Vladimir N. Cvetkor, iclnst i tut za f i lozoti ju i dluStvenu teol i juBeograd

U D I ( 1 4 1 . 7 : l 2 l . 0 |Or ig i r ra ln i naudni rad

ZNANJE I MOC

(Anticka i moderna perspektiva)

Apstrakt: Sve dokJilo:oJiko znanje nije imulo preten:iju na univerzalno (u nesamo vanvremensko) znuien.je, tj. dok intplikctcile lstine ni.-u dovoclile u pitanje

,,istinu'' aktuelne I''lasti. raskol znanja i motije bio sunto potencijttlan i za clruitvenustvarnost - marginalun. Retfu, sve dokje ch"uiNenu nrot, nrukur sumo naielno, svojeopravdanje ntogla dct nacle u transcentlentnim sferumu bica, razliiita teorij.sko-sin-tetiika znanja, u evropskoj kulturi, pre svilt -JilozoJiju, nisLr morultt tla polaiu zasebunraiun za sve praktiine posledice svog uietqu. Korutc,ni raskol nttstuje kada u osvitmodernog doba (Renesansa) znanje i moc postaju dutonomni: moc se distancira otlznanja tako ib ga gtdvodi potl vlastitu logiku (,,Znttnje je mol" ), dok se s druge strunemiiljenje istine raspt'Stqe u nnostyo sarnodovoljnih i izolovanih podruija koju untestotradicionalne ,,slike sveta" prihvataju ,,poglede nu svet". Titko moderno znarqeokoniava ili u privilegovanim sJbrama prividne sanodovoljnosti (nauka) ikvaziprivatnosti (religija, filozoJija), ili pak u javnoj upotrebi (tehnikct i ideologija),postaj uti puki privezak razobruiene sekularizovune tnoci

Kljudne reti znanje, moc, antikd, ntoderna.

Unutar evropskog povesnog iskustva, podev vei sa Grcima,sve do tzv. Novog veka, moi i znanje se nalaze u zajednidkom poj-movnom vidokrugr"r koji dobrirn delom omogllcllje da se neizbeZnorazdvajanje puteva vlasti i istine ne razumeva (ili bar ne doZivljava),kao epohalna - sveproZimajuda ili strukturalna kriza. Jedinstvenavera u postojani sistem bica - pouzdanje u celovit i istinit, pa samimtim i pravedan red stvari i odnosa Lr svetu (ma kako da se ovajrazlidito imenovao od strane neposrednih istorijskih aktera), dinili sr"rmoguiom uporedLr i faktidki rn i rolj Lrbivu (ko)egzistencij u posebni hhijerarhija modi s jedne, te u meduvremenu (podev od sofista) izbo-rene, gotovo autonomne pozicije znania, s druge strane.

Raspr5eno znanje o razliditim delovima praktidnog Zivotazajednice (specijalistidka znanja), kao i ono zgllsnuto (transcen-dentno) koje stoji izvan neposredne korisnosti, premcla se i samo

x

'U2fE

t-L

No)I

=x

t-altr

I=LL

ON

:l,!

:<FuJ

2g

oJ

fazv i ja u teor i . isko ( r rar ' r l ia) ' estets l<o ( r r r r le tnost) i l i s in tet id l<o ( f i lo-

zot l . ia) . sve c lo Moderne t r is t t b i tn i ie p lot ivredi l ipo l i t idko. i n toc i . Moc

. le b i la u s tarr . j r , r da f i rnkc iouiSe nr inro c 've l t tual l l ih . za n jLr prot ivree n ih

i l i kontroverznih l<onsekvenci ja znarr ja . Lrk l jLrcujLr i i tu i r r jegove

naj tanani je . pa tako i najzahtevni . le f i lozofske obl i l ie . P i tanja legi -

timiteta, kao sadrZa.ia zrranja koje neposredrro pogacla - trpravdar'a

moc, b i la su postav l jana unl l ta f za jednidkog duhovnog okvi la

(hermener.rti ikog korrteksta) epohe. Zasebni, t-i. istori jski (ptolazni)

l ikovi urederrja, opravdanja i predstavl.ianja moci, obrazovali srt se

na osnovu .iedinstvene ntetafizi ike stike cija znacenja, srnisao i

domete savr.eutenicinta predocava razlieito diskurzivno at't ikulisano

znanje - uvek utemeljeno na nekoj nretafiziekoj izvesnosti stnisla.

Nezavisno od stepena unutraSnje diferencijacije, sve do nastanka

Moderne, znanje odslikava poverenje u jedinstvenu svrhovitost

sveta i biva mogu6e kao isijavanje svetog u svetovno postojanje.

evrst i monolitan duh predmodernog ourogu6avao je nepo-

srednu vezuznanjai rloii, i to na nadin koji je, op5te uzev, delirnidno

neutralisao prirodne napetosti iztrredu istine i vlasti. U tom (samo)

predstavtjanju svetog i svetovnog, bilo je dovoljno da zasebna

znanja i njihove istine ne dovedu u pitanje op5tevaZede obrasce mi-

Sljenja i delovanja (epohalnr"r sliku sveta i trenr,ttni ,,dtth vremetra"),

odnosno da poStede krit ike njihove institucionalne (polit idke) pred-

loSke, pa da se od strane moii toleri5u i one sasvim osobene - f i lo-

zofske teZnje ka spoznanju nikad sasvirn vidlj ive tstine. Takav oblik

(sa)znanje nije bio sporan sve dok nije dirao Lr obidajnost i polit idki

poredak ko.i i je garantovao vitalnost tradicije. Stavi5e, tolerisani su

svi obtici znanjakoji nisLr naruSavali vednost sadaSnjosti.

Dakle, sve dok fi lozofsko znanje nije imalo pretenziju na

runiverzalno (a ne samo vanvremensko) znadenje, dok implikacije

Istine nisu dovodile u pitanje istinu Mo6i, nije bilo razloga za bilo

kakvo sumnjidenje it i proganjanje od strane realnog poretka moii.

Imanentna krit idnost spram postojedeg dru5tvenog ustrojstva koje

ono ,,teorijsko" svagda sobom implicite nosi, t l predmodernim za-

jednicama nije problematizovalo postojanje moii na nadin koji bi

znaiio njenu destrukc i j u.Teorijsko kao takvo, mudlost poznatija kao ',znanje radi zna-

nja", bila je spojena (stopljena) s praktidkim, i nije bilo mogucno (ali

ni potrebno), podvajati istinu i .,praksu", t j. razlikovati samodo-

vol ino znanje oc l n jegove kor isnost i i l i Lrpotrebl j ivost i . f ) r 'edanost. .d is tonr znarr ju ' ' i izgradnia c l rustvene prakse ( jo5 Lrvek) n isLr b i l i Lrotvorenoj kot iz i i i . Sve dok je r lo i , nrakal sarr ro nacelno svo. le opra-vdanje nalazila u transcendentninr sferarua biia, razlidita teo-r i jsko-s intet icka znania se n isu morala ogracl ivat i oc1 prakt i in ihposled ica svoj i h Lrdenja.

Konacni raskol nastaje kada u osvit modernog doba (Renesansa)ananje i moi stidu izvesnu alrtononrijur. te viSe nisu obavezni da seuzajamno podupiru, odnosno legitimi5Lr. Moc se distancira od znanjatako Sto ga podvodi pod vlastitLr logiku (.,Znanje je moi"), dok se sdruge stlane miStjenje istirre raspr3qje u ntnoStvo samodovoljnih i izo-lovanih podrudja koja urlesto slike sveta prihvataju ,,poglede na svet".Tako moderno znanje okondava ili Lr privilegovanim sfbrama prividnesamodovoljnosti (nauka) i kvaziprivatnosti (religija, filozohja), ili pak ujavnoj upoh'ebi (tehnika i ideologija), postajuci puki plivezak oliden urazobrudenoj sekularizovanoj rrroii. Izborena autonom ija zavrSava uhegemoniji, a sloboda u rrasilju. Nezavisno od te epohalne pozicijemodernog duha d,ije praktidke udinke danas joS uvek samo naziremo, jeri dalje nismo u stanju da ih celovito sagledamo, izvesno je da vei i krozdostupnu istorijsku faktograhju utoZemo rckonstruisati (pojmiti)posredovanja znanja i moii Lr predrlodernoj Evropi.

t .

Grdki, pa dak i rimski svet, podrazumevali su jedinstvenu

,,sliku svela" samo s razlidit im naglascima (,,duh vremena") unutaristog2. Predstavljena u svorn najrazvijenijem liku - f i lozofi j i , antidkaslika sveta podrazumeva videnje bi6a (sveukupnog postojanja;stvarnosti ; ono ga i t o .l e s t e)' kao strogo uredenog sv ela (ko s m o s) Eijase harmonidnost ogleda r-r potpunosti, dovr5enosti i nepromen-l i ivost i .

I O plirodi te autonomije. o njenonr st\/arnorn postojanju. ili rnoZda tek prividu

medusobne neobavezuosti i razvezanosti. ovde ne moZemo posebno raspravljati.'

Otudu oni i jesu . ,duh" i l i . ,s l ika" datog epohalnog per ioda. dok su . .pogledina svet" unutar jedne takve (re lat ivno) zatvorene kul ture samo razdrobl jeni obl ic ikor isnog znanja koj i parc i ia lno zahvataju cel inu. Kao sveujedin ju iu ie ideologi jesoci ja lne proveni . jenci je, pogledi na svet ie lnorat i da saie l<aju modernu epohu ne bil i se namotnul i kao celor i te paradignte is t i r re i dobra.

l ll 0

=x

t-altr

I=LL

ON

:l,!

:<FuJ

2g

oJ

fazv i ja u teor i . isko ( r rar ' r l ia) ' estets l<o ( r r r r le tnost) i l i s in tet id l<o ( f i lo-

zot l . ia) . sve c lo Moderne t r is t t b i tn i ie p lot ivredi l ipo l i t idko. i n toc i . Moc

. le b i la u s tarr . j r , r da f i rnkc iouiSe nr inro c 've l t tual l l ih . za n jLr prot ivree n ih

i l i kontroverznih l<onsekvenci ja znarr ja . Lrk l jLrcujLr i i tu i r r jegove

naj tanani je . pa tako i najzahtevni . le f i lozofske obl i l ie . P i tanja legi -

t imiteta, kao sadrZa.ia zrranja koje neposredrro pogacla - trpravdar'a

moc, b i la su postav l jana unl l ta f za jednidkog duhovnog okvi la

(hermener.rti ikog korrteksta) epohe. Zasebni, t-i. istori jski (ptolazni)

l ikovi urederrja, opravdanja i predstavl.ianja moci, obrazovali srt se

na osnovu .iedinstvene ntetafizi ike stike cija znacenja, srnisao i

domete savr.eutenicinta predocava razlieito diskurzivno at't ikulisano

znanje - uvek utemeljeno na nekoj nretafiziekoj izvesnosti stnisla.

Nezavisno od stepena unutraSnje diferencijacije, sve do nastanka

Moderne, znanje odslikava poverenje u jedinstvenu svrhovitost

sveta i biva mogu6e kao isijavanje svetog u svetovno postojanje.

evrst i monolitan duh predmodernog ourogu6avao je nepo-

srednu vezuznanjai rloii, i to na nadin koji je, op5te uzev, delirnidno

neutralisao prirodne napetosti iztrredu istine i vlasti. U tom (samo)

predstavtjanju svetog i svetovnog, bilo je dovoljno da zasebna

znanja i njihove istine ne dovedu u pitanje op5tevaZede obrasce mi-

Sljenja i delovanja (epohalnr"r sliku sveta i trenr,ttni ,,dtth vremetra"),

odnosno da poStede krit ike njihove institucionalne (polit idke) pred-

loSke, pa da se od strane moii toleri5u i one sasvim osobene - f i lo-

zofske teZnje ka spoznanju nikad sasvirn vidlj ive tstine. Takav oblik

(sa)znanje nije bio sporan sve dok nije dirao Lr obidajnost i polit idki

poredak ko.i i je garantovao vitalnost tradicije. Stavi5e, tolerisani su

svi obtici znanjakoji nisLr naruSavali vednost sadaSnjosti.

Dakle, sve dok fi lozofsko znanje nije imalo pretenziju na

runiverzalno (a ne samo vanvremensko) znadenje, dok implikacije

Istine nisu dovodile u pitanje istinu Mo6i, nije bilo razloga za bilo

kakvo sumnjidenje it i proganjanje od strane realnog poretka moii.

Imanentna krit idnost spram postojedeg dru5tvenog ustrojstva koje

ono ,,teorijsko" svagda sobom implicite nosi, t l predmodernim za-

jednicama nije problematizovalo postojanje moii na nadin koji bi

znaiio njenu destrukc i j u.Teorijsko kao takvo, mudlost poznatija kao ',znanje radi zna-

nja", bila je spojena (stopljena) s praktidkim, i nije bilo mogucno (ali

ni potrebno), podvajati istinu i .,praksu", t j. razlikovati samodo-

vol ino znanje oc l n jegove kor isnost i i l i Lrpotrebl j ivost i . f ) r 'edanost. .d is tonr znarr ju ' ' i izgradnia c l rustvene prakse ( jo5 Lrvek) n isLr b i l i Lrotvorenoj kot iz i i i . Sve dok je r lo i , nrakal sarr ro nacelno svo. le opra-vdanje nalazila u transcendentninr sferarua biia, razlidita teo-r i jsko-s intet icka znania se n isu morala ogracl ivat i oc1 prakt i in ihposled ica svoj i h Lrdenja.

Konacni raskol nastaje kada u osvit modernog doba (Renesansa)ananje i moi stidu izvesnu alrtononrijur. te viSe nisu obavezni da seuzajamno podupiru, odnosno legitimi5Lr. Moc se distancira od znanjatako Sto ga podvodi pod vlastitLr logiku (.,Znanje je moi"), dok se sdruge stlane miStjenje istirre raspr3qje u ntnoStvo samodovoljnih i izo-lovanih podrudja koja urlesto slike sveta prihvataju ,,poglede na svet".Tako moderno znanje okondava ili Lr privilegovanim sfbrama prividnesamodovoljnosti (nauka) i kvaziprivatnosti (religija, filozohja), ili pak ujavnoj upoh'ebi (tehnika i ideologija), postajuci puki plivezak oliden urazobrudenoj sekularizovanoj rrroii. Izborena autonom ija zavrSava uhegemoniji, a sloboda u rrasilju. Nezavisno od te epohalne pozicijemodernog duha d,ije praktidke udinke danas joS uvek samo naziremo, jeri dalje nismo u stanju da ih celovito sagledamo, izvesno je da vei i krozdostupnu istorijsku faktograhju utoZemo rckonstruisati (pojmiti)posredovanja znanja i moii Lr predrlodernoj Evropi.

t .

Grdki, pa dak i rimski svet, podrazumevali su jedinstvenu

,,sliku svela" samo s razlidit im naglascima (,,duh vremena") unutaristog2. Predstavljena u svorn najrazvijenijem liku - f i lozofi j i , antidkaslika sveta podrazumeva videnje bi6a (sveukupnog postojanja;stvarnosti ; ono ga i t o .l e s t e)' kao strogo uredenog sv ela (ko s m o s) Eijase harmonidnost ogleda r-r potpunosti, dovr5enosti i nepromen-l i ivost i .

I O plirodi te autonomije. o njenonr st\/arnorn postojanju. ili rnoZda tek prividu

medusobne neobavezuosti i razvezanosti. ovde ne moZemo posebno raspravljati.'

Otudu oni i jesu . ,duh" i l i . ,s l ika" datog epohalnog per ioda. dok su . .pogledina svet" unutar jedne takve (re lat ivno) zatvorene kul ture samo razdrobl jeni obl ic ikor isnog znanja koj i parc i ia lno zahvataju cel inu. Kao sveujedin ju iu ie ideologi jesoci ja lne proveni . jenci je, pogledi na svet ie lnorat i da saie l<aju modernu epohu ne bil i se namotnul i kao celor i te paradignte is t i r re i dobra.

l ll 0

x

a

trI=LL

oN

)LL

'O

YF[J

2v=oJ

Bi6e koje je .rve (i ujedno .Ieclno). predstavljeno je kao nekavrsta opSte zakonomernosti, kao svetski zakon- logos koju Lr sarroll ' lsebi ima svo.j koren i/ i l i podelo (arche) i svoj srrisao (telo,s). Jedno je

sve i sve je -1edno - znal i su to dobt 'o joS star i kosmolozi - odHerakl i ta ( . ,Ako ne s ln5ate rxene nego is t insk i logos, mudro je s loZi t ise da sve je jedrro") , preko Ksenofana ( . .Jedno je Sve") , do Anak-sagore ( , ,Sve stvar i . . . jesu u svemu") . U to j d iv in izovanoj ce lov i tost ibica kojejeste priroda (kosmos) i dij i govor (logos) ostaje dostupantek nekima (pesnici, mr"rdraci/f i lozofi) - nipoSto ne i svima, sadrZanoje sve Sto je b i lo , jeste i Sto ie b i t i . U jednonr i jed instvenorn -

.,zacaranom" krugu bica, nalaze se svetovi bogova (svelo) i tjudi(svetovno). Iako beskra jno moin i j i od l jud i , besmrtn i bogovi su is tokao i smrlnici omedeni logosom, i posedLrju veiinu obidnih strasti iogranidenja: [ jubav, mrZnju, zavist, koleblj ivost, smelost... Sve su todobra i zla kola podjednako borave u ,,ovom" i ,,onom" svetu.Utoliko je i boZij i svet relativno nalik l judskom jer su oba momentivednog i nepromenljivog totaliteta Jednog.

lstinsko znanje o bogovima, ali i o ljLrdskom svetu, sam iogos,nalazi se u mitu. On je posrednikiznedu sakralnog i profanog i to nadvostruki nadin: preko zajednice i preko pojedinca. Razume se, onaprva spona odreduje drugu i u njoj se nalaze znaila zahvaljLrjLr6i ko-jima zajednica uopSte postoji: pitanje i odgovor na problempoietkasveta (pa tako i konkretne zajednice); pripovesti o smislu/ciljupostojanja, o vrl inama i manama, dobru i grehu... Mit je istinapreko koje zajednica utemeljuje svoju tradiciju (obidajnost) iopravdava svoje institucije. Utoliko rnitovi imaju zadatak da,,pripi-tomljr,rjr"r" i ujedno ohrabruju dlanove zajednice u praktikovanju

zajednidkog Livota, odnosno u pridrZavanju moralnih normi koje susadrZane u konkretnim institucijarna polisa, republike ili carstva.Zatoje rnit, kao posrednik svetog i svetovnog, uvek neka po(r)uka o

.,istinitom", t j. moralno ispravnom i opravdanom znanju i postu-panju. Za pojedince i njihovu zajednicu on .je istovremeno obja-Snjenje sveta i svet sdm: ,,slika sveta", ona ista tvorevina koja ce safi lozof-skim logosom postati Zakon i Smisao svega postoje6eg.

t Ovde namemo ne pravimo uobidajenu razl iku izmedu bi ia (estajude:

bivstvuju ie: ono pojedinadno Sto jeste) i b ivstva (b i tak; b i t i je : . iestanje; sve i n iSta) ,

baS kao Sto prenebregavamo i onu poznatLl Hajdegelovr.r podelu u konre biie.iestepojedinadna mani lestaci la b ivstva.

S obzirom da je zajednica,/drZava nadredena individuuuru -

isto onako kao Sto.je mnoStvo sadrZano u .ledtron - za oba dela sve-tovne stvarnosti vaZe isti principi i iste vrednosti koje vladajLt svetomiuredLrju Kosmos. l.ogos kosmosa, isti. je onaj koji je i logos dru5tva.Kao i svekoliko bice (postojanje), tako isto je i l judska isrori jo bezpodetka i bez [<raja - ,,vedno obrravljanje istog". Ljudska je prirodaanalogna kosmidl<oj - ona je nepromenljiva kroz vreme. Samim tim,takvi su i l jLrdski (polit idki) poleci. Oni su ogranideni na nekolikooblika ko.i i se .,vedno vracaju" i to u pravilnom (kruZnom) redLripro-ticanju. Platon je to prui teorijski formulisao u vidu neizbeZnogponavljanja niza nastajanja i nestajanja polit ickih poredaka. lstini zavolju, unutra5nja uredenja polisa ne smenjuju se na evolutivan, ve6na revolucionaran (iznenadni i celovit) nadin: od aristokratske vlasti,preko oligarhije i demokrati je, do tiranije koja se vraia u aristo:krati ju - i tako u nedogled.* Radikalne promene uredenja jesu nuZnaposledica op5te prirodne ciklidnosti, medutim, kao ., iznenadne", onevaZe samo za neposredne ucesnike istori je - preciznije one koji (zarazliku od ,, l jubitelja mudrosti") ne uspevaju da prevladaju vlastituljudsku (vremensku - istori jsku, ali i prirodnu) ogranidenost.

