VLADIKA NIKOLAJ MISLI O DOBRU I ZLU DUA PRETENIJA OD TELA Vreme je tica, koja te kiti arenim perjem, no, koja e doi i da poupa svoje. Ako bude suvie vezao duu svoju za perje, vreme e ti s perjem i duu oupati. Ah, kako e tada runa biti nagota tvoja! BOG NAJVEI TOAK Veliki toak sporije se okree no stie mali toak koji se bre okree. to vei toak to sporije okretanje i manje larme; to manji toak to bre okretanje i vie larme. Ovo vai kako za stvari tako i za ljude. Najvei toak u dui oveijoj jeste Bog. Njegov se obim ne vidi, niti se Njegov hod uje od mnoine i larme malih tokova. No, kad se svi mali tokovi u dui utiaju, dua se tek onda vidi u neizmernom boanskom toku, kojim je obuhvaeno nebo i zemlja. I pri toj iznenadnoj i retkoj viziji dua osea neiskazanu radost. BEZBONIK JE SEBI DELAT Kad se ovek okrene licem k Bogu, svi putevi vode Bogu. Kad se ovek okrene licem od Boga, svi putevi vode u propast. Ko se odsutno odree Boga, i reju i srcem, taj ne moe nita u ivotu uiniti, to ne bi vodilo njegovom potpunom razorenju i telesnom i duevnom. Zato se ne uri da trai delata bezboniku. On ga je naao sam u sebi, pouzdanijeg nego to mu ga sav svet moe dati.

JAKI DUHOVI Nije dovoljna samo jaina volje, niti samo jaina oseanja, niti samo jaina uma. Niti je sve ovo ukupno dovoljno bez svetlog cilja. ta vredi atletu brzina nogu i jaina plua, ako se svak u strahu sklanja od njega i ako niko ne eli pomo njegovu? Sve silne i burne stihije prirodne, obuene u mrak noni, ispunjavaju putnika strahom. No, kad ih jutarnje Sunce osvetli, putnik se prijatelji s njima. Takvi su i takozvani jaki duhovi. Obueni u tamu egoizma i sujete oni su strailo i ljudima i prirodi oko sebe. No, kada se osvetle boanskom svetlou, oni postaju istonik radosti za sve oko sebe. Jai je grad od kie, ali zato ipak grad nema prijatelja na zemlji. DOBROTA JE DALjNOVIDA Dobrota je daljnovida i vidi najdalje uzroke. Zloba je kratkovida i vidi najblie uzroke. Zloba i tica vide, da je potreban oblak, da bi pala kia. Dobrota vidi, da je potreban Bog, da bi pala kia. Zloba i magarac vide, da je potrebno ubre, da bi rastao kukuruz. Dobrota vidi, da je potreban Bog, da bi rastao kukuruz. CELINA OIGLEDNIJA OD DELA Uvek je oiglednija celina nego deo celine. Ovo svakako zbog smislenosti i celishodnosti celine. Oigledniji je hrast nego ir na hrastu. Oiglednija su kola nego osovina kola. Oigledniji je ovek nego ruka oveka. Celina prirode oiglednija je nego ma koja stvar u prirodi. Bog je oigledniji od prirode i od svega u prirodi. No kad se ovek zagleda u ir na hrastu, ir mu postaje oigledniji od hrasta. Kad se zagleda u toak, toak mu postaje oigledniji od kola. Kad se zagleda u ruku, ruka mu postaje oiglednija od oveka. Kad se zagleda ma u koju stvar u prirodi, ta stvar mu postaje oiglednija od prirode. Kad se zagleda u prirodu, priroda mu postaje oiglednija od Boga. No ova oiglednost dela jeste trenutna, dok je oiglednost celine trajna.

Otuda Bog je najvea i najtrajnija oiglednost. UTANjE O tri predmeta ne uri da govori: o Bogu - dok ne utvrdi veru u Njega, o tuem grehu - dok se ne seti svoga, i o sutranjem danu - dok ne svane. VELIKI OVEK Ne moe biti veliki ovek dokle god sebe smatra umrlim. Ne moe biti veliki ovek ni na jednom mestu na svetu i ni u jednom poloaju u drutvu; - prvo, dokle god ima strah ma od ega manjeg od Boga; drugo, dokle god ima ljubav prema emu manjem od Boga, i tree, dokle se god ne privikne smatrati svoju smrt neim bivim, a ne neim buduim. SLABI Zloin je slabost, a ne snaga. Zloinac je slabi, a ne junak. Zato smatraj svoga zlotvora uvek kao slabijeg od sebe, pa kao to se ne sveti slabom detetu, ne sveti se ni zlotvoru. Jer on nije zlotvor po snazi, nego po slabosti. Tim nainom gomilae snagu u sebe i bie kao more, koje se ne izliva da potopi svakoga derana, to se u nj baca kamenom. BRILjANTNA IMERA Oko nije sito gledanja, niti je uho sito sluanja. Svet je ovaj u celini kao jedna briljantna imera, no on je sama alost u pojedinostima; ispolinska hrabrost u celini, a miiji strah u pojedinostima; nepobedni zamah ivota u celini, a oajno umiranje u pojedinostima.

I sva ova briljantna imera ne moe zasititi nijedno oko, niti i jedno uho, jo manje moe zagasiti e telesnih elja, a najmanje moe ona zasititi e duhovnu. Jer kao to jedna kap vode padne na vreo jezik oednelog putnika i napoji ga, tako i cela ova vasiona - jedna vrela kap - pada na edni duh i ne samo ne napaja ga, no upravo ta jedna vrela kap - vasiona - i stvara e i razgoreva e do bezumlja. Zaista, svet je i postao da stvori e kod oveka, no ne i da je ugasi. DUA VIDI Nae oi, same po sebi, vide onoliko koliko i nae naoari. Nae ui, same po sebi, uju onoliko koliko i metalna slualica na njima. Na jezik, sam po sebi, govori onoliko koliko i klatno u zvonu. No, zato to naa dua vidi, oi nae vide. I zato to dua uje, ui uju. I zato to dua nosi smisao, jezik govori smisleno. Da su oi nae kao jezero, bez due one bi videle kao i jezero to vidi. Da su ui nae kao peine, bez due bi one ule koliko i peine uju. Da je jezik na zvuan kao klatno u zvona, bez due on bi govorio koliko i klatno govori. INTERVJU Jedini iskren intervju naunika s prirodom jeste: - Prirodo, kai mi ko si ti, da bih znao ko sam ja? Jedini iskren intervju istorika sa istorijom jeste: - Istorijo, kai mi ko si ti, da bih znao ko sam ja? Jedini iskren intervju svetitelja s Bogom jeste: - Boe, kai mi ko si ti, da bih znao ko sam ja? Nepogrean odgovor u sva tri sluaja jeste: - ovee, nai mene u sebi! DOBITAK I GUBITAK Kad se dobitak gleda izbliza, vidi se kao dobitak. Kad se dobitak gleda izdaleka, vidi se kao gubitak.

Kad se gubitak gleda izbliza, vidi se kao gubitak. Kad se gubitak gleda izdaleka, vidi se kao dobitak. Dobijanje Boga jedini je dobitak, koji je dobitak i izbliza i izdaleka. IEZNUE Najvei e biti onda, kada sebe milju pretvori u nita; kada se duhom uzdigne do Duha beskrajnoga i bezdanoga i posmatra sebe iz visine, iz daljine, kao jedan objekat, isto onako objektivno kao to sada, iz tela posmatra sve ostale objekte oko sebe; kada iz te visine, daljine, pogleda na sebe kao na umrla, kao u prah razvejana iezla i oseti sva ostala tela - sva i svaija - kao i svoja; kada se uivi u Besmrtnost i ivot, te sagleda nitavni i uzaludni posao smrti i sagleda samu smrt u prolosti, velim u prolosti, no bez sadanjosti i budunosti. Tada e ti smrt, to neprestano preti da ti odnese telo, biti ne vie strana od vetra, to preti da ti odnese eir. Jer e tada znati, da dua tvoja moe biti bez tela kao i glava bez eira. OPET TO MALO DRUKIJE Svaka vrlina prouzrokuje samozaborav. Svaka vrlina u punoj meri svojoj prouzrokuje samoieznue. Vrhovna vrlina, ljubav, oznaava najpotpuniji samozaborav i najpotpunije samoieznue. Samozaborav prelazi u samoieznue, samoieznue prelazi u veni ivot. Kroz ono to je dugo mi poznajemo ono to je kratko, a kroz ono to je kratko mi poznajemo ono to je dugo. Kroz duge godine truda, dosade i samoljublja, mi poznajemo ovu kratku vremenost, a kroz kratke trenutke vrline mi poznajemo neizmernu venost. PEHAR SLASTI

Kad bi ti ponudili zlatan pehar sa najboljim vinom u svetu i rekli: Pij, no znaj, da je na dnu skorpija - da li bi pio? U svakom peharu slasti zemaljske nalazi se na dnu skorpija. I uz to, naalost, pehari su ovi tako plitki, da je skorpija uvek blizu usana. SMRT Izmeu utanja neba i zemlje ogoreno se prepiru mudraci: "ta je materija" i "ta je duh"? A smrt na groblju sedi i odluno odgovara: "Materija je testo, duh je kvasac, vi ste hlebovi, a ja gost". NAD MRTVIM SINOM Majka sprema sinu postelju od kamirske vune i baldahin od mongolske svile. Jedna no i dve, a tree sin lei u postelji od ilovae sa lane zakopanim mrcom, lei bez slasti, gorine i sna. Dolaze pobedioci zemlje; dolaze pobedioci mora; dolaze pobedioci vazduha i donose majci, radi utehe i svoje suze. - Gde su vae slavljene pobede, kad mi donosite ono to jake imaju i suvie? SMRT SUNjA - Kultura i progres! - hvali se suanj ivota sunju ivota. - Hoe da kae: ienje i osvetljenje tamnice? No, ko e nam probiti zid tamnice. - Suanj pita sunja. I dve rei, sa dva srca rone u podrum tamnice. GDE JE GOSPODAR GOZBE?

Na grudima leine konjske orao stoji i jede. Na grudima orla vreme stoji i jede. Na grudima vremena venost stoji i jede. Hiljade posmatraa - sa svojim orlom na grudima - gledaju i vide deo slike; jedva deset od hiljade vide drugi deo; a jedva jedan od deset vidi trei deo. Meu hiljade ah i jaoh je uti najrei usklik vidovitog: Eno, nad venou, gospodara gozbe! SMRT IZNENADA U banci bankar radosno broji, koliko hiljada dana jo moe jesti. A gladan grobar sa groblja posmatra grad i misli: iz ijih li e zuba sutra ispasti hleb? NE PONETI SE MUDROU Ne ponesi se mudrou. Ni tuom, jer nije tvoja. Ni svojom, jer im si se poneo, znai da je nema mnogo. Nijedna lampa ne gori dok se ne doliva. Sve se lampe mogu napuniti, a lampa mudrosti nikada. LOPOV I MOLjAC Ako si bogat samo onim, to lopovi mogu ukrasti i moljci pojesti, sa im e ostati ako lopovi zbilja ukradu, i moljci pojedu? PUSTINjA ZNANjA "Znanje je svetlost", govore oholi znalci, bez radosti i milosti. No, gle, Sahara ima najvie svetlosti, no zato je ona uvek usijan kadaver. ISTINA SE OTKRIVA LjUBAVI

Traiti istinu, znai traiti predmet ljubavi. Traiti pak, istinu kao oruje, ili traiti je radi upotrebe, znai traiti istinu radi preljube. Ko tako trai istinu, tome istina baca kost, koju trai, ali sama se skriva od njega iza zidova od tri sveta. Iza zidova, duo, od tri sveta! ISTINA JE NAJBLII SRODNIK Ako trai istinu s ljubavlju, i radi ljubavi, ona e ti se pokazati u onolikom sjaju lica svog, koliko trai poneti, a da ne izgori. I donee ti u miraz sve to ti je na potrebu. No, ti e mahnuti rukom preko svega, jer e osetiti da ti je sve nepotrebno izvan sjaja i slatkog lica istine. Pa kad u tumultu sveta izgubi za as iz vida lice istine, osetie se tuan ak i meu najbliim srodnicima i najboljim prijateljima. Kao dete u punoj sobi brae i sestara, no u odsustvu majke! Blii je srodnik detetu odsutna majka, od sve prisutne brae i sestara. Tako e i ti osetiti da ti je najblii srodnik istina i za tri sveta, nego braa i prijatelji sa kojima veera za istom trpezom. TO GOD TKA, VEZUJ KONCE ZA NEBO Sva dela tvoja, koja uini, ne u ime neba i bez dozvole neba, donee gorak plod, jer ih nebo nee obliti svojom blagodatnom kiom ni obasjati svojom ivotvornom svetlou. to god namerava, osluni savet neba. to god tka, vezuj konce za nebo. U DRUTVU I U SAMOI Ukoliko se god mudriji pokazujemo pred ljudima, utoliko se lui oseamo pred samim sobom. Ukoliko god vie istiemo pred ljudima svoje vrline, utoliko se jae istiu pred nama samima odgovarajue slabosti i poroci. Jedan vojnik ispovedio je svom prijatelju, da kad god je u drutvu isticao i opisivao svoje junatvo u ratu, u njegovu svest neodoljivo su se tiskale slike sviju njegovih poraza i kukaviluka u ivotu.

