ОМИЛИЈЕ 1

БЛАГОВЕСТИЈеванђеље архангела Гаврила

Лука, 1, 24-28. Зач. 3.

Сунце се огледа у чистој води, и небо у чистом срцу.Много домова има Бог Дух Свети у овој пространој васиони, али чисто срце човечје дом је

Његове највеће радости. Ово је управо Његов дом, све остало су само Његове радионице.Никад човечје срце не може бити празно; оно је вазда испуњено: или адом, или светом, или

Богом. Садржина срца зависи од чистоте срца.Некада је срце човечје било испуњено само Богом; огледало — само за красоту Божју, харфа

— само за хвалу Бога. Некада је оно уистину било у руци Божјој, и стајало је ван опасности; нокада га је човек по безумљу узео у своје руке, зверови многи напали су на срце човечје, и од тадаје настало оно што посматрано изнутра назива се робовањем срца човечјег, и што посматраноспоља назива се историјом света.

Немоћан да држи сам своје срце рукама својим, човек га је наслањао на бића и на ствариоколо себе. Но нашто је год човек наслонио срце своје, од тога се срце човечје упрљало иранило.

О, јадно срце људско, својино многих незаконитих господара, бисере међу свињама! Како сиотврдло од дуга робовања, и како си потамнело од тешке таме! Сам је Бог морао сићи, да теослободи од ропства, да те спасе од таме, да те излечи од греховне приказе и да те поново узме уСвоје руке.

Силазак Бога међу људе је најнеустрашивије дело Божје љубави, Божјег човекољубља,најрадоснија вест за чисте и најневероватнији догађај за нечисте срцем.

Као стуб од пламена у најгушћем мраку, такав је силазак Бога међу људе. А повест овогаБожјег силаска међу људе почиње са ангелом и девојком, са разговором између небесне чистотеи земаљске чистоте.

Кад нечисто срце разговара с нечистим срцем, то је рат. Кад нечисто срце разговара с чистимсрцем, и то је рат. Само кад чисто срце разговара с чистим срцем, онда је то радост мир и —чудо.

Архангел Гаврил први је благовесник спасења људског, или чуда Божјег; јер спасења људскогне би било без чуда Божјег. Пречиста Дева Марија прва је чула ту благовест, и прва од људскихбића устрептала од страха и радости. У њеном чистом срцу небо се огледало, као сунце у чистојводи; под њено срце имао је да положи главу Своју и обуче се у тело Господ, Створитељ новог иОбновитељ старога света.О томе говори данашње јеванђеље.

У оне дане заче Јелисавета жена Захаријина, и тајаше се пет месеци говорећи: тако миучини Господ у дане ове у које смотри да скине срамоту моју међу људима. У које дане? У онедане, који претходе великом дану Рођења Господа Исуса. Егда приде кончина љета, када сесустигоше сва велика пророчанства у испуњењу, када се наврши рок, проречен Данилом, каданестаде кнеза од колена Јудина, када немоћни род људски уздисаше заједно са немоћномприродом око себе очекујући спасење не више од човека нити од природе него од Бога јединога,у то време заче Јелисавета жена Захаријина. Но шта има старица Јелисавета, жена Захаријина инероткиња, заједничко са спасењем рода људскога? Има заједничко то, што ће она родитиПретечу Спаситељева, који ће као војник напред ићи и објављивати долазак Војсковође. Старицанероткиња могла је родити само гласника спасења но не и Спаситеља. Она је верна слика

старога света, који је био састарео и бесплодан, без рода и плода, гладан и жедан; сликасасушенога света, који је као престарело и сасушено дрво још могао неким чудом и озеленети, иобјавити пролеће, но никако и плод дати.

У оно време, као и у сва времена, жена нероткиња осећала се под срамотом стидећи се и Богаи људи и себе. Нашто брак, ако супрузи немају деце? И Рај може за бездетне да постане местомискушења и пропасти а камо ли земља. Бездетне супруге највише једе стид једно од другога.Једно другоме они изгледају као зелене смокве без плода, и у дну своје душе бојажљиво инеизразиво осећају проклетство на себи. И што је најгорче — као и у наше дане — једно другообично подозрева у похоти и нечистоћи, и обоје сматрају свој брак, хтели не хтели, озакоњеномпохотљивошћу и нечистотом, нарочито још ако не знају за Бога и не осећају прст Божји на себи.За то су бездетни бракови кратка века и још краће среће. Јер ништа у свету не разочарава људевише од бесплодне жеље, већ задовољене и презадовољене. Првобитна заповест Божја: рађајтесе и множите се (Пост. 1, 28), тежи као планина над бесплодним супрузима, ма је они чак и незнали. Ма је они и не знали разумом, кроз учење, морају је знати срцем, кроз осећање јер јеутиснута као неизгладљиви печат на сваку душу људску, као и све основне заповести Божје. Отуговању бесплодних супруга довољно се зна како из Светога Писма тако и из свакодневногискуства свију народа и свију времена.