U svakome od kliznih uredenja formira se odredeni - preovla-dujuii ,,t ip doveka", kao i adekvatne vrednosne hijerarhije.t Njihouaistori jska promenljivost nije stvar neke proizvoljnosti i l i izvolnehaotidnosti, vei naprotiv, predstavlja izraz logosa, svedodanstvopravilnosti, odnosno uredenosti prirodnog poretka biia koje opstajeu svojoj celovitosti.

Slika sveta kao logosa pokazuje da kosmosom, kao i istori-jom, vladaju ista - nepromenljiva i neizbelnapravila. Kada se zna daZakon svega postojeieg (logos) jestevecno vracanjeistog, onda je

' Upor.- Knjiga VIII u Driavi.

j Platonje to saZeo tako Stoje pokazao da. je od svih obl ika pol isa. najbol j i

onaj koji stirnuli5e razvoj uzorno dobrog i pravidnog - aristokratskog ioveko.tJ tzv.spananskoj ili ..dastoljubivoj drZavi" (timokratija). stasavaju svaclalica i slavo-doljubiv dovek koji irnaju viSe samopouzdanja nego obrazovanja; viSe su atlete, amanje ili nikako razumni ljndi. Oligarhtjska drlava pogoduje srvaraniu pohlepnihljudi sklonih da troSe tude, dok s druge strane on ujedno oclgovara i porastu Stedljivih,odnosno skromnih liudi. kako po snazi - tako i po delima. Demokratska dri:avarazvija najrazliditije tipove ljudi - od dobrih do najgorih. pri derrru prevladavajuneuredni po navikama i po razumu. Dabome, najgora je tiranska dr1ava t l<ojojodluduju ljudi-vukovi: orri vrebaju sve i si'i vr.eba.ju njih. Sreian dovek.iestc onaj kojije na.lbli2i kraljevskorn uredenju Platonove uzorne drZave.

l aI J

I L

x

a

trI=LL

oN

)LL

'O

YF[J

2v=oJ

Bi6e koje je .rve (i ujedno .Ieclno). predstavljeno je kao nekavrsta opSte zakonomernosti, kao svetski zakon- logos koju Lr sarroll ' lsebi ima svo.j koren i/ i l i podelo (arche) i svoj srrisao (telo,s). Jedno je

sve i sve je -1edno - znal i su to dobt 'o joS star i kosmolozi - odHerakl i ta ( . ,Ako ne s ln5ate rxene nego is t insk i logos, mudro je s loZi t ise da sve je jedrro") , preko Ksenofana ( . .Jedno je Sve") , do Anak-sagore ( , ,Sve stvar i . . . jesu u svemu") . U to j d iv in izovanoj ce lov i tost ibica kojejeste priroda (kosmos) i dij i govor (logos) ostaje dostupantek nekima (pesnici, mr"rdraci/f i lozofi) - nipoSto ne i svima, sadrZanoje sve Sto je b i lo , jeste i Sto ie b i t i . U jednonr i jed instvenorn -

.,zacaranom" krugu bica, nalaze se svetovi bogova (svelo) i tjudi(svetovno). Iako beskra jno moin i j i od l jud i , besmrtn i bogovi su is tokao i smrlnici omedeni logosom, i posedLrju veiinu obidnih strasti iogranidenja: [ jubav, mrZnju, zavist, koleblj ivost, smelost... Sve su todobra i zla kola podjednako borave u ,,ovom" i ,,onom" svetu.Utoliko je i boZij i svet relativno nalik l judskom jer su oba momentivednog i nepromenljivog totaliteta Jednog.

lstinsko znanje o bogovima, ali i o ljLrdskom svetu, sam iogos,nalazi se u mitu. On je posrednikiznedu sakralnog i profanog i to nadvostruki nadin: preko zajednice i preko pojedinca. Razume se, onaprva spona odreduje drugu i u njoj se nalaze znaila zahvaljLrjLr6i ko-jima zajednica uopSte postoji: pitanje i odgovor na problempoietkasveta (pa tako i konkretne zajednice); pripovesti o smislu/ciljupostojanja, o vrl inama i manama, dobru i grehu... Mit je istinapreko koje zajednica utemeljuje svoju tradiciju (obidajnost) iopravdava svoje institucije. Utoliko rnitovi imaju zadatak da,,pripi-tomljr,rjr"r" i ujedno ohrabruju dlanove zajednice u praktikovanju

zajednidkog Livota, odnosno u pridrZavanju moralnih normi koje susadrZane u konkretnim institucijarna polisa, republike ili carstva.Zatoje rnit, kao posrednik svetog i svetovnog, uvek neka po(r)uka o

.,istinitom", t j. moralno ispravnom i opravdanom znanju i postu-panju. Za pojedince i njihovu zajednicu on .je istovremeno obja-Snjenje sveta i svet sdm: ,,slika sveta", ona ista tvorevina koja ce safi lozof-skim logosom postati Zakon i Smisao svega postoje6eg.

t Ovde namemo ne pravimo uobidajenu razl iku izmedu bi ia (estajude:

bivstvuju ie: ono pojedinadno Sto jeste) i b ivstva (b i tak; b i t i je : . iestanje; sve i n iSta) ,

baS kao Sto prenebregavamo i onu poznatLl Hajdegelovr.r podelu u konre biie.iestepojedinadna mani lestaci la b ivstva.

S obzirom da je zajednica,/drZava nadredena individuuuru -

isto onako kao Sto.je mnoStvo sadrZano u .ledtron - za oba dela sve-tovne stvarnosti vaZe isti principi i iste vrednosti koje vladajLt svetomiuredLrju Kosmos. l.ogos kosmosa, isti. je onaj koji je i logos dru5tva.Kao i svekoliko bice (postojanje), tako isto je i l judska isrori jo bezpodetka i bez [<raja - ,,vedno obrravljanje istog". Ljudska je prirodaanalogna kosmidl<oj - ona je nepromenljiva kroz vreme. Samim tim,takvi su i l jLrdski (polit idki) poleci. Oni su ogranideni na nekolikooblika ko.i i se .,vedno vracaju" i to u pravilnom (kruZnom) redLripro-ticanju. Platon je to prui teorijski formulisao u vidu neizbeZnogponavljanja niza nastajanja i nestajanja polit ickih poredaka. lstini zavolju, unutra5nja uredenja polisa ne smenjuju se na evolutivan, ve6na revolucionaran (iznenadni i celovit) nadin: od aristokratske vlasti,preko oligarhije i demokrati je, do tiranije koja se vraia u aristo:krati ju - i tako u nedogled.* Radikalne promene uredenja jesu nuZnaposledica op5te prirodne ciklidnosti, medutim, kao ., iznenadne", onevaZe samo za neposredne ucesnike istori je - preciznije one koji (zarazliku od ,, l jubitelja mudrosti") ne uspevaju da prevladaju vlastituljudsku (vremensku - istori jsku, ali i prirodnu) ogranidenost.

U svakome od kliznih uredenja formira se odredeni - preovla-dujuii ,,t ip doveka", kao i adekvatne vrednosne hijerarhije.t Njihouaistori jska promenljivost nije stvar neke proizvoljnosti i l i izvolnehaotidnosti, vei naprotiv, predstavlja izraz logosa, svedodanstvopravilnosti, odnosno uredenosti prirodnog poretka biia koje opstajeu svojoj celovitosti.

Slika sveta kao logosa pokazuje da kosmosom, kao i istori-jom, vladaju ista - nepromenljiva i neizbelnapravila. Kada se zna daZakon svega postojeieg (logos) jestevecno vracanjeistog, onda je

' Upor.- Knjiga VIII u Driavi.

j Platonje to saZeo tako Stoje pokazao da. je od svih obl ika pol isa. najbol j i

onaj koji stirnuli5e razvoj uzorno dobrog i pravidnog - aristokratskog ioveko.tJ tzv.spananskoj ili ..dastoljubivoj drZavi" (timokratija). stasavaju svaclalica i slavo-doljubiv dovek koji irnaju viSe samopouzdanja nego obrazovanja; viSe su atlete, amanje ili nikako razumni ljndi. Oligarhtjska drlava pogoduje srvaraniu pohlepnihljudi sklonih da troSe tude, dok s druge strane on ujedno oclgovara i porastu Stedljivih,odnosno skromnih liudi. kako po snazi - tako i po delima. Demokratska dri:avarazvija najrazliditije tipove ljudi - od dobrih do najgorih. pri derrru prevladavajuneuredni po navikama i po razumu. Dabome, najgora je tiranska dr1ava t l<ojojodluduju ljudi-vukovi: orri vrebaju sve i si'i vr.eba.ju njih. Sreian dovek.iestc onaj kojije na.lbli2i kraljevskorn uredenju Platonove uzorne drZave.

l aI J

I L

X

*nltr

?-4

NoJ

I

.(J

YFL!

zE_

=oJ

jasno da ie u svetovnonr Zivotu proSlost krit i tajnLr budr"rinosti,. jer seona, zaiedno sa sadaSn joScu, nalazi u vednom krugu neprorrrenlj ivog.ledrro-9. Univerzalni logos .je t, i ict ntot, (nad)boZansko savr5enstvol<oje kod ljudi izaziva uZas, strahopoStovanje i l i nevoljno pristajanje(Sta je konkretno po sredi - plal<ticno je svejedno jer se nikako nernoZe izbedi), dok kod bogova znadi nemo pristajanje, Sto predstavljaprakticno .,neosve5i.eni" deo njihove savr5ene prirode.

Logos, meclut im, n i je prosto sudbina i l i usud. On je v iSi i odAnanke i od Moire jer predstavlja njihovu prirodu - tenielj i l i osnov.Logos daje smisao besmislu, i kao takav je izvor i utoka biia.Takode, logos daje postojanost promenljivosti i raznolikost stvar-nosti, i nala2e doveku (zajednici) da r,rpodobi, onoliko koliko je tosmrtnicima pristupadno, svoju egzistenciju savrSenosti bica. Pritome ljudi nijednog dasa ne smejr-r da pomisle da mogu biti identidnis bogovima. Tralena skromnost, medutin-r, ne iziskuje i onu poniz-nost koju hriSiani pokazuju pred personalnint Bogom. Anonimnostapsolutnog logosa, kao i njegova uposebljavanja u boZanskom il judskom svetu, kod najvrl i j ih treba da izazove spominjanje njihoveogranidenosti (smrlnosti). O tome svi oni svagda moraju voditiraduna. Otuda i onaj stalni grdki moralni i svaki drugi nalog: Gnothiseauton!, kome su Rimljani pridodali i svoje duveno Memento mori!

Vrline kojima se [judi odlikuju (i l i nastoje da ih stidu) jesuvrednosti logosa koje (ne)posredno afirmi5e njihova zajednicaldrLava. One su pak podloZne konkretnorn ,,duhu vremena" kojinastaje i nestaje unutarjedinstvene slike sveta, t j. vedno obnavlja-juieg i sveprisutnog logosa. Na taj nadin, polit idke, kulturne, eko-nornske i druge promelle unutar svetovne istorije, uprkos brojnim.,novinanra", bitno ne naruSavaju ved,ni poredak biia. Metamorfozavrlina i polit idkih institucija, nezavisno od prividne hirovitosti,odredena j e j edinstvenim,,epohalnim horizontom" d i j a preobraZenjaobitavaju unutar istog Jednog (logosa). Tako u svim promenamapolit idkog uredenja polisa, kako vremenskim, tako i ,,strukturalnirn"- od prvih jonskih za(etaka do pozne Atine; od Mileta do Sparte -

nailazimo na slidne vrednosne tablice. uvek. razume se. uz razliditorasporedena mesta Lr lokalnoj hijerarhij i , Sto je opet sve deter-minisano logikom unutra5njeg polit idkog ustrojstva i istori jskogiskustva. Isto vaZi i za brojna preobraZenja unutar helenistidkognaslednika, d. za Rimsku imperijLr koja nikada nije napu5tala vrl ine

disc ip l ine i Zr tve, 5to je zauzvrat podrazuntevalo p l inc ip rvrdoce.zavisnosti i podredenosti. To Sto .je rimski svet opsto]avao rra,,apstraktnom" pfavnom principu ,.bez uverenja i srca" (Hegel), ni-ieprotivrecilo brojim nranif 'estacijama poboZnosti koje su sadrZale Lrsebi pouzdanie Lr neko Najvi5e dobro, red i srnisao postojania.

Uporedno pracenje antie kih hijerarhija vlednosti, d. Na.iviSegdobra sa Llstanovama polit ike s jedne, kao i oblicinnznanja s drugestrane, pokazuje medusobnu saobraZenost gde se jasno vidi da sastepenonr prefinjenosti vrl ina raste i prorniSljenost znanja, odnosnosloZenost oblika modi. Tako npr., dok je arete vezivana pfvenstvenoza telo (snaga, izdrZlj ivost itd), a Najvi5e dobro poimano samo kaoslavakoja ne pro laz i (XI I - VI I I vek p.n.e. ) , pol i t idke inst i tuc i je uvidu prvobitnlh kraljevsNa nisu puno marile za javnost, pri cemu suoblici znanja, izuzev mita kao legitirnizujuieg korpusa isrina,diferencirani nadasve u (pseudo) praktidnom pravcu sa astronoll i-jom (astrologrjom) i medicinom na celu.

Nastankom i r azv ojem pollsa, odnosno j avni m praksar-na koj eon podrazumeya,(agora, skup5tina, sud, pozori5te. . . ), vrl ine dobij aj una dtthovnosri (ihdividualno: sklonost ka mr.rdrosti, razum itd.; ko-lektivno: pravednost, jednakost slobodnih...), dok znanje postajeznatno sloZenije i postavljeno u vidu hijerarhije na dijem delu stojifilozohja kao teorijska (ujedno: i prakticka) delatnost koja obezbe-duje NajviSe dobro - urxl'lu spoznaju vedne Istine postojanja.Filozofrja sadrZi (ili nastoji da oduva) preobraZene stare vrednostivedne slave, a pri tom uspeva i da obezbedi funkciju mita: uklop-ljenost individualnog u opSte (biie; polis). Istovremeno, vrl inapostaje znanje koje pak, zahvaljLrju6i prvenstveno sofistima, dak niza filozofe nije samodovoljno, ve6 predstavlja umno sredstvo zadostizanje srece.

Helenistidki individualizam, kao i potonji r imski pragrna-tizam, takode nastoje da saduvaju stare vrl ine zasebnih zajednica(rodoljublje lslava/ , umel'enost / junaStvo/, razum /ose6ajnost/...), stim da ih pri lagodavaju novom - krajnje sloZenom pravnorn poretkumoii dije institucije svoj razlog i l i opravdanje podjednako nalaze uslavi obi daj nosti (m it), real-pol it idki m racionalizacij ama,,drZavnograzloga", kao iu umnoj (f i lozofskoj) racionalnosti. Najviie dobroostaje r"r horizontu jedinstvenog (kosmidko-socijalnog) logosa, s timda zahvaljujLr6i nevidenom oslobodenjr,r svetovnog, odnosno

l 4 l 5

X

*nltr

?-4

NoJ

I

.(J

YFL!

zE_

=oJ

jasno da ie u svetovnonr Zivotu proSlost krit i tajnLr budr"rinosti,. jer seona, zaiedno sa sadaSn joScu, nalazi u vednom krugu neprorrrenlj ivog.ledrro-9. Univerzalni logos .je t, i ict ntot, (nad)boZansko savr5enstvol<oje kod ljudi izaziva uZas, strahopoStovanje i l i nevoljno pristajanje(Sta je konkretno po sredi - plal<ticno je svejedno jer se nikako nernoZe izbedi), dok kod bogova znadi nemo pristajanje, Sto predstavljaprakticno .,neosve5i.eni" deo njihove savr5ene prirode.

Logos, meclut im, n i je prosto sudbina i l i usud. On je v iSi i odAnanke i od Moire jer predstavlja njihovu prirodu - tenielj i l i osnov.Logos daje smisao besmislu, i kao takav je izvor i utoka biia.Takode, logos daje postojanost promenljivosti i raznolikost stvar-nosti, i nala2e doveku (zajednici) da r,rpodobi, onoliko koliko je tosmrtnicima pristupadno, svoju egzistenciju savrSenosti bica. Pritome ljudi nijednog dasa ne smejr-r da pomisle da mogu biti identidnis bogovima. Tralena skromnost, medutin-r, ne iziskuje i onu poniz-nost koju hriSiani pokazuju pred personalnint Bogom. Anonimnostapsolutnog logosa, kao i njegova uposebljavanja u boZanskom il judskom svetu, kod najvrl i j ih treba da izazove spominjanje njihoveogranidenosti (smrlnosti). O tome svi oni svagda moraju voditiraduna. Otuda i onaj stalni grdki moralni i svaki drugi nalog: Gnothiseauton!, kome su Rimljani pridodali i svoje duveno Memento mori!

Vrline kojima se [judi odlikuju (i l i nastoje da ih stidu) jesuvrednosti logosa koje (ne)posredno afirmi5e njihova zajednicaldrLava. One su pak podloZne konkretnorn ,,duhu vremena" kojinastaje i nestaje unutarjedinstvene slike sveta, t j. vedno obnavlja-juieg i sveprisutnog logosa. Na taj nadin, polit idke, kulturne, eko-nornske i druge promelle unutar svetovne istorije, uprkos brojnim.,novinanra", bitno ne naruSavaju ved,ni poredak biia. Metamorfozavrlina i polit idkih institucija, nezavisno od prividne hirovitosti,odredena j e j edinstvenim,,epohalnim horizontom" d i j a preobraZenjaobitavaju unutar istog Jednog (logosa). Tako u svim promenamapolit idkog uredenja polisa, kako vremenskim, tako i ,,strukturalnirn"- od prvih jonskih za(etaka do pozne Atine; od Mileta do Sparte -

nailazimo na slidne vrednosne tablice. uvek. razume se. uz razliditorasporedena mesta Lr lokalnoj hijerarhij i , Sto je opet sve deter-minisano logikom unutra5njeg polit idkog ustrojstva i istori jskogiskustva. Isto vaZi i za brojna preobraZenja unutar helenistidkognaslednika, d. za Rimsku imperijLr koja nikada nije napu5tala vrl ine

disc ip l ine i Zr tve, 5to je zauzvrat podrazuntevalo p l inc ip rvrdoce.zavisnosti i podredenosti. To Sto .je rimski svet opsto]avao rra,,apstraktnom" pfavnom principu ,.bez uverenja i srca" (Hegel), ni-ieprotivrecilo brojim nranif 'estacijama poboZnosti koje su sadrZale Lrsebi pouzdanie Lr neko Najvi5e dobro, red i srnisao postojania.

Uporedno pracenje antie kih hijerarhija vlednosti, d. Na.iviSegdobra sa Llstanovama polit ike s jedne, kao i oblicinnznanja s drugestrane, pokazuje medusobnu saobraZenost gde se jasno vidi da sastepenonr prefinjenosti vrl ina raste i prorniSljenost znanja, odnosnosloZenost oblika modi. Tako npr., dok je arete vezivana pfvenstvenoza telo (snaga, izdrZlj ivost itd), a Najvi5e dobro poimano samo kaoslavakoja ne pro laz i (XI I - VI I I vek p.n.e. ) , pol i t idke inst i tuc i je uvidu prvobitnlh kraljevsNa nisu puno marile za javnost, pri cemu suoblici znanja, izuzev mita kao legitirnizujuieg korpusa isrina,diferencirani nadasve u (pseudo) praktidnom pravcu sa astronoll i-jom (astrologrjom) i medicinom na celu.

Nastankom i r azv ojem pollsa, odnosno j avni m praksar-na koj eon podrazumeya,(agora, skup5tina, sud, pozori5te. . . ), vrl ine dobij aj una dtthovnosri (ihdividualno: sklonost ka mr.rdrosti, razum itd.; ko-lektivno: pravednost, jednakost slobodnih...), dok znanje postajeznatno sloZenije i postavljeno u vidu hijerarhije na dijem delu stojifilozohja kao teorijska (ujedno: i prakticka) delatnost koja obezbe-duje NajviSe dobro - urxl'lu spoznaju vedne Istine postojanja.Filozofrja sadrZi (ili nastoji da oduva) preobraZene stare vrednostivedne slave, a pri tom uspeva i da obezbedi funkciju mita: uklop-ljenost individualnog u opSte (biie; polis). Istovremeno, vrl inapostaje znanje koje pak, zahvaljLrju6i prvenstveno sofistima, dak niza filozofe nije samodovoljno, ve6 predstavlja umno sredstvo zadostizanje srece.

