WEB 2.0

Uvod

Godina 2001. oznacila je prekretnicu u nasem poimanju Interneta: sa uzletom dot-com industrije i nakon globalno znacajnog dogadjaja kakav je bio 9/11, kompjuter je prestao da bude samo poligon za igranje igara i testiranje hardverskih odnosno softverskih mogucnosti. U trenutku smo shvatili njegovu socijalnu vrednost, sveobuhvatnu interakciju koju do tada nije bilo moguce u potpunosti ostvariti. Dot-com kompanije kao sto su eBay, Google, Yahoo! i druge pomeraju granice eksploatacije Interneta razlicitim novim Web servisima, a njegova socijalizacija, decentralizacija i integracija razlicitih gedzeta i aplikacija u sledecim godinama dostize maksimum. Internet je definitivno doziveo upgrade! Kovanicu „Web 2.0” kreirao je 2004. godine Tim O’Rajli, aludirajuci na upgrade verzije razlicitih programa. Osnivac je izdavacke kuce i vatreni pobornik open source inicijative, a kovanica je upotrebljena da bi definisala nove veze izmedju velikog broja razlicitih Web servisa koji su omogucili dinamicniji i licniji metod komunikacije na Internetu putem kreiranja socijalnih grupa i drugih oblika globalne interakcije. Po toj logici, fraza Web 1.0 bi se odnosila na ono sto jos uvek predstavlja nase vidjenje Interneta! Statisticki gledano, kod nas preovladjuju lose kodirani staticni Web sajtovi, mnogi nikada nisu „osvezeni”, a upotrebom i poznavanjem mogucnosti koriscenja i pretrazivanja Internet servisa jos uvek nismo u potpunosti ovladali. Tabela koju dajemo predstavlja pokusaj da se definise razlika stvorena tokom deset godina razvoja Interneta i kreira slika savremene on-line komunikacije. U nju nisu inkorporirani odnosi sa non-Web uredjajima kao sto su iPod, mobilni i PDA uredjaji, iako i oni komuniciraju putem on-line metoda i utvrdjenih aplikacija (npr. podcast).

Jednostavan email

Ovakve inovacije pokrecu novu ekspanziju na internetu koja se moze meriti sa rastom ostvarenim u drugoj polovini devedesetih. Nove tehnologije, pod zajednickim nazivom Web 2.0, uspevaju da privuku sveze investicije u oblasti interneta. Investitori pruzaju podrsku razvoju novih kompanija kao sto su Writely i grupni bookmarking sajt del.icio.us, koga je prigrabio Yahoo!, sto je za posledicu imalo stvaranje nove generacije preduzetnika poput 31-godisnjeg osnivaca sajta del.icio.us Dzosue Saktera (Joshua Schachter). Internet giganti kao sto je Google pokusavaju da iskoriste Web 2.0 kako bi ostvarili nove prihode i otvorili nova radna mesta, stvarajuci novu epohu u kojoj ce internet predstavljati ravnopravnog rivala tradicionalnim medijskim i komunikacionim kompanijama. Naziv \'Web 2.0\' predstavlja oznaku za sirok niz alata i aplikacija. Medju njima su nove alatke kao sto je del.icio.us, koji korisnicima omogucava cuvanje bookmark liste, njihovo svrstavanje u kategorije, kao i deljenje liste omiljenih linkova sa prijateljima i ostalim posetiocima. Uz sve to, Del.icio.us belezi i listu najpopularnijih web stranica – nalik na muzicku top-listu. Medju preostalim Web 2.0 kompanijama nalazi se i

edgeio.com, koji predstavlja novi nacin za distribuciju malih oglasa. Google-ov Gmail servis i Yahoo-ov novi email sistem Y Mail, koji se jos uvek nalazi u fazi testiranja, predstavljaju jos jedan primer novih tehnologija. Korisnici sada mogu premestati email poruke iz jednog foldera u drugi prostim prevlacenjem misa preko ekrana, na isti nacin kao i u bilo kojoj desktop aplikaciji poput Microsoft Outlook-a. Ranije forme webmail-a prisiljavale su korisnike da cekaju na ponovno ucitavanje strane svaki put kada su premestali email, dodavali prilog ili otvarali novu poruku. Novi programi funkcionisu isto kao Outlook, uz jednu razliku – besplatni su.

Uz jednostavan pokret misem

Ne zeleci da zaostane za konkurencijom, Microsoft radi na sopstvenom nizu Web 2.0 aplikacija, Windows Live. Softverski gigant je upravo postavio ambiciozne ciljeve za ovaj projekat, ukljucujuci opsluzivanje 20 miliona korisnika svog novog email servisa do juna ove godine (v. BW Online). Iza mnogih inovacija stoje nove internet tehnologije, od kojih je neke razvio sam Microsoft. Mnoge, ali ne i sve Web 2.0 kompanije koriste softversku platformu poznatu pod nazivom Ajax. Korisnici su nekada morali da ponovo ucitaju web stranu svaki put kada su zeleli da snime nacinjenu promenu. Sa druge strane, ako zelite da dodate newsfeed na svoju maticnu stranicu na Web 2.0 sajtu poput netvibes-a, za to vam je dovoljno nekoliko pokreta misem. Nije potrebno snimati stranicu niti cekati da se ona ponovo ucita, kao sto je to bio slucaj sa starim homepage platformama poput My Yahoo-a. Razlog za to lezi u koriscenju Ajax-a, kao sto je ucinjeno prilikom stvaranja netvibes-a koji omogucava snimanje novih informacija na stranici bez ponovnog snimanja cele strane zajedno sa svim starim podacima koji se u medjuvremenu nisu promenili. U osnovi ove i slicnih tehnologija koristi se skript jezik koji sadrzaj elemenata na jednom ucitanoj stranici stalno osvezava. Iskoriscena je jedna od bazicnih funkcionalnosti kojom se postavlja ciklicno izvrsavanje neke druge funkcije. Ta funkcija s vremena na vreme proverava da li se nesto na serveru promenilo. Kada recimo, kucate neki tekst stranica ce sama posle svakog otkucane znaka proveravati da li ste otkucali celu rec. Ukoliko jeste, poslace je serveru, tamo ce se izvrsiti obrada. Ukoliko je rec nepravilno napisana rec ce biti podvucena. Ako ste otkucali „Al quaeda“ ili „Stop the war in Iraque“ mozda ce agenti CIA ili FBI da vam pokucaju na vrata pre nego sto kliknete na dugme Send.

Privlacnost za siroki krug korisnika?

Web 2.0 i njegovi prethodnici godinama su predstavljali predmet intenzivne rasprave medju preduzetnicima, blogerima, strucnjacima i svima ostalima koji su upuceni u ovu oblast. Medjutim, novi Web sada postaje deo glavnog toka. Uz vodjstvo kompanija kao sto su Yahoo i Google, promene ce biti vidljive vec tokom sledecih nekoliko meseci. „Ove aplikacije danas imaju tek usku primenu”, kaze Bred Garlinghaus (Brad Garlinghaus), potpredsednik odeljenja za komunikacione proizvode u kompaniji Yahoo. „Uzbudljivo je da Yahoo omogucava svima da uzivaju u mogucnostima Web-a 2.0.” On tvrdi da ce nova verzija Y Mail-a predstavljati najkorisceniju Web 2.0 aplikaciju u svetu.

Posledice ovih zbivanja dosezu daleko izvan interneta. Pojava novog Web-a dovodi do menjanja modela poslovanja medijskih i komunikacionih kompanija. Tradicionalni ucesnici na ovim trzistima izgradili su svoj polozaj na kombinaciji brenda i sadrzaja, stvarajuci bazu svojih korisnika i svoje mesto na trzistu. U eri Web-a 2.0, oni ce pokusavati da formiraju zajednicu korisnika na internetu, tvrdi Troj Jang (Troy Young), izvrsni potpredsednik i glavni „arhitekta dozivljaja” u Organic-u, online reklamnoj i konsultantskoj kompaniji.

Vase vesti pripadaju vama

Novi poslovni model zasniva se na odredjenoj platformi i skupu korisnickih alatki baziranih na Web 2.0 tehnologiji. Njegov cilj predstavlja privlacenje zajednice korisnika, koji ce zauzvrat stvoriti novo trziste na internetu. „Sadrzaj i brend pojavljuju se tek na kraju i njih stvaraju sami korisnici”, kaze Jang. Yahoo je najveci informativni sajt, mereno brojem korisnika i posecenih strana. U skladu sa principima Web-a 2.0, Yahoo je zapoceo sa odredjenim brojem komunikacionih alatki, pridodajuci im newsfeed. Dok tradicionalne organizacije koje distribuiraju vesti s prezirom gledaju na takav sadrzaj, on je postao neverovatno popularan medju milionima korisnika koji jednostavno zele da neprestano znaju sta se dogadja u svetu. Cak su i Yahoo-ove prilagodljive vesti jos uvek relativno primitivne po standardima Web-a 2.0. Izuzimajuci novi email program, one jos uvek u vecoj meri ne koriste istinske Web 2.0 tehnologije. Sa druge strane, Newsvine.com korisnicima omogucava da naprave sopstveni homepage, kao i kolumne i komentare u vezi sa bilo kojim clankom. Najzanimljiviji clanci bivaju izabrani u skladu sa ponasanjem korisnika, a ne urednika. Korisnici cak dobijaju 90% reklamnih prihoda ostvarenih na njihovom homepage-u.

Cuvari informacija gube svoju moc

Ove promene dovode do drasticnog menjanja postojecih tradicionalnih hijerarhijskih odnosa u industriji vesti. Centralne informativne redakcije New York Times-a i Wall Street Journal-a imaju relativno mali broj korisnika na internetu, ali se ubrzano prilagodjavaju. U slucajevima kada ne mogu da stvore nove kapacitete, oni su spremni da ih kupe. Dobar primer predstavljaju nedavne kupovine About.com-a od New York Times-a i Marketwatch-a od Dow Jones-a, maticne kompanije Wall Street Journal-a. Budite sigurni da ce barijere izmedju takozvanih tradicionalnih medija i novih formi nastaviti da se ruse. „Zelimo da saradjujemo sa tradicionalnim informativnim organizacijama i da objavljujemo njihov materijal”, kaze izvrsni direktor i suosnivac Newsvine-a Majk Dejvidson (Mike Davidson), koji je dugo radio u ESPN odeljenju kompanije Disney. „Ne moramo da budemo neprijatelji.”

