zatvorska komunikacija; svitac; mart 2015; iii god

Specijalni broj; mart 2015;

godina III Specijalni broj; mart 2015; godina III

SVITAC

Zatvorska komunikacija

Specijalni broj; mart 2015; godina III

2015Časopis za sociološke i psihološke teme

Specijalni broj ZATVORSKA KOMUNIKACIJA SVITAC, MART 2015

Urednik: Željko Lj. Krstić

Adresa: Karađorđeva 84,

14.ooo Valjevo, Srbija.

Kontakt : zekando @gmail.com

Mob.tel.: 065 300 1996

Autor slike sa naslovne starne:

Filakov Davor, Sombor

SADRŽAJ BROJA:

ZATVORSKA KOMUNIKACIJA:

Primer br. I: Delegat i Upravnik

A. Komunikacija među zaposlenima

A.1. Neverbalni komunikacijski znakovi među zaposlenima

B. Komunikacija među osuđenima

Primer br.II : Emanuela kao inspiracija

B 1. Neverbalna komunikacijski znakovi među osuđenima.

C Komunikacija između osuđenih i zaposlenih

C 1 Komunikacijski znakovi izeđu

Osuđenih i zaposlenih.

Primer III: Upotreba gumene palice

D. Karakteristike neformalnog grupisanja osuđenih Albanaca.

E. Vaspitni rad U KPD Zenica

Uvod:

Komunikacija u jednom zatvoru je veoma bitna za razumevanje međuljudskih odnosa. Ona se može uočiti preko govora, gestova, preko pogleda do načina korišcenja prostora ; kancelarija, sportskih terena, teretane, načina oblačenja i sl. Komunikacija, bilo verbalna ili neverbalna bi trebalo da se uoči između svih aktera u zatvoru. Najpre između zaposlenih i osuđenih , kao zasebnih entiteta i napokon unutar samih eniteta, odnosno između samih osuđenih i među zaposlenima. Može se bez preterivanja zaključiti da u jednom zatvoru preovlađuju negativni neverbalni komunikacijiski znaci : pljuvanje, roktanje u telefonsku slušalicu u čijoj su osnovi negativne emocije od kojih prednjači egoizam , nego pozitivni komunikacijski znakovi u čijoj osnovi su pozitivne emocije, kao što je altruizam. Iz toga se može zaključiti da je jedan zatvor zapravo mesto na kome se nalazi ogromna količina negativnih emocija, koje se sabiraju u negativnu energiju. Kao sredstva komunikacije osim reči i gestova, zatvorski akteri,pre svih, opsuđenici koriste : pesnice, boksove, metalne štangle, palice, staklo, kašike, viljuške, grickalice.. Pripadnici službe obezbeđanja koriste gumene palice kao sredstvo prinude i

1

mailto:[email protected]


ruke. Da su sukobi između osuđenih brutalniji govori prihvacena parola: “Daj bože da me straža bije!”

ZATVORSKA KOMUNIKACIJA

Zatvor je autoritarna ustanova, koja počiva na odlučivanju jednog čoveka- upravnika, koji ima svu moc, i koju on, po želji, selektivno i dozirano prenosi na svoje najbliže saradnike, koje su takođe autoritarne ličnosti. Đuro Šušnjic smatra da “autoritarna ličnost je ona ličnost koja ima potrebu za hijerarhijom autoriteta, u kojoj ce i ona imati ne samo sebi nadređene , vec i podređene, tj. u kojoj ce ona ispoljavati neku vrstu moci u odnosu na druge. Ona obožava komandu, ali i komandovanje. Ona se plaši moci, ali i žudi za njom . Ona oseca potrebu da bude vođena, ali i silnu želju da vodi, da kontroliše druge, da usmerava njihovu sudbinu, da ih prinudi na njihovo ponašanje”. ( Šušnjic, 1999: 72 ) Navodimo jedan primer iz zatvorske prakse:

Primer br. I.

DELEGAT I UPRAVNIK

„ Tokom proteklih meseci vršeci ovu odgovornu samoupravnu funkciju predsednika Saveta radne zajednice sretao sam se sa brojnim problemima u radu ovog samoupravnog organa. Najveci broj ovih problema imao sam u kontaktu sa upravnikom KP Doma, drugom V.R. Dozvlolite mi da vam navedem samo tri, najdrastičnija slučaja.

1. Dana 21. septembra 1981. godine oko 14. časova bio sam po prvi put učesnik rada Kolegijuma KPD. Tom prilikom

Upravnik Doma je, između ostalog , informisao prisutne o saobracajnoj nezgodi u kojoj je havarisan službeni automobil marke „Sitroen“ kojim je išao na utakmicu F.K. „ B.“, čiji je predsednik a koja se odigrala u okolini S. Tokom diskusije oko ove saobrcajne nezgode izneo sam svoj tadašnji i sadašnji stav, koji je bio i stav radnika Doma, da upravnik NEMA pravo da službenim autom ide na fudbalske utakmice. Dodao sam dalje da se se to ponavlja u više navrata, jer je službenim automobilom odlazio na više utakmica u O., V. i tsl. ; a da je to društveno neopravdano , antistabilizaciono i protivpravno. - Upravnik je veoma žustro reagovao na moju diskusiju, tvrdeci da je tendenciozna, subjektivna i neosnovana, kao i da on ima pravo korišcenja društvenog automobila u ove svrhe.

2. Dana 19. oktobra 1981. godine prisustvovao sam na još jednom sastanku Kolegijuma. Sastanak je trajao od 8,30 -12 časova, i na njemu između ostalog razmatrana nabavka polovnog putničkog automobila marke „ Mercedes“. Bio sam i sada sam protiv ovog automobila navodeci brojne razloge da je bolje kupiti novo a uz to jeftinije domace vozilo, da je veca potrošnja goriva, veoma skupi rezervni delovi koji se nabavljaju za devize... Navodio sam da je ova nabavka i politički štetna jer nije u duhu stabilizacije, da je u duhu sa stavovima CK SKJ od 30.09.1981. da se štednja uvodi u vrhovima federcije i republike, da se javno kritikuje „ mercedesomanija“, da mi je više radnih ljudi izrazilo svoje neraspoloženje protiv ove nabavke i tome slično. Još jednom sam doživeo veoma

2


žučan napad Upravnika, koji je moje izlaganje nazvao malicioznim ( zlonamernim) i destruktivnim ( rušilačkim) i to veoma povišenim tonom, a osporavao mi je pravo da primam ljude na razgovor i slušam njihova mišljenja i pritužbe. Ovo pravo konsultovanja i slušanja radnih ljudi KPD uporno mi je osporavao, a donekle se umirio kada sam mu rekao da je osnovna dužnost svakog delegata da sluša njihova mišljenja i pritužbe. Osnovna ustavna dužnost svakog delegata da sluša i tumači volju izborne baze ( čl. 141 Ustava SFRJ). Šta više, drug Upravnik, koga sam zajedno sa prisutnim drugovima neposredno pred 12 časova pozvao da pređe u salu za sastanke gde je trebalo da počne sednica Saveta radne zajednice, izjavio da sednice nece biti. Odgovorio sam da mu da sednice Saveta radne zajednice , saziva predsednik – odnosno ja, da necu dozvoliti da 20- tak ljudi uzaludno dolazi čeka, ta da se mogu skinuti sa dnevnog reda tačke o kojima upravnik traži mišljenje Saveta.

I ovaj sukob je precutnim komrpomisom prevaziđen , pre svega komisijom pomirljivim i drugarskim odnosom druga Upravnika, tako da sam odustao od šireg razmatranja ovog sukoba.

3. Međutim, dana 19.11.981. godine oko 7,30 časova, događa se veoma grub incident. Službeno sam došao kod Upravnika , po dosije jednog osuđenog , ponuđen da sednem i počašcen kafom. Uz kafu sam neformalno, i čini mi se drugarski, caskao sa Upravnikom i njegovim zamenikom. ( za koju godinu i Zamenik po struci psiholog je ušao u verbalni sukob

sa Upravnikom po struci sociologom, koji ga je ekpeditivno poslao u penziju sa manje od pedeset godina života.) Nakon pošalica razgovor je skrenuo na pitanje rada sa osuđenim licima. Imao sam svoje mišljenje o moralnim smetanjama oko dobrovoljnog davanja krvi osuđenih lica, smatrajuci da neki od njih ne daju krv iz humanih razoga vec zbog vece pozicije lica lišenih slobode i moguce koristi. Upravnik i Zamenik su imali donekle različite stavove po svom pitanju od mene, ali je Upravnik izneo da je dobio dva puta odbio traženje jednog lekara iz valjevske bolnice – koji ga je zbog osuđenih davalaca krvi zvao telefonom kuci. Smatrao sam a i sada smatram, da je dobro uradio, ali sam napomenuo da je to trebalo reci radnicima Vaspitne službe , kako bi radni ljudi imali kompletan uvid u stanje stari. Iznenada, i bez meni shvatljivog povoda, Upravnik se obrecnuo rečima: „ Hoceši da tebi referišem!?“. Odgovorio sam , iznenađen, da ne tražim i ne očekujem lično referisanje – ali da je dužan da o tome obavesti radne ljude, misleci prevashodno na korisnost kompletnog shvatanja ovog pitanja i bilo koje problematike. Upravnik mi je veoma grubo odbrusio da on za svoj rad referiše samo sekretaru( verovatno misleci na Republičkog skretara za pravosuđe i uopšte upravu) i zatražio da napustim knacelariju !!!! ( slično ponašanje prema osuđenom licu Ž.K. ) Ovaj neuljudni i nepristojni zahtev bio je bespotreban, jer sam se vec ranije digao i krenuo da pođem.

Sa dosta psihičkog napora zadržao sam samokontrolu, rekavši da cu izaci- našta je upravnik još rekao da ga pustim da radim. Izašao sam iz kancelarije uz službeni

3


pozdrav : „ Zdarvo“. , na koji je odgovorio samo Zamenik upravnika- drug S.M.

Obevešatavajuci radnu zajednicu, čiji sam delegat, o navedenim probelmima, sa dubokim ogorčenjem i žaljenjem ističem da mi je ovim povređeno dostojanstvo: čoveka , dugogodišnjeg radnika, samoupravljača i komuniste. Jednostavno rečeno, od strane upravnika KPD ponižena je celokupna moja ličnost !. Napominjem da u svemu tome ne nalazim svoju sukrivnju, jer sam se ponašao i delovao u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, duhu socijalističkog samoupravljanja, platforme saveza komunista i pristojnog ljudskog ponašanja...

Dozvolite mi da svoje izlaganje završim citatom iz Političke hronike dnevnog lista : „ Politika“ od 20. Novembra 1981 godine. On glasi : „ sve dotle dok jedno rukovodstvo može da stvori sebi poziciju u kojoj nema odgovrnosti prema partijskom članstvu i višem forumu, dok odgovara pred samim sobom, nije normalno funkcionisanje ni Partije, ni samopupravljanja, ni vlasti.“

29. novembra 1981. D.R

.

Davor Filakov, Sombor

Primer II: Nedavno sam izašao iz svoje kancelarije i levo od sebe zapazio osuđenog koji je dugo na izdržavnju kazne, i koji se jedva vuče po krugu, dok je sa desne strane nadirao svež, novopridošli osuđenik sa kratkom kaznom koji je dobio radno mesto u restoranu. Da bi ih uočio i registrovao kao dva tipa osuđenika, istraživač mora dugo biti u zatvoru sa osuđenima. Takođe, dešavalo mi se pri ulasku u zajedničku prostoriju gde borave osuđeni, recimo u bife Uprave, da odmah uočim razliku između osuđenika koji su prošli krug od onih koji su direktno iz prijemnog dobili dobro „režijsko“ radno mesto. Njih razdvaja ponašanje prema službenim licima i odnos prema radnom mestu. Osuđeni koji su prošli krug bolji su u radu i ponašanju. Da bi uočio ove i slične razlike sociolog – istraživač mora dobro da poznaje i neverbalnu komunikaciju u zatvoru, koja u mnogom situacijama više govori od reči. Rot smatra da je „od značaja obracanja pažnje na neverbalne komunikacione znakove i njihovo pravilno tumačenje i u svim aktivnostima u kojima je neophodan neposredni kontakt sa ljudima,

4


takođe i u terapiji i vaspitanju, i u svakodnevnom saobracaju sa ljudima „. ( Nikola Rot , 2004 : 55 )

Takođe, informacije koje se prezentuju putem neverbalnih sredstava komunikacije raznovrsne su : o emocionalnom stanju učesnika u komunikaciji, o njihovim namerama i očekivanjima, o njihovim uzajamnim stavovima, o mnogim sadržajima koje je verbalno teško izraziti ili je uopšte nemoguce ’’ . Nikola Rot, 2004: 204 ).

Zato, neverbalna komunikacija bi trebalo da se uoči između svih aktera u zatvoru. “Posmatrači traže različite emocije na različitim delovima lica. Strah se obično traži u očima, kao i tuga. Sreca se vidi na obrazima i u očima. Iznenađenje se pokazuje na čelu , u očima i na pokretima usana. Ljutnja se zaključuje iz slike celog lica ..” ( Veinrajt , 2001: 28 )

Dakle, zatvor kao široko polje istraživanja idealno je mesto za „ dinamiku opažanja socijalnih zbivanja, aktera koji u njima učestvuju i odnosa među akterima“. Međutim, da bi istraživanje bilo svrsishodno i da bi dalo rezultate zatvor treba shvatiti kao atipičnu perceptivnu situaciju.( gde se sprovodi maltretiranje osuđenika i mobing službenika pr.Ž.K.) Da bi se ona razložila i razumela, potrebno je uočiti uzročno–posledične odnose između aktera i pojava koje se dešavaju unutar zatvora. Posmatrač, zapravo, treba da se fokusira na socijalne objekte (stražare, vaspitače, agresivne osuđenike, rukovodioce pr.Ž.K.) koji stvaraju atipičnu perceptivnu situaciju. U sve tome je bitna socijalna percepcija koja „ se odnosi na opažanje socijalnih objekata i

zbivanja, te u središtu izučavanja stavlja takve pojave kao što je opažanje osoba i grupa osoba, njihovih aktivnosti i uzajamnih onosa.“ (videti : Havelka, 2001: 49).