POHVALA I POKUDA U ovome svetu mi smo kao roba izneta na pazar. Jedni trgovci diu nam cenu do nebesa, drugi je obaraju do nita. Pohvala ili pokuda, koja nam od ljudi dolazi, uvek deli nau duu na dvoje; jednom polovinom due mi se radujemo pohvali, a drugom alostimo i jednom polovinom due mi se alostimo zbog pokude, a drugom radujemo. Jer oseamo u tajanstvenim dubinama sopstvenog saznanja, da ni sama pohvala ni sama pokuda nije kazala sve o nama. Budi oprezan prema krajnjim pohvalama i krajnjim pokudama, i smatraj da si od prvih manji, a od drugih vei. Da ne bi poleteo bez krila i da se ne bi ponitio bez nadede. ISTINA JE BIE Istina nije misao, nije re, nije odnos predmeta, nije zakon. Istina je Bie. Istina je sila ivotodapna, to ivot daje svemu; istina je bie, koje proima sva bia. Istina je kao vazduh - no nije vazduh - u kome plivaju sva bia; kao svetlost - no, nije svetlost - kojom sijaju sva bia na nebu i na zemlji. Istina je Bie. Malo koji jezik u svetu ima tako dobru i izrazitu re za ono to jeste kao srpski (slovenski) jezik. Istina je ono, to je uvek isto. Nita nije uvek isto i nepromenljivo i ravno samo sebi osim istine. STRAH OD SEBE Ko se nikad nije uplaio sebe samog, taj ne zna za strah. Jer sva udovita spoljanja, kojih se ovek strai, nalaze se unutra u njemu i to u nerazblaenoj esenciji. Postoji nekakva bezdan u nama, nad koju kada se ovek jednom nadnese ostaje do smrti zadivljen i ustraen. Svi svetovi mogu stati u tu bezdan i ne ispuniti je. I sa svima naim imenovanjima ta bezdan - dua, um, volja, oseaji, efekti, strasti, unutranji ovek, slovesnost - bezdna ostaje neiskazana, neopredeljena i bezimena. ovek se prostire donde dokle se njegova glad prostire. Prostiranje jednog divljaka ide dokle i pogled njegovih oiju. Prostiranje jednog vieg duhovnog oveka ide daleko iz

granica vaskolikog sveta. Neka se sva vasiona pretvori u jednu trpezu i svi njeni darovi iznesu na tu trpezu, jedan vii duhovni ovek ustae iza trpeze. Jer ona je kao i "bogodeljna" za ubojake duhovne, cela ova kitnjasta, svadbena vasiona. Ona i ne postoji za to, da zasiti glad, nego da stvori glad. Kako moe ona zasititi glad jednog vieg oveka? Kako moe ona zasititi onoga, kome je ona i stvorila glad? POGLED Oi su taka susreta dua, kazao je jedan mudrac. Pogledom se dua upija u duu. Pogled je kao lampa, s kojom mi ulazimo u tuu duu, da je ispitamo i poznamo. Kad pogledamo slepcu u lice, mi uzalud trimo taku susreta, i oseamo pri tom neku misteriju, koja nas mori kao kad ujemo ubor reke ponornice pod nogama, ili kao kad vidimo kuu bez prozora. Pogled je vrlo jak konop, kojim priroda vezuje oveka za sebe. ulnom oveku sva se priroda predstavlja jedino u formama. On se zaustavlja kod svakog predmeta i njegovo uenje pada na svaku formu. Duhovan ovek pak, rastapa ognjem svoga uma sve forme u nekakav prvobitni element i udi se nad tim jedinim elementom. No i ovo je samo poetak duhovnosti. OD VIDIKA ZAVISI MIR to ui vidik, to vei nemir. to iri vidik, to manji nemir. Najiri vidik, boanski mir. to ui vidik, to vea cena sebi. to iri vidik, to manja cena sebi. Najiri vidik, najmanja cena sebi. Kad bi ohola aba iz bunara stala pokraj okeana, izgubila bi svoju oholost. SASTAV OVOGA IVOTA Ovaj ivot ne bi se mogao zamisliti bez troga: Sree, nesree i smrti. Neto sree, neto nesree i smrt omoguavaju ovaj ivot. Moralna hemija ovoga sveta jo je udnija od fizike hemije. Srea je dar Boiji, nesrea doputenje Boije, a smrt pobeda Boija.

Stalna srea, bez primesa nesree, postala bi bezbojna i dosadna. Stalna nesrea, bez smrti, uinila bi ovaj ivot paklom bez izlaza. U srei ljudi nee-hoe da se sete Boga; u nesrei hoe-nee da se sete Boga, a u smrti moraju da se sete Boga. BEDNOA I PRAZNINA to vee bogatstvo izvan Boga, to vea bednoa. to vee znanje izvan Boga, to vea praznina. Bog jedini ini bogatim i mudrim. Svet bez Boga stvara prosjake i glupake. TKANjE I OSIPANjE Ako danju tka, a nou osipa, nikada nee satkati. Ako danju zida, a nou rui, nikada nee sazidati. Ako se, dakle, moli Bogu, a ini ono to je zlo pred Bogom, nikada nee moi svoju duu ni satkati ni sazidati. EXO SVOJE DUE Cela priroda lii na jedan klavir, na kome su stvorenja u stvari dirke. Koje se god dirke ovek dotakne, uje eho svoje due. LEPOTA PRIRODE Sva lepota prirode dolazi od tajanstvenosti Tajanstvenoga. Bez ove tajanstvenosti Tajanstvenoga priroda ne bi mogla ni za trenutak zadrati onu tihu i ednu lepotu, koja kroz nju prosijava. Sva stvorena priroda je oblak, koji zadrava silnu svetlost i umerava plamen Boanstva. Tankost ili debelost tog oblaka zavisi od naeg duhovnog vida. Za prefinjene duhove taj oblak je tanak i prozraan, za grube debeo i taman. ULA, RAZUM I UM Razum ima na slubi pet ula, um ima jedno ulo. ulo uma jeste razum.

Razumni su oni ljudi, kod kojih razum gospodari ulima. Umni su ljudi vii od razumnih, kao to su razumni ljudi vii od ulnih. Umni su oni ljudi, kod kojih um potpuno gospodari razumom, to jest kod kojih um samo prima iskustvo, koje mu donosi razum, kao sirov materijal, koji on pretvara u neto sasvim drugo, to i ne lii na razumom doneto mu iskustvo. Kao to stomak prima spolja hranu i pretvara je u krv, to jest u neto to i ne lii na primljenu hranu! Ljudi pak, kod kojih razum preovladava umom i iskustvo razuma ostane jedini - nesvareni - sadraj uma, postaju bezumni. Kao to se govori o pokvarenom stomaku i nesvarenoj hrani, tako se moe govoriti o pokvarenom umu i nesvarenom - neivotvorenom - iskustvu. I kao to jedan organizam mora da propadne pri ogromnoj koliini hrane, no bez moi svarivanja, tako i um mora da se pomrai pri ogromnoj koliini iskustva i znanja, kad izgubi mo kontrole obim i mo preobraanja ovoga u neto sasvim neslino. IME SE HVALI? ime se hvali? Zlatom? To isto zlato drala je planina u sebi i nije se hvalila. Odelom? Tu istu svilu nosila je gusenica u sebi i nije se hvalila. Zdravljem? Jo bolje zdravlje ima vuk u gori, no ne hvali se. Apetitom? Mravojed s apetitom jede mrave do smrti, a potom mravi njega jedu. Sreom? Gle, lisica je nepoverljivija prema srei. I kad stoti put uspe da uhvati koko, ona u strahu oslukuje s koje e strane pui puka. Konjima? Kako moe visoko misliti o svojim konjima, kad oni ne misle visoko ni o sebi, niti - o tebi? NE VERUJ SREI U bogatstvu misli, kako e s dostojanstvom snositi siromatinu. U srei misli, kako e s dostojanstvom snositi nesreu. Kada te ljudi hvale misli, kako e s dostojanstvom snositi njihove poruge.

A celoga ivota misli, kako e s dostojanstvom umreti. SKRIVATI SEBE - SLABITI SEBE Poneki ovek skriva svoje slabosti od onih, koji ga vole da ga se ne bi zgnuali. I skriva sebe od onih, koji ga hvale, da ga ne bi naruili. Dvojako se grei. Prvo, jer ne zna da, kad bi otkrio svoje slabosti, oni koji ga vole i hvale ne bi ga manje voleli i hvalili. Otkriju li pak ovi sami njegove slabosti, onda e neminovno doi gnuanje i poruga, kojih se on toliko boji. Drugo, jer zaboravlja da jedno Oko sve vidi, sve zna i sve prokazuje. Bolje, dakle, otkriti svoje slabosti ranije nego ostaviti ih da narastu i same se otkriju docnije. Jer je lake podneti stid u mladosti, nego u starosti. PROETAJ MISLI PO NEBU Misli tvoje, koje se po nebu ne proetaju, ostaju krljave i bolesne. Rei tvoje, koje ne udare o nebo, ostae bez eha i bie kao kotrljanje kamena, koje zada strah okolini i ne donese nikakvu blagodat dolini. VERA I VERA to god vie neverovanja u neverujuih to jaa vera u verujuih. Izgnavi dobru veru iz sebe neverujui ostaju sa zlom verom. Izgnana pak dobra vera iz njih nevidljivim putevima prethodi u verujue. Izgnavi zlu veru iz sebe verujui ostaju samo sa dobrom verom. Izgnana pak zla vera iz njih nevidljivim putevima prethodi u verujue. to god zla vera dobija u mnoini to dobra vera dobija u jaini. I obratno. I tako od uvek do uvek ista je mera vere u svetu. Ne boj se, dakle, za veru u Boga. Nikad se ne boj onoga ega se Bog ne boji.

UDO Dobro delo je udo, koje dva srca ini srenim. Zlo delo je odsustvo uda, koje dva srca sui. Gle, niko ne govori o udu, kada se trava sui, a svi govore o udu, kada trava raste. BOG I PRIRODA Bog stvara, priroda gradi. Bog stvara i majstore i materijal, i majstori su jedan drugom materijal. No, ni majstori ni materijal ne mogu nita sagraditi bez neprestane, sveprisutne pomoi Tvorca. Pitati: Gde je Bog vie prisutan u prirodi, spolja ili iznutra, znai koliko i pitati: Gde je voda vie mokra, spolja ili iznutra? Ili, gde je so vie slana, spolja ili iznutra? Ili, gde je med vie sladak, spolja ili iznutra? DIMENZIJE OVEKA Nije ono ovek, to se moe smestiti u jedan grob, no ono to se ne moe smestiti ni u vasionu. Misli nae u istini znaju se na onolikoj daljini na koliko se pruaju. Oseanja naa rasprostiru se i objavljuju u onolikim biima i svetovima, na koliko su upuena. Naa dobra volja, ako dosee do angelskih krugova, stvara oko nas krug od vasione, tako da sve to je u tom krugu osea je. Ako ne svesno, a ono podsvesno dua svih bia osea nae misli, naa oseanja i nau dobru volju, u veoj ili manjoj meri, to zavisi i od tih bia i od nas samih. Vaistinu, nije ono ovek, to se moe smestiti u jedan grob, no ono to se ne moe smestiti ni u vasionu. OPET TO MALO DRUKIJE Ne moe poznati deo, dok ne pozna celinu.

Ko ne zna kola, ne moe znati ni toak. Ko poznaje kola, poznae i toak. Ko ne zna kola, pa nae toak u polju, trudie se da pozna toak. On e meriti toak, brojati mu sastojke, probati mu osobine, u leanju i u pokretu i uditi se nad njim. On moe ispitati toak bolje i detaljnije nego i sam vozar kola, ali on ne moe poznati toak, ako nikad nije video kola. A vozar e, sa manje ispitivanja toka, poznati toak na prvi pogled. Jer vozar poznaje kola. Ne moe poznati bubreg, dok ne pozna celu ovcu. Ne moe poznati ni ogradu oko svoje kue, dok ne pozna svet. Kako li e tek poznati oveka, dok ne pozna jednu celinu vie od sveta, jednu celinu, preko koje ni misli ovekove ne mogu ii dalje? Jer dokle se god prostiru misli ovekove, dotle se prostire ovek. Ne preskau li i tvoje misli, Anatole, svaki dan i svaki as sve granice i ograde vasione? RAJ I PAKAO Da li moe uiniti dobro ono to ne postoji? Gle, koliko je dobra uinio oveanstvu Pakao! Koliko je zlikovaca obratio u pokajnike! Koliko grenika u svetitelje! Koliko zloumiljaja zadrao od ostvarenja! Da li moe uiniti neko dobro ono to ne postoji? Gle, koliko je dobra uinio oveanstvu Raj! Koliko je plemenitih dela inspirisao! Koliko alosti pretvorio u radost! Koliko suza izbrisao! Koliko plemenitih uzdaha izvukao! Koliko boanskih seanja osvetlio i boanskih tenji zaegao! Filimone, da li ono to ne postoji moe uiniti neko dobro? IZMIRENjE SA SUDBOM ta znai "izmiriti se sa sudbom"? Prvo znaenje: kao vo, bespomono i bezprotestno ii na klanicu smrti. Drugo znaenje: kao izmuen sin uriti radosno preko smrti, kao poslednje prepreke u naruje ocu.