Zakljucak

Ipak, ako postojeci vladari informativnog, medijskog i drugih trzista zele da ostvare

napredak, oni ce morati sprovesti odredjene promene. Njihova uloga cuvara centralizovanog medijskog sadrzaja polako nestaje. „Pojedinci dobijaju sve vecu moc. Njihova aktivnost se odvija na periferiji mreze, daleko od gigantskih kompanija u njenom centru”, kaze Majkl Arington (Michael Arrington), predsednik sajta edgeio.com i osnivac techcrunch.com-a, popularnog bloga koji prati razvoj Web 2.0 kompanija. On dodaje: „Ovo predstavlja sustinsku promenu za sve koji koriste internet.” Potraznja za Web 2.0 kompanijama raste, sto je jos jedan pokazatelj nastupanja nove ere na internetu. Sakteru i drugim osnivacima del.icio.us-a bio je potreban samo jedan krug investitora, sto im je omogucilo da zadrze lavovski deo zarade ostvarene sporazumom za Yahoo-om. Iako Yahoo ne zeli da da komentar, izvor upoznat sa zbivanjima tvrdi da je isplacena cena dostigla 27 miliona dolara. „Prisutno je tako mnogo novca i mogucnosti, da ljudima cesto nije potreban preduzetnicki kapital”, kaze Arington. Inovacije na internetu ponovo ubrzavaju tempo. Trzista se menjaju, a bogatstva gube preko noci. U tom smislu, Web 2.0 je veoma nalik Web-u 1.0. Postoje i kriticari ovakvog nacina razmisljanja i shvatanja Interneta kao nekog zivog bica koje evoluira. Prevashodno su u pitanju oni kojima je zbunjujuc ovakav koncept Interneta i Web sajtova, a tu su i oni koji se moraju zestoko potruditi da softverom isprate nove tendencije. Verujemo im, zaista je neverovatno kada se na jednoj strani nadje ovakav line-up informacija kao na sajtu www.originalsignal.com. A kao i uvek, tu su i skeptici koji Web 2.0 nazivaju „samo jos jednim pokusajem da se napravi novi poslovni lanac”, slican onom koji je odlikovao stvaranje Interneta kakav smo do sada poznavali. Da li mi gresimo ili je u pitanju novi rat, videcemo veoma brzo posto je vec u najavi i projekat „Web 3.0”!

Optimizacija sajtova zbog pretraživača - Search Engine Optimization(SEO)

SEO je skraćenica za Search Engine Optimization ili u prevodu na srpski optimizacija ili prilagođavanje web stranice zbog pretraživača. Cilj optimizacije je povećati vidljivost i posećenost putem pretraživača što rezultira većim brojem kontakta ili čak direktnom prodajom. Drugim rečima SEO ili optimizacija nije ništa drugo već internet marketing ili oglašavanje i promocija web stranica.

Svaki internet pretraživač, kao što su Google, Yahoo, Ask Jeeves, MSN Search itd. redovno, periodično pretražuje Internet sa njiovim sopstvenim robotizovanim pretraživačima, takozvanim "paucima" - "spiders", koji indeksiraju celokupan Internet.

Usled toga, internet pretraživači "vide" vašu internet prezentaciju na potpuno drugačiji način nego što ih vide ljudski posetioci.

Da bi ste postigli bolje pozicije na internet pretraživačima, vi treba da optimizujete vašu internet prezentaciju. Da prilagodite, fino podesite vašu kompletnu internet prezentaciju i u skladu sa time i HTML kod internet prezentacije, tako da bude vidljiv ne samo ljudskim posetiocima, nego i robotima - "paucima" internet pretraživača.

Svaki internet pretraživač, ili barem najviše njih, ima automatizovane procese, skripte koji prolaze kroz kompletan internet ili barem njegovim najvećim delom i istražuju internet prezentacije. Neki od njih istražuju sadržaj kompletnih internet prezentacija, a neki drugi istražuju samo početne strane i možda jedan ili dva nivoa ispod nje.

Taj proces se naziva "Indexiranje". Nije dovoljno da postavite vašu internet prezentaciju na server. Za internet pretraživače i dalje će biti nevidljiva pre no što je "indexiraju" i naprave zabelešku da vaša internet prezentacija postoji na Internet-u.

ROBOTI/PAUCI (Robots/Spiders): Automatizovane skripte koje idu ovamo i tamo kroz celi internet se nazivaju "paucima" (spiders). Njihov proces indexiranja se naziva "puzanje kroz Internet". Na primer, GoogleBot, koji je je "pauk"/"robot" internet pretraživača Google, "puzi" kroz Internet svake 4 do 6 nedelja. Zapravo, celoj grupi "pauka" treba toliko vremena dok ne obiđu ceo Internet. Neki drugi internet pretraživači "puze" kroz Internet sa njihovim "paucima" svakih nekoliko dana u jednom kontinualnom procesu, a drugi to rade sa vremena na vreme u periodima i od po nekoliko meseci.

Međutim tu postoji začkoljica: Premda vaša intenet prezentacija može biti veoma ukusno dizajnirana, sa mnogo grafike, možda i čak potpuno urađena u FLASH-u ili slično, neće biti čitljiva za mnoge "pauke"!

SADRŽAJ: Vaše internet prezentacije je VEOMA važan za bolje plasiranje u internet pretraživačima. Međutim, takođe postoje opisi intenet prezentacija, nevidljivi za ljude, specijalno dizajnirani za pauke, takozvani "META TAG"-ovi, ali usled njihove zloupotrebe, uveliko su izgubili svoj značaj u proceduri indexiranja internet pretraživača - "puzanju" "pauka" kroz internet prostor.

U novije vreme, sve više i više "pauka" se oslanjaju na stvaran sadržaj internet prezentacije i internet stranice unutar nje, umesto na "META TAG"-ove.

Svega nekoliko internet pretraživača podržava "čitanje" "FLASH" stranica internet prezentacija. PDF dokumenti su takođe "nečitljivi" za "pauke", osim za nekoliko "beta" verzija "pauka" nekih internet pretraživača.

Tekst, sa specijalnim efektima, koji je konvertovan u grafiku, što naposletku izgleda lepo ljudskom oku, takođe nije čitljiv za "pauke". Međutim, sa ALT tag-ovima (alternativni tekst ka grafici, kada grafika ne može biti učitana usled bilo kojeg razloga), to se može prevazići.

LINKOVI (VEZE): Linkovi (veze) su veoma važni sa stanovišta internet pretraživača. DOLAZNI linkovi. Internet pretraživači vole sajtove ka kojima mnogi drugi sajtovi linkiju - ukazuju na njih. Naročito ako ka njima linkuju internet prezentacije sa visokim pozicijama strana, i velikim saobraćajem. Trebali bi ste voditi računa da uvek ima više dolaznih linkova nego

odlaznih linkova sa vaših strana internet prezentacije, ili barem da im je ujednačen broj. SAOBRAĆAJ: Saobraćaj je veoma, veoma važan. Što je veći saobraćaj, veće su šanse da će vaša internet prezentacija biti visoko pozicionirana na internet pretraživačima. Ali tu postoji jedna začkoljica: Kako da povećate saobraćaj na vašoj internet prezentaciji, kada vaša internet prezentacija nije indeksirana ili možda jeste, ali na 50-toj strani nekog rezultata pretrage Google-a ili Yahoo! search-a? KLJUČNE REČI: Kao što sama reč kaže ključne reči su stvarno ključne za povećanje saobraćaja. Vi treba da pažljivo odaberete koje ključne reči, kada se ukucaju u MSN ili Google ili Yahoo search će voditi direktno ka vašoj internet prezentaciji. Nije svejedno da li su ključne reči u internet pretraživaču:

- Hardware ili - Computer Hardware ili - Quality Computer Hardware ili - Quality Video Accelerator Cards ili - Best Prices Quality Video Accelerator Boards and Cards (uzimajući za primer da je vaša internet prezentacija jedna internet prodavnica za računarske Video Kartice)

"Ključne reči" predstavljaju u SEO terminologiji sve reči koje se unesu u polje upita u internet pretraživaču.

Čak i u okviru istog internet pretraživača, jedna ključna reč može da da potpuno različite rezultate u okviru nekog vremenskog perioda... To se dešava zbog toga što je Internet veoma dinamično mesto. Svakoga dana pojavljuje se puno novih internet prezentacija, a neke druge nestaju kao da ih nikada nije ni bilo na Internetu... Neke internet prezentacije koje nisu bile popularne, iznenada to postaju, a neke druge postaju zaboravljene...

Postoji puno različitih alata koje koriste SEO profesionalci zarad istraživanja ključnih reči koje su najprikladnije za određene internet prezentacije. Neki od tih alata su besplatni, neki drugi nisu. neki su manje skupi, a neki više, ali uzevši sve u obzir, kompletna kolekcija različitih alata vas može koštati puno, tako da treba biti oprezan prilikom odabira (i plaćanja) tih alata. A ne postoji samo jedan i najbolji.

PRIJAVLJIVANJE: Sa ranije navedenim ključnim rečima, i Opisom Internet Prezentacije, vi treba da upišete - prijavite vašu internet prezentaciju u internet pretraživačima. To će ubrzati proces indeksiranja i prikazivanja u internet pretraživačima, i verovatno če dovesti do boljeg plasmana u internet pretraživačima.

Postoji više od 200 važnijih internet pretraživača, u ovome trenutku, neki od nih su lokalni, neki globalni. Međutim uvek je dobra ideja prijaviti vašu internet prezentaciju čak i na internet pretraživačima lociranim na drugom kraju sveta. Zašto? Zato što internet pretraživači imaju veoma veliki saobraćaj i najveći deo njih međusobno razmenjuje baze podataka i informacije. Postoje različiti alati sa kojima to možete uraditi, neki od njih su automatizovani, a drugi su manuelni. Međutim to nije nimalo lak zadatak. Ali, to je ipak siguran put ka povećanju saobračaja na vašoj internet prezentaciji koji će pre ili kasnije dovesti do boljih pozicija na internet pretraživačima

Pravljenje odgovarajućeg Opisa Sajta za sadržaj vaše internet prezentacije

Premda mnogo ljudi preferira moderni dizajn internet prezentacija sa mnogo JAVA dodataka i CSS, i mnogi od njih možda misle da je staromodni, jednostavni HTML, tekstualno baziran dizajn je nešto što pripada istoriji, istina je mnogo drugačija.

Za najveći deo "paukova" internet pretraživača, ove stranice nisu čitljive. Slike takođe nisu čitljive. Ni Adobe PDF dokumenti (premda sada postoje neke beta verzije "pauka" koje mogu čitati PDF dokumente). Najveći deo JAVA apleta takođe nisu čitljivi i indeksiranje dinamičkih HTML strana, ako se njihov sadržaj često menja, može biti takođe izbegnut.

