8/19/2019 ZABORAVLJENI SVADBENI OBIČAJI

http://slidepdf.com/reader/full/zaboravljeni-svadbeni-obicaji 1/5

ZABORAVLJENI SVADBENI OBIČAJI…

U prošlosti je svadba, jedan od najvažnijih narodnih običaja, bila uslovljena čitavim nizom letnj

jesenjih poljoprivrednih radova koji su se morali završiti da bi se pripremilo svatovsko veselje.

Od davnina postoji običaj da se u jesen, po završenim seoskim poslovima, mladi venčavaju. Običaji vezani

svadbu zadržali su se više u selima nego u gradovima, iako se i na selu smisao tih običaja uglavnom zaboravi

ostalo je samo ono svima poznato „valja se“.

Pre same svadbe kod Srba postoji čitava procedura pripreme, koju prati sijaset običaja. Običaji variraju u različitim krajev

no ipak postoje oni koji važe na čitavoj teritoriji gde žive Srbi.

Za najpogodnije dane smatraju se nedelja i četvrtak, ređe subota, ali nikad sreda ili petak. vadba se nikad

zakazuje u vreme boži!njeg, uskršnjeg ili nekog drugog posta.

Upoznavanje i proševina

Obrednim igrama zvanim „"azari#e“, koje su imale izuzetnu so#ijalnu ulogu u društvenoj zajedni#i rba, k

vrste ženske ini#ija#ije, devojke su upu!ivale poruke da su spremne za udaju, a pominjanjem „jun

neženjenog“ u lazaričkoj pesmi vršila se identi$ka#ija momaka spremnih za ženidbu. %ekada su se devojk

mladi!i sastajali na #rkvenim zborovima, na poljskim radovima i krišom razgovarali. &ada bi se dvoje mla

zagledalo jedno u drugo, mladi! bi devoj#i poklanjao jabuku.

'ko devojka prihvati dar, znači da želi  da pođe za njega. (ada mladi! obavesti svoje roditelje, a oni počnu daraspituju o njenom poreklu, o porodi#i, statusu itd. )re stupanja u brak su posredovali rodbina, rođa#i, prijate

poznani#i, to su bile navodađije ili provodadžije. *koliko se mladi zavole, onda se ini#iraju ljudi iz bliže ili da

rodbine, kako bi posredovali između dvoje mladih i njihovih roditelja sve do konačnog pristanka prilik

prosidbe. +eđutim, nekada se dešavalo da se mladi i ne poznaju, ve! se brak ugovara isključivo pr

posrednika.

evojka nije mogla sama da odluči za koga !e po!i, ve! je odluku donosio njen ota#. &ada ima više bra!

sestara, važio je red udaje i ženidbe. +lađa bra!a i sestre su morala da čekaju da se najpre ožene i udaju sta

bra!a i sestre. -ilo je nezamislivo da se taj red poremeti i dovodilo je do teških poreme!aja porodičnih odnosa

To se nikada nije dešavalo putem sporazuma i dogovora, već otmicom.

%a isprošnju devojke dolazili su momak, njegovi roditelji i kum. Oni od ku!e nose najčeš!e rakiju, prstemiloštu. &ada dođu, prvo pitaju o#a da li u ku!i ima devojku za udaju. 'ko ima, onda oni ulaze u ku!u i kroz p

prose devojku. evojka ne sme da bude u istoj prostoriji sa pros#ima, ve! ulazi tek kada je isprose, tj. kada

dogovore sa o#em. (ada ih ona nakiti peškirima i maramama.

!avanje ruke" od strane oca je radnja kojom se potvr#uje pristanak, posle koga nema odustajanja, nema izmena odluke, ne

gaženja reči". $ suprotnom, to bi bila teška uvreda za momka i njegovu rodbinu.

Po prosidbi, vereni momak i devojka se mogu sastajati, ašikovati i upoznavati samo u prisustvu nekog iz najbliže rodb

%aprošena devojka ne sme više izlaziti sama ili sa drugaricama i ići po saborima, svadbama ili igrankama, pogotovo ne u no

satima. &zlazi samo u pratnji nekog iz svoje bliže rodbine.