Helenistidki individualizam, kao i potonji r imski pragrna-tizam, takode nastoje da saduvaju stare vrl ine zasebnih zajednica(rodoljublje lslava/ , umel'enost / junaStvo/, razum /ose6ajnost/...), stim da ih pri lagodavaju novom - krajnje sloZenom pravnorn poretkumoii dije institucije svoj razlog i l i opravdanje podjednako nalaze uslavi obi daj nosti (m it), real-pol it idki m racionalizacij ama,,drZavnograzloga", kao iu umnoj (f i lozofskoj) racionalnosti. Najviie dobroostaje r"r horizontu jedinstvenog (kosmidko-socijalnog) logosa, s timda zahvaljujLr6i nevidenom oslobodenjr,r svetovnog, odnosno

l 4 l 5

=XoF'of,uo<-LL

No)u

)<tlJ

zg.

oJ

stvafaniLr pfavnih l i inost i kroz v lasniStvo{ ' . to ta l i te t . lec lnog def ln i -

t ivno s labi , e da b i se pol i t ie ka arnbic i ja neogranicenog gospodarenia

svetour l jud i najzad uruSi la Lr svoio l nemoci . S imptorr rat i ino- ie da se

baS unutar tog is tog sveta izgubl jenog Jednog, koj i . ne zaboravinro

to, baSt in i univerzunr jedi r rs tvenog logosa, pr iprema. iLr ter le l j i za

uist inr" r novo ustro js tvo povest i , pa tako iza novu. .s l i l<r - r sveta" u

kojoj Lrnivelzum ostaje .jedinstven", a logos personalizovan.

Bilo kako bilo, u najviSoj - / i lozofskoi artikulacii i arrtidkog

svetaT. is tor i jsk i para le l izmi vr l ina sa inst i tuc i iama nro i i (ko je su

saobraZene logosu), dobi ja ju raz l id i te pojmovne obl ike iznaienja-vei u skladu sa posebnim razLrnlevanjem onoga sto jeste Jedno i

veduo. I dok ..kosrnolozi". s izuzetkonr Heraklita i Demokrita, l jLrd-

skim vrl inama uglavnour ne poklarrjaju neku posebnu paZnju (ovo

zato jer je njihov potis jo5 sasvinr mlad i iznutra nije razdrobljen

diferenciranim diskurzivnirrr pral<sarna), dotle ved sofisti i Sokratgotovo sver,rkupno svoje udenje koncentri5u Llpravo na vrednosti(vrl ine - arete) pitajudi se kako ih steii r-r r-rslovima razvijene moci, d.pri postojanju sloZene opStosti - drZave koja postaje neka vrsta

nesredenogiedinstva jasno sLrprotstavljenih interesa jednog i opSteg,znanja i mudrosti, polit ike i etike, kulture i religije.

Zreli polis jeste mesto ukrStanja razlidit ih mo6i i znanja, i

zbog toga fi lozohja, kao suStinsl<i proizvod tog kontroverznog raski-

danja sa, ,z latn im dobom" neupi tne r ronol i tnost i i apsolutnog jedin-

stva sa prirodom, viSe ne moZe biti okrenuta satno ,,prvim uzrocitla"

i/ i l i podelima, vei nuZno biva zaokupljena (zahvaiena, pone5ena) i

d is to l judskim problemiura d i ja pojmovna ar t iku lac i ja t raZi upo-

dobljavanje sa vednim ijedinstvenim svetom logosa. Sofisti su na-

delno negirali tu vezu, dok ie Platon predstavljati poslednji herojskipoku5aj punog i cak apsolutnog uskladivanja ,,vidlj ivog" i .,nevid-l j ivog" sveta. Vei ce njegov udenik Aristotel faktidki odustati od togpregnuia s obzirom da sr-r kod njega praktidna (etidko-polit idka)

pitanja od posebnog reda i vrste u odnosu na ona stari ja, t j. kosmo-

loSka. Obojica ie pak postati paradigme udenosti dija prefinjena

duhovnost predstavlja najvi5e izraze antidke slike sveta.

" Up.- C.W.F. Hegel: ..Rirnski svijet". u: f ilozoJija povilesli, Kultura. Lagreb1 9 5 l .

7 Od tada filozofi.ja slovi kao na.jvisi evropskog izraz duha i niegovc samosvesti.

Platonova . .organic is t icka" i Ar is tote lova . .speci ja l is t i ika ' ' s l i -ka kosnricke i druitvene stvarnosti, difererrcilanilr oblika znanja i vo-denia Zivota, pa tako i posredovania moci i mudrosti. ostace h'a.lniuzori koji nisr,r mogli a da ne ostave traga Lr poton-lenr svetu koji iesvojom negativnom usledsredeno5cu na individLralnr-r vrl inu i srecu(stoicizam, epikr,rrejstvo. sl<epticizarn) , najz.ad obezbediti i (raz)urnsl<e

razloge za neSto Sto bitrro prevazilazi individualizovani svetovnirazum i njegov uti l i tarizanr. Na istori jsku pozolnicu.je stupao sanro-sve56eni duh povesnog vrenrena il i .,disti duh" kao ..Zivo kretanje r.rsebi samom" (Hegel): hri56anski Bog i novo blaZenstvo koje ovajnud i .

Antidka kosmologija, ;;;" i potonja hrisca.ska teocent-ridnost, kao osnovni momenti .,sl ike sveta" starih vremena, svojin.rpol i t idk im izvedenicama nisr- r radikalno dovodi l i Lr p i tanje aktuelnupol i t idku moi . Uto l iko najde56e n i je b i lo povratn ih leakci ja izdornena vlasti. $ve dok znanje eksplicite ne teZi da izade iz svog pri-rodnog leZi5ta (Sarnodovoljna teorijska spoznaja skrivene istine po-stojanja), mod nenra razloga za aktiviranje odbraurbenih aktivnosti,t j . si le. Tamo pak gde teorijsko znanje, kao vera u posedovanje jednei jedine Is t ine, ima ambic i ju da izade izvan svog, ,pr i rodnog" v ido-kruga mudrosti (.,znanla radi znanja", npr. Sokrat i l i Platon), mo6reaguje momentalno i takvi se ,,ekscesi" zatiru u korenu. Upravostoga, realni praktidni udinci ,,distogznanja" bil i sLr rninorni - dakporaZavajuii, i mogli su kao takvi, u povoljnij im slLrdajevima, bit itolerisani od sveta mo6i kao marginalno uplitanje u vlastit i domen.

Svojom doslednom teZnjom ka,,istini", ,,dobru" i l i ,,praved-nosti" koji, prema razumevanju antike i srednjovekovlja, stoje ufaktickom identitetu, dotidne ,,slike sveta" - kao uskladiSteno znanjeo smis lu isvrs i sv ih l judskih napora u pokuSaju da se saobrazeVednom postojanju - nuZno (ali samo posredno) svedode o izobli-cenosti i l i izopadenosti datih (istori jskih) potit idkih poLedaka dija jelegitirnacija dovodena Lr pitanje. Iako trenutno, t j. rra,,kratke staze",praktidki nekorisne, takve ie se krit ike dugorocno pokazivati kao de-latne, na neki nadin ,,oplavdane", i stoga paradoksalno -.,uspeSne" ukolokvijalnom znaienju te redi. Treba, naravno, bit i oprezan:besmis leno je mis l i t i i l i tvrd i t i da u ant ic i i l i hr iS6anskor.n svetu n i jebilo .,teoriia" ko.ie su direktno dovodile u pitanje opravdanost

ill,it 6 t 1

=XoF'of,uo<-LL

No)u

)<tlJ

zg.

oJ

stvafaniLr pfavnih l i inost i kroz v lasniStvo{ ' . to ta l i te t . lec lnog def ln i -

t ivno s labi , e da b i se pol i t ie ka arnbic i ja neogranicenog gospodarenia

svetour l jud i najzad uruSi la Lr svoio l nemoci . S imptorr rat i ino- ie da se

baS unutar tog is tog sveta izgubl jenog Jednog, koj i . ne zaboravinro

to, baSt in i univerzunr jedi r rs tvenog logosa, pr iprema. iLr ter le l j i za

uist inr" r novo ustro js tvo povest i , pa tako iza novu. .s l i l<r - r sveta" u

kojoj Lrnivelzum ostaje .jedinstven", a logos personalizovan.

Bilo kako bilo, u najviSoj - / i lozofskoi artikulacii i arrtidkog

svetaT. is tor i jsk i para le l izmi vr l ina sa inst i tuc i iama nro i i (ko je su

saobraZene logosu), dobi ja ju raz l id i te pojmovne obl ike iznaienja-vei u skladu sa posebnim razLrnlevanjem onoga sto jeste Jedno i

veduo. I dok ..kosrnolozi". s izuzetkonr Heraklita i Demokrita, l jLrd-

skim vrl inama uglavnour ne poklarrjaju neku posebnu paZnju (ovo

zato jer je njihov potis jo5 sasvinr mlad i iznutra nije razdrobljen

diferenciranim diskurzivnirrr pral<sarna), dotle ved sofisti i Sokratgotovo sver,rkupno svoje udenje koncentri5u Llpravo na vrednosti(vrl ine - arete) pitajudi se kako ih steii r-r r-rslovima razvijene moci, d.pri postojanju sloZene opStosti - drZave koja postaje neka vrsta

nesredenogiedinstva jasno sLrprotstavljenih interesa jednog i opSteg,znanja i mudrosti, polit ike i etike, kulture i religije.

Zreli polis jeste mesto ukrStanja razlidit ih mo6i i znanja, i

zbog toga fi lozohja, kao suStinsl<i proizvod tog kontroverznog raski-

danja sa, ,z latn im dobom" neupi tne r ronol i tnost i i apsolutnog jedin-

stva sa prirodom, viSe ne moZe biti okrenuta satno ,,prvim uzrocitla"

i/ i l i podelima, vei nuZno biva zaokupljena (zahvaiena, pone5ena) i

d is to l judskim problemiura d i ja pojmovna ar t iku lac i ja t raZi upo-

dobljavanje sa vednim ijedinstvenim svetom logosa. Sofisti su na-

delno negirali tu vezu, dok ie Platon predstavljati poslednji herojskipoku5aj punog i cak apsolutnog uskladivanja ,,vidlj ivog" i .,nevid-l j ivog" sveta. Vei ce njegov udenik Aristotel faktidki odustati od togpregnuia s obzirom da sr-r kod njega praktidna (etidko-polit idka)

pitanja od posebnog reda i vrste u odnosu na ona stari ja, t j. kosmo-

loSka. Obojica ie pak postati paradigme udenosti dija prefinjena

duhovnost predstavlja najvi5e izraze antidke slike sveta.

" Up.- C.W.F. Hegel: ..Rirnski svijet". u: f ilozoJija povilesli, Kultura. Lagreb1 9 5 l .

7 Od tada filozofi.ja slovi kao na.jvisi evropskog izraz duha i niegovc samosvesti.

Platonova . .organic is t icka" i Ar is tote lova . .speci ja l is t i ika ' ' s l i -ka kosnricke i druitvene stvarnosti, difererrcilanilr oblika znanja i vo-denia Zivota, pa tako i posredovania moci i mudrosti. ostace h'a.lniuzori koji nisr,r mogli a da ne ostave traga Lr poton-lenr svetu koji iesvojom negativnom usledsredeno5cu na individLralnr-r vrl inu i srecu(stoicizam, epikr,rrejstvo. sl<epticizarn) , najz.ad obezbediti i (raz)urnsl<e

razloge za neSto Sto bitrro prevazilazi individualizovani svetovnirazum i njegov uti l i tarizanr. Na istori jsku pozolnicu.je stupao sanro-sve56eni duh povesnog vrenrena il i .,disti duh" kao ..Zivo kretanje r.rsebi samom" (Hegel): hri56anski Bog i novo blaZenstvo koje ovajnud i .

Antidka kosmologija, ;;;" i potonja hrisca.ska teocent-ridnost, kao osnovni momenti .,sl ike sveta" starih vremena, svojin.rpol i t idk im izvedenicama nisr- r radikalno dovodi l i Lr p i tanje aktuelnupol i t idku moi . Uto l iko najde56e n i je b i lo povratn ih leakci ja izdornena vlasti. $ve dok znanje eksplicite ne teZi da izade iz svog pri-rodnog leZi5ta (Sarnodovoljna teorijska spoznaja skrivene istine po-stojanja), mod nenra razloga za aktiviranje odbraurbenih aktivnosti,t j . si le. Tamo pak gde teorijsko znanje, kao vera u posedovanje jednei jedine Is t ine, ima ambic i ju da izade izvan svog, ,pr i rodnog" v ido-kruga mudrosti (.,znanla radi znanja", npr. Sokrat i l i Platon), mo6reaguje momentalno i takvi se ,,ekscesi" zatiru u korenu. Upravostoga, realni praktidni udinci ,,distogznanja" bil i sLr rninorni - dakporaZavajuii, i mogli su kao takvi, u povoljnij im slLrdajevima, bit itolerisani od sveta mo6i kao marginalno uplitanje u vlastit i domen.

Svojom doslednom teZnjom ka,,istini", ,,dobru" i l i ,,praved-nosti" koji, prema razumevanju antike i srednjovekovlja, stoje ufaktickom identitetu, dotidne ,,slike sveta" - kao uskladiSteno znanjeo smis lu isvrs i sv ih l judskih napora u pokuSaju da se saobrazeVednom postojanju - nuZno (ali samo posredno) svedode o izobli-cenosti i l i izopadenosti datih (istori jskih) potit idkih poLedaka dija jelegitirnacija dovodena Lr pitanje. Iako trenutno, t j. rra,,kratke staze",praktidki nekorisne, takve ie se krit ike dugorocno pokazivati kao de-latne, na neki nadin ,,oplavdane", i stoga paradoksalno -.,uspeSne" ukolokvijalnom znaienju te redi. Treba, naravno, bit i oprezan:besmis leno je mis l i t i i l i tvrd i t i da u ant ic i i l i hr iS6anskor.n svetu n i jebilo .,teoriia" ko.ie su direktno dovodile u pitanje opravdanost

ill,it 6 t 1

x

-alE.

9-t!

N

Jtr

)<

uJ

z

=o)

posto janja dot idnih odnosa tuoci i v last i u n i ihovoj za jednic i , i l i S i re- kr - r l tur i . Cak su isvet i oc i Clkve, uz vec raz l id i te n i janse, pravei i

uobicajenu razlikr"r izmedr.r drZave i clkve, izmealu zemaljske i drZave

BoZije, indirektno pokazival i gde Istina BoZije reci zaista jeste, a gde

se ona samo naslucLrje i l i dak izostaje.Medutim, svi oni zajedno, dak i uz potenci.ialno suprotsta-

vljene moci (refleksija i plaktikovanje polit ike), u principtt sr-r deli l i

identidno poverenje Lr jednu lstinu - u dostupni i odgovarajuie

argunlentovani srnisao i svrhu postojanja - i sarno su sa tog, joS uvek

zajednidkog stanovi5ta, mogli da, eventualno, krit ikuju ,,1a2",

. ,pr iv id" , , ,nepodop5t ine" , , ,zablude", , ,gr€h" i l i . .nepravi lnost i " dru-g ih, onih koj ineodgovaraju ie dela ju. Svako ko. je mis l io izvan nepo-

srednosti dula, svaki ,,covek od znanja" (rrrudrac; kasnije; f i lozof,

naudnik, specijalista znanja i l i umeia, sveStenik...), traZio je samoviSe doslednosti (istine, duha) od onih koji vladaju, odnosno dikti-raju odnose nroii. Sveje bilo do toga da se realizuje, odnosno potvrdi

zajednidka slika i iskustvo sveta (lstina, Vrlina, Bog). Diskrepancijaiznredu znanja i moci dolazilaje otuda 5to su jedni viSe (danas birek l i , ,doktr inarn i je" ! ) , a drugi manje ozbi l jno i l i odvi5e s lobodno(dakle:,,neodgovornije"), tretirali zarniSljeni poredak sveta, njegovusvrhu i ovozemaljske ernanacije.

Unutar Moderne pak, ova imanentna veza ljudi od znanja i

l judi od moii, sprega istine, dobra i pravednosti, principijelno viSe nije

bila moguia. U novoj hijerarhiji znanja, religija, d. vera ponovo bivapotisnuta ,,filozofrjom", ovaj put u liku nauke dija se istina konstitui5eputem strogih procedura empirijskog dokazivanja i sloZenih razum-

skih teorema koje su principijelno podloZne stalnom opovrgavanjtt.

Utoliko je,,u nadelu izvan svake diskusije kako nikada ne6emo dobiti

neko konadno re5enje".o Stvarje do toga da moderna nauka viSe nije u

stanju, preciznije - ne Zeli direktno da sluZi kao zaliha opravdanja za

moi (kao Sto je to bilo ranije - r,r predmodernim vremenima), vei ona,

upravo suprotno, sama nastoji da postane mo6!

,,Znanje je moc" napisaie Bekon u Novom organonu pocet-

kom novog veka i t ime zvanidno otvorit i veliko poglavlje moderne

istorije u kojoj nauka postaje centralna sila u razvoju zajednice - dak

odludujuii putokaz njene ukupne egzistencije. Kao vrhunski oblik

znanja u novovekovlju, nauka dobija neZeljeni zadatak da bude ra-

c ionalna zaurena re l ig i j i - t lad ic ionalnorr r cuvaru Vrednost i i Snr is la.Medut iur . uprkos nameranra jednih, iocekivanj imra drugih, naukani ie u stanju da donosi sudove o cel in i posto ianja. Po5to je isamadisciplinarno onredena, nauka nuZno zaltvata tel< parcijalne delovesveta, te stogzr uvek ..deSifi 'uje" samo pojedina(ni deo sveta plirodeil i t judskog iskustva. Takode, naucno znanje ne moZe transcendiratikonadne (organidene) nro6i svoga nesumnjivog tvorca (doveka).e Taprosta dinjenica nije pokolebala moderne Prometeje koji uprkosdanas ved opSte prihvaienom saznanju da naudne teorije nisu ni5tadrugo do.,l jLrdski isedak sveukupnog iskustva" (pri demu ovaj, da bibio istinit, nuZno iskljuduje neke od postojeiih vezau plirodi/bicu), idalje odekujLr da scijentistidko znanje odreduje ne samo principepokletl j ive istine (koja je u pluralu), vei i da determini5e principepolit idke i svake druge moii. Prema torl gledi5tu, koje se nalazi ugotovo svim izolovanim ,,pogledima na svet" modernog doba, tzv.naudna istina morala bi bit i temeljni predloZak vodenja Zivota.Drugim redima, pretpostavlja se da svako naudno ispitivanje i za-ktjudivanje, ngzavisno od svog konkretnog predmeta (kosmos, pri-roda il i dovek) : u sebi sadrZi izvesnu socijalnu dimenziju, te da od

,,dosledne" politidke artikulacije i prinrene naudnog znanja, zavisiniSta manje do buduinost sveta!(?)

Naravno, postavljanje zahteva nauci izvan njenih izvornihkompetencija, samo je ponavljanje starih zabluda i pretencioznostislike sveta koja je znanje i mo6 drZala Lr zajednidkom okviru. Tako idalje (u Moderni) opstaje mogu6nost da moi traZi diskurzivnoopravdanje u nekoj transcendentnosti - izvan sopstvene sfere struk-tuiranja dru5tvenosti. Na mesto Boga il i logosa stupa ,,objektivnanaudna istina", s t im da njena Sarolika (privremena, tj. opovrglj iva)izdanja, sada sasvim jasno podleZu dvostrukom uticaju: onomspolja5njem (moi i l i socijalni interesi), kao i onom unutraSnjem(pluralizacija i samodovoljnost posebicenih oblika znanja). Naukapostaje osnovni stoZer miSljenja dija upotreba donosi lagodnost sva-kodnevnog Livota, ali i sudbonosni, moZda dak apokaliptidni pedatpovesne dovrSenosti. IdeoloSki privid dotidne,,dovr5enosti" upravodanas doslovno isku5avamo na svojoj koZi,l0 dok ona konacna apo-kalipsa ostaje da optereiuje budu6nost kolektivnog ljudskog po-stojanja - sada moZda sa viSe izvesnosti no ikada ranije.

l 8

o Vid. Jacob Bronowski: Porijeklo znnnja i imaginacije. str. 53 " up.- /bt1.. str. 48.

t 9

x

-alE.

