1. HELADA ZEMLJA I PRIRODA

- poloaj, glavna obeleja i klimatski uslovi

- oblasti

U Grkoj pogodne zemlje za zemljoradnju ima malo i ona nije posebno plodna. Do novog i obradivog zemljita dolazilo se paljenjem uma. Vei deo Grke predstvalja poluostrvo planinstkog karaktera. Okrenutost Grka prema istoku nije bila posledica toga to su se tamo razvile prve civilizacije, nego i to to je istona obala Grke bila razuenija. Zahvaljujui brojnim ostvima i zalivima, Egej je daleko laki za plovidbu od ostalog dela Sredozemlja. Jedan od glavnih obeleja Grke su brojni visoki planinski venci, koji su izolovali Grke, i to je uticalo da se kod njih razvije snaan oseaj za slobodu i nezavisnost. Takoe zbog planinskog karaktera, Heleni su tokom dugo vremena ostali podeljeni na niz dravica.

More je takoe bilo vano Grcima, i do morske obale je bilo lako doi. Zbog toga to je kopno uvek bilo vidljivo sa mora, Heleni nisu smatrali more kao neto tajanstveno to bi ih odvratilo od plovidbe. U Egeju postoji veliki broj ostrva, i razmak izmeu njih ne prelazi 40km.

Umerenu klimatsku zonu u kojoj se nalazi Grka, karakteriu velike vruine, koje traju od poetka juna do kraja septembra. Odlika grke klime jeste da su prelazna doba slabo izraena. Blaga klima je dovela do toga da se svakodnevni ivot Helena odvijao van kue, na otvorenom. Kue su im uglavnom sluile kao prenoita, i one nisu bile upadljive, i nisu imale prozore.

Helada se delila na tri velike celine: severnu, srednju i junu. Severnu su inile Tesalija i Epir. U Tesaliji se nalazio Olimp, najvii vrh Grke (2 970m), dom grkih bogova. I Tesalija je imala velike ravnice koje su bile plodne i bogate vodom, i ona se izdvajala od ostatka Grke po svom bogatstvu. Zapadno od Tesalije se nalazio Epir.

Srednju Grku su inili: najzapadnije Akarnanija i Ajtolija. Istono od ove dve oblasti nalaze se Lokrida, Dorida i Fokida (u kojoj su se nalazili Delfi i kroz nju su vodili putevi iz severne u srednju Grku). Poto se Bojotija nalazi u sredinjem delu srednje Grke za nju se kae da ona predstavlja geografsko sredite Helade. Istono od Bojotije je Atika.

Junu Grku ini Peloponez. Vezu izmeu njega i srednje Grke predstavlja Korintska prevlaka, Istam, sa Megarom i Korintom.

Najistonije je Argolida (tu je Mikena), jugozapadno od Argolide se prostire Lakonija. Jo zapadnije je Mesenija. Severno od Mesenije se prostire Elida, kroz koju protie najvea reka poluostrva, i tu se nalazi i Olimpija, gde su se odravale sveanosti i igre. Na severnim obalama Peloponeza nalazila se Ahaja. U sreditu Peloponeskog poluostrva nalazi se Arkadija.

Najjunije, i najvee ostrvo Grke je Krit. Drugo ostrvo po veliini je Euboja (manje od 20m od kopna). U sredini Egejskog mora nalaze se Kikladi (naziv. se tako jer se prostiru u obliku kruga), i ima ih vie od 200.

5. HOMERSKO DOBA

- hronoloki i prostorni okvir, izvori (nabrojati, izloiti glavne karakteristike i sl.), Homersko pitanje, drutvena organizacija, politika organizacija, privredni ivot

Pod homerskim dobom danas se najee podrazumeva stvaranja Ilijade i Odiseje. Smatra se da su se ovi epovi pojavili oko 750. godine, a pod hometskim dobom treba razumeti vreme od poznog 9. do ranog 7. veka. Ovaj period je dobio ime po mitskom slepom pesniku Homeru.

Glavni izvori za homersko doba su Ilijada i Odiseja. Kao dela koja su proizala iz usmene tradicije, oba epa poseduju brojne osobine uobiajene za ovu vrstu pesnitva. Homer pokuava da opie jedno davno prolo vreme, u ijem sreditu se nalaze nazaboravni heroji sa svojim nedostinim podvizima. Pesnik ne istie samo same junake i njihove podvige, ve i rasko i bogatstvo koji ih okruuju.

Uprkos tim epskim elementima i preterivanjima, Ilijada i Odiseja mogu da budu izvori za istraivanje drutva homerskog doba.

Da bi sluaoci prihvatili Homerovo pesnitvo, i kako bi kod njih probudilo snana oseanja, ono je moralo da odraava vrednosti, razmiljanje i ponaanje koji su im bili razumljivi i bliski. Znanje o ranijim vremenima se prenosi iskljuivo usmenim putem. Meutim, jedna od kljunih odlika usmenog pesnitva jeste da ve posle nekoliko pokolenja seanje na odreene dogaaje biva sve vie iskrivljeno i ono u sve veoj meri poprima mitski peat. Ova odlika usmenog pesnitva spreava korienje Ilijade i Odiseje kao izvora za dogaajnu istoriju, ali njegova odlika da prenosi vrednosti, nain razmiljanja i ponaanja koje drutvo smatra vrednim seanja omoguava prouavanje homerskog drutva.

Kao to je to bio sluaj u antici, ni danas se nita pouzdano ne zna o Homeru i nastanku Ilijade i Odiseje. U antiko doba su se, Homeru pored ovih epova, pripisivala i druga pesnika dela, kao to se i vie gradova navodilo kao pesnikovo rodno mesto: Smirna, Rod, Kolofon, Arg, itd. Vanost pitanja kako su nastale Ilijada i Odiseja vidi se po tome da je ono u nauci dobilo poseban naziv Homersko pitanje, kao i da je u vezi sa njim izneto niz razliitih teorija:

- jedan pesnik je spevao celu Ilijadu i Odiseju

- jedan pesnik je spojio vie pesama u jedinstveni ep

- epovi su nastali iz vie kraih pesama razliitih pesnika ija su dela sakupljena i objedinjena pod Pejsistratidima u Atini u 6. veku

- Homer je spevao dve manje pesme, odnosno pra-Ilijadu i pra-Odiseju, iz kojih su potom kasnijim doterivanjem i uveavanjem nastali epovi u obliku koji nam je i danas poznat

U savremenoj nauci preovladava miljenje da su Ilijada i Odiseja zapisane poetkom 7. veka.

Drugi vaan izvor za homersko doba pored Ilijade i Odiseje, predstavljaju dela Hesioda iz Askre, koji je iveo oko 700. godine. Hesiodova glavna dela su Poslovi i dani i Teogonija, tj. Postanak bogova.

izmeu Homera i Hesioda postoje vane razlike. Hesiod nam u Poslovima i danima opisuje sopstveno vreme, a ne neko davno prolo doba. U sreditu njegove panje se ne nalaze nenadmani junaci i nezaboravni rat, ve obian ovek i njegov svakodnevni ivot u doba mira, i Hesiod istie teak poloaj zemljoradnika i obana, i on slavi ivot koji je posveen radu.

I Hesiodova Teogonija je veoma znaajna, jer ona predstavlja prvo delo u kome se pregledno i iscrpno opisuje svet helenskih bogova. Hesiod za razliku od Homera prikazuje bogove uzvienijim, i sa manje mana koje odlikuju ljudski rod.

Jedna od glavnih odlika homerskog doba jeste da je to pretpolisni period. Heleni na kraju ovog razdoblja ve ive u gradovima, ali se oni jo uvek ne mogu poisstovetiti sa klasinim polisima i drutveno-politikom ulogom koju su oni posedovali.

U ovo doba, postojale su jasne norme i pravila, ali one jo nisu bile jasno utvrene i uvrene uz pomo zakona i institucija. Samo drutvo nije bilo vrsto ureeno, zbog ega ga je odlikovao visok stepen drutvene pokretljivosti i nestabilnosti.

Na elu zajednice u homersko doba nalazio se basilej, i ova re se moe uslovno prevesti kao kralj, poglavar ili gospodar. Njome je oznaavan najugledniji i najmoniji pojedinac neke zajednice, ali se u njegovim rukama ne nalazi sva vlast. ak ni u vreme rata kada basilej kao vrhovni vojni stareina poseduje najveu mo, njegova vlast nije potpuna i neograniena. Njegov poloaj nikada nije bio institucionalizovan, tj. nikada nije dobio formalno-pravni karakter. Poto od svoje zajednice nije bio zvanino ovlaen da vlada, basilej je bio pod stalnim pritiskom da javnosti iznova dokazuje svoje vostvo.

Glavna dunost basileja u vreme mira bila je sudska, a pored toga je vrio i odreene svetenike dunosti. Da bi bilo pogreno poistovetiti basileja sa kraljem, pokazuje injenica da su pojedine zajednice poznavale i vie basileja istovremeno. Oni su se meusobno razlikovali prvenstveno po ugledu koji su uivali u zajednici. Jedan basilej je bio najuticajniji, dok su ostali basileji imali vie savetodavnu ulogu. Jo jedna posebnost basileja u homerskom dobu jeste ta da nije postojalo neko pisano ili nepisano pravilo na osnovu kog se podrazumevalo da se ovaj poloaj mora preneti sa oca na sina. Basileja je tako mogao da nasledi sin, ali i neki roak ili neko s kim ak nije bio u srodstvu. Ove okolnosti pokazuju da ne moe biti govora o kraljevskom ureenju u uobiajenom smislu te rei.

Ipak, basilej je imao povlaeni poloaj, koji se ogledao u tome to su mu ukazivane najvee poasti, to se njegova re najvie potovala i to je dobijao najbolji deo ratnog plena. Takoe je posedovao basilejevo dobro, tj. najbolji komad zemlje, ali je bio u obavezi da deo prihoda sa tog poseda koristi za zvanine potrebe zajednice.

Moderna istraivanja dokazala su da u homerskom dobu postoji aristokratija, ali da pod ovim pojmom ne treba podrazumevati ono to se danas uobiajeno podrazumeva. Aristokratija ovog doba nije jedan zatvoren povlaeni stale u kome se poloaj prenosi sa oca na sina. To se jasno vidi po tome to se pojmovi koji u homersko doba najvie odraavaju ugled, uticaj i mo, to su npr. asti, vrlina, estit, najbolji, ne mogu prepoznati kao pojmovi koji su iskljuivo vezani za aristokratiju. Odluujui inilac za mesto pojedinca na drutvenoj lestvici bio je stepen njegove korisnosti za fiziku i materijalnu dobrobit zajednice. Od linih osobina veoma su bile cenjene ratnike, telesne, zanatske ali i domainske sposobnosti. Kao najvaniji dokaz neije sposobnosti uzimano je njegovo imovinsko stanje, jer je ono bilo najoigledniji dokaz neije uspenosti. U homersko doba nije bila retka pojava da aristokrate ili njihovi naslednici izgube poloaj, jer su osiromaIli. U tom pogledu veoma je bio bitan grki obiaj, koji se jo kod Homera i Hesioda moe sresti, da se imovina meu sinovima deli na ravne delove, to je spreavalo obrazovanje veih poseda.

Prilikom ocenjivanja pojedinca, pored njegovih linih osobina, veliku ulogu igralo je njegovo okru\enje. Ocenjivalo se putem uporeivanja i najznaajnija merila bila su: drutvena grupa datog pojedinca, t ase od njega zbog njegovih ve poznatih osobina i godina oekuje, kao i drutveni poloaj drugih pojedinaca sa kojima biva uporeivan.

Najizraenija odlika grke aristokratije u homerskom dobu, ali i kasnije, jeste agonalna etika. Pod tim se podrazumeva elja i tenja da se uvek bude prvi i najbolji, bez obzira na to ta se u odreenom razdoblju pod tim podrazumeva.

U nauzi je dugo bilo uvaeno miljenje da je homersko drutvo imalo rodovski poredak, odnosno da se delilo na rod (genos), bratstvo (phretre) i pleme (phyla). Protiv ovog shvatanja govori, pored injenice da nije postojalo kraljevsko ureenje, i to to nije postojala aristokratija. Ako nije bilo plemstva, onda nije moglo biti ni rodova, poto su rodovi bez nje nezamislivi.

U pogledu fratrija i fila, njihovo postojanje je potvreno u Ilijadi. Posle sloma mikenskog ureenja u Heladi je dolo do nazadovanja drutvenih odnosa., a to znai da su odreeni primitivni elementi dobili na teini. Tako se moglo desiti da su susedske veze na sebe preuzele neke drutvene funkcije. Iz toga su po svemu sudei proizale fratrije. Nije sasvim iskljueno da je fratrija stariji pojam za hetajriju.

File su mlae od fratrija i one najverovatnije potiu iz vremena kada su strukture zajednice ponovo poele da dobijaju na znaaju i snazi. Sasvim je mogue da su file nastale kao odgovor na nove drutvene potrebe i izazove.