SUJETA Kao to trenja ne donosi ploda pre nego otrese cvet, tako ni ovek ne moe doneti ploda duhovnog dok ne otrese sa sebe telesnu sujetu i spoljanje kinurenje. OD BOGA SE NE POBEE Ako bega od Boga, on te nee juriti, ali e te ekati. Kojim god putem hodi, sree Boga. No, ako ne bude poznao Boga pri susretu, tvoje putovanje pratie amotinja, kao putovanje ka groblju. Na koja god vrata kuca, Bog e ti otvoriti. Ako ti Bog ne otvori, nijedna ti se vrata nee otvoriti. Poznanje ivoga Boga ima kao prvu grandioznu posledicu, nadmo ivota nad smru. Nepriznanje Boga ima kao prvu stranu posledicu nadmo smrti nad ivotom. U prvom sluaju moe se rei: sve ovo svetlucanje ivota kroz tamu smrti zavrie se jednim velianstvenim poarom ivota, u kome e smrt sagoreti. U drugom sluaju moe se rei: sva ova nasilja smrti nad nejakim iskrama ivota zavrie se nepokretnom tamom i tiinom, u kojoj e se smrt veno odmarati. Ako izbrie Boga iz vasione, izbrisao si razliku izmeu ivota i smrti, i predao si se smrti, definitivno unitenje sve i sva od obale do obale vremena i prostranstva. Zalud bega od Boga, ne moe se sakriti. On te istina nee goniti, ali e te ekati. No, on te nee ekati samo na mestu gde si ga ti ostavio, on e te ekati na svim linijama i uglovima sveta. Lake e protrati ispod meseca nego mimo Boga. Zaista, lake e pobei od vazduha, nego od Boga. PILATOVA PRAVDA O kakvoj pravdi to govori? Ne zaduuje li Bog nas svaki dan vie nego to mi moemo platiti? Pa ipak se Bog ne ali na nevraanje.

O kakvim zakonima ti govori? Ko nije u stanju ispuniti i onaj minimum dunosti, to od njega zakoni trae, ne moe se nazvati ni graaninom, jo manje herojem, a najmanje svetiteljem. Jerusalimska klika, na elu sa Pilatom, nee odgovarati za neispunjenje dravnih zakona, ali e odgovarati za raspee Boga. Kad ovek ispuni sve zakone, onda moe rei: Dostigao sam ivotinju. Jer ivotinja precizno ivi po odreenom joj zakonu. Ko nije dostigao ivotinju, kako e dostii Boga? PET IMPULSA Ima pet glavnih impulsa, kojim se rukovode ljudi u svojim delima: - lina dobit - rodbinska ili krvna veza - zakoni zajednice - savest, i - oseanje prisustva ivoga Boga. Prva tri impulsa postoje i kod ivotinja, pretposlednji kod mnogih ljudi, a poslednji kod nekih ljudi. Da se izrazimo vojnikim jezikom: Peti impuls je kao prva borbena linija, koju kad ovek izgubi odstupa i pada u drugu borbenu liniju (odnosno na etvrti impuls), koju kad ovek izgubi, odstupa i pada u treu borbenu liniju (odnosno na trei impuls), koju kad ovek izgubi odstupa i pada u etvrtu borbenu liniju (odnosno na drugi impuls), koju kad ovek izgubi odstupa i pada u petu borbenu liniju (odnosno u prvi impuls). Tako ide dekadenca oveka, dekadenca i propast. Velimo i propast, jer ovek moe izgubiti i poslednju borbenu liniju (odnosno i prvi impuls) i onda mu nita ne preostaje do tupog indiferentizma prema svemu, oajanja i - samoubistva. VREDNOSTI Kad neko odbaci Boga kao glavnu vrednost, onda mu priroda postaje glavna vrednost.

Kad neko odbaci prirodu kao glavnu vrednost, onda mu kultura postaje glavna vrednost. Kad neko odbaci kulturu kao glavnu vrednost, onda mu pojedine grupe ljudi ili predmeta ili pojedini ljudi i pojedine stvari postaju glavna vrednost. No, odbaciti Boga kao glavnu vrednost i istai potom dela Boija ili dela ljudska kao glavne vrednosti, znai isto toliko koliko i usitniti jedan zlatnik u srebro i zavoleti srebro vie nego iezli zlatnik; i usitniti srebro u bakar i zavoleti bakar vie nego iezlo srebro. DETE I FILOZOF Dete ivi u sezoni koja jeste, filozof ivi u sezoni koja e nastupiti. Zarumenila se behar-evtelija i lepotom svojom privukla pogled i deteta i filozofa. Dete gleda i raduje se onome, to mu oko vidi. Filozof gleda mislima u drugu sezonu i na mestu behar-evtelije s tugom posmatra suhi skeleton njen, po kome ne zuje pele no jesenja kuknjava vetra. ta moe razagnati oblak s ela filozofa? ta - ako ne produena mu misao do iza svih naih znanih sezona daleko, daleko, u sezonu venog prolea? NIJE SVE LA "Ovaj svet je la"! - Nije istina. Ako je u ovom svetu lisica la, lav nije la. ako je zmija la, vo - zar je? Ako je u ovom svetu majmun gad, konj nije gad. Ako je skorpija gad, slavuj zar je? Ako smatra oveanstvo menaerijom, ipak e imati izbora. Ako ne eli la, imae drutva; ako prezire gad, nikad nee biti sam. RAZUM I SRCE Kad sam razum pravi raun, srce se pretvara u plaljiv suner i brie. Kad samo srce pravi raun, razum se pretvara u plaljiv suner i brie. A crna tabla due udno eka sve novo i novo pisanje u strahu, da ne poe u drugi svet - bez rauna.

RAZNI LjUDI Pitam ulnog oveka: Ko si ti? A on odgovara: Ja sam ja. - I misli na svoje telo. Pitam misaonog oveka: Ko si ti? A on odgovara: Dva stranca vidim u sebi, i ja se probijam izmeu njih, gostujui as u jednom as u drugom. - I misli na instinktivnu i svesnu duu svoju. Pitam duhovnog oveka: Ko si ti? A on odgovara: Ima neko u dnu due moje, pruam ruke da ga dohvatim, no vidim, da bi mi zato trebale ruke due od vasione. Pitaj njega ko sam ja?. PREPIRKA DVEJU KOLA Sva prepirka dveju kola sastoji se u tome: Koje su oi slepe - spoljanje ili unutranje? A veiti Vid odgovara: I jedne i druge su slepe van Mene. A i jedne i druge vide, kad Ja gledam kroz njih i kad one gledaju kroz Mene. PREPIRKA TRIJU KOLA Deist, teist ili panteist? Za verujueg ove rei ne znae drugo do mesto sastanka sa Bogom. I za to ba one malo znae za njega, poto je on uveren, da gde god on odredi Bogu rendez - vous, Bog je tu. KLETVA I BLAGOSLOV Staraj se initi ljudima ono, za to e te u poetku i proklinjati no na kraju krajeva blagosiljati, a nikad ono, za to e te u poetku blagosiljati, no na kraju krajeva proklinjati. Car Neron je u poetku blagosiljao svoju majku, koja ga je hrabrila na putu poroka, no, na kraju krajeva, kad ga je porok doveo do bespovratnog ambisa, on ju je proklinjao.

Dete u sankama na ledu bie ti blagodarno, ako ga pogura s lea, no kad se okliza u propast smatrae tebe za prouzrokovaa svoje nesree i proklinjae te. Grenici e te obasipati pohvalama, ako bude pravdao njihove grehe, no ne idi im ni blizu samrtnike postelje, kada budu bili na izdisaju. LjUDI IMAJU ZDRAVO SUENjE Ljudi ne veruju u veru, koju propovedaju maloverni. Ljudi s nepoverenjem smotre na znanje, koje ue ohole neznalice. Ljudi se buntaju protiv bogatstva, kad je u rukama tvrdice. Ljudi preziru vlast, kad je nosi ovek bez dostojanstva. Bolesnici nerado pozivaju u pomo jehtiave lekare. Imaju ipak ljudi zdrav smisao i poteno suenje. Umoran putnik ljuti se na krmara, koji mu ne moe ponuditi ni veeru ni postelju i pita ga: Zato si se nazvao krmarom? IVOT I POEZIJA Stavi svoj ivot u stihove. I opet ti kaem: stavi svoj ivot u stihove, ako hoe da oseti ivot univerzalni, i da bude s ovim u vezi i harmoniji. Moe biti analitiar pesme, no ne zaboravi pevati pesmu. Pesniki kritiari ive u miru, a pesnici samo ive. Analiza umrtvljuje, pesma oivljava. Samo poezija moe vaskrsnuti prozu. Poezija je nikla iz drveta ivota, a proza iz drveta poznanja. Svi govorimo: La je malotrajna, a istina je vena. Zato poezija due ivi od proze, ako ne zato to je ona blia istini, blia ivotu? I tako, ako stavi svoj ivot u stihove, bie blii istini, blii ivotu. OSMEH

Nad ljudskim smehom od sree i kuknjavom od nesree nosi se jedan tajanstveni osmeh, to greje, a ne pali. Taj osmeh je savreno neslian osmehu cinika i preziraa, to ledi. Osmeh majke nad razdraganim ili bolnim detetom i osmeh svetitelja nad monim i slabim, lii na taj tajanstveni, uzvieni osmeh. ta znai taj osmeh ako ne sauee u radosti radosnih i tuzi tunih? ta kae taj osmeh ako ne, da e se preterana radost na zemlji uskoro umeriti alou i da e se preterana alost na zemlji uskoro umeriti radou? Muno da dve ivotinje na zemlji jasnije izraavaju sumaedstvije oveka kao majmun i hijena. - Staraj se, da se to vie uzdrava od ludake grimase majmuna i ludake hipohondrije hijene. Seti se uvek tajanstvenog i milokrvnog osmeha slinog osmehu majke i svetitelja - osmeha to izraava normalnost, zdravlje, mudrost, milost i venost. I venost - jer smeh i pla su prolazni, dok je osmeh trajan. SEBINOST I HEROIZAM Budi nepoverljiv prema teorijama i razgovorima o zakonu sebinosti. Ne postoji nikakav zakon sebinosti. Bog je prisutan u vasioni i ljudi su Boiji soj. ovek, koji skoi u vodu da spase davljenika, jednim potezom unitava teorije takve i uutkuje takve razgovore. PRIRODA OGLEDALO OVEKA Teorije o sebinosti ne mogu se opravdati prirodom. Ljudi su vrlo brzi da za svoje zlo krive drugoga. Priroda se ravna prema ljudima. Prema udi oveka i priroda udeava svoju ud. Dok je Adam bio pokoran Bogu i priroda je bila njemu pokorna. Kada se on zbuntovao protiv Boga i priroda se zbuntovala protiv oveka. Kao to jedna odreena i jaka misao, ili elja, ili strast, dejstvuje na celo telo ovekovo i na nerve ovekove do u same vrhove ovih, tako i ud, raspoloenje, vera i moral ovekov dejstvuje na svu prirodu s kraja u kraj.

Zloba ovekova moe ispuniti celu prirodu zlobom, i milost ovekova moe preobraziti celu prirodu milou. Kod nas na Balkanu i danas narod veruje, da kie, sue, gradobiti, plodne i neplodne godine, zdravlje i pomori zavise od moralne istote naroda. Ovo je najstarija i najupornija vera svih naroda na zemlji. Prema svetim ljudima priroda je milostiva, prema nesvetima i neistima osvetljiva. Priroda je, dakle, ogledalo oveka. Kakav je ovek, onakvoga ga priroda sobom i prikazuje. Ne postoji nijedan zakon sebinosti u prirodi. No, ljudi sebini, u vremenima plime sebinosti, ogledaju svoje unakaeno lice u ogledalu prirode i pripisuju svoju rugobu ogledalu. Kad je ogledalo bilo odgovorno za rugobno lice, koje ono mora verno prikazati? SVETITELj Svetitelj je najvei pobedilac: pred njegovim nogama lei svet mrtav. Kada se gusenica pretvori u leptira, leptir pobedonosno stoji na praznoj auri. Od svih duana detetu je najmiliji duan igraaka. Od svih duana u gradu, odraslom oveku je najdosadniji duan deijih igraaka. to je svet lutaka i slika za dete, to je ovaj fiziki svet za svetitelja u asu kada dua njegova uzraste u svet moralni i duhovni. Otkrivena samoobmana za duhovna oveka oznaava taku, kojom se zavrava jedan svet i poinje drugi. PRIRODA JE RTVA Priroda je rtva oveku. Koliko se ljudi rtvovalo za prirodu? A priroda se, po pravilu, sva rtvuje za oveka. Priroda je stvorena, da naui oveka, da ga probudi, da ga prikae u svim pojedinostima, da ga osvesti i - da se izgubi.

