ante sekulic _ svadbeni obicaji backih bunjevaca

8/19/2019 Ante Sekulic _ Svadbeni Obicaji Backih Bunjevaca

1/36

Ante Sekulić Zagreb

S V D B E N I O BI Č J I B Č K I H B U N J E V C

Dio bačkih Hrvata poznat pod imenom Bunjevci ž iv i u gradovi -

da i se l ima koje d i je l i državna granica između Jugos lavi je i Mad

žarske . Međut im, svi imaju za jednička obi l jež ja u jez iku, običa j ima

i svagdašnjem ž ivotu .

U današnjoj Jugos lavi j i Bunjevci ž ive u Subot ic i , Somboru, u

Bajmoku, Lemešu (Svet . Mi le t ić ) , Skenderovu, Tavankutu , Sebeš i -

ću , Đurđinu, Pavlovcu, Mikićevu, Žedniku, Zobatnic i , Veruš iću , Bi

1


2/36

raz l ikuje od bunjevačke , to l iko je mala i veoma neznatna raz l ika u

nošnj i bunjevačkoga muškog i ženskog svi je ta u pojedinim nase

l j ima, se l ima i gradovima. Bi tn ih raz l ika nema također n i u običa

j ima općeni to , pa n i u svadbenim.

Budući da će b i t i r i j eč i o svadbenim običa j ima bačkih Bunjeva

ca , t reba spomenut i da ima o n j ima objavl jenih napisa Blaška Ra-

j ića ,

5

Mare Malagurski Đorđević ,

6

K a te Prć i ć ,

7

Ive Prćića,

8

Mise Man-

dića

9

i dr . M eđu t im, l is tajući vlast i te bi l ješk e VB) o običa j ima bač

kih Bunjevaca ,

1 0

mo rao sam pr iz na t i da u pos l jed nj im dese t l j eć ima

nestaju i i ščezavaju, te se t reba s loži t i sa zakl jučkom Mise Mandi-

ća : »kada sara . . . ) počeo sak up l ja t i naše na ro dn o blago , v id io sam

da je kod već vr lo malo d ida i majka koj i još pamte i zna ju kakvi

su t i običa j i b i l i . . . ) , t e sam se pr ih va t io da spa s im ono š to se još

spas i t i da lo , da o t rgnem od zaborava ono

što

se još ni je zaboravi

lo«.

11

M isao je nap isan a u M adž arsk oj , a l i vr i j edi u s tano vi tom smi

slu i za nas, za naše pr i l ike, koje su se znatno izmijeni le u društve

nom i gospodarskom ž ivotu prema svagdašnj ic i bunjevačkog svi je

ta prve polovice našeg s tol jeća.

Imajući na umu povi jes t i podr i je t lo bačkih Bunjevaca te obi l je

ž ja i značajke n j ihova govora , t reba upozor i t i da su u uporabi na

tukn ice :

Pir m. — 1. gozba pos l i j e v jenčan ja ; 2 . sva db a na tuk nica je živa


3/36

JANKOVAC

SZEGED

čavplj »G.Sentivan

• Tompa

OBA JA

Mat

vi£ Kapbijaf / ^ N

»

JC ^

Hadanovae

^ ч /

»Bikii OBACALMAS y

•

.BAČVAŠHUT r-

Liutnvn

QSUBOTICA

GARAo

(

°Palić

'Aleksandrova

/ - -

Ј >

Г

\^ -

e

S 6eS/


4/36

Svatovac m.

—

1.

posebna svatovska p jesma; 2 . mlad i svat , svatov-

čić;

Vinčanje n.

— vjenčanje , javni č in s tu pa nja u br ak crkveni) .

1 3

Unatoč tome š to su spomenute r i ječ i zab i l ježene u Rječn iku hr

va tsk og il i srp sk og jezik a JAZU, Za gre b, 1880. ss — ARj),

14

Broz-

-Ivekovićevu BI, Rječnik h rva tsk og jez ika, Zag reb, I— II, 1901), i

d r . , zan iml j ivo je p r ipomenut i da g lagol

svatkovati

im a značenje

sudjelovanja u proslavi vjenčanja, al i ne ukl jučuje obvezu nazočno

s t i p r i obredu . Također , mladenci ne

svatkuju

ne pin i ju , ne svad-

bu ju ) ,

a ko l iko sam mogao zami je t i t i i u tvrd i t i , n i rod i te l j i i uku

ćan i mladoženje .

1 6

U op i su i r azmat ran ju svadben ih ob iča ja bačk ih Bun jevaca mo

ra se zabi l ježi t i nešto o odjeći tamošnjih l judi , zat im o društvenim

odnošaj ima koji u t ječu na izbor suputnika, o prosidbi i upisu, o pri- ,

p remama za v jenčanje i svadbu , te o pros lav i p r i je lomnog dana u

osobnom živo tu l judskog b ića , svakog čovjeka zre log za osnutak

vlast i te obi tel j i .

Pripomene o bunjevačkoj nošnji

Bil ješke o nošn j i bašk ih Bunjevaca k ad a se rasp rav l ja o svadbe

n im običaj ima ne t reba shvat i t i kao op is i obradbu pojed in ih d i je


5/36

m l a d i ć i .

1 9

N o š n j a m u š k a r a c a p r e i n a č e n a j e i d o p u n j e n a c r n i m še

š i r o m ,

čakširama

h l a č e u z č i z m e ) i p r s l u k o m s a s r e b r n i m p u c e t i-

d u g m a d i m a , g u m b i m a ) , a o p a n k e s u z a m i j e n i le č i z m e .

2 0

O p r s l u k u

t r e b a z a b i l j e ž i t i d a j e u m o m a k a b i o o d b a r š u n a i l i s v i l e , n e r i j e t k o

i v e z e n .

2 1

N a k o n ž e n i d b e t a k a v p r s l u k z a m i j e n j e n j e t a m n i m . U p r o

š l o m s t o l j e ć u o b l a č i l i s u m u š k a r c i z r e l i j i h g o d i n a —

bolondoš

ha-

l j e t a k ) .

2 2

Ž e n e s u n o s i l e s u k n j e d u g e d o g l e ž a n j a . N i j e s e n i k a d a n o s i l a

s a m o j e d n a , n e g o v i š e s u k a n j a , a n e d j e l j o m i u s v e č a n i m p r i g o d a

m a d o n j e s u k n j e s u b i l e b i j e l e

bile),

š k r o b l j e n e i d o b r o u g l a č a n e

ispeglane). S u k n j e s u b i l e š i r o k e , a d o n j e bile n a j č e š ć e s u b i l e ra

đene

v e z a n e , š l i n g a n e ) . T r e b a p r i p o m e n u t i o s u k n j a m a » d a b i b o

l j e s t a j a l e i l a k š e s e n o s i l e , o k o p a s a n o s e ž e n e A . S .) , t u r n i r « —

H r v a t s k a e n c i k l o p e d i j a , 1 1 /5 2 1 ). Ž e n s k a k o š u l j a j e b i l a d u g a , k r a t

k i h r u k a v a , b i j e l a , a u r e š e n a j e b i l a č i p k a m a i l i v e z o m , n a j č e š ć e n a

r u b o v i m a r u k a v a i o k o v r a t a . P o v r h d u g e k o š u l j e b i l a j e s u k n j a o d

t a n j e g a , l a k š e g p l a t n a , z v a n a

skute.