9-t!

N

Jtr

)<

uJ

z

=o)

posto janja dot idnih odnosa tuoci i v last i u n i ihovoj za jednic i , i l i S i re- kr - r l tur i . Cak su isvet i oc i Clkve, uz vec raz l id i te n i janse, pravei i

uobicajenu razlikr"r izmedr.r drZave i clkve, izmealu zemaljske i drZave

BoZije, indirektno pokazival i gde Istina BoZije reci zaista jeste, a gde

se ona samo naslucLrje i l i dak izostaje.Medutim, svi oni zajedno, dak i uz potenci.ialno suprotsta-

vljene moci (refleksija i plaktikovanje polit ike), u principtt sr-r deli l i

identidno poverenje Lr jednu lstinu - u dostupni i odgovarajuie

argunlentovani srnisao i svrhu postojanja - i sarno su sa tog, joS uvek

zajednidkog stanovi5ta, mogli da, eventualno, krit ikuju ,,1a2",

. ,pr iv id" , , ,nepodop5t ine" , , ,zablude", , ,gr€h" i l i . .nepravi lnost i " dru-g ih, onih koj ineodgovaraju ie dela ju. Svako ko. je mis l io izvan nepo-

srednosti dula, svaki ,,covek od znanja" (rrrudrac; kasnije; f i lozof,

naudnik, specijalista znanja i l i umeia, sveStenik...), traZio je samoviSe doslednosti (istine, duha) od onih koji vladaju, odnosno dikti-raju odnose nroii. Sveje bilo do toga da se realizuje, odnosno potvrdi

zajednidka slika i iskustvo sveta (lstina, Vrlina, Bog). Diskrepancijaiznredu znanja i moci dolazilaje otuda 5to su jedni viSe (danas birek l i , ,doktr inarn i je" ! ) , a drugi manje ozbi l jno i l i odvi5e s lobodno(dakle:,,neodgovornije"), tretirali zarniSljeni poredak sveta, njegovusvrhu i ovozemaljske ernanacije.

Unutar Moderne pak, ova imanentna veza ljudi od znanja i

l judi od moii, sprega istine, dobra i pravednosti, principijelno viSe nije

bila moguia. U novoj hijerarhiji znanja, religija, d. vera ponovo bivapotisnuta ,,filozofrjom", ovaj put u liku nauke dija se istina konstitui5eputem strogih procedura empirijskog dokazivanja i sloZenih razum-

skih teorema koje su principijelno podloZne stalnom opovrgavanjtt.

Utoliko je,,u nadelu izvan svake diskusije kako nikada ne6emo dobiti

neko konadno re5enje".o Stvarje do toga da moderna nauka viSe nije u

stanju, preciznije - ne Zeli direktno da sluZi kao zaliha opravdanja za

moi (kao Sto je to bilo ranije - r,r predmodernim vremenima), vei ona,

upravo suprotno, sama nastoji da postane mo6!

,,Znanje je moc" napisaie Bekon u Novom organonu pocet-

kom novog veka i t ime zvanidno otvorit i veliko poglavlje moderne

istorije u kojoj nauka postaje centralna sila u razvoju zajednice - dak

odludujuii putokaz njene ukupne egzistencije. Kao vrhunski oblik

znanja u novovekovlju, nauka dobija neZeljeni zadatak da bude ra-

c ionalna zaurena re l ig i j i - t lad ic ionalnorr r cuvaru Vrednost i i Snr is la.Medut iur . uprkos nameranra jednih, iocekivanj imra drugih, naukani ie u stanju da donosi sudove o cel in i posto ianja. Po5to je isamadisciplinarno onredena, nauka nuZno zaltvata tel< parcijalne delovesveta, te stogzr uvek ..deSifi 'uje" samo pojedina(ni deo sveta plirodeil i t judskog iskustva. Takode, naucno znanje ne moZe transcendiratikonadne (organidene) nro6i svoga nesumnjivog tvorca (doveka).e Taprosta dinjenica nije pokolebala moderne Prometeje koji uprkosdanas ved opSte prihvaienom saznanju da naudne teorije nisu ni5tadrugo do.,l jLrdski isedak sveukupnog iskustva" (pri demu ovaj, da bibio istinit, nuZno iskljuduje neke od postojeiih vezau plirodi/bicu), idalje odekujLr da scijentistidko znanje odreduje ne samo principepokletl j ive istine (koja je u pluralu), vei i da determini5e principepolit idke i svake druge moii. Prema torl gledi5tu, koje se nalazi ugotovo svim izolovanim ,,pogledima na svet" modernog doba, tzv.naudna istina morala bi bit i temeljni predloZak vodenja Zivota.Drugim redima, pretpostavlja se da svako naudno ispitivanje i za-ktjudivanje, ngzavisno od svog konkretnog predmeta (kosmos, pri-roda il i dovek) : u sebi sadrZi izvesnu socijalnu dimenziju, te da od

,,dosledne" politidke artikulacije i prinrene naudnog znanja, zavisiniSta manje do buduinost sveta!(?)

Naravno, postavljanje zahteva nauci izvan njenih izvornihkompetencija, samo je ponavljanje starih zabluda i pretencioznostislike sveta koja je znanje i mo6 drZala Lr zajednidkom okviru. Tako idalje (u Moderni) opstaje mogu6nost da moi traZi diskurzivnoopravdanje u nekoj transcendentnosti - izvan sopstvene sfere struk-tuiranja dru5tvenosti. Na mesto Boga il i logosa stupa ,,objektivnanaudna istina", s t im da njena Sarolika (privremena, tj. opovrglj iva)izdanja, sada sasvim jasno podleZu dvostrukom uticaju: onomspolja5njem (moi i l i socijalni interesi), kao i onom unutraSnjem(pluralizacija i samodovoljnost posebicenih oblika znanja). Naukapostaje osnovni stoZer miSljenja dija upotreba donosi lagodnost sva-kodnevnog Livota, ali i sudbonosni, moZda dak apokaliptidni pedatpovesne dovrSenosti. IdeoloSki privid dotidne,,dovr5enosti" upravodanas doslovno isku5avamo na svojoj koZi,l0 dok ona konacna apo-kalipsa ostaje da optereiuje budu6nost kolektivnog ljudskog po-stojanja - sada moZda sa viSe izvesnosti no ikada ranije.

l 8

o Vid. Jacob Bronowski: Porijeklo znnnja i imaginacije. str. 53 " up.- /bt1.. str. 48.

t 9

Xo

ale.?=LL

oN

=u

:<FLIJ

(J

zg

o

2.

Vel ik iobrat u legi t inrac i i i , a l i i funkcionisaniu uro i inasta le saModernom. Sa svoje st rane ona. zapravo, n i je n iSta drugo do l<onac-no obe I odanj i vanj e i adekvatno i nsti tLrc ionalno r"rteme lj enj e d ruStve-n i l r procesa koj i sLr ve6 od rani je pot l iopaval i jed instveni metaf lz ick isvet ant ike i potonjeg hr i5 ianstva. Tamo su legi t imnost pol i t ike iznanja o Istir-ri poticali iz istog zajedniikog korena, dok se ovdeumesto tog nacelnog saglasja ' pojavljuje konadni veliki rcr.skol - epi-stemoloska pukotina koja se viSe rre nroZe popuniti rrekim opSteobavezr.ri Lrdirl i I i opSteprihvatlj ivi m sadrZaj em.

Plemda to nije Lrodlj ivo disciplinarnom istoriografikomznanju, redeni raskol, pokazali smo to, rezultat je davnaSnjitr (oSarrtidkih) racionalistidkih tendencija destrukcije n itolo5kog sveta.Prolazeci raznolike puteve posredovanja mo6i i znanja, modernaautonomija diskr"rrsa vei je sasvimr r-rodlj iva u sredn-iovekovnir.n ra-spfavama poplrt one Vitjema Okama. On je imao kuraZi da u skladusa nadelnorn i ve6 davno doktrinarno ustanovljenorn razlikomiznredu Crkve i Drlave, medusobno sr.rprotstavi znanje koje se baviovozemaljskim stvarima, od onog rezervisanog za spoznanju boZan-skog - onozemaljskog sveta. Ta dva oblika znaila pripadaju razli-dit im svetovima - drugadij im vrstama iskustva, i imaju svoje, dakle- razlidite istine. YiSe nije stvar do toga da se jedna upodobi (dorni-nira) splam druge, vei upravo obratno - dajedna ne zalazi u privile-govani domen one druge. Relativna alrtonomnost zasebnih svetovapluralizovane moii i samodovoljnih znanja od sada ie bit i istori jskopravilo sa statusom aistori jskog aksioma.

Renesansaje datom procesu umnoZavanja znanja i udvostru-divanja moii ubrizgala novi optimizam i neophodnu dozu indivi-dualnosti koji su dodatno ubrzali onaj faktidki oduvek postojeci, alizato nikad teorijski priznati raskol etike i potitike. Tek ie sa Maki-javeli iem deflnit ivno biti priznata inkompatibilnost etike i polit ike, pa

" ' Mis l i se na pr iv id.J<raja is tor i je" koj i se ideolo5ki dokazuje toboZnjom ko-nadnorn pobedom rnodernog l iberal izrra o l idenom u k lahu komunizrna i taSizma, ter . rn iverzal izaci j i vrednost i , ,amer idkog nadina Zivota" kao vrhovnog l iberal is t idkogizdanka.

rr Naglasak je na. ,nadelnom" s obzironr da zrran je i moi n ikada ne nrogu bi t isasvim podudalni . Umesto stv iu 'nog idcnt i tc ta r a l ja eovor i t i o tendenci j i ic lent idnost ikoja se kao takva nigde ni je real izo 'uala.

sanrinr t in i nemogucnost posto.ianja onoga Sto.le vekovirrta do tada

slov i lo kao pol i t idka f i lozof- r ja . ' - Pomalo neodekivano, a l i sasvim

dosledno i na tragu datog razilaZenja dobra (vrl ine) i umeca vlasti,

nr udrosti i mo6i, nalazi se reforrlacija kao posledn ji veli l<i napor da se

objedine brojna partikulartta znanja i sposobnosti uttutar nekog

Najvi5eg dobra koje daje nreru i smer svekoli l<om ljudskom znanjr-r i

delanju. Za reformaciiu je to, naravno, bila BoZija egzistencija -

dakle, izvorna Hr is tova rec imi lost . Zarazl iku od srednjovekovl ja ,

sada - u osvit Moderne, nova hri56anska poboZnost je usmerena ka

individualnonz odnosu spram Boga i ona zato negira svako posre-

dovanje Crkve na tom planu. PoboZnost ne sme biti svedena na ido-latri ju i povrSno ude56e u obezduhovljenim kolektivnim obredima.Stvarno ili ,,iskreno hriScanstvo", za razliku od njegovog greSnog(laZnog: rimskog/papskog) izdanja, valja ponovo privesti izvorirna -

Hristovoj redi/delima, odnosno Svetom pismu kao jedinom i vrhun-skom autoritetu i svedodanstvu Istine. Bibli ja se ne moZe prepustit ipapskom voluntarizmu koje nema dovoljno sluha za l idno, d.unutrainje saobg.acanje s Bogom. Utoliko je svako pred Bogor.n sam isvako ima moguinost da u Bibliji sdm nade spasenje i veru.

Sve su to logidni, t j. ocekivani nastavci modernih tendencijazapodetih jo5 u Renesarrsigde se l idno (individualno) pojavljuje kaovrednost po sebi i za sebe. Reformacija baStini individualizarn Rene-sanse i to se naslede, izmedu ostalog, ispoljava u zaokupljenosti

,, l idnim spasenjem" i l idnim saobraianjem sa Bogom. Naravno, tajeLelja u potpunoj suprotnosti spram tradicionalnog komunitarno.gshvatanja Crkve i njemu pripadaju6em kolektivnom spasenju' '.

r2 Nasuprotovoj poziciji, prer.na Fukou. Makijaveli(zajedno sa Hobsom) idaljeslovi kao pisac klasidne istorije suvereniteta (tzv. prindevska istorija ili ,,diskurspolitike princa) u kojoj se pride pridajLr radi opravdanja i slave vlasti. Utoliko Maki-

iaveli nije novi. vei upravo suprotno -joS uvekje sarno stari metafizidar klasidnog

.,istorijskog diskursa suvercniteta" ko.ji sluZi da,,obaveZe i opseni". odnosno pokoli

,,podstidu6i vrednovanje obaveza i pojadavajuii sjaj sile''. Redena ..Jupiterovskaistorija" sa svojom stlogo politidl<om funl<cijorn u Novom veku ustupa nresto .,korrtra--istoriji" koja.ieste,.diskurs borbe rasa kroz nacije i zakone". Ona razbija neprekidnostslave suverena, cepa dru5tvo na biname delove. a o pravima govori satno da bi. ,zakonimaobjavi larat" .Vid.M.Fuko: l rebabrani t idr tLJruo,Svetovi .Novi Sadl999.

't U tol i takvoj atnrosf'eri prornenjene recepcije i refleksile poboZnosti u

novovekovnoj Zapadnoj Evropi, po prirodi stvari se narnetalo.jedno opSte i radikalnopropi t ivanje tada of ic i ie lnog, dakle katol idkog hr iSianstva. Ono pak ionako veiodavno biva nagrizarro napredovanjenr ..svetovnjadkog duha'' ko.ii. naslonien naVi l . iema Okarna i n jemu sl idne. st rogo ludi oblast boZanskog od sveta zemal jsk ih

2t20

--

Xo

ale.?=LL

oN

=u

:<FLIJ

(J

zg

o

2.

Vel ik iobrat u legi t inrac i i i , a l i i funkcionisaniu uro i inasta le saModernom. Sa svoje st rane ona. zapravo, n i je n iSta drugo do l<onac-no obe I odanj i vanj e i adekvatno i nsti tLrc ionalno r"rteme lj enj e d ruStve-n i l r procesa koj i sLr ve6 od rani je pot l iopaval i jed instveni metaf lz ick isvet ant ike i potonjeg hr i5 ianstva. Tamo su legi t imnost pol i t ike iznanja o Istir-ri poticali iz istog zajedniikog korena, dok se ovdeumesto tog nacelnog saglasja ' pojavljuje konadni veliki rcr.skol - epi-stemoloska pukotina koja se viSe rre nroZe popuniti rrekim opSteobavezr.ri Lrdirl i I i opSteprihvatlj ivi m sadrZaj em.

Plemda to nije Lrodlj ivo disciplinarnom istoriografikomznanju, redeni raskol, pokazali smo to, rezultat je davnaSnjitr (oSarrtidkih) racionalistidkih tendencija destrukcije n itolo5kog sveta.Prolazeci raznolike puteve posredovanja mo6i i znanja, modernaautonomija diskr"rrsa vei je sasvimr r-rodlj iva u sredn-iovekovnir.n ra-spfavama poplrt one Vitjema Okama. On je imao kuraZi da u skladusa nadelnorn i ve6 davno doktrinarno ustanovljenorn razlikomiznredu Crkve i Drlave, medusobno sr.rprotstavi znanje koje se baviovozemaljskim stvarima, od onog rezervisanog za spoznanju boZan-skog - onozemaljskog sveta. Ta dva oblika znaila pripadaju razli-dit im svetovima - drugadij im vrstama iskustva, i imaju svoje, dakle- razlidite istine. YiSe nije stvar do toga da se jedna upodobi (dorni-nira) splam druge, vei upravo obratno - dajedna ne zalazi u privile-govani domen one druge. Relativna alrtonomnost zasebnih svetovapluralizovane moii i samodovoljnih znanja od sada ie bit i istori jskopravilo sa statusom aistori jskog aksioma.

Renesansaje datom procesu umnoZavanja znanja i udvostru-divanja moii ubrizgala novi optimizam i neophodnu dozu indivi-dualnosti koji su dodatno ubrzali onaj faktidki oduvek postojeci, alizato nikad teorijski priznati raskol etike i potitike. Tek ie sa Maki-javeli iem deflnit ivno biti priznata inkompatibilnost etike i polit ike, pa

" ' Mis l i se na pr iv id.J<raja is tor i je" koj i se ideolo5ki dokazuje toboZnjom ko-nadnorn pobedom rnodernog l iberal izrra o l idenom u k lahu komunizrna i taSizma, ter . rn iverzal izaci j i vrednost i , ,amer idkog nadina Zivota" kao vrhovnog l iberal is t idkogizdanka.

rr Naglasak je na. ,nadelnom" s obzironr da zrran je i moi n ikada ne nrogu bi t isasvim podudalni . Umesto stv iu 'nog idcnt i tc ta r a l ja eovor i t i o tendenci j i ic lent idnost ikoja se kao takva nigde ni je real izo 'uala.

sanrinr t in i nemogucnost posto.ianja onoga Sto.le vekovirrta do tada

slov i lo kao pol i t idka f i lozof- r ja . ' - Pomalo neodekivano, a l i sasvim

dosledno i na tragu datog razilaZenja dobra (vrl ine) i umeca vlasti,

nr udrosti i mo6i, nalazi se reforrlacija kao posledn ji veli l<i napor da se

objedine brojna partikulartta znanja i sposobnosti uttutar nekog

Najvi5eg dobra koje daje nreru i smer svekoli l<om ljudskom znanjr-r i

delanju. Za reformaciiu je to, naravno, bila BoZija egzistencija -

dakle, izvorna Hr is tova rec imi lost . Zarazl iku od srednjovekovl ja ,

sada - u osvit Moderne, nova hri56anska poboZnost je usmerena ka

individualnonz odnosu spram Boga i ona zato negira svako posre-

dovanje Crkve na tom planu. PoboZnost ne sme biti svedena na ido-latri ju i povrSno ude56e u obezduhovljenim kolektivnim obredima.Stvarno ili ,,iskreno hriScanstvo", za razliku od njegovog greSnog(laZnog: rimskog/papskog) izdanja, valja ponovo privesti izvorirna -

Hristovoj redi/delima, odnosno Svetom pismu kao jedinom i vrhun-skom autoritetu i svedodanstvu Istine. Bibli ja se ne moZe prepustit ipapskom voluntarizmu koje nema dovoljno sluha za l idno, d.unutrainje saobg.acanje s Bogom. Utoliko je svako pred Bogor.n sam isvako ima moguinost da u Bibliji sdm nade spasenje i veru.

Sve su to logidni, t j. ocekivani nastavci modernih tendencijazapodetih jo5 u Renesarrsigde se l idno (individualno) pojavljuje kaovrednost po sebi i za sebe. Reformacija baStini individualizarn Rene-sanse i to se naslede, izmedu ostalog, ispoljava u zaokupljenosti

,, l idnim spasenjem" i l idnim saobraianjem sa Bogom. Naravno, tajeLelja u potpunoj suprotnosti spram tradicionalnog komunitarno.gshvatanja Crkve i njemu pripadaju6em kolektivnom spasenju' '.

r2 Nasuprotovoj poziciji, prer.na Fukou. Makijaveli(zajedno sa Hobsom) idaljeslovi kao pisac klasidne istorije suvereniteta (tzv. prindevska istorija ili ,,diskurspolitike princa) u kojoj se pride pridajLr radi opravdanja i slave vlasti. Utoliko Maki-

iaveli nije novi. vei upravo suprotno -joS uvekje sarno stari metafizidar klasidnog

.,istorijskog diskursa suvercniteta" ko.ji sluZi da,,obaveZe i opseni". odnosno pokoli

,,podstidu6i vrednovanje obaveza i pojadavajuii sjaj sile''. Redena ..Jupiterovskaistorija" sa svojom stlogo politidl<om funl<cijorn u Novom veku ustupa nresto .,korrtra--istoriji" koja.ieste,.diskurs borbe rasa kroz nacije i zakone". Ona razbija neprekidnostslave suverena, cepa dru5tvo na biname delove. a o pravima govori satno da bi. ,zakonimaobjavi larat" .Vid.M.Fuko: l rebabrani t idr tLJruo,Svetovi .Novi Sadl999.