I tako, u cilju kreiranja internet prezentacije, izbegnite sve gore navedene "novotarije", i napravite što je moguće više staromodnih tekstualno baziranih strana.

Ako imate PDF dokumente koji se mogu preuzeti sa vaše internet prezentacije, potrudite se da takođe imate i tekstualno baziranu verziju, ili barem kratak pregled sadržaja vašeg PDF fajla.

Ako imate tekst pretvoren u slike kao što su JPEG ili GIF i sl., potrudite se da uključite ALT opisne TAG-ove za njih.

Mnogi iskusni dizajneri internet prezentacija nude posetiocima svojih prezentacija i HTML i FLASH stranice na početnoj strani njihove prezentacije. Ne samo zato što su zabrinuti zbog brzine internet konekcije dial-up korisnika, nego i zato da bi bili sigurni da će "spider"-i indeksirati nihovu internet prezentaciju.

Sardržaj vaše internet prezentacije mora biti smislen, bez obzira da li je ona internet prodavnica ili jednostavna porodična internet prezentacija, ili pak neka obrazovna informativna internet prezentacija, forum i sl.

Što više čistog teksta ima na vašoj internet prezentaciji, indeks i verovatno rejting će biti bolji. Internet prezentacija sa puno teksta, sa mnogo strana, koja se stalno povećava kroz duži vremenski period će biti dobro prihvaćena od strane internet pretraživača i imaće dobar rejting.

Ali to nije kraj priče. Vi takođe morate upisati vašu internet prezentaciju u internet pretraživače, ne samo sa pažljivo odabranim ključnim rečima, nego i sa precizno određenim opisom internet prezentacije.

Opis internet prezentacije, mora biti kratak, koncizan i fokusiran na najvažnije delove vaše internet prezentacije.

Opis vaše internet prezentacije će biti proveren i upoređen sa zadatim ključnim rečima i sa kompletnim sadržajem vaše internet prezentacije. Ako je podudarnost velika, šanse za bolji rejting vaše internet prezentacije su takođe veće. Ako se vaše ključne reči, opis internet prezentacije i sam sadržaj internet prezentacije ne podudaraju, vaša internet prezentacija može biti proglašena za "spam".

Prema tome, budite pažljivi u odabiru pravilnog opisa internet prezentacije sa kojim ćete prijaviti, upisati, vašu internet prezentaciju u internet pretraživače.

Takođe je veoma bitno da postoji dovoljno ključnih reči tokom cele vaše internet prezentacije. Međutim budite obazrivi... Suviše često ponavljanje ključnih reči takođe može biti negativno i proglašeno za "spam".

I na kraju, da spomenemo da je uvek dobra ideja ponuditi nešto od besplatnih stvari na vašoj internet prezentaciji. Internet pretraživači i "pauci" jednostavo obožavaju takve stvari...

Kreirajte ispravan HTML kod radi uspešne optimizacije, prijavljivanja i promocije vaše internet prezentacije i promovišite vašu internet prezentaciju zarad postizanja vrhovnih pozicija u internet pretraživačima...

Bez obzira da li kodirate vaše HTML strane ručno, ili koristite neki od programa za kreiranje vaše internet prezentacije, celokupan HTML kod mora biti bez grešaka. Premda neke stranice internet prezentacije koje sadrže greške, mogu biti prikazane u internet brauzerima, bez vidljivih grešaka, "pauci" ih neće tolerisati. Zapamtite, "pauci" nisu inteligentna ljudska bića koja razmišljaju o tome šta ste imali na umu kada ste stvarali vašu internet prezentaciju. Oni su samo računarske skripte, roboti, koji prate HTML kod na stranicama vaše internet prezentacije. Ako postoje greške, internet prezentacija neće biti dobro indeksirana. Ovo je naročito važno za sve vrste veza - linkova - unutar internet prezentacije - interne i izlazne - eksterne linkove - veze.

Važno je napomenuti da premda postoji odlični profesionalni programi za kreiranje internet prezentacija (ako ste voljni da investirate u njih), oni vam ipak ne mogu garantovati 100% precizan, bez grešaka HTML kod vaših strana. Zašto? Vrlo verovatno zbog mnogobrojnih promena tokom procesa kreiranja vaše internet prezentacija.

Zbog toga mnogi profesionalni dizajneri internet prezentacija, takođe vrše inspekciju već napravljenih internet prezentacija pomoću više različitih alata. Uopšteno uzev, oni koriste "HTML Validatore".

Nakon unakrsne provere sa različitim alatima, i čak i manuelnom proverom, njihova internet prezentacija je kompletno bez grešaka u pogledu ispravnosti HTML kod-a.

Takođe, imajte u vidu, da premda neke internet prezentacije mogu biti logične i izgledati dobro ljudskome oku, to ne znači da će "roboti-pauci" ići kroz vašu internet prezentaciju na potpuno isti način kao i ljudski posetioc. "Frejmovi" (okviri) mogu biti teško čitljivi "robotima". Zbog toga se preporučuje izbegavanje korišćenja istih, ili da imate i sadržaj koji je paralelno smešten u područje bez "frejmova". "Tabele" se čitaju ili "gledaju" na poprilično drugačiji način od strane ljudi i "robota". Probajte da ih izbegnete i koristite različite tehnike da formatirate sadržaj u cilju optimizacije zarad boljeg plasmana na internet pretraživačima. Kao što ste do sada več mogli uvideti, optimizacija internet prezentacije nije ni lak, niti brz proces. Zahteva puno vremena i iskustva. I "pravila" nisu konstantna. Ona se menjaju sa vremena na vreme.

Probajte da postavite vaše "meta tagove" što je moguće visočije prema početku strane i "HTML" tag-u. Formatirajte sve "meta tagove" na pravilan, pažljivo izabran način. Svi oni: "meta ključne reči", "meta opis", naziv internet prezentacije, tag za robote... su važni u pravilnom vođenju robota... I oni se moraju povinovati HTML standardima. I probajte da izbegnete FLASH sadržaj, ili takođe kreirajte duplikat u čistom HTML-u zarad što bolje optimizacije vaše internet prezentacije. FLASH stranice nisu indeksirane od strane "robota" i nisu čitljive za njih.

Meta tagovi

Već nekoliko godina unatrag, upotreba meta tagova u svrhe bolje pozicije u pretraživačima je izgubila smisao; prošlo je vreme kada je moglo da se natrpa što više relevantnih fraza u meta keywords tag i da se time poboljšaju pozicije u pretraživačima.

Prvo treba objasniti šta su meta tagovi - Meta tagovi su informacije smeštene u "head" prostor vaših web strana. To su HTML tagovi koji pružaju informacije ili brauzeru ili nekom pretraživaču o sadržaju web strane i posetioci uglavnom nemaju koristi od njih, izuzev naravno title taga. Osim "title" taga, informacije koje se nalaze u head prostoru ne mogu se videti od strane posetioca koji gledaju vašu stranu u brauzeru.

Najčešće upotrebljivani i manje - više korisni tagovi su:

- Title Tag je veoma značajan i važan tag i u njemu se nalazi naslov vaše strane. Bez obzira što TITLE Tag nije meta tag, mislim da bi trebalo opisati njegov značaj i upotrebu.. Pravilno korišćenje ovog taga vam može poboljšati pozicije u pretrazivačima. Preporučujem da se u title tag ne stavlja preko 15 reči i da se najbitnije reči stave na početak. Ovde treba biti vrlo pažljiv jer morate imati u vidu da nisu samo pretraživači ti koji će videti ovaj tag - sve što se u njemu nalazi videće se kao naslov u vrhu brauzera i ukoliko neko doda vaš sajt u "Favorites" ili "Bookmarks", to ce biti reči koje će da opisuju vašu stranu. Da sumiramo: za title tag je najbolje staviti razuman i kratak naslov ali pokušati što je moguće više prirodnije da bitnije reči budu na pocetku ili što bliže.

Primer: <tilte>Meta Tagovi - Upotreba Meta Tagova - Greenfish Web Design </title>

- Description META Tag je tag u kojem se nalazi glavni opis sadržaja vaše strane. Ovaj tag podržavaju svi pretraživači, ali najviše ga upotrebljavaju AltaVista, AllTheWeb i Teoma. Google i Yahoo ga ponekad koriste, ali uglavnom sami kreiraju svoj opis koji kupe sa web strane ili kupe podatke iz direktorijuma: DMOZ-a(Google) i Overture-a(Yahoo). Mislim da je ovaj tag potrebno imati, ali treba voditi računa da se u ovom tagu ne nalazi više od 200 karaktera. Preterivanje u ovom tagu nekada može dovesti do toga da vas neki pretraživači mogu početi smatrati za "spam sajt" čime bi vaše pozicije znatno opale; nekad vas zbog velikog preterivanja mogu čak i skroz izbrisati iz svog index-a. Ovo važi i za druge tagove - najbolji savet je: NE PRETERIVATI!

Primer: <meta name="description" content="Članak o upotrebi meta tagova: koji meta tagovi su potrebni i zašto, na koji način oni mogu da utiču na pozicioniranje u pretraživačima.">

- Keywords META Tag predstavlja seriju ključnih fraza koje se nalaze na vašem sajtu. Ovde možete staviti sve specifične fraze koje reprezentuju vaš sajt, ali ih treba uskladiti tako da to budu i reči koje bi neko ukucao u pretraživač ukoliko želi da pronađe informacije koje sadrži vaš sajt. Vrlo je bitna stvar da se ovde ne stavljaju reči koje se ne nalaze na vašoj strani - znaci smisaono i prirodno prilagodite sadržaj vaše strane tako da sadrži fraze koje bi neko ukucao u pretraživač ukoliko traži ono što vi nudite (stavite se na mesto korisnika: Šta bi ste vi ukucali da nadete ono što vaš sajt nudi?). Upravo te fraze treba da postoje u ovom tagu. Preporučljivo je da u ovom tagu ne bude više od 250 karaktera; ovaj tag ne podržavaju Google, AllTheWeb i AltaVista, dok ga Tehoma i Yahoo podržavaju. Ukoliko su vam pozicije na Yahoo-u bitne koristite ovaj tag. Treba naglasiti da ovi tagovi iz dana u dan sve više gube vrednost i značaj u optimizaciji sajtova i da ih danas i ne morate implementirati zarad pozicija u glavnim pretraživačima (oni su uveliko počeli ignorisati ovaj tag zbog njegove zloupotrebe i preterivanja u broju fraza) - njihov algoritam pretraživanja je daleko evoluirao, ali neki manji pretraživači ih i dalje koriste i daju im značaj tako da ne škodi da se koriste.