Ž e n s k i h a l j i n a c

leveš;

b l u z a )

i s u k n j a b i l i s u o d i s t e t k a n i n e s v il e , b a r š u n a ) , p a j e b i l o p r a v o b o

g a t s t v o p r i b a v i t i s v e č a n o » n o v o r u v o « z a b l a g d a n e , g o d o v e i l i s v a d

b u . K a d d j e v o j č i c i p o r a s t e k o s a , p o č i n j e j e p l e s t i u j e d n u , z a t i m u

d v i j e p l e t e n i c e ; z a t i m k o s u s l a ž e u konđu.

28

M e đ u t i m , d j e v o j k e p l e

t u n a j p r i j e s v o j u k o s u u

vinac,

a

konđu

n o s e z r e l i j e ž e n e , p o g l a v i t o

u d a t e . K o n a č n o , u p r i l o g o v i h b i l je š k i o k o n đ i t r e b a p r i p o m e n u t i

d a n i j e d n a d j e v o j k a n e i d e n a

vinpanje

s k o n d o m n e g o u s v a d b e n o j


6/36

glavi

brez marame).

P les t i kosu i s lagat i je u konđu posebno je

umijeće , pa i danas u Subot ic i , Žedniku , Tavankutu i d rugdje

2 4

imažena koje slove kao češljarice, a ženski svijet im odlazi prije sveča

n ih nas tup a o tkr ivene g lave, pogla v i to pr i je v jenčanja .

Oko društvenih odnošaja i susreta mladeži

U životu bačkih Bunjevaca t reba razl ikovat i

salašare

od

varošana

čes to :

varoščana),

je r im se na čin života razl ik ova o, pa su i dru

š tven i odnošaj i b i l i d rukči j i . Sve do svršetka drugog sv je tskog ra ta

golema većina bač kih Bunjevaca ž iv je la je na posjed ima obra đuju ći

zeml ju i uzgaja jući b lago . Na posjedu je b io

salaš,

25

koj i je bio uda

l jen od susjednog ovisno o vel ičini posjeda. Bilo je ušorenih sala-

ša , m anj ih nasel ja , r i je tka su b i la se la Tav anku t , Žednik , Lemeš i

si.). Zato je čes to o Bunjevcima oznaka da su salašari seljana je

doista bi lo malo) , dok su u Subotici , Somboru, Baj i i dr . živjel i

varošani.

No i on i su tako đer najče šće ž iv je li pop ut sa laša ra čuva

jući svoje navike, govor i običaje, sve do naših dana.

Razl ika u ponašanju i ob ičaj ima ima svoje značenje u druš tvenim

odnoša j ima , pa j e p r imjer i ce t eško u mat i čn im kn j igama po jed in ih

žup a do god . 1945. naći po tvr du za mješ ovi te b rak ov e naro dne i

v jerske) sa lašara , dok je između dva ra ta moguće naći takvu spregu


7/36

na posl i jepodnevna

kola

r i j e tko na

skupštine

a u kor izmeno doba,

kad je b i la zabran jena zabava s g lazbom, pr i ređ ival i su se skupovi

na kokice

ili

na loptanje

u oba s lučaja ponu đene su

kokice

— pe

čeno kukuruzno zrn je) .

2 6

Vlast i te bi l ješke suglasne su s onim što je izmeđuđ dva svjetska

rata nap isala Kata Prćić : »Mladež je imala pr i l ike na d ivanu i u ko

lu upoznat i se i obigenisat i se, al i je pored svega toga vel iku ulogu

imala vo l ja s tareš ina ko ja je d ivo jku i l i momka b i ra la naspram

sebe , po ug ledu i a taru fami l i je« .

2 7

Međut im, ob jav l jene b i l ješke o

mogućnos t ima sus re t a i upoznavan ja mlad ih u bun jevačk im se l ima

u Madžarskoj govore da »ondašn je ž ivo tne pr i l ike baš n isu pružale

omladin i tako mnogo mogućnost i za upoznavanje . Muškarci su za

kupi l i j ednu pr ivatnu kuću ko ja je zamjenj ivala krčmu. To je b i lo

t akozvano

prelo.

U n jo j su ob ično na drugi dan većih b lagdana pr i

ređ ival i ig ranke« .

2 8

Ali »pri l ike za upoznavanje su još bi le igranke

pr i l ikom poklada, p roš ten ja , sas tanci u svatov ima, u žetv i , na sv i -

njokolj i i td .«

2 9

Pouzdano j e u tv rđeno , p rema v las t i t im b i l j eškama kao i p rema

onim a što su ih objavi l i drug i M. M andić, K. Prć ić i dr .) , da se

momci n isu žen i l i p remladi ,

8 0

a djevojke su se udavale obično iz

m eđ u 17—18. godine .

3 1

Odluka o ženidbi ovisi la je u novije doba,

poglavi to u na še m stol jeću, o vo jačenju i vojnoj službi op ćen ito ,


8/36

su star i« .

3 3

Pro t ivnost rod i te l j sko j od luci imala je dalekosežne po-

sl jedice, a među naj težima: »Onaj koj i se prot ivio iskl jučio je sebe

iz ju ša nasl jeđa)«.

34

U izboru muža odnosno žene čes to je b i lo posrednika ko j i su po-

magal i oko poznanstava te u skupl jan ju podataka i v i jes t i o mom-

ku i l i d jevojci . Takav posao obavljat i znači lo je komendirati.

35

Tko

je komendirao najčešće žens ke osob e), n i je ogo vara o, nego je že-

n ika po t icao a buduću ženu hval io , n i je momka kudio , nego udava-

či hval io i is t icao njegove odl ike i značajke.

U govoru bačkih Bunjevaca ču je se i

provodadžija, provodadžiti,

al i up or ab a je r i je tka , a r i ječ n i je »dom aća« . Tre ba pr ip om en ut i da

osoba ko ja u sp ješno

komendira

b iva na gra đe na izdašno i dos to jno

obavl jena posla .