Dan svadbe

'a dan svadbe mladoženjini gosti odlaze po mladu, gde i( dočekuje mladina rodbina. &spred mladine kuće na vr( drvet

okači jabuka, pa dok se ona ne obori mladoženja ne može ući u mladinu kuću. 'ekada je bio običaj da se mladoženjini g

cenkaju za mladu, tražeći novac, ali je )*+. godine knez -leksandar ara#or#ević izdao naredbu/ Iskanje i dava

novca i zlata za devojku ukida se kao običaj protivan dostojanstvu čovečijem ". Običaj je tako ukinu

danas se samo zbijaju šale, pa kada mladoženja stigne sa ro#acima po devojku, onda se neko iz njegove pratnje koji

najviše smisla za (umor kao cenka za devojku, a mladini sa druge strane ne daju devojku.

)obožne mlade žene potvrđuju svoje devičanstvo belom bojom. -ela boja je simbol nevinosti, nežnos

čestitosti. * našem narodu venčani#a ima ulogu da odvrati urokljive oči od mlade. )ostoji običaj da mlada u to

spremanja za venčanje stavi čeno belog luka u nedra, protiv uroka. evojke su same sebi šile i vezle haljinu

venčanje.

8/19/2019 ZABORAVLJENI SVADBENI OBIČAJI

http://slidepdf.com/reader/full/zaboravljeni-svadbeni-obicaji 2/5

0lada je bila okićena najlepšim nakitom koji je imala. 'osila je dve pletenice sa vr(a glave. $ njenoj kući svatovi su bili oki

ruzmarinom i cvetovima od čipke.

Tast i tašta stavljaju dukat u čašu crnog vina i to neku poveću, pa kad mladoženja popije vino, može da uzme dukat.

&ad se mlada izvodi iz ku!e svojih roditelja, prati je brat ili neki drugi mladi muškara#iz ku!e. %ajpre neko op

iz puške, pa se zatim ta puška stavi preko praga da mlada preko njeprekorači dok  se još puši barut. +ladu t

prima dever i vodi je svatovima. %a putu do mladoženjine ku!e mlada je uvek u pratnji devera i kuma. * sta

vreme ona je taj put prelazila jašu!i na konju, a kasnije u čezama ili kočijama.

ad nai#e na prvu vodu mlada zastane, popije malo vode i umije se i zatim vodu daruje" maramicom, šećerom ili sapunom

Svatovi su u Srbiji najčešće okićeni peškirima, cvećem i ruzmarinom, a svatovsku kolonu predvodi barjaktar s trobojkom

čijem je koplju nasa#ena jabuka.

Svadba je kao i drugi prelomni momenti u životu bila vreme pojačani( delovanja nečastivi( sila. 1erovalo se da tada demo

urokljivci vrebaju prisutne, naročito mladu. %ato je mlada nosila veo, ogrtač, pojas i trake crvene boje, koja po narodn

verovanju ima važnu ulogu u odbrani od zli( du(ova. 0lade su se kitile i ogledalcem, da bi se demoni uplašili svoje ružnoće.

2rojne su u narodu 3antastične priče o svatovskim dogodovštinama i velikim nevoljama, a jedna od najmaštovitiji( je legen

okamenjenim svatovima i nastanku 4avolje varoši. Svatovi su se okupljali pod 5adan planinom i kretali do 6utog potoka, gd

trebalo da se obavi venčanje, ali niko od okupljeni( svadbara nije znao da su mladoženja i mlada u krvnom srodstvu. ad

sveštenik trebalo da i( blagoslovi, dogodilo se da neka viša sila okameni svadbeni skup, kako mladi ne bi počinili gre(

kameni svatovi i sada stoje u 4avoljoj varoši.Sprea i iraz

)ri ugovaranju svadbe roditelji momka i devojke se dogovaraju o spremi i mirazu. oditelji uz devojku daju

ono što je ona sama pre udaje izradila, izatkala, isplela. evojačku spremu nekad su sačinjavali odevni i poste

predmeti/ košulje, jele#i, čarape, pojasevi, trube izatkanog veza, !ilimi, šareni#e, guberi, jastu#i i slamari#e.

se to složi udva pove!a šarena drvena sanduka i na konju se dotera od devojačke do momačke ku!e, istog da

kad svatovi idu po devojku.