Али чудом у те чудесне дане Јелисавета заче у своје старе дане. Како то може бити? питају сеони, који лете чулима по површини ствари као по леду над језером, препуним силе и живота.Они који и сами душом осећају и језиком признају, да се овај свет не може другчија спасти негочудом Божјим, обично, када чудо Божје дође, врте главом и одричу чудо питајући се: како томоже бити? Кад не би постојао живи и свемоћни Бог, онда ништа не би могло бити, ништапостојати, ништа се уопште десити. Нити би тада могла родити роткиња ни нероткиња. Али кадпостоји живи и свемоћни Бог, онда је све могуће, тим пре што Бога не вежу закони природе, којеОн није дао да веже Себе него друге, нити да ограничи Своју моћ него да учини неопходномСвоју милост. Исто као једна справа, коју је човек направио својом руком, што не ограничаваслободу човека, да ради овако или онако, кроз њу или мимо ње, исто тако ни Богом створенисвет са својим законим устројством не ограничава слободу Бога да ради овако или онако, сходноСвоме милосрђу и људским потребама. Ваљда они, који рађају, рађају својом силом а не Божјом!Бог је нарочито суревњив на живот, те га дели како Он хоће; зачиње се живот где Он хоће и незачиње где Он неће. Отуда и бива, да понекад млади супрузи при свим испуњеним природнимзаконима немају деце, а понекад опет стари супрузи мимо природних закона имају деце. ЖивиБог је једини господар живота, те над оним, над чим Он једини господари, немају силе ниприрода ни природни закони, а још мање гатари и врачари, којима се нероткиње често за помоћобраћају не знајући да су гатари и врачари служитељи не светле божанске силе но тамне силедемонске.

Човек очекује чудо од Бога, а кад чудо дође он не верује у њега. Природа је постала дрветомискушења за човека. Сакривен због своје голотиње под сенку природе човек би и хтео да га Богпосети и боји се Божје посете. Кад га Бог не посети, он се жали, а кад га посети, он одриче. Каошто је у Рају Адам био стављен између два дрвета: живота и познања, тако је потомствоАдамово стављено опет између два дрвета: Бога, као Дрвета Живота, и природе, као дрветапознања. Да се и сад, као и онда, опроба слобода човекова, његова послушност и његовосмирење. Да се окуша мудрост човекова. Да се окуша срце човеково. Да се окуша воља човекова.Јер да нема искушења, не би било слободе. А да нема слободе, не би било људи као људи, нобило би у свету само две врсте стења: непокретног стења и покретног стења.

Све ове просте и јасне истине, које не знају душе са земаљским разумом и које оне не могузнати због помрачености духовног вида грехом, знала је једна проста но побожна старица,Јелисавета. Зато се она и не зачуди, кад затрудне у старим данима, него одмах изађе са готовим ијединим разумним објашњењем своје невремене трудноће: тако ми учини Господ у дане ове. А

зашто? Она још и не зна, нити по смирености својој сме да помисли, како ће редак и велики битиплод утробе њене. Она не зна за лавовску улогу у историји људског спасења, коју ће имати даодигра њен син: Пророк, Претеча и Крститељ. Нити она зна дубоке смерове Божје, срачунате докраја времена, нити још прониче у то, како Бог бешумно изводи те смерове кроз слуге ислушкиње своје, бешумно и лагано, али без препона и задржавања. Она зна само један скроман идирљив разлог Божјег благоволења према њој: тако ми учини Господ у дане ове, вели она, даскине срамоту моју међу људима. Чудо Божије она протумачи као знак Божје милости према њој.И то је правилно, но није све. Да је то чудо она протумачила као знак Божје милости премавасцелом старом свету, који је био бесплодан, онда би рекла све. Гле, тим чудом Бог јеприпремао једно веће чудо, којим је хтео да скине срамоту пред ангелима са целога бесплодногарода људског.