Sva je priroda u oveku, sva, bez izuzetka. Ona se nalazi u oveku kao cela, a van oveka kao odlomci rei, glasovi, slova te pesme. Ona je u oveku kao punoa ivota, a van oveka kao krici i simboli ivota. FAKTA, ZAKONI I ISTINA Deca doseu do fakata, obini ljudi do zakona, duhovni ljudi jedini doseu do Istine. Fakt se da izmeriti, zakon se da opisati, Istina se ne da ni izmeriti ni opisati. Onaj ko stoji u Istini, moe Istinu osetiti, no ne moe je reima saoptiti onima, koji stoje van Istine, u krugu fakata i zakona. Fakta i zakoni skrivaju i ograniavaju Istinu i ne dozvoljavaju da se o Istini govori drukije nego kroz njih. Zato se duhovni ljudi sputaju na nivo dece i obinih ljudi, kada govore o Istini. GDE E ZAKOPATI UBIJENOG? Svejedno je, da li e me ubiti mikrobi ili ljudi. Samo mikrobi nee odgovarati za ubistvo, a ljudi hoe. Neka te poui primer pele. Pecanje oveka pela plaa svojim ivotom. Svi ubijeni od tvoje ruke imaju dve vene kue, jednu u onom svetu, a drugu u tvojoj savesti. Zakopaj ubijenog gde hoe, on e se dii u ponoi usred tvoje due i zadavae ti pitanja, na koja e ti s mukom i znojem do zore odgovarati. KORISTAN OVEK Nije uvek najkorisniji narodu onaj ovek, koji je najvieniji i kome sav narod oslukuje, no esto onaj, koji skriven kao savest, moli se Bogu za narod i kome Bog oslukuje. UTLjIVA SLUBA BOGA

Koliko i koliko ima ljudi, koji rade svoj posao pri sunevoj svetlosti od jutra do mraka, a i ne pogledaju u Sunce, ne osete Sunce, ne pomisle nijednom milju na Sunce! Koliko i koliko ima ljudi, koji provode svoj vek pri svetlosti, moi i pomoi Boijoj, a i ne pogledaju u Boga, ne pomisle nijednom milju na Boga! I Sunce uti bez gneva i produuje svetliti bez prestanka. I Bog uti bez gneva i produuje pomagati bez prestanka. No kada nastane tama, kada padne magla, kada zatipa mraz, tada se ljudi seaju Sunca, obziru se na Sunce, hvale Sunce, uzdiu za Suncem. Tako i kada nastanu stradanja, oskudice, muke becpomone i tesnaci bezizlazni, ljudi se seaju Boga, obziru se na Boga, hvale Boga, uzdiu za Bogom. BOG I GREH Bog i greh lee na dve protivpolone strane. Niko ne moe okrenuti lice k Bogu, dok prvo ne okrene lea grehu. Niko ne moe zavoleti Boga, dok prvo ne omrzne greh. Lea ne vide, te i onaj, ko je okrenut licem ka grehu, ne moe videti Boga. I na duh, kao i na glob, ima dva antipoda: istok i zapad, svetlost i senku, sinovstvo i slugarstvo, blagodat i zakon. No ljubav, kog duhovnog oveka, brie antipode i sve ini svetlou, sinovstvom i blagodau. OVEK OVEKU SLIKA Neka ti svi ljudi koje sretne, budu ive slike onoga dobra i zla, koje je u tebi. Zadravaj se mislima i ljubavlju stalno na dobrim slikama, da bi i ti postao slikom dobra za brau svoju. PROVIENjE

Provienje se pokazuje i u pravilima i u izuzecima. No za ljude ono izgleda oiglednije u izuzecima. U vreme jednog pira cara Valtazara, kada gosti pijahu vino, i hvaljahu bogove zlatne i srebrne i mjedene i drvene i kamene, pojavi se ruka i napisa na zidu tri sudbonosne rei: Mene, Tekel, Ufarsin. Iste noi bi ubijen Valtazar, car Haldejski (Dan. 5). Prorok Danilo bi baen u jamu lavovsku i prenoi s lavovima. I sutradan ga iva izvadie i netaknuta. U izuzetno srenim i u izuzetno nesrenim sluajevima ljudi oseaju odsutnu akciju Provienja, onda akcijy pravde, onda akcijy milosti. Vazduh je uvek oko nas i uvek u akciji. No, mi jako oseamo vazduh samo kad vetar dune, i tada najvie govorimo o vazduhu. Kao to jehtiav ovek pak stalno misli o vazduhu tako i ovek, svestan svoje grenosti, stalno misli o Bogu. Jer, gle i jedan i drugi prinueni su da misle neprestano o leku i lekaru. BEZ BOGA KAO BEZ VAZDUHA Kao to bi tica, kad bi naila na bezvazduni prostor, brzo se okrenula ka vazduhu, tako i ti brzo se okreni i bei od drutva neverujuih, jer meu njima nee se moi odrati na krilima, no morae pasti. Ovo ti jo jedanput ponavljam: Kao to bi tica, kad bi naila na bezvazduni prostor brzo se okrenula ka vazduhu, tako i ti brzo se okreni i bei od drutva neverujuih, jer meu njima nee se moi odrati na krilima, no morae pasti. Bog je vazduh tvoje due. Van tog vazduha dua tvoja mora pasti u prainu i kao zmija puziti po praini. CARSTVA Jedno nie carstvo ima pravu realnost u jednom viem carstvu.

Carstvo prirodno ima svoju realnost u carstvu moralnom. Carstvo moralno ima svoju realnost u carstvu duhovnom. Carstvo duhovno ima svoju veitu realnost u Onome, koji nema koga ni ta da vidi iznad sebe. Svako vie carstvo je utljivo, i moe nai izraza sebe u jednom carstvu niem od sebe. Otuda se moe rei, da je svako nie carstvo pria o carstvu iznad sebe. Ili: svako nie carstvo je re, kojoj je smisao skriven u jednom viem carstvu. I kao to je smisao i duh jedne rei uvek prostraniji od svakog carstva nieg. Nijedno carstvo ne moe imati adekvatnog izraza sebe nigde van sebe. Otuda jedno nie carstvo jeste perfektan ali ne i adekvatan izraz jednog vieg carstva. TRAGEDIJA LjUDSKOG RAZUMA Tragedija ljudskog razuma sastoji se iz dva ina. Prvi in se moe nazvati bukvalnost, a drugi vratolomnost. Bukvalnost je, kada razum shvati jedan nii svet prostranijim od svih viih svetova tako, da smatra sve vie svetove zbijene i potpuno sadrane u tome niem svetu. Vratolomnost je, kada razum previdi jedan svet, te vezuje onda prvi sa treim, ili drugi sa etvrtim, bez srednjeg beouga. Bukvalisti i vratolomisti su najvee tetoine u oveanstvu. Prvi su stesnili sve vie svetove u svet prirodni i tako pokuali identifikovati re i smisao rei. Prema njihovom shvatanju carstvo moralno i carstvo duhovno i carstvo nebesno i sam Bog - sve se sadri potpuno u carstvu prirodnom. Priroda je, prema tome i re i objekt rei i znak i duh. Sledstveno, nije duh rei realnost rei, no re je realnost duha. Ako si i ti bukvalista, onda je tvoj razum nepismen. Onda ti, pri itanju prirode, lii na dete, koje srie strane rei bez znanja smisla tih rei. Vratolomisti su oni, koji, recimo preskoe carstvo moralno, a priznaju carstvo prirode i carstvo duhovno; ili pak, preskoe sva carstva izmeu carstva prirodnog i Boga. Pri ovom fatalnom skoku razum se spotie i razbija dva ogledala, zemaljsko i nebesno. Tada po razbijenim ogledalu zemaljskom igraju senke nemoralnih bogova i duhova, a po razbijenom nebesnom ogledalu igraju nemoralni ljudi i ivotinje. Ako si i vratolomista, onda je tvoj razum razrok. Pomeao si rei iz raznih jezika i slae priu koju i sam ne razume. Prosuo si nebo po zemlji i razvejao zemlju po nebu, i po tom oblaku od praine tancuje sa ivom Tancerom, krade vatru od bogova sa prometejom, i sa Budom Gautamom spasava bogove! Ovo su dva glavna ina tragedije razuma ljudskog, uz bezbrojne ostale scene i slike.

OBLACI Ljudi, koji su sasvim blizu Boga, "hode s Bogom" kao Enoh, ne oseaju se sposobnim da izraze Boga ni reima, ni znacima, ni formama. Ljudi, koji su malo dalje od Boga nego oni prvi, oseaju, da mogu izraziti Boga u reima, u znacima i formama. Ljudi, koji su daleko od Boga, ne mogu da veruju u Boga, dok ga ne poznadu izraena u reima, znacima i formama. Bog je milostiv prema svima i kupa svojom ljubavlju i ove poslednje kao i one prve. On je postavio mesec da svetli onim stvorenjima, koja bi sagorela od neposredne svetlosti Sunca. Putnie na uskoj stazi, koraaj oprezno, od gueg oblaka ka tanjem; oprezno, drei se uvek levom rukom za oblak, koji postavlja i desnom za oblak, koji sreta. Da te oganj u tankom oblaku ne sagori! Dri ovo, no ne pusti ni ono! ISTINA I DOBRO Istina ne moe postojati bez dobra, niti dobro bez istine, niti obadvoje bez svoga ploda. Ovo je boanski peat, kojim je zapeaena svaka tvar i svako bie u svim svetovima. Dok se ceo peat ne otvori, nemogue je poznati ma koju tvar i ma koje bie, od najmanjeg do najveeg. Svojim trudom ljudi mogu podii samo jednu treinu tajanstvenog peata. Jedini onaj, koji je zapeatio, moe sasvim i otpeatiti. Neguj neprestano istotu srca, da bi ti se otvorio peat ma i jedne tajne u svetu. Jer je istina svake stvari kao nikad nezamagljeno ogledalo, u kome moe da vidi svoju nebesnu krasotu. NESREA Nesrea, koju Bog poputa na nas, bolja je od sree, koju mi sami sebi zidamo.

Na svoje verne Bog uvek blagovremeno poputa nesreu. To je glas prijatelja, koji u ponoi vie zaspalim: Poar! Mudar ostavlja zapaljenu kuu da gori, a on bei sa ivotom. A lud kuka usred ognja i eka, da i on izgori u plamenu kue. SREA Kada ti srea svije gnezdo, za tebe i decu tvoju, ne misli, da e te ona dugo milovati, ni tebe ni decu tvoju. Protiv svake nae sree na zemlji kuje se neka nevidljiva zavera. im se u gnezdu sree dobro nastani i utopli, najedanput se kroz gnezdo pomalja glava zmije. To je ona ista srea, koju je zmija obeala Evi i evo, pomalja se ona ista zmija da pokae firmu tvoje sree. Naricae jadna majka nad dvoje umrle dece: - Boe, zar nemade saaljenja prema ova dva crvia? A boanski odgovor doe joj kroz jednog duhovnika: - Imade Bog saaljenja prema tvoja dva crvia, majko, zato ih i uze. Za tebe su oni crvii, a za Boga oni e biti anelii. Imade Bog saaljenja i prema tebi i ba iz tog saaljenja i uze ti decu. Jer ti si se suvie bila s decom utopila u gnezdo sree, a nisi smotrila glavu zmije nad gnezdom. TORBA SREE Torba nae zemaljske sree uvek je proderana. to vie u tu torbu trpa, to se vie iz nje prosipa. Najneiskusniji u boanskoj mudrosti nose najvee torbe, a mudraci hode bez torbe. Ako se raduje, to kod tebe nije ovaj sluaj, te to tvoja torba ne izgleda proderana, a ti osluni komandu smrti, jedan, dva, tri - i ti e se osetiti na ivici groba, u kome e te pritiskivati, ne samo zemlja i tvoja prepuna torba sree, koja udvostruava tamu i teinu groba.

BOG RAZGONI NEZNANjE to se vie iri krug znanja, to se vie iri i krug neznanja. to se vie poveava broj elja zadovoljenih, to se vie poveava i broj elja nezadovoljenih. Jedini Bog u srazmeri nae dobrote i istote, moe ograniiti krug neznanja i smanjiti broj elja nezadovoljenih. Koliko i koliko je svetih ljudi uzviknulo: Od kada tebe poznadoh, Gospode, iezava mrak neznanja moga i ugasi se plamen elja mojih! DNEVNE NOVOSTI Dnevne novosti: Ljudi ubili cara u Rusiji, da bi im bilo bolje; Ljudi ubili predsednika u Poljskoj, da bi im bilo bolje; Ljudi ubili est ministara u Grkoj, da bi im bilo bolje. Medicina je za poslednja stolea uinila slab napredak prema hirurgiji. I politika hirurgija izmakla je daleko od politike medicine. Veruje se u amputaciju i amputacija se bezobzirno vri, no krv lipti iz preostalog organizma i ne moe se zaustaviti. U ovome sluaju, kao i obino, sve ubice prevarene su u raunu. Ubijeni produuju da igraju ulogu u drutvu ne manju nego to su igrali pre smrti. To svi vide, to svi oseaju, i svi se trude da zaustave lipteu krv iz drutvenog organizma, no istovremeno svi misle i govore o novim amputacijama, o novom seenju. PLEMENITI I NEPLEMENITI Neplemeniti se lako odomauju na ovom svetu. Plemeniti su se uvek oseali u ovome svetu kao stranci i prolaznici. Neplemeniti trae - i kau, nalaze - svoje poreklo u bunjitu i oboru oko kue zato, sravnjujui ono iz ega su i ono to su, postaju gordi zbog svog oveanskog lika i obraza.