Primer: <meta name="keywords" content="upotreba meta tagova, meta tagovi, title tag,

description meta tag, keyword meta tag, pretraživači, pozicioniranje, optimizacija sajtova.">

- Language META Tag definiše jezik na kojem je vaš sajt. Ovaj tag je potreban nekim meta pretraživačima prilikom klasifikacije vašeg sajta po jeziku tako da ga nije loše imati pogotovo ako submitujete vaš sajt automatski u više pretraživača.

Primer: <meta name="language" content="Serbian, Srpski">

- Refresh META Tag - Ovaj tag može da bude koristan ukoliko menjate ime neke strane ili ukoliko je premeštate na neko drugo mesto. Upotrebom ovog taga definišete adresu strane na na koju će se redirektovati posetilac posle određenog vremena, koje se takođe definiše u ovom tagu. Ovaj tag preporučujem samo u slučajevima kada ste reimenovali ili premestili vašu stranu i u slučajevima kada je, npr, posetilac popunio neku formu pa ga posle uspešnog submit-a pošaljete na index stranu.

Primer: <meta name="refresh" content="1;URL=http://www.greenfish.co.yu"> Učitava se strana http://www.greenfish.co.yu nakon 1 sekunde.

- Revisit META Tag definiše vreme, u danima, za koje bi pretraživač trebalo ponovo da poseti vašu stranu. Preporučljivo za sajtove koji često menjaju sadržaj strane.

Primer: <meta name="revisit-after" content="10 Days">

- Robots META Tag definiše pretraživačima koje strane da indeksira i koje linkove da prati. Podrazumevana vrednost, bez korišćenja ovog taga je "all" ili "index, follow" što bi značilo da ovaj tag nema potrebe da koristite osim u slučaju da neke strane ne želite da budu indeksirane. Vrednosti koje podržava ovaj tag su: • "all" - znači da se indeksira strana i prate svi linkovi sa nje. • "index, follow" - isto kao all. • "noindex, follow" - znači da se ne indeksira strana ali da se prate linkovi sa nje. • "index, nofollow" - znači da se indeksira stranica ali da se ne prate linkovi. • "noindex, nofollow" - znači da se niti indeksira strana niti se prate linkovi. • "none" - isto kao noindex, nofollow. Ukoliko želite bolju kontrolu nad tim koje će se strane indeksirati ili ne, preporučujem da to uradite pomoću "robots.txt" fajla koji je podržavaniji nego Robots META Tag.

Primer: <meta name="Robots" content="index, follow">

- Author META Tag sadrži ime autora strane. Ovaj tag nije potreban, ali ga možete koristiti ako hoćete.

Primer: <meta name="author" content="Darko Krsmanović - Đura">

- Copyright META Tag se koristi da se definišu prava kopiranja (copyright).

Primer: <meta name="copyright" content="Copyright © 2001-2005 Greenfish, All Rights Reserved">

- Abstract META Tag je sličan "description" tagu i neki pretraživači ga ubacuju kao opis rezultata prilikom pretraživanja. Ovaj tag možete staviti, ali on i nije toliko bitan.

Primer: <meta name="abstract" content="Upotreba meta tagova i primeri"> Postoji još hrpa meta tagova koji su podržavani od strane pretraživača, ali najveću upotrebu imaju gore pomenuti.

SSI (Server Side Includes) SSI je vrsta html komandi koja spada u jedan od elegnatnih alata u izradi internet prezentacija. Ova komanda govori Web serveru da dinamički generiše podatke na sajtu, a po zahtevu posetioca.Tehnologija SSI se koristi da bi se sadržaj jedne stranice Web prezentacije automatski umetnuo u ostale. Takođe SSI mogu biti korišćene da izvrše razne programe i da ubace rezultate programa u web stranice. Tipična SSI komanda je prikaz datuma i sata. Stranice nekih sajtova kod kojih su upotrebljene SSI komande se završavaju sa "*.shtml", ali to nije obavezno. Promenljive ekstenzije fajlova koji koriste SSI komande omogućuju web serveru da ih razlikuje od ostalih stranica i da ih na ispravan način obradi, pre nego što ih pošalje browser-u. Sve SSI komande pocinju sa znakom # nakon kojega sledi ključna reč. < !--#command varijable="value"--> Postoje dva načina za korišćenje SSI direktiva, a to su: 1.Zadavanje varijable sa apsolutnom putanjom < !--#include virtual="/ssi/navbar.shtml" --> 2.Zadavanje varijable sa relativnom putanjom < !--#include file="navbar.shtml" --> Na primer : Ako na sve stranice treba dodati navigacioni meni, napravite stranicu meni.shtml i na nju smestite sadržaj menija. Zatim na mestu gde želite da ga umetnete na ostale strane

dodajte oznaku: < !--#include file="meni.shtml"--> Umesto oznake < !--#include file= "meni.shtml"-->, koja se odnosi na lokalnu datoteku servera, možete upotrebiti i oznaku < !--#include virtual="meni.shtml"-->. Stranice na koje umećete, snimićete je kao "*.shtml" umesto "*.html" ili "*.htm", da bi je server prepoznao. Pošto se na stranici (meni.shtml) nalaze hiperveze do ostalih strana prezentacije, dobićete lep navigacioni meni, ali on ipak ima jedan nedostatak: i naziv stranice na kojoj se korisnik trenutno nalazi, biće predstavljen hipervezom. Primera radi, ako se korisnik nalazi na početnoj stranici, njen naziv u navigacionom meniju će i dalje biti hiperverza, što često dovodi do zabune. Ovaj problem se može rešiti i pomoću nekoliko jednostavnih oznaka tehnologije SSI, kao što su: #if, #else i #end if. Na primer : Pretpostavimo da element menija pod nazivom "početna" pokazuje na stranicu "pocetna.shtm". Ako se korisnik nalazi na toj stranici, element "pocetna" ne treba da sadrži hipervezu i mora da bude uokviren uglastim zagradama, a ako se korisnik nalazi na nekoj drugoj strani prezentacije, onda taj element treba da bude hiperveza. Da bi se to postiglo, koristi se sledeći blok SSI naredaba: < !--#if expr="""$DOCUMENT_URI" = "pocetna.shtml"" --> [Početna] ... < !--#else --> < a href="pocetna.shtml">[Početna] ... < !--#endif --> Prva komanda #if proverava da li je adresa tekuće stranice "pocetna.shtml". Oznaka trenutne stranice je "$DOCUMENT_URI". Tri tačke označavaju da se u ovom bloku može navesti proizvoljan broj HTML elemenata. Posle toga se izvršava komanda #else, koja će izvršiti sledeći niz komandi ako posmatrana stranica nije zadovoljila prethodni uslov. U ovom slučaju se ispisuje hiperveza s adresom početne stranice [Početna]. Posle nje se takođe može dodati proizvoljan broj HTML elemenata. Na kraju se mora dodati komanda #endif koja označava kraj SSI bloka. Za svaki element menija možete da napravite po jedan takav blok komandi.

Web statistika

Web domeni

1984. godine razvijen prvi Domain Name Server (DNS), čime su Internet adrese dobile današnji oblik. 1991. godine kada se pojavio prvi komercijalni ISP i tako je, pored obrazovnih, naučnih i vojnih institucija, svaki korisnik mogao da registruje adresu na Internetu, čime je Internet ušao u javnu upotrebu.1992.godine je oformljen InterNIC (www.internic.net), kvazi-vladina organizacija koja je organizovala i održavala registraciju domena. 1998.godine je formiran ICANN (www.icann.org) - neprofitna, privatna korporacija, koja na principu konsenzusa koordinira tehničkim upravljanjem Internet domain name sistema, raspodelom IP adresa i utvrđivanjem jedinsvenih protokola. ICANN je akreditovao veliki broj kompanija - registranata širom sveta koje Internet korisnicima omogućavaju registraciju domena i tako je nastao Shared Registration System koji se i danas primenjuje. Poslednji deo adrese je tzv.TLD (top level domain - domen najvišeg nivoa), i tu postoje dva tipa: generički (gTLD) i teritorijalni (ccTLD). gTLD koji se danas koriste su sledeći:.com - za potrebe komercijalnih web sajtova (55%),.org - za potrebe neprofitnih organizacija(4%),.net - u pitanju je gateway ili host, odnosno firme čije aktivnosti su vezane za Internet infrastrukturu(8%),.edu - koriste se kada je u pitanju web sajt iz oblasti obrazovanja i istraživanja,.mil - za potrebe američkog Ministarstva odbrane,.gov - za potrebe američke vlade(1%), i.int - za potrebe internacionalnih institucija. Web browseri Internet Explorer 6.0.29 Najčešće korišćeni browser, kao sastavni deo najprodavanijeg operativnog sistema, nažalost je,dospeo na „crnu listu” među Web browserima zbog gomile sigurnosnih propusta s kojima se neprestano suočava. Ako želite više od toga, možete da ga obogatite sa nekoliko plug-inova. Na taj način Internet Explorer može da se naoruža opcijama koje su proslavile druge browsere, kao što je, recimo, surfovanje u tabovima. Firefox 1.04 Iako je relativno skoro „ugledao svetlost dana”, ovaj browser se odmah istakao funkcionalnim interfejsom i lakoćom korišćenja. Sem toga, on obezbeđuje Internet surf na operativnim sistemima kao što su Windows, MacOS X, Linux, BSD, Solaris, BeOS, OS/2, QNX, Irix, HP-UX, OpenVMS i AIX. Za sigurnost ne treba brinuti jer će Firefox teško propustiti neki spyware.Za razliku od Opere koja na svakom tabu ima dugme za njegovo zatvaranje, Firefox ima dugme u desnom delu ekrana koje može da zatvori samo trenutno aktivni tab.Ovo je dobro jer će se onda teže dogoditi da slučajno zatvorite neku stranicu, ali zato onemogućava da brzo pozatvarate više stranica koje postanu nepotrebne. Kao i drugi napredniji browseri, Firefox može da blokira neželjene pop-up prozore, ali ćete zato, ukoliko je potrebno, moći da namestite da se određenim sajtovima odobrava svaki pop-up prozor. Generalno gledano, ovo je kvalitetan i sve popularniji browser koji će vam pružiti maksimalnu sigurnost u surfovanju Internetom. Spada među besplatne, pa njegovo korišćenje i s te strane nikako ne može biti greška. Netscape 8.02 Ovaj browser dosta podseća na Firefox, što je i logično jer su zasnovani na istom Gecko