А у шести месец послан би ангел Гаврил од Бога у град Галилејски, по имену Назарет,девојци обрученој мужу, по имену Јосиф, из дома Давидова, и девојци име Марија. Овде се мислина шести месец трудноће Јелисаветине, или на шести месец зачећа Јована Претече. Зашто баш ушести месец? Зашто не у трећи, или пети, или седми? Зато што је стварање човека било у шестидан, после све створене природе. Христос је Обновитељ све твари. Он долази као новиСтворитељ и као Нови Човек. У Њему је све ново. У овоме новом стварању Јован је претечаХристу онако од прилике као што је у првом Божјем стварању сва природа била претеча старомеАдаму. Јован представља пред Христом Господом сву земаљску твар укупно са старим човеком,само у њему покајаним. У име човечјег рода он ће ићи пред Господом као покајник ипроповедник покајања. Још овај шести месец, у који се младенац Јован заигра у утроби матересвоје, одговара шестом периоду времена, у коме се Спаситељ родио, и шестом печату изОткровења Јованова (6, 12).

У шести месец, дакле, послан би ангел Гаврил. У великој драми првога стварања појављују сеангели на првом месту: у почетку створи Бог небо и земљу (Пост. 1, 1). Под небом се разумејуангели у свима ступњевима небесне јерархије. Па ево, и на самом почетку велике драме новогстварања појављују се опет прво ангели. Ангел је кроз уста пророка Данила одредио време, кадће се родити Цар над царевима; ангел је кроз уста пророка Исаије и других пророка, изрекаоначин, како ће се Он родити, ангел је објавио првосвештенику Захарији рођење Претече; ангелобјављује сада рођење самога Богочовека. Када се пак Богочовек буде родио, ангели ће хоровимапевати над витлејемском пећином. Свако стварање Богу је радост, јер Бог ништа не ради понужди и морању, како то уче неке мрачне философије и незнабожачке баснословне религије.Свако стварање Богу је радост, и ту Своју радост Бог воли да подели с неким. Јер радост учистоти и од љубави једина је ствар на небу и на земљи, која се дељењем не умањује негоповећава, ако би уопште смело бити речи о повећавању радости од љубави код Бога,праисточника и радости љубави. Зато створивши ангеле у првом стварању, Бог их одмах узима усарадњу на даљем послу своме. Створивши Адама, он га одмах узима у сарадњу у управљањуРајем и свима створењима у Рају. Исто тако и при Новом Стварању: пред Христом, НовимЧовеком, иду ангели; у стројењу Свога Царства Господ одмах узима у сарадњу апостоле, потом идруге особе, које Њему сарађују не само док су на земљи, у земаљском животу, него и послесвоје телесне смрти. У ту Своју сарадњу Господ и до дана данашњега узима светитеље,мученике и остале, који су се тога удостојавали и удостојаваЈу. Но, коме би послан великиархангел Гаврил? („Послан би војник, да објави царску тајну, тајну, која се вером познаје аљубопитством не находи; тајну, којој се треба клањати а не човечјим разумом мерити; тајну, којасе да протумачити божанским разумом а не човечанским." Златоуст: Беседа на Благовести.)

Девојци обрученој мужу, по имену Јосиф из дома Давидова. Велики архангел Божји јавља седевојци, јер кроз девојку, чисту пречисту, треба да прође и дође Почетник новога света, НовогаСтварања. Нови свет треба да буде сама чедност и чистота, насупрот староме, иструлеломе свету,који је постао нечистим због своје упорне непослушности према Творцу своме. Девојка треба да

послужи као капија, кроз коју ће Спаситељ света ући у свет као у Своју радионицу и Свој дом;девојка а не жена, јер жена, ма како била узвишена духом, везана је за стари свет и старостворење, будући везана за свога мужа, те није слободна од светских жеља и светскепристрасности. Зато не жена но девојка, чиста пречиста, савршено предана само Богу и срцемсвојим одвојена од овога света. Таква девојка је телесно израсла у трулежном свету, као крин нађубришту, но недодирнута од трулежи света.

Та изабрана девојка била је обручена Јосифу, рођаку своме. Зашто је била обручена?Промисао Божји тако је уредио, да би је сачувао од подсмеха демона и људи. Да није билаобручена, па родила, ко би од људи могао поверовати, да Син њен није незаконито рођен? И којиби је земаљски судија у том случају поштедео од строгости закона? Промисао Божји није хтео,да наводи беду на избраницу Своју нити тешко искушење на људе, зато је тако устројио, даприкрије Деву и њено рођење под видом обручења. („Кад сам Христос много што шта изпочетка прикриваше, називајући себе сином човечјим и не откривајући свуда јавно својуједнакост са Оцем, што се чудиш што и ово прикри, припремајући неку дивну и велику тајну?"Златоуст: Бес. на Матеја.)