0iraz može biti u obliku novca, stoke i nepokretnog imanja. 0iraz u obliku novca u početku je bio simboličan, ali se vremen

povećavao. 0iraz u stoci davao se re#e, obično onda kad se devojka udaje u kuću siromašni(, ali preduzimljivi(, kao pods

da se brže okuće i osnaže. !evojka koja ima braću veoma retko dobija miraz u nepokretnom imanju. -ko nema braće, devo

je prirodni naslednik roditeljskog imanja i ta vrsta miraza prilikom ugovaranja svadbe obično se podrazumeva.5oditelji koji imaju samo žensku decu jednog zeta obično dovedu na svoje imanje. To se prilikom ugovaranja svadbe obično

pominje, iako se očekuje. %a onoga ko do#e na ženino imanje kaže se da se prizetio.

!ode"a d#$nos%i

+eđu svatovima postoji određena podela dužnosti. %ajvažniju ulogu imaju kum, stari svat, dever, bajraktar, č

i vojvoda. oma!in je mladoženjin stri# ili neki drugi stariji čovek iz mladoženjinog roda. On je uvek u čelu so0

zastupa maldoženjinu ku!u. &um je duhovni srodnik koji neposredno učestvuje u činu zaključivanja braka

među svatovima je vrlo poštovana ličnost. njim se, za razliku od drugih svatova, na svadbi nikad ne zbij

šale. Za kumove su u prošlosti najčeš!e birani kršteni kumovi. tari svat je mladoženjin ujak, zajedno sa kum

učestvuje u obredu venčanja i među svatovima uživa poštovanje.

1auš je otresit, grlat, dovitljiv, ali uz to ima i zadatak da uveseljava. Obično na glavi nosi oki!enu kapu živih b

i neobičnog oblika, po čemu se prepoznaje među svatovima. 2anas je ta uloga dodeljena vojvodi3. -arjakta

mlađi muškara# koji ispred svatovske svite nosi zastavu 2barjak3. ever je obično mladoženjin mlađi b

%jegova dužnost je da bude uz nevestu sve dok traje svadbeno veselje. 4ozari 2komordžije, vojvode3 najčeš!e

mladoženjini zetovi. Oni idu uz kola i volove i glavna dužnost im je da prime i doteraju devojačku spremu. *v

nose dosta rakije, pečenog mesa i hleba, svakome usput nazdravljaju i nude ga jelom i pi!em.

'epristojno je da se takva ponuda odbije, makar i samo simbolično.

&od devojačke ku!e vozari se pogađaju sa devojkom koja je određena za čuvari#u spreme i tek kad se pogo

plate, mogu ga tovariti na kola. 1itavo vreme vozari zbiraju šale, naročito sa ženama iz devojačkog roda. 5en

8/19/2019 ZABORAVLJENI SVADBENI OBIČAJI

http://slidepdf.com/reader/full/zaboravljeni-svadbeni-obicaji 3/5

su devojke i mlađe žene u svatovima. One pomažu u posluživanju svatova i svadbara, ali im je glavna dužnost

pevaju prigodne svadbene pesme.

Običaj je u mnogim krajevima Srbije da se svatovi pozivaju na nekoliko dana pred svadbu. 2uklijaš, mla#i čovek iz mladože

kuće, s buklijom 7čuturom8 napunjenom vinom ili rakijom i okićenom peškirom i cvećem, ide po selu pozivajući svatove.

* nekim krajevima mladoženja s prijateljima i mladima iz rodbine dan uoči svadbe s oki!enom 6ašom u r

poziva svadbare, koji kite bukliju novčani#ama. Obredom komanduje žarač, oki!en ven#em ljutih #rvenih pap

i sa bičem u ru#i. On je upadljivo obučen i iski!en da bi na sebe skrenuo pažnju zlih očiju i odstranio opasnost

mladena#a.

$ drugim krajevima, pak, dan pred svadbu mladoženja ide po selu i traži od domaćina da mu da kokošku, kako bi se spre

svadba, a usput se zbijaju šale, pevaju pesme itd.