Unatoč tvrdnji da »ni je bio r i jedak slučaj ženi t i se iz drugog se-

la«,

36

t reba upozori t i da se u subotičkoj okolici ni je često događalo

da se ženi lo i udavalo iz drugog i l i u drugo selo . Naime, r i jetko se

odlazi lo u sus jedno selo , a već je spom en uto da na tom pod ručju

nije bi lo sela u suvremenom značenju, ni je se ni odlazi lo »čak u

svi t« zbog ženidbe i l i udadbe; l jubav ni je gonila varošane da se že-

ne sa lašarkama, os im ako n isu u p i tan ju b i l i gospodarsk i i l i d rug i

razlozi . Spomen o razlozima da se »ne iđe u svi t ženi t i« t reba ra-

zumjet i u sk lopu pr i l ika , odnošaja , p rometn ica i

si.

37

O vel ikim blag-


9/36

je kosar,

ko j im gov ornik pr iop ćuje da je ženik odb i jen . Dobi t i ko

šar icu — bi t i odbi jen , sačuvan je i z raz i u drugim hrvatskim govo

r ima . ) Odbi j en i momak b io j e os r amoćen ,

pod sramotom.^

U v las t i t im b i l j e škama na l az im po tv rdu da j e kod subo t i čk ih Bu

njevaca u c i je lom ko taru ) sve do naš ih dan a običa j pr i je pro s idbe

p o ć i pitati. U na še dan e to obavi obično mladožen ja , a l i pr i j e , p a i

i zmeđ u dva ra ta , m lado ženj in a ob i te l j j e upuć iva la d jevojačkoj kuć i

osobu ko ja j e pitala d jevojku i n jene ukuć ane ima l i se nam jeru

udat i ; bi l i pošla za toga i toga momka. Oči to je ženidba bi la u ži

votu bačkih Bunjevaca veoma, veoma značajna , j e r pos tupci , opre

znos t i pos tupnos t sv jedoče o ozbi l jnos t i kojom se pr i s tupalo r je

šavanju toga p i tanja . Osim božičnih običa ja n ikoj i drugi b lagdan

ski i l i poslenički nisu bi l i tol iko bogat i , di r l j ivi i radosni .

Prosidba i upis

Od obi te l j ske odluke da se momak doras tao za ženidbu dois ta i

ožen i t r eba r az l i kova t i neko l iko p r ip remnih s tupn jeva : 1 . rakijare,

2. piće zapijanje),

3 .

rukovanje.

Osim VB im a o svim s tupn jevima

davnih potvrda , zabi l ježenih u raznim napis ima.

Is tvan Ivanyi b i l j ež i osamdeset ih godina proš loga s to l jeća o raki-

jarima kao svadbenom ob iča ju subo t i čk ih Bunjevaca .

3 9

Kata Prć ić

govoreć i o svadbenim običa j ima »kod subot ičkih Bunjevaca pr i kra


10/36

Raki are su nazvane po darovima koje su nosi le u pros idbu .

4 7

Na-

i m e , u maloj urešenoj košarici bi le su dvi je bočice slatke raki je, za-t im je b io vel ik i sv i len i rubac (marama, vezena i u rešena ro j tama) ,

rupčić i (maramice) , pap i rnate novčanice i jabuka. U s tar i je doba u

jab uc i su bi l i ub od en i (»nazadivni«) kov ani zlatn i i sre brn i novci .

Ako su bočice rak i je , pa i sv i darovi jak i ara l i jepo , izn imno urešen i ,

tada se »ovako iskićena raki ja zvala ( . . . ) rozol i ja«.

4 8

Imućni je ob i te-

l j i su često nosi le jedan i l i dva niza dukata. (Dukati su darivani pre-

ma imetku . Običaj se čuvao do svršetka I I . sv je tskog ra ta . )

Raki are su nosi le rak i ju na ko l ima u ko ja su b i l i upregnut i konj i

—

paradeši.

49

Opet t reb a upo zor i t i da je b i la razl ika u tom e između

salašara i varošana: p rv i su nosi l i na ko l ima, a d rugi su uzimal i g rad-

ske koči je — fijakere.

Dolazak rak i ar a u d jevojačku kuć u dog ađa o b i se pr em a s to lje t-

nom, u tv rđenom i nep romi jen jenom obredn iku . Kad b i r ak i j a re s t i -

gle pred djevojačku kuću (prid divojačke dvore) , izni jel i b i im stočić

i li s tol icu d a lak še siđu s kola, a ra ki ja re su pozd ravl ja le: »Hvaljen

I s u s J e s t e

Г r ad i go s ti ma «

Ukućani su odgovaral i : »Uvik Isus hva-

l jen b io ; — dobr ima uvik .« Neposredno su rak i jare govor i le : »Čul i

smo da imate d ivo jku .« Nakon odgovora: » Imamo« rak i jare su rek-

le :

»Mi smo došle da je zapros imo za našega momka.« Domaćinova

je dužnost bi la odgovori t i : »Divojačka su vrata otvorena.« — Ovaj

i ovakav razgovor sačuvan je do naš ih dana (poglav i to na sa laš ima) ,

5 0 5 1 5 2


11/36

Budući da se u svadbenim običa j ima us ta l io , s to l jeć ima utvrđi

vao pos tupak, s l i j ed č ina , u s tanovi tom smis lu obrednik , t reba upo

zor i t i da j e svak i pohod , sus re t poč imao pozdravom

Hvaljen Isus.

No t reba znat i da su bački Bunjevci ka to l ic i koj i su s to l jeć ima ž i

v jel i po d vo ds tv om i dušo br ižn iš tvom najpr i je f ranjevaca Bos ne

Srebrne , a od proš log s to l jeća d i je lom svje tovnog svećens tva . Zato

je ned avn o 1975) M . M and ić u spo m enu tom nap isu zabi ljež io o Bu

njevcima u Madžarskoj : »Crkvene zapovi jedi i propise va l jda n i je

dan narod ni je t ako vjerno vrš io i održavao kao Bunjevci .«

54

Ako se rakija p r im a , t ad a se po pouzd ano j osob i poru ču je mom

kovu rodi te l j skom domu; odbi ja l i se pak, mora se na jkasni je idu

ćeg dana r ak i j a v ra t i t i . Međut im, čes to bude po ulocima

55

sve do

govoreno o v jenčanju još pr i je nego se donese raki ja . Običa j da se

ide na ogled

gotovo je iščeznuo, al i zabi l ježen je još danas kod ča-

vol j skih Bunjevaca s pr ipomenom da »djevojka ne dolaz i u mom

kovu kuću r ad i og l edan

ja« .

5 6

2 .