Basilej je bio najuticajniji lan zajednice u homerskom dobu, ali nije mogao sam da odluuje o svemu. Veliki uticaj je posedovalo i Vee staraca. Najvanija merila za pripadnost Veu bili su, bez obzira na ivotno doba, ugled, uticaj i bogatstvo. lanovi Vea su po pravilu nazivani gerontima, ali su takoe nazivani i basilejama. glavna nadlenost Vea bila je da se savetuje sa basilejom o svim vanim pitanjima.

Narodnoj skuptini, tj. zboru narodu, pripadali su svi slobodni i punoletni mukarci zajednice. ona je predstavljala najvie telo zajednice. Sazivao ju je basilej povodom pitanja koja su mogla biti od opteg znaaja za zajednicu, kao to je npr. rat. U homersko doba, narod nema pravo inicijative u Skuptini, on ne iznosi predloe, ve glavnu re vode basilej i druge uticajne linosti. U ovo doba, Skuptina se ne saziva redovno i nema tajnog ili javnog glasanja, ve se odreeni predlog prihvata ili odbija vikom.

Homersko drutvo se delilo, bez obzira na to kom sloju se pripadalo, na kue (oikoi). Pod pojmom ojkos, s jedne strane, moe se razumeti samo kua, dok, s druge strane, on moe da obuhvata kuu, imanje, kao i sva lica koja pripadaju datom imanju. Ojkos je bila i privredna i drutvena jedinica, koja je obuhvatala roditelje sa decom. Trajao je najvie jedno pokolenje, poto je sa odrastanjem dece prestajao da postoji.

Aristokratski ojkosi se obino nalaze na najboljoj zemlji i dovoljno su veliki da se mogu podeliti izmeu naslednika. njima su pored lanova najue porodice pripadali sluge, robovi i nadniari. Domainstvu su esto pripadali i tzv. pratioci. Oni su bili slobodni ljudi, koji su trajno ili na neko vreme iveli pod krovom monog aristokrate. Broj pratilaca koji je jedan ojkos mogao da izdrava smatran je za jedan od glavnih pokazatelja moi njegovog vlasnika, a samim tim i odrazom njegovog ugleda.

Ojkos obinih ljudi nije se sutinski razlikovao od aristokratskog ojkosa. on je bio samo manji i siromaniji. Seljaci su bili lino slobodni i vlasnici zemlje koju obrauju.

Pored onih koji su posedovali zemlju, postojali su i slobodni ljudi koji su iz nekog razloga ostali bez nje. Oni su nazivani nadniarima, tj. tetima.

Slobodni, ali ipak bez asti, bili su stranci, tj. metanasti, koji su iz nekog razloga morali da napuste svoju domovinu. Oni nisu uivali sva prava kao punopravni lanovi zajednice u kojoj su se nastanili.

Na samom dnu drutvene lestvice nalazili su se robovi, koji su u homersko doba jo uvek retka pojava. Glavni izvor robova u ovom dobu jeste rat, jer se prava trgovina robovima razvija tek od oko 600. godine na ostrvu Hij. Ropstvo i dalje ima patrijahalno obeleje i ne postoji uvek strogo razgraniavanje izmeu robova i slobodnih. Da su robovi esto smatrani za deo gospodarevog domainstva pokazuje to to se za njih esto koristi re ukuanin (oikees).

Privredni ivot u homersko doba se zasnivao na zemljoradnji i stoarstvu. O njegovo nerazvijenosti govori da je u naelu svako domainstvo zadovoljavalo svoje osnovne potrebe, kao i da aristokrate esto moraju da rade.

Privredni ivot je odlikovala naturalna razmena. Poto su u epovima junaci svoje bogatsvo merili stadima goveda, ovaca, svinja koje poseduju, a ne da ga mere veliinom zemlje, ukazuje da je osnovno merilo vrednosti i bogatstva bila stoka.

Zanatstvo je takoe bilo slabo razvijeno. Postoji samo mali broj zanata i u okviru njih nije razvijena specijalizacija na neke ue delatnosti. Strunjaci kao to su lekari, gatari, pevai i zidari obino ne ive na jednom mestu i njihova vanost po zajednicu je optepriznata to se ogleda u njihovom nazivu demijurzi, tj. oni koji rade za demos, tj. celu zajednicu. Heleni u ovom dobu sve bolje vladaju vetinom izrade i obrade gvoa.

U homersko doba privredna razmena, tj. trgovina, je bila slabo razvijena. Strani predmeti se u Heladi pojavljuju tek u 8. veku.

Pored trgovine, vanu ulogu u privrednom, ali i u drutvenom ivotu imalo je naelo reciprociteta. Sluba nekog basileja je mogla biti od strane zajednice nagraena paretom zemlje ili nekim darom. Naelo reciprociteta vailo je i izmeu pojedinaca. Za Homerove junake, se samo po sebi razume da daju i primaju darove. Prema odnosu davaoca i primaoca razlikuje se velikoduni, uravnoteeni i neuzvraeni.

6. ARHAJKO DOBA

- izvori

- hronoloki i prostorni okvir

- najzanaajnije pojave i karakteristike arhajskog perioda (nabrojati i u osnovnim crtama izloiti)

Arhajsko doba obuhvata razdoblje izmeu homerskog doba i poetka grko-persijskih ratova, tj. vreme izmeu 750. i 500. gpne. Na poetku ovog razdoblja, stara carstva Starog istoka su na Helene gledali kao na varvare, dok sa krajem arhajskog doba zapoinje procvat helenske kulture. U to doba, kako Herodot navodi, Heleni postaju da ih spajaju krv, jezik i zajednika svetilita i nain ivota. Zato Grci sebe, posle 700. godine, poinju da nazivaju Helenima. Izvorno tako se zvalo jedno pleme u Tesaliji.

Kako se razvija poseban helenski identitet, tako Heleni postaju svesni razlika koje ih dele od drugih naroda, i oni za te druge narode upotrebljavaju re varvari tako su oni nazivali ljude koji nisu govorili grkim jezikom.

Najzanaajnije pojave ovog razdoblja su:

- pismo

- privredni uspon

- novac

- konstituisanje polisa

- kodifikacija zakona i zakonodavne reforme

- arhajska kolonizacija

- falanga

- starija tiranida

Istorija i kultura ovog perioda se rekonstruie na osnovu pesnitva, arheolokih nalaza i istorijskih izvora iz kasnijih epoha, kao to su dela Herodota, Tukidida, Aristotela, Plutarha

PISMO I NOVAC (7. pitanje kada, gde i kako se pojavljuju i istorijski znaaj)

Nastanak grkog alfabeta spadameu najvanije dogaaje arhajskog doba. Heleni su pismo preuzeli od Feniana - i prilagodili su njihovo suglasniko pismo svojim potrebama, dodajui mu znakove za samoglasnike. Najraniji primeri grke pismenosti potiu iz druge polovine 8. veka i tada se javljaju istovremeno na celom prostoru na kome su Heleni iveli. Pojava pisma je podstakla stvaranje zajednikog helenskog identiteta, i to je bio neophodan preduslov za zapisivanje zakona i zakonodavne reforme, to je opet bilo bitno za konstituisanje polisa.

irenje pismenosti je imalo i velik kulturni znaaj podstie se razvoj knjievnih dela. Prva knjievna dela se javljaju tek sredinom 7. veka i tada se radi iskljuivo o poeziji: Tirtaj, Sapfo, Teognid, Solon, Arhiloh Prozna knjievnost se javlja dosta kasnije, i u arhajskom dobu, istorija kao knjievni rod nije poznata.

Takoe arhajsko doba je vreme snanog privrednog uzleta. Vani privredni podsticaji su doli sa Starog istoka, koji je privredni uspon zahvatio jo 900. godine. Putem trgovine sa narodima Starog istoka, Heleni su se upoznali sa predmetima koji su bili mnogo bolje i finije izrade, to ih je podstaklo da preuzimaju i usavravaju razne tehnike i da razvijaju sopstvene. Takoe jo jedna posledica trgovine je ta, to je roba koja je uvoena tokom 8. i 7. veka, morala je biti plaena, to je podstaklo ekonomsko buenje Helade.

Sa istoka su Heleni preuzeli novac, koji su izmislili Liani. Prvi novac se javlaj u 7. veku u zapadnoj Maloj Aziji, i sastojao se od legure zlata i srebra, i ovaj novac se nazivao elektron. Heleni su svoj novac poeli da kuju u 6. veku, i mnogi polisi su poeli da kuju sopstveni novac jer je to bio vidljiv dokaz njihove snage i samostalnosti.

KONSTITUISANJE POLISA (8. pitanje ta je to polis, ta ga ini polisom, razlike u odnosu na gradove na starom istoku i u srednjem veku, kada i gde se pojavljuje, ko su graani polisa i ko jo ivi u polisu, ta u urbanistikom smislu ini polis, dravotvorne odlike polisa, koliki su grki polisi, koliko ih otprilike ima i koji su najpoznatiji, ta je to konstituisanje polisa i koje su glavne odlike i posledice tog procesa nabroj i izloi)

Polis je jo u homerskim epovima bio prisutan, ali tek izmeu 750. i 650. godine, kada se javljaju sve njegove najvanije osobine, postaje sredite drutveno-politikog ivota starih Grka, da bi proces njegovog konstituisanja tek oko 500. godine bio priveden kraju.

Prvi polisi se javljaju na obalama Male Azije Smirna, Milet, Prijena. Razlozi za to su bili pogodan poloaj za trgovinu, pogodno tlo u zaleu, kao i privredni, tehnoloki i drutveni uticaj starijih kultura Starog istoka.

Mnogo pre pojave polisa, gradovi su bili opte prisutni na Starom istoku i Kritu, ali su to na prvom mestu bili gradovi-palate, tj. sredita dravne administracije i moi. Grki polis je na prvom mestu bio zajednica slobodnih graana. Aristotel kae da polis ine graani, a ne bedemi, i ovo shvatanje se moe smatrati glavnim obelejem grkog polisa. Druga osobina grkog polisa je ta da on obuhvata i seosko zalee, tzv. horu, koja ini njegovu privrednu osnovu. U tome se razlikuje od evropskih srednjevekovnih gradova, koji su se razgraniavali od okolnog sela koje se nalazilo pod vlau feudalnog plemstva. Zbog toga, npr. meu graane Atine nisu ubrajani samo stanovnici samog grada, ve i seljaci sa celokupnog podruja Atine, a da pri tome nije pravljena nikakva razlika u stepenu politikih prava. U polisu su se donosile odluke koje se tiu itave zajednice.

Gavna obeleja arhitekture polisa su akropolj, koji je prvobitno sluio kao utvrenje, da bi se vremenom pretvorio u sredite verskog ivota. Svaki polis je imao agoru tj. trnicu na kojoj su se graani svakodnevno susretali, ali ne samo radi trgovine, agora je bila i mesto na kome se odvijao veliki deo drutvenog ivota. Na njoj su graani raspravljali o svim tekuim pitanjima koja su se ticala njihove zajendice. Ranije se na njoj odravala Narodna skuptina. Na agori ili pored nje su se nalazili hramovi i rtvenici. Veinu polisa su opasavale i zidine.

Takoe, nisu sve osobe koje su ivele u polisu bili i njegovi graani. U polisu su iveli stranci meteci koji nisu imali politika prava. Punopravni graani su bili iskljuivo odrasli pripadnici mukog pola iji je roditelj ili oba roditelja ve bio graanin. I ene i deca punopravnih graana su bili graani, ali ne punopravni, poto nisu imali pravo da sudeluju u politikom ivotu zajednice.

Takoe polis je sadrao i dravne ustanove kao to su skuptina, razna kolektivna tela, sudski organi, i nosioci dravnih organa.

Polis je predstavljao i versku zajednicu. Obino je jedno boanstvo iz redova olimpijskih bogova uivalo velig ugled, i vaio za zatitnika polisa. U Atini Atina (boginja mudrosti), u Argu Hera (zevsova supruga). U ast ovih boanstava graani su se redovno okupljali odravajui velike proslave kao to su Pananatejske igre (u Atini) i Herine svetkovine (u Argu).

Polisi su uglavnom zahvatali malu povrinu oko 50-100 km2. Postojali su i veliki polisi kao to su Atina, Sparta i Arg. Sparta je sa Mesenijom zahvatala povrinu od 8400 km2, Atina je zahvatala 2650 km2, a Arg 1400 km2. Veina polisa je brojala samo od 500 do 1000 punopravnih graana, tj. vojno sposobnih lica. Atina je na svom vrhuncu brojala izmeu 40 i 50 hiljada graana. Polisi u arhajskom periodu su predstavljali face to face drutva, tj. svako je svakog znao, i stepen obavetenosti je bio veoma visok.

Konstituisanje polisa nije bio jednostavan proces. Konstituisanje polisa je bilo neretko i jedan veoma protivrean proces, pa su tako esto neke negativne pojave, kao npr. starija tiranida, dugorono blagotvorno delovale na razvitak dravnosti. Heleni su na kraju dugog procesa konstituisanja polisa, stvorili jedinstven oblik organizacije dravne vlasti, to je doprinelo da se kod njih razvije svest o tome da se oni razlikuju od drugih naroda tog doba.

