim nebom, kondenzacije vlage unutar fasadnih zidova, prekomernog vlaženja fasadnih zidova i tome slično.

Otpornost na mraz direktno utiče na dugovečnost, pri čemu je pogrešno misljenje da broj ciklusa zamrzavanja – otapanja u potpunosti odgovara broju godina kod dugovečnosti, s obzirom da u toku iste godine, u zavisnosti od klimatskih regiona, može biti i po nekoliko ciklusa zamrzavanja- otapanja.

Na otpornost na mraz konstrukcije utiču takodje i druge fizičke karakteristike materijala i zida u celini, kao što su: homogenost, modul elastičnosti, koeficijent deformacije pri visokim i niskim temperaturama, amplituda kolebanje maksimalne i minimalne temperature itd.

Simprolit blokovi ispitani su, u Naučno-istraživačkom Institutu Ruske Akademije radjevinskih nauka na 50 ciklusa zamrzavanja-otapanja, pri amplitudi kolebanja temperature od +700C do –300C, pri čemu nije došlo do gubitka njihove celovitosti i termoizolacionih sposobnosti.

8. Otpornost na dejstvo požara

Otpornost zida na dejstvo požara definiše se njegovom karakteristikom da zadržava svoju termoizolacionu sposobnost i celovitost za sve vreme trajanja požara, pri čemu se tokom ispitivanja temperatura povećava po normiranoj požarnoj krivoj. Zahtevana otpornost na požar zidova definisana je normativima raznih zemalja i zavisi od mnogih faktora, počev od stepena društvenog značaja objekta, definisanog ekonomskim, socijalnim i ekološkim posledicama njegovog razrušenja, tipa objekta, stepena požarnog rizika, kulturno-istorijskog značaja, brojnosti ljudi u objektu i potrebnog vremena za njihovu evakuaciju, vrednosti opreme u objektu, od spratnosti objekta, uključujući organizovanost i sposobnost požarne službe da za odredjeno vreme i sa odredjenom mehanizacijom ugasi požar. U proseku, normirana otpornost zidova na požar kreće se u predelima: kancelarijske pregrade 0-15 min., pregradni zidovi 15-30 min., zidovi izmedju stanova 1,5-2 časa, medjuspratne ploče 1-2 časa, krovne ploče 0.5-1,5 čas itd.

Simprolit monolit je negoriv materijal i ima klasu gorivosti NG!

Pregrada od Simprolit SOP ploča debljine od samo 8 cm na drvenom rostilju ima otpornost na požar 120 minuta (EI120)

Simprolit SPB-60 pregradni blokovi debljine od samo 12 cm imaju otpornost na požar vise od 3 časa (EI180)

Pri ispitivanju zida od Simprolit fasadnih blokova SBS-30, debljine 30cm, posle 3 časa dejstva požara pri temperaturi većoj od 1100 0C sa jedne strane zida, temperatura na drugoj strani zida bila je svega 64 0C, a proračunska otpornost na požar veća od 7,5 časova! 9. Otpornost na seizmička dejstva

Otpornost objekta na seizmička

dejstva (aseizmičnost) pre svega zavisi od njegove visine, njegove ukupne težine, konstruktivnog sistema koji na sebe prima seizmička dejstva, od seizmičkog regiona u kojima se nalazi, mikroseizmičke regionalizacije (i u zonama male seizmičke aktivnosti mogu postojati geološki razlomi, koji mogu predstavljati povećanu geodinamićku opasnost, posebno visokih objekata). Zahtevana otpornost objekata na seizmička dejstva normira se shodno važnosti objekta i ekonomskim, socijalnim i ekološkim posledicama njegovog rušenja.

Uprošćena statička šema objekta pri njegovom proračunu na seizmička dejstva predstavlja vertikalnu konzolu, sa nizom koncentrisanih masa rasporedjenih na raznim visinama (u nivoima medjuspratnih konstrukcija), pri čemu je krutost takve proračunske konzole ekvivalentna opštoj bočnoj krutosti svih elemenata objekta. Shodno tome, za koliko procenata se umanjuje masa objekta pri istim dimenzijama, za toliko procenata se povećava i njegova otpornost na seizmička dejstva.

Izbor statickog sistema objekta i njegovih pojedinačnih elemenata, koji primaju na sebe seizmičke uticaje, u svetu je uglavnom odredjen stepenom važnosti objekta, pri čemu izbor statičkog sistema zavisi od visine objekta, geofizičkih karakteristika slojeva zemlje pod objektom, arhitekture i razudjenosti objekta, odabranog osnovnog gradjevinskog materijala itd.

