UVOD

Svako preduzeće u svom poslovanju pored prihoda koje ostvaruje ima i rashode. Rashodi

predstavljaju širok pojam i oni izražavaju smanjenje aktive usled poslovanja.

Sa pojmom rashoda srećemo se u finansijskom knjigovodstvu i čitava klasa 5 u Kontnom

okviru za preduzeća nosi naziv rashodi.Oni predstavljaju širi pojam od troškova

Sam rashod pored smanjenja aktive ima kao rezultat i smanjenje sopstvenog kapitala u pasivi

bilansa stanja.Rashodi su izazvani raznim poslovnim događajima koji se mogu dovesti u vezu sa

tekućim učincima.I pored ovih razlika između troškova i rashoda, oni se u finansijskom knjigovodstvu

upotrebljavaju pod jednim nazivom ,,troškovi i rashodi,,pri čemu je rashod širi pojam , jer svaki trošak

je rashod a svaki rashod nije trošak.

Osnovni elementi i načela priznavanja rashoda koji su propisani Okvirom za sastavljanje i prikazivanje

finansijskih izveštaja su:

-rashodi se priznaju, odnosno evidentiraju i iskazuju kada smanjenje budućih ekonomskih

koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza može pouzdano da se izmeri.

To znači da rashode treba priznati kada dođe do porasta obaveza ili smanjenja sredstava(npr.obaveza

prema zaposlenom ili amortizacija osnovnih sredstava)

-rashodi u bilansu stanja uspeha priznaju se na osnovu povezanih rashoda sa prihodima(načelo

sučeljavanja ili uzročnosti).Sučeljavanje prihoda i rashoda podrazumeva istovremeno ili kombinovano

priznavanje prihoda i rashoda koji proizilaze direktno ili zajednički iz istih transakcija ili drugih

događaja.

-kada se očekuje da će ekonomske koristi proticati tokom nekoliko obračunskih perioda , a

povezanost s prihodom može da se ustanovi u širem smislu ili posredno, rashodi se priznaju u bilansu

uspeha putem postupaka sistemske ili razumne elokacije.Ovo je često potrebno kada treba priznati

rashode povezane sa trošenjem sredstava kao što su nekretnine, postrojenja, oprema,goodwill, patenti.

Cilj navedene alokacije je da se rashodi priznaju u obračunskom periodu u kojima su ekonomske

koristi povezane sa tim stavkama potrošene ili istekle.

1

-rashodi se takođe priznaju u bilansu uspeha u onim slučajevima kada nastane obaveza bez

istovremenog priznavanja sredstava, npr.kada nastane obaveza jemstva za proizvod.

Prema važećem kontnom okviru klasa 5 obuhvata rashode i to:

-nabavna vrednost robe,

-troškovi materijala,

-troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi,

-troškovi proizvodnih usluga ,

-troškovi amortizacije i rezervisanja,

-nematerijalni troškovi,

-finansijski rashodi,

-ostali rashodi,

-rashodi po osnovu obezvređenja imovine,

-vanredni rashodi i prenos rashoda.

Sve rashode sa kojima se srećemo možemo podeliti na četiri velike grupe:

1.poslovni rashodi

2.ostali i vanredni rashodi

3.finansijski rashodi i

4.revalorizacioni rashodi

2

1. POSLOVNI RASHODI

Poslovni rashodi obuhvataju rashode koji su nastali obavljanjem osnovnih delatnosti firme i

tesno su povezani sa učincima firme.Svi poslovni rashodi se mogu podeliti na:

1.nabavna vrednost prodate robe,

2.troškove materijala,

3.troškove zarada i ostalih ličnih primanja,

4.troškove proizvodnih usluga,

5.troškove amortizacije,

6.nematerijalne troškove.

NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE predstavlja vrstu rashoda prisutnu kod

trgovinskih preduzeća i knjiži se na teret računa 501.Knjiženje ovog rashoda zavisi od toga da

li se zalihe evidentiraju po nabavnoj vrednosti ili po prodajnoj vrednosti.