Plemeniti trae i nalaze svoje poreklo daleko nad zvezdanim plamenovima u razumu nedostinom i svetosti neiskazanoj, zato postaju smireni i alosni, jer se vide veoma udaljeni od lika i obraza Bojeg. Plemenitom ne zadaje mnogo muke pitanje: Ko me je stvorio? Za njega bi mogla postojati samo jedna alternativa: ili Bog ili ja. Jer sve ostalo on gleda oko sebe kao nerazumnije i od Boga i od sebe samog. Pa kako on zna, da on sam sebe nije stvorio, to ne preostaje niko, ne samo u ovoj vasioni nego i u stotine ovakvih vasiona, ko bi se mogao nazvati stvoriteljem njega, osim Boga jedinoga. A neplemeniti zavru i uvru pitanje i trae svoje poreklo u bunjitu i oboru oko kue, samo da se ne bi imali koga bojati ili koga stideti, i da bi se imali ime hvaliti. ZNANjE I VLADANjE Vie zna jedan neuk seljak nego to to uen varoanin moe pretpostaviti. Bog ga ui. Manje zna jedan uen varoanin nego to jedan neuk seljak moe pretpostaviti. Oholost smanjuje njegovo znanje. Ui ta hoe i znaj to moe, ali jedno ne sme ne znati: da je uvek dragocenije dobro vladanje nego mnogo znanje. Mnogoznalica u robijakom gunju izaziva prezrenje, a neznalica u robijakom gunju izaziva saaljenje. Kad se uje o nekom uenom oveku, da je uinio neko zlo delo, na svim usnama lebdi isto pitanje: Kako je taj mogao znati bezbroj stvari, a dve glavne nije mogao nauiti: Bojati se Boga i estvovati ljude? Ui to hoe i znaj to moe, ali jedno ne sme nauiti: Na zlo upotrebiti svoje znanje. Koliko je i koliko puta reeno: Bolje i neznati nego znati pa zloupotrebiti! OI I RAZUM Ceo jedan svet moe se smestiti u jedno oko, a tri sveta u jedan razum. Dva oka vide isto to i jedno. I hiljade oiju vide isto to i jedno. Oko je oko za jedan svet, razum je oko za tri sveta. Oko je svedok fakata, razum je svedok fakata, zakona i istine. Kada dva oka vide isto to i jedno oko, zato se dva razuma svaaju oko jedne istine? Zato to je razum nesravnjeno osetljivije ogledalo nego oko, te kada se i najmanje zamagli u njemu se jedva vie ta da ogledati nego u oku telesnom. U zamagljenom ogledalu razuma - zamagljenom od zlobe i greha - mogu

se ogledati samo fakta kao i u oku telesnom. No zamagljen razum moe prevui maglom i oko telesno. Tada se fakta predstavljaju krivim u oba ta oka i u razumu i oku, kao krivim ogledalima. KADA SE OVEK MORA SETITI BOGA? I najgori ovek mora se tri puta u ivotu setiti Boga: - kada vidi pravednika da strada zbog njegove krivice; - kad on sam strada zbog tue krivice, i - kada mu doe as smrti. Tri puta u ivotu mora se zaplakati i najtvri grenik: - kada ga, gonjena od ljudi kao divljeg zvera, pomiluje majina ruka; - kada ga bolesna i osamljena poseti njegov protivnik, donosei mu darove i oprotaj, i - kada mu na samrti svetenik kae: Ne boj se, Boija milost je vea od tvojih grehova! Tri puta ovek lii sam sebi na Boga: - kada mu se rodi sin; - kada shvati i usvoji Hrista, i - kada se pomiri sa svojim stradanjem za pravdu. SRCE I JEVANELjE Od blata je i tvoje srce, od blata je i papir, na kome je ispisano Jevanelje. Po jednom i po drugom blatu pisao je Duh ivotvorni. Zato jedno pismo korespondira drugom, jedno lomi peate na drugom, jedno tumai drugo. Kada svet jedno sagori svojom strau i drugo je u opasnosti od poara. LA DELI OD BOGA

Od Boga nas ne dvoji istina nego la, i samo la. Rei, da nas istina dvoji od Boga znai isto to i rei, da nas Bog dvoji od Boga. Lane misli i lane rei, lani oseaji i lana hotenja - to je suma lai, koja nas vodi ka nebiu, iluziji i bogoodreenju. Sa tvoga puta, rasputa, avaj, nema povraaja bez velikog zemljotresa u ivotu ovekovom, kada ovek pada slep na zemlju, kao Savle i kada ga Bog podie iz praine i nemoi i otvara mu oi za obratni put. FIGURA OD PRAINE I DIMA U asu kad se ovek odree Boga svesno ozbiljno i zlobno - a svako ozbiljno bogoodreenje je zlobno - on prestaje biti ovek, prestaje biti ivotinja i postaje jedan bezimeni fenomen prirodni bez kategorije. Jer boanski duh, koji je Bog udahnuo u njegovu figuru od zemlje, ostavlja ga. Kakav je ovek, tada? To je tada prazan praporac, koji se kotrlja i od kotrljanja zvei. Bog je uzeo svoj dah sebi. ta je preostalo? Jedna figura od praine i dima, koja stoji van stvorenog sveta. Ako ikada ta figura od praine i dima ponovo postane ovekovom, to jest ponovo primi u sebe dah Boiji, to je ponovno stvaranje oveka. Bukvalno - ponovljeno udo stvaranja! MRNjA Ko mrzi ceo svet, taj ne moe voleti ni sebe. Ko mrzi ceo svet, taj prezire samog sebe. I baca samome sebi dnevna uivanja kao to baca komade psu. Ko mrzi ceo svet, taj oglaava rat celom svetu. Na strani sveta stajae i Bog. Takvome bi bolje bilo da kae planini: Lezi na mene! KRAJNjA POBEDA DOBRA Sve vodenice melju u Boiju korist.

Greh na jednoj strani budi dobrodetelj na drugoj. Pritupljena kradljivost na jednoj, nesebini heroizam na drugoj. Bolesna fantazija na jednoj, boanska vidovitost na drugoj. Bog ne stvara iz zla dobro, nego probuenim zlom budi uspavano dobro. Nikakvo zlo ne moe uiniti, to nee, bilo tebi samom, bilo nekom drugom, otvoriti oi za odgovarajue dobro. Pa kako je drama ovoga sveta poela grehom i kako svakom dobru prethodi zlo, znai, da e se drama sveta zavriti dobrom. Kada zlo izbaci i poslednju kartu, dobro e drati jo jednu u rukama. I dobro e onda zgrnuti svu dobit, a zlo e ostati prazno i - bankrot. JEDNAKOST Bog nije Bog jednakosti, no Bog ljubavi. Jednakost bi iskljuila svu pravdu i svu ljubav - iskljuila bi sav moral. Ljubi li mu enu svoju zbog jednakosti? I majka ljubi li svoje dete zbog jednakosti? I prijatelj ljubi li prijatelja zbog jednakosti? Nejednakost je osnov pravde i podstreka ljubavi. Dok traje ljubav, niko ne zna za jednakost. Dok caruje pravda, niko ne govori o jednakosti. Kad se izgubi ljubav, ljudi govore o pravdi i misle o jednakosti. Kad s ljubavlju iezne i pravda, ljudi govore o jednakosti i misle o nemoralu. To jest, kad iezne moral zamenjuje ga nemoral. Iz groba ljubavi nie pravda, iz groba pravde nie jednakost. TRANS Kad se ovek uzdigne do Boga, on je u transu. Kad se Bog spusti u svet, on je u transu. U svome transu ovek je pasivan. U svome transu Bog je aktivan. Ono je najpotpunija pasivnost ovekova, ovo je najpotpunija aktivnost Boija. U Isusu Hristu pokazan je individualiziran trans Boga u svetu i sveta u Bogu.

SKUPOCEN SUD SA JEFTINIM SADRAJEM Zdrav si, mlad si, okupan si, bogat si, nakien si. No kakav uas, ako je tvoj dan ono to je spolja, a tvoja no ono to je iznutra! Kakva alost, ako su tvoja usta puna neistih misli i srce tvoje puno neistih elja i strasti! Tada sva tvoja spoljanja rasko slui poveanju efekta tvoje unutranje siromatine; i tvoja spoljanja lepota slui poveanju efekta tvoje unutranje rugobe; i tvoja spoljanja istota slui poveanju efekta tvoje unutranje neistote. Ne zaboravi, da ljudi oseaju jae smrad od neistote iz skupocenog suda nego iz jeftinog. LjUBAV, I OSTALO Kada ljubav sustane, dunost je zamenjuje. Kada dunost sustane, zakon je zamenjuje. Dokle majka gori ljubavlju prema svome detetu, ona ini vie nego to dunost i zakon nalau. Kada majina ljubav prema detetu ohladi, majka ini samo svoju dunost, to jest ini manje nego to ljubav moe, a vie nego to zakon nalae. Kada majka omrzne svoje dete, ona ini samo koliko po zakonu mora da ini, to jest manje nego to ljubav moe i dunost nalae. Ljubav dolazi od Boga kroz duu. Dunost dolazi od due kroz razum. Zakon dolazi od razuma kroz rei. Ko priznaje zakone kao sumu svega morala, taj poznaje samo korice knjige o moralu. A ko priznaje ljubav kao sumu morala, taj vidi i ita i poznaje duh i ivot morala. Ko priznaje duu kao prauzrok sveta, taj vidi i ita samo slova u knjizi o svetu. A ko priznaje ivoga Boga kao prauzrok sveta, taj vidi, ita i poznaje duh i ivot sveta.

Ljubav je slobodna od svih zakona, ljudskih i prirodnih i uzvienija od svih dunosti. Ne znajui propise zakona niti imena dunosti, ljubav ih ispunjava i prevazilazi kao to sunev sjaj prevazilazi reflektivni sjaj kamenja i zvezda. SAM SEBI GROB Za aljenje je grbav ovek i za aljenje je slep ovek. Ali niko nije vie za aljenje od dva oveka: onoga ko se uvek trudi da opravda svoje grehove, i onoga ko se uvek trudi da utvrdi sebe u neverovanju. ta moe rei o ovoj dvojici osim da oni od roenja do smrti prave od samih sebe sami sebi grob! TO VIE VERE U nekim bolestima lekari preporuuju to veu dozu leka, kao na primer: Pij vode to vie moe! Vera je siguran lek naoj dui samo kada se uzima u najvei dozi. Veruj to vie moe! LjUBAV IZNAD SVEGA Rezonovanjem o Bogu mi drimo Boga na izvesnom rastojanju od sebe. Kontemplacijom Boga mi skraujemo to rastojanje. Molitvom skraujemo to rastojanje na minimum. A sjedinjenjem s Bogom u ljubavi rastojanje se sasvim prekrauje, a s tim i rei i misli. REZONOVANjE Rezonovanjem o Bogu stvaraju se sekte. Kontemplacija smanjuje broj sekti. Molitva razgoreva elju za jedinstvom s Bogom. A ljubav plamena prema Bogu je cement za svu crkvu Boiju i vojujui i trijumfujui.

Rezonovanje je poetna stepenica u dizanju oveka ka Bogu. Ljudi, koji su se popeli na viu stepenicu, nerado se sputaju nanie. I oni, koji su se sjedinili s Bogom kroz ljubav, nerado, vrlo nerado se uputaju u rezonovanje o Bogu. No postepenost je neizbena. Orao mora da se zatri preko polja pre nego to poleti. DRATI SVA VEBANjA Kapetan strae na Golgoti rezonovao je o Hristu - "Zaista ovaj bejae Sin Boiji"; pokajani razbojnik na krstu za as je kontemplirao i za as se molio, a Presveta Majka je grlila noge raspetog sina, rukama i ljubavlju, i duom bila i sama raspeta na istom krstu. Ne reci: vebanje u jednom dovoljno je. Upotrebi sva vebanja i jedva e postii cilj. Ispituj, razmiljaj, gledaj duhom, moli se - da bi se razgorela ljubav u tebi, koja otkriva sve i daje sve. Jedno drvo teko se razgoreva samo, dva jedno uz drugo lake, a tri jo lake. ANALIZA Analiza ubija ljubav. Zato je nauka tako hladna. I zato se i ne govori o lepoti znanja no samo o korisnosti znanja. Zaljubljen ovek ne pita ni za rod, ni za godine, ni za bogatstvo svoje ljubljene. I oduhovljena dua, to jest dua u ljubavnom plamenu prema Bogu, vrlo se nerado uputa u analizu Boga. Ljubav otputa intelekt kao nepotrebnog pijuna. Ali zato sjedinjuje tri lua u jedno - um, srce i duu - i pali ih u jedan plamen. UDALjENOST Udaljenost neprijatelja od neprijatelja poveava mrnju meu neprijateljima. Udaljenost prijatelja od prijatelja poveava simpatiju meu prijateljima. Udaljenost majke od deteta poveava ljubav i majke i deteta.

Naa udaljenost od Boga poveava ljubav Boiju prema nama. Kad ovo osetimo tada nas pee stid kao vrelo gvoe, pa se vraamo Bogu brim koracima nego to smo pobegli od njega. Istorija due kod veine ljudi nije stalno blizina Bogu niti stalna udaljenost od Boga nego naizmenino udaljenje od Boga i vraanje ka Bogu. O da bi bar poslednji nai dani na zemlji bili, ne u udaljenosti od Boga, nego u Boijoj neposrednoj blizini! VOJNIKI ROK Ma koliko izgledalo udno ipak je istina da mi dolazimo u ovaj svet, ne da u njemu ivimo, nego da se od njega spasemo. Kao to ljudi ne idu u rat, da se naslauju ratom nego da se spasu od rata! Radi veeg blaga od rata ljudi idu u rat; radi veeg blaga od ovog ivota mi dolazimo u ovaj ivot. Radi trajnijeg i boljeg ivota mi dolazimo u ovaj ivot. Pravi hriani nikada nisu smatrali ovaj ivot drukije nego kao vojniku slubu. Svaki vojnik ima da odslui svoj rok, i da ide kui. I kao to vojnici broje dane svoje slube i s radou misle na povratak domu, tako i hriani neprestano misle o kraju ovoga ivota i o povratku domu svom. SADRINA IVOTA Kada ivot oveka nije ispunjen Bogom, nije ispunjen ni biem i lii na jednu oajnu prazninu. Dui su asovi ispunjeni Bogom nego vekovi bez Boga. Sve su stvari praznina - vakyym - ako nisu ispunjene Bogom. Sve su due praznina, ako nisu ispunjene Bogom. Ljudi su u onoliko bitni u koliko su ispunjeni Bogom. Jer je samo Bog bie. Zato je iluzija misliti, da su svi ljudi podjednako bitni. Ima ljudi bitnijih i nebitnijih. To zavisi od mere Boga, od mere bia, koju oni nose u sebi. Sa strahom ti kaem: Ima i nebitnih ljudi. Oni su kao i da nisu. I razlikuju se oni od ljudi sa mnogo bitnosti kao to se razlikuju predmeti u snu od predmeta na javi. No oni ipak jo postoje, oni nebitni ljudi, rei e? Da, jer i kada se sasvim ugasi oganj, poslednji dim se vije nad vatritem.