Зашто је човеку име баш Јосиф? Да подсети на дивнога и целомудренога Јосифа, који је устрашно поквареном Египту очувао своју телесну и душевну чистоту, те да се и тиме олакшавернима савест у веровању, да је плод девичке утробе Богоматерине у истини од Духа Божјега ане од земаљског страсног човека.

И ушавши к њој ангел рече: радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међуженама. Ново стварање радост је Богу и људима; зато оно и почиње с благовешћу: радуј се! Томречју отвара се драма новога стварања. То је прва, почетна реч, која се чула чим се завеса великетајне почела подизати. Гаврил назива Деву Марију благодатном зато што је душа њена каохрам била испуњена животворним даровима Духа Светога, небеским мирисом и небескомчистотом. Неблагодатни су они, чије су душе затворене према Богу а отворене једино премаземљи, те миришу земљом, грехом и смрћу. Благословена си ти међу женама. С ким је Господ, стим је и благослов. Одсуство Господа, одсуство је и благослова. Удаљеност Бога од човека јестепроклетство, близина Бога човеку јесте благослов. Наравно, јасно је из појма о човекољубљуБожјем, да се Бог никада не би удаљио од човека, да се прво човек није удаљио од Бога. ДолазакГоспода Христа у свет показује то безгранично Божје човекољубље. И ако је човек проузроковаораздаљину између себе и Бога, ипак ево Бог се први приближује човеку, да премости тураздаљину. Жена је прва створила амбис између човека и Бога. Ево, жена бива и мост надамбисом. Ева је прва пала у грех, и то у светломе Рају, где ју је све задржавало од греха; Маријаје прва победила сва искушења, и то у тамноме свету, где све вуче у грех. Зато је слабовољна Еваи родила, као први свој плод на земљи, братоубицу Каина, док је јунакиња Марија родила Јунаканад јунацима, који је извео из тамнице греха и смрти братоубилачки род људски, роднепослушне и нечисте Еве.

А она видевши (архангела) смути се од речи његове и помисли: какав би ово био поздрав"?Као дете! Марија и јесте право дете. Господ је рекао: ако се не повратите и не будете као

деца, нећеше ући у царство небесно (Мат. 18, 3; 19, 14). Овај свет страсти и страсности брзостари човека. Наше је детињство врло кратко, и у модерном времену оно бива и биваће све краћеи краће. Ко се може повратити и бити још једанпут дете? Марија је била и остала целог свогживота дете, по чедности и наивности, по страху и послушности према Богу. Није ли она ушла уцарство Сина свога још и пре Његове проповеди о царству? Гле, царство је Божје било унутра уњој (Лк. 17, 21)! Као дете она се и уплашила од појаве ангела; као дете и помислила: какав биово био поздрав? Ничега извештаченога, ни увијенога, ни позоришнога нема код ње, но сведетињски просто, чедно, јасно и наивно.

Велики Гаврил, који је присуствовао стварању човека у почетку времена, и који има моћ дапрозире скроз душе људске, гледао је бурне помисли Пречисте Деве јасније но ми што можемода гледамо тела. Он виде, дакле, смућеност њене душе и похита да је умири умилним речима:

Не бој се Марија! јер си нашла милост у Бога. Не бој се, дете! Не бој се, благодатна кћериБожја! Не бој се, најблагословенија од свих смртних, јер ће благослов Божји сићи кроза Те насав род људски! Не бој се, јер си нашла милост у Бога. (Богодухновени Андреја Критскиулазећи у мисао великог архангела овако објашњава благовест Пресветој Деви: „Не бој се,Марија! Ти си обрела благодат у Бога, благодат коју није примила Сара, коју није осетилаРевека; обрела си благодат, које се није удостојила ни славна Ана, ни Фенана, њена супарница.Јер мада су оне постале мајкама, ипак су у бешчадству изгубиле девство, а Ти постајућиМатером задржаваш и девство Своје неповређено. И тако, не бој се; Ти си обрела благодат Божју— благодат, коју осим Тебе нико од вечности није обрео". Беседа на Благовести.) Ове последњеречи говоре против тврђења неких западних богослова односно тзв. „непорочног зачећа", наиме,као да је Дева Марија зачета и рођена од својих родитеља без сенке греха Адамова иодговорности за тај грех. Кад би тако било, зашто би архангел рекао: нашла си милост у Бога?Милост Божју, која укључује појам опраштања, налази онај, коме је та милост прво нужна, адруго онај, ко је тражи. Не, него је Пресвета Дева уложила херојски труд на узвишењу своједуше ка Богу, и на том путу узвишења срела ју је Божја милост.