't U tol i takvoj atnrosf'eri prornenjene recepcije i refleksile poboZnosti u

novovekovnoj Zapadnoj Evropi, po prirodi stvari se narnetalo.jedno opSte i radikalnopropi t ivanje tada of ic i ie lnog, dakle katol idkog hr iSianstva. Ono pak ionako veiodavno biva nagrizarro napredovanjenr ..svetovnjadkog duha'' ko.ii. naslonien naVi l . iema Okarna i n jemu sl idne. st rogo ludi oblast boZanskog od sveta zemal jsk ih

2t20

--

x

a

t?=LL

N

=I

'9

:<FuJ

z

=oJ

Untrtar kruga dulrovnih elita, iz renesanse nasledeni humanizom,priprenrao.je reformaci.ju tako Sto je izridito posravljao akcenat natzv. unut laSnjLr ( . , l idnLr") re l ig i ju , obezvredujLrc i t ime dotadaSnjuhijerarhiju i kult svetaca, kao i saure crkvene cerenronije (sakra-menta) koje sLr vremenoul popr inr i le gotovo prokaZeni magi isk ikarakter. Kroz te uporedne - paralelne procese stvarane su pretpo-stavke za pluralistickLr lefleksiju hri56anstva (Bibli. ie) koja je daljereafirrrisala dve osnovne aistori jske funl<cije sval<e hriSiansl<eteologije: utehu od smrti i strainog sada (Melanhton). U svakomsludaju, i ovde se potvrduje nepisano pravilo druStvenog Zivota pokome prvi reformatorski zahvati ne smeraju na nesto zaista novota,vei samo pokazuju teZnju ka veioj doslednosti i ..moralnosti" uodnosu na postojece stanje stvari - kako u Crkvi, tako i u celo-kupnom druStvur5.

Nasuprot ofici jelnoj katolidkoj doktrini koja je dugo vremenaodbijala svaki, pa i najmanji oblik unutraSnje ,,refontle", predvodnikreformacije Martin Lr.rter je naglaSavao tlajnost (neizbrisivost) grehau ljudima koji se ne moZe nadomestit i nikakvim naknadnim .,dobrimdelima": ,, iovek mora sasvim da izgubi nadu, da bi postao kadar daprimi milost Hristovu". Takode, pren-la Luteru, svaki je pojedinadnicovek pristupatanzasvetlost Svetog Duha ikadaje prosvetljen on o

stvali. Posledica toga (teorijskog) podvajanja jeste (istorijska) dinjenica da sve-tovnjaci (nekada5nji .,mirjani", a sada moderne zanatlije. trgovci. industr.ijalci idruga gradska ,,burZoazija") sve viSe nalaze mesta u sarnoj crkvi, odnosno njenimunutraSnjim odnosima moii. Istovremeno, katolidko svestenstvo postaje neobra-zovano, gramzivo i duhovnojalovo. U toj neveseloj si tuaci j i po,. ist inske vernike. '(inade dobrano vei ugro2ene posvetovljenjem sveta Sto gaje inaugurisao renesansnilrurnanizam i napredujuia tehnika). kao jedina brana .,istinske duhovnosti'' i kao.,poslednje pribeZiSte" h[iSianstva, ostaje nepogr.e5ivo Sveto pismo. Njegov autoritetostaje nesporan s tim da zahvaljuju6i novopronadenoj tipogr.afrji i prevodima nanacionalnejezike, Biblija tada postaje dostupna nikada veiem broju ljudi. Samo nanemadkom izrnedu 1466. i |520. godine poiavi lo se dvadeset dva pr-evoda Bibl i lelViSe o tonre vid. Zan Deliuro: Nastanak i uivritenje reformacije. Izdavadka knjiZar-nica Zorana Stojanoviia. Sremski Karlovci - Novi Sad 1998.

'o Ono . je tada joS uvek imalo karakter tr .adicionalnog ,,bogohulnog" i l i.jeretidkog" poduhvata.

't Otuda su i onih duvenih 95 jeretidkih teza Martina Luter-a. po svemu sudeii.najpre regularno, tj. tajno bile poslate katolidkoj hijerarhiji na uvid. odnosrro..prihva-tanje''. i tek su nakon nerazumevanja oficijelne Crkve koja je ..pol<azala,'samo reditut iSinu. bi l i javno obelodanjeni (zakucani na ulazna vrata Luter.ove crkve) dime.jezvaniino otpodeo veliki hri5ianski preobraZaj unutar Zapadne Evrope.

njelnLl zna ..viSe nego svi crkveni sabori zajedno". Tezom o ..sve-opStem svestenstvu" po kojo.i svako koje iskreno poboZan nloZe biti

svestenik, kao i ono.i o precleslinacii i gde spasenie dolazi -iedino od

Hrista'o, odnosno o vidlj ivoi crkvi koja je disto l iudska Ltstanova(nasuprot koje sto.ie isl inska crkvu kao duhovno - unutraSnje hri-

Sianstvo), Luter ce izazvati teolosko-polit idki rasl<id sa Rinrom kojije doveo do drarrati inih posledica.

Si renje lu teranskih ideja b i ie tako t r runjev i to da se vei 155-5.

god. ustanovliuje duveno pravilo ,,Cija zemlja njegova religija"(Cujtts regio, hujus religio) koje praktidki ostaje va2ece do na5ilt

dana. Sve naredne, gotovo nepregledne borbe moci, kako one vezane

uz raskol katolidanstvo reformacija, tako isto i one koje se odnose

na unutraSnje podele medu ,,protestantima" (pojam iz 1529.), bi(.eobeleZene tom suStinski nezasitom .,voljom za autentidnoSiu" i/ i l ipravovernoSiLr koja, inade, po plavilu okotrdava Ll nekom fundamen-tal istidkom i isklj uduj ucem obl iku iskrivlj ene percepcij e prav idnosti,ovde -,, istinske hriSianske vere" i l i poboZnosti. Svi pokrr5aji da sedokudi i realizqje ono ,, izvorno", , jedino pravo" i ,,pravedno" -

,,autentidno" i/ i l i , , istinito", a koje je iz nekog razloga,,zaboravljeno"il i namerno zaobideno, po pravilu zavrSavaju u nekom oblikufanatidne borbenosti koja dobija na snazi 5to je zami5ljeni ideolo5kipredloZak dalj i i l i nedostiZnij i. To se posebno jasno da uoditi baS nadrugoj velikoj temi reformacije - pojmu predestinacije.

Slidno Luteru, tako i Kalvin, kao potonji i sasvim osve5denivoda reformacije, smatra da je Bog neke [jude, unapred - ma sta onidinil i , osudio na vedno prokletstvo, dok je drugima pripremio vedniZivot. Pa ipak, uprkos toj neumitnosti iza koje stoje neki vi5i i za nasnepojmljivi razlozi, l judi se ne bi smeli jednostavno ,,prepustit i"BoZjoj volj i . Upravo slrprotno, delom zbog pokajanja koje je

sastavni deo hri5ianske poboZnosti, a delom usled Njegove milostikojom nas je podario, t judima je dato da se strogo pridrZavajuinstitucija novoformirane (reformatorske) crkve jer samo tako mogubiti pomireni teologij a i tekuii (svakodnevni) Zivot. Oni zaj edno dinepreduslov ovozemaljskog uspeha, pa tako i bogougodnosti.

Uspeti u Zivotu, bit i radan (imati zemaljska blaga) i pravedan(poSten), moZda nisu dovoljni za vecno blaZensNo, ali su dobar znak

' ' Dobra dela jesu samo savesno obavl janje poslova, t j . duZnost i koje name6estaleZ - ona pr i lodno s lede iz Hr istove naklonost i / rn i lost i . a ne iz nepostoje ie s lo-bodne volje.

22 a aL )

x

a

t?=LL

N

=I

'9

:<FuJ

z

=oJ

Untrtar kruga dulrovnih elita, iz renesanse nasledeni humanizom,priprenrao.je reformaci.ju tako Sto je izridito posravljao akcenat natzv. unut laSnjLr ( . , l idnLr") re l ig i ju , obezvredujLrc i t ime dotadaSnjuhijerarhiju i kult svetaca, kao i saure crkvene cerenronije (sakra-menta) koje sLr vremenoul popr inr i le gotovo prokaZeni magi isk ikarakter. Kroz te uporedne - paralelne procese stvarane su pretpo-stavke za pluralistickLr lefleksiju hri56anstva (Bibli. ie) koja je daljereafirrrisala dve osnovne aistori jske funl<cije sval<e hriSiansl<eteologije: utehu od smrti i strainog sada (Melanhton). U svakomsludaju, i ovde se potvrduje nepisano pravilo druStvenog Zivota pokome prvi reformatorski zahvati ne smeraju na nesto zaista novota,vei samo pokazuju teZnju ka veioj doslednosti i ..moralnosti" uodnosu na postojece stanje stvari - kako u Crkvi, tako i u celo-kupnom druStvur5.

Nasuprot ofici jelnoj katolidkoj doktrini koja je dugo vremenaodbijala svaki, pa i najmanji oblik unutraSnje ,,refontle", predvodnikreformacije Martin Lr.rter je naglaSavao tlajnost (neizbrisivost) grehau ljudima koji se ne moZe nadomestit i nikakvim naknadnim .,dobrimdelima": ,, iovek mora sasvim da izgubi nadu, da bi postao kadar daprimi milost Hristovu". Takode, pren-la Luteru, svaki je pojedinadnicovek pristupatanzasvetlost Svetog Duha ikadaje prosvetljen on o

stvali. Posledica toga (teorijskog) podvajanja jeste (istorijska) dinjenica da sve-tovnjaci (nekada5nji .,mirjani", a sada moderne zanatlije. trgovci. industr.ijalci idruga gradska ,,burZoazija") sve viSe nalaze mesta u sarnoj crkvi, odnosno njenimunutraSnjim odnosima moii. Istovremeno, katolidko svestenstvo postaje neobra-zovano, gramzivo i duhovnojalovo. U toj neveseloj si tuaci j i po,. ist inske vernike. '(inade dobrano vei ugro2ene posvetovljenjem sveta Sto gaje inaugurisao renesansnilrurnanizam i napredujuia tehnika). kao jedina brana .,istinske duhovnosti'' i kao.,poslednje pribeZiSte" h[iSianstva, ostaje nepogr.e5ivo Sveto pismo. Njegov autoritetostaje nesporan s tim da zahvaljuju6i novopronadenoj tipogr.afrji i prevodima nanacionalnejezike, Biblija tada postaje dostupna nikada veiem broju ljudi. Samo nanemadkom izrnedu 1466. i |520. godine poiavi lo se dvadeset dva pr-evoda Bibl i lelViSe o tonre vid. Zan Deliuro: Nastanak i uivritenje reformacije. Izdavadka knjiZar-nica Zorana Stojanoviia. Sremski Karlovci - Novi Sad 1998.

'o Ono . je tada joS uvek imalo karakter tr .adicionalnog ,,bogohulnog" i l i.jeretidkog" poduhvata.

't Otuda su i onih duvenih 95 jeretidkih teza Martina Luter-a. po svemu sudeii.najpre regularno, tj. tajno bile poslate katolidkoj hijerarhiji na uvid. odnosrro..prihva-tanje''. i tek su nakon nerazumevanja oficijelne Crkve koja je ..pol<azala,'samo reditut iSinu. bi l i javno obelodanjeni (zakucani na ulazna vrata Luter.ove crkve) dime.jezvaniino otpodeo veliki hri5ianski preobraZaj unutar Zapadne Evrope.

njelnLl zna ..viSe nego svi crkveni sabori zajedno". Tezom o ..sve-opStem svestenstvu" po kojo.i svako koje iskreno poboZan nloZe biti

svestenik, kao i ono.i o precleslinacii i gde spasenie dolazi -iedino od

Hrista'o, odnosno o vidlj ivoi crkvi koja je disto l iudska Ltstanova(nasuprot koje sto.ie isl inska crkvu kao duhovno - unutraSnje hri-

Sianstvo), Luter ce izazvati teolosko-polit idki rasl<id sa Rinrom kojije doveo do drarrati inih posledica.

Si renje lu teranskih ideja b i ie tako t r runjev i to da se vei 155-5.

god. ustanovliuje duveno pravilo ,,Cija zemlja njegova religija"(Cujtts regio, hujus religio) koje praktidki ostaje va2ece do na5ilt

dana. Sve naredne, gotovo nepregledne borbe moci, kako one vezane

uz raskol katolidanstvo reformacija, tako isto i one koje se odnose

na unutraSnje podele medu ,,protestantima" (pojam iz 1529.), bi(.eobeleZene tom suStinski nezasitom .,voljom za autentidnoSiu" i/ i l ipravovernoSiLr koja, inade, po plavilu okotrdava Ll nekom fundamen-tal istidkom i isklj uduj ucem obl iku iskrivlj ene percepcij e prav idnosti,ovde -,, istinske hriSianske vere" i l i poboZnosti. Svi pokrr5aji da sedokudi i realizqje ono ,, izvorno", , jedino pravo" i ,,pravedno" -

,,autentidno" i/ i l i , , istinito", a koje je iz nekog razloga,,zaboravljeno"il i namerno zaobideno, po pravilu zavrSavaju u nekom oblikufanatidne borbenosti koja dobija na snazi 5to je zami5ljeni ideolo5kipredloZak dalj i i l i nedostiZnij i. To se posebno jasno da uoditi baS nadrugoj velikoj temi reformacije - pojmu predestinacije.

Slidno Luteru, tako i Kalvin, kao potonji i sasvim osve5denivoda reformacije, smatra da je Bog neke [jude, unapred - ma sta onidinil i , osudio na vedno prokletstvo, dok je drugima pripremio vedniZivot. Pa ipak, uprkos toj neumitnosti iza koje stoje neki vi5i i za nasnepojmljivi razlozi, l judi se ne bi smeli jednostavno ,,prepustit i"BoZjoj volj i . Upravo slrprotno, delom zbog pokajanja koje je

sastavni deo hri5ianske poboZnosti, a delom usled Njegove milostikojom nas je podario, t judima je dato da se strogo pridrZavajuinstitucija novoformirane (reformatorske) crkve jer samo tako mogubiti pomireni teologij a i tekuii (svakodnevni) Zivot. Oni zaj edno dinepreduslov ovozemaljskog uspeha, pa tako i bogougodnosti.

Uspeti u Zivotu, bit i radan (imati zemaljska blaga) i pravedan(poSten), moZda nisu dovoljni za vecno blaZensNo, ali su dobar znak

' ' Dobra dela jesu samo savesno obavl janje poslova, t j . duZnost i koje name6estaleZ - ona pr i lodno s lede iz Hr istove naklonost i / rn i lost i . a ne iz nepostoje ie s lo-bodne volje.

22 a aL )

=X

alto

-u

No)tL

-YFuJ

O

2

=o)

iIt ) 4

l

ispravnog pLr ta. Tol iko moZe, sme i mora iovek - osta lo. je na Bosl r .Prema Kalv inu, za dobar Z ivot . ie r reophodna nepokolebl j iva vera unepojml i ivog Boga koj i se samo nranj inr delom . ,otvor io" u Bib l i . l i ,tom..ogledalu BoZjem". Sledi refbrnr is t icko stanovi5te po kome hr i -Sianski Z ivot podrazLrmeva egzis terrc i ju u nadi i mi lost i izvan kato-lidke rasko5i, a r-r skladu sa stavovinlul istinski poboZrre zajednice.Konadni zakl.iudak je da ,,sve", t i. s2tcrsenje svagda ostaje u nedo-hvat l j ivo. i BoZ- io j vo l j i : , ,U nacelu, po pravdi , t rebalo b i da su sv i l jud ivedno p lok let i . A l i Bog je kao b lagodet poslao svog s ina na zenr l juda na n jo j pokupi neke". Naime, kako sam Kalv in p i5e, , . . . savezZivota nije podjednako propovedan svirra, a dak i tarno gde jepropovedan, n isu ga sv i podjednako pr inr i l i " rT.

MnoStvo tih i sl idnih refomtatorskih poku5aja opravdanjapraktidke rekonstitucije hri5ianskog sveta, vei samim svojim posto-janjem redito svedoce o razdrobljenosti nastajuie Moderne koja vi5enikada neie bit i r-r stanju da iznedri i afirmiSe Jedan (edinstven,univerzalan, neporecivo istinit) svet. Uprkos stalnim naporimaustnerenim ka izgradnjinove i postojane hijerahije vrednosti, patakoi nove forme lrarmonije znanja (istine) i moci (polit ike), ModernafunkcioniSe iskljudivo kao permanentna kriza - hronicno polemidkostanje u kome se strane Ll sporu (ratu) ne mogu sloZiti ni oko mini-muma pravila igre (npr. ko sve moZe da udestvuje?), a kamoli okosuStinskih stvari kao Sto su ustanovljenje procedura istinitosti i uni-verzalnih norrni delovanja. Polemos moZda nije istina kosmosa,kako je smatrao Heraklit, ali je zato definitivno istina Moderne.

Raskol znanja u Moderni, odnosno gubitak neposredne vezesa moralnim opravdanjem, baS kao i nivelacija znadenja posebnihdiskurzivnih praksi, drugim redima: specifidna samodovoljnost za-sebnih i neosveSieno povezanih oblika znanja sa zasebnim kri-teri jumima istine i valjanosti, prouzrokovao je stanje otvorenog rata iborbe za hegemoniju: nauka protiv f i lozofrje, umetnost v.s. religija,etika protiv tehnike... SloZena borba razlidit ih znanja, nasuprotpredrasudama o .,objektivnoj istini", nije mogla bit i odludena izvlastite perspektive, y9i je o njoj odlLrcivala navodno ,,spoljaSnjasila" - moc, t j. drZava'o.

Karakteristidno isktjuduju6e uverenje u sopstvenu valjanost/istinitost, prouzrokovala je i re5enost da se vlastita nadela borbene

ist ine proslede u pol . ie ntoc i . t j . po l i t i ike opSteobaveznost i . Moderna

pol i t ika stoga. r . rko l iko 2el i b i t i ne samo t rspeSna, vec i . , is t in i ta"

(moralno legi t in tna)r" , nr- tZno potrebr . t je natrcnu i l inekLr d lugt t fo t 'n t t t

opravdanja. pri ceutu kriteri iumi istinitosti t.r istt satro suprotstavl.ierri

innedu razlicit i lr diskursa, vec i unulor njih. Naudna, religiozna,

umetnidka i l i f l lozof-ska is t ina i n j ihove posebne . .pol i t ike" . n isu

samo medusobno potirr-rie price, vei se i Llnutar njihovih sopstvenih

domena radvaju bezbrojn i putev i ko j i pr inc ip i je lno, uprkos i l i baS

zbog te opSte drZavne kontrole, t j. disciplinizacije znanialistine,

onemoguiavajLr bito kakav konsenzus u pogledu valjanosti, kori-

snosti i l i istinitosti. Te5ko odolevajuii da bude inficirana nekirtt

narc iso idninr . ,zdravl jem" Sto ga nosi is t in i tosni baci l iz ovog i l i

onog diskursa, Moderna je svagda ostajala zaralena neizlecivirn

polit idkim virusom koji se infi l tr irao u telo svojih nalagodavalaca,

afirmi5Lrii pri tom sopstvenlr fatalnr.r,, i l i - i t i" logiku. Na taj nadin

Moderna istinski dovrSava onu (u predmoderni nikada priznatu, i l i

bar nikad osveSienu) izvornu disharmonidnost znanja i mo6i,

protivurednosii eija klica uistinu poiinje da nagriza zajednicu

istovremeno sa nienim zade6etn20.