A. Komunikacija među zaposlenima :

Od svih zaposlenih jedino upravnik svako jutro stiže službenim automobilom, ispred upravne zgrade , gde mu se predaje raport. On ima najvecu kancelariju, na spratu zgrade koja je zvonom u dežurani odvojena od ostalih službenika. Od veličine kancelarija i mesta gde se nalazi, u upravi ili van nje, meri se nečija moc u zatvoru. To je jedna vrsta statusnog simbola. Korišcenje automobila, takođe ( zna se ko vozi belu a ko sivu ‘ fabiju’, a ko koristi „mercedes“ili „ pežo 407“). U sledecem tekstu navodimo kako je pre trideset i viđe godina izgledala komunikacija upravnika i zatvorskog vaspitača, socijalnog radnika iz Prijemnog odeljenja:

Među službenicima je, takođe, bitno ko ima svoje mesto u radničkom autobusu, mesto u službenom restoranu. Način ulaska u kancelariju, takođe pokazuju nečiju moc : Rukovodioci , obično , ulaze u tuđe kancelarije bez kucanja. Pojedini stražari i službena lica imaju običaj da uđu u kancelariju kod vaspitača i da koriste telefon bez pitanja, čime demonstriraju osecaj superiornosti. To pokazuje da sem nedostatka ‘’kucnog vaspitanja’’ imaju moc, koju mogu da demonstriraju u komunikaciji sa vaspitačima preko osuđenih. Straža može da šalje ugrožene, suicidalne i marginalne osuđenike da dosađuju vaspitaču. Pojedini vaspitači mogu da iskoriste, zloupotrebe agresivne i nasilne prosuđenike u

5


‘komunikaciji’ sa kolegom. Način i brzina hoda takođe govore da li vaspitač ili stražar ubrzanim hodom idu u Upravu, ili po prirodi posla ili na poziv rukovodioca. Upečatljivo je videti prizor u kome : ''Na poziv upravnika se , trči… ''

Stražar ne mora ništa da kaže, šta misli o vaspitaču, dovoljno je da zalupi zadnjim ( petim) vratima kada vrši pretres prilikom ulaska službenih kola u kojima je vaspitač , da pusti jako oprugu na ulaznoj kapiji , da pukne k’o pištolj , da ga pretresa.Osuđenik takođe može da pljune u pravcu vaspitača, ili da mu preseče putanja kretanja, praveci se da ga ne vidi. Drugi, osuđenik može da namerno podrigne kada prolazi vaspitač pored njega.

Filakov Davor, Sombor

A. 1. Neverbalni komunikacijski znakovi među zaposlenima su :

- pozicija i mesto kancelarije, odnosno da li se nalazi u upravi ( cenrtralnom objektu ) ili van nje. U Upravnoj zgradi vecu moc imaju oni službenici, sekretarice, koje su na spratu od onih ispod.

- raspored sedenja u radničkom autobusu, gde stariji po stažu imaju ‘’ svoja’’ mesta za sedenje.

- dolasci službenim automobilom ( samo upravnik ulazi u krug zatvora sa službenim vozilom ), ostali zaposleni svoje limuzine parkiraju ispred zatvora.

- zatvorski rukovodioci sa pojedinim službenicima koji im nisu po volji „razgovaraju“ samo preko disciplinskih postupaka, koje pokreću prema njima. Pojedinac protiv kojeg je pokrenut disciplinski postupak je stavljen u poziciju u kojoj je već unapred određena visina kazne novčane kazne. Disciplinsko kažnjavanje uticajnog pojedinca ima za cilj da zaplaši i ostale zaposlene da budu mirni i poslušni.

- ritualno postrojavanje straže svako jutro uz nadzornikovo raspoređivanje stražara na stražarska mesta, gde se naređenja izvršavaju bez pogovora. Omiljeno je ''dizanje'' na karuale neposlušnog ili mladog stražara koji dvaneset sati provodi sam sa sobom. Im stražaara kome karaula prija.

- ritual ispijanja kafa ( značaj šolje u distribuciji moci među zaposlenima , najbolji pokazatelj mesta pojedinca na nevidljivoj lestvici rasporeda društvene moci. Rukovodioci smatraju da imaju prioritet kada naručuju porudžbinu u bifeu. Najduže na porudžbine čekaju vaspitači koji imaju kancelarije van Uprave.

- način sazivanja kolegijuma se prenosi i na ritualne sastanake službe čime se mistifikacije posao rukovodilaca koji preko

6


tih aktivnosti izdižu sebe iznad bilo kog propisa i zakona, i time jačaju moć.

- raspored sedenja na sastancima, gde blizina šefu znači podršku , a udaljenost od njega -bojkot. Mada ima i prkosnog sedenja.

-sedenje za doručkom, svakodnevna predstava koja se odvija u službeničkom retoranu, gde se odlazi tokom radnog dana bez žurbe, od Upravne zgrade do restorana.

- teatralni odlazak na doručak iz Uprave po principu : ’Svo ovo vreme sveta je naše’’.

- Najhomogeniji službena lica koja uvek dolaze na doručak, odnosno ručak su majstori instruktori iz Pogona.

- Služba obezbeđenja naručuje hranu, koja se na tacnama donosi na radna mesta. Ne retko se dešava da se tanjiri nakon završenog obroka, odlože i spuštaju na pod ili zemlju.

- fenomen ‘’dvorske lude’’, da se šef razveseli u kojoj je pojedinac , obično stariji stražar, glasnogovornik elite na javnim mestima ( autobusu, službenom restoranu) izbacuje parole, koje veličaju rukovodstvo..

- neprijateljski znak, demonstrativan izlazak iz prostorije kada osoba koju ne simpatišete ili imate konflikt sa njom, ulazi u neki zajednički prostor gde se nalaze druga službena lica.

- statusni simboli su mesto i veličina kancelarije,( uz obavezno tapaciranje vrata )

- posedovanje dva mobilna telefona : sekretarica kao simbol moci uz korišcenje službenog auta potvrđuje fenomen

postojanja malih Bogova u zatvoru, koji nose sa sobom po dva mobilna.

- vaspitači i sva službena lica svakodnevno a osuđenici , kada izlaze van zatvora, se prisiljavaju da prolaze kroz skener kada ulaze i izlaze iz ustanove,

- u grupi stražar koji drži ruke u džepovima ili na leđima, je glavni u grupi i on šefuje.

-roktanje u telefonsku slušalicu kao agresivno - animalni znak komunikacije među službenim licima se sprovodi uglavnom od strane službe obezbeđenja prema mlađim vaspitačima. Nakon roktanja dolazi do svojevrsne katarze kada se svi prisutni smeju.

- teatralna šetnja rukovodilaca ’’ leteci kolegijum’’preko kruga, prilikom obilaska ustanove daje , jasnu poruku osuđenima i zaposlenima – da se zna na ko je glavni.

-podela zaposlenih na one koji uvek doručkuju u restoranu, majstori iz pogona, i one koji nikada ne jedu u restoranu vec svoju hranu nose od kuce govori o higijeni u službenom restoranu i načinu spremanja.

- izlazak u grad za vreme radnog vremena, je dobar znak nečije moci, jer nekima je sve dozvoljeno a nekima- ništa ,pogotovu vaspitačima koji sede u svojim kancelarijama kao celijama .

- odlazak na edukacije, seminare u inostranastvo učešce u projektima je omoguceno samo odabranima, koji uz to imaju pravo i na prekovremene sate , kao dnevnice ( dinarske i devizne ).Oni imaju malo zatvorsko iskustvo ali veliku podršku.

7


- sistem godišnjeg ocenjivanja se zasniva na forsiranju svojih ljudi dok onima kojima nije dozvoljenio napredovanje u službi daju se prosečne ocene da ne bi napredovali.

- sistem ograničenog kretanja odnosi se pre svega na vaspitače koji su i fizički odvojeni od upravne zgrade, zidom i nalaze se u ‘tunelu’ sedeci u svojim kancelarijama kao kavezima, u kojim su prisiljeni da sede.

- Ustvari rukovodioci su usavršili držanje vaspitača u kancelarijskom pritvoru u kojima ih drže , nevidljivim zabranama i izmišljenim obavezama, prekomernim i nepotrebnim admistriranjem.

- sistem ograničene komunikacije sprovodi zatvorska elita koja je sama sebi dozvolila da nosi mobilne telefone, dok svim ostalim službenicima unošenje mobinih telefona u zatvr je strogo zabranjeno.

- svoju superiornost i moc u odnosu na ostale službenike zatvorska elita je materijalizovala i potvrdila svojim zaključavanjem i načinom ulaska u nju, pri čemu vrata otvara dežurni nadzornik pritiskom na magnetno zvono.

- sastanci se održavaju za banalne stvari kao što je svinjski grip dok se rasprava oko novina u radu kao što je recimo, promena naziva Službe za prevaspitanje u Službu za tretman, izbegava.

Pod nevrbalnu komunikaciju u zatvoru mogla bi se podvesti Sisematizacija radnih mesta zaposlenih u zatvoru. Ona se stvara po meri pojedinaca, koji se preko nje nagrađuju a istoveremeno pojedinci

kažnjavaju. Sistematizacija je glavni generator uravnilovke među zaposlenima.

B. Neverbalna komunikacija među osuđenima:

Među osuđenim su zastupljene sve vrste kontakata telom , koje je Majkl Argaj razgraničio kao vrste dodirivanja : tapšanje, pljeskanje, udaranje pesnicom, štipanje, milovanje, drmusanje, ljubljenje, lizanje, držanje, vođenje, grljenje, uplitanje, šutiranje, glađenje, golicanje . ( Veinrajt,2001:81) . U sledećam tekstu navodimo kako izgleda osuđenički homoseksualni čin:

Davor Filakov, Sombor

Primer br. II

EMANUELA KAO INPSIRACIJA

„ Kada je osuđeni U.N. došao u dom raspoređen je u IV sobu i V vaspitnu grupu, a kasnije U.M. je Đ.B. doveo u drugu sobu u V vaspitnu grupu ( uz odobrenje vaspitača pr. Ž.K. ) i spavao je pored mene ( krevet do kreveta) , Od samo početka U.M. počeo da se sa mnom zeza „pederski“ , da bi jednog dana predložio da napravimo bračne

8


krevete, a ja sam bio iznenađen i pitao sam ga da li se šali, a on je prešao preko toga. Jednog jutra ( u novembru prošle godine) za vreme ustajanja prišao je mom krevetu i uhvatii me za nogu, i gledao me u oči , i sam sam bio iznenađen pa sam i ja njega pogledao u oči, postali smo bolji drugovi , a zajedno smo provodili najveci deo vremena kako na radu tako i van radnog mesta.

Jedne večeri ( u novembru) pozvao me je u sobu u svoj krevet da mi priča o gradu N. O jednoj devojci . Otišao sam i legao u krevet kraj njega. Odjednom je spustio ruku pored mene i uhvatio me za polni organ. Skočio sam i oterao ga u p..... materinu, rekavši da je on peder i da se više ne približava meni. Pristali smo da se viđamo i da se družimo do Nove godine. Kada se doček završio i kada smo se vatili sa gledanja televizora, otišli smo u sobu. Svukao sam se, oprao noge i zube i legao u krevet , a U.M. je ostao u hodniku. On je kasnije došao i legao u krevet gde spava Đ.B. , koji je otišao na nagradno odsustvo za Novu godinu. Odjednom je ustao i došao na moj krevet. U istoj sobi su bili P.M. koji je sve video dok su V.R. i V.N. spavali.

Kada je seo na krevet poljubio me u obraz, ja mu nisam davao otpora, a on je ustao i počeo da „meša“ ( uvija kukovima) po sobi i pitao me da li mi se sviđa ovako nešto. Ja sam ga gledao i cutao. Dok sam ja ležao na krevetu , on mi je ponovo prišao i pitao kako mi se sviđao film „ Emanulea“ , koji se taj dan prikazivao. Odgovorio sam mu da mi se mnogo svideo. Pitao me je kako bi bilo kada bi zajedno bili u krevetu. Rekao sam mu da bi se ponašao kao da sam sa devojkom.

Zatim me je pitao da li sam bio u ovoj situaciji i mazio pedare, kada bi ga imao pred sobom. Rekao sam da bih ga mazio . P. Je rekao da li imate nešto pametnije da radite ili idite da spavate. U.M. mi je dao ključeve od svoje kasete i ja sam otišao i doneo „ supermint“ pa ga dao P....“

Febrauara 1981g. Izjavu dao, osuđenik : T.V. Izjavu zabeležio nadzornik : P.B.

....................................................................

Mesto u stroju odnosno redu za postrojavanje je ponajbolji neverbalni znak moci svakog osuđenog u zatvoru, jer nije isto biti u prvom ili drugom redu, na početku i na kraju stroja. Glani osuđeni predaje stroj. Na muzičkim koncertima kolektivci sede u prvim redovima dok kako se moc i uticaj osudjenog smanjuje tako se i njegovo mesto u redovima pomera prema vratima. Mesto spavanja u grupi , određuje takođe nečiju moc, po kojoj jaki kolektivci spavaju u samicama, ‘’vojnici’’ u sobama po dvojica, dok ugroženi marginalci ( klošari ) spavaju u početnim sobama i po pet šest u jednoj.

U TV Sali gde se nalazi TV aparat takođe postoji raspored sedenja. Glavni osuđenik na grupi je ona koji kod sebe drži daljinski

9


upravljač programa. Sedenje za ručkom takodje pokazuje ko je jak i glavni jer oni sede na krajevima klupa i pred televizorom su takodje neprikosnoveni, jer sede prvi ispred njega. Svoju moc osuđenički kolektivi demonstriraju preko načina koriscenja prostora-kruga . Jer šetnjom po krugu osudjenički kolektivi kao polu-vojne formacije, demonstraju moci prema formalnom sistemu I drugim osudjenicima . Sa time oni procenjuju granicu trpljenja, odnosno kako formalni sistem reaguje na njihovo ponašanje. Odnosno da li ih prihvata kao ravnopravnog partnera u pregovorima. Sa osvajanjem teritorije Doma kulture neformalni osudjenički sistem kontroliše čitavu zgradu preko dostupnosti prostora svojim kolektivcima u tzv. ‘’sekcijama’’ ali i kroz čitanje novina, gledanje filmova, korišcenje sportskih terena., teretane, kafica. Nevidljivi zabrane, ulaska u pojedine prostore, kao što je osudjenički kafic, teritorije osudjeničkih kolektiva u Domu kulture I preraspodela prostora izmedju kolektiva, tako se zna ko sme da uđe u sportsku svlačionicu, likovnu sekciju, a ko drži razglas , biblioteku. Najvecu moc među osuđenima ima onaj ko koristi sve prostore kao svoju ličnu teritoriju a da , pri tome nije disciplinski kažnjen, odnosno sankcionisan od formalnog sistema. Najbolje mesto gde se može sagledati struktura neformalnog osudjeničkog sistema, su muzički koncerti u Domu Kulture. Na njima, kao, vojnici članovi osuđeničkih kolektiva sa svojim liderima zauzimaju najbolja mesta, ispred bine:

Osuđeni tzv. Kolektivci u prvim redovima na koncertima u Domu kulture.

B 1. neverbalni komunikacijski znakovi među osuđenima su :

-mesto osuđenog u stroju, mesto gde sedi u trpezariji, mesto gde spava na grupi, mesto gde sedi kada se gleda televizor, da li ori tome drži daljinski u ruci , su veoma bitni indikatori nečije moci i uticaja među osuđenima.

- patike kao najači osuđenički simbol i neizostavni mobilni telefon, jer im , po ZIKS-u još uvek nije dozvoljeno da voze automobile i motore po krugu.

-osuđeni koji rade u garaži dovoze službena vozila do uprave , i pri tome su bitni.