Ceremonija venčanja

5anije je bio obavezan brak koji se zaključivao u verskim institucijama, a od stupanja na snagu gra#anskog zakona o bra

)9+. punovažan je samo civilni brak, dok je venčanje u crkvi prepušteno volji gra#ana.

%a vreme ceremonije mladencima bi bile vezane ruke maramicom, koja se čuvala za uspomenu. &spred oltara su st

mladenci, a iza nji( kum i stari svat. $ ruci se imali sveće i burme. 1erovalo se da ko od supružnika prvi nagazi nogu o

drugom u toku ceremonije, imaće prevlast nad budućim bračnim drugom. ada iza#u iz crkve mlada baca buket cveća,

mlade neudate devojke (vataju. 1erovalo se da će devojka koja u(vati buket sledeća da se uda.

Na "ado$enjino pra&#olazak mladin u novi dom i sada prati niz različitih običaja, naročito pri prelasku mladoženjinog praga.

svršenom venčanju svatovi se ne vra!aju istim putem, iz bojazni od zlih duhova. )red ku!om mlada ba#a sit

raznim plodovima na krov, ku!nim duhovima na dar. +ladoženja !e mladu preneti preko praga 7 to je pagan

običaj tarih lovena po kome se smatra da duhovi predaka žive u pragu svake ku!e, pa da ih mlada ne

uznemirila kada prvi put ulazi u ku!u, mladoženja je prenosi preko praga poštuju!i tako svoje pretke. )re ne

što preskoči ku!ni prag, mlada se sagne i poljubi ga. * nekim selima pri ulasku uku!u mlada se provlači isp

mladoženjinog skuta. * ku!i mladu čekaju svekar i svekrva, dok se negde mladi preulaska u ku!u daju dva hle

2somuna3 i ona ih stavlja sebi pod pazuhe i tako prelazi prag.

)red ku!nim pragom mlada uzima u ruke nakonjče 7 malo muško dete do godinu dana 7 podižu!i ga tri puta u

da bi rađala mušku de#u, a zatim ga daruje košulji#om. %a vratima svekrva dočekuje mladu, koja je ljubi u rukdaruje ognjište nov#em. * nekim krajevima svekrva daje nevesti med, da bi joj brak bio sladak, a u drug

je simbolično udara prutom ili joj stavlja uzdu na glavu i na taj način stavlja na znanje da u novoj ku!i treba

bude poslušna.)ošto se s njom pozdravi i izljubi, mlada prilazi i pozdravlja se sa ostalim uku!anima. vek

ostaje kraj ognjišta. njom se tada zbijaju šale. * nekim selima neko od muškara#a, najčeš!e stariji zet, ba

svekrvi žeravi#u 2žar3 oko nogu i ispod suknje.

%a vreme svadbenog ručka, posle treće zdravice, prikazuju se darovi : ranije jelo i piće, koje su svatovi doneli, a sada skupo

pokloni ili novac. Svadbarski prilozi su najčešće pogača, pite, pečeno jagnje ili prase i rakija. !onose se i razni da

zamladence i ukućane/ odeća, rublje, platno, posu#e i sl. ;auš svačiji prilog prikazuje, to jest veoma glasno objavljuje ko je

doneo. 'a kraju, kad prikaže sve što je jedan prilagač doneo, čauš dodaje/ <vala, ro#ače, živ bio, da ti se u veselju v

pomog=o ti bog, amin>". 'a to dva vrsna pevača, koji stoje uz čelo so3re, zapevaju/

<vala, ro#ače, 6iv bio, -min, amin>?

'a svadbama se uvek čita zdravica. %dravicom se za(valjuje domaćinu, zaželi se zdravlje ukućanima, prijateljima, s

svatovima, a posebno mladencima da se slože i umnože". $z zdravicu pevači posebnom pesmom saopštavaju/ Stari svat č

pije, boga moli, amin, amin>

!ok se ne završi glavni svadbeni obred, pevaju se samo prigodne svadbarske pesme, a kasnije se mogu zapevati i dr

ljubavne, bekrijske ili rabadžijske pesme. %a igru i uveseljavanje učesnika na svadbi pozivaju se svirači. $ starije vrem

svadbama su svirali po dvojica svirača na dugačkim sviralima i jedan na malom bubnju : doboš. Svadba se nastavlja, uz pes

svirku i kolo, do duboko u noć.