't Moderna dr'Zava. odnosno stalni rat koji besni u rtjenom izvoriStu, ta sarllo-dovoljna moc ili volja za dominacijom, odluduje u pogledu istine i kolisnosti znanja.Modemi drZavni univcrziteti disciptinuju znanje sto prctpostavlja kontinuirantruklanjanje i iskljLrdivanje politidki i ekonomsko ..nekolisnih'' znanja, zatim stan-dardizovanje rasutih ,,poZellnih" znanja, njihovu hiierarhiisku klasifikaciju. te najzad

,,piramidalnu centralizaciju" koja obezbeduje kontrolu. Univerziteti selekcioniSuznanje, dele ga na stepene i razlidite nivoe. homogenizujuii ga preko organizacijekonsenzusa u vidu centralizovane i samim tiur nuZno upravljane (disciplinovane.kontrolisane) .,naudne za.jednice''. lstovremeno, univerziteti posta\/ljaju tlovu vrstuortodokije koja se ne odnosi toliko na sadrZaje iskaza, na njihovu (ne)saglasnost saodredenom dogmorn. koliko na samu,,pravilnost iskaza" u kojoj je vaZno ko govot'i,da lije ovlaSien da ne5to nroZe da tvrdi. gde se taj njegov iskaz n-roZe smestiti (u koju,,disciplinu") itd. Prelaz je to,,sa cenzure iskaza na clisciplinu iskazivanja". ViSe o tomevid. M. Fuko, op. ci t . ,str.219-225.

re Ona to mora makar ineiskreno Zelet i ; razlog tome jeste ef ikasni ja borba.2" Reeenu izvornu protivurednost izmedr-r znanja i nroii, na vei posebne

nadine, pokuSavali su da razre5e najvei i umovi Evrope. Platorrovi l iudi od rnudrostikoji knju od ostalih nadin formiranja pravedne zajednice. baS kao i plipovest oAdamu i Evu dija kobna radoznalost prouzrokuje istodni greh oholosti i tastine.ukljudujuii tu i nastarrak ljudske istorije, sarno su neki od bro.lnih prirnera tumadcrr.iai opravdanja date ..nesavrSenosti" zajednidkog Zi\ ,ota l . judi. prirode i bogova. ViSe otonie videti posebno u odeljcirra o Platonu i Aurel i ju AvqustinLr.' t Upor.- Ibict. ,str. 155

2 5

=X

alto

-u

No)tL

-YFuJ

O

2

=o)

iIt ) 4

l

ispravnog pLr ta. Tol iko moZe, sme i mora iovek - osta lo. je na Bosl r .Prema Kalv inu, za dobar Z ivot . ie r reophodna nepokolebl j iva vera unepojml i ivog Boga koj i se samo nranj inr delom . ,otvor io" u Bib l i . l i ,tom..ogledalu BoZjem". Sledi refbrnr is t icko stanovi5te po kome hr i -Sianski Z ivot podrazLrmeva egzis terrc i ju u nadi i mi lost i izvan kato-lidke rasko5i, a r-r skladu sa stavovinlul istinski poboZrre zajednice.Konadni zakl.iudak je da ,,sve", t i. s2tcrsenje svagda ostaje u nedo-hvat l j ivo. i BoZ- io j vo l j i : , ,U nacelu, po pravdi , t rebalo b i da su sv i l jud ivedno p lok let i . A l i Bog je kao b lagodet poslao svog s ina na zenr l juda na n jo j pokupi neke". Naime, kako sam Kalv in p i5e, , . . . savezZivota nije podjednako propovedan svirra, a dak i tarno gde jepropovedan, n isu ga sv i podjednako pr inr i l i " rT.

MnoStvo tih i sl idnih refomtatorskih poku5aja opravdanjapraktidke rekonstitucije hri5ianskog sveta, vei samim svojim posto-janjem redito svedoce o razdrobljenosti nastajuie Moderne koja vi5enikada neie bit i r-r stanju da iznedri i afirmiSe Jedan (edinstven,univerzalan, neporecivo istinit) svet. Uprkos stalnim naporimaustnerenim ka izgradnjinove i postojane hijerahije vrednosti, patakoi nove forme lrarmonije znanja (istine) i moci (polit ike), ModernafunkcioniSe iskljudivo kao permanentna kriza - hronicno polemidkostanje u kome se strane Ll sporu (ratu) ne mogu sloZiti ni oko mini-muma pravila igre (npr. ko sve moZe da udestvuje?), a kamoli okosuStinskih stvari kao Sto su ustanovljenje procedura istinitosti i uni-verzalnih norrni delovanja. Polemos moZda nije istina kosmosa,kako je smatrao Heraklit, ali je zato definitivno istina Moderne.

Raskol znanja u Moderni, odnosno gubitak neposredne vezesa moralnim opravdanjem, baS kao i nivelacija znadenja posebnihdiskurzivnih praksi, drugim redima: specifidna samodovoljnost za-sebnih i neosveSieno povezanih oblika znanja sa zasebnim kri-teri jumima istine i valjanosti, prouzrokovao je stanje otvorenog rata iborbe za hegemoniju: nauka protiv f i lozofrje, umetnost v.s. religija,etika protiv tehnike... SloZena borba razlidit ih znanja, nasuprotpredrasudama o .,objektivnoj istini", nije mogla bit i odludena izvlastite perspektive, y9i je o njoj odlLrcivala navodno ,,spoljaSnjasila" - moc, t j. drZava'o.

Karakteristidno isktjuduju6e uverenje u sopstvenu valjanost/istinitost, prouzrokovala je i re5enost da se vlastita nadela borbene

ist ine proslede u pol . ie ntoc i . t j . po l i t i ike opSteobaveznost i . Moderna

pol i t ika stoga. r . rko l iko 2el i b i t i ne samo t rspeSna, vec i . , is t in i ta"

(moralno legi t in tna)r" , nr- tZno potrebr . t je natrcnu i l inekLr d lugt t fo t 'n t t t

opravdanja. pri ceutu kriteri iumi istinitosti t.r istt satro suprotstavl.ierri

innedu razlicit i lr diskursa, vec i unulor njih. Naudna, religiozna,

umetnidka i l i f l lozof-ska is t ina i n j ihove posebne . .pol i t ike" . n isu

samo medusobno potirr-rie price, vei se i Llnutar njihovih sopstvenih

domena radvaju bezbrojn i putev i ko j i pr inc ip i je lno, uprkos i l i baS

zbog te opSte drZavne kontrole, t j. disciplinizacije znanialistine,

onemoguiavajLr bito kakav konsenzus u pogledu valjanosti, kori-

snosti i l i istinitosti. Te5ko odolevajuii da bude inficirana nekirtt

narc iso idninr . ,zdravl jem" Sto ga nosi is t in i tosni baci l iz ovog i l i

onog diskursa, Moderna je svagda ostajala zaralena neizlecivirn

polit idkim virusom koji se infi l tr irao u telo svojih nalagodavalaca,

afirmi5Lrii pri tom sopstvenlr fatalnr.r,, i l i - i t i" logiku. Na taj nadin

Moderna istinski dovrSava onu (u predmoderni nikada priznatu, i l i

bar nikad osveSienu) izvornu disharmonidnost znanja i mo6i,

protivurednosii eija klica uistinu poiinje da nagriza zajednicu

istovremeno sa nienim zade6etn20.

't Moderna dr'Zava. odnosno stalni rat koji besni u rtjenom izvoriStu, ta sarllo-dovoljna moc ili volja za dominacijom, odluduje u pogledu istine i kolisnosti znanja.Modemi drZavni univcrziteti disciptinuju znanje sto prctpostavlja kontinuirantruklanjanje i iskljLrdivanje politidki i ekonomsko ..nekolisnih'' znanja, zatim stan-dardizovanje rasutih ,,poZellnih" znanja, njihovu hiierarhiisku klasifikaciju. te najzad

,,piramidalnu centralizaciju" koja obezbeduje kontrolu. Univerziteti selekcioniSuznanje, dele ga na stepene i razlidite nivoe. homogenizujuii ga preko organizacijekonsenzusa u vidu centralizovane i samim tiur nuZno upravljane (disciplinovane.kontrolisane) .,naudne za.jednice''. lstovremeno, univerziteti posta\/ljaju tlovu vrstuortodokije koja se ne odnosi toliko na sadrZaje iskaza, na njihovu (ne)saglasnost saodredenom dogmorn. koliko na samu,,pravilnost iskaza" u kojoj je vaZno ko govot'i,da lije ovlaSien da ne5to nroZe da tvrdi. gde se taj njegov iskaz n-roZe smestiti (u koju,,disciplinu") itd. Prelaz je to,,sa cenzure iskaza na clisciplinu iskazivanja". ViSe o tomevid. M. Fuko, op. ci t . ,str.219-225.

re Ona to mora makar ineiskreno Zelet i ; razlog tome jeste ef ikasni ja borba.2" Reeenu izvornu protivurednost izmedr-r znanja i nroii, na vei posebne

nadine, pokuSavali su da razre5e najvei i umovi Evrope. Platorrovi l iudi od rnudrostikoji knju od ostalih nadin formiranja pravedne zajednice. baS kao i plipovest oAdamu i Evu dija kobna radoznalost prouzrokuje istodni greh oholosti i tastine.ukljudujuii tu i nastarrak ljudske istorije, sarno su neki od bro.lnih prirnera tumadcrr.iai opravdanja date ..nesavrSenosti" zajednidkog Zi\ ,ota l . judi. prirode i bogova. ViSe otonie videti posebno u odeljcirra o Platonu i Aurel i ju AvqustinLr.' t Upor.- Ibict. ,str. 155

2 5

X

,u7f,&.o

;-t!

NoJ

LL

)<FuJ

z

=o

Moderna epoha zavodi svo.iour otvorerroSiu koja posvedocavastanje permanentne (strukturalne) krize celine i svih njenih delova.Kriza biva prod ublj ivana stalni m pol it i dki nr ..emanc ipacijaura' ' u v id unavodrro novih nacina izlazaka iz stanja dezorijentisanosti koje nastajeLrsled nepleglednosti izbora bezbrojnih .,sl ika sveta". Otuda i per-manentni sr-rkob zalcrvljenih ideolo5kih predloZaka koji se na(d)me6ukao ontolo5ke il i .,naudno proverene" istine prirodnog i istori jskogpostojanja. Potencije nzdora olidene u posvernaSnjem skepticizmu, akoje su svagda stajale u mrtvim uglovima antidke i hri5ianske slikesveta, u Modetni tako dobijaju nesluierru snagu i nepresuSni izvor.Rastvaranje one nrakar i samo prividne jedinstvenosti metaflziikihuvida koje sll soboln nosile predmoderne epohe teklo je istovrerneno iparalelno: kako na planu znanja, tako i r.r dirnenzij i moii.

Kada je red o ovorn drugom, razlidita videnja istog Sto su ihpretpostav l j ale vrednosti,,trofunkc i onal nog" srednjovekovnog dru-5tva, sa novovekovljem dobijaju na nrnoZini usled poveiavanja brojasocijalnih slojeva koje je trebalo drZati u ravnoteZi. Sada ,.razliditavidenja istog" postaju nezavisna ogledanja razliditog. Svako sebedoZivljava kao ,, istinonosca" i kao onaj .,osnovni zamajac" dru5tva -

socijalni temelj sa ontolo5kom moci. Istovlemeno, kako jedni bezdrugih nadelno i praktidki ne mogu - svako nastoji (us)postavititakve odnose u dru5tvu koji bi strogo5iu hijerarhije (dakle - i uklju-divanjem, odnosno podredivanjem onog drugog) obezbedivalinavodni ,,prosperitet zajednice", taj temeljni sve-ideoloSki nalogModerne, sve uz zadovoljavanje starih potreba za uredeno56u, odno-sno poretkom koji sugeriSe smisao/svrhu. Tako su socijalni staleZiunutar Moderne2l kreirali svoje .,poglede na svet" kao zasebne(partikularne) zamene za nekada5njLl univerzalnu ,,sliku sveta".Medutim, tu se ne zavrlava slidnost, odnosno razlika u odnosu natradicionalnu civil izaciju. Simbolika trojstva se ne ukida, vei samopreobraZava.

Primera radi, osnovna idejna vodil ja Novog doba, kao Sto je

svima poznato, kristalizovala se u borbenom poklidu i l i zahtevuFrancuske revolucije: ,,Sloboda, Jednakost, Blatstvo". Novi svet je

traZio ravnote2v ta tri potitidka pojma - isto onako kao Sto je stari

' ' Ovde je svejedno da l i su u pitanju druStvene klase, slo. jevi i l i neki drugi.. istori iski subiekti".

sredn-iovekovni svet tfagao za harrroni.jont tri staleZa i nal<lonoicu

trojednog Boga. Obidno se uredutim kaZe da redene ide.je-vodil ie

Moderne poticLr iz Zuclenih idetrla onog treceg srednjovekovtrog

staleZa - I a bct r a I o res. Njegova un utra5nj a heterogenost, obj ed i nj enajedino svetol.n lada i onitn Sto iz njega proistice (kapital, novac itd),

iznedli la je brojne vrednosne obrasce koji su vrerlenonr uz one

tre iem sta leZu pr imerene ( radinost , Stedl j ivost , rac ionalnost . . . ) ,

dobijali iodtike ranije rezervisane iskljLrdivo za druga dva organska

staleLa- postojanost, hrabrost, osecajnost... Kadaje razum dobio na

snazi i od ludnost i , is tovremeno je dobio i na v last i to j d iv in izaci j i ( i

obratno). Jednakost je dovedena u vezu sa slobodom koja je sada

stvar celokupne zajednice - sver-rpijajuce nacije.Ipak, ne treba smetnuti s uma da su i sloboda (volje) i

jednakost (pred Bogom) odlike jedinstvene hri56anske slike svetakoju su sa posebnim pregnucem pronosila prva dva staleZa srednjo-vekovlja". Istori jskom promocijom onog treieg, redene metafizidke

22 To sc sasvim.'jasno da vidcti na primcnr rcformacijc, odnosno protcstanata

za koje se dugo vremeha smatralo kako potidu, nadasve, iz nove klase - burZoazije.Medutim. istoridari ie dokazati da ovi pristiZu iz svih dru5tvenih slojeva - kako izreda sveStcnika i plcmiia. tako isto i scljaka. trgovaca, ,,slobodnih prolcsija'' itd. Vid.Zan Delimo: Nastanak i Sirenje reJbrmucije. Isto tako, ra5irena predrasuda da semoderni (industrijski) kapitalizam pojavio i razvio najpre u protestantskinr. a tekpotom katol idk im zernl jama. Dcl i rno pobi ja jcdnostavnim din jcnicama kojc ukazujuda vei katolidka Italija (delom dak i pre renesanse) poznaje sve elemente rlodernogkapitalizma: podev od razliditih bankarskih i trgovadkih instrur.nenata (menice.

dvostruko knjigovodstvo. javna Stednja i dr.). pa sve do sisternske potrage zaprofitom i odgovarajuiim mentalitetom zaradivanja koji vi5e nema loSu savest predBogom. Autor zakljuduje daje kapitalizam (pojam inade nepoznat do XIX veka) ustvari jednirn delom preobraZeni stari. a drugirn delorn - i sasvirn novi ekonomskisistem ko.'i podinje da se formira podev sa XIII vekorn -.,uprkos nepovelenju teologai podozrivosti naroda", te da je kao takav konadno trijumfovao tek u XIX veku.Njegove, ne baS dosledno, tj. jedinstveno klasifikovane odlike, prema Delirloujesuslede6e: trijumf velikih finansijskih sila. pokletrrost bogatstva, ekstenziia kredita,svetska trgovina. napuStanje propisa i zabrana u oblasti ekonomije. slobodnakonkurerrc i ja. pr ivatno v lasniStvo nad sredstv inra za proizvodnju. uzlet tehnike.razdvajanje rada i kapitala uz prevlast ovog drugog itd. (upor.- str. 342.). U takvirrokolnostima ruTl,ija se novi mentalitet koji .,razdva.ia podrudje poslova i podrud.iereligije", pri demu se razvija duh .,poziva'' iz kojeg, inade sasvim ne2eljerro. proistideepohalno posvetovljenje tradicionalno religijskih radnji i motiva. NasuprotVeberovim zakljudcima o protestantskiln osnovalna kapitalizrna (izvedenirn naosnovu errg leskog pur i tanizma i n jegovog uienja o predest inaci j i : uspeh u poslupokazuje boZansku naklonosq Sto v iSe poslovi napreduju - to. je spasenje izvesni jei td) . Del imo pr imeiLr jc t la protestant izam stvara kapi ta l is t idk i mental i tet . .samo r-r

26 2 7

X

,u7f,&.o

;-t!

NoJ

LL

)<FuJ

z

=o

Moderna epoha zavodi svo.iour otvorerroSiu koja posvedocavastanje permanentne (strukturalne) krize celine i svih njenih delova.Kriza biva prod ublj ivana stalni m pol it i dki nr ..emanc ipacijaura' ' u v id unavodrro novih nacina izlazaka iz stanja dezorijentisanosti koje nastajeLrsled nepleglednosti izbora bezbrojnih .,sl ika sveta". Otuda i per-manentni sr-rkob zalcrvljenih ideolo5kih predloZaka koji se na(d)me6ukao ontolo5ke il i .,naudno proverene" istine prirodnog i istori jskogpostojanja. Potencije nzdora olidene u posvernaSnjem skepticizmu, akoje su svagda stajale u mrtvim uglovima antidke i hri5ianske slikesveta, u Modetni tako dobijaju nesluierru snagu i nepresuSni izvor.Rastvaranje one nrakar i samo prividne jedinstvenosti metaflziikihuvida koje sll soboln nosile predmoderne epohe teklo je istovrerneno iparalelno: kako na planu znanja, tako i r.r dirnenzij i moii.

Kada je red o ovorn drugom, razlidita videnja istog Sto su ihpretpostav l j ale vrednosti,,trofunkc i onal nog" srednjovekovnog dru-5tva, sa novovekovljem dobijaju na nrnoZini usled poveiavanja brojasocijalnih slojeva koje je trebalo drZati u ravnoteZi. Sada ,.razliditavidenja istog" postaju nezavisna ogledanja razliditog. Svako sebedoZivljava kao ,, istinonosca" i kao onaj .,osnovni zamajac" dru5tva -

socijalni temelj sa ontolo5kom moci. Istovlemeno, kako jedni bezdrugih nadelno i praktidki ne mogu - svako nastoji (us)postavititakve odnose u dru5tvu koji bi strogo5iu hijerarhije (dakle - i uklju-divanjem, odnosno podredivanjem onog drugog) obezbedivalinavodni ,,prosperitet zajednice", taj temeljni sve-ideoloSki nalogModerne, sve uz zadovoljavanje starih potreba za uredeno56u, odno-sno poretkom koji sugeriSe smisao/svrhu. Tako su socijalni staleZiunutar Moderne2l kreirali svoje .,poglede na svet" kao zasebne(partikularne) zamene za nekada5njLl univerzalnu ,,sliku sveta".Medutim, tu se ne zavrlava slidnost, odnosno razlika u odnosu natradicionalnu civil izaciju. Simbolika trojstva se ne ukida, vei samopreobraZava.

Primera radi, osnovna idejna vodil ja Novog doba, kao Sto je

svima poznato, kristalizovala se u borbenom poklidu i l i zahtevuFrancuske revolucije: ,,Sloboda, Jednakost, Blatstvo". Novi svet je

traZio ravnote2v ta tri potitidka pojma - isto onako kao Sto je stari

' ' Ovde je svejedno da l i su u pitanju druStvene klase, slo. jevi i l i neki drugi.. istori iski subiekti".

sredn-iovekovni svet tfagao za harrroni.jont tri staleZa i nal<lonoicu

trojednog Boga. Obidno se uredutim kaZe da redene ide.je-vodil ie

Moderne poticLr iz Zuclenih idetrla onog treceg srednjovekovtrog

staleZa - I a bct r a I o res. Njegova un utra5nj a heterogenost, obj ed i nj enajedino svetol.n lada i onitn Sto iz njega proistice (kapital, novac itd),

iznedli la je brojne vrednosne obrasce koji su vrerlenonr uz one

tre iem sta leZu pr imerene ( radinost , Stedl j ivost , rac ionalnost . . . ) ,

dobijali iodtike ranije rezervisane iskljLrdivo za druga dva organska

staleLa- postojanost, hrabrost, osecajnost... Kadaje razum dobio na

snazi i od ludnost i , is tovremeno je dobio i na v last i to j d iv in izaci j i ( i

obratno). Jednakost je dovedena u vezu sa slobodom koja je sada

stvar celokupne zajednice - sver-rpijajuce nacije.Ipak, ne treba smetnuti s uma da su i sloboda (volje) i

jednakost (pred Bogom) odlike jedinstvene hri56anske slike svetakoju su sa posebnim pregnucem pronosila prva dva staleZa srednjo-vekovlja". Istori jskom promocijom onog treieg, redene metafizidke

22 To sc sasvim.'jasno da vidcti na primcnr rcformacijc, odnosno protcstanata

za koje se dugo vremeha smatralo kako potidu, nadasve, iz nove klase - burZoazije.Medutim. istoridari ie dokazati da ovi pristiZu iz svih dru5tvenih slojeva - kako izreda sveStcnika i plcmiia. tako isto i scljaka. trgovaca, ,,slobodnih prolcsija'' itd. Vid.Zan Delimo: Nastanak i Sirenje reJbrmucije. Isto tako, ra5irena predrasuda da semoderni (industrijski) kapitalizam pojavio i razvio najpre u protestantskinr. a tekpotom katol idk im zernl jama. Dcl i rno pobi ja jcdnostavnim din jcnicama kojc ukazujuda vei katolidka Italija (delom dak i pre renesanse) poznaje sve elemente rlodernogkapitalizma: podev od razliditih bankarskih i trgovadkih instrur.nenata (menice.

dvostruko knjigovodstvo. javna Stednja i dr.). pa sve do sisternske potrage zaprofitom i odgovarajuiim mentalitetom zaradivanja koji vi5e nema loSu savest predBogom. Autor zakljuduje daje kapitalizam (pojam inade nepoznat do XIX veka) ustvari jednirn delom preobraZeni stari. a drugirn delorn - i sasvirn novi ekonomskisistem ko.'i podinje da se formira podev sa XIII vekorn -.,uprkos nepovelenju teologai podozrivosti naroda", te da je kao takav konadno trijumfovao tek u XIX veku.Njegove, ne baS dosledno, tj. jedinstveno klasifikovane odlike, prema Delirloujesuslede6e: trijumf velikih finansijskih sila. pokletrrost bogatstva, ekstenziia kredita,svetska trgovina. napuStanje propisa i zabrana u oblasti ekonomije. slobodnakonkurerrc i ja. pr ivatno v lasniStvo nad sredstv inra za proizvodnju. uzlet tehnike.razdvajanje rada i kapitala uz prevlast ovog drugog itd. (upor.- str. 342.). U takvirrokolnostima ruTl,ija se novi mentalitet koji .,razdva.ia podrudje poslova i podrud.iereligije", pri demu se razvija duh .,poziva'' iz kojeg, inade sasvim ne2eljerro. proistideepohalno posvetovljenje tradicionalno religijskih radnji i motiva. NasuprotVeberovim zakljudcima o protestantskiln osnovalna kapitalizrna (izvedenirn naosnovu errg leskog pur i tanizma i n jegovog uienja o predest inaci j i : uspeh u poslupokazuje boZansku naklonosq Sto v iSe poslovi napreduju - to. je spasenje izvesni jei td) . Del imo pr imeiLr jc t la protestant izam stvara kapi ta l is t idk i mental i tet . .samo r-r

26 2 7

X

('u)lE.