TROŠKOVI MATERIJALA po Pravilniku o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom

okviru evidentiraju se na računima grupe 51.Grupu 51 čune sledeći računi:

-510-nabavka materijala

-511-troškovi materijala za izradu

-512-troškovi ostalog materijala

-513-troškovi goriva i energije

Troškove materijala možemo vrednovati prema sledećim metodama:

1)metod stvarnih nabavnih cena

2)metoda dnevne cene

3)metoda planske nabavne cene

Metoda stvarnih nabavnih cena je metoda čije je korišćenje veoma jednostavno.Račun

materijal potražuje, račun troškovi materijala duguje za isti iznos.Problem koji se javlja kod ove

metode je po kojim cenama vrednovati utrošen materijal.Materijal koji sada nabavljamo i materijal koji

3

imamo na zalihama nabavljeni su po različitim cenama.Zbog toga su u okviru ove metode razvijene

još neke metode:

-metoda cena po partijama,

-fifo metoda(prva izlazna jednaka je prvoj ulaznoj ceni)

-lifo metoda(poslednja ulazna jednaka je prvoj izlaznoj)

-hifo metoda(najviša ulazna jednaka je prvoj izlaznoj ceni)

-metoda prosečnih cena(izlazna cena jednaka je prosečnoj ceni)

Metoda dnevne cene, predstavlja vrednovanje utrošaka i određivanje troškova materijala po

cenama ponovne nabavke na dan obračuna materijala.Postoji veći broj mogućnosti za određivanje dana

ponovne nabavke, tako da imamo četiri slučaja:

-očekivani dan stvarne ponovne nabavke utrošenog materijala,

-dan objavljivanja ponude za nabavku materijala,

-dana kada je utrošen materijal,

-dan prodaje proizvoda za čiju je izradu utrošen materijal.

Za finansijsko knjiigovodstvo najviše odgovara poslednji slučaj, dan prodaje.

Metoda planske nabavne cene, nastala je kao posledica nedostataka prethodna dva

metoda.Ova metoda je sasvim jednostavna i razumljiva, jer vrši vrednovanje po planskim cenama.One

se utvrđuju unapred, najčešće za period od godinu dana.

TROŠKOVI ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

Troškovi zarada i ostalih ličnih rashoda predstavljaju jednu značajnu grupu a njihova visina

zavisi od delatnosti preduzeća,broja zaposlenih, kvalifikacije i td.

Prema Pravilniku o kontnom okviru ovi troškovi se knjiže na računima grupe 52-Troškovi zarada,

naknada zarada i ostali lični rashodi, na osnovu stvorenih odgovarajućih obaveza prema zaposlenom i

državi.

Troškovi zarada se sastoje od sledećih elemenata:

1)neto zarade za isplatu

2)obustave

4

3)neto zarada

4)porezi na lična primanja

5)doprinosi na teret radnika

6)bruto zarad

7)doprinosi na teret poslodavca

8)ukupna zarada

Neto zarada je ono što radnik dobije stvarno na kraju meseca.Obustave mogu biti u vidu kredita ili

stavljanjem administrativne zabrane po bilo kojoj drugoj osnovi.Porezi i doprinosi predstavljaju iznose

koji se prema zakonu u procentualnom iznosu zaračunavaju na bruto zaradu.

Nalog za knjiženje je jednostavan:

52 Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

45 obaveze po osnovi zarade i naknade zarade

Troškovi zarade nastaju u momentu obračuna zarada, dok u trenutku isplate preduzeće samo vrši

prebacivanje finansijskih sredstava sa svog tekućeg računa na račun zaposlenog i nalog za knjiženje bi

tada bio da tekući račun potražuje a obaveze po osnovu zarada duguju.

PRIMER:

Preduzeće je obračunalo bruto zarade u iznosu od 100.000 din.Sa tekućeg računa su isplaćene obaveze

za poreze i doprinose u iznosu od 25.000din, a 75.000din. je podignuto u gotovini. Isplaćene su u

gotovini neto zarade u iznosu od 70.000din, po odbitku 5.000 obustave.Isplaćeno je 5.000 din

korisnicima obustava.