TEKOVINE Svaka tekovina, bilo u znanju ili u imanju, steena tranjem i trudom, mimo Boga, poveava e za tekovinom. Ma i trudom steena, no mimo Boga takva je tekovina greh. A svaki greh pojaava elju za novim grehom. Ono to se stee kroz Boga, ono ini oveka zadovoljnim; ono gasi e. OTKRIVA TAJNI Nisu pametni ljudi svojom pameu otkrili mnoge tajne nego samo svojom eljom i trudom su kucali na vrata tajni i Bog im je otvorio. Ljudi su eleli poznanje stvari i zakona i Bog im je otkrio to, prema njihovoj elji i njihovom trudu. Da su pametni ljudi sa istom takvom eljom i trudom traili poznanje Boga, Bog bi im otkrio sebe onako isto kao to im je otkrio radijum i gravitaciju. Veliki otkrivai tajni stvorene prirode snebivali su se pred pohvalama ljudskim, jer su oseali da je sva njihova zasluga sastojala se u kucanju na vrata tajni, a da je vrata otkljuao Onaj, koji i dri kljueve svih tajni neba i zemlje (Luka, 11, 5-8). Zato, kad si uspean, reci: Gospode, meni pripada samo trud, a tebi uspeh. Postupi li inae zanesen pohvalom znaj da e nebo postupiti s tobom isto kao to i zemlja postupa s lopovom. PROSTE DUE Kod nas na Balkanu jo se nalazi po planinskim selima prostih dua s tolikim bogatstvom dobrote i ednosti, da kada bi ih bacili u glavnu ulicu ma koju od pet i pet prestonica, vi bi se nehotino setili prie o blagu zarivenom pod zemlju. - ta bi tek bilo od ovih prostih dua, ispunjenih dobrotom i ednou, da su prostudirali sedamdeset i sedam varokih filozofija i teologija? Bilo bi nesumnjivo ono isto to i sa zdravim ovekom, koji bi progutao sedamdeset i sedam pilula, odreenih za bolesna oveka. Ubolestio bi se.

Filozofije i teologije mnoe se tamo gde se mnoi duhovna zatupelost. Tamo gde je bolest, tamo je i medicina. Odnos vere prema sistemima filozofije i teologije slian je odnosu higijene prema medicini. ZLI RAZGOVORI Koje su dve zle stvari, o kojima ljudi najradije razgovaraju? Tui greh i svoja pobeda. U IME BOIJE Sve to se izgubi radi Boga, sauvao si; sve to si sauvao radi sebe, izgubio si. Sve to si dao u ime Boije, dao si pod interes; sve to si dao u ime svoje slave i sujete, bacio si u vodu. Sve to si primio od ljudi kao od Boga, donelo ti je radost; sve to si primio od ljudi kao od ljudi, donelo ti je brigu. ODNOS PREMA BOGU U jednom vremenu kada se ljudi stave u laan odnos prema Bogu, kao jedinoj stvarnosti i vrednosti, svi njihovi odnosi automatski postaju lani. Stvarnost i vrednost prenose se tada sa Boga na san i sanjae, i ivot postaje kao bitka senki kada se Sunce sakrije za oblak. Lane teorije o Bogu povlae sa sobom neminovno lane teorije naune, politike, drutvene i brane i porodine. Jedna la raa se iz druge; jedna se poziva na drugu; jedna drugu vie u pomo. Vetina se tada ceni iznad karaktera i mnoina iznad kvaliteta. I svi se ljudi tada oseaju da se gue u lai i svi viu: Sve je la! No niko se ne vraa istini. Kao kada se plivai udalje od obale pa se ponu daviti i hvatati jedan drugog. Svi oni vide da su u istoj opasnosti, ali ipak viu jedan drugog u pomo. BITNOST I VREDNOST

Bitnost i vrednost je jedno isto. Samo ono to je bitno ima vrednost. Ostalo je sve pria o bitnosti i vrednosti. No bitnou se ne moe nazvati ono to as jeste, as nije, no samo ono to stalno jeste. U riznici ovoga sveta nema nieg to stalno jeste. No ova riznica papirnog novca ukazuje na neku bogatu riznicu pravih i trajnih vrednosti. Bog je ta bogata riznica. On je sva bitnost i sva vrednost u isto vreme. Ali i mnogi duhovi i due, u nekoliko svetova, imaju od Boga pozajmljenu stvarnost i pozajmljenu vrednost. Bog je pozajmio oveku od svoje bitnosti i vrednosti, a ovek je pozajmio prirodi od svoje pozajmljene bitnosti i vrednosti. Avaj oveku, koji svu svoju bitnost i vrednost prepie na prirodu i preda prirodi. Jer prirodu time nee obogatiti, a sebe e upropastiti. I bie niiji san, iz koga nema ko da se probudi i koga nema ko da ispria. UNUTRANjA KRASOTA STVARI O kada bi mogao videti unutranju krasotu stvari! O kada bi mogao videti unutranju svetlost stvari - okean svetlosti, u kome su postavljene stvari! Mrtvi i ivi podjednako se kupaju u tom okeanu i razlike meu njima nema. Trava to danas cveta kao i ona to je jue uvela podjednako su lepe i mirisne u toj svetlosti. O kada bi samo mogao videti to! Zaista, suze bi ti zamenile sve rei i ljubav boanska sve ostalo. PRIRODA JE PRIJATELj Priroda je prijatelj, a ne neprijatelj. Ona je stvorena da bude drug i pomonik oveku, a ne rob i krvnik. Ljudi, koji prirodu ine robom, ine je neprijateljem i krvnikom.

Kod nas na Balkanu jo je preostalo neto od starog potovanja prirode i milosti prema prirodi. Jo dotrajava obiaj - nedavno opti na Balkanu - da kada seljak hoe da see drvo, ili kosi travu, ili kolje stoku, on se prekrsti i kae: Prosti Boe! Narodi, koji su oglasili rat prirodi na ivot ili smrt i koji su izmislili i nepotedno primenili brutalnu devizu "eksploatacija prirode", navukli su i navlae na sebe bezbrojna zla. Jer ko raskine svoje prijateljske odnose s prirodom, raskida ih neminovno i sa Bogom. NEJEDNAKA ZASLUGA Dva oveka ne mogu nikada biti podjednako zasluni za isto delo. Dva oveka ne mogu nikada biti podjednako odgovorna za isti greh. Kada jedan uenik Boijeg zakona i jedan uitelj Boijeg zakona uine isto dobro delo, prvi je zasluniji od drugog. A kada jedan uenik Boijeg zakona i jedan uitelj Bojeg zakona uine isti greh, drugi je odgovorniji od prvog. No, ipak Bog zna bolje od ljudi i sudi pravednije od ljudi. Mojsej je svojom rukom ubio oveka, a Juda nije svojim rukom ubio oveka, nego samo izdao. Pa ipak koliko straniji je greh i stranija kazna drugoga! TRAJANjE STRADANjA Voar kree voe, da bi bre i pravilnije raslo. No, ako preko mere skree grane i stablo, drvo e se osuiti. Veruj da tvoje stradanje nikad ne moe prei meru. Bog bdi nad svakim ovekom paljivije i milosrdnije nego li ma koji voar nad svojim voem. Divno govori Nil Sorski: "Kada lonar zna, koliko treba drati lonac u ognju, da se ispee, a da ne prsne, kako ne bi Bog znao meru naih stradanja"? Veruj, da Bog ima vie rasuivanja nego ovek. SVET NAS PLAI, ISTINA HRABRI

Ko ide za Suncem i vidi samo ono to mu Sunce pokazuje, taj nije ni koraka kroio u unutranji krug bia, no zagledavi se u kariatide pred muzejom zaboravio je da ue u muzej. Ko za Suncem hodi, i nasmejan ceo dan se hvata od rue za ruu, taj e se po zalasku Sunca vraati uplakan hvatajui se od trna za trn. Sunce nam otkriva slova; um nas ui itanju rei, a jedini Bog je veza meu reima i smisao njihov. ivot nas ui prolaznosti, smrt potvruje lekciju ivota, a Bog odbacuje obe lekcije. ivot nas broji svaki dan u fakta; smrt nas svaki dan strai kosom zakona, a Istina nas svaki dan hrabri: "Ne bojte se! Ja sam vam spremila poasno mesto nad faktima, i slomila sam kosu zakona". VLADANjE SOBOM Ljudi, koji ne mogu vladati svojim srcem, jo manje mogu vladati svojim jezikom. Ljudi, koji ne mogu zavesti mir u srcu svom, jo manje mogu zavesti mir u dravi. Ljudi, koji ne mogu videti svet u sebi, jo manje mogu videti sebe u svetu. Ljudi, koji ne mogu uestvovati u tuem bolu, jo manje mogu uestvovati u tuoj radosti. RASTOJANjE Dri sve stvari na odgovarajuem rastojanju, samo duu pribliuj to vie Bogu. Ako prospe vodu na vatru, nee imati ni vode ni vatre. Ako poeli tue, omrznue svoje i oboje e izgubiti. Ako se priblii slukinji koliko i eni, nee imati ni slukinje ni ene. Ako esto pije za tue zdravlje, izgubie svoje. Ako neprestano broji tue novce, sve e manje imati svoje. Ako neprestano broji tue grehe, tvoji e se mnoiti.

Ako goni i stigne lisicu, vratie koko, no ako goni i stigne medveda nee se vratiti ni konica ni - ti. SMETNjA VRLINI Mnogim ljudima se uvek ini, da kada bi bili u drugim prilikama bili bi bolji ljudi. Bogatau se ini, da je bogatstvo smetnja vrlini, siromahu siromatvo, znalcu znanje, prostaku prostota, bolesnome bolest, zdravome zdravlje, starome starost, a mladome mladost. To je samo iluzija i priznanje svog moralnog poraza. Kao kada bi se jedan lo vojnik pravdao: na ovome mestu moram biti pobeen, neka mi se ponudi drugo mesto, i ja u biti hrabar! Pravi vojnik je uvek hrabar, bilo da se odri na svome mestu bilo da pogine. Da je car Lazar utekao sa Kosova, smatrao bi se pobeenim, no kako je ostao do kraja na svome mestu i poginuo, on se smatra pobediocem. Adam u Raju izgubio je veru, Jov na gnojitu utvrdi veru. Prorok Ilija nikad ne ree: Glad mi smeta da budem posluan Bogu! Niti car David ree: Kruna mi smeta da budem posluan Bogu! VERA - OSNOV LjUBAVI Vera je osnov ljubavi. Bde neprestano, da dri veru, i bde neprestano da seme ljubavi, koje vera nosi u sebi, poraste i donese ti radost. Jer sama vera bez ljubavi, ostala bi hladna i bezradosna. No i kad ljubav u tebi ohladi, te ne poraste i ne donese plod radosti, dri veru i ekaj. Dri veru poto poto. I ekaj, ma i godinama, dok ljubav iz vere ne nikne. Izgubi li ljubav, izgubio si mnogo, no izgubi li i veru, izgubio si sve. Izgubi li ljubav, izgubio si plod s drveta, no izgubi li veru, posekao si drvo. Kada jedne godine njiva ne rodi, strpljiv domain obrauje njivu sa dvostrukim trudom, da bi druge godine rodila. Govore mu susedi da njivu proda, a on uti i radi. Kad i druge godine njiva ne rodi, strpljiv domain obrauje njivu sa trostrukim trudom. Jo jae mu susedi viu da njivu proda, a on uti i radi. Pa kad njiva rodi tree godine, trostruka je radost domaina. Tada njegovi susedi ute, a on se raduje. A da je prodao njivu prve godine, emu bi se radovao?

PRIRODNI ZAKONI Nikada se nije toliko govorilo o prirodnim zakonima kao u moderno vreme i nikada se ljudi nisu oseali toliko robovi tih zakona kao u moderno vreme. este revolucije i ratovi - dokaz reenog - jesu kao provaljeni irevi pod pritiskom elinih obrueva. este revolucije i ratovi i zloini i samoubistva, najjasniji su demant svih modernih oracija o slobodi i napretku. Nikad se nije toliko propovedalo potovanje prirodnih zakona kao u moderno doba. No zato se niko ne usudi propovedati ljubav prema prirodnim zakonima? Zato, to bi svi ljudi oseali odvratnost prema takvoj propovedi. A duhovni ljudi znaju, da su prirodni zakoni samo sluge veite ljubavi, i da je ovek vii od prirodnih zakona. Ma koliko da se potovanje smatra vrlinom, ono je ipak vrlina nia od ljubavi. Pa kada se ova nia vrlina zahteva za jedan tako veliki predmet kao to su zakoni prirode, onda gde je i koliki li je tek predmet najvie vrline, ljubavi? Predmet ljubavi je tamo gde zakoni gube svoju mo i odakle dobijaju svoju mo. RE LjUBAVI Bog je dao ljudima re ljubav, da tom reju imenuju svoju vezu sa njim. Kada ljudi zloupotrebe tu re i njenu namenu, pa ponu njom imenovati svoju vezu sa zemljom, onda ta re slabi u odnosu prema Bogu. Rei gube svoju maginu i boansku mo, kada se zloupotrebe i postaju kao mrtve. Isto kao jedno severno drvo, presaeno na jug, to svene i osui se. OTIMANjE OD PRIRODE Kada ljudi edno otimaju zlato od prirode, priroda im daje otrov pod vidom zlata. Kada ljudi edno otimaju znanje od prirode, priroda im daje igraku mesto pravog znanja. A kada ljudi krotko, i u Boije ime, u ime Domaina prirode, trae ono to im je potrebno, priroda im daje ono to trae. Mudra majka daje detetu sve to dete, po potrebi od nje trai. A kada dete zatrai neto iz puste radoznalosti, majka mu daje neku igraku (surogat) u zamenu za ono to ite.