Piće

ili

zapijanje divojke

je običa j koj i ima ure di t i u tv rđe na

i određ ena p i t an j a v j enčan ja i budu ćeg ž ivo ta mladena ca . Neko l iko

dana nakon š to je raki ja pr ihvaćena dolaze svekar i svekrva i još

ko ja osoba od bl iže rod bin e , na jv i še 2—3) zapiti divojku. Običaj

pomalo s j eća na aldumaš, koj i se p i je na ko n usp ješn a t rgov ačkog

pos la . U H E N 521) k ra tk o je zabi lježeno da nak on ra ki je »dolazi

piće; dogovor za ruho djevojci .« Međut im, običaj je zanimlj iv: »Po-


12/36

stavi se na stol i tek tada ulazi pozvana nevjesta. Ona pol jubi sta

r i je goste u ruku,

6 1

a m lađe u ob raz . Za t im sve ka r preda je d jevojc i

u

pregaču

sve što je u proševini , u raki j i i l i rozol i j i , doneseno, te

je od toga t ren utk a to n jeno v lasn iš tvo . Ko d p ića zap i jan ja) ugovor i

se i dan rukovanja, a djevojka isto ga da na pos l i je po dn e svoje pri

ja te l j ice i d ružbu

6 2

ki t i cvi jećem, što je znači lo da se udaje jedna

između n j ih . Od pića ob je ob i t e l j i m ladenaca pos ta ju pretelji {pri-

ja i pretelj), jer ih je taj dogov or spreteljio spri jatel j io) .

3 .

Rukovanje

je p rva pr igod a za jav ni su sre t mladože nje i ne

v jes t e . U suv remenom svadbenom pos tupku to su za ruke . Buduć i

da je to već pr i je određen i u tvrđen dan , ob ično je b i lo go tovo

svekrovo ruvo, pa je d jevojka u n jemu kraj sobnih vrata čekala go

s te .

Na rukovanje se zovu b l iž i rođaci s momačke i d jevojačke s t ra

n e .

»Divojka u druš tvu svoj ih drugar ica i l i mlad ih rođakin ja čeka

goste i svakog poljubi : s tar i je u ruku, mlađe u obraz, al i svi gost i

ko j i u laze dar ivaju d jevojku novcem.«

6 3

Obično su dolazi l i kol ima

na sa lašu) , a kad sv i s t ignu i uđu , momkova ses t ra i l i mlada rođa

kinja utakne djevojci cvi jet u kosu pripne divojki perlicu), ona

pak mlađem muškom i ženskom sv i j e tu p r ibada cv i j e t na od jeću .

Nakon toga g lazbenic i svirci, tamburaši) zas viraju kolo, u koje

momkova ses t ra uvodi d jevojku .

6 4

Navečer , nakon večere , do lazi

duvegija

mladožen ja) sa svoj im pri jat el j i m a i svircim a. Djevojka

ih dočekuje na u lazu u sobu , s momkom se rukuje , a n jegove dru


13/36

čanja no si l i pa i imal i ) prst en . Ako su pos udi l i , on da im

je na upi-

su

u župnom dvoru župn ik , nakon b l agos lova p r s t ena , s t av io p r s t enna prs t .

6 6

Upis zabil jež io sam tak ođ er : pisanje) obavl ja se obično nakon

rukovanja

u novi je do ba u skladu sa zak onsk im pro pis im a odlaz i

se u općinu, mjesni ured i s i . , gdje se t reba ubi l ježi t i osim osobnih

poda taka t akođer i dan sk l apan ja b račnog ugovora ) . Upi s kod žup

nika značio je objavu ženidbe

(navišćivanje; napov ijed)

i obve zu

od laska na nauk*

1

Kod čavol jskih Bunjevaca, koj i su ovdje često

spomenut i , s l i j ed običa ja je neš to drukči j i , j e r »na dan drugog na-

višćivanja o drž an je sva db en i razgov or , tzv. piće kod djevojkine

kuće o tom e ka ko će se i ka da održ a t i svadba . . . ) Toga dan a nos i

m om ak d jevo jc i j abu ku i sk i ćenu ružm ar inom i du ka t im a kod bo

gat i j ih z la tn im novcem) i raki je . Za uzvra t d jevojka mu poklanja

izvezeni peški r , a t akođer daruje i svekra , svekrvu i zaovu«.

68

U

napisu K. Prć ić je pr ipomena da »od rukovanja pa do v inčanja sva

ke ned i l j e dođe kogod od mlad ih žensk ih sa momačke s t r ane d i -

vojačkoj kući da vodi d ivojku u crkvu. Mlada pr i ja , koja dođe , do

nese sobom j ednu bocu r ak i j e i p r ida j e d ivo j ačko j ma te r i . Divoj-

ka je čeka naroči to očeš l jana i obučena , pol jubi j e , a gošća je dar i

va novcem«.

6 9

Taka v običa j b io je u gradu u varoš i ) , a l i na sa laš ima

je bio neizvediv jer su crkve u Žedniku i Tavankufcu sagrađene nepo

sredno pr i je I . sv je t skog ra ta , a sp i sa te l j i ca govor i o običa j ima pred


14/36

Pri je t i jeka svadbenog dana t reba zab i l jež i t i da su

mustulundžije,

okićeni konjanici , zval i goste u svatove. Međutim, »ako mladoženja

hoće da ima mustu lundži je , tu osobi tos t bunjevačkih svatova, onda

se još za vr im ena po šta ra za n j ih m eđ u rođ ac im a i p r i ja te l j ima . Od

šest manje slabo se sastavl jalo , a što ih je više bi lo , to je viđenije,

pa je bi lo i po dvanaest«.

71

Kod čavol j sk ih Bunjevaca su dva

causa

obično t jedan dana pr i je v jenčanja pozival i u svatove: jedan pozi -

va mladoženj inu , a d rugi nev jes t inu rodbinu .

7 2

— Mustu lundži je su

b i l i ok ićen i cv ijećem per l icama i v rp ca m a) , a na prs im a konja su

b i l i ručn ic i

(peškiri)

tkani i l i od svi le; oglavnici su također bi l i ure-

šeni.

73

Pri je dana vjenčanja prenosi le su se djevojčine stvari iz rodi tel j -

skog doma u novi — najčešće rod i te l j sko j kući mladoženje .

7 4

U tu

svrhu sas tav i se skupina l jud i , ob ično rodbine, ko j i k renu

rad alj i-

na,

na ko l im a p l ik ladn im za dovoz m iraza , p ra ćen i g lazbom barem

harmon ikašem, a čes to t amburaš ima) . Una toč g lazb i , ponekad i

p lesu , u d jevojačkom domu ipak sam ner i je tko zami je t io s je tu

pa i skrivene suze): ukrcavajući djevojčine stvari na kola, svi su

u n jenu domu znal i da će im kći uskoro zauvi jek napust i t i rod i -

te l j sk i p rag .

U gradu i u sel ima djevojčin miraz slagao se na kola, al i tako da

bi se vidio dok se pronosi kroz selo . Na salašima se više pazi lo da

bu de s loženo kak o se us pu t ne b i oš te t i lo . Osim 6 vel ik ih jas tuk a.