5

KNJIŽENJE:

R.br. BROJ KONTA OPIS DUGUJE POTRAŽUJE1 5200

4501Troškovi zarada Obaveze za zarade

100.000 100.000

2 45012430

2410

Obaveze za zaradeBlagajna Tekući račun

25.000 75.000

100.0003 4501

2430 4800

Obaveze za zarade Blagajna Ostale obaveze

75.000 70.000 5.000

4 48002430

Ostale obaveze Blagajna

5.000 5.000

Zarade se mogu obračunavati prema:

1)vremenu provedenom na radu

2)ostvarenom učinku

3)premijskom sistemu plaćanja

Kod obračuna zarada prema vremenu utvrđuje se vreme provedeno na radu a onda na osnovu jedinične

cene rada odredi visina zarade.Kod obračuna prema ostvarenom učinku utvrđuje se količina kvalitetno

izvršenih operacija, pa na osnovu jedinične cene odredi visina zarada.

Pored troškova zarada preduzeće može da ima još i troškove po ugovorima o delu, troškove naknade

članovima upravnog i nadzornog odbora kao i ostale lične rashode u vidu otpremnina prilikom raskida

radnog odnosa, otpremnina prilikom odlaska u penziju, naknada za otpuštanje viška zaposlenih itd.

6

TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA

Preduzeće se sreće sa ovom grupom troškova, jer nije u stanju da obavlja određene usluge ili je to

povoljnija mogućnost.Troškovi proizvodnih usluga se knjiže na računima grupe 53- Troškovi

proizvodnih usluga.

Prema Kontnom okviru za preduzeća grupa računa 53 obuhvata sledeće račune:

530-Troškovi usluga na izradi učinka

531-Troškovi transportnih usluga

532-Troškovi usluga održavanja

533-Troškovi zakupnina

534-Troškovi sajmova

535-Troškovi reklame i propagande

536-Troškovi istraživanja

537-Troškovi ostalih usluga

Nalog za knjiženje ovih usluga je skoro isti.jedan od računa iz grupe 53 duguje, dok račun dobavljača

potražuje za fakturisani iznos izvršenih usluga.

TROŠKOVI AMORTIZACIJE

Troškovi amortizacije predstavljaju novčano izražen utrošak osnovnih sredstava u poslovnom procesu

preduzeća.Obračun amortizacije obavezno se vrši na kraju godine prilikom sastavljanja finansijskog

izveštaja(31.12.) kao i u slučajevima promene oblika organizovanja , prodaje pravnog lica, otvaranje i

okončanje postupka stečaja i dr.međutim ne amortizuju se sva sredstva. Izuzetak čini zemljište koje ne

podleže amortizaciji.Do trošenja osnovnih sredstava ne dolazi samo njihovim korišćenjem već i

uticajem vremena.Smanjenje vrednosti osnovnih sredstava usled elementarnih nepogoda i dugih

nepredvidivih situacija ne predstavlja troškove amortizacije.

7

Nalog za knjiženje amortizacije je jednostavan, duguju račun Troškovi za amortizaciju, dok račun

Ispravka vrednosti osnovnih sredstava potražuje za iznos do visine otpisa.Visina otpisa se može

odrediti korišćenjem sledećih metoda:

1)metoda linearnog otpisa

2)metod degresivnog otpisa

3)metod progresivnog otpisa

4)metod funkcionalnog otpisa

Metod linearnog otpisa polazi od toga da se osnovno sredstvo troši ravnomerno tokom životnog

veka.Ova metoda ima kako pozitivne tako i negativne strane.Prednost je u jednostavnosti obračuna i

podjednako dodeljivanje troškova amortizacije svakoj godini.Nedostatak je što se ne uzima u obzir

stepen korišćenja osnovnog sredstva tokom godine, veće se polazi od pretpostavke da se osnovno

sredstvo koristi svake godine u istoj meri.