I-I

oN

)L!

)<F[t

(J

zg

oJ

vrednosti su dobile novi - otvoreno, t"1.bitno polit ic;ki sntisao dija pakintenc i ja ka apsolr-rtnosti sasvi ur . j asno korespondira sa total izuj ucimhl iScanskin i svetorn. Uto l iko se i rev i ta l izu. ie , .apsol r - r tna novost"modernog sveta kao obnovl jeni h l i56anski pocetak, baS kao Sto seistori jski afir 'rni5e ,,sekularno" gradanstvo - od tada u stalnoj potraziza .,Mesij orl" koj i ce dati srr isao obezduhovljenorn posto-ianj ur'r.

Adekvatno procesiura pleobraZaja i pluralizacije modernemoii koja se prvenstveno centrira u gradanskolr svetu vrednostirada, rnoderno znanje biva untnoZeno: parcijalizovano, norurirano,d isc ip l inovano. . . , s t i rn da se posebno fokr- rs i ra n jegova naudna - podefinicij i medutirr plulalisticl<a forrrra. Ono Sto je ,,treci staleZ"znadio za rrloi, za znanjeje sada nauka. Nezavisno od toga da l i jepoinana kao .,vedna istina" o objektivnom svetu podvrgnuta razulrr-skim razlozirna, i l i kao proces istraZivanja (eksperimentisanja;proverlj ivosti) izloZen stalnom opovrgavanju koje principijelnonema kraja, i l i u ve6 nekom dlugom metodoloSkom kljucr"r, nauka jedoZivljavana i tretirana kao sarnostalna rno6 koja po definicij i stojina delu lestvice znanja. UnutraSnje borbe oko vodstva, izraLeneprvenstveno kroz suprotstavljenost tzv. prirodnih i dru5tvenih

ono.j meri u ko.io.l.ie izgubio svo.j religi.jski rraboj i iznevelio Kalvina" (s obzir.om da jeova.i inade teZio sveobuhvatnoj kontloli nad pojedincima od strane drZave i crkve -

pr int L. l i .C.) . To je zato. p isaie Del imo,. jer je retbnnaci ja, ,na neki nadin la ic izovalasvetost ' ' , odnosno izvukla. ju je iz posveienih z idova manast i ra i ubaci la u svakida5nj iZivot i njegove nedaie. Dalje. reagujLrii na navodnu ..rasipnidku bujnost'' kato-l idanstva. protestant i ce insist i rat i najednostavnost i i posvernasnjoj Stedl j ivost i , Sto

. je sve pogodovalo, izmedu ostalog, akumul i ranju kapi ta la koj i je postajao dostupni j itrgovini, bankarstvu i industriji. Redena teZnja ka jednostavnosti i specifidnojracionalnost i . us lovi ie potonj im stvaraniern posebnog ugleda tehnike i nauke una. jSi l im s lo ievima Evrope - nezavisno od vcroispovest i , a sve to. kao Sto znamo iosedarno, dini bitan deo ne salno ukupnog modernog mentaliteta. r'e6. akoje verovatiHajdegerr-r. dini sarnu njegovo jezgro. Utoliko je znamenita teza Maksa Vebera oprotestantizmu kao kolenu kapitalizura (inaie nikada baS tako oStlo postavljena iizvedena), ovde istorijski korigovana i teorijski ne5to viSe artikr.rlisana, pogotovo sobzirom na ogrotrnu literaturu koja .je nastala nakon slavne Veberove knjige oprotestantsl(oj etici i duhu kapitalizrna.

2r Taj Mesi ja jeste . , is tor i jsk i sLrbjekt" Moderne, . ,nosi lao revolr"rc i je" i l i garantprosveienost i druStva. Do sada smo u to. j u lozi rnogl i v idet i . ,burZoazi ju ' ' i . , radnidkuklasu' ' . s tudente i druge . ,manj inske grupe" sa oboda modernizaci je. razne soci ja lneslo jeve unutar polar izovanih. ,k lasa' ' i td. Stalna potraga za zama. icem novog oslo-boden- ia. u meduvrenrenu je dosegla i takve apsurdne raztnere da se dak i g lobalnepol i t idke asoci jac i je moi i (danas UN. NAI 'O i l i EU) t ret i la . lu kao . .nosioci pronrena' 'koj i ie prevui i Modernu u neki r lanje agonski reZirn postojanja.

( is tor i jsk ih; dr- rhovnih) nauka, n isLr pr inc ip i je lno dovodi le u p i tanje

pl iv i legovan saznajn i i drustveni s tat l ls nauke.

ZahvaljLrjuci svom univefzalrronr metodolo5l<ont instft ltt letl-

tari ju, nar-rka zahvata bilo koji prednret (od proucitvanja clrLrgih

galaksr ja, do sveta minefa la, r redic ine, e l tonotu i je i l i po l i t ike) , ta l to

da- je t ime u domenu rac ionalne spoznaje ne sal t lo nafu5en t radic io-

nalno povla56eni status fi lozoii je, vec je i ditav svet ne-raztlma

(religijsko, nritsko) otpisan kao nepostojeci, i l i r"r na.iboljenr slr-rda.jr.r-

kao irelevantan. Sve Sto.je metafizicko, onostrano. pa santiltt t inl i

ne-samo-razllmsko, posta-i e sLlvi sno j er n i j e dostupno ..o b-i el<ti vnorn

sagledavanjLr' ' . Cak se i tradicionalni predrnet speklrlacija ko-ie ulaze

u red c is to l judskih stvar i - du5a, duh i l i povest l rasto je l<vant i ta-

tivno obraditi i predociti preko ,.fadunskog unta". Ipak, dati impet' i-jalisti iki (bitno polit idki) zahvati nisr.r mogli da ostantt bez krit ike

koja je, na radunajuci prokazani spekr"rlativni svet ostatal(a tradi-

cionalne fi lozofrje i l i teologije, dolazio nadasve iz drr-rge izborene

autonomne sfere znanja i delanja: umetnosti.Moderna. ttunetnost je prevladala negda5njr"r funkciju .. i lu-

stracije slike sveta" i sada se postavlja kao ravnopravni ,,pogled na

svet" dija se autonomna pozicija unutar savrelnenosti ne clovodi upitanje. Iako je nauka (kako god se tumadila) temeljni oblih znan ja u

Moderni, malo je ko spreman danas spletnan da se zalaLe za.,natldnu

umetnost".24 Postoje, medutim, videnja ,,nauke kao umetnosti"(Fejerabend), pri demu u ,, istini" naudnog diskursa rrnogo viSe odlu-duju retorika i ubedivanje, no sto su to sami naudnici sprenlni daprihvate. S druge strane, vei sam l.ltoguinost postojania nekakve

,,umetnidke nauke" nam govofi da osobenost r-rmetnidkog zllanja -

koje je inade nuZno neki oblik delanja - podrazlureva zasebni svet

., istina" koje proiiruju domen ljudskog dovode6i ga u presek/uniju satranscendentnim. Konstitui5u6i svoj zasebni svet - nezavisno oddruStvenih naloga mo6i, ali i od obaveznosti naudnog ralla - modernaumetnost dobija oblik samodovoljnosti Sto predstavlja sasvitr novo iosobeno iskustvo. Utoliko umetnidki cin gubi staru odiglednost l.naj-storstva i Ii prepoznatlj ivost genij alnosti, a zahtev a (samo)tu rnacenj ekoje dalje podrazumeva izolovane kriterijume vrednovanja. U tal<voj

" Ostavljamo po strani herojske pokuSaje XX-ovel<ovne avangarde l<o.ii. kadase sa ni ih sk ine ideoloSka pozadina. ipak vrSe duguiu mitu. I rego l i svotr t r tat 'odt tor t r,.neposrednom trzortr".

28

>-

29

X

('u)lE.

I-I

oN

)L!

)<F[t

(J

zg

oJ

vrednosti su dobile novi - otvoreno, t"1.bitno polit ic;ki sntisao dija pakintenc i ja ka apsolr-rtnosti sasvi ur . j asno korespondira sa total izuj ucimhl iScanskin i svetorn. Uto l iko se i rev i ta l izu. ie , .apsol r - r tna novost"modernog sveta kao obnovl jeni h l i56anski pocetak, baS kao Sto seistori jski afir 'rni5e ,,sekularno" gradanstvo - od tada u stalnoj potraziza .,Mesij orl" koj i ce dati srr isao obezduhovljenorn posto-ianj ur'r.

Adekvatno procesiura pleobraZaja i pluralizacije modernemoii koja se prvenstveno centrira u gradanskolr svetu vrednostirada, rnoderno znanje biva untnoZeno: parcijalizovano, norurirano,d isc ip l inovano. . . , s t i rn da se posebno fokr- rs i ra n jegova naudna - podefinicij i medutirr plulalisticl<a forrrra. Ono Sto je ,,treci staleZ"znadio za rrloi, za znanjeje sada nauka. Nezavisno od toga da l i jepoinana kao .,vedna istina" o objektivnom svetu podvrgnuta razulrr-skim razlozirna, i l i kao proces istraZivanja (eksperimentisanja;proverlj ivosti) izloZen stalnom opovrgavanju koje principijelnonema kraja, i l i u ve6 nekom dlugom metodoloSkom kljucr"r, nauka jedoZivljavana i tretirana kao sarnostalna rno6 koja po definicij i stojina delu lestvice znanja. UnutraSnje borbe oko vodstva, izraLeneprvenstveno kroz suprotstavljenost tzv. prirodnih i dru5tvenih

ono.j meri u ko.io.l.ie izgubio svo.j religi.jski rraboj i iznevelio Kalvina" (s obzir.om da jeova.i inade teZio sveobuhvatnoj kontloli nad pojedincima od strane drZave i crkve -

pr int L. l i .C.) . To je zato. p isaie Del imo,. jer je retbnnaci ja, ,na neki nadin la ic izovalasvetost ' ' , odnosno izvukla. ju je iz posveienih z idova manast i ra i ubaci la u svakida5nj iZivot i njegove nedaie. Dalje. reagujLrii na navodnu ..rasipnidku bujnost'' kato-l idanstva. protestant i ce insist i rat i najednostavnost i i posvernasnjoj Stedl j ivost i , Sto

. je sve pogodovalo, izmedu ostalog, akumul i ranju kapi ta la koj i je postajao dostupni j itrgovini, bankarstvu i industriji. Redena teZnja ka jednostavnosti i specifidnojracionalnost i . us lovi ie potonj im stvaraniern posebnog ugleda tehnike i nauke una. jSi l im s lo ievima Evrope - nezavisno od vcroispovest i , a sve to. kao Sto znamo iosedarno, dini bitan deo ne salno ukupnog modernog mentaliteta. r'e6. akoje verovatiHajdegerr-r. dini sarnu njegovo jezgro. Utoliko je znamenita teza Maksa Vebera oprotestantizmu kao kolenu kapitalizura (inaie nikada baS tako oStlo postavljena iizvedena), ovde istorijski korigovana i teorijski ne5to viSe artikr.rlisana, pogotovo sobzirom na ogrotrnu literaturu koja .je nastala nakon slavne Veberove knjige oprotestantsl(oj etici i duhu kapitalizrna.

2r Taj Mesi ja jeste . , is tor i jsk i sLrbjekt" Moderne, . ,nosi lao revolr"rc i je" i l i garantprosveienost i druStva. Do sada smo u to. j u lozi rnogl i v idet i . ,burZoazi ju ' ' i . , radnidkuklasu' ' . s tudente i druge . ,manj inske grupe" sa oboda modernizaci je. razne soci ja lneslo jeve unutar polar izovanih. ,k lasa' ' i td. Stalna potraga za zama. icem novog oslo-boden- ia. u meduvrenrenu je dosegla i takve apsurdne raztnere da se dak i g lobalnepol i t idke asoci jac i je moi i (danas UN. NAI 'O i l i EU) t ret i la . lu kao . .nosioci pronrena' 'koj i ie prevui i Modernu u neki r lanje agonski reZirn postojanja.

( is tor i jsk ih; dr- rhovnih) nauka, n isLr pr inc ip i je lno dovodi le u p i tanje

pl iv i legovan saznajn i i drustveni s tat l ls nauke.

ZahvaljLrjuci svom univefzalrronr metodolo5l<ont instft ltt letl-

tari ju, nar-rka zahvata bilo koji prednret (od proucitvanja clrLrgih

galaksr ja, do sveta minefa la, r redic ine, e l tonotu i je i l i po l i t ike) , ta l to

da- je t ime u domenu rac ionalne spoznaje ne sal t lo nafu5en t radic io-

nalno povla56eni status fi lozoii je, vec je i ditav svet ne-raztlma

(religijsko, nritsko) otpisan kao nepostojeci, i l i r"r na.iboljenr slr-rda.jr.r-

kao irelevantan. Sve Sto.je metafizicko, onostrano. pa santiltt t inl i

ne-samo-razllmsko, posta-i e sLlvi sno j er n i j e dostupno ..o b-i el<ti vnorn

sagledavanjLr' ' . Cak se i tradicionalni predrnet speklrlacija ko-ie ulaze

u red c is to l judskih stvar i - du5a, duh i l i povest l rasto je l<vant i ta-

tivno obraditi i predociti preko ,.fadunskog unta". Ipak, dati impet' i-jalisti iki (bitno polit idki) zahvati nisr.r mogli da ostantt bez krit ike

koja je, na radunajuci prokazani spekr"rlativni svet ostatal(a tradi-

cionalne fi lozofrje i l i teologije, dolazio nadasve iz drr-rge izborene

autonomne sfere znanja i delanja: umetnosti.Moderna. ttunetnost je prevladala negda5njr"r funkciju .. i lu-

stracije slike sveta" i sada se postavlja kao ravnopravni ,,pogled na

svet" dija se autonomna pozicija unutar savrelnenosti ne clovodi upitanje. Iako je nauka (kako god se tumadila) temeljni oblih znan ja u

Moderni, malo je ko spreman danas spletnan da se zalaLe za.,natldnu

umetnost".24 Postoje, medutim, videnja ,,nauke kao umetnosti"(Fejerabend), pri demu u ,, istini" naudnog diskursa rrnogo viSe odlu-duju retorika i ubedivanje, no sto su to sami naudnici sprenlni daprihvate. S druge strane, vei sam l.ltoguinost postojania nekakve

,,umetnidke nauke" nam govofi da osobenost r-rmetnidkog zllanja -

koje je inade nuZno neki oblik delanja - podrazlureva zasebni svet

., istina" koje proiiruju domen ljudskog dovode6i ga u presek/uniju satranscendentnim. Konstitui5u6i svoj zasebni svet - nezavisno oddruStvenih naloga mo6i, ali i od obaveznosti naudnog ralla - modernaumetnost dobija oblik samodovoljnosti Sto predstavlja sasvitr novo iosobeno iskustvo. Utoliko umetnidki cin gubi staru odiglednost l.naj-storstva i Ii prepoznatlj ivost genij alnosti, a zahtev a (samo)tu rnacenj ekoje dalje podrazumeva izolovane kriterijume vrednovanja. U tal<voj

" Ostavljamo po strani herojske pokuSaje XX-ovel<ovne avangarde l<o.ii. kadase sa ni ih sk ine ideoloSka pozadina. ipak vrSe duguiu mitu. I rego l i svotr t r tat 'odt tor t r,.neposrednom trzortr".

28

>-

29

=XoFaftr?=LL

oNo!ti-

)<FL!

O

2g

o)

sanrodovoljnosti luogucno je beskrajno urrnoZavanie nae ina stva-ranja i vrednovanja ( raznol ik i pravci i l i . , izmi" savrerrene u l 'uet-nosti). ba5 kao Sto nije i retko prel<oradivanje izborerre granice koja seonda dalje, noSena logikorr virusa moci, nasto.i i narretnuti kao. jedino is t in i tosna" i l i joS gore - . jed ino r roguca". Pr i roda sarnoizo-lacije (partikulalizacije; autarhiie) umetnosti nepfestano biva iskr-r-Savana laZnim transcendiranjem sopstvenih granica cirle se stvarailuzija .. istoli jske rnisiie" i uspostavljanje obrasca dobrog lvrlog)2ivota. Medutinr, dak i u onirtr dramatidnirn preokletanjirtra unazadkada se vraia u ulogu dru5tvenog propagandiste (soc-realizant i l i nekidrugi .,angaZovani" pravac), modelna ut'netnost rraglaSava vlastituspecificnost pomo6u koje nroZe (rnada teSko i retko) da ostaneneuprljana u odnosu na zahteve aktuelne moci i logike dominacije.

Ne ulazedi dalje r"r aspekte drugih, isto tako posebidenihoblika znanja unutar Moderne, dovoljno je re6i daje njen nastanakisto Sto i njen usud: onaje samopredstavljena i ujedno jedino moguiasamo kao slrukturalna kriza - istovremeni nacin i oblik bivstvo-vanja. Takva egzistencija po definicij i traLi odluku kojon se kaotakva razre5ava, odnosno ukida. Po5to razlicita predmoderna znanjanisr" r b i la u s tanju da samosta lno konst i tu iSu inte lektualn i okv i r iopravdanje za delanje koje omogucava razdrobljavanje sveta naautonomne regije, tu su funkciju preuzele moderne pseudoslikesveta - ideologije. Njihovo rodno mesto jeste svet moci, odnosnopolit i iko znanje i delanje. Za potrebe na5eg teksta, a u skladu sa veinaznadenom ,,simbolikom trojstva", date pseudoslike sveta mogle bise kristalizovati na osnovu terneljnih ideja-vodil ja gradanskih revo-lucija. U tor-r-r sludajr"r ideja slobode svoje teorijsko-praktidko temati-zovanje dobija u razlidit im oblicin-ra l iberoliznta; ideja jednakostii i i l i solidarnosti u mnogobrojnin varijantama socijaliznta-komu-nizma, dok nikad sasvim teorijski elaborirana ideja blatstva svojepraktidno-polit idko oblikovanje, po sverl.ru sudeii, dobija unutat'restauratorskih teZnji konzert,cttivizma, odnosno ideologija krvi i tla- faiizmq i nacizma.