15/36

ulogu u svadbi . Utvrđen je bio obrazac kako treba zvat i u svatove.

»Kada dođu kući koja se zove oni posl i pozdrava Hvaljen Isus pri-

dadu pozdrav domaćina koj i ženi sina i n j ih zove sutra u čast i gdi

će, i kada će bi t i v inčanje i kada će se dovest i d ivojka. Domaćini

b i odgovaral i : Hvala kad se n isu zaborav i l i za nas .«

7 9

Ist im r i ječi

ma u upravnom govoru zab i l jež io je M. Mandić kod čavol j sk ih Bu

njevaca,

80

zakl jučujući : »Kad tako svakoga obiđu, čauši na svršet

ku in formiraju gazdu o završenom poslu . Podvik ivanje i i juškanje

čauša se čuje po ci jelom selu. Tako je i drugdje u bunjevačkim

mjest ima.«

Pr ip rav a za v jenčanje odvi ja la se u dva smjera: 1. p r ip rav a m la-

denaca , đuvegije i snaše u ko ju su bi l i ukl juč eni djelom ice rodi

tel j i i najbl iža rodbina, i 2 . pr iprava oko svadbe i svatova.

Mladenci su se pr ipremal i za svo j p rekretn ičk i dan osobno , ug lav

nom mirno i sabrano , pa n isu b i l i ob ičajn i oproš ta j i od drugova

momačka večer) i p r i ja te l j ica . Među salašarskom mladeži zaručni

ci više nisu bi l i redovit i posjet i tel j i kola i d ivana, a nevjesta je bi la

zauze ta svo j im pos lov ima , p r ip remama oko op reme, j e r j e mi raz

b io ob i la t , pa je t rebalo mnogo rub l ja i pos te l j ine oprat i , g lačat i i

sve ure di t i s loži ti i po slag at i) . M ladence je od po če tka na šeg sto

l jeća) čekalo i s l ikanje, koje se često obavljalo dan pri je vjenčanja

u gradu i s toga dana) .

8 1

Češljarice i br i jač i bi l i su zap oslen i ne sa

mo oko mladenaca nego i oko drugih uzvanika , poglav i to mlađ ih .


16/36


17/36

mač ke kuće u koč i j am a ko l ima) , a li p r e m a u tv rđ eno m redos l ij edu .

Napr i jed jašu mustulundži je , za n j ima se vozi kum s đuvegi jom, iza

nj ih ku m ov i svirci ku m se br in uo za glazbu) , nj ih s l i jede kola sa

s tar im svatom i s ta rosvat icom, a l i na i s t im kol ima je mlada zaova

ili m lađ a rođak in j a mladožen j ina , ko j a d rži u ruka m a

kutiju s vin-

cem; za nj ima sl i jede ostal i gost i : »Ostal i su se svatovi redal i jedan

za drugim i red se kad kad sastojao iz 40—50 pa i pr iko 50 kola.«

9 2

Kad svatovi s t ignu nevjes t inu domu, kum, đuvegi ja i s ta r i sva t

ne s i laze s kola . U kuću ulaze dva mustulundži je , s ta rosvat ica i zao

va i li m lađ a rođak inja) s v i jencem k oj im će m lad a b i t i v jenča na .Tamburaš i sv i ra ju s je tne skladbe , a ženska če l jad zapjeva:

S Bogom stanje, s bogom stanje

i ohitovanje.

Alaj, alaj rano

Dragog bace, dragog bace

i mile m i none.

Alaj, alaj

...

Slatka nane , slatka none,

ne oplakuj lane.

Alaj, alaj

. . .

Nego, nane, nego, nane,

moli Boga za me;

alaj, alaj

•


18/36

Majkino ruvo svlači, Ma nde divojko

Majkino svlači, naše oblači.

Majkino ruvo staro, pa j ' povešćato,

Naše je novije, pa milije — «

9 5

Iz r i ječ i spomenute p jesme t reba zak l juči t i da se nev jes ta ob la

čila u

ruvo

ko je jo j je naprav io svekar . U subot ičk ih Bunjevaca

vinčano ruvo je također p rav io svekar .

P rem a VB i u n ap i s im a o sv ad b en im o b iča j im a

9 6

nema u mla-

doženjinoj odjeći kod bačkih Bunjevaca razl ike: odi jelo je bi lo cr

n o ,

a također i šeš i r . Međut im, snaša je b i la obučena u izvezene,

š l ingane, uškrob l jene uš t i rkane) b ije le donje suknje , a gorn ja od

jeća — ruvo — bi lo je b ije lo , sv i leno i l i od ba rš un a p l i ša): suknja ,

leveš hal j inac) i preg ača . N a nog e je obla či la ča ra pe najpri je bi

j e le , a posl i je — svi lene) i cipele. Cipele su bi le najčešće od crnog

laka , po ne ka d i b i jele. Nove cipele nis u uvi jek bi le ud ob ne , al i ih

snaša do ponoći n i je smjela izu t i , j er b i to znači lo nesre tan brak .VB) Oko vrata imućn i ja sn aša im ala je n iz i li dv a n iza) duka ta . Ne-

v jes t in v i jenac b io je od m ir te , a u novi je dob a od um jetnog b i

jelog cvi jeća s velom prido daju nev jest i i k i tu cvi jeća) .

Nakon što je vi jenac stavl jen na nevjest inu glavu, s l i jedi najdir

l j iv i j i t renutak snaš ina opraš tan ja od rod i te l ja , rodbine i p r i ja te

l j ica ; to je oproš ta j od d jevojaš tva i u s tanovi tom smis lu od mlado


19/36

Tičica kukavica i divojčica,

Tičica kuka

za

litnjim dankom,

A divojčica za milom majkom.

91

Nakon oproš ta ja mustulundži je su izvodi l i snašu iz rodi te l j skog

doma do kola , a l i n i je s jedala uz mladoženju , nego u druga kola ,

uz s taroga svata. Dok su nevjestu izvodi l i i smještal i na kola, pje

va la se i sv i ra la j edna od na j l j epš ih sva tovskih p jesama, ne samo

bunjevačk ih nego j amačno h rva t sk ih :

Odbi se biser-grana od jorgovana

Ko lipa Manda od svoje majke,

Od svoje majke, od roda svoga,

Od roda svoga, od oca svoga.

Mandina braća prid konj'ma stoje,

prid konj'ma stoje, maram om mašu,

Maram om mašu, na sunce žarko,

Lakše, polakše, sunašce žarko,

S rodom izljubi, s ma jkom podili.

Vrati se natrag, Mande divojko

Vrati se natrag, majka te zove,

Majka te zove, košulju daje.

Braća te zovu, prsten ti daju.