Metod degresivnog otpisa polazi od toga da se osnovna sredstva najviše troše u prvim godinama

korišćenja.Metod u sebi uključuje rizik od tehnološkog napretkai upravo zbog toga je najveći otpis na

početku.

Kod metode geometrijske degresije otpisivanje vrednosti osnovnog sredstva se vrši na osnovu iste

amortizacione stope ali se osnova iz godine u godinu razlikuje.Za osnovicu se uzima neotpisana

vrednost osnovnog sredstva u trenutku otpisivanja.

Metod progresivnog otpisa je otpis kod koga se visina otpisa povećava iz godine u godinu.Metod

polazi od toga da se osnovno sredstvo u početnim godinama korišćenja neznatno troši, jer je potrebno

da se osnovno sredstvo uhoda.

Metod funkcionalnog otpisa je vrsta otpisa kod kojeg je visina otpisa u zavisnosti od korišćenja

osnovnog sredstva za razliku od prethodnih metoda kod kojih je postojala vremenska zavisnost.

NEMATERIJALNI TROŠKOVI

U nematerijalne troškove spadaju troškovi neproizvodnih usluga,prezentacije, premije

osiguranja,članarina idr.Oni se kjiže na računima grupe 55-Nematerijalni troškovi.

8

Troškovi neproizvodnih usluga obuhvataju zdravstvene, advokatske i druge neproizvodne usluge.Njih

čine druge firme i visina se određuje na osnovu faktora koji činioci usluga dostavljaju korisnicima

usluga.U troškove neproizvodnih usluga ubrajamo:zakupnine prostora,troškove revizije, vođenja knjiga

održavanja čistoće idr.

Troškove reprezentacije predstavljaju izdaci za reprezentaciju uključujući i vrednost sopstvenih

proizvoda.

Troškovi premije osiguranja predstavljaju troškove premija osiguranja, sem premija po osnovu

osiguranja života zaposlen

2.OSTALI I VANREDNI RASHODI

Ova grupa rashoda se razlikuje od poslovnih rashoda nastalih redovnim poslovanjem po tome

što predstavljaju grupu rashoda po čijem se osnovu ne očekuje ostvarenje prihoda.Ovoj grupi rashoda

pripadaju sledeće vrste rashoda:

-gubici

-manjkovi

-rashodi od elementarnih nepogoda,

’ -rashodi od rizika.

GUBICI-Preduzeće može da ostvari gubitke po raznim osnovama.Gubici po osnovu rashodovanja i

prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina i drugog se knjiže na računima grupe 570 i nalog za

knjiženje je veoma jednostavan.Ovde račun 570 duguje a odgovarajući račun osnovnih sredstava i

opreme potražuje.

Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje bioloških sredstava se knjiže na računu 571. i ovde račun 571

duguje a odgovarajući račun potražuje.

Na računu 572 se knjiže gubici na osnovu prodaje učešća kapitala i hartija od vrednosti.

Na računu 573 knjiže se gubici od prodaje materijala

MANJKOVI predstavljaju manjkove sredstava koji se utvrđuju na osnovu popisa .Manjkovi koji se

utvrde redovnim i vanrednim popisom kod nematerijalnih ulaganja, osnovnih sredstava, materijala,

9

rezervnih delova, inventara i ostali manjkovi(osim manjka gotovih proizvoda i nedovršene

proizvodnje)knjiže se na teret računa 574.

RASHODI OD RIZIKA predstavljaju negativan efekat raznih oblika ugovorene zaštite koji se u

trenutku plaćanja knjiži zaduživanjem ovog računa.Oni obuhvataju troškove valutne zaštite kod uvoza

u svoje ime, a za tuđ račun, troškovi valutne zaštite kod uvoza u tuđe ime, i za tuđ račun i td.