Moderne ideologije (,,pogtedi na svet"), kao supstituti neka-dainjih ,,sl ika sveta", imaju za cil j sintezu i l i objedinjavanjenrodernih oblika znanja i i i l i nroii. Naravno, nadin objedinjavanjarazlikLrje se vei u zavisnosti od temeljne ideje koja stoji Lr osnovipraktidnog de lovanj a. Tako i opelac ional izac ij e s l o b ocle i j e dnoko s t imogu da se pozivajr"r na svoje ,,ob.iektivno utemeljenje" u modernoj

is tor i j i , odnosno da kao poslec in jeg i prvog gafanta v last i te is t i r re pr i -

z iva ju razunr iuniverzalno l . jLrds l<o iskustvo. Sanr i rn t iur (samo)pred-

stav l ja ju se kao. , r raucno zasnovani" pogledi na svet , te sLr u toulpogledu pravi baStirrici rnodernog (.,radurrskog") ratia i n-jegovevoljeza mo6. S druge stlane. s obzirorrr da se pozivaju na iracionalnobratstvo, faSizarr i nacizanr ne pledirajLr toliko na..nar-rdrrost" svojihidejn ih osnova,25 kol iko na i rac ionalne osnove jec l instvenog is to-r i jskog iskustva posebnih naroda koj i d ine , jedno te lo" i l i . jednukrv" (uz neophodni dodatak i jednog tla/teritori je).

Povrh toga, moderne ideologije su u stanju da urobil izuju sveizolovane obl ike nrodernog znanja (otuda i . . faSist ie ka urnetnost" i l i

,, l iberalna nauka") koji u datonr miljeu kao da pfonalaze izgubljenisnisao za celinu bivstva. Sposobnost da se iznova izgradi celina -

totalitet pocepanog i iznutra sLrkobljenog druStva (tako fa5izaur/naci-zam i socijalizma./komunizam), odnosno sposobnost da se recenarazjedinjenost predstavi kao nuZni uslov temeljnog ljudskog smislail i svlhe - slobode (tako l iberalizam), razlog su nastanka i opstankamodernih ideotogija. One 6e istrajavati* Lr vec razlicit im izdanjir-na-sve dok istrajava i njihovo rodno istori jsko mesto - Moderna. Dana-Snja obmanjuju6a prevlast redefinisanog liberalizma nipo5to ne znacida je sa svakim faSizmom il i komunizmom svrSeno. Tu je cinjeniculako dokazati vei na iskustvenom planu. Pravo je pitanje da lil iberalizarn znadi konadnu istinu Moderne? Ako to jeste, onda

,,moderna kriza" (Sto je inace oditi pleonazam) principijelno ne moZebiti prevladana. S tim saznanjem te5ko se mogu pomiriti i oni koji Ziveu ,,postmodernom stanju", kao i oni koji u njega tek treba da stupe.

tt Mudu je. naravno, bilo i takvih pokuSaja: setirno se sarno ..naudnil.rdokazivanja" rasnih predlasuda o, ,n iZim" i . .v iSinr" rasama i narodima Sto su gapredr"rzimali nacistidki poslenici - borci za ukidanje politike. Uostalorn, moguie jezajedno sa Fukoom govoriti o moderrrorn druStvu kao izvoriStu .,socio-bioloSkogdiskursa" u kome se anal iza dr2ave, pfava. v last i i sv ih drugih delova druStvenog te laizvodi na osnovu binarne strukture druStva u kojoj su ,,oni drugi'' (druga grupa, r'asa)izvor stalnog rata srnutnji i kontinuitet nepravdi. Razvijan uporedo sa kolonija-l izmom, moderni b io-pol i t idk i las izarn ie se nadovczat i na starc mitove ugroZene i l izatomljene slave predaka. pri dernu 6e uslov odbrane i obnove svoje rase bitiis t rebl jenje prot ivnidke. Fuko izvor ovog bio-pol i t -d iksulsa v id i u nadinu funk-cionisanja vlasti unutar modernih drZava. pri demu.je nacizar.n sauro do paloksizmadoveo logiku suverenog prava na ubijanje (klasitna odlil<a iz teorije suverenitcta) imehanizma bio-v last i (dr2ava i l i n jeni surogat i preuzirna. ju sveukupnu br igLr o Zivotu-ogranidavaju i kontro l i5u njegovc nroguinost i : od raclanja i obrazovanja. do bolest it nasledivanja) . Vid. . M. Fuko. op. c i l . , s t r ' . 3 l4-3 19.

3 l3 0

E-

=XoFaftr?=LL

oNo!ti-

)<FL!

O

2g

o)

sanrodovoljnosti luogucno je beskrajno urrnoZavanie nae ina stva-ranja i vrednovanja ( raznol ik i pravci i l i . , izmi" savrerrene u l 'uet-nosti). ba5 kao Sto nije i retko prel<oradivanje izborerre granice koja seonda dalje, noSena logikorr virusa moci, nasto.i i narretnuti kao. jedino is t in i tosna" i l i joS gore - . jed ino r roguca". Pr i roda sarnoizo-lacije (partikulalizacije; autarhiie) umetnosti nepfestano biva iskr-r-Savana laZnim transcendiranjem sopstvenih granica cirle se stvarailuzija .. istoli jske rnisiie" i uspostavljanje obrasca dobrog lvrlog)2ivota. Medutinr, dak i u onirtr dramatidnirn preokletanjirtra unazadkada se vraia u ulogu dru5tvenog propagandiste (soc-realizant i l i nekidrugi .,angaZovani" pravac), modelna ut'netnost rraglaSava vlastituspecificnost pomo6u koje nroZe (rnada teSko i retko) da ostaneneuprljana u odnosu na zahteve aktuelne moci i logike dominacije.

Ne ulazedi dalje r"r aspekte drugih, isto tako posebidenihoblika znanja unutar Moderne, dovoljno je re6i daje njen nastanakisto Sto i njen usud: onaje samopredstavljena i ujedno jedino moguiasamo kao slrukturalna kriza - istovremeni nacin i oblik bivstvo-vanja. Takva egzistencija po definicij i traLi odluku kojon se kaotakva razre5ava, odnosno ukida. Po5to razlicita predmoderna znanjanisr" r b i la u s tanju da samosta lno konst i tu iSu inte lektualn i okv i r iopravdanje za delanje koje omogucava razdrobljavanje sveta naautonomne regije, tu su funkciju preuzele moderne pseudoslikesveta - ideologije. Njihovo rodno mesto jeste svet moci, odnosnopolit i iko znanje i delanje. Za potrebe na5eg teksta, a u skladu sa veinaznadenom ,,simbolikom trojstva", date pseudoslike sveta mogle bise kristalizovati na osnovu terneljnih ideja-vodil ja gradanskih revo-lucija. U tor-r-r sludajr"r ideja slobode svoje teorijsko-praktidko temati-zovanje dobija u razlidit im oblicin-ra l iberoliznta; ideja jednakostii i i l i solidarnosti u mnogobrojnin varijantama socijaliznta-komu-nizma, dok nikad sasvim teorijski elaborirana ideja blatstva svojepraktidno-polit idko oblikovanje, po sverl.ru sudeii, dobija unutat'restauratorskih teZnji konzert,cttivizma, odnosno ideologija krvi i tla- faiizmq i nacizma.

Moderne ideologije (,,pogtedi na svet"), kao supstituti neka-dainjih ,,sl ika sveta", imaju za cil j sintezu i l i objedinjavanjenrodernih oblika znanja i i i l i nroii. Naravno, nadin objedinjavanjarazlikLrje se vei u zavisnosti od temeljne ideje koja stoji Lr osnovipraktidnog de lovanj a. Tako i opelac ional izac ij e s l o b ocle i j e dnoko s t imogu da se pozivajr"r na svoje ,,ob.iektivno utemeljenje" u modernoj

is tor i j i , odnosno da kao poslec in jeg i prvog gafanta v last i te is t i r re pr i -

z iva ju razunr iuniverzalno l . jLrds l<o iskustvo. Sanr i rn t iur (samo)pred-

stav l ja ju se kao. , r raucno zasnovani" pogledi na svet , te sLr u toulpogledu pravi baStirrici rnodernog (.,radurrskog") ratia i n-jegovevoljeza mo6. S druge stlane. s obzirorrr da se pozivaju na iracionalnobratstvo, faSizarr i nacizanr ne pledirajLr toliko na..nar-rdrrost" svojihidejn ih osnova,25 kol iko na i rac ionalne osnove jec l instvenog is to-r i jskog iskustva posebnih naroda koj i d ine , jedno te lo" i l i . jednukrv" (uz neophodni dodatak i jednog tla/teritori je).

Povrh toga, moderne ideologije su u stanju da urobil izuju sveizolovane obl ike nrodernog znanja (otuda i . . faSist ie ka urnetnost" i l i

,, l iberalna nauka") koji u datonr miljeu kao da pfonalaze izgubljenisnisao za celinu bivstva. Sposobnost da se iznova izgradi celina -

totalitet pocepanog i iznutra sLrkobljenog druStva (tako fa5izaur/naci-zam i socijalizma./komunizam), odnosno sposobnost da se recenarazjedinjenost predstavi kao nuZni uslov temeljnog ljudskog smislail i svlhe - slobode (tako l iberalizam), razlog su nastanka i opstankamodernih ideotogija. One 6e istrajavati* Lr vec razlicit im izdanjir-na-sve dok istrajava i njihovo rodno istori jsko mesto - Moderna. Dana-Snja obmanjuju6a prevlast redefinisanog liberalizma nipo5to ne znacida je sa svakim faSizmom il i komunizmom svrSeno. Tu je cinjeniculako dokazati vei na iskustvenom planu. Pravo je pitanje da lil iberalizarn znadi konadnu istinu Moderne? Ako to jeste, onda

,,moderna kriza" (Sto je inace oditi pleonazam) principijelno ne moZebiti prevladana. S tim saznanjem te5ko se mogu pomiriti i oni koji Ziveu ,,postmodernom stanju", kao i oni koji u njega tek treba da stupe.

tt Mudu je. naravno, bilo i takvih pokuSaja: setirno se sarno ..naudnil.rdokazivanja" rasnih predlasuda o, ,n iZim" i . .v iSinr" rasama i narodima Sto su gapredr"rzimali nacistidki poslenici - borci za ukidanje politike. Uostalorn, moguie jezajedno sa Fukoom govoriti o moderrrorn druStvu kao izvoriStu .,socio-bioloSkogdiskursa" u kome se anal iza dr2ave, pfava. v last i i sv ih drugih delova druStvenog te laizvodi na osnovu binarne strukture druStva u kojoj su ,,oni drugi'' (druga grupa, r'asa)izvor stalnog rata srnutnji i kontinuitet nepravdi. Razvijan uporedo sa kolonija-l izmom, moderni b io-pol i t idk i las izarn ie se nadovczat i na starc mitove ugroZene i l izatomljene slave predaka. pri dernu 6e uslov odbrane i obnove svoje rase bitiis t rebl jenje prot ivnidke. Fuko izvor ovog bio-pol i t -d iksulsa v id i u nadinu funk-cionisanja vlasti unutar modernih drZava. pri demu.je nacizar.n sauro do paloksizmadoveo logiku suverenog prava na ubijanje (klasitna odlil<a iz teorije suverenitcta) imehanizma bio-v last i (dr2ava i l i n jeni surogat i preuzirna. ju sveukupnu br igLr o Zivotu-ogranidavaju i kontro l i5u njegovc nroguinost i : od raclanja i obrazovanja. do bolest it nasledivanja) . Vid. . M. Fuko. op. c i l . , s t r ' . 3 l4-3 19.

3 l3 0

E-

=Xo6'alt?

tLoNO)I

'9

o)<FLU

zE.

oJ

lF

Evropa (ZapadlMode rrra), zalrvalj r"r i r,ri i rreprestanom ub rzanj urealizacije svo.i ih isktjLrdLrjLrdih potencija. danas faktidki Zivi Lrdudnovator.n .,postideologi.jskon" dobu u kome ledeni ideoloSl<imodeli i dalje istrajavaju, ali sada (r"rglavnorn) uz razodaravajuceiskustvo koje govori o epohalnoj neuspeSnosti sr. ' i lz ideologijskih in-tencija ka apsolutnosti. To ie reci da polit i l<a mo6i nasravlja svojneodolj ivi hod, s tint da su, bar u Evropi, tradicionalrri , rnetafizidki( . ,s l ika sveta") , a sada vei i on i naudni , umetnick i , pol i t idk i , i l i jedno-stavnije - ideolo5ki (,,pogled/i/ na svet") argunenti njenog opla-vdanja, gotovo sasvim izbledeli. Op5ta komprouritaciia moderniltideala kao da pokazuje njihovLr izvornu pogreSnost, dak imimo udelamoci pr i l ikorn, ,z loupotrebe" is t ih .

Nezavisno od poslednj ih ip l i tom joS obespokojavaju ie l ice-mernih pokuSaja na tom planu26, svedoci srno da se moi danasiznova legitimiSe salro uz pomoi moii, te da se tako ditava avanturaZapada vraca svojirn podecima ionoj sofistidkoj otvorenosti koja jeprozrela, ali i blagosil jala ,,golu silu" u njenoj otvorenoj teZnji kaekspanzij i. Ovo paradoksalno dovrSenje evropske (ako ne i ,,svetske")povesti, nasuprot Hegelovim optimistidkim uvidima, ne okondava uprosvetlj enoj fi lozofskoj si ntezi partikularni h momenata apsolutnogduha, tj. njegovoj celovitoj sarlrospoznaji, vei, rekli bismo pre, viSeLt op5to j rez ignaci j i iskept ic izrnu - never ic i icak n iStenju sv ihvrednosti.

Iz takvog stanja stvali dvojak je put: i l i dalja ,,dekadencija"koji vodi potpunom iSdeznuiu, i l i Sto je velovatnije, nova oduSevlje-nost nekim alternativnim reSenjem koje, slLrtimo, mora biti odlucu-juie (otvoreno?) religiozno obojeno. U svakom sludaju, novi dokaziza vedno vraianje istog kao da se prikazuju sami od sebe. Duh vre-mena postmoderne, koji je, inade, sarlo prividno tolerantan i paci-fistidki nastrojen, po svemu sudeii, iznedrio je takvu agonistidkuparadigmu odnosa znanja i modi koja 6e dalje nr"rZno (er svagda jetako bito!) provocirati svojr,r revizijLl u pravcll nekog,,pravednijeg" i

" ' Danas su u modi pozivanja na. , l judska prava" i druge. s l idne v isokoparnesintagme real- l iberal izrna. Medut im, r - r dodi lu sa realnom moi i protagonista. one sebrzo pokazuju kao licemerne. instrumentalne prazne forme ko_ie se ispunjavajurazl id i t im ideoloSkim saclr2a.y ima. vei prema potrebi dominantnog aktera isve u c i l juoiur an ja r r jegove aktuelr re moci .

,, istinit i jeg" sveta. I-loce l i se tinie istori jski kr"ug/put evropskogznanja i rroii iznova otvorit i, i l i ce prethodno sve vei konacnodospeti pred Stra5an sr"rd istori je, o toute se dalje rnoZe santo povrsnospekLrlisati, uglavnont u peZorativnom znacenju te redi.

Vladimir N. Cvetkovic

KNOWLEDGE AND POWER(Ancient and Modern Conceptions)

Sumtnary

Unt i l l phi losophy hadn' t had pretension to universal s igni t icance. schismbetween knowledge and powerwas only potential and rrarginal. At least in principle.social power rvas able tojirstify its existence by reffering to transcendental spheles ofbeing. and difl'erent lbiins oftheotetical knorvledge; philosophy didn,t have to renderany accounting for practical implications of their doctrine. The final schism hasemerged at dau,n of modern age - Renaissance. Knowledge and porver becamealltonomuos: porver disavorved [i'om knowledge by leading it under its orvn logic('Ifuowledge is por.ver')l on the other hand Truth dispersed into a rnultitude of iso-lated and self-contained scopr-s. Irr that rva-v. mode'rr Lnor.vledge linishes into privi-leged spheres of illusory self'-sufliciency or it comes into public (ab)use (technologyand ideology) by developing into a mer.e pendant ofrncontrolled secularized porver.

Key words; knowledge, power, antient world. rnodern times.

) /

>-

3 3

=Xo6'alt?

tLoNO)I

'9

o)<FLU

zE.

oJ

lF

Evropa (ZapadlMode rrra), zalrvalj r"r i r,ri i rreprestanom ub rzanj urealizacije svo.i ih isktjLrdLrjLrdih potencija. danas faktidki Zivi Lrdudnovator.n .,postideologi.jskon" dobu u kome ledeni ideoloSl<imodeli i dalje istrajavaju, ali sada (r"rglavnorn) uz razodaravajuceiskustvo koje govori o epohalnoj neuspeSnosti sr. ' i lz ideologijskih in-tencija ka apsolutnosti. To ie reci da polit i l<a mo6i nasravlja svojneodolj ivi hod, s tint da su, bar u Evropi, tradicionalrri , rnetafizidki( . ,s l ika sveta") , a sada vei i on i naudni , umetnick i , pol i t idk i , i l i jedno-stavnije - ideolo5ki (,,pogled/i/ na svet") argunenti njenog opla-vdanja, gotovo sasvim izbledeli. Op5ta komprouritaciia moderniltideala kao da pokazuje njihovLr izvornu pogreSnost, dak imimo udelamoci pr i l ikorn, ,z loupotrebe" is t ih .

Nezavisno od poslednj ih ip l i tom joS obespokojavaju ie l ice-mernih pokuSaja na tom planu26, svedoci srno da se moi danasiznova legitimiSe salro uz pomoi moii, te da se tako ditava avanturaZapada vraca svojirn podecima ionoj sofistidkoj otvorenosti koja jeprozrela, ali i blagosil jala ,,golu silu" u njenoj otvorenoj teZnji kaekspanzij i. Ovo paradoksalno dovrSenje evropske (ako ne i ,,svetske")povesti, nasuprot Hegelovim optimistidkim uvidima, ne okondava uprosvetlj enoj fi lozofskoj si ntezi partikularni h momenata apsolutnogduha, tj. njegovoj celovitoj sarlrospoznaji, vei, rekli bismo pre, viSeLt op5to j rez ignaci j i iskept ic izrnu - never ic i icak n iStenju sv ihvrednosti.

Iz takvog stanja stvali dvojak je put: i l i dalja ,,dekadencija"koji vodi potpunom iSdeznuiu, i l i Sto je velovatnije, nova oduSevlje-nost nekim alternativnim reSenjem koje, slLrtimo, mora biti odlucu-juie (otvoreno?) religiozno obojeno. U svakom sludaju, novi dokaziza vedno vraianje istog kao da se prikazuju sami od sebe. Duh vre-mena postmoderne, koji je, inade, sarlo prividno tolerantan i paci-fistidki nastrojen, po svemu sudeii, iznedrio je takvu agonistidkuparadigmu odnosa znanja i modi koja 6e dalje nr"rZno (er svagda jetako bito!) provocirati svojr,r revizijLl u pravcll nekog,,pravednijeg" i

" ' Danas su u modi pozivanja na. , l judska prava" i druge. s l idne v isokoparnesintagme real- l iberal izrna. Medut im, r - r dodi lu sa realnom moi i protagonista. one sebrzo pokazuju kao licemerne. instrumentalne prazne forme ko_ie se ispunjavajurazl id i t im ideoloSkim saclr2a.y ima. vei prema potrebi dominantnog aktera isve u c i l juoiur an ja r r jegove aktuelr re moci .

,, istinit i jeg" sveta. I-loce l i se tinie istori jski kr"ug/put evropskogznanja i rroii iznova otvorit i, i l i ce prethodno sve vei konacnodospeti pred Stra5an sr"rd istori je, o toute se dalje rnoZe santo povrsnospekLrlisati, uglavnont u peZorativnom znacenju te redi.

Vladimir N. Cvetkovic

KNOWLEDGE AND POWER(Ancient and Modern Conceptions)

Sumtnary

Unt i l l phi losophy hadn' t had pretension to universal s igni t icance. schismbetween knowledge and powerwas only potential and rrarginal. At least in principle.social power rvas able tojirstify its existence by reffering to transcendental spheles ofbeing. and difl'erent lbiins oftheotetical knorvledge; philosophy didn,t have to renderany accounting for practical implications of their doctrine. The final schism hasemerged at dau,n of modern age - Renaissance. Knowledge and porver becamealltonomuos: porver disavorved [i'om knowledge by leading it under its orvn logic('Ifuowledge is por.ver')l on the other hand Truth dispersed into a rnultitude of iso-lated and self-contained scopr-s. Irr that rva-v. mode'rr Lnor.vledge linishes into privi-leged spheres of illusory self'-sufliciency or it comes into public (ab)use (technologyand ideology) by developing into a mer.e pendant ofrncontrolled secularized porver.

Key words; knowledge, power, antient world. rnodern times.

) /

>-

3 3