engineu, ali ipak njegovi programeri nisu propustili da ubace neke dodatne sitnice. Tu je, na primer, nešto bogatiji sidebar koji u sebi ima čak i vremensku prognozu za veće gradove sveta. Izdvaja se nešto bogatiji interfejs, kao i veliki broj prečica na glavnom prozoru koje vas mogu brzo „odvesti” do najbitnijih opcija (Security, isključivanje pop-up blokera, brisanje istorije posećenih stranica ili Form Autofill). Ovaj browser se pokazao kao efikasan i na nekim „IE orijentisanim” sajtovima na kojima ostali browseri nisu hteli da rade jer pored Gecko enginea može da se oslanja i na IE engine. Izbor enginea koji će se koristiti može da se odnosi na sve sajtove ili samo na određene koje ste naveli. Netscape sadrži i neku vrstu Web e-mail klijenta, ali ne podržava i klasičan POP mail. Tako možete da iz samog browsera koristite usluge Gmaila, Yahoo Maila, Netscape Maila, AOL-a i Hotmaila. Opera 8.01 Opera browser je odavno poznat surferima koji žele alternativu Internet Exploreru.Ne samo da ima gotovo sve (sabrane) dodatne funkcije koje imaju svi pomenuti browseri, već i nekoliko dodatnih. Prva stvar koja nam se dopala jeste mogućnost organizovanja tabova. Zatim, ukoliko vam se browser nasilno zatvori (zbog zaglavljivanja ili restartovanja računara, nestanka struje ili nečeg drugog), pri sledećem startovanju Opere bićete upitani da li želite da nastavite tamo gde ste prošli put bili prekinuti, sa sve otvorenim stranicama. Prednost u odnosu na ostale browsere leži i u sidebaru koji je kod Opere najbogatiji. Možda jedan od najbitnijih dodataka jeste e-mail klijent koji Opera „nosi” sa sobom. Ovo nije zanemarljivo jer će omogućiti primanje i slanje e-maila bez ikakvog dodatnog programa, a način na koji je e-mail klijent kod Opere urađen je za svaku pohvalu. Ne smemo zanemariti ni to što je IRC klijent sastavni deo ovog Web browsera. Još jedan zanimljiv dodatak je pravljenje povezanih („linked”) stranica. Ako, na primer, posetite stranicu www.sk.co.yu i odaberete opciju Create linked (Window->Create linked), otvoriće se novi tab koji će učitavati svaki link koji budete aktivirali na prvobitno otvorenoj stranici. Tu je i opcija kopiranja označenog teksta u beleške (notes). Sve što je potrebno jeste da označite tekst koji želite da sačuvate, a zatim kliknete desnim dugmetom miša i odaberete opciju Copy to notes i označeni tekst će biti kopiran među beleške. Jedan od zanimljivih dodataka za Operu je kontrola putem glasa. Ukoliko se odlučite za ovo, moraćete da downloadujete još 10 MB, ali ćete zato biti u mogućnosti da komande zadajete putem glasa, za šta će vam, naravno, biti potreban mikrofon. Opera radi na sledećim operativnim sistemima: Windows, MacOS, MacOS X, Linux, BSD, Solaris, BeOS, OS/2, QNX, SymbianOS. Jedina mana u odnosu na konkurenciju jeste to što ovaj browser nije besplatan. Treba imati u vidu da Opera sa sobom donosi više od drugih browsera, a ukoliko vam ne smeta reklamni baner na vrhu prozora, onda i ne vidimo razlog za registraciju jer su dostupne sve funkcije koje imate i kad registrujete Operu.

Statistički podaci Top 10 Search Engines:

8

4

Google Search Yahoo Search Visitor Countries

United States 1222 Thailand 27 Italy 14 Romania 13 Netherlands 11 China 10 Pakistan 10 Germany 9 Turkey 9 Singapore 7

Operating Systems In Use:

Other 1190 Windows XP 243 Windows 2000 10 Linux 8 Macintosh 4 Windows (Unknown Version)

3

Windows 98 3 Windows ME 1 Web Browsers In Use:

MS Internet Explorer 6

1190

Firefox 135 Other 93 MS Internet Explorer 7

21

Opera 9.x 10 Firefox 1.0 5 Opera 8.x 3 MS Internet Explorer 5

2

Netscape Navigator 7.x

2

Opera 6.x 1 Screen Resolutions In Use:

1024x768 147 1280x1024 66 1280x800 20 800x600 19 1152x864 9 1400x1050 5 1440x900 3 1280x768 1 1680x1050 1 1600x1200 1

Web Serveri

Uvod

Pomocu web servera mozete sami da izradite Internet stranu, kojoj ce pristupati kako zaposleni u vasem preduzecu (to se zove intranet), tako i ljudi koji krstare po Internetu. Web serveri nisu za svakoga, mnoge kompanije angazuju firme koje se bave izradom i odrzavanjem Web strana. Veliki broj softverskih paketa moze se upotrebiti za podesavanje Web servera. Razlikuju se po lakoci rada i stabilnosti. Microsoft Windows 2000 Server sadrzi Internet Information Server 5.0 (IIS5) - Web server softverski paket.

Arhitektura mreze sa serverom

Termin Web server moze znaciti jedno od dve sledece stvari: 1.Kompjuter koji je odgovoran za prihvatanje HTTP zahteva od klijenata, koji su poznati kao Web browser-ri, i uzvracanje HTTP odgovora sa opcionim sadrzajem podataka, a to su najcesce Web strane kao sto su HTML dokumenta i linkovani objekti. 2.Kompjuterski program koji obezbedjuje funkcionalnost opisan u prvom znacenju termina.

Arhitektura servera

Funkcije web servera: -da prikaze web strane. -da ponudi konektivnost sa bazom podataka. -da omoguci korisnicima skidanje materijala. -da omoguci slanje i izbor informacija.

Web Server je kompjuter sa specijalnim softverom za hostovanje web stranica i web aplikacija. Web serverova tradicionalna funkcija je bila da opsluzi staticke HTML (i nedavno XML) strane. Kako je internet postao vise funkcionalniji, kao na primer: e-commerce i dinamicki sajtovi, sve veci znacaj se davao na sposobnost servera da hostuje web aplikacije.

Web server

Opste karakteristike Iako se Web serveri razlikuju u detalje, svi oni dele neke osnovne opste karakteristike. 1.HTTP: odgovoriti na HTTP zahtev: svaki Web server program radi tako sto prihvata HTTP zahtev iz mreze i obezbedjuje HTTP odgovor na zahtev. Tipican HTTP odgovor se sastoji iz HTML dokumenta, ali takodje moze biti i cist tekstualni fajl, slika, ili neki drugi tip dokumenta. Ako je nesto neispravno pronadjeno u zahtevu klijenta ili tokom odgovaranja na zahtev, Web server ce poslati neispravan odgovor koji moze da sadrzi HTML ili tekstualnu poruku kako bi se bolje objasnio problem krajnjim korisnicima. 2.Logging: obicno Web serveri imaju sposobnost da se loguju sa nekim detaljnijim informacijama, kao sto su zahtevi klijenata i odgovori servera, do logovanih fajlova; ovo omogucava webmajstoru da prikupi statistiku pokretanjem log analizatora na log fajlove.

U praksi mnogi Web serveri implementiraju sledece karakteristike: 1.Konfigurativnost postojecih karakteristika pomocu konfiguracionih fajlova ili cak pomocu spoljasnjih korisnickih interfejsa. 2.Autenticnost, opcionu autorizaciju zahteva (zahtev korisnickog imena i lozinke) pre dopustanja pristupanju pojedinim ili svim vrstama resursa. 3.Manipulacija ne samo statickih sadrzaja (sadrzaj fajla snimljen u fajlsistemu servera) vec i dinamickih sadrzaja takodje, podrzavanjem jednog ili vise povezanih interfejsa (SSI, CGI, SCGI, fastCGI, PHP, ASP, ASP.NET, Server API kao sto su NSAPI, ISAPI itd). 4.Modul podrska, u cilju da omoguci prosirenje serverskih sposobnosti dodavanjem ili modifikovanjem softverskih modula koji su povezani na softver servera ili koja se dinamcki load-uju (na zahtev) od strane jezgra servera. 5.HTTPS podrska (pomocu SSL ili TLS) u cilju da omoguci bezbednost konekcije sa serverom na standardnom portu 443 umesto uobicajenog porta 80. 6.Sadrzaj kompresovanja da ogranici velicinu odgovaranja ( za upotrebu niskog propusnog opsega). 7.Virtualni Host koji opsluzava mnoge web sajtove koristeci jednu IP adresu. 8.Velika fajl podrska koja omogucava opsluzivanje fajlova cija je velicina veca od 2GB na 32-bitnom operativnom sistemu. 9.Regulisanje propusunog opsega da bi se ogranicilia brzina odgovaranja kako se mreza ne bi neutralisala i kako bi se omogucilo opsluzivanje vise klijenata.

Izvor povratnog sadrzaja Izvor sadrzaja poslat sa servera moze biti: -statican, ako dolazi sa postojeceg fajla koji lezi u fajl sistemu; -dinamican, ako je dinamicki generisan pomocu nekog drugog programa ili skripta ili API pozvan od strane Web servera; Opsluzivanje statickog sadrzaja je obicno brze (od 2 do 100 puta) od opsluzivanja dinamickog sadrzaja, posebno ako su poslednji obuhvaceni podaci izvuceni iz baze podataka.

Razmotri sledeci URL kao da ga je zahtevao klijent: http://www.example.com/path/file.html Web browser klijenta ce ga prevesti u konekciju ka www.example.com sa sledecim HTTP 1.1 zahtevom: GET /path/file.html HTTP/1.1 Host: www.example.com Web server na www.example.com ce dodati datu putanju putanji njegovog root

direktorijuma.Na Unix masinama, ovo je obicno /var/www/htdocs.Rezultat je lokalni resurs fajl sistema /var/www/htdocs/path/file.html Web server ce onda procitati fajl, ako postoji, i poslati odgovor klijentovom Web browser-u. Odgovor ce opisati sadrzaj fajla i sadrzinu samog fajla.

Performanse Kljucni parametri performansi su: -broj zahteva u sekundi (zavisi od tipa zahteva); -vreme pristupa u milisekundama za svaku novu konekciju ili zahtev; -protok u bajtovima u sekundi (zavisi od velicine fajla, skrivenog ili neskrivenog sadrzaja, sirine opsega mreze itd). Gore navedeni veoma znacajni parametri zavise od broja aktivnih konekcija, pa je cetvrti parametar nivo uporednosti, podrzan od strane Web servera pod specificnom konfiguracijom.

Load ogranicenja Web server (program) je definisao load granice, zato sto moze da upravlja samo sa ogranicenim brojem uporednih klijentskih konekcija ( obicno izmedju 2 i 60 000, po standardu izmedju 500 i 1000) po IP adresi ( i IP portu) i moze da opsluzi samo odredjen maksimalni broj zahteva u sekundi u zavisnosti od: - njegovih podesavanja; - tipa HTTP zahteva; - izvora sadrzaja (staticki ili dinamicki); - cinjenice da je opsluzeni sadrzaj sakriven ili nije sakriven; - hardverskog i softverskog ogranicenja operativnog sistema gde radi; Kada je web server blizu ili iznad njegovih granica, postaje overloaded (preopterecen).