Za maloetažne objekte uobičajene važnosti, otpornost na seizmiku postiže se vertikalnim i horizontalnim serklažima na uglovima objekta i u nivoima medjuspratnih ploča, pri čemu se preko tako formiranog svojevrsnog krutog “diska” u vertikalnoj ravni horizontalna seizmicka sila sa spratova, po “pritisnutoj” dijagonali zida, spušta ka temeljima objekta. Pri tome se obavezno moraju uzeti u obzir dimenzije otvora u zidu i njihovo medjusobno rastojanje, da bi se obezbedila proračunska nosivost zida i nesmetano provodjenje uticaja sa viših etaža nanize, do temelja.

Treba podvući da neravnomerna sleganja terena, neravnomerna bubrenja zemlje pod objektom i sl. izazivaju pojavu horizontalnih sila u konstruktivnom sistemu objekta, a kao posledice - dijagonalne pukotine po zidovima oko otvora, pa ćak i razmicanje zidova. Bez obzira na to koji je gradjevinski materijal izabran za zidanje maloetažnog objekta, te s o bzirom na to da se troškovi na sprečavanju tih eventualnih dejstava mere u promilima od ukupnog koštanja objekta, izričito se preporučuje da se na maloetažnim objektima i u neseizmičkim zonama primene horizontalni i vertikalni serklaži.

I dok se kod maloetažnih objekata fasadni zidovi, ojačani horizontalnim i vertikalnim

serklažima, javljaju osnovnim delom konstrukcije koja na sebe prima seizmička dejstva, kod višespratnih objekata, obrnuto, fasadne zidove je potrebno odvojiti od noseceg AB skeleta “mekim” materijalima, gibkim vezama i sl., a u cilju izbegavanja nepoželjnog poprečnog dejstva na noseći skelet objekta (u poslednje vreme u praksi se sve više primenjuje rešenje da se cela fasada odmiče od noseće konstrukcije – AB stubova, AB zidova).

Objekti od Simprolit elemenata, kako maloetažni tako i mnogoetažni, imaju veći nivo seizmičke otpornosti zahvaljujući pre svega njihovoj maloj ukupnoj težini, nosivosti betona kojim se popunjavaju Simprolit blokovi, svojeobraznoj “rešetkastoj” statičkoj šemi mnogobrojnih betonskih “stubića” i horizontalnoj montažnoj armaturi u svakom 3-4 redu blokova, horizontalnim i vertikalnim serklažima formiranim montažom armature unutar šupljina blokova na uglovima objekta i u nivoima medjuspratnih ploča itd.

Potvrda navedenog je i u činjenici da je prošle godine u Beču, u sličnom statičkom sistemu (“Durisol” blokovi zapunjeni betonom) izgradjen objekat od 19 spratova hotela “Hyatt”, bez AB skeleta.

Kod mnogoetažnih objekata nije

potrebno odvajati zidove sazidane Simprolit blokovima od nosive konstrukcije objekta, s obzirom da rebra Simprolit blokova svojom elastičnošću s jedne strane i vertikalni sistem unutrašnjih betonskih “stubića” s druge strane, bez prenošenja seizmičke sile po dijagonali zida, omogućavaju nesmetan “rad” AB konstrukcije objekta.

Radi uporedjenja, u daljem se analizira 10-spratni objekat dimenzija 50mx20m, koji je u prvom slučaju izgradjen najčešće primenjivanom metodom, tj. :

- fasadni zid od opeke širine 25+12cm sa srednjim slojem od termoizolacionog materijala i unutrašnjim malterom debljine 2cm,

- pregradni zidovi od opeke debljine 12cm sa obostranim malterom debljine po 1,5cm,

- olakšane AB betonske medjuspratne ploče, - cementne košuljice debljine 5cm i - noseći AB skelet stubova i greda, a u drugom slucaju od Simprolit elemenata tj. : - fasadni zid od Simprolit SBS-30 blokova sa

obostranim malterom, - pregradni zidovi od Simprolit pregradnih blokova

SPB-60, obostrano omalterisani, - Simprolit medjuspratne ploče, - ravnjajuci slojevi (košuljice) od Simprolit

monolita i noseći AB skelet stubova i greda.