3.REVALORIZACIONI RASHODI

Revalorizacija predstavlja vraćanje ranije vrednosti dobrima koja je opala.Vrednost dobara

može biti smanjena usled inflacije tako da njihova vrednost iskazana u bilansu stanja može biti

smanjena. Da bi se izbegao ovaj problem zahtevalo se pronalaženje načina za neutralisanje uticaja na

finansijske izveštaje. Tako je uvedene revalorizacija a da bi ona u potpunosti uspela potrebno je prvo

odrediti njen koeficijent. Koeficijent revalorizacije predstavlja indeks cena koji označava odnos

nabavne vrednosti sredstava i njihove tekuće vrednosti. Kao koeficijent revalorizacije može se uzeti:

-opšti,

-grupni,

-pojedinačni indeks cena.

Sama revalorizacija se vrši na kraju poslovne godine na osnovu koeficijenta revalorizacije, određenog

od strane državnog organa za tu godinu.

Ne vrši se samo revalorizacija aktive već se vrši i revalorizacija rashoda(troškova amortizacije i

troškova utrošenih ili prodatih zaliha) a sve u cilju njihovog dovođenja na nivo iste kupovne moći

novčane jedinice kojim su izraženi i prihodi u bilansu uspeha. Kada se rashodi nalaze na istom nivou

kao i prihodi periodičan izveštaj je neutralizovan od uticaja inflacije.Međutim prilikom revalorizacije

dolazi do pojave revalorizacione razlike.Za iznos revalorizacione rezerve povećavaju se bilansne

pozicije:osnovna sredstva, zalihe ,troškovi amortizacije, troškovi zaliha a formiraju se rezerve u pasivi

bilansa stanja na poziciji- Revalorizaciona rezerva za svaku bilansnu poziciju, koja je revalorizovano

sredstvo.

10

4.FINANSIJSKI RASHODI

Ovi rashodi predstavljaju rashode koje preduzeće ima na osnovu korišćenja pozajmljenih

sredstava,dužničko-poverilačkih odnosa i negativnih kursnih razlika.Uzrok finansijskih rashoda leži u

činjenici da preduzeće ne može funkcionisati nezavisno od okruženja.Ono je u stalnim odnosima sa

državom,kupcima potrošačima itd. U svim tim odnosima preduzeće se javlja kao korisnik nesopstvenih

sredstava.Za korišćenje ih sredstava preduzeće je dužno da plaća naknadu.

Svi finansijski rashodi se obuhvataju na računima grupe 56 i na osnovu Kontnog okvira

finansijske rashode možemo da podelimo na sledeće grupe:

-finansijski rashodi iz odnosa sa pravnim licima,

-rashode kamata,

-negativne kursne razlike i

-ostali finansijski rashodi.

FINANSIJSKI RASHODI IZ ODNOSA SA PRAVNIM LICIMA mogu biti rashodi iz

odnosa sa matičnim i zavisnim pravnim licima, i rashodi iz odnosa sa ostalim povezanim pravnim

licima.

Na računima grupe 560 se nalaze rashodi iz odnosa sa matičnim i zavisnim pravnim licima i tu se

obuhvataju rashodi na osnovu kamata, kursnih razlika i ostali finansijski rashodi iz odnosa sa matičnim

i zavisnim pravnim licima.U okviru ovog računa potrebno je otvoriti odgovarajuće analitičke račune za

evidentiranje finansijskih rashoda po vrstama.

Za utvrđivanje na koga se odnosi obuhvatanje finansijskih rashoda na ovim računima merodavan je

MRS 27 Međunarodni standard finansijskog izveštavanja)-Konsolidovan finansijski izveštaji i

računovodstveno obuhvatanje u zavisna preduzeća.

Na računima 561 se nalaze finansijski rashodi iz odnosa sa povezanim pravnim licima i tu se

obuhvataju rashodi na osnovu kamata, kursnih razlika i ostali finanasijski rashodi iz odnosa sa ostalim

povezanim pravnim licima.U okviru ovog računa potrebno je otvoriti odgovarajuće analitičke račune za

evidentiranje finansijskih rashoda po vrstama .

