Zvezde 2

1. Imaj poloenu vetinu Zvezde.

2. Kako moete objasniti prividno dnevno kretanje zvezda?

ini se da se zvezde kreu na dva razliita naina. Prvi nain je uzrokovan okretanjem Zemlje oko

svoje ose to uzrokuje da zvezde (i Sunce i Mesec) izlaze na istoku i zalaze na zapadu. Drugi nain

po kom se zvezde kreu je uzrokovano zbog Zemljine orbite oko Sunca to ini da se bilo koja data

zvezda izlazi ranije i ranije svake veeri.

3. ta je svako od navedenog?

a) Planeta

Kratki odgovor: Planeta je veliko telo koje se okree oko zvezde i

dominira u blizini svoje orbite.

Dugi odgovor: Verovali ili ne, do 2006 nije postojala formalna

nauna definicija rei planet. Veina od nas je uena da postoji 9

planeta: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun

i Pluton. Asteroidi su neko vreme takoe smatrani planetama ali su

naunici uskoro doli do razmevanja da su oni razliiti bilo ih je

dosta, i svi su bili iz istog generalnog regiona solarnog sistema, delei

orbitu izmeu Marsa i Jupitera. Pluton je ostao ne otkriven do 1930-

tih, i ubrzo je bio proglaen 9-tom planetom. Ali kako je tehnologija

napredovala, i naunici poeli da otkrivaju da postoji jo mnogo tela

slinih Plutonu u istom regionu sunevog sistema (nazvanog

Kuiperov Pojas). Uskoro je postalo jasno da Pluton nikad nije ni

trebao da se nazove planetom, ali do vremena dok je to otkrie dolo,

Pluton je bio ve dobro znan. Popularna kultura nije doputala

naunicima da raaluju Plutona do ne-planetarnog statusa. Tako da su

naunici odustali od toga. Uostalom ni jedan drugi objekat iz

Kuiperovog pojasa nije toliko velik kao Pluton, tako da su ignorisali

taj problem.

2005. su otkrili objekat nazvan Eris koji je otkriven u Kuiperovom

pojasu iza Plutonove orbite. I on je vei od Plutona. Otkrie Eris je

nateralo naunike da nau formalnu definiciju rei planeta, i ta

definicija je korigovala pogrenu klasifikaciju Plutona kao planete.

"Re planeta je isprva znaila nebeska lutalica, to jest svetlosne toke koje su se kretale u

odnosu na zvezde.

Najnovija otkria dovode nas do nove definicije koja odgovara stepenu naeg saznanja, piu

naunici.

"Stoga je Meunarodni astronomski savez odluio da razvrsta planete i druga tela Sunevog

Sistema u tri grupe:

1) Planeta je nebesko telo koje:

a) se okree oko Sunca,

b) ima dovoljnu masu kako bi njegova sila tee svladala kohezijsku silu vrstog tela i

zadrala ga u hidrostatskoj ravnotei u skoro sferinom obliku,

c) je udaljilo od sebe svako telo koje bi se moglo kretati po oblinjoj orbiti.

2) "Patuljasta planeta" je nebesko telo koje:

a) se kree oko Sunca,

b) ima dovoljnu masu kako bi njegova sila tee svladala kohezijsku silu vrstog tela i

zadrala ga u hidrostatskoj ravnotei u skoro sferinom obliku,

c) nije udaljilo od sebe svako telo koje bi se moglo kretati po oblinjoj orbiti,

d) nije satelit.

3) Druga tela koja se kreu oko Sunca, osim satelita, zovu se "mala tela Sunevog sistema".

Osam planeta Sunevog sistema su: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun.

Meunarodni astronomski savez sastae se kako bi odluio u koju grupu, u "patuljaste planete" ili u

neku drugu, ulaze granini sluajevi.

U ovu grupu ulazi veina asteroida Sunevog sistema, veina transneptunskih tela, komete i ostala

tela.

U skladu sa ovom definicijom, Pluton je "patuljasta planeta". Identifikovana je kao prototip nove

grupe transneptunskih tela.

B) Satelit

Satelit je objekat koji krui oko planete. Postoje dva osnovna tipa satelita:

prirodni i vetaki. Na Mesec je prirodni satelit, i sve planete posle Zemljine

orbite ih takoe imaju (nastavljamo da otkrivamo sve vie njih, tako da je teko

odrediti taan broj). Drugi tip satelita su vetaki sateliti, i oni se najee

koriste za komunikaciju.

C) Kometa

Kometa je malo telo u sunevom sistemu koje se kree oko Sunca i (barem

povremeno) pokazuje pramen (ili atmosferu) i ili rep-oba prvenstveno zbog

efekta sunevog zraenja na sredite komete, koje je samo mala planeta

izgraena od kamena, praine i leda.

Komete imaju veoma eliptine orbite; oni dolate veoma blizu Suncu (unutar

Merkurove orbite) i onda oni odlaze daleko izvan krajeva suneva sistema,

daleko izvan Plutonove orbite. Poto oni putuju toliko velike razdaljine

potrebne su mnoge godine da zavre orbitu.

D) Meteor

Meteir je vidljiva putanja meteorida koji ulazi u Zemljinu (ili drugog tela)

atmosferu, opste znana kao zvezda padalica.

Metori dosta lice na komete na fotografijama ali se lako mogu razlikovati

od njih kad se posmatraju u toku nekoliko sati, meteoritsko kretanje je

odmah oigledna (veoma su brzi i kratki). Individualni meteor se moe

videti samo nekoliko trenutaka, dok se kometa moe videti nekoliko dana

ili sedmica.