RAZVOJ DRAVNIH FUNKCIJA (9. pitanje ta su drzavne funkcije, ta je karakteristino za razvoj dravnih funkcija u arhajskoj Grkoj, koje vrste (tri) naziva postoje za dravne funkcije, teita razvitka dravnih funkcija, znaaj pojave dravnih funkcija u razvitku dravnosti)

Jedna od najvanijih odlika razvoja dravnosti jeste uvoenje zvaninih dravnih funkcija i tela kako bi se savladao sve sloeniji drutveno-politiki ivot.

Veinu polisa je odlikovla slina struktura centralnih ustanova. To su bile javne slube, odnosno pojedinani nosioci dravnih dunosti, koji su imali jasno odreene nadlenosti i koji su birani na utvren nain. Pored njih, postojalo je jedno ili vie vea koja su po pravilu vrila savetodavne, predsedavajue i nadzorne dunosti. Tu je bila i Skuptina punopravnih graana koja je donosila opteobavezujue odluke.

Nazivi koji su u arhajskom dobu dati prvim dravnim funkcionerima mogu se podeliti na tri vrste. Prvo i najjednostavnije reenje bilo je da se za one koji su zauzimali vodei poloaj u zajednici nastave koristiti pojmovi koji su ranije bili u upotrebi, kao npr. basileus u Atini. Drugi nain je da se ime novih predstavnika dravne vlasti izvede iz izraza koji su u preddravnom ureenju korieni za oznaavanje izvravanja zadataka od opteg znaaja, npr. re arhont vodi poreklo od rei archein to znai biti prvi, vladati, voditi. Trea vrsta naziva podvlai injenicu da dravni funkcioneri stoje u slubi cele zajednice, demiourgoi (Arg) znai onaj koji je u slubi demosa.

Nosilac javne dunosti je u odnosu na basileja imao vanu prednost, a to je da je njegov poloaj bio institucionalizovan, ime je on stekao dodatnu mo i poveao svoj ugled. Kod basileja i ostalih aristokrata, se prvo javila svest o tome da postoji stvarna mogunost od zloupotrebe poloaja i prevelike koncentracije moi u rukama jednog oveka. Zbog toga se ubrzo po uvoenju prvih javnih funkcija, one ograniavaju i to odmah na vie na ina. Naglaava se vremensko ograniavanje vrenja dravnih funkcija, donosi se zabrana ponovnog vrenja najviih dunosti, i uvode se nove funkcije, tj. vri se podela nadlenosti.

Tokom vremena podela nadlenosti je sve izraenija, i postepeno se izdvajaju 4 teita.

Jedno od njih je bio rat. Pripreme za rat i njegovo vostvo su bile obino u nadlenosti polemarha. On je svoju nadlenost delio sa drugim niim predstavnicima dravne vlasti.

Drugo vano teite bio je kult. Npr. u Atini je postojao jedan nosilac dravne vlasti koji je vie od ostalih bio zaduen za obredna i verska pitanja, ali je i veina ostalih drAvnih slubenika u nekom obliku vodila brigu o pitanjima kulta. (proroita i religijski centri delfi, olimpija, dodona).

Tree teite je vezano za tzv. epononimnu dravnu funkciju. Po vriocu ove dunosti bi godina dobijala ime, po pravilu ovo je bila najcenjenija javna funkcija, ali ni njen vrilac nije imao vrhovnu vlast u polisu.

etvrto teite se ticalo izricanja pravde, tj. pravosua, koje ini samu sutinu dravnosti.

Poloaj prvih dravnih zvaninika je u poetku bio slab, ali kako institucije pre toga nisu postojale, i samo uvoenje tih dravnih institucija je predstavljalo velik korak u dostizanju dravnosti.

Jedan natpis sa ostrva Hij, iz druge etvrtine 6. veka, pokazuje da je demos u veini polisa u arhajsko doba imao veoma vanu ulogu, i da je u znaajnoj meri uticao na konstituisanje polisa. Iz ovog dokumenta proizilazi, da je demos i na spoljanjem i unutranjem planu predstavljao celinu, i da je demos uspeo da institucionalizuje svoj poloaj putem Narodne skuptine i Narodnog vea. Narodno vee, tzv. Bulu je inilo 200 lica.

ZAPISIVANJE I KODIFIKACIJA ZAKONA (10. pitanje kako preddravne zajednice (homersko doba) mirnim putem reavaju svoje unutranje sukobe, kako i zbog ega dolazi do prvog zapisivanja zakona, zato dolazi do zakonodavnih reformi, kako se nazivaju zakonodavci (grki termini), navesti najuvenije zakonodavce, uticaj kodifikacije zakona i zakonodavnih reformi na razvoj dravnosti u arhajskom periodu)

Jedan od glavnih preduslova za dostizanje dravnosti jeste postizanje vladavine zakona. U preddravrnom ureenju ne postoji zapisan i ureen sistem zakona. Obino se u preddravnim zajednicama nesporazumi i sukobi izmeu dveju zavaenih strana reavaju uz pomo naela samopomoi. Zbog toga je, npr. u sluaju ubistva uvedena materijalna nadoknada (krvarina) kako bi se na taj nain spreila krvna osveta. Naelo samopomoi je dolazilo u obzir jedino u sluaju kada se znao poinitelj. Meutim, ako poinitelj negira svoju krivicu, postojale su dve mogunosti; prva dvoboj, ili neka vrsta iskuenja, iji bi se ishod tumaio kao elja bogova; druga pozivanje sudije ili suda.

Tokom arhajskog perioda dolazi do uslonjavanja drutvenog ivota, do poveanja broja stanovnitva, to je dovelo do poveavanja broja sporova, koje je trebalo reiti i urediti mirnim putem, tj. pravnim sredstvima. Ovo je podstavklo razvoj svesti, da postoji ozbiljna potreba da se obiajno pravo prvo zapie, a potom da se pravo uredi i preuredi.

Zapisivanjem obiajnog prava, prvi put je svaki graanin bio obaveten o svojim pravima i obavezama. Time je mogunost zloupotreba i pogrenog tumaenja prava, smanjena. Takoe, graani su mogli prvi put da razmiljaju i raspravljaju o moguim i potrebnim poboljanjima postojeih zakona. Beleenjem obiajnog prava, vri se jedna vrsta kodifikacije prava, jer nije zapisivano celo obiajno pravo, ve samo onaj njegov deo koji je bio u skladu sa potrebama vremena.

Heleni su tokom kriza, pribegavali meri izbora jednog posebno uglednog i opte-uvaenog pojednica. Njemu je bilo povereno donoenje novih zakona i preureivanje vaeeg zakonodavstva.

Reformator bi bio izabran za sudiju (aisymnetes, katartister) kao to su to bili npr. Pitak u Mitileni na Lezbu, i Aristarh u Efesu; ili za pomiritelja (diallektes) kao to su to bili npr. Solon u Atini i Zaleuk u Lokrima Epizefirskim.

Najstariji sauvani zakonodavni dokument je pronaen kao natpis u Apolonovom svetilitu u gradu Dreru na severoistoku Krita. Ovaj zakon je nastao izmeu 650. i 600. godine.

U veini sluajeva reforme nisu predstavljale jedinstven sistem, ve trenutna reenja za odreene probleme. Zakonodavne reforme su pokazale da se zakoni ne moraju zasnivati na nekom neprikosnovenom poretku za koji se veruje da poreklo vodi od bogova. Time je omogueno sazrevanje da zakone stvaraju ljudi za ljude.

DRUTVENO UREENJE U ARHAJSKOM PERIODU (11. pitanje ta je genos, sta je oikos, odlike aristokratije u arhajskom periodu, pored aristokratije koje jo drutvene grupe postoje)

U ranim drutvima, poreklo i rodbinski odnosi su predstavljali drutvene inioce koji imaju presudan uticaj na poloaj na drutvenoj lestvici, politiki uticaj Zato je istorija ovih drutava esto istorija porodica, rodbinskih veza Starija istraivanja grkog drutvenog poretka polazila su od sredinje uloge rodovskih struktura u preddravnom dobu.

Po njima su rod (genos) u Grkoj odlikovale sledee osobine: obuhvata vie aristokratskih kua (oikoi); postoji kult zajednikog pretka; zajednika grobnica; jedan neotuiv posed koji je pripadao itavom rodu; postojanje organa roda koji reavaju njegova unutranja pitanja; udovice i erke naslednice su primorane da se udaju unutar roda (endogamija) i postojanje klijenata koji su u zavisnom poloaju u odnosu na rod.

Meutim, novija nauna istraivanja su opovrgla ovakvo tumaenje arhajskog grkog drutva. Pokazalo se da je kult zajednikog pretka plod mate kasnijih vekova. Samoupravni organi roda su zaista postojali, ali su bili ogranieni samo na podruje kulta, Takoe je oborena teza o endogamiji i sistema klijenata. Za antiku Grku, pojam genos, ima konkretno znaenje koje je vezano za drutveno i geografsko poreklo, godine ili poreklo jednog lica.

Danas se smatra da je osnovna drutvena jedinica grkog drutva bio oikos (kua, domainstvo, porodica) i to kako za aristokrate tako i za one koji to nisu bili. Oikos obuhvata gospodara ojkosa, njegovu porodicu, i to najvie tri pokolenja, samu kuu, posed, pokretna dobra i robove. Na to da kod Helena oikos ini osnovnu drutvenu jedinicu ukazuje i raznovrsnost imena koje Heleni upotrebljavaju. Veina imena odraava odreene line odlike Glaukos (sa svetlim oima); Ksantip (plav kao konj); a ne pripadnost odreenom drutvenom sloju. Na ulogu ojkosa ukazuje i navoenje oevog imena. (patronymikion).

Velik trag na arhajsko doba je ostavila grka aristokratija. Ipak u grkom jeziku u arhajskom dobu, ne postoji pojam koji bi oznaavali odreenu drutveno-povlaenu grupu. I zato su pojmovi kao to su agathoi, eugeneis, obuhvataju jedan broj pojedinaca koji poseduje odreene materijalne, moralne i politike odlike, koje im obezbeuju znaajnu drutvenu mo.Grka aristokratija, jeste bila vodei drutveni sloj, ali meu njene glavne odlike spadaju otvorenost i unutranja nestalnost. Sama re aristokratia je proistekla iz dve rei aristos najbolji i kratos mo, i sledstveno tome znai mo u rukama najboljih. Ovaj pojam se prvi put pojavljuje tek u 5. veku, u klasinom dobu, kao odgovor na nastanak pojma demokratija.

Grka aristokratija nije bila rodovski ureena, i nije poznavala klijentske veze koje bi joj pruile unutranju postojanost i jedinstvenost. Aristokratija nije poznavala i posedovala drugaije organizacione strukture od ostalih drutvenih slojeva.(osnovna drutvena jedinica bio je ojkos).

Poreklo kao inilac odreivanja drutvenih poloaja u Heladi nije imalo istu teinu kao u Rimu. Ipak, svaki aristokrata je hteo da istakne svoje visoko poreklo, i zato su mnogi izmiljali da njihovo porodino stablo vodi sve do herojskog doba i olimpijskih bogova. Poreklo u antikoj Grkoj najpre slui da se nekoj uglednoj linosti omogui da dodatno naglasi svoj ve istaknuti poloaj i to u odnosu na ostale aristokrate. Tek u 6. veku, dolazi do promene, i po pesniku Teognidu, tada se javlja tenja da se prvenstveno putem porekla odredi pripadnitvo najviem drutvenom sloju.

Za arhajsko razdoblje je karakteristino to da se uticaj i ugled nekog aristokrate srazmerno poveavao sa poveavanjem njegovog bogatstva.

Glavna odlika aristokratije bila je agonalna etika, tj. individualizam i takmiarski duh,a agonalna etika se jo vie razila, poto je grko arhajsko drutvo bilo ejm kulr (javnos osuuje) a ne gilt kulr (savest). Zbog toga, tokom 7. i 6. veka aristokratski obiaji kao to su simposion (sveana gozba), panhelenska takmienja, meunarodne veze, velianstvene svadbe, uzgajanje konja, skupocena odea, dobijaju na vanosti.

U ivotu grke aristokratije je posebno mesto pripadalo hetajrijama. Hetajrija predstavlja skup nekoliko aristokrata koji su se udruili po ugledu i po uticaju radi meusobne podrke u ostvarivanju svojih interesa.

Graani koji nisu pripadali najviem sloju delili su se pre svega po zanimanju. I postojale su etiri glavne skupine: seljaci (georgoi), zanatlije (demiourgoi), trgovci (emporoi/kapeloi) i bezemljai, tj. nadniari teti. Svi oni su bili punopravni graani, a stepen njihovog uea u politikim poslovima zavisio je od njihovog imovinskog stanja.