Razlozi overload-a (preopterecenja) U bilo koje vreme Web server moze biti overload (preopterecen) zbog: -Previse zakonitog Web saobracaja ( hiljade ili milioni klijenata posecuju Web sajt u kratkom vremenskom intervalu). -DDoS (Distributed Denial o Service) napadi; -Kompjuterski crvi koji ponekad izazivaju nenormalan saobracaj zbog milion inficiranih kompjutera; -Prometa nefiltriranih Interenet Web Robota / ogranicenih na velikim web sajtovima sa veoma malo resursa (propusni opseg, itd);

-Internet (mreza) usporavanja, tako da se klijentski zahtevi sporije opsluzuju i broj konekcija se mnogo povecava tako da se dostize ogranicenje servera; -Parcijalna nedostupnost Web servera (kompjuteri), ovo se moze desiti zbog zahtevanja / nuzne popravke ili poboljsanja, HW ili SW rusenje, back-end rusenje itd; u ovakvim slucajevima preostali web serveri dobijaju previse saobracaja pa zbog toga postaju overloaded (preoptereceni).

Simptomi Overload-a (preopterecenja) Simptomi ovreload-a (preopterecenja) Wev servera su: -zahtevi se opsluzuju sa primetnim (dugim) kasnjenjem (od 1 sekunde do nekoliko hiljada sekundi); -500, 502, 503, 504 HTTP greske se vracaju klijentima (ponekad nepovezane 404 greska ili cak 408 greska mogu biti vracene); -TCP konekcija se odbija ili resetuje pre nego sto je bilo kakav sadrzaj poslat klijentu;

Anti-overload tehnike Da bi se sprecio overload, mnogi popularni Web sajtovi koriste uobicajne tehnike kao sto su: -upravljanje mreznog saobracaja, koristeci:

• Firewalls, za blokiranje nezeljenog saobracaja koji dolazi sa loseg IP izvora; • Ispustanje rukovalaca HTTP saobracaja, preusmeravanje ili prepisivanje zahteva

koji imaju neispravne HTTP obrazce; • Upravljanje propusnim opsegom i saobracajnim stanjem;

-razvoj Web skrivenih tehnika; -koriscenje razlicitih imena domena da opsluzuju razlicite (staticke ili dinamicke) sadrzaje pomocu razlicitih Web servera, na primer:

• http://images.example.com • htp://www.example.com

-koriscenje razlicitih imena domena i / ili kompjutera za razdvajanje velikih fajlova od velicine malih i srednjih fajlova; ideja je da se omoguci potpuno skrivanje velicine malih i srednjih fajlova i da se efikasno opsluzuju veliki ili ogromni (preko 10-1000 MB) fajlovi koriscenjem razlicitog podesavanja. -koriscenjem vise Web servera (programa) po kompjuteru , svaki od njih ograniciti sa njegovom mreznom karticom i IP adresom;

-koriscenjem vise Web servera (kompjutera) koji su zajedno grupisani tako da se ponasaju ili izgledaju kao jedan veliki Web server; -dodavanjem vise HW resursa svakom kompjuteru; -podesavanjem parametara operativnog sistema za HW sposobnosti i upotrebu; -koriscenje effikasnijih kompjuterskih programa za Web servere;

Istorijski zapis 1989 Tim Berners-Lee je predlozio svom poslodavcu CERN (European center for nuclear research) novi projekat, koji je imao za cilj laksu razmenu informacija izmedju naucnika koriscenjem hypertext sistema. Kao rezultat izvrsavnja ovog projekta, Berners-Lee je napisao dva programa: browser zvan World Wide Web i prvi svetski Web server, koji je pusten na NeXTSTEP. Danas, ova masina je izlozena u javnom muzeju CERN. Prvi Web server u SAD je bio instaliran u decembru 12.1991.

Prvi Web Server

Web browser Web browser je softverska aplikacija koja omogucava korisniku da prikaze interakciju sa tekstom, slikom i drugim inormacijama koji se nalaze na web strani ,web sajta na World Wide Web-u ili lokalnoj mrezi. Tekst ili slike na web strani mogu sadrzati hiperlink ka drugim web stranama na istom ili razlicitom web sajtu. Web browser dozvoljava korisniku brzo i lako pristupanje informacijama pruzane na mnogim web stranama mnogih web sajtova prelazenjem ovih linkova. Web browser-i dostupni za personalne racunare su Internet Explorer, Mozila Firefox, Safari, Netscape, i Opera. Iako se browser-i koriste za pristupanje World Wide Web-u, oni se takodje mogu upotrebiti za pristupanje informacijama pruzane od Web servera u privatnim mrezama ili sadrzaja u fajl sistemima.

Web Browser

Protokoli i standardi Web browser-i komuniciraju sa web serverima najpre koristeci HTTP (Hypertext transfer protocol) da dobavi web strane. HTTP dozvoljava web browser-u da posalje informaciju web serverima kao i da dobavi web stranu od njih. Najcesce korisceni HTTP je HTTP/1.1, koji je potpuno definisan u RFC 2616. HTTP/1.1 ima sopstveni zahtevan standard koji Internet Explorer ne podrzava u potpunosti, ali vecina drugih sadasnjih generacija web browser-a podrzava. Strane su locirane pomocu sredstava URL (Uniform resource locator), koje su tretirane kao adrese, pocinjajuci sa http: for HTTP access. Mnogi browser-i takodje podrzavaju mnostvo drugih URL tipova i njhove odgovarajuce protokole, kao sto su FTP (File Transfer Protocol), RTSP(Real Time Streaming Protocol), i HTTPS (SSL sifrovana Verzija HTTP). Fajl format za web stranu je obicno HTML (Hyper Text Markup Language). Vecina browser-a podrzava raznovrsne formate kao dodatak HTML, kao sto su JPEG, PNG i GIF formati slika. Kombinacijom HTTP tip sadrzaja i URL protokola omogucava dizajneru web strana da ugradi slike, animacije, video, i zvuk na web stranu. Rani web browser-i podrzavaju samo jednostavnu verziju HTML. Brz razvoj privatnih web browser-a vodi ka razvoju ne standardnih dijalekata HTML. Moderni web browser podrzava standarde osnovane na HTML i XHTML, koji trebaju da se prikazu na isti nacin kroz sve browser-e. Internet Explorer ne podrzava jos uvek u potpunosti HTML 4.01 i XHTML 1.x. Trenutno mnogi sajtovi su dizajnirani koriscenjem WYSIWYG HTML generaciju programa kao sto su Macromedia Dreamweaver ili Microsoft Frontpage. Oni cesto generise ne standardni HTML po standardu, ometajuci rad W3C u razvijenim standardima, posebno sa XHTML i CSS (Cascading Style Sheets).

Softver Cetiri glavna Web ili HTTP server programa su: -Apache HTTP Server iz Apache Software Foundation. -Internet Information Service (IIS) iz Microsoft-a. -Sun Java Web Server iz Sun Microsystems, bivsi Sun ONE Web Server, iPlanet Web Server, i Netscape Enterprise Server.

-Zeus Web Server iz Zeus Technology. Postoje hiljade dostupnih razlicitih Web server programa; mnogi od njih su specijalizovani za neku upotrebu i mogu biti prilagojdeni da zadovolje odredjene potrebe.

Statistika Najpopularniji Web serveri koji se koriste za javne web sajtove su pratili Netcraft Web Server Survey, sa detaljima datih od Netcraft Web Server Repotrs. Apache HTTP Server projekat je pokusaj da se razvije i odrzi javni izvor (an open-source) HTTP server za moderne operativne sisteme ukljucujuci UNIX, Windows NT i Apple Mac. Cilj ovog projekta je da se obezbedi siguran, efikasan i rasprostranjen server koji obezbedjuje HTTP servise u sinhronizaciji sa trenutnim HTTP standardima. Apache je bio najpopularniji Web server na internetu od aprila 1996. Novembra 2005 Netcraft Web Server Survey je pronasao da vise od 70% Web sajtova na internetu koristi Apache. Apache HTTP Server je projekat Apache Software Foundation. Drugi sajt koji obezbedjuje statistiku je SecuritySpace, koji takodje obezbedjuje detaljne analize za svaku verziju Web servera.

Apache SSL Web Server Podesavanje (SSL Security Socket Layer) web servera zavisi od vrste softvera koji koristite. Najzastupljeniji web serveri na internetu su Apache oko 58%, Netscape ili iPlanet serveri i Microsoft Internet Information Server. Apache web server je zastupljen na skoro svim operativnim sistemima i definitivno je najpopularniji i najstabilniji web server. Jedan od nacina da na vasoj web lokaciji imate profesionalnu podrsku za SSL protokol je da instalirate standardnu distribuciju Apache web servera i da mu dodate SSL opciju. Podesavanje SSL opcije servera ne zavisi od platforme na kojoj se server izvrsava.

Podesavanje Apache SSL Web servera 1.Izaberite biblioteku za SSL podrsku vaseg Apache web servera U svetu softvera sa otvorenim kodom postoji vise implementacija SSL-a. Potrebno je da sa Interneta preuzmete biblioteku koja ce zadovoljiti vase potrebe ModSSL, OpenSSL, Apache-SSL. Preporucujemo vam ModSSL biblioteku. Ona predstavlja implemetnaciju koja je rezultat rada poznatog programera Ralf S. Engelschall-a i originalno je razvijena iz implementacije ApacheSSL projekta. Prevedite biblioteku kao modul koji cete u konfiguracionom fajlu Apache-a dodati na

spisak modula koji se koriste. Potrebno je da u httpd.conf fajl dodate sledecu stavku: LoadModule ssl_module libexec/libssl.so 2. Podesite vas web server kao HTTPS server Web serveri, po definiciji primaju HTTP, nesifrovane zahteve na portu 80. Medjutim, HTTPS odnosno sifrovane zahteve web serveri po definiciji primaju na portu 443. Da bi ste to obezbedili potrebno je da dodate sledece stavke u httpd.conf fajlu vase Apache web servera: Listen your-host.domain:443 SSLCertificateFile / certificate-full-path SSLCertificateKeyFile / private-key-full-path SSLCACertificatePath / path-to-certificate-directory SSLLog / log-file-full-path SSLLogLevel trace SSLEngine on 3. Testirajte vasu HTTPS instalaciju Da bi ste proverili uspesnost instalacije vaseg SSL web servera mozete se posluziti kljucevima za test iz distribucije ModSSL paketa. U browser-u otkucajte https://your-secure-host-name i ukoliko se u statusnoj liniji pojavi ikona zakljucanog katanca vas HTTPS server je pravilno podesen.