8/19/2019 ZABORAVLJENI SVADBENI OBIČAJI

http://slidepdf.com/reader/full/zaboravljeni-svadbeni-obicaji 4/5

vođenje ili slaganje mladena#a, njihovo odvođenje u bračnu odaju, u prošlosti je vršio kum ili neko od mlad

rođaka, što se propra!alo #ikom, larmom, pu#njavom, razbijanjem posuđa od strane ve! uveliko pripitih svadb

i razuzdanom muzikom.

*jutru mlada prva ustaje, donosi vodu sa najbližeg izvora pre nego se uku!ani probude. a njom na vodu id

jetrva i zaova da bi joj pokazale put do izvora i da je čuvaju. &ada dođe sa vodom, budi svekra i svekrvu, po

im dobro jutro. )otom pomogne svekru da se umije vodom koju je donela. %akon par dana devojčini rodite

bliža rodbina dolaze da vide gde su to dali devojku. *z sebe su nosili rakiju da nazdrave sa prijateljima.

odlasku mladina rodbina ostavlja rakiju prijateljima da ovi počaste svoje komšije i prijatelje „prijateljsk

rakijom“.

evojku zovu mladom sve dok u ku!u ne dođe druga mlada ili ova ne rodi.

vadbeni običaji 7 ko !e imati glavnu reč ubraku8Uprkos činjenici da sve više parova odustaje od tradicije i svadbenih običaja, svadbena torta

ipak još uvek tu i neki običaji vezani uz nju su još uvek aktuelni. Prvi je da mladenci zajed

seku prvo parče svoje mladenačke torte. Ovaj postupak obiluje simbolikom bliskosti, prisnoa suština običaja je da je sečenje torte predstavlja njihov prvi zajednički posao u braku.

Ranije u našoj tradiciji, torti je prethodila jabuka. Po dolasku u mladoženjinu kuću, običaj

bio da mladenci podele i pojedu jabuku, da bi posle lepo živeli i da bi im deca bila lepa. z ist

razlo!a su ih po ulasku u kuću posluživali hlebom i solju, upravo da bi se sla!ali kao hleb i s

"akon teatralno! sečenja, na red dolazi tako#e zajedničko konzumiranje torte. Obično d

jedno parče, ukršenih ruku hrane jedno dru!o. stovremeno se takmiče ko će ko!a p

umazati tortom po licu. Ovo je verovatno jedan od najeksplicitnijih običaja u kojima se mlad

mladoženja bore da ostvare dominantniji položaj u braku. $akle, onaj ko bude brži, vod

!lavnu reč u budućem zajedničkom životu.Običaja sa istim ciljem ima dosta. %orba za dominaciju izme#u budućih supružn

započinjala je još pre venčanja. "admetanje ko će ko!a pre očepiti no!om, stisnuti rukom

ruku ili ko će pre zakoračiti no!om pretvaralo se u i!ru zavo#enja i dobru zabavu. "aši star

rekli da su se nadmetali koje će od njih dvoje u bračnom životu biti &starije', odnosno im

!lavnu reč.

$a u braku bude sve po njenom, mlada je uveče skidala svoju  haljinu i stavljala je pre

momkove odeće i ostavljala da tako prenoći. Prvo jutro kada bi ustala iz bračne poste

stresla bi sa supru!a ćebe, da se ne muči pri poro#aju, ne!o on. (okom venčanja dok bi drž

mladoženju za ruku mlada bi okretala nje!ov venčani prsten na ruci sa namerom da i nje!a

životu tako obrće. $ešavalo se i suprotno, da mladoženja krvnički stisne prst mlade na kom

je prsten, sa jedinim ciljem, da se mlada uvija od bola.