Za utvrđivanje na koga se odnosi obuhvatanje finansijskih rashoda na ovim računima merodavni su

MRS 24-Obelodavanje odnosa sa povezanim licima i MRS 28-Računovodstveno obuhvatanje ulaganja

u pridružena preduzeća.

11

PRIMER:

R.BR. BROJ

KONTAOPIS DUGUJE POTRAŽUJE

1.4330

2410

DOBAVLJAČI

TEKUĆI RAČUN

800

800

RASHODIMA KAMATA obuhvataju se rashodi po kratkoročnim i dugoročnim kreditima, po

obavezama iz dužničko poverilačkih odnoisa, zatezne i druge kamate, osim kamata na osnovu obaveza

prema matičnim, zavisnim i ostalim pravnim licima.Na računu 562 obuhvataju se kod primaoca lizinga

rashodi kamata po finansijskom lizingu.

Troškovi kamata se, po pravilu , knjiže kao rashod perioda u kojem su nastali, bez obzira na to kako

se pozajmljena sredstava koriste(MRS 23 stav 7).Međutim , prema dopuštenom alternativnom

postupku, troškovi pozajmljivanja koji se mogu neposredno pripisati sticanju, izgradnji ili izradi

sredstava uključuju se u nabavnu vrednost ili cenu koštanja tog sredstva.Takvi troškovi pozajmljivanja

kapitalizuju se kao deo nabavne vrednosti ili cene koštanja tog sredstava, kada je verovatno da će ti

troškovi doneti preduzeću buduće ekonomske koristi i kada mogu pouzdano da se izmere. Ostali

troškovi pozajmljivanja priznaju se kao rashod u periodu u kojem su nastali(MRS 23 stav 11.

Na računu 562 knjiže se rashodi za kamate po osnovu:

-kratkoročnih i dugoročnih kredita,

-zatezne kamate(kamate za kašnjenje)

-kamate po hartijama od vrednosti,

-kamate sadržane u izdatim menicama,

-ugovorena revalorizacija kamate,

-kamate po finansijskom lizingu,

12

-kamate po ostalim finansijskim obavezama.

Kada se od banke ili drugog poverioca dobije obračun kamate, pre nego što se sprovede knjiženje

potrebno je proveriti ispravnost obračuna kamate.Ta provera obuhvata:

-da li je osnov za obračun kamate(glavnica)isti kao u našim poslovnim knjigama

-da li su datumi od kada se kamata obračunava u skladu sa stanjem u našim knjigama

-da li je primenjen ugovoreni metod obračuna,

-da li su korišćene odgovarajuće kamatne stope.

NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE obuhvataju negativne kursne razlike nastale u obračunskom

periodu, osim kursnih razlika iz odnosa prema matičnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim

licima.Ove razlike nastaju usled nejednakosti obaveza ili potraživanja na dan nastanka obaveza,

odnosno potraživanja i na dan izmirenja obaveza, odnosno naplate potraživanja.Pri evidentiranju

poslovnih promena u stranoj valuti u trenutku njuhovog nastanka i pri evidentiranju kasnijih promena,

iznos u dinarima utvrđuje se prema srednjem kursu na dan poslovne promene. Primenom srednjeg

kursa koji važi na dan nastanka deviznog potraživanja ili obaveze, omogućen je realan dinarski iskaz

deviznog potraživanja i obaveza u knjigovodstvenoj evidenciji samo na taj dan, odnosno do sledeće

promene kursa.Zbog promena srednjeg kursa stranih valuta, usklađivanje dinarske protivvrednosti

deviznih potraživanja i obaveza vrši se obračunom pozitivnih i negativnih kursnih razlika:kursna

razlika je razlika koja proizilazi iz iskazivanja istog broja jedinica strane valute u izveštajnoj valuti po

različitim kursevima razmene.