-teritorijalna ekonomija je veoma važna za osuđenike, odnosno prostore koji oni pretvaraju u lične teritorije i opremaju tehnikom , muzičkim uređajima, televizorima…

- osuđenički kafic u Internatu, sportska svlačionica u Domu Kulture, Kotlara su zapravo štabovi tzv. osuđeničkih kolektiva

10


gde sede lideri i određuju šta ko sme a šta ne sme da radi.

-osuđeni konobari su glavni prenosioci bitnih informacija iz uprave na krug.

-ponašanje osuđenih na muzičkim koncertima, je skoro uvek otvorena poruka NOS-a .

C. Komunikaciji između osuđenih i zaposlenih :

Pozdrav pružanjem ruke vaspitaču, od strane osuđenih je jedno vreme bila novina koja je govorila o povecanom stepenu intimizacije između osuđenih i zaposlenih. Pružanje ruke se kao epidemija tokom 2008 g. širila po zatvoru. Dokle, to su bile situacije u kojoima su osuđeni prvi koji pružali ruku vapitaču ili nekom drugom službenom licu. U svemu tome postavilo se glavno pitanje: ‘’ Da li je to prijateljska ruka, ili ruka koja demonstrira moc.? ‘’ Ne zaboravite da se rukovanje razvilo kao gest namenjen pozdravljanju ili overavanju pogodbe, stoga je potrebno da uvek bude toplo, prijateljsko i pozitivno .‘’ upozoravaju Alan i Barabara Piz u svojoj knjizi ’’ Definitivni vodič kroz govor tela ’’, Mono&Nama , Beograd 2005. koji navode nekoliko stilova rukovanja .

C. Neverbalni znakovi u komunikacija između osuđenih i zaposlenih :

Osuđeni neverbalno komuniciraju sa službenim licima : pljuvanjem, psovkama iza leđa , tipa : ‘’Jebem te usta’’, glasnim govorenjem, lupanjem na vrata kancelarije vaspitača, zamahivanjem reketom za stoni

tenis u Domu kulture, pojačavanjem muzike sa zvučnika, lupanjem sa vratima pri izlasku iz kancelarije, preko tehno muzike, koja ima negativnu poruku od strane osuđenika prema službenim licima.

Ekstremni negativni komunikacijski znakovi koji se manifestuju u pojedinim situacijama: presretanjem i naskakanjem, podrigivanje, prdežom, pljuvanjem u pravcu vaspitača, histerično smejanje -nazor, zatrčavanje, ulasci u vaspitačku kancelariju sa kucanjem ili lupanjem, uz glasnu muziku iz kafica ili nekog osudjeničkog prostora,sportske svlačionice, stacionara odvija se svakodnevna komunikacija izmedju službenih lica i zaposlenih. Osuđeni su godinama svakog jutra , bacali papire i otpatke, prosipali prljavu vodu kroz prozore, koja je padala ispod prozora njihovih vaspitačka kancelarija. Sem toga omiljeno im je i prosipanje ribljeg ulja iz sardine koje se ne može ni jednim sanitarnim sredstvom oprati. Ispred Doma kulture, svakodnevna je pojava da se osudjeni presvlače I skidaju bez imalo stida i srama, i ako imaju svlačionice. Ovaj svojevrsni '' striptiz '' je najverovatnije usmeren prema ženama koje rade u Upravi.

Neverbalni znakovi se uviđaju najbolje u prvom razgovoru sa osuđenim, kada se uočava njegov ekonomski status, stav , držanje (plašljiv, opušten..) i pogled ( da li se mršti ili ne). Tako onaj osuđeni kome se žuri na krug ,( ima ‘topao prijem’) , gleda kroz prozor i žuri mu se da izadje iz kancelarije. Osuđeni koji je skromno obučen , obično je fizički ugrožen ( ima ‘ hladan prijem’ ) , i njemu se ne žuri na krug .

11


- dobar neverbalni znak je i ponašanje osuđenog u kancelariji vaspitača, i van nje, kada je okružen sa drugim osudjenicima- publikom , prema vaspitaču:

- Osuđeni koji ima ujednačeno ponašanje prema vaspitču kada je sa njim nasamo u kancelariji i van nje, pred ‘’publikom’’ odnosno drugim osuđenima je primer dobronamernog ponašanja.

-pozdravljanje ustajanjem: osuđeni obično svim uniformisanima licima ustaju, dok civilima prema slobodnoj proceni. Ako osuđeni ustanu bez naredbe to je znak da iskreno poštuju, službeno lice.

- u proseku osuđeni najprisniji odnos imaju sa stražom koja najviše vremena provode sa osuđenima, pa sa majstorima, pa tek , sa vaspitačem gde su odnos i konmunikacija površni i sračunati na neki interes .

- na sastancima sa vaspitačima glavni opsuđeni sedi preko puta vaspitača i on praktično vodi sastanak jer on ima glavnu reč, svi ostali ćute, što je kao kao model komunikacija prenet i među zaposlene, pre svega zatvorske vaspitače koji drže sastanak gde nema dijaloga već samo jednosmerna komunikacija od podredđenog prema šefu.

- straža spavaone gde su se nalazile vaspitne grupe sa po 40 osuđenih uveče je zaključavala, kao što sada čini i sa celijama.

- osuđenik koji radi u bifeu uprave i koji kuva kafe i čajeve može službeniku kome je nešto zasmerio da mu '' pljune u kafu''. Obično kada osuđenik pljune u kafu on je donese sa osmehom nekom službenom licu.

Poljski WC-e u zatvoru ne postoji ali umesto čučavaca su uvedene obavezne klozet šolje.

C. UPOTREBA GUMENE PALICE

Najčešci razlozi upotrebe gumene palice od strane službe obezebeđanja prema osuđenim licima u KPZ Valjevo tokom 1980 g. Uzorak čine trideset ( 30) Izvešataja o upotrebi gumene palice, koji su sadržavali datum , tačno vreme i mesto kada i gde se intevencija desila; centralno mesto u izveštaju je dato stražaru koji je intervenisao i ukratko opisao šta se desilo; ispod njega je rukovodilac Službe obezbeđenja navodio mišljenje da li je bila opravdana upotreba gumene palice u skladu sa ZIKS-om i Propisu o upotrebi sredstva prinude. Na kraju se navodil i da li je i upotreba palice nanela štetne posledice po zdravlje osuđenih. Zanimljivo da je mesto na obrascu koje je bilo određeno za Mišljenje referenta ( vaspitača) , ostajalo prazno- nepopunjeno. Rešenje sa pečatom i

12


potpisom upravnika se dosavljalo : Službi obezbeđenja, SUP- u i u lični list osuđenog. Ipak, među osuđenim postoji krilatica: „ Daj bože da me straže bije.“

1.TUČE I MEĐUSOBNA ZAČIKAVANJA OSUĐENIH :

Tuče među osuđenima su se dešavala u par oblika;

a. kao tuča slabijeg osuđenog , koji nije pružao otpor od strane jačeg osuđenika u nekom od skrivenih ( zatvorenih) zatvorskih prostora u WC-eu ili prostoru tzv. Doma kulture ( gde osuđeni provode slobodno vreme po svojim tzv. Sekcijama, koje su pokrica za nihovo neformalno grupisanje) . Primeri:

a„po povlačenju u grupu u 20č. I 50min. U prostorijama vaspitne grupe u WC-eu osuđeni Đ.B. je maltretirao osuđenog T.V. a zatim je počeo da ga tuče dok je osuđeni T. Izbegavao da mu pruži otpor. ...“.; „ upotrebio sam gumenu palicu nad osuđenim iz prijemnog odeljenja Ć.G. , koji je prekoračio kucni red, zlostavljajuci osuđenog G.B. upotrebom gumene palice.“

b. „ ... za vreme obilaska osuđenih u školskoj radionici našao sam osuđenog P.N. da tuče osuđenog P.S. tako da je osuđeni S. Bio onesvešćen od udarca i išla mu krv na nos i usta. Na moj poziv da prestane da udara osuđenog S.N. se oglušio , tako da sam prema njemu upotreebio gumenu palicu cilju zaštite osuđenog S . i primorao N. Da prestane sa tučom.“

c. tuča između dva osuđena tzv. „Ferka“ koja se dešavala uglavnom iza Doma kulture:...Došlo je do međusobne tuče na klupi ispred Internata između osuđenog M.G. i Đ.D. Na upozorenje da prestnu sa tučom Đ. Je to odmah uočio, dok M. G. nije hteo , pa sam istog udario gumenom palicom, čime sam sprečio dalju tuču.“ Sličan događaj se desio i u Prijemnom odeljenju u kome je tuču primetio stražar sa Kapije..

d. „ Oko19. Č. Osuđeni V.J. je napao osuđenog B.N. tako što je V. J. Na silu podigao sa stolice B.N. koji je gledao TV. program“

c. ...“ Osuđeni DŽ.J. ( koji je iz građanstva poznavao boks) kada je došo na radno mesto saznao je da je otkriven u pravljenju pravljenju noža pa je istovremeno stupio u fizički obračun sa osuđenim Dž. S. I to tako što ga je jakim udarcem pesnice u bradu izbacio iz totalne ravnoteže usled čega je S. Pao i u padu udario potiljkom glave na čekić koji se nalazi na podu .. Istog dana osuđeni S. Morao je biti podvrgnut daljem lečenju u KPD - Bolnici, nakon ukazane lekarske pomoci u Medicinskom centru u V.“

c. “Na ručku gađao drugog osuđenog u glavu sa napravljenom grudvom od hleba.“

2.VERBALNA ILI NEVERBALNA PROVOKACIJA ( VREĐANJE) :

a. Vređenje pripadnika službe obezbeđenja prilikom postrojavanje pred spavanje, preko komentarisanja njegove uniforme u kojoj liči na varogaca ili poštara.: ..za vreme raporta po povlačenju obratio mi se osuđeni

13


G.Đ. sa rečima da sam pogrešio profesiju. Drugi osuđeni P.B. se nadovezao na ovu provokaciju i rekao da mi je bolje pristajala poštarska ili uniforma gradske čistoce. Ja sam ga opomenuo da se tako ne ponaša , ali je osuđeni i dalje ironisao , da bi potom istakao da je i on bi poštar u civilstvu“.

b. Prilikom nailaska stražara držao noge podignute na drugu stolicu . Kada ga je stražar drugi put opomenuo da skine noge sa stolice on je : „ krajnje ironično i drsko rekao : „ Šta ti imaš sa mnom, pusti me na miru.“

c. Prilikom radova osuđenih iz Prijemnog reagovao na pojavu stražara rečima: „ Majstore, teraj odavde ovog Viskija“. ; vređao majstora D.D sa rečima: „ Đubre jedno.“ Kada ga je majstor opomenuo da ce ga prijaviti straži on je bio vrlo drzak prema njemu rekavši mu: „ Ko druka taj se čuka“. Prilikom odbijanja naređenja majstora intruktora prišao mu stražar kome mu je rekao : „ Koji si ti k.... da mi naređuješ“

d.„ Zajedno sa radnikom straže A.M. nalazio sam se u hodniku internata kada su osuđeni pošli na spavanje. Jedna grupa je ostala, a među njima osuđeni P.M. Naredio sam svima da idu na spavanje ali me je osuđeni P. M gledao sa puno ironije, a onda se okrenuo prema meni rekavši da komandiru M.A. ( koji nema prezime na ic ) : „Imam da ga pitam nešto iz spoljne politike.“ Ja sam ga odgurnuo i njemu je ispao šecer i kafa iz ruku. On je potom podigao ruke , a ja sam primenio sredstvo prinude“...

3. NAPUŠTANJE RADNOG MESTA i IZBEGAVANJE RADNIH OBAVEZA:

a.„ Upotrebio sam gumenu palicu jer je samovoljno napustio radno mesto bez ičijeg znanja i odobrenja.Napominjem da je H. i ranije napustio radno mesto bez prethodnog javljanja, zašto je upozoravan. Međutim on je i pored toga napustio radno mesto ( u zatvorskom pogonu. p.r. Ž.K. ) bez prethodnog javljanja i da se samoinicijativno ne udaljava.

b. „kada je majstor primetio da ga nema na radnom mestu , uputio se prema meni da ga prijavi, a u tom trenutrku osuđeni Ž.S. je bio iza kucice gde je bio sakriven. Kada sam pitao osuđenog što se skriva, on počeo vikati i drsko se ponašati prema meni i majstoru V. Govoreci da ima prvo da se odmara 15 minuta....“

c.„ Oko 9 č iz grada došao je kamion radi utovara šuške. Tada je majstor A. rekao osuđenima da treba da se utovari kamion i svi su prišli , osim osuđenog T.M. koji se sakrio iza vrata radionice. Kada sm ga pozvao on se pravi da ne čuje i ne vidi. Tada sm otišao kod njega i naredio mu da baci cigaretu i da podje da utovaara kamion. I posle dva – tri puta ponovljenog mog naređenja osuđeni se oglušio rečima: „ Ko si ti da mi naređuješ i teraš me da radim.!?“ ..upotrebio sam palicu udarivši ga dvatri puta po dozvoljenim delovima tela. Posle toga on je pobegao prema Upravnoj zgradi. „ Sad ću ja kod upranika pa ću ti pokazati koga ti biješ palicom! “- vikao je.

14


d.„ ... prilikom obavljanja poslova u samicama, naredio sam V.R. što mu je bila dužnost a i njegov je red bio da očisti. Osuđeni je odbio moje naređenje govoreci: „ Uopšte ne dolazi u obzir da ja to očistim“. Ja sam ga ponovo upozorio da izvrši moje naređenje dok se on cinički podsmevao i trljao ruke. Osuđeni je posle upotrebe palice ( 2-3 puta po zadnjem delu tela) sve očistio i sasvim je imao drugi stav prema meni.“

e.„ Osuđeni odbio naređenje nadzornika P. Da ide na posao u Školsku radionicu vikajuci da nece ici na posao nego zahteva da ga nadzornik zatvori u samicu.“

4.BRIJANJE GLAVE , NEDOZVOLJENO PODŠIŠIVANJE I TETOVIRANJE :

a.„ Upotrebio sam palicu što je osuđeni prethodne večeri obrijao pola glave i ujutru došao takav na radno mesto, koje je samovoljno napustio i otišao da brije drugu polovinu glave..“

b.Oko 9 č. 13. Aprila sam obilazio vaspitne grupe i tom prilikom sam opomenuo osuđenog P.N. da ne vrši nedozvoljene poslove, to jest da ne vrši podršišivanje osuđenih. Međutim on se sakrio na krug i podšišivao osuđene i dalje. Opet sam ga opomenuo i skenuo mu pažnju da to više ne čini, jer cu u protivnom preama njemu primenjivati strožije mere i on je obecao da ih više nece. Posle pola časa ja sam se ponovo vratio gde sam ga pre našao, a on je i dalje radio ono što mi je pre tvrdo obecao da nece više. Pozvao sam ga sa mnom a on je počeo da se buni i da pruža

otpor..Udario sam ga dvatri puta po dozvoljenim delovima tela..“

c.„ Oko 15.30 min u leto našao sam osuđenog M.J. da se tetovira u školi u WC-eu. Prilikom pretresa i oduzimanja predmeta s kojim se tetovirao isti je bio vrlo drzak i pokušavao je da sakrije i baci predmete. Upozorio sam ga da cu upotrebiti gumenu palicu ali je on bio drzak rekavši: „ Dok je milicije neću govoriti istinu“....