Težina objekta u prvom slučaju iznosi približno:

1. fasadni zidovi……………………………..………294 tona/sprat;

2. pregradni zidovi……………………………………260 tona/sprat;

3. medjuspratne ploče……………………………….600tona/sprat;

4. ravnjajuća cementna košuljica………………..…110 tona/sprat;

5. armirano-betonska konstrukcija…………..…… .260tona/sprat;

Ukupno: 1.524 tona/sprat;

Na 10 spratova 15.240 tona.

Težina objekta u drugom slučaju iznosi približno:

1. fasadni zidovi……………………………………… 88 tona/sprat;

2. pregradni zidovi…………………………………..132 tona/sprat;

3. medjuspratne ploče………………………………202 tona/sprat;

4. ravnjajuća cementna košuljica……………………18 tona/sprat;

5. armirano-betonska konstrukcija………………....260 tona/sprat;

Ukupno: 700 tona/sprat

Na 10 spratova 7.000 tona Proizilazi da je seizmička sila preko 2 puta manja u drugom slučaju, odnosno da su objekti izgradjeni Simprolit sistemom više od 2 puta otporniji na seizmička dejstva.

10. Nosivost

Iz uporedne analize otpornosti na seizmičke uticaje očigledno je da razlika u težinama izmedju objekta izgradjenog najčešće primenjivanom metodom i objekta izgradjenog u Simprolit sistemu, iznosi 15.000t - 7000t = 8000 tona (što je ravno 400 slepera, svaki napunjen sa po 20 tona materijala i podignut na 15m visine). Stoga je razumljivo da se gradnjom objekata u Simprolit sistemu umanjuje količina potrebne armature i dimenzije AB noseće konstrukcije i temelja objekta, odnosno da se za iste dimenzije konstruktivnog sistema povećava njegova nosivost.

Posebno treba podvući da nosivost Simprolit blokovima daje beton, kojim se zapunjavaju njihovi otvori bez dna, pa se na taj način nosivost zidova od Simprolit blokova povećava izborom marke betona, a ne na račun povećanja količine cementa u blokovima i samim tim pogoršanjem njihovih ukupnih termofizičkih karakteristika.

Prema rezultatima ispitivanja izvršenih u Institutu IMK Gradjevinskog fakulteta u Beogradu, u okviru naučno-istraživačkog projekta “Ispitivanje i primena savremenih materijala i proizvoda u gradjevinarstvu” dobijeni su sledeći rezultati čvrstoće na pritisak Simprolit blokova zapunjenih betonom MB30:

- blok SBS 30……………………………..152 tona/m1 bloka; - blok SBDS 30……………………………341 tona/m1 bloka; - blok SBS 25……………………………...170 tona/m1 bloka; - blok SBDS 25……………………………314 tona/m1 bloka; - blok SBS 20……………………………...147 tona/m1 bloka; - blok SBDS 20…………………………….247 tona/m1 bloka; - blok SPBS 90…………………………….. 58 tona/m1 bloka; - blok SPBS 60………………………….…..69 tona/m1 bloka.

11. Povećanje korisne površine i, proporcionalno tome, umanjenje krajnje cene za 1m2 objekta

Ekonomičnost primene Simprolit blokova u

gradjevinarstvu – to je ono što pre svega interesuje Investitora.

Ne ulazeći u sve loše fizičke, termotehničke i ekološke osobine, a posebno i malu trajnost kod nas najčešće primenjivanih fasadnih konstrukcija (od opeke ili siporeksa, utopljenih mineralnom vunom ili stiroporom, malterisanih mineralnim polimercementnim malterom preko mrežice od staklenih vlakana ili obzidane fasadnom opekom i sl.), razmotrimo pre svega nespornu ekonomiju, pa čak i zaradu Investitora po svakom dužnom metru fasadnog zida izidanog Simprolit blokovima.

* pri prevođenju sa ruskog, analiza prilagođena tržištu i klimatskim uslovima Srbije i Crne Gore*

Pri izvodjenju računice, dozvolimo još jednu aproksimaciju na strani sigurnosti

– iako kao spoljni zidovi u našim i najoštrijim klimatskim područjima po termotehničkim karakteristikama u potpunosti zadovoljavaju Simprolit blokovi debljine 12cm (tipovi «SPB50», «SPB60», «SPBS60», «SPBS90»), pretpostavimo da Investitor izida spoljne zidove Simprolit blokovima debljine 20cm (tipovi «SBS20», «SBDS20»).