Transakcija u stranoj valuti je poslovna promena koja je iskazana u stranoj valuti ili za koju postoji

obaveza da se izmiri u stranoj valuti, uključujući i poslovne promene koje nastaju kada preduzeće:

-kupuje ili prodaje proizvode ili usluge čija je cena iskazana u stranoj

valuti

-uzima ili daje u zajam sredstva, pri čemu su obaveze ili potraživanja

iskazana u starnoj valuti

-postane strana u neizvršenom ugovoru u stranoj valuti ili

13

- na drugi način stekne ili otuđi imovinu ili načini ili izmiri obaveze koje su iskazane u stranoj

valuti.

Prilikom početnog priznavanja poslovne promene u izveštajnoj valuti, poslovna promena u

stranoj valuti evidentira se tako što se na iznos u stranoj valuti primenjuje kurs razmene

izveštajne valute i strane valute koja važi na dan promene.

Na dan svakog bilansa stanja prema MRS 21 stav11:

-monetarne stavke u stranoj valuti iskazuju se tako što se na njih primenjuje zaključni

kurs(zaključni kurs je kurs razmene na dan bilansa stanja)

-nemonetarne stavke koje su iskazane po istorijskoj vrednosti izraženoj u stranoj valuti,

iskazuju se tako što se na njih primenjuje kurs za razmenu koji važi na dan poslovne promene, i

-nemonetarne stavke koje su iskazane po poštenoj vrednosti izraženoj u stranoj valuti,

iskazuju se tako što se na njih primenjuju kursevi za razmenu koji su postojali kada su te

vrednosti bile utvrđene.

Monetarne stavke definisane su kao novac koji se poseduje i imovina koja treba da se primi i

obaveze koje treba da se plate u fiksnim i odredivim iznosima novca.

Kursne razlike koje nastaju prilikom namirenja monetarnih stavki ili prilikom iskazivanja

monatarnih stavki preduzeća po kursevima koji su različiti od onih po kojima su bile prvobitno

iskazane u toku perioda ili u prethodnim finansijskim izveštajima, priznaju se kao prihod ili

rashod perioda u kojem su nastale, sa izuzetkom kursnih razlika koje nastaju po osnovu neto

ulaganja u inostrani entitet.Prema tome kursne razlike se priznaju bilo namirenjem transakcija,

bilo prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja(MRS 21 stav 15)

Kursne razlike koje nastaju po osnovu monetarne stavke koja u suštini predstavlja deo neto

ulaganja preduzeća u inostrani entitet, klasifikuju se u finansijskim izveštajima preduzeća u

okviru sopstvenog kapitala sve do otuđenja neto ulaganja, kada se priznaju kao prihod ili

rashod.Pri otuđenju inostranog entiteta, ukupan iznos kursnih razlika, koje su razgraničene i

koje se odnose na taj inostrani entitet, priznaju se kao prihod ili rashod u istom periodu u kojem

se priznaje dobitak ili gubitak od otuđenja.

Kursne razlike koje nastaju po osnovu obaveza u stranoj valuti koja je računovodstveno

obuhvaćena kao zaštita neto ulaganja preduzeća u inostrani entitet, u finansijskim izveštajima

14

preduzeća klasifikuju se u okviru sopstvenog kapitala sve do otuđenja neto ulaganja, kada se

priznaju kao prihod ili rashod.

Kursne razlike mogu nastati usled velike devalvacije ili depresijacije valute protiv kojih ne

postoje praktične mere zaštite i koje utiču na obaveze koje se ne mogu izmiriti, a nastale su

direktno po osnovu nedavnog sticanja imovine koja je fakturisana u stranoj valuti.Prema

dopuštenom alternativnom postupku, takve kursne razlike propisuju se iskazanoj vrednosti

odgovarajućeg sredstva, s tim da korigovani iznos iskazanog sredstva ne prelazi iznos troškova

zamene ili iznos koji se može povratiti prodajom ili upotrebom imovine, u zavisnosti koji je

niži.Negativne kursne razlike predstavljaju deo nabavne vrednosti tog sredstva koje se mogu

direktno pripisati sredstvu, kada obaveza ne može da se izmiri, a ne postoji praktično sredstvo

zaštite, na primer, kada kao rezultat devizne kontrole dođe do kašnjenja u obezbeđenju strane

valute.