Bila si, ma jko, prija sićati,


20/36

s il i su o im utk u i gosp odarsko j m oći naru č i te l ja . U pravi lu — vjen

čanje je p laćao s ta r i sva t . Pr i je nov ih c rkve nih ure da ba , ako se

vjenčan je obavlja lo pri je pod ne, bi lo je pod misom . U tom e nem a

razl ike izm eđu sub otičk ih žedničkih, tav an ku tsk ih) i čavoljskih

Bunjevaca .

10 1

B udu ći da se vjenčan je m oglo ob avit i pri je i l i posl i

je podne, zamijećene su razl ike u ponašanju svatova. »Ako je vjen

čanje bi lo pri je podne, onda su djevojku doveli rodite l jskoj kući ,

a dva su s taća le os ta l i s momačke s t rane , da je čuva ju .«

102

Staćale

spominje također I . Ivanyi ,

103

I . Prćić

1 0 4

i dr . No K. Prćić je nešto

više zabilježila:

»Posl i vinčan ja su donosi l i div ojku n at ra g rod ite l jsk oj k ući i tu

bi ostavlja l i dva gosta koji su zovu staćale . Njima je dužnost bi la

da čuvaju divojku i da sva ku čašu ispi u , pa i t rojan ice , ko je b i

pre te l j i na n j ih nazdravl ja l i . S taća le je d ivojka dar iva la peški r ima .

S n j im a b i os ta ja lo jo š i nek ol iko m al ih jeng a k oje b i d ivojka i sk i-

tila.«

105

Ako je vjenčanje bi lo pri je pod ne , nev jesta je objedov ala u svo

me domu, a mladoženja u svome. K. Prć ić pr ipominje da je »bi la

vel ika užna kod obadvi kuće«,

106

a nakon ob jeda mus tu lundž i j e i

mladež na konj ima i ko l ima pošl i su obilaziti divojku. To obilaže

nje polazi lo je iz mla dože njina dv ora ; plesa lo se , pi lo i nazd ravlja

lo , a zat im bi se skupina vrat i la . Tako se učini lo i drugi put .

Pos l i jepodn evno vjenčanje biva lo je obič no ok o 4 i l i 5 sat i , ovi


21/36

i znese se pred d jevojku muško di je te , koje ona dar iva .«

1 0 8

Nevje

s ta d i je te pol jubi , zaki t i ga cvi jećem i dade mu

milošću,

svoj dar

koj i j e spremi la i poni je la sa sobom. Obično je to igračka

sigrač-

ka),

na j češće kakav kon j i ć .

U Subot ic i j e bunjevački običa j da nevjes tu prevezu preko Ga-

br ić-ćupr i je , j e r j e to jamstvo da će brak b i t i čvrs t , neraskidiv . Bez

obzira na to iz kojega je di jela grada djevojka (Ker , Bajnat , Mlaka,

Vučidol i s i . ) , sva tovi su s n jom moral i pr i j eć i preko spomenute

ćupr i je . (Gabr ić-ćupr i ja , nedaleko bivšeg Bukina ml ina . )

109

Zaniml j ivos t u svadbenim običa j ima bačkih Bunjevaca svakako

je nenazočnos t rod i t e l j a na v j enčan ju . Kol iko sam mogao u tv rd i t i ,

n ikada rodi te l j i nevjes te i mladoženje ne odlaze na v jenčanje . (U

novi je doba , od s redine ovog s to l jeća , kod varošana je običa j i zmi

jenjen . ) Jamačno su rodi te l j i prema s tar inskim običa j ima imal i

svoje dužnos t i i obveze kod kuće .

110

Sva tov i mora ju uć i u

avliju

(dvor iš te ) i spred ku će , m ak ar m ora l i

učinila duži put.

1 1 1

Kola s ta roga sva ta zaus tave se pred vra t ima ku

će,

p r ed ko j ima s j ed i sveka r . On mora

snaju

i skup i t i od s t a roga

svata.

1 1 2

S ta r i sva t j e govor io c i jenu otkupa , a svekar b i se nećkao,

dok se konačno ne b i nagodi l i . Tada svekar sk ida sna ju s kola , a

ona ga l jubi u ruku ( svekar jo j zadjene za v i jenac krupni ju novča

nicu i l i v i še n j ih) . Svekrva za t im uvodi nevjes tu u kuću.

1 1 3

Obično

je nev j es t a b i l a odvedena pod odzak, gdje je bi lo ognj iš te , i ondje

j e promišala jilo, š to j e b i lo kao uvod u posao reduše .

1 1 4

Nakon toga


22/36

bi l jež i t i : Fodvikuje bunjevačka v i la , Kolo ig ra , tambur ica sv i ra . . . ,

P r id p rozo rom p rocva ta l a ruža , a pozna t i su Šalajdani, bećarci i

poskočice.™

Kada d jevojka zaigra u ko lu , p ros ipa se per je po ko lu .

117

Opis

pros ipanja per ja kod varošana sačuvala je K. Prčić : »Kada je ko

lo bi lo u jeku , pri tv ori la bi se ka pi j a i vr ata ca od avl i je, a ko-

god od muških b i uzeo uzgl jancu per ja š to je svekrva pr iprav i la ,

pa zašao među svatove i per jem ih posipao .«

1 1 8

Kod čavoljskih Bunjevaca običaj i su nešto razl iči t i j i : svekar po

maže snas i s ić i s ko la , a za t im pregovara sa s tar im svatom o o tkup

n in i . Nakon nagodbe snaša l jub i svekra u ruku , a on je p r ima za

sna

u. Ta da se na nevjes t inu g lavu s tav l ja p le ten i ko lač i na d n jom

se prepolovi ,

1 1 9

a za t im svekar vodi snašu pod o tvoren i odžak , u

koj i ona mora pogledat i kako b i jo j d jeca b i la crnooka.

1 2 0

Dolazak svatova s nev jes tom ne d oček uju sam o rodi te l j i , i uzvani

ci, nego i gledači. Nepozvan i , on i p romat ra ju skup , po jed ince , p rosu

đuju o svemu, sude o l jepot i mla den ac a i s i . Ra vno prav no sudjelu ju u p lesovima, a ob ično ih netko od ukućana ponudi (podvor i ,

posluži) vinom i kolač ima s no gu (na stojećk i) . M eđu tim, u Čavolju

se danas svatovi održavaju u gost ionici , pa se M. Mandić tuži da je

dvorana dupkom puna znat ižel jn ih g ledate l ja (g ledalaca , g ledača)

i p r ipominje : »U svakom selu ima žena bez ko j ih ne mogu n i jed

ni svatovi proći.«

12 1

Na žedn ičk im, t avanku t sk im ( subo t i čk im opće


23/36

ne — gošće u drugoj sobi ,

1 2 3

al i u novi je do ba ni je bi lo i nem a)

takve d iobe za ve l ike sva tove dom aćin za brojn e uzvanike podigne

p r o s t r a n i š a t o r —

šatru

— u koj i se smjeste svi uzvanici) . U pro

čel ju, na čelu s tola , s jedi l i su mladoženja i nevjesta , a kum je s je

dio uz ženika, s tar i svat pak kod mladenke. Ostal i gost i s jedal i su

na m jes ta p re m a do bin sko m s l ij edu i li ugledu. Kod s to la su pos lu

živale dvorile) djevo jke i li m lad e nedav no ud ate žene) , ko je su se

za obavl janje svoga pos la presvukle u pr ik ladnu odjeću i opasa le

pripasale) bile i šlingovane keceljce p la tnene pregač e) .