E) Nebula

Nebula je meu zvezdani oblak praine, gasa ili plazme. Meuzvezdani je

re koja znai izveu ili meu zvezdama. Nebule su meu najlepim

objektima na nonom nebu. Moda jedna od najpoznaijih i

najprepoznatljivijih svemirskih objekata je Orlova nebula (takoe poznata

kao Messiet objekat 16, M16 ili MGC6611) je mlad otvoren klaster

Zvezda u sazveu Zmija.

F) Sazvea

Sazvee je bilo koje od 88 podruja u koje je nebo - ili nebeska sfera

podeljeno. Termine se takoe esto koristi manje formalno da se opie

grupa zvezda koje su vidljivo povezane jedna sa drugom u odreenoj

konfiguraciji ili obrascu.

Neka najpoznatija sazvea sadre upeatljive i poznate obrasce svetlih

zvezda. Primeri su Veliki medved (koji sadri Velika Kola) i Orion (sadri

figuru lovca). Druga sazvea ne sadre neki poznat obrazac zvezda i

sadre samo zvezde sa slabijom svetlosti.

G) Fiksne zvezde

Fiksne zvezde (od latinskog stellae fixae) je bilo koji nebeski objekat koji

se ini da se ne kree u odnosu na druge zvezde na nonom nebu. Tako

npr, fiksna zvezda je bilo koja zvezda izuzev Sunca. Nebula ili neki drugi

objekat slian zvezdi se takoe moe nazvati fiksnom zvezdom.

H) Suneva pega

Suneva pega je region na Sunevoj povrini koji je obeleen sa

niom temperaturom od svoje okoline i intenzivne magnetske

aktvinosti, formira podruje sa niom povrinskom temperaturom.

Iako su zaslepljujue svetli, pri temperaturama oko 4000-4500K,

kontrast sa okolnim materijalom na nekih 5700K ih ostavlja jasno

vidljive kao tamne mrlje. Ako bi oni bili izolovani od okolne fotosfere

oni bi bili svetliji nego elektrini luk.

4. ta podrazumevaju sledei termini:

a. Nebeska sfera

Nebeska sfera je imaginarna rotirajua sfera gigantskog radijusa sa Zemljom kao njegovim centrom. Svi

objekti na nebu mogu se posmatrati kao da lee na sferi.

b. Nebeski pol

Dva nebeska pola su imaginarne take gde se Zemaljska osa rotacije preseca sa nebeskom sferom. Severni nebeski

pol trenutno ima skoro iste coordinate kao svetla Zvezda Polaris (to je Latinski za Zvezdu pola).

c. Nebeski ekvator

Nebeski ekvator je veliki krug na imaginarnoj nebeskoj sferi, koji je zapravo oblast zemaljskog okvatora koji je

proiren izvan ka univerzumu (npr. Moe se napisati kao ekstrapolacija Zemaljskog ekvatora dok ne dodirne

nebesku sferu).

d. Horizont

Horizont je linija koja odvaja zemlju od neba.

e. Rektascenzija

Rektascenzija je astronomski termin za jednu od dve coordinate na taki na nebeskoj sferi kad se koristi

ekvatorijalni koordinatni system. Ekvivalentan je zemaljskoj longitude. Retkscenzija je jedna

od koordinata kojima se definie poloaj objekta na nebu u nebeskom ekvatorijalnom koordinatnom sistemu.

Rektascenzija (RA, eng.: right ascension) je ekvivalentna geografskooj duini u Zemljinom koordinantnom

sistemu, ali se ne meri u stepenima, ve u satima, minutama i sekundama (0-24h).

F. Deklinacija

Deklinacija je jedna od koordinata (uz rektascenziju) kojima se definie poloaj objekta na nebu u nebeskom

ekvatorijalnom koordinatnom sistemu. Deklinacija opisuje ugao objekta od nebeskog ekvatora. Izraava se od

+90 do -90.

Deklinacija je jedna od dve coordinate ekvatorijalnog koordinatnog Sistema, druga je ili rektascenzija ili asovni

ugao. Deklinacija se uporediva sa latitudom (geografska irina), projektovana na nebesku sferu i merena je

stepenima severno i juno od nebeskog ekvatora. Stoga, take severno od nebeskog ekvatora imaju pozitivnu

deklinaciju, dok one na jugu imaju negativnu deklinaciju.

g. Tranzit

Tranzit je astronomski dogaaj koji se desi kad se ini da se jedno nebesko telo kree preko lica drugog nebeskog

tela, kao to se moe videti od strane posmatraa na nekoj odreenoj taki posmatranja.

Tranzit (nemaki transit < italijanski transito < latinski transitus: prelaz, prolaenje, prolaz) ili prelaz,

u astronomiji, je prelaz Merkura ili Venere preko Sunevog kruga; opirnije, prelaz manjeg nebeskog tela ili sene

manjeg tela preko kruga veeg tela, npr. prirodnih satelita ispred planeta (Venerin prijelaz). Zaklanjanje manjeg

tela veim naziva se okultacija.

h. Konjunkcija

Konjunkcija znai da, kad se pogleda sa jednog prostora (uobiajeno Zemlje), dva nebeska tela se ine blizu jedan

drugom na nebu.

Konjunkcija je pojam koji se koristi u astrometriji (poloajnoj astronomiji) i astrologiji, a oznaava pojavu kada

dva nebeska t