"a venčanju, pri ulasku u crkvu, mlada se trudila da prva kroči no!om, vrebala priliku da

na!azi svojom desnom no!om po nje!ovoj levoj. )a vreme venčanja u crkvi  dok su obilazili

kru!a trebalo je tri puta da !a ste!ne za ruku, da tri puta po!leda mladoženju kada pri

oltaru i da mu se osmehne. (ako#e pri izlasku iz crkve trebalo je da se pobrine da prva iza#e

8/19/2019 ZABORAVLJENI SVADBENI OBIČAJI

http://slidepdf.com/reader/full/zaboravljeni-svadbeni-obicaji 5/5

%iti prvi značilo je prevariti ono! dru!o!. Poznavati neki običaj koji je dru!om nepozn

predstavljalo je veliku prednost. Predlažemo *am da zai!rate i!ru dominacije i osetite slad

ukus male pobede.

rpski tradi#ionalni običaji/ &i!enje svatova +no!e mere opreza i zaštite su se preduzimale da bi se mlada zaštitila od uroka i deoms

sila. O tome svedoči naša tradicija koja obilujeobičajima, ritualnim i ma!ijskim radnjam"avešćemo za primer samo neke koji su se u velikoj meri održali do danas.

+lada nosi veo kako bi štitila sebe, ali i dru!e od sebe same jer su joj se zbo! nedenisan

statusno! položaja pripisivale karakteristike nečisto! i opasno!, kao i povišena moć. -tro!o

vodilo računa da se svatovi kreću dru!im putem od ono! kojim su došli, da bi zatrli tra! zl

silama. edna od značajnijih situacija koja se nastojala izbeći je susret dve mlade na tom pu

z isto! razlo!a mlada od roditeljsko! doma do novo! prelazi na konju ili kolima, ne dodiruj

zemlju, dok ne pre#e pra!. U vazduh se pucalo tako#e da bi se rasterale zle sile.

/osti na svadbi su kićenjem postajali ritualni učesnici svadbene ceremonije. 0o!ično, i njima

potrebna zaštita kako bi sve proteklo u najboljem redu i kako bi se preduzele sve mere uspešan brak. -vatovi su se kitili u!lavnom ruzmarinom koji se pričvršćivao crven

koncem za revere. O ma!ijskoj zaštitnoj ulozi ruzmarina više smo pisali ovde. -matralo se

crveni konac ima o!romne moći, da donosi dobru sreću i !arantuje onome ko !a n

božansku zaštitu. "aši stari su verovali da crveni konac može spasiti i zaštititi od bilo koj

uroka. danas se crvenom koncu poverava zadatak da brani i štiti čoveka i to od sam

ro#enja. "ose !a slavne i poznate ličnosti, ljudi na duhovnom putu, ali !a i naše bake vezu

svojoj deci i unucima.

-vatove okupljene u mladoženjinoj kući kitili su na sledeći način. Onima koji su

braku ruzmarin se stavljao na desnu stranu, a onima koji nisu na levu. +ladoženji su

nje!ovoj kući cvet stavljali na levu, a u mladinoj na desnu, čime se obeležava i nje!ov prela

status da još nije oženjen ali ni neoženjen. $olaskom po nevestu u njen dom svatovi

ponovo bili zakićeni na istoj strani na kojoj to već jesu. Oni su se od svatova sa mladine stra

razlikovali po tome što su imali po dva ruzmarina ili cveta, odnosno oznaku da su prešli d

!ranice.1ačenjem cveta na rever svatovi postaju odvojeni od spoljašnje!, pro2ano! sve

Ruzmarin ili cvet predstavlja ulaznicu u dru!u realnost koja traje to! dana, u kojoj vlada

specične zakonitosti. )a tu ulaznicu se daje simbolična vrednost.

$o danas običaj kićenja svatova se održao. Rekli bismo da je jedan od omiljenih mladencimjer se poštuje !otovo na svim svadbama. $obra vest je da mu ne preti zaboravljanje, al

pretrpeo mno!e promene. %ez obzira da li ćete na vašoj svadbi !oste kititi ukrasima od sate

i veštačko! cveća ili prirodnim cvećem i starim dobrim ruzmarinom, namera nam je bila

*as podsetimo na tradiciju. +išljenja smo da je uvek bolje poštovati tradiciju uz znanje, a

3zato što to tako treba&.