Tako postupa i Mudrost Boija sa ljudima. OPTIMIZAM Ovaj svet je gori od sviju svetova, koje ovek kao ovek moe podneti. Jo gori svet od ovoga nije za ljude nego za demone. Svi ljudi oseaju, no bee od tog svog oseanja kao to nevet pliva, uplaen od dubine morske, okree lea moru i pliva ka obali. Svi ljudi ovo oseaju, zato svi podozrevaju lake optimiste u arlatanstvu. I zaista, vie je arlatanstva no pravog optimizma kod onih koji veselo gledaju u ovaj svet, a meutim smatraju smrt takom naeg ivota. Jedini optimist, bez arlatanstva jeste onaj, ko ima hrabrosti da prizna svu strahotu ovog ivota, no i pronicljivost, da vidi smrt ne kao taku, no kao zapetu naeg ivota - zapetu, posle koje e nam se dati ist list, po kome se nee vie pisati krvlju i suzama no zlatnim zracima boanske svetlosti i radosti. NAD AMBISOM Kao to bezbrina deca i ne slute surovu borbu ivota, u kojoj se nalazi svet oko njih, tako i mnogi odrasli ljudi i ne slute, kao i deca, stranu duhovnu borbu, koju Hristos, sa svojom angelskom i svetiteljskom vojskom vodi protiv tamnih sila u svetu. Samo za duhovna oveka moe se rei da je izaao iz doba detinjstva, ma koliko da je on veliko dete u drugom jednom smislu. Zato duhovni ovek gledajui vidi oveanstvo - kao majka nerazumno dete - okrueno stranom opasnou. I kao to su detetu esto nepojamni saveti i opomene roditelja, koji budnim okom prate dete u opasnosti, tako su mnogim i mnogim ljudima nepojamni saveti i opomene duhovnih ljudi. Jer za mnoge ostaju za vazda nevidljive i neverovatne vizije, koje imaju duhovni ljudi i nevidljiv ambis, nad kojim spavaju. OPTIMIZAM I PESIMIZAM Samo optimistiko reenje zagonetki ivota moe zadovoljiti duu ovekovu.

Svaki gladan pas ima pesimistinu filozofiju. A gladni isposnici hrianski drali su se pozitivnih i optimistikih reenja zagonetki ivota. Dostojanstvo oveka i jeste u tome, da se stalno dri optimizma bez obzira na svoje stanje u ovome svetu. Dan za danom, i no za noi demantuju optimizam, no tajanstveni zraci iz onog sveta podstiu ga i razgorevaju. Optimizam ili pesimizam jednog oveka ne zavisi od njegove sitosti ili gladi, no od broja i kakvoe svetova koje on dosee svojom vizijom. Ko vidi samo materijalni svet i nijedan vie, on mora biti pesimista. Ko pak vidi jo vie svetova, boljih od ovog, taj ne moe biti optimista, bio on sit ili gladan. INTELEKTUALNOST Intelektualno razvie jednog oveka je najlake, najbre i - ako je odvojeno od istovremenog uzvienja uma, oienja srca i due - najopasnije. Ono je najlake zato, to zavisi samo od mnoine ulnih utisaka i razumne klasifikacije i kombinacije istih. Za razvie svoga intelekta mi imamo pet ula, a za razvie ostale tri etvrti oveka imamo etiri Jevanelja. Da bi postali intelektualci, za to nam slue hiljade uitelja, a da bi postali potpuni ljudi, za to nam stoji na usluzi samo - Hristos. Rei: Ja sam intelektualac - znai isto to i rei: Ja sam etvrtina oveka. Otuda je ime "intelektualac" jedno neoveno ime i jedna optuba sebe samog. JEDAN BOLjI SVET Bog je veliki bogata, koji u ovome svetu igra ulogu velikog siromaha. On doputa svim svojim stvorenjima da se bogate onim to ele i da tako izgledaju bogatiji od njega. No ljudi duhovni, iji je duh probuen za viziju svetova boljih, oseaju se siromano sa svim bogatstvom ovoga sveta i znaju pouzdano da ih eka jedno dragocenije i trajnije bogatstvo u tim viim i boljim svetovima, gde se Bog vidi kao veliki bogata. Toliko je Stvoritelj milostiv i ovekoljubiv da u sluaju i da on ba nije stvorio u poetku jedan bolji svet od ovog, on bi ga stvorio sada zbog plamene elje miliona ljudskih bia, koja su platila i plaaju cenu toga sveta. No najvii duhovi, najplemenitiji ljubitelji Boga, ne eznu ni za jednim stvorenim svetom no za Onim, koji stvara svetove.

NEGUJTE BESMRTNOST Negujte deco, besmrtnost u sebi. Jer besmrtnost nije neto to ima tek poeti, no neto to stalno jeste u nama i to se ima na kraju samo obelodaniti u svoj krasoti svojoj. Smrt e doi da sagori, ne besmrtnost nau no smrtnost. Smrt neprestano stee za guu smrtnost nau, dokle ne uspe da je sasvim udavi. Nijedan atom besmrtnog bia i ivota u nama ne podleu smrti nikad za nikad. Ne podlee smrti nae bie i na ivot, ali se moe od nas uzeti, ako ga nedostojno nosimo. Kao to voda proe kroz krean breg ne mogui da se zadri u njemu! Zato negujte, deco, briljivo besmrtnost u sebi, i radujte se. Jo samo trenutak - dva i vi ete se nai na njenoj veitoj i slatkoj nezi. ENTUZIJAZAM I FANATIZAM I entuzijazam je oganj, i fanatizam je oganj. No prvo je oganj bez dima, drugo je gorenje sa dimom. Entuzijazam znai: ceo ovek sabran i upuen na jednu stranu, bez osvrtanja. Kad um prosudi i srce zavoli i dua zahoe, onda se ovek ujedinjuje i kao ujedinjena sila polazi na veliko delo. A sabran i ujedinjen ovek je velika sila u ovome svetu, zaista vea nego to i on sam o sebi misli. Entuzijast je ovekoljubiv. im se u entuzijazmu jednoga oveka krije mrnja protiv izvesnih ljudi, to nije entuzijazam no fanatizam. Kad u prolee gori gomila ubreta, ispod ubreta se izvlai probuena zmija. Takav je fanatizam. Entuzijazam je uvek sila, koja zida i stvara. Sve velike drutvene organizacije, svu veliku umetnost, svu uzvienu poeziju, sve spasonosne i iste humane pokrete - sve je to stvoreno entuzijazmom. Ne treba nikada zaboraviti, da entuzijazma bez ovekoljublja nema. Fanatizam se pokazuje u najveoj sili svojoj u tri sluaja: u partijskoj politici, u revoluciji i u ratovima. Kao dan od noi tako se razlikuje entuzijazam od fanatizma. Prvi se rukovodi ljubavlju i zida; drugi se rukovodi mrnjom i rui. Prvi je saboran, katolian, drugi je iskljuiv, sektantan.

Fanatiku uvek nedostaje neto, as um, as srce. Entuzijasta je uvek ceo ovek. uvaj se duo, da se ne okrnji, te da se tvoj entuzijazam ne iskrivi u fanatizam. KADA CRKVA GOVORI. Kada svi govore, crkva ne moe da doe do rei. Kada se namrti sudba i zavee sve jezike, onda crkva dolazi do rei; onda jedina crkva sme i moe da govori. VERA U IVOT Posvednevno ljudi ive i opte meu sobom vie verom nego iim drugim. U gostionici ovek rua s verom, da u jelu nije otrov; spava u postelji s verom, da pod jastukom nisu skorpije; prima na pijaci banknotu s verom, da nije lana; kupuje u duanu ibicu s verom, da nije vlana; najmljuje koije s verom, da e ga koija odvesti tamo kuda treba; putuje eleznicom s verom, da je vozovoa normalan ovek te da ne misli na samoubistvo. Teak seje ito s verom, da e seme nii. obanin goni stado u panjak s verom, da trava u njemu nije preko noi usahla. ena uri s kragom na izvor s verom, da iz njega jo voda tee. kola poiva na veri uenika u uitelja. Drava poiva na veri graana u graane i vlast. Brak postoji na veri u dobronamernosti obe strane. Prijateljstvo postoji na veri u iskrenosti obe strane. Preko 50% naeg zemaljskog ivota i optenja s ljudima i s prirodom, osnovano je na veri. 50% naeg najpozitivnijeg znanja jeste ista vera. SLOBODA Hoe li slobodu, onda pokuaj prvo osloboditi se sebe samog. Ako je u pogledu znanja vailo kao vrhovno pravilo: poznaj sebe samog - to u pogledu morala vai kao vrhovno pravilo: oslobodi se sebe samog! Hoe li da doe do slobode revolucijom, onda podigni revoluciju prvo protiv sebe samog i uvidee da su sve druge revolucije izline. Hoe li da doe do slobode ratom, onda povedi prvo rat protiv sebe samog, pa ako ovaj rat uspeno okona, uvidee da su svi drugi ratovi suvini.

Veli da hoe slobodu? Onda mora stati uz Boga protiv sebe i protiv sveta. Prvo protiv sebe, jer u tebi je i glavno bojite protiv sveta. Ako pobedi svet tu, u sebi, na glavnom bojitu, pobedio si ga na svim linijama. Ako ga pak pobedi na svim linijama, a ne pobedi ga u sebi, on e ostati nepobeen u svojoj glavnoj tvravi. Ako ne pobedi sebe, ti e svima ostalim naporima uspeti jedino da uskae iz jedne tamnice u drugu, iz jednog kaveza u drugi. Sloboda drutvena i sloboda nacionalna, i sloboda dravna i sloboda internacionalna, bez osloboenja od sebe samog, samo su zavodljiva i laljiva imena raznih tamnica, raznolikih kaveza. Oslobodi se sebe samog i bie van svih tamnica i svih kaveza. SADRAJ ISTORIJE Glavni sadraj istorije oveanstva jeste reavanje i ureenje odnosa ljudi prema Bogu. Sve ostalo su epizode i atiranja glavnog izgleda. Periodi istorije oveanstva predstavljaju ili plimu ili oseku u rastojanju oveka i Boga. Kada je bivala plima, onda su veliki umetnici nalazili inspiraciju u Bogu; kada je bivala oseka, onda su veliki umetnici nalazili inspiraciju u prirodi. To se moe nazvati umetnost iz prve ruke i umetnost iz druge ruke. Prva umetnost vie je muenstvena i dramatina, druga vie enstvena i lirina. Kada je otac odsutan, onda majka doekuje goste. Svaka oseka, tj. padanje od divljenja Bogu na divljenje prirodi, oznaava podetinjenje ljudi. Plima je zdravlje duhovno, oseka je nezdravlje duhovno. Normalno je, da zreo ovek naputa sladunjavu privlanost prirode i uri ka uzvienom regionu nadprirodnog, realnog carstva Boijeg. Kao to veli jedan persijski poet: "Mladenac malen i nejak dri se skuta matere svoje. No kad omua i poraste on hodi barabar sa ocem svojim. I ti se, gle, tako dri matere: prirodnih tela i elemenata dokle, porastao, ne udrui se sa Ocem svojim Svevinjim".