Razmotrimo najčešće primenjivane sisteme zidanja spoljnih zidova:

1. Siporeks d=25cm, vazdušni sloj 3cm, obzida od pune opeke 12cm, unutrašnji malter 3cm, spoljašnji malter 2cm

.............................................................................................................................ukupna debljina 45cm

2. Giter blok d=20cm, stiropor 3cm, vazdušni sloj 2cm, obzida od pune opeke 12cm, unutrašnji malter 3cm, spoljašnji malter 2cm

..............................................................................................................................ukupna debljina 42cm

3. Siporeks ili giter blok d=29cm, vazdušni sloj 1cm, utopljeno spolja stiroporom 3cm, unutrašnji malter 3cm, spoljašnji malter 1,5cm

...........................................................................................................................ukupna debljina 37,5cm

Ne ulazeći ni u ekonomsku analizu koštanja navedenih višeslojnih zidova, konstatujmo samo da najmanja ukupna debljina tih zidova iznosi 37,5cm.

Primenom Simprolit blokova debljine 20cm, ukupna debljina zida je 22,5cm (Simprolit blok 20cm, unutrašnji malter 1,5cm i spoljašnji malter najviše 1,0cm).

Razlika u debljini iznosi 37,5-22,5=15 cm, odnosno: = 0,15m2 /po dužnom metru zida.

Cena materijala zida od Simprolit blokova, zajedno sa ispunom od betona i armaturom u svakom trećem redu iznosi oko 18 EURA/m2 fasadnog zida, odnosno, za spratnu visinu objekta od 3,0m cena materijala iznosi 3x18=54 EURA/m dužnom fasadnog zida.

Ako je prodajna cena prostora 500 EURA/m2 (a znatno je veća!), Investitor dodatno dobija 0,15x500=75 EURA/po dužnom metru fasadnog zida.

Kada iz uštede Investitor isplati materijal 54 EURA/m1 zida i radnu ruku 15-16 EURA/m1 zida, sledi da

ZIDANJEM FASADNIH ZIDOVA OBJEKTA SIMPROLIT BLOKOVIMA, INVESTITOR IZIDANE FASADNE ZIDOVE DOBIJA POTPUNO BESPLATNO!

PRI TOME JOŠ ZARADJUJE DODATNIH 5-6 EURA PO SVAKOM DUŽNOM METRU IZIDANOG ZIDA !

ZZZIIIDDDOOOVVVIII BBBEEESSSPPPLLLAAATTTNNNIII +++ DDDOOODDDAAATTTNNNAAA ZZZAAARRRAAADDDAAA

JJJEEEFFFTTTIIINNNIIIJJJEEE OOODDD TTTOOOGGGAAA NNNEEEMMMAAA III NNNEEE MMMOOOŽŽŽEEE BBBIIITTIII !!! T

12. Dugovečnost

Dugovečnost fasadnih zidova mora se obezbediti primenom materijala koji imaju neophodnu ukupnu otpornost i to: otpornost na mraz, hidrofobnost, biootpornost, otpornost na koroziju, otpornost na visoke temperature, postojanost pri cikličnim temperaturnim kolebanjima i drugim razarajućim dejstvima okolne sredine. U suprotnom, zahteva se specijalna zaštita elemenata konstrukcije koji su izvedeni od nedovoljno otpornih materijala. I dok izolacioni materijali u tablama u ruskim uslovima imaju dugovečnost u proseku manje od 20 godina, a ćelijastibetoni (gasbeton, penobeton) manje od 30 godina, Simprolit i Simprolit elementi imaju dugovečnost više od 50 godina.

13. Ekonomičnost u eksploataciji

Koštanje objekta za njegovog korisnika odredjeno je ne samo prodajnom cenom 1m2 objekta, već i troškovima koje korisnik ima tokom njegove eksploatacije. Kao jedna od značajnih stavki ukupnih troškova pri eksploataciji objekta javlja se energija za grejanje zimi i hladjenje prostorija leti.

Svake godine, s obzirom na svetsku energetsku krizu, poskupljuju izvori energije, a njihove rezerve u svetu se sve više smanjuju. S toga je veoma važno da se deci i unucima ostavi kuca koja “štedi”, a ne da troši (mnogi penzioneri, posle naglog poskupljenja elektroenergije, zamenili su svoje velike stanove za manje, s obzirom da je penzija bila nedovoljna da podmiri naglo povećane cene električne energije za grejanje stanova). Objekat izidan u Simprolit sistemu je i u gradnji i u eksploataciji najekonomičniji i najdugovečniji od svih trenutno poznatih analoga u svetu!