Svadbena večera b i la j e bogata , a l i j e b i la raz l ika u pojedinimobitel j ima glede pr ipreme jela i s l i jeda koj im su se nudi l i gost i . Za

jednič ka je la u svim svatovima bi la su : juh a kokoš ja čorb a) , m eso

s u m a c i m a {sosovima, na jčešće od v i šanja) , papr ikaš od peradi s

r ižom tako đer i od prase ćeg me sa , pečenje pure t ina , t e le t ina , svi

n j e t i na ) uz ukuhano voće pečenica s duncom), r i j e tko uz sa la tu .

Je lovnik je svršavao s la tk im kolač ima sitnim tistom) i t o r t a m a .

Ni sam zami j e t i o da j e u sa l a ša r sk im sva tov ima ikada ponuđeno

voće . Za pr ip re m u to l iko je la redovi to se »pogađala kuvar ica« na j -

mila se kuharica, u većim svatovima dvi je i više) . Misl im da je u

svim mjes t ima bačkih Bunjevaca je lovnik b io i s t i .

12 4

Zajednički j e

sv im bačk im Bunjevc ima t akođer ko l ač , veoma pozna t i prisnac

posebno pr ipreml jena savi jača sa s i rom) , koj i se nudio gos t ima iz

među s r edn j ih j e l a , ob i čno nakon papr ikaša .

Pr ipomenut i t reba dvi je s i tn ice : mladoženja je za večere s jedio


24/36

odlaze d jevojč in i rođa ci u po da ne pohođane) .« Tada snaša dočeku

je svoje goste na ulaznim vrat ima, sve ih l jubi , a oni je daruju novcem . Žen ske pohodi te l j ice se uk l juč u ju m eđ u žensku čel jad i li ih

uvode u sobu) , a muškarci su među gost ima nazdrav l ja l i i i sp i ja l i

t ro jan ice . B udući da se u po da ne do lazi lo ko l im a, mo ral i su koči-

j aš i kod pretelja bi t i oprez ni je r bi se zna lo go dod it i da im izvuku

čiviju. Pohodi te l j ice , bu duć i da n isu p i le , po nu di l i su pečenicom i

s i tn im ko lač ima

sitnim tistom).

K od stola je posluživala snaš a i

domaćice —

prije.

Pohod n i je dugo t ra jao , pa su se pohodi te l j i v ra

ćal i svome, djevojčinu domu.

Oko ponoći skidao se vi jenac sa snašine glave. Običaj i se razl i

ku ju u m jest im a, pa u Čavolju »mlad oženja skin e vi jenac . . . ) s

mladine glave i baci ga u peć gdje se položi da drugom ne dospi je

na g lavu , i da zajedno os tanu u braku« .

1 2 6

U Subot ic i po t k ra j XIX.

stol jeća: » . . . Tada bi se divojki skinuo vinac s glave i odvela bi se

u sobu njezinu i mladoženjinu, a gost i b i se vesel i l i i dal je.«

12 7

Me

đut im, prema v las t i t im b i l ješkama, v i jenac je sk idao oko ponoći

s ta r i svat Žednik) i li mlad oženja Tav anku t , Sub ot ica) . Nisa m za

b i l jež io da se kod subot ičk ih Bunjevaca baca nevjes t in v i jenac u

ogan j , nego se čuva, a sve do god. 1950. skupa s »vinčanom slikom«

se stav l jao u okv ir VB, 1939. U vla st i toj obi tel j i naš ao sa m tak o

sačuvane

vince.)

Ni j e t akođer u j ednačen pos tupak g lede p lesa s

mladom oko ponoći . Naime, tada ob ično s tar i svat uzima rešeto i l i


25/36

ukl jučival i se u opće raspoloženje . U takvim t renucima najv iše su

poluči l i svirci , je r su se pjes m e, na ruč en e i ispjeva ne, darivale pla

ćal i su ih premda im ni je nigdje zabi l ježena ci jena) .

Ta m bu raš i gajdaš i , harm onika š i ) bu dn o su pazi l i na od lazak go

st i ju . Bil i su dužni svakoga isprat i t i do kola. Tada su ih obi lato

darival i novcem, poglavi to kum i s tar i svat . Posl jednji koj i je odla

zio iz svato va bio je st ar i svat , koga su pra t i l i na jda l je u sel ima —

do kuće) , n je m u se najv iše sv i ra lo , a us pu t p jevalo .

Običaj b r i jan ja kuma također je zab i l ježen . Naime, na ko l ima i

sa sv i rkom odlazi lo su kumu doma, gd je ga je t rebalo obr i ja t i . Uz

šalu i dos je tke

nov ali] a

mlada, snaša) nak on br i ja n ja ob r iše o ta-

re ) kuma. Ručn ik

peškir)

b io je nam i jen jen za tu zgodu . Ku m da

ru je m lad u najčešće novcem , a l i ponegdje i d rug im s tvar im a) . Go

s te ko j i su ga došl i obr i ja t i kum ponudi ručkom zaju t rkom ), a

zat im krenu s tarom svatu , pa i d rug im b l i sk im rođacima.

1 3 1

U svad bene ob ičaje ba čkih Bunjevaca b i lo je uk l juč eno »pran je

nogu«. N aim e, u pr vu s ubo tu na ko n v jenčanja sna ša je u p ra tn j i

m lađe rođ ak in je najčešće zaove) i š la p ra t i noge ku m u, s ta rom sva

tu i nek im b l iž im, s tar i j im rođacima.

1 3 2

Za obavl jen i posao pr imala

je novčan i da r ponegdje papuče ) .

U svadbene ob iča je uk lapa ju se

pogačari,

posjet i tel j i koj i mladoj

donose pogaču od rod i te l j ske kuće prve nedje l je nakon v jenčanja .

Osta ju na ob jedu , p redaju darove, pa se pred večer v raćaju svoj im

domovima. Sve ih dočekuje i i spraća nevjes ta . Takav običaj n i je


26/36

No takvi brakovi r i jetko su se spominjal i , a s in je sa svojom iza-

bra n ic om odlazio iz rod i te l j skog d om a sav i ja jući sam svoje novo

gnijezdo, paleći vlast i to ognjište.