Treba se setiti dogaaja sa dvanaestogodinjim Isusom, kada ga je majka nala u hramu posle dueg lutanja i traenja. - Zato ste me traili? - upita Isus. Zar ne znate da meni treba u onome biti to je Oca mojega? POVERENjE Poverenje vie vredi nego kapital. Veli trgovac. Poverenje u polarnu zvezdu vie vredi nego znanje puta. Veli moreplovac. S poverenjem i ti daje meni ruku, prijatelju, i ja te donekle vodim. No ovek moe asom umreti i trgovac tetovati. Polarna zvezda moe se asom sakriti za crni oblak, i moreplovac zalutati. A ja sam prijatelju pregrt praine koju vetar smrti moe asom razvejati. Ko e te povesti dalje od stanice moga groba? Kome e putovoi tada pokloniti poverenje? Pokloni ga i tada i sada Isusu, koji je razvejao smrt kao aku praine. On je prijatelj, koji ne umire, i na koga nikakav crn oblak ne sme da naie. SLUBA BOGU I LjUDIMA Sluba Bogu jeste u isto vreme sluba ljudima; sluba ljudima jeste u isto vreme sluba Bogu. Mi ne moemo istinski sluiti Bogu, a da kroz to ne sluimo ljudima; niti moemo istinski sluiti ljudima, a da kroz to ne sluimo Bogu. Kada gorimo pred Bogom kao rtvena svea, mi i tada svetlimo ljudima; a kada gorimo u tamnici i svetlimo sunjima kao lojana svea, mi smo i tada rtvena svetlost pred Bogom. SAMOA Zato su svi veliki duhovi voleli samou? Zato to su voleli drugovanje sa Bogom, nesmetano drugovanje sa veim od sebe. U samoi navaljuju na oveka svi veliki problemi ivota, ija baza obuhvata svu zemlju i iji se vrhovi gube u magli venosti i beskrajnosti. Pa, mada ih ovek ne moe reiti, ipak osea on neko jezivo zadovoljstvo da stoji meu nepobedivim dinovima. Reene

probleme i otkrivene tajne ljudi preziru kao to preziru i pobeene neprijatelje. Zato veliki duh trai samou, to jest trai drutvo veih od sebe, drutvo neotkrivenih tajni, nereenih problema, drutvo svih dinovskih misterija, koje se sve, grupiu oko misterije Svevinjega. UTANjE utanje su voleli svi veliki duhovi, jer su duboko oseali istinitost one narodne izreke: Govor je srebro, utanje je zlato. Svaki misaon ovek iskusio je na sebi, da on nije ono to kae o sebi no ono to preuti. Ne ono to preuti hotimino, no ono to preuti po nudi, jer ne moe da iskae. Nai razgovori u drutvu jesu kao sitna moneta, kojom sebe otkupljujemo, dok krupna moneta ostaje u nama, ne pokazana. Ili, mi se predstavljamo drutvu u letiminim fotografijama, dok na portret ostaje u nama, ne pokazan. Uostalom sve velike stihije su najvie utljive, a sam Bog utljiviji od sviju, dok su sve male tvari govorljive. Kakvo je udo, dakle, da su svi veliki duhovi utljivi? EVA I MARIJA Eva i Marija praktino znae za nas telesnu mudrost i duhovnu mudrost. U crkvenim pesmama peva se: "ena bi priina stradanja, ena i priina spasenja". Eva je zaelela vie nego to su joj mu i Bog smeli dati bez opasnosti po nju. I ona je, s avolom, skoila u ambis i povukla sa sobom ceo Raj. Taj ambis je istorija. Usred tog ambisa bukteih strasti, gde se drvo iskuenja bilo razmnoilo kao crv, Marija je uzdigla svoju duu visoko iznad istorije i obruila se Duhu Svetom. Plod Evinog zaigravanja sa avolom bio je njen prvenac - ovek krvnik. A plod Marijinog obruenja sa Duhom Svetim bio je njen prvenac - ovek Bog. Eva je otkotrljala toak ivota nanie, Marija ga upravila navie. Sva drama Eve i Marije ne bi za mene i tebe, prijatelju, bila dovoljno znaajna kad ona ne bi bila najistinitije predstavljena drama nae sopstvene due. IZMEU OVEKA I BOGA

to je ovek blii Bogu, to mu se Bog ini veim, a ovek manjim; to je ovek dalje od Boga, to mu se ovek ini veim, a Bog manjim. Postoji jedna razdaljina izmeu oveka i Boga na kojoj se ovek gubi, a Bog ostaje; i postoji druga jedna razdaljina, na kojoj se Bog gubi, a ovek ostaje. Odricanje Boga ne dokazuje savreno nita o Bogu nego pokazuje duinu razdaljine izmeu odricatelja i Boga. Kada jedan odricatelj Boga poveruje ponovo u Boga time pokazuje samo da je duina razdaljine izmeu njega i Boga skraena. Da bi jedan ovek doao do saznanja o piramidama egipatskim, mora ili poverovati onima, koji su bili u neposrednoj blizini piramida, ili mora sam doi u neposrednu blizinu piramida. Treeg naina nema. Tako i svaki ovek moe doi do saznanja o Bogu ili verujui onima, koji su stajali i stoje u neposrednoj blizini Boga, ili mora se potruditi da sam doe u neposrednu blizinu Bogu. Tebi izgleda smean i alostan onaj, ko odrie postojanje piramide na tom osnovu, to on lino nije video piramide? Jo smeniji i alosniji izgleda onaj ko odrie Boga na tom osnovu. Smeniji i alosniji izgleda ovaj drugi od onog prvog zato to: Prvo, jer piramide se mogu lino poznati samo na jednom mestu u celom svetu, dok se Bog moe lino poznati na svakom mestu irom celog sveta i drugo, jer hiljade i hiljade puta vei je broj onih svedoka koji su lino poznali Boga, od broja onih koji su lino poznali piramide. VIZIJA BOGA U neposrednoj blizini Boijoj i pri intenzivnoj viziji Boga, kao sve u svemu, ovaj svet iezava kao nepostojei. Ovo su osetili i nekoliki moni duhovi i u drugim religijama, kao: Patandali i ankara u Indiji, muslimanski Sufi u Persiji, Plotin meu Rimljanima i drugi. U hrianstvu je broj ovakvih dua u transu ogroman. U Zapadnoj crkvi karakteristini su primeri ove vrste Sveti Franja, Sveta Tereza i Madam Gijon. Kako bi se mogla opisati ova vizija Boga, ovo vienje Boga kroz sve predmete u vasioni? Kao gledanje Sunca kroz staklo, pri emu staklo ostaje nevieno. Pri intenzivnoj viziji Boga ustraeni - najpre ustraeni - jedan ovek pita Boga: Kuda bih otiao od duha Tvojega, i od lica Tvojega kuda bih utekao? (Psalam, 139). BITI MIRAN KAO DUBINA MORSKA

Neka se talasa ivot oko tebe kao uzburkano more, ti se staraj biti miran duom kao dubina morska. Jedan vojskovoa posmatrao je hladno svoju vojsku u borbi, kako se nija as napred as nazad. Kada su mu preplaeni autanti saoptili potpun poraz, on se ni najmanje nije promenio. "Kako to?" pitali su ga docnije. A on odgovori: "Kada me je majka rodila, ja nisam znao ni za poraz ni za pobedu. Zato kao zreo ovek ne bi mogao imati dranje koje sam imao kao mladenac?" Ili, ona slina re pravednog Jova: "Go sam izaao iz utrobe matere svoje, go u se i vratiti" (Jov, 1, 21). Jedna majka korela sina, to je tri godine putovao po svetu. "Ostavio si svoj dom, pa si otiao da luta!" - "Vara se majko, odgovori sin, moje noge i oi su lutale po svetu, no ja sam sve tri godine proveo s tobom pod ovim krovom." Moe vetar kolebati jedan hrast koliko hoe, koren hrasta ostae miran. Hrast je duboko urastao u koren u zemlju, i to je to ga spasava od svih vetrova. Tako i ti mora duom, korenom svoje due, duboko urasti u Boga i to te jedino moe spasti od svih opasnih talasanja i kolebanja. KO MOE OSVETLITI GROB? Sva svetlost u vasioni da se slije u jedno Sunce, ne bi mogla osvetliti tajnu jednog groba. Naprotiv, to vie svetlosti oko nas, to vie raskoi prirodne i kulturne, to vie smeha i cvea, to nam se grob ini mranijim. Najvei pesimizam u svetu pojavio se, ne u siromanoj Palestini ili u Grkoj, nego u Indiji, u zemlji najvee prirodne raskoi. Sve ono, to ovaj ivot ini ugodnijim, svetlijim i slaim, sve to pootrava alac smrti. Kroz prozor lije se na nas svetlost Sunca, a kroz vrata iba nas hladan vetar. Takav je ovaj ivot u kome se kroz jedan otvor izliva na nas zaprepaujui blesak prirode, a kroz drugi iba nas hladan vetar smrti. Ide vesela druina drumom i sva nakiena nasmejana vasiona, rekao bi, uestvuje u njenom veselju. Najedanput pojavljuje se pred veselom druinom - sve grob ukraj druma! Sladi se ovek najslaom ribom i ini mu se da njegova slast preobraava slau sve ljude i stvari unaokolo. Najedanput kost u grlu! Da li je bio i da li postoji neko, ko moe ui s lampom u grob, a ne izgubiti osmeh ivota? Neko, ko moe ono to sva ova smrtna vasiona ne moe? Sva druga pitanja sustiu se u ovom voru.

Obziri se koliko hoe na mudre ljude, i na one koji su bili i one koji sada jesu, niko ti od njih ne moe pomoi da zaviri u grob i sauva ivotni osmeh osim - Hrista. MUENITVO HRISTOVO Trostruko je bilo muenitvo Hristovo za ivota njegova na zemlji, trostruko je muenitvo njegovo i kroz svu istoriju. Jedno je muenitvo njegove linosti, drugo je muenitvo njegovih dela, tree je muenitvo njegove nauke. On je ubijen kao "varalica" i "bezbonik" - i stotine hiljada njegovih sledbenika mueni su i ubijani kao takvi kroz vekove i istoriju. Kroz ove je Hristos ponovo muen i ubijan. Njegova dela su ili odricana kao nepostojea ili osuivana kao maioniarska. Tako je bilo za njegova ivota na zemlji, tako se evo, do u sami dvadeseti vek njegova dela od raznih ljudi i raznih grupa kao takva kvalifikuju i osuuju. Njegova nauka je osuena u Jerusalimu ili kao zanesenjaka, ili kao izlina jer ve sadrana u staroj mudrosti i starim zakonima ili pak kao tetna. I sve je to bilo i biva "kako je pisano". "Neka se ne uplae srca vaa". "Hristos ne bi bio Hristos, kada ne bi mirno i sigurno mogao hoditi po burnome moru, nego dete, koje se vozi u karlici po mirnoj vodi". Tako je moralo biti, no teko onima kroz koje je to bivalo. Oni su skakali u oganj, da ga ugase, no oganj ih je gutao i sve se vema razgorevao. Da e se to sve desiti - "tako je pisano" unapred. esto se baca sneg u vatru, da se vatra vema razgori. BITI OVEK TO JE MALO Uini dobro i zakopaj pod kamen, ono e od kamena nainiti sebi jezik i objaviti se. Ako si u tamnici zbog pravde, sve zvezde e sijati nad tvojom tamnicom i raditi za tvoju slobodu. Ako si na vealima zbog pravde, sva nebesa uskomeae se i radie da tvoju smrt obrate u ivot. Budi ovek, to je malo reeno.

Budite bogovi, veli Sveto Pismo. Budi ovek, to je kratak program. Budite bogovi, to je najvii program. Ogladneli, nijedan vas program nee nasititi osim najviega. Oedneli, nijedan vas program nee napojiti osim najviega. Oni, koji vam rumore u ui: Budite ljudi - ustvari rumore vam: Budite to to jeste malo drukije. A Bog vam, s verom u vas ape najviu i najmiliju tajnu: Budite bogovi! I vie od ovoga nita se ne moe rei. Iznad ovoga rei se gube i utanje postaje reito. JAKOVLjEVO HRVANjE S BOGOM Ako si ovek, mora se u ovome ivotu hrvati s Bogom kao to se i Jakov hrvao. Blago tebi, ako Bog odnese pobedu nad tobom. Teko tebi, ako ti Boga pobedi i ostane - sam na megdanu. Jer u tom sluaju nisi ti pobedio nego smrt. GROM I GROMOVNIK Kada voda ispari i kao para postane nevidljiva, tada izgleda najnemonija. No ba tada stvara gromove. Tako i Hristos. Kada je bio poloen u grob i uniten za oi ljudske izgledao je najnemoniji. No, ba tada je on postao grom i gromovnik za istoriju sveta. MALA I VELIKA UTEHA Ne postoji nekrunisana glava na zemlji. Zvezdano nebo visi kao dragocena kruna nad svakom ljudskom glavom. No, jedna re - Oena - donosi srcu vie utehe nego ta kruna. Gle, ta ista kruna krunie i glave magaraca, no ona re ne donosi srcu magaraca nikakvu utehu.

ODBLESAK Sunce rasipa svoj sunani sjaj podjednako obilno i po istom i po miriljavom kamenju, pri emu samo isto kamenje odsjajuje. I Bog rasipa svoj boanski sjaj podjednako obilno i po istim i po miriljavim duama, pri emu samo iste due odsjajuju. NEISTOA DUE I najgnusnija neistoa tela je sitnica prema neistoi uprljane due. Neto vode i neto sapuna i sva neistoa tela biva smivena: i blato i smrad i vai i gad. Ali neistoa due ne moe se smiti nikakvim sredstvom, dokle se dua ne obnovi. Neist patos se pere, no ne mora uvek da se zamenjuje novim, da bi bio ist. Ali neist vazduh u sobi ne moe se niim oprati, niim oistiti - on se mora izgnati iz sobe i zameniti istim vazduhom. Tako je i sa duom. Uprljana dua mora se obnoviti, preporoditi, da bi postala ista. Kad ima prozor na sobi, lako je neist vazduh oistiti i sveim ga zameniti. No, kako e se neist vazduh oistiti u prostorijama bez prozora? ija dua ima prozor prema Bogu, lako e se osveiti, oistiti, obnoviti, preporoditi. No kako e se oistiti neista dua u onoga, ko nema nikakva otvora prema Bogu, kao izvoru duevne sveine i podmlaivanja? MEGDANDIJA NA DRUMU Ko najvie napada, najmanje osvaja. Ko najmanje otpora daje, najmanje biva napadan. Alan i edan slave i bogatstva najvema napada ovaj svet, zato i osvaja najmanje vrednosti ovoga sveta, a pri tom svoju sopstvenu vrednost gubi. Smiren ovek najmanje otpora daje, zato najmanje biva napadan. Priroda ne voli uzbune meu ljudima i kanjava ih pomorom i glau.

Megdandija na drumu ima za neprijatelje ne samo ljude no i prirodu. I ako ga promai strela iz buna, nee ga promaiti grom iz neba. NAJDOSADNIJI DRUG Drugovanje duhovna i telesna oveka jedva je to ugodnije i dugotrajnije od drugovanja ovce i akala. Ako si duhovan ovek, niko ti ne moe biti dosadniji drug od oveka, ko