5.BEKSTVO ( pokušaj , posle neuspelog bekstva i prijavljivanja u SUP ) :

a. U leto oko 20,15 č osuđeni J.S. je pokušao bekstvo iz Doma, tako što je skočio kroz prozor trpezarije na kome je bilo razbijno staklo. Potrčao je prema unutrašnjoj ogradi , ali je bio primecen od radnika straže na Kapiji koji je potrča i skrenuo mu pravac, pa je osuđeni pored kuhinje utrčao u podrum internata u kojem je bio mrak. Sa dvojicom kolega počeli smo da pretražjemo podrum, gde se on prikrio za jedan betonski zid. Uz pomoc baterijske lampe smo ga primetili , a on je pokušao da beži na drugu stranu poduma, ali ja sam ga u tome sprečio upotrebivši gumenu palicu.“

b.Radnik SUP-a Č. priveo je N.S. koji je izvršio bekstvo iz ovog Doma, na način skrivanja u vreće sa šuškom koja je izvožena domskim vozilom. U toku ispitivanja osuđeni je svojim ponašanjem počeo provokativno delovati izbegavajuci da govori o načinu izvršenja bekstva iz Doma. Upozorio sam ga na ponašanje a istovremeno mu ukazo na neke činjenice do kojih sam došao proveravajuci činjenice radi poketanja disciplinskog postupka protiv

15


radnika straže M.M. Počeo je odmah govoriti da nece da kaže kako je izvršio bekstvo i počeo uslovljavati kako ga ne smem zatvoriti u samicu bez odluke upravnika. Prilikom mog pokušaja sprovođenja u samicu on je najpre pretio da ce se ubiti a potom kada sam pokušao zahvat, on je čučnuo. Tada sam uzeo palicu i sa nekoliko udaraca u predelu zadnjeg dela tela prinudio na poslušnost i izvršio naređenje...Narednog jutra obvestio sam zamenika upravnika da je osuđeni vracen i da je zatvoren u samicu.“

c.„ Osuđeni A.D. je izvršio nasilno bekstvo 29. novembra 1980. ( Tadašnji državni praznik Dan republike pr. Ž.K. ) iz Kruga Doma oko 16,30č. Tako što je prethodno došao u Kotlarnicu , maltretirao osuđenog R.Z. u napitom stanju, a zatim izašao iz kotlarnice. Preskočio je unutrašnju ogradu u pracu agregata i pored hale otišao u pravcu karaule broj 5, popeo se na karaulu i skočio preko ograde. Posle lutanja po gradu tražeci oca i majku došao u SUP Valjevo, odakle smo ga preuzeli ja i kolega M.M. Prilikom rekonstrukcije događaja i prikrivanja činjenica i maltreriranja osuđ. R.Z. ja sam istog udario par puta po dozvoljenim delovima gumenim palicama.“

6.UNIŠTAVANJE ALATA U POGONU :

„ U Metalnom Pogonu kod majstora D.L. osuđeni I.F je dobio ispravnu brusilicu da radi. On je ubacio ekser u brusilicu i tako oštetio i onesposobio za rad, pa je prijavio majstoru da je brusilica neispravna. Majstor, mu je dao i drugu brusilicu, ali je osuđeni F. I u drugu stavio ekser i oštetio je.

Majstori su došli kod mene i prijavili ga . Ja sam otišao i pozvao osuđenog F. Koji je i pema meni bio drzak .“.

7.POKUŠAJ NAPADA NA STRAŽARA ( KOMANDIRA) :

a.Po mišljenju rukovodioca službe obezbeđenja: „ Osuđeni H.O. je pre bilo kog kontakta sa stražarem zgrabio palicu rukama iz čega se moglo očekivati da dođe do fizičkog napada na stražara.“. U izjavi stražar je neveo: „ ...išao sam od štale sa dvojicom kolega da nađemo neke osuđene, u kucici. Jedan kolega je uzeo lotre i popeo se videvši da neko spava na krevetima. Ja sam otišao do vrata koja su bila zaključana. Skinuo sam palicu i tad je neko otključao vrata. Kada sam se peo i hvatao osuđenog H.O. on se odmah uhvatio za palicu a ja se nisam još ni popeo u kucicu..Tada sam ga tresnuo( udario pesnicim) levom rukom u lice i on je palicu pustio...Kada sam palicu upotrebio uz pomoc jednog kolege, osuđeni H.O. je pobegao u farbarsku radionicu, i na moj poziv da pođe u upravu kod dežurnog doma S. On je rekao neka dođe S. Potom je razbio staklo i uzeo u ruku. S. Je došao i odveo osuđenog i saslušao., S. ga je posle razgovora pustio odmah da ide da radi na svoje mesto.“

b.„ Kada sam ušao u samicu osuđenog M.G. video sam s vrata da je palača odvaljena , pa sam pretpostavljao da se isti pripemio za napad, znajuci o kakvoj se ličnosti radi jer sam kod njega pronašao, pre par dana, pripremljen nož za tuču sa osuđenim Z.S. . Kada sam ga sa vrata pitao što je polomio palaču on je bio vrlo drzak zauzimajuci poziciju za napad, pa sam je odmah prema

16


istom upotrebio gumenu palicu udarivši ga dvatri puta po dozvoljenim delovima tela i tako ga primorao na poslušnost i pristojno ponašanje kako je predviđeno Kucnim redom Doma.“

ZAKLJUČAK: Ono što pada u oči da se prilikom pisanja izveštaja o Upotrebi sredstava prinude, nedostaje mišljenje vaspitača ali i izjava konkretnog osuđenog prema kome je prinuda provedena. Primetno je da su osuđeni imali više poverenja u više pretpostavljene , odnosno nadzornike ili upravnika sa kojim su tražili razgovor. U nekim situacijam vidljivi su slabosti formalnog sistema, odnosno uprave. Recimo u situacij kada se fizički interveniše prema osuđenom koji je u aprilu mesecu podšišivao osuđe po celom Domu , postavlja se više pitanja. : Šta je on to loše radio, ako je podšišivao svoje drugare? Drugo pitanje je zašto zatvorska uprava nije organizovala podšišivanje osuđenih, nego su oni morali sami da se organizuju? Pada u oči da je upotrebljena sila prema osuđenom koji je pobegao preko karaule, i prijavio se sam SUP-u. , prehodno tražeci roditelje. Tog dana je bio državni praznik Dan republike, pa je opravdano da je osuđeni očekivao roditelje u poseti koji se nisu pojavili. Naravno, u mnogim situacijam kada su pre svega radne obeveze i njihovo izbegavanje u pitanju, kao i rušenje autoriteta, vređanjem i provokacijam, upotreba sredstva prinude ima smisla. Od svih najbolji je primer osuđenog koji je prilikom izdržavanja kazne najpre izričito odbijao čišcenje poda , da bi posle dva tri dobijena udarca pendrekom po zadnjim delovima tela, bespogovorno izvršio rednu

obavezu. Takođe, smatramo da su intervencije službe obezbeđenja opravdane u situacijma razvađanja u tučama, pogotovo kada jači i dominatniji bije slabijeg osuđenika od sebe,i koji mu pri svemu tome ne pruža otpor. Kao višegodišnji vaspitač bio sam u prilici da shvatim da se pojedini osuđeni ničega ne boje osim batina. Njima priča sa vaspitačem ništa ne znači. Tako kao početniku, mi se se dešavalo da osuđeni koji dođe kod mene u kancelariju , započnem neku poučnu priču. Posle desetak minuta osuđeni me pita: „ Vaspitaču imate li cigaretu ?“. Dešavalo mi se nebrojeno puta da mi se osuđeni urla spod prozora ili lupa na susedna vrata, svestan da kao vaspitač ne smem prema njemu primeniti fizičku silu, koju u mnogim situacijama neopravdavam. Ali smaram da u radu sa osuđenim licima, treba praviti veliku razliku između dva pojma: discipline i torture.

D. KARAKTERISTIKE NEFORMALNOG GRUPISANJA OSUĐENIH ALBANACA

„ ..na zemljanoj kugli postoji više života i to jedan bez okova, zidova i čuvara nad glavom, a drugi život sa okovima, čuvarima, koji je otvoren i zatvoren život, ali on je mnogo interensantniji od prvog, jer sve patnje i muke čine te još jačim i smelijim ..onaj čovek koji ne zna za patnju on ne zna šta je život, zašto živi i zašto pati i da sam za sebe nije znao da je ovoliko izdržljiv i siguran u svoje sposobnosti.“ ( Albanski osuđenik u KPDomu V. 1989 g. )

17


Tokom druge polovine osamdesetih godina u Zavod za maoletnike u grupama su pristizali osuđeni Albanci sa Kosova. Njima je suđeno od strane Vojnog suda za tzv. iredentizam i separatističke aktivnosti tokom služenja vojnog roka u JNA . Suđeni su na zatvorske kazne ( uglavnom trogodišnje, ali i onih do osam godina) i za krivična dela PROTIV OSNOVA SOCIJALISTIČKOG SAMOUPRAVNOG DRUŠTVENOG UREĐENJA I BEZBEDNOSTI SFRJ : „ zbog izvršenog krivičnog dela udruživanja radi neprijateljske delatnosti iz. Čl. 136. St.1 “; osuđen na kaznu zatvora od tri ( 3) godine zbog izvršenog dela neprijateljske propagande iz.čl.133. st. 1. KZ SFRJ.; osuđen na kaznu maloletničkog zatvora od dve /2/ godine „ zbog izvršenog krivičnog dela udruživanja radi neprijateljske delatnosti iz. Čl. 136. St.1 u vezi čl. 122, KZ SFRJ. )

Po svim svojim karateristikama oni podesćaju na jedan prosečan militantni osuđenički kolektiv sa svim svojim karakteristikama: postojanju lidera, tajnosti, hijerarhiji svojih članova i ilegalnim aktivnostima.

Ono što je bitna razlika je znanje albanskog jezika koje je išlo u prilog osuđenima sa Kosova jer službenici zatvora nisu mogli razumeti njihovu verbalnu komunikaciju. Takođe činjenica je da su platformu svog delovanja Albanski osuđenici gajili na manje više ujednačenoj i ostrašcenoj separatističkoj- nacionalističkoj infekciji, dok prosečan osuđenički kolektiv svoju homogenizaciju

zasniva na različitom stepenu kriminalne inficiranosti svojih članova.

Takođe se može uočiti da je boravak Albanskih osuđenika bio veliki teret za celokupnu ustanovu, jer su oduzimali veliku enargiju službenicima, počev od stražara, preko vaspitača, detaširanog inspektora do upravnika. Zanimljivo je da kao i sada se primenjivao institut Uslovnog otpusta kojeg su neki Albanski ouđenici koristili i preko njega ostvarilavli skracene kazni, a neki i bojkotovali U.O.

Incidentne situacije poput zatvaranja Albanskih osuđenika u samicu , zbog odbijanja rada, pokazalo je složnost i solidarnost, jer su svi ostali njihovi zemljaci prestali da rade, što su potvrdili svojim izjavama i potpisima.

I. ŠTA SU ZAGOVARALI ALBANCI PRED SMRT ENVER HODŽE 1985 g.

„ ....Da je u Albaniji bolji život nego život u Jugosalviji. , Da Albanci na Kosovu nemaju nikakva prava, da na Kosovu nema životnih namirnica, da proizvodi Trepče ne ostaju na Kosovu, vec i du za Beograd, dodajuci parolu: „ Trepča radi- Beograd se gradi“. , da su demonstracije na Kosovu bile opravdane jer su se demonstranti borili za republiku, da je albanska omladina Kosova ginula za republiku, da ih i sada ima neopravdano u zatvorima, ali ih to nece obeshrabriti i da ce Kosovo postati republika milom ili silom, da se za republiku Kosovo treba boriti kao Druzi u Libanu...“ ( izvod iz sudske presude osuđenog koji je bio vođa grupe, on je krivi) . Isti osuđeni je bio

18


protiv toga da vojnik Slovenac spava u spavaoni sa Albancima uz obrazloženje : „ da ide tamo gde su Srbi, Slovenci i Bosnci“... Isti osuđeni je po dolasku od kuce sa redovnog odsustva : „ istim vojnicima govorio da na Kosovu nije otkriven njegova neprijateljska grupa koja je sudelovala u demonstracijama, da je pronašao sve članove gupe, da se ponovo pripremaju demonstracije povodom nacionalnog praznika NR Albanije, da i oni u jedinicma treba da preduzmu mere da se pripreme za demostracije i borbu protiv republike i zbog toga je od dva vojnika Albanca, tražio da kradu oružje u jedinicama, tvrdeci da ce on obezbediti čoveka koji ce oružje prenosti na Kosovo, da sabotiraju akcije njihovih jedinica u slučaju slanja na Kosovo radi intervencije protiv demonstranata, da se u armiji Albanci moraju organizovati , da Srbima i Crnogorcima treba silovati žene i devojke, seci šume i praviti štete na njihovim imanjima kako bi se prisilili da odu sa Kosova, tržio da vojnici u trpezariji prave štete, nagovarao vojnike Albance da ne rade, da zahtevaju smenu komandira voda R.S. kako bi on bi postavljen na tu dužnost, da se fizički obračunaju sa komandirom S. , što je kasnije u činio vojnik A.D... Prilikom slušanja vesti koje je emitovao radio Tirana za lica „ izvan domovine“, prilikom propagandne delatnosti protiv SFRJ – govorio je da je sve tačno što govori radio Tirana o teškom životu Albanaca u Jugoslaviji, o njihovoj borbi protiv „ srpskog okupatora“, o Enveru Hodži kao ocu „ svih Abanaca“, pevao uz radio nacionalističke pesme kojima je cilj izazivanje bunta protiv SFRJ, ističuci da Albanci u Jugoslaviji imaju pravo na

republiku, jer kad bi imali republiku – bili bi svi zaposleni i ne bi išli u druge republike radi zapošljavanja. Da je drug Tito u toku rata obecao Kosovo republiku, ali da je tu odluku kasnije promenio, da je drugTitoranije umro , ali da se to nije smelo obelodaniti od strah od pobune, zahtevao je pod vojnika Albanaca da u kasarni napišu parolu: „ Živeo Enver Hodža“ , ili neku drugu parolu iredentističke sadržine, pa kad ovi nisu prihatili njegove zahteve – nazvao ih pogrdnim imenima i pretio im da ce se sa njima obračunati u civilu.“ ( osuđen na kaznu zatvora od tri ( 3) godine zbog izvršenog dela neprijateljske propagande iz.čl.133. st. 1. KZ SFRJ. Odlukom Predsedništva SFRJ 1986 g. oslobođen daljeg izdržavanja kazne) .