Pored graana postojali su i meteci, tj. stranci. Oni su mogli biti Grci, ali i varvari. Meteci su bili slobodni, ali nisu imali politika prava. Bavili su se trgovinom i zanatstvom, jer im je bilo zabranjeno da poseduju zemlju, i za razliku od graana, morali su da plaaju direktan porez metoikion.

Najnii poloaj na drutvenoj lestvici su zauzimali robovi (douloi), koji niti su bili slobodni niti su posedovali ikakva prava. Meutim, sa razvitkom polisa, bie uvedene i mere koje e donekle poveati stepen zatite robova.

12. ARHAJSKA KOLONIZACIJA (I)

- izvori, hronoloki okvir, pojam (grki, rimski, savremeni), razlika izmedju rimske, grke i savremene kolonizacije, uzroci kolonizacije, tok kolonizacije (ko je voa, organizacija, izvor inf.), odnosi sa metropolom, polisi koji su osnovali najvie kolonija i najpoznatije kolonije.

Arhajska kolonizacija se odigrala od 8. do 6. veka i dovela je do irenja prostora na kojem Heleni ive. Prikaz osnivanja kolonije nalazimo, u kratkim crtama u Odiseji, i u Herodotovom opisu osnivanja Kirene koje je mnogo detaljnije.

Heleni nisu poznavali savremene pojmove kolonizacija i kolonija, poto ovi termini poreklo vode iz latinskog jezika. Re colonia potie od colo to znai obraivati zemlju. Grci su umesto toga koristili pojam apoikia, koji potie od rei apoikeo, a koja ima znaenje nastaniti se u daljini, odseliti se. Kolonije u rimsko doba i kolonije velikih sila Novog veka, su osnivane kako bi sluile u irenju i uvrivanju moi odreenje drave, u arhajsko doba nije bila razvijena svest da na taj nain jedan polis moe da izvri ekspanziju. Atinjani su krajem arhajskog doba uveli kleruhiju, vrstu kolonije koja u velikoj meri odgovara modernom shvatanju ovog pojma. Stanovnici kleruhije ostali bi i dalje graani svog matinog polisa, i imali su obavezu da plaaju porez i slue vojsku. Atina je osnivala kleruhije na strateki vanim mestima kako bi zatitila svoje interese.

Uzroci kolonizacije su bili raznovrsni. Trgovina, je verovatno bila jedan od glavnih uzroka kolonizacije, to se ogleda u tome da prve naseobine osnivaju trgovaki gradovi. Takoe, jedan od uzroka kolonizacije bila je i potraga za plodnim zemljitem, jer grka nije bila bogata plodnom zemljom, a i u grkom drutvu je vaio obiaj da se imovina deli na jednake delove meu svim naslednicima, to dovodi do smanjenja imanja. Takoe i poveanje broja stanovnitva, i prenaseljenost su bile jedni od uzroka kolonizacije. I unutranji sukobi su bili jedan od uzroka kolonizacije. Vrlo esto, u borbi za vlast, ona strana koja izgubi, bude prisiljena da napusti svoj rodni grad. Kolonizacija je sluila kao sredstvo spreavanja produbljivanja kriza, ali je isto tako pruala mogunosti d ase stekne materijalna dobit i da se povea drutveni ugled.

Na elu poduhvata nalazio se ojkist, koga je birala metropola ili sami kolonisti. Po pravilu je poticao iz redova aristokratije, i uivao je veliki ugled. Uobiajeno je bilo da se pre nego to se krene sa poduhvatom, za savet pitaju vana religijska sredita. Najvanije je bilo svetilite u Delfima. (bog apolon). Svetilita su raspolagala i saznanjima o udaljenim mestima, poto su ih poseivali svi Heleni, a ponekad i varvari (npr. lidijski kralj Krez). Nakon zavrenih priprema kolonisti (apoikoi) bi krenuli. Retko je uestvovalo vie od 200 osoba, i po pravilu su to bili samo mukarci.

Kada bi stigli na odredite, kolonisti bi najee prvo naselili neko ostrvo u blizini ovale, odakle bi, nakon to bi bolje upoznali okolinu preli na kopno. Naseobina bi obino zauzimala poloaj pogodan za odbranu i nalazila bi se u blizini plodnog zemljita. Prvi kolonisti bi potom, meu sobom, na jednake delove podelili najbolju zemlju, postajui tako elita budueg polisa.

Grke kolonije su po pravili samostalni polisi, koji ni politiki ni privredno nisu zavisili od grada osnivaa, tj. metropole. Kolonije su posedovale sopstveno ureenje, zakone, pravosue i novac. Njihovi graani nisu imali graansko pravo u metropoli i obrnuto. Uobiajeno je bilo da kolonije sa metropolom imaju zajednike obiaje, kalendar, verske svetkovine, kultove. Vremenom dolazi do toga da kolonije osnivaju svoje kolonije kao kod Korkire(nju osnovao Korint) i Epidamna, i Sirakuze(nju osnovao Korint) i Kamarine. Odnosi kolonije sa metropolom su uglavnom bili dobri, mada su mogli i da budu loi. (primer korinta, pomaze sirakuzi za vreme pel. rata, i ratuje sa korkirom koja mu kasnije nece pomoci tokom pel. rata).

U osnivanju kolonija istaklo se nekoliko gradova: Halkida i Eretrija s Euboje: Kima (najstarija grka kolonija), naks, Regij, Leontina; Korint Korkira, Sirakuza; Megara Bizantij, Halkedon, Herakleja, Herson.13. ARHAJSKA KOLONIZACIJA (II)

- nabroj pravce kolonizacije, i razloge zasto ba u tim oblastima osnivaju kolonije, i istorijski znaaj

Glavne oblasti kolonizacije bile su:

- Egipat i deo Libije

- Zapadno Sredozemlje (juna Italija, Sicilija, juna Galija i severoistok Pirinejskog poluostrvo)

- juna, zapadna i severna obala Crnog mora (Pontos Euxeinos)

- severozapadni Egej, Helespont i Propontida

- istona obala Jadranskog mora

Heleni, osim u Naukratisu i Kireni nisu osnivali kolonije na tlu severne Afrike. Naukratis je bio jedina grka kolonija na tlu Egipta. U ostalom delu severne Afrike, izuzev Kirene u Libiji, Heleni nisu moli da osnivaju naseobine zbog Kartagine.

U zapadnom Sredozemlju, glavne oblasti grke kolonizacije bile su Sicilija i juna Italija. Donja Italija, se svojim poloajem, skoro u sredini Sredozemlja, prosto nudila za trgovinu, utoliko pre to su se severno i zapadno od nje nalazili vani izvori metala. Za Helene je bila primamljiva, i zbog toga to nije bila gusto naseljena, i domorodaka plemena nisu predstavljala neku ozbiljnu pretnju, dok je zemljite bilo plodnije nego u domovini. Prva grka kolonija na zapadu je osnovana oko 750. godine na ostvru Pitekusa, u napuljskom zalivu. I Heleni su u tolikoj meri naselili junu Italiju, da se ona u antici zvala Velika Grka.

Najvanija kolonija na jugu Galije i severoistoku Pirinejskog poluostrva bila je Masalija, koju su oko 600. godine osnovali Fokajci.

Iako je u neposrednoj blizini Helade, Jadran tokom arhajskog doba nije bio podruje vee kolonizacije. Korint je 734. godine osnovao Korkiru, koja e na obalama dananje Albanije osnovovati Epidamn, dananji Dra, i Apoloniju. Do osnivanja novih polisa nije do[lo, a o razlozima se moe samo nagaati.Na obalama severnog Egeja, Mramornog i Crnog mora, Heleni su tokom arhajske kolonizacije podigli veliki broj svojih kolonija. U naseljavanju severozapadnog Egeja se posebno istakla Halkida sa Euboje.

Na obalama Helesponta i Propontide, Heleni su tokom 7. i 6. veka podigli vei broj polisa kako bi olakali i obezbedili veoma unosnu crnomorsku trgovinu. Tu su se naroito istakla dva grada: Megara i Milet. Megara je postala metropola Bizantija, Kalhedona i Selimbrije, A milet je osnovao Abid i Kizik.

Predvodnik kolonizacije na Pontu (tako su Heleni zvali prvo Crno more axeinos Pontos negostoljubiv Pont Pontos debelo otvoreno more) bio je Milet. On je na najsevernijoj taki maloazijske obale Crnog mora osnovao Sinopu, a istono od nje Trapezunt.

Usled arhajske kolonizacije dolo je do irenja grkog vidokruga, koji obuhvata prostranstvo od Krima i Kavkaza do Gibraltara. heleni su doli u dodir sa najrazliitijim kulturama i drutvenim ureenjima, to je otvorilo vrata razmeni i materijalnih i duhovnih dobara.

Ogroman broj polisa osnovan izmeu 8. i 6. veka doprineo je tome da helenska kultura postane poznata i prihvaena u najudaljenijim predelima tadanjeg sveta. Arhajska kolonizacija je pomogla i privredni uspon Helade, jer je podstakla razvoj trgovine i zanatstva. Meu njene najznaajnije posledice spada i to da je ona doprinela razvoju svesti da je politiko ureenje delo ljudskih ruku.

14. FALANGA

- ta je falanga (pojam, glavne odlike), nastanak i razvoj, istorijski znaaj

Jedna od novina koje je sa sobom donelo arhajsko doba bila je promena naina ratovanja. Do toga dolazi postepeno, od sredine 7. veka, kada se pojavljuje falanga, koja e postati preovlaujui nain ratovanja u antikoj Grkoj.

Pod falangom se podrazumeva taktika po kojoj se vojska teko naoruanih i oklopljenih kopljanika, tzv. hoplita, u strogom redu i uvebanoj formaciji pribliava neprijatelju. Vojnici bi stajali gusto zbijeni jedan uz drugog, drei koplje u desnoj ruci a veliki tit u levoj. Heleni su za ovaj novi nain ratovanja koristili re phalanx, ije je prvobitno znaenje okrugao komad drveta, tj. valjak. Kako su samo prva tri borbena reda dopirala kopljima do neprijatelja, posle njihovog lomljenja poela bi borba maevima. Hopliti su svojim titom pokrivali sebe i u znatnoj meri svog saborca sa leve strane, i zbog toga je bilo vano da falanga u svim uslovima odri red i formaciju, poto bi i najmanji otvor ugrozio itavu falangu. Dubina bojnih redova je u proseku iznosila od 8 do 12 hoplita, a duina je retko prelazila 1,5 km.

Nosioci falange su bili teko naoruani i oklopljeni hopliti, koji su naziv dobili po ispupenom titu promera od oko 80 do 90 cm i teine 7-9 kg. Oni su pored toga nosili kacigu i prsni oklop, koji su bili teki 11-13 kg., a kasnije su nosili i titnike za noge. Glavno oruje bilo je koplje za probijanje (dory), duine 2-2,5m, ali je pored njega upotrebljavan i ma.

U poetku hopliti su dolazili iz redova aristokratije i imunijih graana da bi postepeno, rastao broj ljudi koji sebi moe da priuti punu ratnu opremu.

Pojava falange u arhajskom periodu imala je velik znaaj po drutveno-politiki razvoj polisa. Kod graana koji su se borili u falangi, javlja se svest o vanosti i portvovanosti njihovog ina, to poveava njihovu elju za odgovarajuim uticajem u polisu. Kako je sve vei broj graana koji nisu pripadali najviim krugovima inio falangu, tako je postepeno rasla i njihova drutveno-politika vanost. Tome je doprinelo to u falangi poreklo i veliina imanaj nisu bitni, nego jedino portvovanost i hrabrost.

Falanga je blagotvorno delovala na konstituisanje polisa i zato to sa njenom pojavom ratovi postaju sve vei i sloeniji. Trebalo je voditi liste vojno sposobnih, organizovati regrutaciju i mobilizaciju, obezbediti uvebanost sve vee vojske

15. STARIJA TIRANIDA

- hronoloki i prostorni okvir, izvori, poreklo pojma, ta je tiranida, teze i uzroci pojave ST, naini u spostavljanja tiranite, odnos tiranina i aristokratije, koliko dugo su trajale pojedine tiranide, uloga i znacaj ST za konstituisanje polisa

Tiranida se kao vrsta politikog ureenja prvi put javlja u doba konstituisanja polisa. Starija tiranida obuhvata razdoblje od sredine 7. do kraja 6. veka, dok se mlaa tiranida pojavljuje na samom kraju 5. veka, obuhvatajui time i vei deo 4. veka.

Pojam tiranida, odnosno tiranin, nije grkog porekla. Ove dve rei su kasnijeg datuma, i zbog toga su Homeru i Hesiodu bile strane. Po svemu sudei potiu iz Male Azije, odnosno iz Lidije, i to od rei turan koja znai gospodar. Pojam tiranin u sauvanim izvorima, prvi put sreemo sredinom 7. veka i to u vezi sa Gigom, uvenim kraljem Lidije.