Mali Web serveri Mali web serveri su web serveri koji su bili planirani za pustanje sa veoma malim dodatnim resursima zbog hardvera, sredine ili jednostavno zbog izazova. Mnogi od ovih sistema su bili napravljeni kao intelektualne vezbe za resavanje, ako moderni web server moze biti sastavljen za pustanje na ogranicenim resursima kao oni sto su predvidjeni na grafickom kalkulatoru, zastarelim Commodore 64 masinama ili na 64kb ukupnoj memoriji. Ostali su bili sastavljeni kao komercijalno nastojanje za stvaranjem web servera sa niskim dodatkom za ugradjene sisteme ili nisko memorijskom okolinom.

Zakljucak

Html je univerzalni kod za sve citace. Web citac prevodi HTML i kreira korisnicku web stranicu st tekstom, slikom, video, i audio sadrzajima u zavisnosti od HTML koda. Da bi web citac dobio HTML kod mora da ga zatrazi od web lokacije. Web lokacija se smesta na web server. Web serveri i web browser-i komuniciraju pomocu HTTP protokola (HyperText Transport Protocol). Nakon upisa URL adrese u web citac, citac putem HTTP protokola zahteva datoteku od web servera. Server salje datoteku i citac je

analizira. Ako u datoteci postoji bilo koji objekat osim teksta, citac se za svaki od njih pojedinacno obraca serveru. Dobijanjem datoteke web citac popunjava stranicu omako kako je u HTML kodu definisana njena struktura.

U prvom trenutku trazi se HTML za stranicu koja je ukucana u citac, dok nakon toga naizmenicno idu zahtevi i odgovori za svaki od elemenata strane. Sadrzaj na serveru je uvek isti ali sadrzaj koji se vidi na ekranu zavisi od tipa i verzije citaca.

Literatura: Preuzeta sa mnogobrojnih sajtova!!

SEARCH ENGINE OPTIMIZACIJA

MALI UVOD

Svet je postao veliko tržište, a s obzirom da živimo u eri informatike i moderne komunikacione tehnologije, prava i tacna informacija znaci sve: Zauzeti što bolje mesto i što duže opstati na tržištu.Pojavom globalne mreže veliki broj informacija je postao dostupan široj populaciji, cime se i konkurencija na tržištu zaoštrava jer biva mnogo lakše postati i ostati u ''toku'', pratiti trendove i prilagodjavati svoj proizvodni i usužni asortiman korisnicima.Naravno, tu su i ''obicni'' korisnici koji Internet koriste za zabavu i kontakt sa rodjacima i prijateljima iz udaljenih mesta, što doprinosi da Internet postaje mreža globalnih razmera, a ujedno i naša svakodnevna potreba.Procenjuje se da danas na mreži postoji oko 2 000 000 web site-ova.Još mnogo pre ove cifre javlja se potreba za servisom koji bi mogao da umesto korisnika pretraži postojece stranice i u mnogome olakša potragu i dolazak do željenih informacija.Iz cele te price dolazi do pojave i razvoja search engine-a bez koga bi danas bilo bukvalno ne moguce koristiti moc Interneta.

SEARCH ENGINE

Prvi veci pretraživac na web-u jeste Yahoo.com, koga su podigla dva studenta sa idejom da naprave top listu svojih omiljenih site-ova.U pocetku se na Yahoo-u našlo samo 10 site-ova, zatim 20, pa 50,100 i kako se broj povecavao rodila se ideja da naprave kategorije i da sve site-ove razvrstaju po njima.Takvi pretraživaci nazivaju se ''web direktorijumi''. Prvi ozbiljniji pretraživac jeste Altavista.com, koji je poceo kao Yahoo, ali uskoro razvija nacin indeksiranja i postaje ''krolerski'' pretrazivac.

OPŠTA PODELA

Opšta podela pretraživaca je izvršena na osnovu nacina indeksiranja web strana.Ako je neka strana indeksirana od strane pretraživaca to znaci da je njen deo ili ceo sadržaj, na ovaj ili onaj nacin, ubacen u bazu tog pretraživaca i da ce iz nje biti pozivan, prilikom upita koji odgovara indeksiranom sadržaju.Iz toga nastaje podela na: · web direktorijume

· krolerske ili spider pretrašivace i · meta pretraživace.

WEB DIREKTORIJUM

Web direktorijumi predstavljaju, uslovno receno, najprimitivniji servis za podršku korisnicima prilikom pretrage Interneta.Naime, to je prva vrsta search engine-a, i kao takva jasno je da je prevazidjena u mnogo tome. Indeksiranje na web direktorijumima vrši sam covek ili u vecem slucaju više ljudi, odnosno fizicki se u kategorije odnosno direktorijume ubacuju adrese odredjenih site-ova. Naravno, to ima svoje prednosti ali i mane. Mana ovog nacina indeksiranja je ocigledna.Neophodni su ogromni ljudski resursi da bi svojom bazom mogli da pariraju ostlim vrstama pretraživaca.To nije isplativo tako da su baze ovih pretraživaca uglavnom male i najcešce se koriste kao specijalizovani pretraživaci, odnosno kao na primr pretraživaci polovnih automobila, pretraživaci za sport itd.Nikada se ne indeksira ceo sadržaj site-a vec samo kljucne reci, naslov i reci u domenu. Prednosti ovih pretraživaca je u tome što covekov faktor utice na sadržaj direktorijuma tako da je gotovo nemoguce da za odredjeni upit kao rezultat pretrage dobijete nešto što nema veze sa traženom reci, što je ipak moguce kod krolerskih pretraživaca.Ovo je i jedini razloog zbog cega se ovi pretraživaci još uvek koriste.

KROLERSKI ILI SPIDER PRETRAŽIVACI

Nacin indeksiranja ovih pretraživaca je mnogo napredniji.Naime, pretraživaci su razvili posebne programe (krolere odnosno spidere) koji sami surfuju i neverovatnom brzinom indeksiraju ceo sadržaj svake strane site-a, cime se baza znatno povecava.Kroleri rade po utvrdjenom algoritmu koji se, naravno, može menjati. Prednosti ove vrste indeksiranja su mnogo veca baza od baze web direktorijuma, i revolucionarno što su doneli kroleri a to je indeksiranje baš svake reci na strani i svake strane na site-u, tako da danas uz pomoc ovakvih pretraživaca gotovo da ne postoji rec za koju necete dobiti neki link kao razultat pretrage. I kod ovog pretraživaca imamo mane koje su u zavisnosti od same organizacije i mogucnosti ljudi koji rade na njemu, vece ili manje.Jedna od mana je što uvek postoji mogucnost da kao rezultat pretrage dobijete nešto što nema veze sa upitom.

META PRETRAŽIVACI

Pitanje je da li ovakav pretraživac možemo uopšte nazvati pretraživacem, jer u najvecem broju slucajeva ne poseduje svoju bazu vec koristi tudje, najcešce baze krolerskih pretraživaca.Odnosno, omogucava nam da pretražimo pomocu naprednog pretraživaca, a da zaobidjemo njegov interfejs, što i nije neka prednost, ali jeste to što meta pretraživaci najcešce koriste baze od više pretraživaca, tako da je veca verovatnoca da za odredjeni upit dobijemo traženi rezultat.Medjutim, tu se javlja problem dupliranja pogodaka, zbog cega je potrebno programirati odredjene filtere koji ce taj problem rešavati.

PROBLEMI PRETRAŽIVACA

Od pojave Interneta do danas web masteri se trude da budu što bolje rangirani na listi pretraživaca, jer neka ispitivanja govore da korisnik ide najcešce na prvi, drugi eventualno treci pogodak za traženi upit.Stoga su web masteri najveci neprijatelji pretraživaca jer imaju razlicite interese.Ljudi koji prave pretraživac, prave ga tako da bude od koristi i da bude efkasan kako bi stekao poverenje i posecenost a samim tim i profit, dok je web masterima u interesu da privuku korisnike Interneta na svoj site iako on nema veze sa potrebom korisnika.Zbog toga su i kroleri imali svoj razvoj od najjednostavnijih (ako je moguce reci za njih da su jednostavni) do ovih trenutno aktivnih koji uspevaju da prevazidju vecinu problema koje im zadaju web masteri. Najveci problem današnjih pretraživca jeste ogroman broj podataka i informacija i kako ih sortirati odnosno rangirati.Cilj je napisati pretraživac koji ce svoje podatke u bazi sortirati na nacin na koji ce biti od najvece pomoci korisnicima cak i u situaciji koja je vrlo cesta, a to je da ni sam korisnik ne zna šta traži.Odnosno, potrebno je napraviti algoritam koji ce rangirati pogotke.U pocetku se rangiranje zasnivalo na tome koliko se puta tražena rec nalazi na strani.Što više puta, to bolje mesto na pretraživacu.Ali su web masteri došli na ideju da pišu kljucne reci istom bojom kojom je i pozadina tako da se reci ne vide a kroler ih vidi i broji.Uskoro je i taj problem bio rešen, bar kod ozbiljnijih pretraživaca, i takvi site-ovi su stavljani na crne liste. Sledeca stvar koja se javlja, koja je za korisnike problem, a za pretraživace nije, jesu sponzori.Naime, pretraživaci koji su se okrenuli malo više ka profitu su u rezultate pretrage ubacivli i sponzore i to vrlo dobro kotirane, iako nisu zadovoljavali upit korisnika.Takvi pretraživaci su, logicno gubili poverenje i posecenost a samim tim i sponzore. Sledeci problem koji se javlja jeste dupliranje pogodaka odnosno jedan korisnik-više domena.Korisnik ne želi da na listi pogodaka vidi npr. www.link.com i www.link.net ukoliko su to potpuno iste prezentacije.Problem je u tome koji prikazati a koji ne.Svaki pretraživac to rešava na svoj nacin ali je Google u tome najbolji. Ništa manji problem je više korisnika-jedna domen.To je karakteristicno za domace provajdere koji svojim korisnicima omogucavaju postavku njihovih prezentacija na svom serveru.