Kursne razlike nastaju kada postoji promena kursa razmene između dana poslovne promene i

dana izmirenja svih monetarnih stavki koje proizilaze iz poslovne promene u stranoj

valuti.Kada je poslovna promena izmirena u istom obračunskom periodu u kojem je nastala, sva

kursna razlika priznaje se u tom periodu.Međutim, kad se poslovna promena izmiruje u

narednom obračunskom periodu, kursna razlika koja je priznata u svakom periodu koji je

nastupio do perioda izmirenja određuje se promenom kurseva tokom tog perioda.

Devizne obaveze i devizna potraživanja prevode se na domaću izveštajnu valutu na datum

nastanka transakcije, na datum plaćanja obaveze ili naplate potraživanja i na datum sastavljanja

finansijskog izveštaja.Efekti promene kursa strane valute za devizne obaveze i potraživanja na

dan sastavljanja finansijskog izveštaja su se prema odredbama starog Zakona o računovodstvu

iskazivali promenom obračuna revalorizacije(račun 330)kao takozvane nerealizovane kursne

razlike.Međutim, prema odredbama MRS 21, prilikom transakcija uvoza i izvoza kursne razlike

mogu se pojaviti i više puta, i to:

-kursna razlika između kursa na dan transakcija uvoza ili izvoza i datuma balansiranja.

Taj iznos se priznaje kao prihod ili rashod od kursne razlike u periodu kada je razlika nastala,

-kursna razlika od datuma sastavljanja bilansa do datuma plaćanja obaveze ili naplate

potraživanja iz inostranstva.

15

Prema tome na računu 563 iskazuju se :

-tekuće negativne kursne razlike tj.kursne razlike koje se obračunavaju prilikom

deviznih plaćanja i naplata kao razlika između srednjeg kursa strane valute i kupovnog,

odnosno prodajnog kursa na dan devizne transakcije;

-negativne kursne razlike po finansijkim plasmanima, potraživanjim i obavezama u

stranoj valuti na dan sastavljanja finansijskih izveštaja;

-obračunate negativne kursne razlike po deviznim sredstvima koje ne predstavljaju

plasmane i potraživanja(devizni račun, devizni akreditivi,devizna blagajna i hartije od vrednosti

koje su gotovinski ekvivalentni).

PRIMER 1.

Preduzeće ,,Eco Fresh,, ima obaveze prema poslovnom partneru iz Nemačke u iznosu od 1.200

EUR.Kurs EUR je na dan obaveze ( u poslovnim knjigama) 60 din.Zbog promenjivog kursa i njegovog

rasta koji je u međuvremenu porastao na 68 din preduzeće mora da izvrši prekursiranje zbog

sastavljanja bilansa stanja.

1)1200 x 60din=72.000 din.

2)1200 x 68din=81.600 din.

3) negativna kursna razlika je 81.600-72.000=9.600 din.

KNJIŽENJE:

R.BR.

KONTO OPIS DUGUJE POTRAŽUJE

1.

5630

4340

NEGAT.KURSNE RAZLIKE

DOBAVLJA.U INOSTRANST.

9.600

9.600

16

5.ZAKLJUČAK

Na osnovu svega napred iznešenog možemo zaključiti da rashodi predstavljaju smanjenje

ekonomske koristi tokom obračunskog perioda u obliku odliva ili smanjenja imovine odnosno

povećanje obaveza što za posledicu ima smanjenje glavnice. Isto tako za rashode možemo reći da oni

dovode do smanjenja sopstvenih sredstava, a istovremeno utiču i na smanjenje sopstvenog kapitala.

Sami rashodi direktno utiču na poslovanje preduzeća.Ovaj uticaj možemo videti na bilansnim

računima.Oni utiču na pasivu bilansa stanja.

17