Pod tiraninom, Heleni su smatrali pojedinca koji je za sebe samovoljno prigrabio celokupnu vlast u polisu. Tiranin svoj poloaj zasniva na sili, a ne zakonu. Tiranida je bila oblik vladavine koji je u potpunoj suprotnosti sa svakim dobrim poretkom.

U poetku su mnogi Heleni za tiranidu vezivali poeljna sredstva kao to su mo, srea i bogatstvo. Ipak vrlo brzo je u svesti Helena preovladalo loe miljenje o tiranidi, za ta je najzaslunija aristokratija, koja je za vreme arhajskog doba esto tokom svojih unutranjih sukoba re tiranida koristila kao politiku krilaticu kako bi ocrnila svog protivnika.

U savremenoj nauci su najzastupljenije etiri teze o nastanku starije tiranide.

Prva teza zagovara gledite da je najvaniji uzrok za pojavu starije tiranide bio ekonomski uzlet. Po njoj, pojava novca i privredni rast doveli su do nastanka i uspona novog sloja, koji svoj drutveni poloaj duguje zanatstvu i trgovini. Kao zastupnik ovog novog sloja koji trai vea politika prava, tiranin bi doao na vlast tako to bi sruio dotadanju premo aristokratije. Meutim ovo stanovite je u nauci prevazieno poto ga ni jedan izvor iz arhajskog doba ne potvruje. ak se prvi novac u Grkoj javlja kada su ve uveliko postojale prve tiranide (Korint, Megara, Sikion).

Druga teza zastupa stanovite da je arhajsko doba bilo i vreme snanih socijalnih napetosti. Po ovoj tezi, bezobzirni pojedinci su veto koristei socijalna nezadovoljstva zavodili siromanije slojeve kako bi se domogli vlasti. Ali ni u ovom sluaju, nijedan izvor iz 7. i 6. veka ne navodi primer pojedinca koji je pomou socijalne demagogije postao tiranin. (prvi ovu tezu izneo Platon, aristotel preuzeo).

Trea teza nastanak starije tiranide dovodi u vezu sa pojavom falange. Prema ovom miljenju, uvoenje novog naina ratovanja omoguilo je novonastalom srednjem sloju da zahteva vea politika prava. Poto su politika prava stajala u vezi sa vojnim doprinosom, mnogi pojedinci su sebe lano prikazivali kao najvee borce za prava hoplita, sve dok ne bi uz njihovu pomo postali tirani. Meutim ova ideja o nastanku ST, je proizila iz atinskog demokratskog iskustva 5. i 4. veka. A protiv ove teze govori i to to falanga se nije pojavila naglo, ve postepeno.

etvrta teza, i danas najprihvaenija, uzrok pojave ST trai u posebnoj strukturi Helade, pogotovo njene aristokratije. U arhajskom dobu, unutranja nestabilnost aristokratije, kao i njena agonalna etika, dovode do unutranjih sukoba iz kojih proizlazi tiranida. Prema ovom shvatanju, samodrci su istaknute aristokrate, koji su najuspenije povezali izraziti individualizam i agonalni duh svog sloja sa novim sredstvima i mogunostima arhajskog doba.

Postojalo je vie puteva koji su vodili ka uspostavljanju samovlade. Jedan od njih je iao preko javne slube i vojnih uspeha. Na taj nain budui tiranin je uspevao da se istakne, olakavajui sebi osvajanje vlasti. Za Kipsela u Korintu, Teagena u Megari i Ortagoru u Sikionu, se sa velikom pouzdanou zna da su vrili neku dravnu dunost, koja im je donela ili uveala ugled. Drugi nain da se dospe na elo polisa bio je taj, to bi ugledni i vlastoljubili aristokrata okupio oko sebe hetajriju, iji su lanovi, radi ispunjavanja njegovih ambicija, bili spremni da ga slede i u najopasnijim poduhvatima. Prilikom samog ina osvajanja vlasti, vlastoljubivi aristokrata je po pravilu pribegavao nasilju. Zaverenici su obino prvo zauzimali kljune poloaje u gradu, pre svega akropolj. U toku prevrata, glavni protivnici bili bi uutkani ili ubistvom ili izgnanstvom.

U 7. veku, najamnici nisu igrali nikakvu ili su imali veoma malu ulogu. Tokom 6. veka, to se menja, i sve je izraenija tenja ka veoj upotrebi plaenika za svrhe prevrata. Najamnici su bili ne samo pogodni za uspostavljanje tiranide, ve su bili i savreno sredstvo osiguravanja vlasti, poto su zavisili jedino od tirana.

Veina tirana je najotrijim merama pribegavala u trenutku dolaska na vlast. Jedne aristokrate bi samodrac pobio, druge bi poslao u izgnanstvo, dok bi od treih uzeo za taoce najblie srodnike. Ove mere nisu imale za cilj d aslome ili unite aristokratiju, ve samo da obezbede opstanak novog poretka.

U razdoblju kada ni sam polis nije u potpunosti razvijen, nemogue je oekivati da pojedinac ostvari apsolutnu diktaturu. Tiranin je mogao da stekne vodei poloaj u svom polisu, ali nije mogao u potpunosti da ogranii sve mogunosti delovanja ostalih aristokrata. To nije ni bilo u njegovom interesu, jer ukoliko je eleo da njegova vlast bude opteprihvaena i vrsta morao je ostalim aristokratama ostaviti dovoljno prostora da u nekom vidu zadovolje svoje tradicionalno astoljublje. Zbog toga je tiranin, aristokratama ukazivao duno potovanje, i dozvoljavao im da nastave da vode aristokratski nain ivota, pod uslovom da ne ugroavaju njegov vodei poloaj.

Veina tiranida u arhajskom dobu nije opstala due od tri pokolenja. S jedne strane, drugo i tree pokolenje tirana, svoj vodei poloaj doivljava kao neto prirodno i trajno. U skladu sa tim oni pokazuju manje obzirnosti prema potrebama aristokratije, ugroavajui njenu preostalu slobodu delovanja. naslednici osnivaa tiranide, po pravilu, ne poseduju njegov ugled koji se temelji na tome da je zahvaljujui svojim linim sposobnostima uspeo da se uzdigne nad ostalima.

Starija tiranida, kao istorijska pojava predstavlja vaan korak napred u razvoju polisa. Ona se javila u doba, koje je bilo doba krize i doba konsolidacije. Starija tiranida je bila jedan od moguih pravaca kojim je jedan polis tokom arhajskog perioda mogao poi u trenutku krize. Ovo tumaenje dodatno potvruje rasprostranjenost i brojnost tiranide u arhajskom periodu. Poznato je vie od 50 tirana u vie od 20 polisa.

Starija tiranida, iako je kratkorono gledano predstavljala negativnu pojavu, na due staze odigrala je pozitivnu ulogu u konstituisanju polisa. Uspostavljanje vlade jednog oveka, po pravilu je znailo i kraj unutranjih sukoba. Takoe, prestanak aristokratskih sukoba je podsticajno delovao na privredni razvoj. Tiranida je takoe jaala dravne organe, najpre oni su sada mogli nesmetano da rade, a i sada iza njih nije stajao samo polis, nego i tiranin koji uiva neosporiv autoritet.

Takoe, graani na primeru samodrca koji ima ogromnu mo, da vide kojim snagama i mogunostima raspolae njihov polis.

Takoe, ST je pomogla konstituisanje polisa, tako to je dovela do nenamernog razvoja graanske svesti. Samodrci su esto, radi uvrivanja vlasti, pridavali vei znaaj ostalim drutvenim slojevima, to kod njih podstie rast samopouzdanja i samim tim svesti svom znaaju po celokupni polis.

Prva tiranida u Heladi uspostavljena je oko 660. godine u Korintu, i uspostavio ju je Kipsel.

16. RANA ATINA

- mitski poeci, prve magistrature i kolektivna tela (nastanak i odlike)

Razvoj Atine od malog naselja ka najmonijem polisu Helade je trajao vie stotina godina. O najranijim razdobljima atinske istorije postoje malobrojni i nepouzdani podaci. Najranija prolost Atine se rekonstruie pomou arheolokih nalaza.

Sami Atinjani su verovali da svoje kraljeve mogu da prate sve do Kekropa, koji je navodno vladao u 16. veku. Atinjani su stvorili mit o ujedinjenju Atike, i rado su isticali da su starosedeoci u Atici. U njihovom pamenju postojao je jedan trenutak koji su smatrali istinskim poetkom svoje istorije. Prema antikoj tradiciji, Atika je u najstarija vremena bila podeljena na dvanaest nezavisnih jedinica, a ovu podeljenost je okonao mitski kralj Tesej. On je itavu Atiku ujedinio u jedan polis, ime je stvorena atinska drava.

U stvarnosti to nije bilo tako. Zajednice u submikenskom periodu, koje su bile veliine sela, nisu predstavljale nezavisne politike jedinice, pre svega to dravnost u Heladi u to doba jo nije bila razvijena. Spajanje vie naselja u jedan polis, tj. sinojkizam, je pojava klasinog doba, kada se nekoliko politikih zajednica ujedinilo u jedan polis. Istraivanja su pokazala da je tradicija o sinojkizmu u Atici anahronizam. A do toga je dolo zbog toga to ni jedan polis nije uspeo da na tako velikom prostranstvu uspostavi jedinstvo grada i zalea kao Atina, svi stanovnici Atike su bili Atinjani.

Prva javna sluba koja se u Atini pojavila, bila je funkcija arhonta eponima, po kome je godina dobijala ime i po kojoj su Atinjani raunali vreme. Atidograf Helanik, navodi da je ova funkcija uvedena 683/682. godine, ali je mogue d aje ova funkcija postojala i ranije. U poetku arhonti su birani doivotno, potom na 10 godina, i onda najzad od 683/682. na po godinu dana. U klasinom dobu arhont eponim je zadrao nadlenosti u oblasti naslednog i porodinog prava, to pokazuje da je u ranijim periodima posedovao i nadlenost u pravosuu.

Zbog agonalne etike, ostale aristokrate nisu elele da jedan pripadnik atiksne elite ostvari prevelik uticaj, pa su stoga uvedene nove dravne slube. Arhont polemarh bio je zaduen za vojne poslove i glavni zapovednik za vreme rata. Tako]e imao je i sudsku nadle\nost u pogledu stranaca. Trea javna sluba bio je arhont basilej, koji preuzima obaveze nekadanjeg prvog basileja u verskoj i sudskoj sferi. On je predsedavao Areopagom, vrio prinoenje rtava u ime zajednice

Najuticajnije aristokrate su najee birane za jednu od ove tri funkcije. Nakon odreenog vremena, celokupna aristokratija se sloila oko uvoenja novih javnih dunosti. Tesmoteti (postavljai pravde) kojih je bilo 6., bili su uvari starih pravnih obiaja, koji su u to vreme jo uvek prenoeni usmenim putem. Ovlaenja tesmoteta pre Drakonta nisu poznata. Nije poznato od tano kog vremena ova devetorica slubenika kao vrhovno upravno telo nose naziv arhonti, ali se zna da je to moralo biti pre Solonovih reformi.

Poto je i dalje bilo malo dravnih poloaja, stvorene su dunosti kao to su kolakreti blagajnici; tamiji blagajnici boginje Atine; Jedanaestorica nadzornici tamnica i izvritelji sudskih presuda; poleti oni su izdavali dravnu imovinu u zakup.

Nastanak i razvitak dravnih funkcija je u bliskoj vezi sa razvitkom kolektivnih tela. Po Tukididu, jo je kralj Tesej ustanovio jedno glavno vee, koje je po njemu istovetno sa Areopagom, tj. Veem sa Areopaga (breg boga Areja, nasuprot Akropolja), gde je ovo vee zasedalo. Areopag je je bio nadlean za suenje u sluaju ruenja postojeeg poretka. Takoe u delokrug ovog dravnog tela spadalo je i donoenje pravde u sluajevima ubistva, nanoenja tekih telesnih povreda, trovanja i podmetanja poara. Areopag nije bio savetodavno telo, on je bio jedan od sredinjih organa atinske drave.

Sami poeci Atinske skuptine (eklesije) kao dravnog organa nisu poznati. Koju ulogu je u najranijim fazama razvoja Eklesije imala elita nije poznato, ali se pretpostavlja da su eupatridi vodili glavnu re. Uee demosa u radu Skuptine (eklesije) je bilo retko. Veina naroda nije imala dovoljno slobodnog vremena da bi se bavila politikim pitanjima. Uee demosa je bilo veliko samo u retkim sluajevima, kao to je kriza u vreme Solona.

17. KILONOVA ZAVERA

- izvori, hronoloki i prostorni okvir, kako dolazi do zavere, tok i kraj zavere, istorijski znaaj zavere

Herodot, Istorija

Plutarh, Solon

Tukidid, Istorija Peloponeskog rata

Jedan od najstarijih poznatih dogaaja iz atinske istorije je Kilonova zavera, koja se odigrala za vreme arhonata Alkmeonida Megakla, verovatno 632. godine, a moda i 636. godine. Kilon je pripadao najviim atinskim krugovima. Po Tukididu, bio je uglednog porekla i uticajan. Takoe bio je pobednik na Olimpijskim igrama 640. godine i zet Teagena, tiranina od Megare.