Otpušten sa izdržavanja kazne uslovano po odluci Komisije 1985 je osuđeni- maloletni Albanac koji je : „ sa petoricom svojih sunarodnika u prolece 1983 g. Stvorio udruženje „ Besa“ radi vršenja ubistva iz neprijateljskih pobuda prema SFRJ , naoružali se i dogovrili se da ubijaju pripadnike JNA, pripadnike službe javne bazbednosti, kao i određen broj građana P., a nakon izvrešenog plana da pređu u NSB Albaniju.“ ( osuđen na kaznu maloletničkog zatvora od dve /2/ godine zbog izvršenog krivičnog dela udruživanja radi neprijateljske delatnosti iz. Čl. 136. St.1 u vezi čl. 122, KZ SFRJ. )

M.B. je u JNA bio desetar 1981 g. osuđen je 1983 g. Na kaznu zatvora od 2 god. I 6 meseci presudom Vojnog vrhovnog suda po dva osnova: vezi čl. 122, KZ SFRJ. , „ zbog izvršenog dela neprijateljske

19


propagande iz.čl.133. st. 1. KZ SFRJ , „ zbog izvršenog krivičnog dela udruživanja radi neprijateljske delatnosti u vezi sa krivičnim delom ugrožavanja teritorijalne celine iz čl. 136. St. 2 u vezi krivičnog dela kontrarevolucionarnog ugrožavanja društvenog uređenja iz čl. 114. KZ SFRJ“. Zato što je kao učenik leta1979 g. Za vreme korišcenja letnjeg raspusta, kao učenik srednje škole stupio u ilegalnu neprijateljsku grupu kojom su rukovodili M.S. student albanologije i M.R. profesor albanologije iz Đ. Koja je delovala pod nazivom : „ Otpor za oslobađanje Kosova“ čiji je cilj stvaranje republike Kosovo. I pod b. : „ ....maja 1981 g. Posle neprijateljskih demonstracija na Kosovu, kada se vratio od kuce rekao da su demonstranti u pravu sa svojim zahtevima i ciljevima i da podrđžava demonstrante i da na Kosovu ima previše milicije. Tokom 1982. pred svedokom je iznosio da u zatvorima u Kosovu ima dosta studeanta zbog učešca u demonstracijama, a da oni koji su ostali na slobodi misle isto kao i oni u zatvoru i da nisu samo studenti , vec ceo Albanski narod na kosovu , istog nacionalističkog i iredentističkog mišljenja , pa zbog toga i pišu parole i zatosu i organizovali demonstracije, da jedan albanski narod može da živi u dve republike kao što je to slučaj sa dve Koreje i dve Nemačke, da bi u slučaju galasanja vecine Albanaca glasalo da Kosovo postane republika, da se problem Kosova može jedino rešiti oružanim sukobom ...Pitanje Kosova treba podici do svetskih razmera , pa kad svet sazna za problem albanaca na Kosovu, da bi tada se realizovala ideja da se kosovo pripoji Albaniji a da narod ostvari

svoje težnje.“ ( Odlikom Predsedništva SFRJ 1985 god. Uvažena je molba za pomilovanjem osuđenog , te se oslobađa daljeg izdržavnja kazne, koja je ovim aktom umanjena za šest (6) meseci)

II. PONAŠANJE ALBANACA TOKOM IZDRŽAVANJA ZATVORSKE KAZNE

Osuđeni Albanci su imali isti tretman kao i ostali osuđenici, ali su očitio spadali u red rizičnih osuđenika, tako da su uglavnom bili u Pojačanom nadzoru ( oni najekstremniji) i u zatvorenom odeljenju, oni koji su bili spremni da se radno angažuju. Nisu koristili vanzavodske pogodnosti, kako izlasak u grad ili na radove tako i odlazak u mesto prebivališta. Raspoređivali su se po svim vaspitnim grupama, da se ne bi vršila njihova homoneginizacija, što se naravno nijemoglo izbeci u slobodnom vremenu ili zavodskom pogonu, kada nisu bili upošljeni. Takođe vođeno je računao o tome koji su bili saučesnici u krivičnom delu, što se i sada čini.

Sredinom 1986 godine grupa osuđenika se obratila Pokrajinskom sekretarijatu za prvosuđe u Prištinini ( SEKRETARIATIT KRAHINOR PER JUDIKATURE NE PRISHTINE ) sa Zahtevom ( KERKESE) :

Što tiče radnog angažovanja Albanski osuđenici su išli iz krajnosti u krajnost. Na počektu su odbijali radne zadatke, potom su radili samo ono što im je u opisu posla u njihovoj radionici da bi neki , vremenom, od njih postajali najbolji radnici i nagrađivani zbog toga.

20


SOLIDARNOST

Albanski osuđenici su po pravilu solidarni. To se pokazalo sredinom avgusta 1987 g. Kada su zbog odbijanja radnih obaveza dva osuđenika smeštena u samice. Ostalih jedanaest osuđenika je ušlo u štrajk. Oni su najpre tražili razgovor sa upravnikom zatvora. Njih je primio Načelnik službe prevaspitanja u prisustvu jednog vaspitača. Oni su tom prilikom dali sledece izjave, koje su mahom slične: „ Ne želim da radim dok su ova dvojica u samici“. ; „ Ovu dvojicu su nepravilno poslali u samicu, zbog toga necu da radim“; „ Danas ne radim iz razloga što su ova dvojica u smici. I meni su dodeljivani poslovi van radnog mesta ( čišcenje đubreta, razvrstavanje gume i sl. ) zbog čega sam želeo da se žalim jer takve poslove ne želim da radim.“; „ Razlog što ne želim da radim je zatvaranje u samicu pomenute dvojice osudjenih – B.Z. i A.S.“

„ Necu da radim dok su ova dvojica u samici.“; „ Ne želim da radim jer su ova dva moja druga zatvorena u samicu.“; „ Necu da radim iz razloga što sam mišljenja da su nepravedno disciplinski kažnjeni, Svestan sam da pravim prekršaj Kucnog reda ali treba da bude svestan i onaj koji ih je zatvorio u samicu.“, „ Ne želim ovih mesec dana do kraja više da radim jer je učinjena velika nepravda mojim drugovima.“; „Necu da radim dok su oni u samici“; „ Ne želim da radim dok su oni u samici . Pustite njih i mi cemo ici na posao. Smatram da je osuđeni dužan da radi samo poslove svog radnog mesta.“. ; „ Necu da radim jer su dva osuđena zatvorena a nisu

kriva. Osim toga nisam ni doručkovao jer nema šta da se jede!“,

Zaključak: Ova solidarnost među Albanskim osuđenicima, samim tim što nije ista po rečenicima govori da svi učesnici nisu imali iste namere i stavove. Jedan je štrajkovao jer ima još malo vremena do kraja kazne, drugi zbog hrane, treci zato što se bori da osuđeni samo rade ono što im je u opisu posla. Zanimljivo je da se ovaj poslednji stav, raširio među osušđenima a postao i prihvatljiv kod vecine zaposlenih, koji su se preko te rečenice štitili od svakog rada.

PREMEŠTAJ

Kao i sada i tada je postojao institut , odnosno zahtev za premeštaj i nastavak izdržavanj kazne : „ u neku KP ustanovu na teritoriji SAP Kosovo“ . Kao jedan od razloga , kojeg i sada navode osuđeni je udaljenost od članova porodice 800 km. Pored toga tu su i razlozi : ne dolazak u KPDom velike familije: babe, dede, stričeva, ujaka, ujni zbog čega je potrebna posebna procedura od urave Doma, pisanje raporta, provera SUP-a; cenzurisanje pisama koji se pišu na Albanskom jeziku, Zabrana Albanske muzike u KPDomu , zloupotreba razglasne stanice na kojoj se ne pušta Albanka muzika i ako Albanaca ima 10 % među osuđenima. , Dugi časovi rada u prašini, galami, Nedostatak kulturnog život u KPD Valjevo ( filmovi su kriminalistički ili pornografski ( ko je taj koji na ovaj način vrši brana pivatnih knjiga, Od novina

21


dozvoljena samo „ Rilindija“, ( nedostaje nam „ Fjala“, „Zeri“..) U KPDomu je veliki broj obolelih psihiočkih osuđenika koji maltretiraju osuđenike Albanske nacionalnosti. Uprava vrši pritisak na osuđenike Albanske nacionalnosti da pišu srpskohrvatskim jezikom.“

JEDNO AGRESIVNO PONAŠANJE

Početkom 1989 g. Kod vaspitač aje došao osuđeni R.R. tržeci objašnjenje u vezi uslovnog otpusta u januarskom roku. Naime, piše njegov vaspitač : „ on smatra da je pominjanje njegovog imena na oglasnoj tabli „ bez njegove želje i volje“ samo „provokacija“ da bi se on predstavio kao osoba koja nije do kaja dosledana i da bi se navodno time njemu narušio ugled koji ima kod osuđenih albanske narodnosti. Tražio je da mu se objasni kako je neko mogao da ga predloži a da on to nije tražio niti neko od članova njegove porodice. Objašnjeno mu je da osim molbe osuđenog , podneska bližih članova porodice , kao mogucnost predlaganja ima ustanova , odnosno upavnik Doma. On nije zadovoljan ovim odgovorom, traži razgovor sa upavnikom Doma, a kada mu je rečeno da mora da piše molbeni raport izjavio je: „ Takve ja neću moliti, a ima i drugih načina da to reši osim razgovora.“ Izjavljuje da je i pušten na uslovni otpust da ne bi izašao iz ustanove, jer to ne želi!!!! Osuđeni je pun bunta i otpora prema svim vrstama autoriteta, a izuzetno neraspoloženje ispoljava prema pripadnicima Srpskog naroda, jer kako kaže: „ Svi su oni isti“ i da ce se svim sredstvima boriti za republiku Kosovo.“

GRAFITI u KPD-omu iz 1988 g.

U kabinama WC-a industrijskog pogona: „ Sve Albanci na k....“; „ Dole Albanci, živela Srbija.“; „ Braco Srbi na oružje, ubijmo svinje nacionalističke“, ; „ Dole komunisti, živeo kralj, živeo kapitalizam i mi sa njim.“; „ WERMAHT“ ( ispod njega dva nacrtana kukasta krsta).

Literatura:

Veinrajt , Gordon, 2001 “ Govor tela “, Beograd, Alnari / Puna kuca,

Piz,A,2005’’Definitivni vodič kroz neverbalnu komunikaciju’’, Beograd Plato.Mono&Name,

Rot, N. 2004 : ''Znakovi i značenja – verbalna i neverbalna komunikacija '', Beograd, Plato,

Havelka,N. 2001 (''Socijalna percepcija'', Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,

Šušnjic, Đ, 1999:'' Ribari ljudskih duša '', Mladost, Beograd

Zabranjeno Pusenje : Zenica blues

U Zenicu kada podjem ja

prati me pet-sest drotova

okruzni sudija rek'o dvan'est godina

dvan'est godina strogog zatvora

Tuzna je moja sudbina

zenu mi krec'o Hakija

krec'o Hakija, presudila mu cakija

ne razumijes ti to, druze sudija

22


Dzaba ja to tebi pricam

Zenico, mrzim svaki kamen tvoj

zbog tebe ja mrzim zivot svoj

ko prezivi dvan'est godina

u KP domu Zenica

taj je pravi hadzija

Raduje me jedna istina

iz KP doma vraticu se ja

ali Hakija nikad nece sa Bara

sa Bara se niko ne vraca

STRUKTURU OSUĐENIČKOG DOSIJEA U KPD Zenica SREDINOM PEDESETIH GODINA 2O VEKA su činili: Lični list, Zdravstveni list, Podaci o ponašanju osuđenog malolenika ( potpisivala tri vaspitača ili upravnik,

vaspitač, poslovođa), Otpustni list, Otpustni list na osnovu uslovnog optusta. Sprovodni list, Zahtevi iz mesta stanovanja o ponašanju maoletnika, Ponašanje osuđenog u pritvoru. ..

„ Uopšte, sujeta i izgled bili su u prvom planu. Većina robijaša bila je pokvarena i strahoviti podla. Spletke i olajavanja nisu prestajali: to je bio pravi pakao i tamni vilajet. Ali protiv unutrašnjih tamničkih pravila i utvrđenog reda niko nije smeo da ustane- i svi su se pokoravali.“ ( Dostojevski, 1988: 19). Dostojevski , Fjodor ( 1988 ) : Zapisi iz mrtvog mora, Beograd: Rad

REZAO KONJIMA REPOVE

N.K. ( teška krađa čl. 250 Kaz. Osuđen na jednu ( 1) godinu strogog zatvora : „ Što je još sa dvojicom izvršio provalnu krađu i prisvojili za sebe razne robe u vrednosti od 6.000 dinara „; Ciganin po narodnosti, pekar – kao naučnik).

„ Otac mu je zemljoradnik – nepismen. Osuđivan zbog kriminala Otac ih je napustio pošto se razveo sa majkom. ( Dva starija brata žive sa majkom) . Ispitanik je sa stricom napravi okrivično delo zbog koga je suđen. Materijalne prilike u porodici su dobre, tako da je maloljetnik mogao zadovoljavati sve svoje potrebe, jer ih on nije mnogo ni imao.

Završio je osnovnu školu i bio vrlo dobar đak. U poslednje vreme je počeo raditi kod

23


pekara privatnika. Radio je povremeno. Roditelji su prema njumu primenjivali vrlo stroge fizičke kazne.I pored toga je bio neposlušan i radio je na svoju ruku. Vrlo rano je počeo krasti novac od oca. Sa ukradenim novcem bi išao u druga mesta i trošio ga. Kada bi se vratio kuci bio bi fizički kažnjavan ali je to opet radio.Napuštao je kucu i po mesec dana.

Maloljetnik je iz primitivne seljačke ( Romske , prim.Ž.K. ) porodice ali je iduci češce u grad i nailazeci se u društvu lošijih poprimio mnoge negativne osobine života u gradu. A pošto je uticaj porodice bio na njega vrlo slab poprimio je loše navike , družeci se sa sumnjivim tipovima iz sela. Djelo koje je počinio, napravio je u povratu. Osuđivan zbog dve provalne krađe. Sklon krađi. Suđeno mu je sa 16 god. na kaznu zatvora od tri ( 3) meseca zbog krađe ( čl. 249 Kz ) zato što je razao konjima repove: „ te dobijenu strunu prisvajao i kasnije prodavao ...istom četkaru R.S. u nekoliko mahova za cenu od 4000 din po 1 kilogramu strune...

Mišljenje straže :

Imenovani je od starne Sekretarijata unutrašnjih poslova, okaraktrisan kao: „ stariji maloletnik je bio problematičan i sklon vršenju krivičnih dela. Što se tiče držanja i vladanja od kako se nalazi na izdržavanju kazne , odnosno u istražnom zatvoru u P. Pri ovom Sekretarijatu pokazao kao vrlodobar i disciplinovan koji je služio za primer drugim maloletnicima koji su se nalazili u isto vreme u zatvoru“.

