Zbog čega je važan iskren odnos između roditelja i vaspitača

        

Foto: Shutterstock

Konstanta

saradnja roditelja

i vaspitača je od

velike važnosti

prilikom

prilagođavanja

deteta na vrtić, ali

i za njegov

boravak u ovoj

ustanovi nakon

adaptacije.

 

Ova saradnja prevashodno predstavlja pomoć detetu, kao i mogućnost da se na vreme reaguje

kada dođe do eventualnog problema. Takođe obuhvata i unapređenje odnosa roditelja i

vaspitača, jer ne mora uvek da dođe do problema da bi počeli da sarađuju. U slučaju da dete

ima određene sklonosti, važno je da vaspitač roditeljima ukaže na njih: na primer, ako je u

pitanju talenat za likovnu umetnost - da ih uputi na neku od kreativnih radionica, a ukoliko se

mališan ističe kada je reč o fiskulturi - da im preporuči neku školicu sporta, i slično. Naša

sagovornica vaspitačica Ljubica Pantelić iz Novog Sada, koja dugi niz godina radi u

Predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“, u vrtiću „Mrvica“, objasnila nam je zašto je važno

da roditelji i vaspitači sarađuju i kako da to učine.

Ko sve od osoblja u vrtiću može da unapredi tu saradnju?- U jednoj grupi dece, bez obzira na uzrast, rade dva vaspitača. Prvenstveno je važno da oni

sarađuju. Takođe, može da pomogne glavni vaspitač, koji koordinira između roditelja i dece,

kao i stručni saradnici, pedagog i psiholog, jer oni dolaze da posmatraju celu grupu. Ako su u

pitanju jezički problemi (na primer, loš izgovor reči), onda je tu logoped.

Šta je potrebno za dobru saradnju vaspitača i roditelja?- Saradnja je kao dobar brak. Mora da postoji poverenje i uzajamno poštovanje. Jer, kako

vaspitač želi da njega poštuju, tako i on mora da ukaže poštovanje roditeljima. U privatnost

porodica ne treba ulaziti duboko, jer to može da se negativno odrazi na decu. Stoga je veoma

važno da vaspitač ima profesionalni odnos prema svom poslu, kao i prema

roditeljima. Stvaranje povoljne klime u vrtiću

Da bi se stvorila dobra atmosfera u vrtiću - da se i deca, i roditelji, i vaspitači osećaju prijatno,

pomažu roditeljski sastanci u obliku radionica („radioničarski“). Pored toga, priredbe za bake i

deke su odličan način da se spoje niti između porodice i vrtića. Takođe i osmomartovske

priredbe, koje su namenjene i mamama i tatama. Međutim, dešava se da se roditelji ne pojave

na njima (na sreću, nije u pitanju veliki procenat), što je za decu veoma loše.On ne sme da se

meša u privatni život porodice, već da razvija odnos koji će uvek da bude na izvesnoj distanci.

Naravno, to ne znači da u temelju odnosa ne treba da bude iskrenost i poverenje. Eventualne

probleme koje imamo sa detetom, ne smemo dalje da širimo. Oni strogo moraju da ostanu

između vaspitača i roditelja, što obostrano cene i jedni i drugi. Veoma je značajno da roditelji

svoje mišljenje o vaspitaču ne iznose pred decom, što - naravno, važi i obrnuto.

Na koji način se razvija saradnja?- Saradnja počinje odmah po prijemu grupe. Vaspitač je dužan da organizuje roditeljski

sastanak, koji predstavlja prvi kontakt između njega i roditelja. Tom prilikom se roditelji

upoznaju sa režimom dana vrtića, načinom rada i svim onim što vrtić deci pruža. Vaspitač

roditeljima daje uputstva kako da se ponašaju prema deci, da bi se ona uklopila u kolektiv.

Drugi način za razvoj saradnje su individualni razgovori, kao i svakodnevni razgovori tokom

prijema, u kojima vaspitač treba da bude potpuno otvoren prema roditelju i kaže šta je sve

uočio kod deteta.