Kilon je prema savetu Delfijskog proroita za vreme najveeg praznika Zevsa, to je on protumaio kao Olimpijske igre, sa svojom hetajrijom izvrio prevrat i zauzeo Akropolj. Pri tome, po Tukididu, je dobio pomo od tiranina Teagena, mada Herodot to ne spominje. Stvarne namere Kilona za dravni udar nisu poznate, ali se pretpostavlja da je to uradio u skladu sa agonalnom etikom i pod uticajem Teagenovog uspeha. Ni Herodot ni Tukidid ne spominju neki unutranji razdor koji bi prethodio pokuaju prevrata.

Kilonovo zauzimanje Akropolja bilo je u skladu sa uobiajenim nainom postupanja tirana. Akropolj je imao veliki simboliki znaaj i dobar strateki poloaj, koji je olakavao uspostavljanje samovlade. Meutim nakon poetnog uspeha, Atinjani su odmah opseli Kilona i njegove saborce na Akropolju. U ovoj opsadi su uestvovali i eupatridi i obian narod, to pokazuje da unutar Atine u to vreme nisu vladale duboke podele.

Kilon je sa svojim bratom, jo pre nego to su se njihove pristalice nale u bezizlaznom poloaju, uspeo da pobegne iz Atine. Oni koji su ostali, potraili su spas kod rtvenika boginje Atine, i po helenskim obiajima ubijanje onih koji u svetilitu zatrae zatitu bogova, predstavlja jedan od najteih verskih prestupa. Pod obeanjem da e dobiti pravedno suenje, zaverenici su nagovoreni da napuste rtvenik, zatim je deo njih ubijen odmah po izlasku iz svetilita a deo dok su jo bili u njemu. To je tzv. Kilonov greh.

Znaaj Kilonove zavere se ogleda u tome, to je nakom ubijanja Kilonovih pristalica, dolo do sukoba izmeu rodbine pobijenih i porodica poinitelja, i ti sukobi su potresali Atinu, usled ega e biti izabran Drakont (621/620) da izvri zakonodavnu reformu. I tada dolazi do prvog zapisivanja usmenog obiajnog prava u Atini.

18. DRAKONTOVA ZAKONODAVNA DELATNOST

- izvori, hronoloki okvir, uzrok i povod, zakonodavna delatnost, istorijski znaaj

plutarh - solon i dela aristotela

Prema atinskoj tradiciji, Drakontovo zakonodavstvo spada u 621/620. godinu. Pretpostavlja se da je glavni razlog izbora Drakonta bio krvav obraun sa Kilonovim pristalicama, kao i sukobi koji su iz toga proistekli izmeu rodbine pobijenih i porodica poinitelja, a koji su u narednim godinama potresali Atinu. Prema Plutarhu, ovaj razdor e tinjati jo u doba Solona, te e tada biti obrazovan sud koji e odluiti da Alkmeonidi i ostali neposredni poinioci zloina koji su jo bili ivi budu prognani, a posmrtni ostaci u meuvremenu preminulih iskopani i baeni izvan granica Atike.

Drakontovi zakoni su vaan koraknapred u uspostavljanju vladavine zakona u Atini. O njima nemamo puno podataka, i jedino sa sigurnou moemo rei da su bili surovi. Oni predstavljaju prvo zapisivanje usmenog obiajnog prava u Atini.

Drakont nije pokuavao da uspostavi novi pravini poredak, ali su njegovi zakoni sadrali neke vane novine, od kojih su mnoge prvenstveno imale za cilj da spree krvnu osvetu.

Drakont je uveo razlikovanje izmeu ubistva sa predumiljajem, ubistva bez predumiljaja i ubistva u samoodbrani. Ubistvo s predumiljajem je kanjavano smru, ubistvo iz nehata progonstvom i oduzimanjem imovine, dok ubistvo u samoodbrani nije gonjeno.

Drakont je takoe odredio da odgovornost za ubistvo pada jedino na poinioca dela, a ne na itavu porodicu, ali je pri tome podstrekaa na ubistvo izjednaio sa ubicom.

Porodica ubijenog je morala samoinicijativno i javno da optui ubicu za zloin, ali bi onda okrivljenom sudio sud. Sud bi se sastojao od basileja verovatno arhont basilej i etiri basileja fila, i od kolegijuma od 51 efeta.

Basileji bi utvrivali da li uopte postoji odgovornost okrivljenog, dok bi efeti odreivali postojanje namere i donosili bi presudu, koju bi potom izricali basileji.

Drakont je takoe predvideo i izmirenje sa ubicom, ukoliko bi mu oprostili najblii roaci ubijenog ili ako oni nisu vie u ivotu, onda je na to moralo da pristane najmanje 10 lanova fratrije.

Drakontovi zakoni su javno objavljeni i tako uinjeni svima dostupnim.

19. SOLON (I)

- izvori, hronoloki okvir, ko je Solon i koje mesto on zauzima u atinskoj istoriji, uzroci krize i njen uticaj na atinsko drutvo, detaljnije o glavnoj meri Solomonovih reformi, kojom je Solomon teio da rei unutranje krize u Atini

aristotel politika? plutarh zivot solonov aristotel - ustav atinski

Solon je najznaajnija linost arhajskog doba i on spada meu najvanije atinske dravnike. Jo u klasino doba, on je u Atini smatran velikanom sa kojim se skoro niko ne moe porediti. Tako su ga i pristalice i protivnici demokratije smatrali ocem atinske demokratije. Solon nije otac atinske demokratije, niti je eleo da stvori novo politiko ureenje, ali je ipak udario temelje novom ureenju. O Solonu imamo velik broj izvora (Aristotel, Herodot, Plutarh), i znamo da se rodio oko 640. godine, da je pripadao aristokratiji i da je izgleda doiveo poetak Pejsistratove tiranide.

Poetkom 6. veka Atina je proivljavala duboku drutveno-politiku krizu. Na njenom Vrhuncu 594/593. godine, izabran je Solon za arhonta sa posebnim ovlaenjima i za pomiritelja (diallektes). Sam Solon je ozbiljno shvatio svoju funkciju, i on je gledao opti interes, a ne interes samo jednog dela graanstva.

Kako je dolo do krize, nije potpuno jasno. Pogreno bi bilo rei da je bio samo jedan uzrok krize. Verovatno je bilo vie uzroka, i da je tek njihovo zajedniko dejstvo dovelo atinsko drutvo u tako teak poloaj poetkom 6. veka. Najverovatnije je porast stanovnitva, podela poseda na sitnije delove, opadanje kvaliteta zemljita, i duniko ropstvo dovelo do krize u Atini.

Duniko ropstvo nije znailo da je zajmodavac davanjem zajma sticao pravo na linost dunika, tj. da je dug bio jednak ropstvu. Duninik je bio slobodan sve dok je ispunjavao svoje dunike obaveze.

Aristotel i Plutarh prave razliku izmeu dunikog ropstva i estinara, ali ne daju jasnu sliku koja su obeleja estinara. Solonov opis ukazuje da su estinari bili nova pojava, i kada Solon kae da je oslobodio porobljenu zemlju, onda on misli na zemlju koju su ti estinari obraivali.Osiromaeni seljaci kojima je pretilo duniko ropstvo, su izgleda pokuavali da izbegnu tu sudbinu tako to bi se u odnosu na poverioca obavezali da e davati odreeni deo svojih buduih prihoda, tj. estinu, sve dok ne vrate zajam.

Broj bogatih seljaka koji su mogli da obezbede veliku pozajmicu je bio ogranien, i stoga su u prvom redu zajmodavci bili aristokrate. I najverovatnije, su neki od njih bezobzirno pribegavali dunikom ropstvu, jer posed i najbogatijih Atinjana nije se nalazio na jednom mestu, ve je bio podeljen na vie manjih poseda. Pribegavanjem dunikom ropstvu, aristokrate su dobijale priliku da zaokrue svoje imanje. Ovakvo ponaanje pojedinih eupatrida spada, najverovatnije meu glavne uzroke krize.

Demos biva ogoren takvim ponaanjem eupatrida, i trai novu podelu zemlje, po kojoj e svi Atinjani dobiti jednak zemljini deo isomoiria. Kasnije se ova krilatica isomoiria javila u Sparti tokom drugog mesenskog rata, ali je tamo taj problem reen osvajanjem Mesenije.

Zato je jedna od glavnih Solonovih mera u cilju uvrivanja polisa bila sejsahteja kojom je ukinuto duniko ropstvo. Pojam sejsahteja potie od seio (sresem, odbacim) i achthos (teret) i doslovno znaenje ovog poja jeste skidanje tereta. Sejsahteja predstavlja brisanje svih dugova i optereenja ukljuujui i davanje estine letine. U isto vreme je proglaena opta amnestija za sve dunike koji su ranije izbegli iz Atike kako ne bi upali u ropstvo. Dravnim sredstvima je sproveden otkup Atinjana koji su pali u duniko ropstvo i bili prodati izvan Atike. Uvedena je zakonska zabrana da se linou jami za zajam.

Sejsahteja pripadnicima niih slojeva nije bila dovoljna, jer su se nadali novoj podeli zemlje, takoe ni aristokrate nisu bile zadovoljne ovom merom jer su se morali pomiriti sa finansijskim gubitkom.

Istorijski znaaj sejsahteje najbolje se ogleda u tome to je materijalni opstanak atinskog seljatva bio osiguran sve do Peloponeskog rata, to je bio vaan inilac unutranje stabilnosti Atine.

20. SOLON (II)

- reforme u oblasti zakonodavstva (opti znaaj i konkretne mere) i reforme u politikoj oblasti (nova dravna tela, njihove nadlenosti i nova podela stanovnitva)

Da bi uvrstio poredak u Atini, Solon se nije mogao ograniiti samo na reavanje dunikog pitanja. Shodno tome doneo je niz zakona koji su trebali da uvrste postojeu pravnu praksu, kao i da odgovore na izazove koji su ugroavali stabilnost polisa.

Pod Solonom, atinsko pravo je prvi put jasno definisano, stekavi tako novi kvalitet, jer vie nije zavisilo od tumaenja onih koji su pravdu dosuivali. Zakoni su sada bili javno izloeni. Bili su napisani na uspravnim etvrtastim ploiama od drveta, koje su mogle da se okreu oko svoje ose, zbog ega su nazvane osovinama (axones). Njihov prepis je uvan na Akropolju na bronzanim stubovima, tzv. kirbama. Poto su postali pristupani svima, zakoni su postali obavezujui za sve graane.

Solon je zakonski ograniio veliinu zemljinog poseda. Ova mera je trebala da sprei ili makar ogranii stvaranje velikih poseda i na taj nain obezbedi opstanak manjih ojkosa.

Takoe je doneo zakon o izdravanju. Njime je bilo predvieno da je sin zakonski obavezan da se brine o roditelju u njegovoj starosti, ali samo pod uslovom da je otac dao sina da izui neki zanat. Ova mera je, sa jedne strane ukazivala da je postojala potreba za tom vrstom radne snage, a sa druge strane je trebala da sprei dalje usitnjavanje ve malih poseda.

Solon je takoe uveo i slobodu zavetavanja imovine za graane bez sinova ili dece, kako bi se ojkos ouvao kao celina.

Solon je takoe zakonski uredio izgradnju i korienje bunara, odnosno kanala, zidanje zgrada, saenje maslinovog drvea, to ukazuje na to da je on eleo to bolje susedske odnose.

Vano mesto u Solonovom zakonodavstvu zauzima i zakon o dodeli atinskog graanskog prava. njime je bilo predvieno da se u Atici mogu nastaniti iskljuivo prognanici iz drugih polisa kojima nije bio mogu povratak u otadbinu ili strane zanatlije.

Donet je zakon o zabrani izvoza svih poljoprivrednih proizvoda, osim maslinovog ulja. Ovim je trebalo da se ree potekoe u snabdevanju siromanih.

Donet je i niz zakona koji su imali za cilj da razvijaju oseaj zajednitva meu graanima, kao i svest o vladavini zakona. Jedna od najvanijih solonovih mera jeste zakon po kojem je svaki Atinjanin imao pravo da kod nadlenog organa podnese prijavu, tj. tubu, u ime itave zajednice ili osobe koja sama nije mogla da podnese prijavu. Ovom tzv. javnom tubom je naglaena odgovornost svakog graanina za vladavinu zakona.

Takoe u sluaju unutranjih nemira, svaki graanin je morao da odabere stranu ili bi mu u suprotnom bilo oduzeto graansko pravo, tako to je proglaen za beasnog. Ovom merom, Solon je hteo da izbegne dugotrajne i iscrpljujue borbe aristokratskih hetajrija.

Donet je zakon protiv tiranide, koji je predviao da svako ko pokua da se domogne samovlade ili pomogne njenom uspostavljanju bude zajedno sa svojom porodicom lien svih graanskih prava i prognan iz Atike.