Mišljenje vaspitača:

Tokom izdržavnja kazne u Zenici je bio drugačijeg ponašanja, što se nože videti iz Podataka koje su sastavili vaspitači: „ Tvrdoglav je. Misli da je pravilno samo ono što on kaže . Kada radi unosi se u posao , ali često je bez potrebe napuštao posao i nije se pridržavao radne discipline. Nestalan je. Bez razvijenih radnih navika. Jedino ga je sport interesovao gde je imao izvjsnog uspjeha. Prema vaspitačima je imao korektno držanje, dok prema ostalim službenicima odnos mu nije najbolji. Uvjek se nalazio u društvu lošijih maloletnika i solidario se sa njima. Nije mnogo brinuo za roditeljima.“

ĐURO S NEIMARA

„ Otac mu je prodavač. Prije rata je imao svoju radnju. Učestvovao u NOR. Interesuje ga sport. Radi u mas. Organizacijama ( ?) . Majka domacica. Ima dva mlađa brata, rođena posle NOR –a, jedan 1947 g. A drugi 1950 g. Roditlji mu se doselili iz Krajine. Odnosi u porodici su pravilni ( ?). Matrijalne prilike u porodici prosječne, koje su maljoletniku uglavnom omogucavale zadovoljavanje svih osnovnih potreba.

Maloletnik se nije nikuda kretao van Beograda. U osnovnoj školi je bio vrlo dobar đak. Rado se družio i igrao sa ostalom djecom. Dok je išao u osnovnu školu majka ga je, kako on izjavljuje stalno pratila u školu i iz škole. Tada je bio i jedino dete u porodici. U I i II razredu gimnazije je takođe bio dobar đak. Bio je roditeljima poslušan, te nisu imali potrebu da ga kažnjavaju , izuzev zbog sitnih nestašluka.

24


Međutim u III razredu gimnazije se počeo družiti sa lošim dječacima ( koji su kažnjavani zbog krađe). Jedan od njegovih drugova se bavio krađom golubova, koje je uzimo iz golubarnika tako što je podesnim ključem otvarao brave ili iz otključanih uzimao golubove- obično po dva komada !Počeo je izostajati iz škole, ne dolaziti redovno kuci i na koncu krasti. Prvo je bio uslovno kažnjen ali je ponovo napravio jednu provalnu krađu ( u stan komšije iz preko balokona susedne on se provukao kroz jednu rupu (Đura je visok 179 cm) ; tako što se najpre popeo na jednu stolicu sa koje se uvlačio u ostavu kroz mali prozor sa koga je prethodno skinuo neukovanu žičanu rešetku, te potom prešao u kuhinju , gde je iz kredenca uzeo novac 17.000 dinara u gotovom i razne vrednosne stvari : dva srebrna lančica i neutvrđen broj srebranih novčanica od 50 dinara i kotur najlon kanapa za pecanje ) zbog čega je osuđen na kaznu zatvora od dve godine, po presudi K.-871/55 kojom je doveden u dom.

Uvidom u sprovodni list navodi se da je imao 16 godina, da je stepen nužnosti čuvanja: „ opreznost“ i da je sproveden- vezan. Od B. Š. do Z.

Roditelji su mu u ranoj mladosti bili previše strogi, odnosno držali su previše Đuru pod svojom kontrolom, dok su mu kasnije kada je malo odrastao dali previše slobode. Kada je počeo da ne dolazi kuci na vrijeme počeli su ga kažnjavati, ali je bilo previše kasno jer je maloletnik bio mnog skrenuo i odao se skitnji i ulicama. Znači da se roditelji kao vaspitači i nisu dovoljno snašli u kritičnom periodu njegovog razvoja.

Osim toga maloletnik je vrlo labilan te je društvo loših dječaka na njega je više uticalo nego roditelji.

Gledao je dosta pozorišnih komada, filmova i čitao knjige. Inteligentan je, želio je studirati biologiju i fiziku. Izjavljuje da mu je mnogo žao što je prekunuo školu i misli da je može još nadoknaditi. Razmažan je . Nema ljepo mišljenje o istražnom zatvoru u kome je proveo svega četiri dana, tri noci prespavao u martu 1955.

Svoje mišljenje o Đuri na isteku kazne dao je i stručni tim zatvorskih vaspitača.

„ Ovo je maloletnik koji se pohađajuci još gimnaziju otrgne ispod kontrole roditelja, poprimio mnoge negativne navike družeci se sa lošim đacima, bio sklon skitnji. Kao takav došao je u dom. Tvrdoglavost je ispoljavao za gotovo cjelo vrjeme dok se nalazio u ovom domu. Pomalo je neiskren. Radio je u politirerskoj radionici . Na poslu nije pokazivao radne navike, niti se redovno podržavao radne discipline. Položio je polukvalifikaciju iz farbarskog zanata.

U domu je završio I razred škole učenika u privredi i pošao u II razred, ali zbog kratkog vremena nije mogao završiti. Bio je jedan od boljih učenika i postizao dobar uspeh. Prema predpostavljenim je imao pravilan odnos. Jedan put je disciplinski kažnjen radi prekršaja kucnog reda. Često se solidariso sa lošim maloletnicima. Bio je aktivan u kulturno prosvetnom radu, tu je redovno porovodio slobodno vme i čitao knjige. Nalazio se na dužnosti sobnog starešine ali na tom zadatku nije u potpunosti zadovoljio,

25


jer higijenske navike sporo usvaja. Razmažen.

Smrt fašizmu – sloboda narodu!

Đurinu sudbinu u zatvoru a i kasnije, očito je odredilo „ mišljenje sa terena“ Sekretarijata za unutrašnje poslove - ispostave Neimar koje je upuceno Izvršnom odseku Sekretarijata za unutrašnje poslove Beograd, koje je prosleđeno u KPDom:

„ Đura je u ulici gde je nastanjen poznat kao problematičan mladic. Obzirom da ga roditelji nisu mogli pravilno vaspitavati isti je još u svojoj osmoj godini posrnuo i počeo da vrši krivična dela. Do svoje 14 godine bio je donekle dobar i učio je školu, a posle 14 godina postao je problem u ulici . Družio se sa raznim drugovima njegovih godina koji su poznati kao kriminalci i počeo i on da krade. Prema njenu su preduzmane razne mere, kako od strane roditelja, tako i od strane starateljskih organa NOO Neimar, ali je sve to na njega bezuspešno delovalo. O nekom radu u organizaciji NO nema ni govora.


Đura se u košulji i ištrikanom zelenom džemperu sa kapom na glavi i plavim pantalonama pojavio početkom novembra 1957 g. U Sekretarijatu unutrašnjih poslova na Neimaru. Sa sobom je poneo i pismo sa podacima o svom ponašanju u Z. Kuci ga je dočekala majka sa jednim bratom koji je tada imao sedam godina. Onaj malo stariji brat je negde odlutao....


„ Oni vas ne podnose zato što ste plemić i što niste slični njima. Mnogi bi se od njih rado s vama posvađao. Oni veoma žele da vas uvrede i ponize. Još mnogo će te neprijatnosti ovde doživeti . Svima nama je ovde strahovito teško; upravo nama je najteže u svakom pogledu. Treba mnogo ravnodušnosti da bi se na to navikao.“ (Dostojevski, 1988: 42 ).

MITA

Visok 168 santimetara na izdržavanje zatvorske kazne u KPD Zenicu sproveden je uz pratnju stražara Mitra B. iz Sreskog zatvora u B.P. : „ gde je bio disciplinovan, izvršavao je naređenja predpostavljenih stražara zatvora , kao i pridržavao se pravila i propisa o kucnom redu u zatvorima.“ Osuđen ja na zatvor od jedne (1) godine, sa sedamnaest godina , zvog krađe čl. 249 i teške krađe 250 KZ dva krivična dela ( dve krađe) iz koristoljublja je počinio tako : „ što je odvalio vrata od mesarske pušnice, gdje se sušilo meso i iz iste uzeo za sebe 4 kg. salame u vrijednosti od 2.196 dinara., i zato što je na salašu D.E sa nezaključanog tavana uzeo jedan džak kudeljnog semena u težini od 30 kg. U vrednosti od 2.000 din. U sudskoj presudi se navode i podaci ( činjenično stanje) sa terena koji se odnose

26


na Mitu: „ Optuženi je vec kao dete od dve godine ostao bez oca koga su okupatori ulaskom u B. ubili, a uskoro zatim njega je mati napustila, jer se preudala i otišla u drugo selo. On je dakle odrastao kod svoga dece po ocu i babe, koji su dobro materijalno situirani i mogli su , a i pružali su optuženom sva sredstva da bi normalno se školovao i vaspitavao. U kuci dede i babe živela je i kci dede, odnosno Mitina tetka, koja studira na Fakultetu u Skoplju. Optuženi je završio osnovnu školu no i pored nastojanja dede i ostalih ukucana da nastavi školu isto nije hteo učiniti. On je vec tada pokazivao nedovoljno poštovanje dede i babe koje nije slušao, pa je njih više puta i napuštao .

Kod tog napuštanja skitničio i odlazio kod lica koja su počinili razna krivična dela zbog čega su bila i kažnjavana. Pokušaj ukucana da mu nađu neko lakše zanimanje , pošto nije voleo da radi zemljoradnički posao govreci da mu je težak.Pokušaj da mu kupe stado ovaca da ih čuva ili pak da ga dadu da nauči bilo kakav zanat nije uspevao, jer optuženi ni za jedno ni za drugo nije hteo da čuje. Zbog toga je dolazilo do razmerica između njega i dede, do toga da ga je deda grdio, a ponekad i tukao, a posle čega je Mitao dlazio na više dana od kuce. U takvim svojim čestim skitnjama počinio je i svoje prvo krivično delo- krađu tri rude salame.“ Iz presude saznajemo da je Mita tu salamu podelio sa još dvojicom drugara, koja nisu krivično odgovarali.

Narodni odbor opštine B. obratio se upravi Kazneno popravnog doma za maloletnike sa sledecim dopisom: „ Kako je imenovani kao dete ŽFT i vodi

se kao takav u evidenciji ove opštine, umoljava se naslov da nas izvestite kako se imenovani vlada u domu, da li izučava neki zanat i koji, i da li uopšte daje neke nade da ce se popraviti. Mi smo se interesovali preko dede imenovanog da li opšte piše i šta uopšte piše, međutim doznali smo da kuci piše vrlo retko kao i da mu je deda ovih dana uputio paket sa nešto hrane i toplim vešom, no međutim paket se vratio nazad sa naznakom da se stranka nije javila da ga podigne, te molimo u vezi ovoga da saslušate Mitu zašto nije preduzeo imenovani paket.

“Smrt fašizmu – Sloboda narodu!

Tokom izdražvanju kazne 1956 godine , Narodnom odboru opštine B. Poslat je kratak izvešta j o Mitinom ponašanju u kome se pored ostalog navodi da je : „ Imenovani izučava obucarski zanat, dosta je poslušan, vrijedan i u radu marljiv. Ovo vreme koje je do sada u domu proveo na njega je popravno delovalo. Njegov Djed, neka šalje pakete i pisma:

“ Smrt fašizmu – Sloboda narodu!

Mita je imao peh i sa dužinom kazne. On se očito žalio Državnom sekretarijatu u S. , koji nalaže Upravi KPD-a Maloljetnih Z. : „ Ponovo obračunajte kaznu Č.D. i zvjestite nas o svim datumima početka i isteka pritvora i kazne.“ Iz dopisa kojeg je upravnik KPD Zenice H.S. uputio Državnom sekretarijatu za unutrašnje poslove NR BIH ( Odeljenje za izvršenje kazne) : ....“ izvještavamo Vas da je pogrešno obračunata kazna za predmetnog

27


osuđenika i da mu je omaškom zaračunato više 7 dana. Ovo je došlo usred toga što na dopisu sa kojim je upucen ( na izdržavanje) je pogrešno obračunato, a mi smo se ravnali po istom.

“ Smrt fašizmu – Sloboda narodu!

Da kazna na Mitu nije imala uticaja saznajemo iz „Podataka“ kojeg su 1957. Potpisali : Upravnik, vaspitač i poslovođa: „ ... Po dolasku u dom počeo je da izučavanjem obucarkog zanata. Rad ga nije interesovao i premešten je u kuhinju u svojstvu pomocnog radnika. Ne posjeduje radne navike. Slobodno vrijeme mu je bez sadržaja. Nije se trudio da u u domu nešto postigne na svom opštem i stručnom obrazovanju. Prema pretpostavljenim odnos mu je korektan. Pomalo podmukao. Nije voleo da čita štampu i knjige. Volio je da bude sam...“

Mita se u Povjereništvu unutrašnjih poslova svog sreza pojavio sredinom aprila 1957 g. sa pismom u ruci. U pismu su se nalazile karakteristike o njegovom ponašanju, koje kako smo mogli videti nisu baš sjajne, i kontradiktorne. U istrazi je bio dobar a u Zatvoru - loš.

Očito da niko nije mogao uvideti da je iza Mitine usamljenosti u Zabeli, stojala ogromna tuga za majku koja ga je napustila. Nju nije mogla nadomestiti ni ambiciozna tetka koja je otišla na školovanje kao ni deda koji je znao i da izudara Mitu. Za vaspitače u Zabeli je bio podmukao. Dok za njegove drugare je bio „ ispravan“ jer je očito zajednički krađu salame, koju su zajedno pojeli, prihvatio je na sebe. Dakle,

Mita je bio ratno siroče, koje nije bilo predodređeno da uspe. Terali su ga da čuva ovce a on je smatrao da je sposobniji za nešto drugo. Zato je i bežao od kuce, koju očito nije imao. Možda je uspeo da je stvori sam!?

Smrt fašizmu – Sloboda narodu!

„ A ima i takvih koji hotimično izvrše zločin kako bi dopali robije i izbavili se na taj način od života na slobodi – neuporedivo goreg od robije. Na slobodi je živeo krajnje ponižen, nikad se nije najeo, a radio je za svog gazdu od zore do mraka. Na robiji je, međutim, rad lakši nego kod kuce, hleba ima dosta, i to takvog kakav on ranije nije ni video nije.“ (Dostojevski, 1988: 42 ).

PRIMERI:

Pvi utisak: anketiranje obavljeno tokom 1956 god.