GOOGLE

Nije moguce pricati o search engine-u, a ne pomenuti trenutno najvece ime u toj oblasti. Google je jedan od najmladjih ozbiljnijih pretraživaca.Poznato je da je duže vreme radio sa minusom ali je imao cilj i uspeo je u tome.Od samog pocetka do danas Google svoje sponzore odvaja od rezultata pretrage zbog cega je stekao poverenje ogromnog broja korisnika.Jedan podatak govori da 21% korisnika Interneta Google drži kao home page.Ovaj pretraživac je postao vodeci iz dva vrlo jednostavna razloga, a ticu se najbitnije stvari kod pretraživanja a to je sortiranje.Naime ljudi koji su odgovorni za sortiranje su napravili algoritam takav da je veoma bitno mesto gde se nalazi tražena rec,odnosno da svako mesto ima svoju težinu.Tako, reci u domenu su najteže, zatim dolaze naslovi site-ova, pa naslovi stranica pa tek onda same reci kao sadržaj strane.Ovaj sistem je u mnogome unapredio rangiranje i okrenuo ga potpuno ka korisniku.Kao šlag

na tortu, Google je uveo još jedan parametar za sortiranje, a to je koliko linkova sa razlicitih site-ova vodi do tog site-a.Što više linkova sa što više site-ova, govori da je sam taj site vrlo ozbiljan i da ga treba visoko rangirati.Zbog ovih prednosti, vrlo jednostavnog interfejsa bez opterecujucih popup-ova i grafike i veoma brzog odziva, Google je veoma brzo postao vodeci pretraživac stavljajuci u drugi plan Altavistu i Yahoo.Treba pomenuti saradnju sa Alexa.com-om koji pravi rang listu najposecenijih site-ova što je još jedan merodavan kriterijum za uspešno sortiranje.

DOMACI SEARCH ENGINE

Domaci Internet je veoma mali.Procenjuje se na oko 50 000 site-ove.Donekle ta brojka se može opravdati lošom finansijskom situacijom gradjana, ali podatak koji zapanjuje je da samo 3% stanovništva izvan Beograda koristi Internet.Globalna mreža u našoj zemlji dostupna je korisnicima od 1998., dok je u 1997. postojala samo Akademska mreža. Domaci pretraživac predstavlja posebnu vrstu specijalizivanog pretraživaca, koji je ogranicen na govorno podrucje.Sve opšte vrste pretraživaca, o kojima je bilo reci, mogu se naci i kod nas, što znaci da i svi problemi koje imaju oni imaju i domaci, uz još mnogo jezickih problema.

WWW.KRSTARICA.COM

Prvi ozbiljniji domaci pretraživac.Nastao pre Googla.U pocetku je radila kao meta, a sada ima i svoju bazu.Kao što je Altavista doživela ekspanziju uvoñenjem krolera, tako je i krstarica postala najpopularniji domaci pretraživac koristeci baze Altaviste i Yahoo-a (koji je do tada i sam postao krolerski pretraživac).Meñutim, ostao je istih mogucnosti do danas.Podržava oda pisma i alfabet ali odvojeno.Prikazuje vreme trajanja pretrage.U pocetku je bio bez popapova i reklamnih banera, sada je situacija drugacija.Ipak uspeva da zadrži trece mesto na listi domacih pretraživaca.

WWW.POGODAK.CO.YU

Najmladji domaci pretraživac.Delo Slovenaca koji su posle uspeha u svojoj zemlji i Hrvatskoj došli kod nas i napravili najozbiljniji pretraživac.Radi kao sinteza mete jer koristi bazu Googla, i kroler pretraživaca, jer ima i svoje krolere i svoju bazu, koju administriraju ljudi, zbog cega podseca i na web direktorijum.U prevodu, izvukli su najbolje osobine svih pretraživaca i napravili do sada najbolji search engine kod nas. Zbog svojih mogucnosti teži da uskoro postane najpopularniji domaci pretraživac.Treba pomenuti da je trenutno jedini koji za upit na jednom pismu daje rezultate i na drugom i to vrlo lepo sortirane.Da jedini prepoznaje koren reci, što znaci da ima podršku za padeže.

Active X komponente 1996. godine Microsoft je preimenovao OLE 2.0 tehnologiju u Active X. Active X je predstavio Active X Controls, Active Documents i Active Scripting(napravljen na vrhu OLE automatizacije). Ova verzija OLE-a je najčesće korišcena od strane Web dizajnera

zbog ugrađivanja multimedijalnih fajlova u Web stranice. Active X komponenta realizuje kriptografsku zaštitu upita koji se prosleđuju server-u, kao i podataka (rezultata upita i dokumenata) koje server šalje klijentu. Activ X-softverska tehnologija dozvoljava da se personalnom računaru zasnovanom na Windows-u isporuči neka programska sposobnost ili sadržaj preko Interneta. To je tehnologija koja omogućava razmenu informacija preko različitih aplikacija, podržavajuci nove karakteristike koje omogućavaju da se iskoriste prednosti Interneta. Na primer, Active X kontrola može biti automatski skinuta i izvršena od strane browser-a. Active X nije programski jezik, već bi se pre moglo nazvati skupom pravila o tome kako aplikacije treba da dele informacije. Activ x je ime tehnologije koje se vezuje za skup Microsot-ovih tehnologija i servisa zasnovanih na COM-u (Component Object Model) oslobodjenom šire 1997. godine. Na Internetu Activ X može biti upotrebljavan sa IE verzije 3 i novije i sa Netscape Navigator-om kroz plug-ins. Activ x kontrola je COM objekat napisan kao fajl ekstenzije DLL u nekom programskom jeziku kao što je Visual Basic koji podržava Active x standarde. Jednom preuzeta Active x kontrola ima veliki stepen slobode predstavljajuci sigurnosni rizik. Activ X kontrola je digitalno potpisana od strane njenog stvaraoca. Glavni protivnik Active X kontroli je JavaBeans. Neki host-ovi podržavaju Active X serverske komponente za ASP. U jeku gubljenja parnice oko patenta sa Eolas-om, Microsoft je objavio 2.12.2005. da urodena podrška za Active X više nije moguća: " Posle nastupajuceg update-a korisnici IE više neće moći direktno da utiču sa Active X kontrolama učitanim pomoću APPLET,EMBED ili OBJECT elemenata.Ovo znači da ce korisnici IE i dalje moći da koriste Active x ali će morati da aktiviraju određene objekte kao sto su Flash navigator barovi i QuickTime filmovi pre nego što budu mogli da utiču na njih. Objekti ce i dalje biti prikazivani, ali korisnici neće moći više nista da rade sa njima (npr. da puštaju i pauziraju filmove) dok ih ne aktiviraju. Kada korisnici pomere svoj kursor preko takvog objekta, pop-up prozor ce im prikazati:" Klikni da aktiviraš i koristiš ovu kontrolu." Ako oni onda kliknu na objekt, mogu ga zatim koristiti na prethodno opisan nacin. KARAKTERISTIKE ActiveX komponenta se sastoji iz dva dela koji se instaliraju posebno na serverskom i klijentskom računaru i obezbeđuju sigurnu komunikaciju izmedu njih. Komponenta je predviđena za korišcenje u intranet sistemima (kada je klijentska aplikacija Microsoft Explorer i kada se na serveru koristi ASP), ali se može koristiti i za sisteme bazirane na MS Office okruženju. Uz određena prilagođenja komponenta može da se koristi i u sprezi sa MS Transaction Serverom (Transction servisom u COM+ pod Windows 2000), ali u tom slučaju komunikacione funkcije se ne obezbeđuju na nivou ove komponente, već na novou DCOM-a, odnosno COM+. U komponentu se mogu ugraditi razliciti kriptografski algoritmi. CMS (Content Management System) predstavlja softverski sistem za upravljanje sadržajem. Omogućava organizaciju, kontrolu i publikovanje velikog broja dokumenata, uključujući slike i multimediju.

Kada govorimo o Web CMS-u govorimo o dinamičnom upravljanju web stranicama odnosno njihovim sadržajem. Upotreba CMS-a danas je najčešća na portalima ili web stranicama na kojima je promena sadržaja česta. Zašto CMS Primer: Sportski Portal - ako se radi o page-based ili modularnom CMS-u na nekom portalu dotičnu web stranicu može ažurirati ne samo web master nego i drugi korisnici web stranice - web portali danas sadrže veliki broj stranica, a to zahteva često održavanje i menjanje sadržaja, što ne može jedna osoba, pa je CMS u takvim slučajevima neophodan. - svaki sadržaj unutar jedne web stranice je izmenjiv u potpunosti, a za promenu nije potrebno odlaziti u bazu ili kod nego izvršiti promenu u tekst (WYSIWYG) editoru koji se nalazi unutar samog CMS-sistema, takođe nije potrebno poznavanje web tehnologija (ASP.net, php itd.) - ukoliko ažuriramo vesti koje če biti aktuelne za nekoliko dana mogu se napraviti danas i podesiti da se objave određenog datuma u zadato vreme. - CMS sistemi u pogledu administracije su podeljeni u grupe, tako da se zna tačno ko ima prava za administraciju koje stranice, ne može se dogoditi da korisnik koji nije ovlašćen menja sadržaj na web stranici za koju nema pristup. Prednosti CMS-a • CMS sadržaj unutar jedne aplikacije je organizovan, kategorizovan i strukturiran što bi značilo da svaki podatak unesen na Web CMS stranicu je snimljen u bazu i spreman za objavljivanje ili upotrebu, takođe je u bilo kojem trenutku promenjiv. • Gotovo svaka CMS aplikacija omogućava pretraživanje unutar celog site-a tako da će svi podaci unutar baze biti dostupni pretrazi. • Transparentnost CMS sistema omogućava open source kod tako da svako može menjati, i prilagođavati aplikaciju svojim potrebama • Graphical user interface - omogućava uređivanje izgleda sajta i sve vrste podešavanja • Dinamičnost - jednostavnost upotrebe • Brza i jednostavna instalacija • Fleksibilnost

• Najčešći je u CMS uključena statistička analiza poseta, sistem za privatne poruke, modul za upravljanje anketama, banner-ima, komentarima, download sekcijom, chat, flood kontrola, itd. • Funkcionalnost - moguća jednostavna nadogradnja drugih sistema kao što su web shop, forumi, kvizovi itd. • Cena - ovakvi sistemi su najčešće u potpunosti besplatni Sajt koji upravo gledate je zasnovan na CMS-u, iako koristi mali procenat mogućnosti. Sa leve strane se nalaze 4 menija, od kojih je prvi ugrađen u CMS i predstavlja stablo linkova, a ostala 3 su programirana za demonstraciju kodova. Stranice sa objašnjenjima se jednostavno kreiraju, smeštaju u bazu i linkuju. Postoji još dosta menija raznih namena koji se mogu aktivirati u Admin panelu (back-end-u). Ukoliko ste zainteresovani da testirate neke od besplatnih CMS-ova, moj predlog bi bio http://www.joomla.org. Na istoj stranici možete pronaći sve potrebne informacije, dodatke, kao i demo admin panela.