Preljubnik od strane prevarenog mua moe biti nekanjeno ubijen ako je uhvaen na delu, u pogledu none krae lopov moe biti odmah ubijen ili odveden kod Jedanaestorice da mu sude, a u pogledu dnevne krae lopov isto moe biti ubijen samo ako je uhvaen na delu i da je ukrao vie od 50 drahmi.

Solon je uveo novi sudski organ Helijaja, koja je izgleda, bila deo Eklesije, i koja je radila kao sud. Broj lanova ovog sudskog organa nije poznat, ali su u njegov sastav ulazili svi punopravni graani koji su birani rebom. Smatra se da je ona predstavljala prvu sudsku instancu. Ona je bila nadlena za graanske i krivine sluajeve.

Novina koju je uveo Solon bilo je i vee etiri stotine. Njegovi lanovi su birani tako to bi iz svake od etiri file bilo izglasano po 100 osoba. Nadlenosti ovog vea nisu poznate. Pretpostavlja se da je ono predstavljalo apelacionu instancu.

Slika Areopaga u vreme Solona stoji pod znanim uticajem politike misli i istorijskog razvitka Atine 4. veka. U Ustavu atinskom Aristotel tvrdi da je Solon naloio Areopagu da uva zakone. Tom prilikom Aristotel se slui renikom svoga vremena, smatrajui da je Areopag dobio nadzornu funkciju u politiko-institucionalnoj oblasti radi spreavanja donoenja odluka ili zakona u Skuptini koji se nalaze u sukobu sa ustavom. Meutim uvari zakona su u Atini uvedeni tek u poslednjoj treini 4. veka, na osnovu ega se zakljuuje da je tu re o anahronizmu.

Ovo navodi na gledite da Solon nije ovlastio Areopag da sprei donoenje protivustavnih zakona i mera, ve samo da nadzire potovanje ve postojeih zakonskih odredbi.

Areopag je bio nadlean da prima prijave o prekrajima predstavnika drave i da odreuje visinu kazne.

Solon je zakonski utemeljio nadlenost Areopaga da goni one koje kuju zaveru protiv postojeeg dravnog poretka.

Solon nije verovao da su svi graani jednaki, i zbog toga je on uveo imovinski cenzus. Ovim inom prvi put u istoriji Atine, stvoreno je jedno merilo, koje je vailo podjednako za sve graane bez obzira na njihovo poreklo i trenutni poloaj. Uvoenjem imovinskog cenzausa, nisu ukinute sve drutveno-politike razlike izmeu Atinjana, ali su prvi put politika prava bila usklaena sa linom sposobnou i doprinosom zajednici.

Timokratskom reformom, Atinjani su bili podeljeni na etiri razreda:

- pentakosiomedimni ne manje od 500 mera, tj. medimni

- hipeji tj. konjanici ili vitezovi ne manje od 300 mera

- zeugiti ljudi koji stoje u redu oni koji se bore u falangi ne manje od 200 mera

- teti manje od 200 mera

Medimna je mera za ito, vino ili ulje i kretala se u zavisnosti od proizvoda, od 41 do 52 litre. Ona je koriena, poto novac u to vreme jo nije bio rairen.

Solonova timokratska podela na 4 razreda, je najverovatnije stvorena pod uticajem vojne organizacije, na ta ukazuju nazivi drugog i treeg razreda.

Mnogi Atinjani su po zavretku reformi bili veoma nezadovoljni Solonom, jer su im promene ile ili suvie ili nedovoljno daleko.

Solon nije otac atinske demokratije, ali je svojim sugraanima pokazao da su njihova zajednika volja i delovanje odgovorni za dobrobit polisa, i on je mnogo doprineo razvoju atinske dravnosti, i postavio je temelje za nastanak atinske demokratije.

21. PEJSISTRAT (I)

- izvori, hronoloki okvir, Atina u periodu izmeu Solomonovih reformi i Pejsistrata, ko je on, kada je bila prva tiranida, ko se bori za vlast i ta je uzrok sukoba, kada dolazi do druge tiranide, i kada dolazi do tree tiranide

Politike prilike u Atini su nakon Solonovih reformi bile stabilne sa kratkim prekidima sve do sredine ezdesetih godina 6. veka. Prvi prekid je bio kada mesto arhonta eponima nije bilo popunjeno. Po Ustavu atinskom to se odigralo 590/589. i 586/584. godine, i u ovom izvoru, stanje u Atini je opisano kao anarhija, ali ne u modernom slislu te rei, ve je to samo oznaavalo da najvia dravna dunost nije bila popunjena.

Nekoliko godina kasnije, 582/581. godine, prema Ustavu atinskom , do ozbiljne krize, jer jer arhont eponim Damasije odbio po isteku svog mandata da preda dunost, vrei nezakonito vlast jo dve godine i dva meseca. Nisu poznati razlozi ovoga, ali se pretpostavlja da je on teio samovladi. Mada je mogue da je on produio svoj mandat jer njegov naslednik nije bio izabran na vreme, jer su i posle njega nastavljeni sukobi oko izbora arhonta eponima. Na kraju je na razdoblje izabran kolegijum od 10 arhonata. (5 aristokrata, 3 zemljoradnici, 2 zanatlije anahronizam politike teorije iz 5. i 4. veka).

Otprilike dvadesetak godina posle Damasijeve afere (561/560) javljaju se prvi znaci ozbiljnijih unutranjih nevolja, koje e u narednim godinama dovesti do uspostavljanja tiranide Pejsistrata i njegovih sinova. Pejsistrat, sin Hiparhov, je bio od ranije poznat u Atini zbog svojih ratnih podviga, njemu je oko 565. godine polo za rukom da zauzme Nisaju, luku grada Megare.

Krajem ezdesetih godina 6. veka u Atini su se tri grupe borile za prevlast. Predvodnik jedne grupe bio je Pejsistrat. On je 561/560. godine, lano predstavio da je rtva napada, zbog ega mu je Atinska skuptina dozvolila da uzme odred batinaa za svoje telohranitelje. Uz njihovu pomo, kao i svojih pristalica, Pejsistrat, je uspeo da zauzme Akropolj, pokuavi da uspostavi tiranidu. Ona je, ipak bila kratkog veka, jer je ubrzo posle neuspeha, bio prisiljen da se povue iz Atine. Pejsistrat je najverovatnije bio visokog porekla, i mogue je da je arhont eponim iz 669/668. godine, koji je nosio istovetno ime, bio njegov predak. Pejsistratov prvi pokuaj uspostavljanja tiranide, je dugo tumaen kao dokaz da je na vlast doao zahvaljujui klasnim sukobima. Tako su po Aristotelu i Herodotu, u Atini postojale tri meusobno suprotstavljene grupe, tj. stranke.

Prvu stranku su inili pedijeji ravniari krupni zemljoposednici pripadnici starog plemstva. Na njihovom elu nalazio se Likurg, koji je pripadao rodu Eteobutada, i on je navodno bio oligarhijskog ubeenja.

Drugu stranku su inili paralije primorci bili su stanovnici Atine i atinske luke Pirej, i veinom su bili zanatlije, trgovci i zemljoradnici srednjeg imovinskog stanja. Predvodio ih je Megakle, koji je zagovarao tzv. srednje ureenje.

Treu stranku inili su tzv. dijakriji brani koji su bili sitni zemljoposednici, teti i lica osloboena iz dunikog ropstva. Njihov voa je bio Pejsistrat, koji je traio zemljinu reformu i uvoenje demokratije.

Meutim protiv ovakvog tumaenja govori injenica da su pojmovi oligarhija, demokratija i srednje ureenje javljaju tek u klasino doba, i da u 6. veku nije mogla postojati predstava o ovakvim tipovima ureenja. Takoe i i deja o demagogu tiraninu predstavlja anahronizam i plod politike misli iz 5. i 4. veka. A takoe, zna se da su Solonove reforme uklonile glavne uzroke socijalnog nezadovoljstva, i da se u izvorima ne navode neki novi i velikih razmera socijalni nemiri. Takoe i injenica da su Pejsistratu dodeljeni telohranitelji naoruani samo batinama, pokazuje da su Atinjani smatrali da ne postoji ozbiljna pretnja od izbijanja graanskog rata.

Najverovatnije je da je sukob u polisu pokrenulo suparnitvo izmeu najmonijih aristokrata, a ne neki vii ciljevi. Glavni deo politikih borbi se odigrao izvan atinskih institucija i demos nije bio uvuen ni u uspon ni u pad Pejsistrata 561/560. godine.

Ubrzo nakon Pejsistratovog odlaska iz Atine, sukob izmeu Megakla i Likurga se ponovo rasplamsao. Usled toga, na Megaklov podstrek, dolazi do pribliavanja njega i Pejsistrata. Saveznitvo je utvreno brakom izmeu Megaklove erke i Pejsistrata, koji se potom sveano vraa u Atinu. Meutim ovo saveznitvo nije bilo dugog veka. Smatra se da je uzrok njihovog razlaza bila Pejsistratova elja da ponovo uspostavi tiranidu. Meutim, odsustvo vesti da je Pejsistrat u bilo kom trenutku pribegao nasilnim sredstvima, kao i njegov dobrovoljni odlazak iz Atine 557/556. godine govore suprotno.

Megakle se najverovatnije okrenuo protiv Pejsistrata zato to je plan da ga vee za sebe i svoje ciljeve propao. U izvorima su ovi dogaaji protumaeni kao Pejsistratov drugi pokuaj uspostavljanja tiranide, to je posledica njihovog sagledavanja iz ugla njegovog uspenog dolaska na vlast 546/545. godine. Zbog te tzv. tree tiranide, Pejsistrat, je za izvore iz 5. i 4. veka uvek bio uveni samodrac.

Pejsistrat je tokom svog drugog izgnanstva od oko 10ak godina iveo van Atike. Prvo je otiao u Eretriju na ostrvu Euboji, odakle se uputio ka makedonskom primorju u Pangeju. Prihodi koje je dobio iz tamonjih rudnika zlata i srebra, omoguili su mu da unajmi brojne plaenike. Takoe je za svoj povratak u Atinu dobio podrku brojnih aristokrata iz Tebe, Arga, Eretrije. Pejsistratu se navodno pridruilo oko 1000 dobrovoljaca iz Arga.

Nakon 11. godina izgnanstva, Pejsistrat je sa svojim pristalicama 546/545. godine preao iz Eretrije u Atiku, iskrcavi se kod Maratona. Tamo su mu se pridruile brojne pristalice iz Atine i drugih delova Atike. Tek kada je Pejsistrat krenuo na samu Atinu, u susret mu je pola atinska vojska, ali je on kod Palene bila razbijena i naterana u bekstvo. Sa ovim uspehom uklonjena je i poslednja prepreka uspostavljanju tiranide i Pejsistrat e narednih devetnaest godina, sve do svoje smrti 527/526. godine biti neprikosnoveni gospodar Atine.

22. PEJSISTRAT (II)

- karakter njegove tiranide (odnos prema institucijama); odnos prema aristokratiji (konkretan primer); odnos prema demosu (koje mere je doneo); kulturna, graevinska, spoljana politika

Iako je vlast osvojio nasiljem i to su najamnici inili temelj njegove vlasti, Pejsistrat nije bio tiranin u klasinom smislu te rei. Njegova vladavina je uporeivana sa zlatnim dobom pod bogom Kronom.

Pejsistratova politika vetina se ogleda u tome to obavljanje najviih dravnih funkcija nije ograniavao samo na svoje najblie saradnike i pristalice, ve su i ostali lanovi atinske elite imali mogunost da ih vre. Tako su se Alkmenoidi, koji su spadali meu glavne protivnike Pejsistrata, posle nekoliko godina vratili iz izgnanstva, i njihov najugledniji lan Klejsten, sin Megaklov, 525/524. godine izabran za arhonta eponima.

Takoe, Pejsistrat, je uspeo sebi da priblii tzv. sekundarnu elitu, odnosno one lanove aristokratije koji u prethodnom poretku nisu igrali veu ulogu.

Takoe organi drave i kultovi polisa su sauvali svoje ranije odlike i oblik. Sve dravne funkcije i sva kolektivna tela su i dalje postojali i redovno su popunjavani. Pored toga, nije izvrena nikakva reforma zakonodavstva. Do promene je dolo jedino u pogledu vojne organizacije polisa, poto ona u stvarnosti prestavje da postoji. Osnovu vojne moi Atine su Inili najamnici koji su se nalazili u slubi tiranina.

Jedna od najvanijih mera na unutranjem planu, prema antikim izvorima, bilo je uvoenje poreza, tj. tiranin je u vidu poreza uzimao deseti deo prihoda od poljoprivredne proizvodnje. Ovo se meutim pokazalo kao netano, jer je s jedne strane, novac koji je u Atini u to doba bio u opticaju, je imao suvie visoku nominalnu vrednost da bi bio pogodan za prikupljanje poreza, a sa druge strane, ako je porez prikupljan u poljoprivrednim proizvodima, to je podrazumevalo stepen organizacije koji je uveliko prevazilazio tadanje mogunosti atinske drave. Takoe, ovaj nain oporezivanja, bi iziskivao promenu dravne organizacije koja bi morala ostaviti nekog traga u izvorima, to nije sluaj.