“ Bistar. Svojeglav. Kriminal mu je navika. Samostalno zna da donosi zaključke. Treba ce dosta vremena I rada da bi se nešto od njega stvorilo. Iskren je. Izrazio je želju da izučavanjem bravarskog zanata. “ ( Makedonac, Štip. )

„ Vrlo iskren dečak. I ako je pre lišavanja slobode bio u lošem društvu i poprimio loše navike, ipak je ostalo dosta osobina koje treba kod njega gajiti. Posjeduje prilično dostojanstva. Izraževa želju da bilo šta radi kako bi mu vreme u domu korisno poslužilo. Smatram da sa ovim dječakom treba češce razgovarati, jer ce to biti

28


najefikasnija metoda za njegovo prevaspitavanje. Inače lako mu se približiti.“ ( Bijelo Polje, Musliman, neopredeljen)

„ U razgovoru neiskren. Prilično inteligentan dečak. Povodljiv je. Radi velikog broja djece u porodici roditelji nisu pokladnjali pažnju njegovom vaspitanju. Nema interesa za lično uzdizanje. Izrazio je želju da izučava bravarsko – dreerski zanat.“( Srbin, Beograd, otac poreklom iz Valjeva a majka iz Like)

„ Bistar i prilično prostodušan maloletnik. Skroman u zahtevima. Ima želju da završi školu učenika u privredi i bravarski zanat. Ne pada lako pod uticaj drugih maloletnika. Ne voli se isticati. Može se predpostaviti da nece praviti disciplinske prestupe u domu.“( Srbin, Despotovac, otac učestvovao u četničkim formacijama)

„ Iskren i u duši ne pokvaren dječak. Inace miran. Ne pravi i nece praviti probleme. Raditi ce dobro. Za njega rad ne predstavlja nikakav problem. Disciplinu radionice ce usvajati. Higijenske i kulturne navike ce još razvijati. Sa njim treba razgovarati jer je to najbolje sredstvo da mu se ukaže na greške i da ih svati.“ ( Srbin, Pirot)

„ Bistar, neiskren u razgovoru, ne radi niti govori a da ne razmisli, ima razvijene higijenske navike, prilično religiozan.“ ( Albanac, selo udaljeno 80 km. Od Prištine) .

„ Skroman i pristojan. Dobar radnik. Poštivace starije. Nastojati ce i zalagati se da stekne polukvalifikaciju. Nece praviti isapde. Najbolje ce na njega uticati

razgovori vaspitača“. ( Srbin, BIH, s. Međaši, srez Brčko)

„ Robijaš je pokoran i poslušan do izvesne mere, ali postoji granica kojune treba prekoračiti. Uzgred da kažem: nema ništa zanimljivije od tih čudnih provala netrpeljivosti i jogunstva. Često čovek trpi nekoliko godina, miri se, podnosi nejsurovije kazne ( nepravdu, protekciju, napredovanje preko reda, odlaske na edukacije ili inostranstvo i sl. ) i odjednom plane zbog neke sitinice, gotovo ni za šta. Tako ga u izvesnom smislu mogu smatrati ludakom ; tako i čine. (Dostojevski, 1988: 22 ).

ANKETA NA OSNOVU RAZGOVORA:

Pitanja:

a. Opšti podaci.

1. Iz kakve porodice osuđeni potiče? ( radničke, zemljoradničke….)

2. Da li su mu oba roditelji živi?

3. Gde žive roditelji, i odakle su se doselilili?

4. Osnovni podaci o selu: broj stanovnika, da li imaju omladinsku organizaciju, amatersko pozorište, čime se pretežno bave, koliko ima zanatlija u selu…)

5. Kakvog su imovinskog stanje?

29


6. Ko su ostali članovi familije ( porodice) ?

7. Da li je neko od članova porodice bio u zatvoru?

8. Podaci od oca: zanimanje, starost, politička aktivnost , da li prati štampu I politička zbivanja, koliko zatrađuje, kako se slaže sa članovima familije.

9. Podaci od majke I ostalih članova uže porodice: brace I sestara.

b. Podaci ( pitanja) koja se odnose konkretno na osuđenog:

1. Da li je bolovao od nekih dečijih bolesti u mladosti?

2. Koju školu I gde je pohađao?

3. Da li je ponavljao koji razred I kakav je uspeh imao?

4. Ako je napustio ili je izbačen iz škole, da li je upisao zanat?

5. Ako jeste , koji zanat?

6. DA li je radio u struci?

7. Za vreme školovanj a koje je predmete voleo da uči a koje ne?

8. Koliki je krug drugaova imao sa kojima se družio? ( uski, širok…)

9. U kojim aktivnostima I gde je provodio slobodno vreme?

10. Ako je išao u bioskope , koje je filmove gledao? ( kaubojske)

11. Da je pušač? Ako jeste od koje godine?

12. Da li su mu roditelji branili cigarete? Koji roditelj?

13. Kada je počinio prvo krivično delo?

14. Da li su mu izricane vaspitne mere? Ako jesu koje?

15. Gde su ga prvi put uhapsili ( na ulici, u kuci kod roditelja..) ?

16. Gde je vršio krivična dela. ( u mestu prebivališta ili dalje) ?

PODACI :

Obrazac na kome je u zaglavlju pisalo “Podaci” su sažeti, na jednom listu A – 4 formata i odnose se na osuđenog- maloletnika. Uzeti su na osnovu pitanja – ankete koja se primenivala za sve. U osnovne podatke su ulazile sledeca pitanja- činjenice :

a. Osnovni podaci:

- Ime I prezime osuđenog, KUCANO VELIKIM SLOVIMA.

- Ime oca I majke sa devojačkim prezimenom.

- Datum I mesto, srez I republika gde je rođen.

- Narodnost ( Srbin, Hrvat, Slovenac, Ciganin….)

- Državljanstvo FNRJ ( Federativna narodna republika Jugoslavija)

30


- Pismenost I nivo školske spreme ( pismen sa 4 razreda O.Š.)

- Bračno stanje ( oženjen, neožrnjrn )

- Da li je služio vojsku?

- Šta je po zanimanju?

- Ranije osuđivanost. ( uslovno,

- Koji je sud sudio , broj presude, darum kada je kazna zatvora izrečena.

- Visina kazne

- Krivično delo

- Od kada se računa početak izdržavanja kazne

- Istek kazne

- Vreme provedeno u pritvoru.

- Podaci o sniženju kazne.

b. Ponašanje osuđenog:

- Koji je zanat počeo da izučava. ( obucarski zanat, srolarska radionica, kucni poslovi- kuhinja, )

- Odnos prema radu .( zainteresovan ili ne)

- Posedovanje radnih navika. ( vredan I poslušan,

- Kako koristi slobodno vreme?

- Postignuce na opštem I sručnom obrazovanju.( nije se trudio, primitivan, )

- Školovanje u domu. ( Pošao u I razred Škole učenika u privredi, ali je zbog slabog učenja I , krenuo u II razred ali je prekinuo zbog isteka kazne,

- Politička aktivnost ( nezinteresovan, )

- Odnos preme pretpostavljenim. ( korektan; često je dolazio u sukob sa poslovođom; Prema pretposlravljenim ima dvojak odnos: dok se prema vaspitačima odnosi korekto to nije isto radio sa uniformisanim licima )

- Negativna osobina koja dominira ( pomalo je podmukao, tvrdoglav inesrabilan, )

- Odnos prema počinjenom krivičnom delu. ( ne kaje se.,

- Da li čita knjige ili štampu? ( nepismen, čita knjige I štampu, čita samo laku literature,

- Ako čita da li to radi samionicijativno ili po naredbi vaspitača?

- Da li se druži sa drugim osuđenima ili samuje?

- Da li je diciplinski kažnjavan, ( nije, nije kažnjavan disiplinski niti opominjan, jednom disciplinski kažnjavan,

- Da li poštuje Kucni red? ( poštuje I pridržava se cjlo vreme,

- Kako se odnosi prema greškama drugih maloletnika? ( indiferentno..

- Da li mu je razvijen kritičan odnos? ( nije,

31


- Da li su saveti vaspitača delovali u pozitivnom pravcu?

- Fizički izgled.( razvijen,

- Kulturne navije ( sporo usvaja,

- Higijenske navike. ( prilično razvijene,

- Zdravstveno stanje. ( dobro,

- Da li je kazna imala svrhu.

- Da li ce se baviti krimilom? ( “ Ako mu se ne pomogne I ne bude ga se držalo u rukama, moglo bi se desiti da se ponovo počne baviti kriminalo”;

„ Tamnica je sistem prinudnog rada, naravno ne popravljaju zločinca; oni ga samo kažnjavaju i osiguravaju društvo od daljih nasrtaja zločinca na mir i red. Tamnica i najteži robijaški rad rađaju u prestupnikovoj duši samo mržnju, žeđ za zabranjenim nasladama i srašnu lakomislenost. Ja sam čvrsto ubeđen da se i čuvenim sistemom samica postiže samo lažan, varljiv i prividan cilj. Taj sistem iscrpljuje životne sokove iz čoveka,truje mu dušu, slabi je i zaplaši, a posle tu moralno usahlu mumiju i skoro ludog čoveka pokazuje kao primer popravke i pokajanja.“ (Dostojevski, 1988: 22 ).

PRIMERI ANKETIRANIH „NUČNIKA“

PAPIRNI KUFER

P.B. ( teška krađa čl. 249 KZ ; ušao u kucu privatnika M.S. i iz iste uzeo 1000.000 dinara; kazna 14 meseci) Potiče iz radniče

porodice. Otac automehaničar. Siromašni. Majka domacica. Ispitanik je po redu rođenja prvo dijete.:Ima mlađeg brata i sestru. Roditelji iz B. Srez V. Su pismenii i redovno čitaju dnevnu štampu. Otac ga je tukao ponekad , radi neposlušnosti. U detinjstvuje najviše igrao nogomet. , Pošao je u osnovnu školu 1946 godine. Završio ju je sa uspjehom. 1950 godine pošao je u gimnaziju i završio je do 1952 godine dva razreda gimnazije. U gimnaziji nije bio dobar đak i nije voleo školu. Želio je izučava stolarski zanat. 1953 godine počinje izučavati stolarski zanat i ujedno polaziti u Školu učenika u privredi. Na tome zanatu nalazio se do krja 1955 godine. Kad je uhapšen. Završio je dva razreda škole učenika u privredi, a u III razredu je počinio krivično djelo.

Naime, kada je pošao u III razred ŠUP-a , družio se sa problematičnim dječacima koji su bili skoloni prekrašajima i kriminalu Više je povučen bio. U djetinjstvu je često u snu govorio, a to mu se i sada događa. Pokazivao je zanke straha. Redovno je gledao kaubojske filmove, a manje je čitao knjige. Navodi da ga je društvo u kojem se kretao , navelo da izvrši krađu. Prije nije osuđivan. Najviša mu je želja bila da postane zanatlija.

U sprovodnom listu se pored ostalih podataka u rubriku : Lična sprema, piše : „ papirni kufer“, a u spisku predmeta se navodi: kaput, duge gace, duboke cipele, košulja, poluveri...

U sudskoj predui se vidi da je P.A. bio prvopoptuženi i da je krivično delo počinio

32


sa u grupi sa još četiri ssaučesnika, u kojoj je imao glavnu ulogu.

Nakon izdržane kazne u Zenici osuđeni maloletnici su dobijali popunjen formular nasloveljen na Povjerenišvu unutrašnjih poslova u mestu u kome živi, odnosnono u kome je stalno nastanjen. Na potvrdi piše da je P.A. donoslic pisma i da je optušten iz dona gde je izdržavo kaznu : lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju ....Imenovani je dužan da se u tome Povjereništvu prijavi u roku od .... tri dana. ( Smrt fašizmu – sloboda narodu ! )

PREDLOG ZA USLOVNI OTPUST : K.D. 18 g. Osuđen na kaznu strogog zatvora, zbog toga : „ što je u društvu sa još jednim maloljetnikom vršio provale u privatne kuce gde je ulazio predmete koji su mu dolazile pod ruku kao delove posteljine, odjece, obuce i druge sitne stvari.“ Radi u tapetarskoj radionici gde se ističe kao dobar radnik. Zavoleo je taj posao i položio polukvalifikaciju. Kao sposobnom radniku može mu se dati svaki zadatak u radionici. Van radnog vremena je aktivan i ta njegova aktivnost naročito se ističe na fiskulturnom i kulturno – umetničkom polju. Teži za usavršavanjem te stalno traži knjige i dnevnu štampu. U domu ima dobro ponašanje te zbog toka nije discilpinski kažnjavan. Izbegava društvo loših maloletnika i na nihove ispade reaguje i osuđuje nepravilne postupke. Poštuje pretpostavljene mu starešine i prima njihove savjete. Njegov boravak i rad u domu je imao vaspitni uticaj tako da je od njega izgrađena pozitvna ličnost sposobna za samostalan život i rad. Kaznu smata kao

prirodnu posledicu učinjenog djela i kaje se zbog toga. Na osnovu izloženog vidi se da je kazna na njega popravno delovala te da ga predlažemo za uslovni otpust.“ Zaninljivo je da se slično mišljenje pisalo i za maloletnika iz Makedonije, kome je suđeno na dve godine i šest meseci jer je : „ sa dva saučesnika izvršio oko 15 džepnih krađa. Krađe je vršio u raznim njestina“. Ipak, moglo bi se reci da su postojali i „ Predlozi“ odnosno mišljenja u kojima su se navodila realne činjenice, mada se i one prikrivale. Tako ako se navodilo da je osuđeni na počektu kazne : „ paravio manje disciplinske prestupe zašto je i kažnjavan“. Ipak preovaladjuju rečenice, koje se ponavaljaju u predlozima kao „ opta mesta“. Tako jedna od rečenica koja se se ponavlja: „ Odnos prema radu, radnoj disciplini i čuvanju alata bio mu je na visini“, kao i rečenica koja se odnosi na slobodno vreme, u kome : „ Rado čita štampu i knjige koje mu koriste za podizanje opšte daobrazdbe“. Mada se u odnosu prema čitanju koristile tri rečenice. Prvu koju smo naveli. Druga je glasila da čita novine i knjige po nagovoru vaspitača. I treca rečenica o kulurnioj naobrazbi, je glasila: da osuđeni ne čita novine i knjige. Od rečenica koje su dobile opšte mesto je i ona koja se odnosi na ponašanje prema službenim licima: „ Prema pretpostavljenima i starijima ima učtivo držanje“. Dok se rečenica koja govori o odnosu prema drugim, pogotovu negativnim osuđenim se često navodi u predlozima: „ Izbegava društvo loših maloletnika i na nihove ispade reaguje i osuđuje nepravilne postupke.“ I odve postoje gradacije, počev od toga da se

33


navodi da je maloeltnik indiferentan, spram drugih osuđenika, Kao i rečenica u kojoj se navodi da se druži sa lošim maloletnicima“. Očito da su vaspitači u pisanj Predloga koristili unapred pripremljena pitanja, što je u konačnoj formi dobijalo izgled „šablonskog pisanja“ što je samo donekle tačno. Takođe kao opšte mesto kao i mišljenje koje se odnosi na kigijenske navike i gde ih jestekao: „ Kulturen i higijenske navike poseduje a uglavnom ih je stekao u Domu“.Odve se izgda akcenat stavljao na to da li poseduje kulturne i higijenske navike i gde ih je stekao.

Postoji i opša rečenica: „ Po dolasku u dom pokazao je da poseduje osnovno kućno vaspitanje“.