13 5

B r a k j e p r e m a č v r s t o m i p o -

s to janom uvjeren ju bačkih Bunjevaca b io svet in ja , ob i te l j j e b i la

učvršćena zajedniš tvom sv i ju i pos lušnošću s tar ješ inama, g lavar i -

ma obi te l j i . Naruši t i t a j red i us t ro js tvo n i je b i lo časno , čes t i to , po-

š t eno , pa je t rebalo snosi t i pos l jed ice . Dovest i uskočkin ju n i je b i lo

dol ično , i d ioba s ina od rod i te l j skog doma n i je b i la bučna.

Nema povratka

U svad ben im običaj ima b ačk ih Bu njevac a n i je teško u tvrd i t i za-

jed nič ka obi l ježja n a či tavom p od ru čj u g dje žive. Pri je svega, u

bunjevačkoj pat r i jarhalno j s red in i ob i te l j j e p rva zajednica ko ja

čuva, š t i t i i brani pojedinca ukl jučujući ga u svoj svagdašnj i život

i rad . Blagoslov l jena crkvenim uredbama i obred ima obi te l j je sve-

t in ja , a b rak t ra jna i neprek inuta sveza. Zato je za s tupanje u brak

pot rebna pr iprava, a l i p ros lava je također vel ika kada se mlad ić i

d jevojka od luče za osn uta k ob i te l j i .

U p r ip rava m a za v j enčan je na č i t avom p odr uč ju t r eba r azl ikova-

t i

raki jare, piće, rukovanje,

up is ko d žu pn ika i g ra đa nsk ih v las ti .

136

U nep osred n im p r ip ra vam a za v j enčan je i svadbu l ako j e u tv rd i t i


27/36

pred me t i , novac ) . O t ra ja n ju svadbenih svečanost i od lučivalo je

gospodarsko s tan je . Nema u sv im mjes t ima odlaska u podane n i

»pran ja nogu«.

Među t im , u p romat ran ju mnoš tva i ša ren i l a svadben ih ob iča ja

bačkih Bunjevaca promakne motr i te l ju po jed inost i s i tn ica , una

toč pozornost i i žel j i da se sve zabi l ježi . K tomu treba pridodat i

osobne sk lonost i , raspoloženja i že l je motr i te l ja , a l i unatoč sv im

propust ima zak l jučak je jasan : svadbeni ob ičaj i sv ih bačkih Bunje

vaca su zajedničk i . Ima manj ih razl ika , ko je su uv je tovane ž ivo tom

i ra do m salašar i , varo šan i , se l jan i ) . Obra dba i rašč lam ba svadbe

n ih ob ičaja bačkih Bunjevaca po tvrđuje također povi jesnu i s t inu

da su on i c je lov i ta , jed in s tve na na ro dn a e tn ička) sku pina. U čuva

n ju s tar insk ih , d jedovskih ob ičaja sa lašar i su b i l i uporn i j i i pos to

jan i j i , manje izvrgnut i u t jecaju tuđ ih navika, gospodarsk i neovi -

sni j i i samostalni j i .

S to l jećima p od sn ažn im u t jecajem crkve, Bunjevci su imal i svoj

sv je tonazor , u ko jem je žen idba b i la od lučna prekretn ica , početak

puta s ko jeg nema povratka . Razvoda brakova, poglav i to na sa la-

šima, ni je bi lo sve do sredine našega stol jeća.

Međut im, kod subot ičk ih Bunjevaca s tar i svadbeni ob ičaj i i šče

zavaju , u Madžarskoj ih jedva ima.

139

Najuporn i j i čuvar i ob ičaja —

salašar i pos tupno pr ihvaćaju novo ponašanje ; a l i nes ta ju sa laš i .

Novi d ruš tveni i gospodarsk i uv je t i mi jen ja ju način ž ivo ta , znan


28/36

Hrvatska enciklopedija, svez. II I, Zagreb 1942.

Ivdnyi I., Szabad ka szabad kiralyi varo š torte ne te, Sza bad ka Subotica),

1 1886

H/1892.

Ivanić L,

O Bunjevcima, povesničko narodopisna rasprava, Subotica 1894.

Knežević L., O Bu njevcima, »Letopis M atice sr psk e«, kn jiga 128, sir . 102—

—118,

Novi Sad 1881.

Književni sever, god. III, knjiga III, svez. 3—4, Subotica 1927, str. 167—173.

Kujundžić I., Bunjevačko-šokačka bibliografija, »Rad JAZU«, 355, str. 667—

769, Zagreb 1969.

Lorković M., Narod i zemlja Hrvata, Matica hrvatska, Zagreb 1939.

Malagurski-Đorđević

M., Bunjevački o bičaji u slikam a M aterice, Badn je ve

će, Raki a re , Polivači, Kraljice, Svatovi), Subotica 1927.

Malagurski-Đorđević M.,

Stara bunjevačka nošnja i vez »Glasnik Jugoslav,

pro fesor sko g druš tva«, knjiga X V III , svez. 11—12, Be ogr ad 1938, str .

1019—1027.

Malagurski-Đorđević M.,

Bunjevka o Bunjevcima, Subotica 1941.

Mandić M., Tro janice. Bu njevački na ro dn i ob ičaj, »Neven« sub.), XVII/1900,

br. 1, str. 8—10.

Mandić M., Svadbeni običaji čavoljskih Bunjevaca, Etnografija južnih Sla

vena u Madžarskoj, I, Budimpešta 1975, str. 113—138.

Najveći hrvatski

grad Hr vatsk a u Naro dn i kale nd ar, Zagreb 1914. Urednici

Zvonko Š vri uga i Ante Šum anović).

p .

B .

Blaško Rajić),

Subo tica . . .b un jev ač ki o biča j: dužijanaca, prelo, sva

tovi,

materice, oci, Božić, kralj ice, cvitnjak...), »Subotička Danica«, 1919,

st r. 29—55.

Pelcić P.,

Povijest Hrvata u Vojvodini, Zagreb 1930.

Prćić I., Bunjevački narodni običaji , Subotica 1937.

Prćić K., Svadbeni običaji kod subotičkih Bunjevaca pri kraju XIX vika,

»Kn jiževni sever«, IH/1927, kn jiga I I I , sv ez. 3—4, str . 167—173. — O Bu


29/36

y* ^


30/36


31/36


32/36


33/36


34/36


35/36

. > • . / •

AK


36/36

Slika 8 Bunjevačka nevjesta pod vijencem sa svojim prijateljicama

god. 1924)

ante sekulic _ svadbeni obicaji backih bunjevaca

Documents