Takoe, desti deo prihoda, bi za sitne i srednje zamljoradnike predstavljao veliko optereenje, koje je moglo da izazove unutranje nemire. I porez spominju iskljuivo Tukidid i Aristotel, dok Herodot navodi jedino tiraninovu linu imovinu u Trakiji i Atici, koja je najverovatnije inila finansijsku osnovu njegove moi.

Prema Ustavu atinskom, jo jedna Pejsistratova mera, bila je i pozajmljivanje novca siromanim seljacima za poljoprivredne radove. Po Aristotelu, tiranin je time eleo da povea svoje prihode, kao i da postigne da sirotinja ivi u umerenom blagostanju, kako ne bi imala elje i vremena za bavljenje dravnim poslovima. Meutim ovaj podatak se moe odbaciti kao potpuni anahronizam, jer je u arhajsko doba politiko uee niih slojeva slabo.

U savremenoj nauci, preovlauje miljenje da je podatak iz Ustava atinskog o uvoenju sudova po demama od strane Pejsistratova pouzdana. Po Aristotelu motiv tiranina za donoenje ove mere depolitizacija demosa. Uvoenje dija po demama najverovatnije je trebalo da na tetu mesnih aristokrata ojaa uticaj tiranina u udaljenim delovima Atike. A pogodnost uvoenja ove funkcije je i ta to je tiranin mogao da nagradi sebi verne pojedince.

U vezi sa izgradnjom velianstvenih graevina za vreme Pejsistrata, arheoloki nalazi ne pruaju mogunost da se njemu pripie bilo koja graevina. Dok su njegovi sinovi, tzv. Pejsistratidi, prema materijalnim i pisanim izvorima, zapoinjali gradnju i podizali vie velikih graevina (hram Zevsa Olimpijskog, svetilite boginje Atine na Akropolju, oltar Apolona Pitijskog).

Moderne teze o graditeljskoj politici Pejsistrata i njegovih sinova stoje pod snanim uticajem Arisotelove Politike, gde je Pejsistrat naveden kao tiranin koji je putem izgradnje velikih graevina zaposlio iroke narodne mase kako ne bi imale dovoljno vremena i elje za bavljenje politikom.

Najverovatniji razlog za podizanje svetilita i hramova bila je elja tirana da javno prikau svoju pobonost.

U oblasti kulta i religijskih sveanosti, Pejsistrat i njegovi sinovi nisu uveli nita novo. Velike Panateneje u doba tiranide nisu preureivane, ali su bile naroito raskono i sveano prireivane. Takoe smatra se da je Pejsistratova zasluga uvoenje Velikih ili Gradskih Dionisija, na kojima su su se prikazivale drame, ali o tome se jo raspravlja. Tirani su istupali kao zatitnici kulta boga Dionisa, i 534. godine, kada je po tradiciji pesnik Tespid prikazao svoju prvu tragediju, moe se uzeti kao poetak atinske drame.

U pogledu Pejsistratove spoljne politike, vano je istai da ona nije jaasno razdvojena od unutranje politike. Njegovo delovanje u ovoj oblasti se odlikuje opreznou i tenjom ka stabilnosti kako bi se osigurao dalji opstanak samovlade. Stoga, Pejsistrat ubrzo nakon uspostavljanja tiranide 546/545. godine, vraa uslugu svom nekadanjem saborcu Ligdamidu sa Naksa, kome pomae da i sam postane tiranin. Takoe je odravao bliske veze sa aristokratijom u Tesaliji. Odnosi sa Argom, odakle je njegova druga ena, su takoe bili dobri.

Najvei spoljno-politiki uspeh Pejsistrata, bilo je zauzimanje Sigeja, na maloazijskoj obali Helesponta u borbi protiv Mitilene. Sigej je predstavljao vanu taku na putu ka Crnom moru, i ovim osvajanjem, Pejsistrat se dokazao kao sposobni vojskovoa.

23. PEJSISTRATIDI

- izvori, hronoloki okvir, karakter njihove vladavine, kada, kako i zbog ega dolazi do propadanja tiranide u Atini

Pejsistrat je posle devetnaestogodinje vladavine (546/545 528/527) umro prirodnom srmu, i tada su vlast preuzeli njegovi sinovi Hipija i Hiparh. Od oca nisu nasledili neki zvanian poloaj, ali su nasledili prijatelje, pristalice, saveznike, posede i plaenike. Hipija i Hiparh su vladali zajedno, ali je glavnu re, kao stariji i sposobniji, imao Hipija.Prenoenje vlasti nije dovelo do slabljenja tiranskog reima, poto za Atinu u tim godinama nisu poznati bilo kakvi politiki potresi. Sami Pejsistratidi su najverovatnije sledili umerenu politiku svog oca.

Mona porodica Alkmeonida, je nakon to je uvidela da se reim Pejsistratida ne moe promeniti niti oboriti, je otila u izgnanstvo. Odatle su sa jo par aristokratskih porodica pokuali da nasilnim putem srue tiranidu, ali nisu uspeli. Nakon tih neuspelih pokuaja, Alkmeonidi su promenili svoju politiku, usmerivi se na pridobijanje Sparte, tada najmonijeg polisa Helade. Iz tog razloga su finansirali Izgradnju Apolonovog hrama u Delfima, koji je 548. godine stradao u poaru. Na taj nain su Alkmeonidi uspeli da na svoju stranu pridobiju Delfijsko proroite, uz iju pomo su dodatno izvrili pritisak na Spartu da vojno deluje protiv Hipije.

Pejsistratidi su, sve do Hiparhovog ubistva vladali umereno, to pokazuje da nisu smatrali da je njihov poloaj ozbiljno ugroen, a i sa brojnim lanovima atinske aristokratije su bili u rodbinskim vezama.

Ono to je verovatno najvie doprinelo padu Pejsistratida, bilo je pogoranje njihovog spoljno-politiKog poloaja. Odnosi sa Tebom su se pogorali, kada je Atina 519. godine podrala Plataju. Takoe dolazi do hlaenja odnosa sa Argom, najverovatnije usled velikog jaanja Sparte pod Kleomenom I. Takoe i u oblasti Egeja dolazi do slabljenja njihovog poloaja, jer je zbaen Ligdamid sa Naksa 525/524. godine.

U samoj Atini, do zavere protiv tirana dolazi tek 514. godine. Zaverenici su nameravali da ubiju tirane za vreme Velikih Panateneja, na kojima su Hipija i Hiparh lino uestvovali. Na elu zavere nalazila su se dvojica aristokrata: Harmodije i Aristogejton. Kasnija demokratska ideologija glavnu zaslugu za par tiranide pripisuje njima dvojici, nazvavi ih tiranoubicama.

Stvarni razlozi za kovanje zavere nisu bili politike prirode, kako Herodot tvrdi, nego line prirode kako objanjavaju Tukidid i Aristotel. Meutim, zavera je propala, i nije sruila tiranidu. Harmodije je na licu mesta stradao, dok je Aristogejton uhvaen i kasnije ubijen. Hiparh je ipak ubijen, dok je hipija ostao nepovreen, i time je preiveo njegov reim. Tek tada, tiranida poprima oblike prave strahovlade, Hipija razoruava ostatak stanovnitva, pojaava najamnike i zapoinje izgradnju utvrenja na bregu Munihija kod atinske luke Pirej.

Za osloboenje Atine od tiranide, odluujui je bio spoljni inilac. Lakdemonjani (lakejdamonjani) su 511. godine prvi put pokuali da obore tiranidu u Atini, kada su poslali pomorskim putem manje vojne snage, predvoene Anhimolom. One su, meutim po svom iskrcavanju kod Falerona, od Hipije i tesalske konjice, koja mu je pritekla u pomo, bile potuene.

Posle toga, 510. godine, usledio je drugi napad Spartanaca. Ovaj drugi pohod je predvodio kralj Kleomen I. On je u Atiku upao kopnenim putem, naterao je tesalsku konjicu u beg, i opseo je Hipiju, koji se utvrdio na Akropolju. Ipak, Hipijina deca (koju je on pokuao da poalje van zemlje), su pala neprijatelju u ruke. Tada je Hipija u zamenu za njih pristao da napusti Atinu i skloni se u Sigej.

Na taj nain se okonala tiranida Pejsistratida.

24. KLEJSTENOVE REFORME

- izvori, hronoloki okvir, kako dolazi do refrermi, karakter i njihova svrha, znacaj reformi za razvoj AtineAtinjani su verovali da uspon njihovog polisa poinje sa zbacivanjem Pejsistratida i sa sprovoenjem Klejstenovih reformi. Herodot tvrdi da je Klejsten uspostvaio vlast naroda, dok Aristotel smatra da je Klejsten atinskom ureenju dao snaniji demokratski peat nego to je to uradio Solon. Meutim, ni Klejsten, kao ni Solon, nije uveo demokratiju, jer je to pojam koji je nastao oko 50 godina nakon Klejstenovih reformi, ali je Klejsten postavio temelje iz kojih e kroz nekoliko decenija izrasti uvena aatinska demokratija.

Nakon proterivanja Pejsistratida 510. godine, ponovo su buknule aristokratske borbe za vlast. Glavni suparnici su bili Klejsten i Isagora. Klejsten je bio iz roda Alkmeonida, i 525/524. godine je bio arhont eponim, dok se za Isagoru, sina Tejsandrovog, zna da je poticao iz ugledne porodice i da je spartanski kralj Kleomen I boravio u njegovoj kui prilikom opsade Pejsistratida.

Kako i kada je suparnitvo izmeu njih dvojice preraslo u otvoreno nasilje nije poznato. Ono je, najverovatnije poelo u prolee 508/507. godine, kada je Isagora zabeleio veliki uspeh u borbi za prevlast, postigavi da bude izabran za arhonta eponima.

Nakon toga je Klejsten, kao privatno lice, izneo pred atinski demos svoj predlog reformi, i tako je pridobio veinu za sebe, i time postao najuticajnija linost u Atini. Tada je Isagora zatraio pomo spolja. Za podrku se obratio Sparti, koja se posle toga umeala u unutranju politiku Atine, i zahtevala da Klejsten i Alkmeonidi zbog tzv. Kilonovog greha napuste Atiku.

Poto je bio svestan da se ne moe suprotstaviti spartanskoj vojnoj moi, Klejsten je dobrovoljno otiao u izgnanstvo.

Spartanski kralj Kleomen I je 508/507. godine doao u Atinu, nakon ega je proterano jo 700 porodica. Isagora i Kleomen I su pokuali da nametnu nove izmene, tako to bi ukinuli vee etiri stotine, i umesto njega bi vladalo Vee od tri stotine na elu sa Isagorom. Na ovaj nain Isagora je eleo da sebi i svojim istomiljenicima obezbedi vlast u Atini, dok je Kleomenova namera bila da u Atini uspostavi reim zavistan od Sparte, i tako bi Sparta prvi put u svojoj istoriji stekla posede van Peloponeskog poluostrva. Meutim, dolazi do iznenadne pobune demosa, i Isagora i Kleomen su bili prisiljeni da se povuku na Akropolj, da bi nakon trodnevne opsade uz pravo slobodnog prolaza napustili Atinu.

Razlozi za pobunu Atinjana su bili ti, to Atinjani, kao ni drugi Heleni, su odbijali bilo kakvo meanje spolja u njihove unutranje prilike, takoe usled viedecenijske stabilnosti pod Pejsistratidima, Atinjanima su nasilne borbe monih aristokrata postale strane, i tree, sa politikim sazrevanjem emosa tokom prethodnih decenija, porasla je i nespremnost da se mirno posmatra kako pojedinac ili odreena grupa prisvaja svu vlast za sebe.

Najverovatnije, Klejsten nije postavljen za zakonodavca, ve je bio postavljen da vodi komisiju koja je trebala da izradi detalje reformi.

Kamen temeljac novog poretka predstavlja preureivanje atinskih optina, tj. dema. U klasino doba, postojalo je ukupno 139 dema, a na prelazu iz 6. u 5. vek, bilo ih je oko 100. Njihova veliina je ila od desetak domainstava do vie od 1000 stanovnika. Klejsten ih je podigao na vii stepen i uinio ih je osnovom novog politikog poretka. Deme su tada postale mesne samoupravne jedinice, koje su posedovale svoju skuptinu, blagajnu, finansijske slubenike, kultove i svetenike. Na elu dema nalazio se demarh, koga su ostali pripadnici deme birali na period od godinu dana.

Pripadnitvo odreenoj demi je tad steklo trajno obeleje, jer je pojdinac u sluaju preseljenja u neku drugu oblast Atike ostajao lan svoje prvobitne deme, iji naziv postaje deo njegovog prezimena.

U demama su voene liste graana, i vrena je provera graanskog prava. U okviru dema birani su kandidati za najvie dravne poloaje, kolektivna tela, a kas