Takođe je uočeno da su osuđeni dobijali različita mišljenja o svom ponašanju u Istražnom zatvoru koji su pisali stražari i mišljenja vaspitača u domu. U takvim situacijama se pravio kompromis. : Iz podataka dobivenih iz istražnog zatvora videlo se da je sklon raznim negativnostima, kao : bezobrazluku, neposlušnosti , ne poštovanju kucnog reda, avanturizmu. Za krtko vreme , upornim radom vaspitača, u mnogome se izmenio...“ Teško je verovati da su vaspitači posedovali „ čarobni štapi“ i da su svojim „ upornim radom“ uspeli da promene ponašanjae vaspitača. Pre ce biti da je sam osuđenik proemenio ponašanje sa promenom sredine. Takođe, postoji mogucnost da se osuđeni različito ponašao prema uniformisanim licima a drugačiije prema civilima, svojim vaspitačima. Na kraju, to je i kameleonsko ponašanje, kojeg osuđeni primenujuju u zatvorskim

uslovima koko bi od fromlnog sistema, dobili neke benefite, pa i dobro mišljenje od svojih vaspitača prilikom pisanja Pijedloga za uslovni optust.

Takođe se može uočiti da svi osuđeni, kao i sada, imali pravo da pišu molbu za uslovni otpust, To se može zaključit i na osnovu jednog Podatka koji je pisan na zahtev suda , a u kome je navedeno realno – loše ponašanje osuđenika, pisano takođe po šablonu: „ Fizički je razvijen i zdravlja je dobrog“ orednjači kao rečenica koja se ponavlja kao i :

Smrt fašizmu – sloboda narodu ! posle svakog akta koji je u to vreme pisan.

„ Radi u tapetarskoj radionici. Nije mu stalo do toga da stekne kvalifikaciju u zanatu. Opominjan je radi nepoštivanja radne discipline u radionici. U školi učenikau privredi pohađa I razred. Mogao bi postizati bolje uspehe ali je nemaran. Sklon je svađi među maloletnicima. Nije radan i ne voli da uči i čita. Lako se i bez razloga vrijeđa. Na prvi pogled ostavlja utisak zapuštnog i aljkavog pitomca. Prilično bistar i srednje intligencije. Slabo učestvuje u diskusijama jer je lijen. U zadnje vrijeme počeo je učestvovati u kulturno- umetničkom radu. Higijenske navike su mu razvijene, dok ne poseduje kulturne navike. Mišljenja smo da mu se za sada ne bi trebalo udovoljiti molbi jer vaspitne forme nisu djelovale na istog:

15. novembra 1955. Podatke dali: potpis tri vaspitača ( stručni tim)

34


PREDLOZI . ( za djelimično sniženje kazne od tri godine i devet njeseci na 3 godine strogog zatvora. )

„ Za poslednjih sedam meseci u mnogome je promenio svoje držanje i svoj odnos. Izučava bravarski zanat. Na adu je sada dobar i zalaže se. Zvršio je ŠUP pri ovom domu. Bio je dobar đak. Nestašan je. Poneka dolazi u sukob sa Kucnim redom i to više iz mladenačkih nestašluka. Poštuje svoje pretpostvljene i prema njima ima korektno vladanje. Omiljen je u svojoj sredini zbog duhovitosti. Razvijen nu je osecaj poštovanja prema roditeljima i starijima. Kulturne i higijenske navike poprima brzo. Sada trezveno raznišlja o svojoj buducnosti. Vodi bibilioteku doma i mnogo čita knjige i štampu. Učestvuje u rznim fomrama van radioničnog rada. Disciplinski nije kažnjavan.Razgovori i saveti vaspitača imali su na njega vidnih rezultata. Shavatio je da je pogrešio i obecava da mu se to više nikada nece desiti.Mišljenja smo da bi mu trebalo sniziti kaznu, ali da to sniženje ne prelazi 9 / devet/ njeseci.

Smrt fašiznu – sloboda narodu !

LIČNI LIST iz KPDoma Zenice

LIČNI LIST – popunjavao se mašinom za kucanje ( sastoji se od dva presavijena bela lista na kojima se nalazi sedam tabela; dok su tri poslednja lista predviđena za zapažanja i mišljenja: Neposrednog vaspitača; Šefa grupe vaspitača; Rukovodioca radionice; Upravnika doma; Savetodavnog odbora. Ma kraju lista se

nalazi - Napomena: mišljenje, predlog i sl. – što je važno i karakteristično za maloletnike.

1. Prva tabela sa imenom i prezimenom osuđenog i datumom prijema u dom; naziv suda koji je izrekao presudu; broj i datum presude, vrsta i visina, datum od kada se računa početak izdržavanja kazne, istek kazne, podaci izmene. ( uslovni otpust i sl. ),

2. Druga tabela - Lični opis , maloletnika. ) ;

3. Treca tabela - I Opšti podaci ( ime i prezime, naimak, dan i mesec rođenja, prebivalište, bračnost roditelja, narodnost, državljanstvo, pismenost, školska sprema, zanimanje , ranija osuđivanost, da je bio kažnjavan u administrativnom kaznenom posrupku ( prekršaj, vrsta i visina kazne) , Červrta tabela – II Podaci o porodici :

a. otac i majka, i njihova godina rođenja, mesro i godina rođen ja, prebivalište, narodnost, državljanstvo, pismenost, zanimanje, imovno stanje, da li su živi u vreme izvršenja krivičnod dela od strane maloletnika.; da li skupa žive u zajednici, zdravstveno stanje oba roditelja, da li su osuđivani;

b. braca i sestre: broj brace i sestara, da li žive sa roditeljima ili odvojeno, da li je neko osudjivan od strane suda.

4. Četvrta tabela:III Podaci o vaspitanu malolenika, ima 12 rubrika, od kojih se obično popunjavaju rubrijke u kojima su pitanja: - Da li je maloletnik vaspitavan od roditelja ( oca i majke) ili samo od oca i majke; - Sredina u kojoj se

35


maloletnik kretao i lica sa kojima se najviše družio.

5. Peta tabela: IV Podaci o krivičnom postupku ( po kojem je sud doneo osuđujucu presudu) : Naziv krivičnog dela i Zakonska kvalifikacija, : „ Teška krađa član 2502 KZ“Način izvršenja, Mesto izvršenja ( mjesto, srez, grad, Narodna republika), Vreme izvršenja ( dan, mesec, godina) , Motiv izvršenja , Da li je izvršio delo: a. Sam, b. U zajednici sa punoletnim licem, v. Sa drugim maloletnikom, g. ) sa punoletnim i maloletnim licem; Podaci o saučesnicima ( porodično, očevo rođeno i rođeno ime saučesnika i potstrekača. Odžava li sa njima veze ; Da li zbog učinejenog krivičnog dela bio u pritvoru ili u istražnom zatvoru – gde kada i koliko vremena.

6. Šesta tabela: Podaci o boravku u KPD za maloletnike.

7. Sedma tabela: Podaci o zdravstvenom stanju maloletnika

Sedamo poglavlje se odnosi na : Zapažanja i mišljenja o držanju,vladanju i razvoju maloletnika u toku boravka u domu. Primenjivanje mere za prevaspitanje i njihov uspeh.

Popunjava se od strane:

1. Neposrednog vaspitača

2. Šefa grupe vaspitača

3. Rukovodioca radionice

4. Upravnika doma.

5. Savetodavnog odbora

Napomena: ( navesti neki važan podatak koji nije obuhvacen u listu ili nešto drugo – mišljenje, predlog i sl. – što je važno i karakteristično za maloletnike. )

“ Starešine se ponekad čude što neki robijaš ( vaspitač pr. Ž. K. ), koji je nekoliko godina živeo tako mirno i uzorno da su ga zbog primernog vladanja postavili za desetara, odjednom, apsolutno bez ikakovog vidljivog razloga – kao da je đavao ušao u njega – počne da pravi gluposti, da pijanči , da se svađa, a ponekad čak rizikuje i učini krivično delo : ili otvoreno omalovažava višu vlast, ili ubioje nekoga ili siluje itd. Gledaju ga i čude se. A možda je sav uzrok ove iznenadne erupcije u tom čoveku – od koga se to moglo najmanje očekivati – bolno i grčevito iskazivanje ličnosti, instiktivna čežnja za samim sobom; želja za afirmacijom svoje ponižene ličnosti koja iznenada nastupi i dolazi do mržnje, do pomame, do ludila, do nastupa i delirijuma. Tako, valjda, čovek živ sahranjen, kad se u grobu probudi, lupa u poklopac mrtvačkog sanduka i muči se da ga otvori kako bi ga, naravno, razum mogao uveriti da su svi njegovi napori uzaludni. Ali u tome i jeste stvar što tada čoveku nije do razuma – to je grčevito hvatanje za život.’’. ( Dostojevski, 1988: 84)

ZDRAVSTVENI LIST ,

36


Je bio štampan na crvenksatom kartonu , koji se takođe prasavijao . Popunavao se naliv perom ( mastilom) . Iznad naslova ZDRAVSTVENI LIST , u levom gornjem uglu je pisalo: Ambulanta:

KPD ................... Zatvor................... u desnom uglu Redni broj registra.......... Matični broj....

Na prvoj strani je bila tabela u kojoj se najpre upisivalo: Prezime, očevo ime i ime; Godina i mjesto rođenja; Zanimanje i mjesto boravka; dužina kazne.

Ispod se navodila Anamneza porodice: „ Majka živa i zdrava. Otac poginuo 1941 g.“,;

Anamneze lična : „ Sada se osecam zdrav“,

Operacije i povrede: nije

Puši , uživa alkohol – u kolikoj mjeri: „ 20 cigareta dnevno.“

Status prenses : visina..............cm, težina.................. kg. Obim grudi: ............... cn.

ZDRAVSTVENO STANJE KOD DOLASKA U KPD – ZATVOR

U tabelu ispod se postavljaju sledeci podaci ; U rubriku: PREGLED PO ORGANIMA, piše: Interni; Hiruški; Nervni; Ušni; Očni; Kožno venerični, Pored su : RENTGEN NALAZI i ostali nalazi; a u trecoj koloni su LABARATORIJSKI NALAZI : nalaz krvi i nalaz mokrace.

Na drugoj strani kartona je horizontalna dvoreda tabela : ZUBI sa brojevima od 1 do 8 ( levo i desno).

Nervni sistem: hod i pokretni normslni; poreze; tremor stalni, jezika, cjelog tjela; povremeni ; refleksi, fiziol. – patpl, dermografismus.

Duševno zdanje : uravnoteža, nerastenik, psihopat.

MIŠLJENJE LJEKARA KPD-a, - ZATVORA :

Osuđenik je sposoban za težak fizički rad

Osuđenik je sposoban za lakši fizički rad

Osuđenik je sposoban za težak fizički rad:

a. Da vecinom sjedi, stoji,hoda:

b. Gde ima mnogo prašine;

c. Gde je izložen velikim temperaturama ili vrmenskim promnjenama;

d. Gde je potrebna jaka napetost živaca, oštrina vida, ili sluha, glasnih žica, čitavog teijela.



Na drugoj strani na drugoj polovini se nalazila tabela

BOLESTI ZA VRIJEME IZDRŽAVANJA KAZNE,

koja je se sastojala od nekoliko kolona. U prvu vertikalnu, kolonu se upisivao redni broj, pored : Datum utvrđivanja bolesti.

37


Ispod BOLESTI bilse u stri kolone: vrsta, način lečenja ( bolnica, način lečenja, trajanje : od –do; Potpis ljekara.

Na celoj trecoj strani bila je tabela, sa četiri kolone:

U prvoj tabeli se upisivao datum pregleda. U drugoj: dijagonoza, u trecij : terapija u četvrtoj su se unosile: Primjedbe. Ista tabela se nalazila i na poslednjoj četvrtoj strani zadravstvenog lista.

„ U našoj sobi, kao i u svima ostalim u tamnici, uvek ima siromaha i propalica koji sve prokockaju i propiju – ili, prosto, rođenih prosijaka. Ja kažem „ rođenih prosijaka “ i naročito insistiram na tom izrazu. Jer, doista, svuda u našem narodu, u svim mogućim okolnostima i u svim uslovima , uvek ima i biće nekih čudnih ljudi , mirnih i dosta radnih, ali kojima je sudbina odredila da večito budu prosijaci.

Takvi ljudi su uvek beskućnici, uvek neuredni, uvek izgledaju nekim jadom utučeni i namučeni, njih večito nek tiraniše, večito nekog služe, obično veseljake i ljude koji su se iznenada obogatili i uzdigli. Svaki poduhvt i inicijativa za njih je prava muka i nevolja. Kao da su se rodili pod uslovom da ništa ne urade sami, već samo da služe i slušaju druge, da ne žive po svojoj volji , već da igraju kako im drugi svira. Njihovi životni poziv je da izvršavaju tuđe zahteve.I kao vrhunac svega – njih ne mogu obogatiti nikakve okolnosti niti društveni prevrati. Oni su uvek prosijaci.“ ((Dostojevski, 1988: 63.

Zaključak:

U odnosu na sadašnju populaciju maleoletnih osuđenika koji su uglavnom zbog izdražavanja kazne, moglo bi se reci da su maloletnici iz Zenice, pedesetih godina, prava ’naiva’ u odnosu na njih. Naime, oni su izdražavali ne male - dvogodišnje i trogodišnje kazne strogog zatvora zbog krađe: hrane, bicikli, golubova, seče konjskih repova, kudelje, ali i para, srebrnjaka. Ono što je ostala nepromenljiva verijabla je njihov zajednički odnos prema školi. I tadašnji i sadašnji maoletnici su počeli da ulaze u svet kriminala sa popuštanjem i napuštanjem škole, druženjem sa problematičnim vršnjacima. U zatvoru su se takođe slično ponašali. .Uglavnom oni koji su menjali svoje ponašanje, su bili vredni na radovima, čitali novine i knjige. Ali bilo je kao i sada onih nepopravljivih koji su ostali dosledni svojoj kriminalnoj opredeljenosti. Takođe, pada u oči da se vaspitnom radu u Zenici poklanjala pažnja, i da su se osuđeni razvrstavali po svom vaspitaču. Vaspine grupe nisu postojale. Formalni sistem je osuđivao negatvne osuđenike i afirmisao i forsirao osuđenike koji su bili protiv njih. To se može videti iz izveštaja tzv. podacima u kojima se često navodi da se maloletnik javno suprostavlajo negatvinim osuđenima. To bi sada bila nemoguca situacija, u kojoj bi takvo ponašanje bilo od drugih osuđenih proglašeno kao cinkaroško, i bivalo sankcionisano od podmevanja, preko ignosrisanja do štangliranja. U svemu je žalosno što se negativni modeli ponašanja osuđenika preneli i među vaspitače, i druge zaposlene

38


u zatvoru. Očito da se težiše u maloletničkim zatvorima sa prevaspitanja pomerilo na njihovo čuvanje. Tu je i promena koncepta izdražavnja kazne.

Umesto grupnih spavaona koje su bile otvorne, prešlo se na koncept izdržavnja kazne sa zatvaranjem osuđenih u celije. Vreme ce pokazati ulogu vaspitača u

njihovom zatvorskom životu koja je svakim danom- manja. Uočljiva je tenedencija da mesto zauzima drugo civilno osoblje, bez fakulteta. Takođe i dnevna politika je počela bez potrebe da opterecuje zatvore, što može biti kobno po njihovo funkcionisanje.

39


40

zatvorska komunikacija; svitac; mart 2015; iii god

Documents