Пошто је умирио девичку душу Маријину, сада јој крилати весник Божји испоручује главнупоруку неба:

И ево зачећеш у утроби, и родићеш сина, и надени му име Исус. Он ће бити велики и назваћесе Син највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида, оца његова, и зацариће се у домуЈаковљеву ва век, и царству његову неће бити краја. Божји весник говори јасно до појединости.Зачећеш у утроби, то јест у телу. Као што овај израз употребљује и Псалмист: и дух прав обновиво утробје мојеј (Псал. 50). Овим наглашавањем у утроби архангел као да жели унапред дапредохрани против заблудног учења јеретика докета, као да Христос тобож није имао стварнотело, нити да је био стварно рођен, нити да је био стваран телесан човек, него као да је тобожбио само један призрак телесног човека.

Име Исус, или Јошуа — по јеврејском — такође је значајно. Такво је име носио син Навинов,који је увео народ израиљски у земљу обећану, преображавајући тако улогу и дело ИсусаСпаситеља, који је увео род људски у Једну истинску и бесмртну земљу обећану, у царствонебесно.

Све остало што саопштава архангел, срачунато је на то, да увери Деву, да ће њен син битиочекивани Месија. Да ће Он бити Син Највишега, да ће добити од Бога престо Давидов и да ћесе зацарити у дому Јаковљеву ва век — све је то у свести свакога Израиљца, а тим пре у свестидуховно васпитане Деве Марије, довођено у везу једино са очекиваним Месијом. Архангел неговори Деви све о Господу Исусу, но само оно што је њој као пророчанство познато и појмљивоиз Светога Писма.Он јој не говори о светској и свечовечанској улози Исусовој, о Њему каоСпаситељу свих народа и племена, нити као Оснивачу духовнога царства, нити као Судији свихживих и мртвих, а још мање о Њему као Слову Божјем, као једној од три вечне ипостаси СветеТројице. Да јој је то рекао, још више би је смутио. Она није свезнајућа, поред своје чедности ичистоте. И она ће имати много да се учи од свога Сина у току и времена и вечности, да слуша ичува у срцу своме све речи Његове (Лука 2, 51; Јов. 2, 4). Архангел се држи тачно рамоваизраиљског поимања. Он говори у органској вези све оно што се налази расејано по пророцима ишто она зна (Ис. 9, 6—8; 10, 16; 11, 1; Јерем. 25, 5; 30, 9; Језек. 34, 24; Осија 3, 5; Михеј 5, 4;Псал. 132, 11; Данил 2, 44; и др.). „Закле се Господ Давиду у истини, од које не ће одступити:од порода Твојега посадићу на престолу твојему (Пс. 132, 11). Господ посла Реч Јакову, и онападе у Израиљу (Ис. 9, 8.).

Чувши ову поруку неба Дева Марија, у својој детињој чедности и наивности пита чудногПосетиоца: Како ће бити то кад ја не знам мужа? (Добро запита она ангела: „како је томогуће?" јер она је раније читала, како је речено, да ће девојка зачети, али није читала каквим ћеначином зачети. — Амвросије). Ове речи не изражавају њено неверовање гласу архангела негосамо њену детињску чедност и наивност. Шта би неко од вас рекао на сличну порукунајнеобичнијег госта од свих гостију? Оно што би вам прво пало на ум при треперењу срцавашег, је л' те? Но Дева Марија није рекла нешто излишно. Ако је њено питање, претпоставимо,излишно за њу, оно није излишно за нас. Ради нас њен благодатни дух поставља једно питање,које би поставили свакако сви ми, будући под теретом природног закона. За рођење треба муж;— где је муж? Тако би питали сви ми, удаљени од слободе, која се радује свемоћи Божјој, апригњечени навиком на силу природе. Зато је нужно било, због нас, да Дева постави ово питање,те да ми чујемо одговор Божјег посланика. Шта одговара Гаврил?

Дух свети доћи ће на Тебе и сила највишега осениће те, зато и оно што ће се родити бићесвето, и назваће се Син Божји. И ето Јелисавета твоја тетка, и она заче сина у старостисвојој, и ово је шести месец њојзи коју зову нероткињом, јер у Бога све је могуће што рече.

Потпун и потпуно задовољавајући одговор. Бог идјеже хошчет побјеждајетсја естествачин. Природа и природни закони су као и да нису кад живи Бог спроводи Своју вољу и Својеустројство људског спасења. „Благодат се не потчињава закону природе" — вели ГригоријеНеокесаријски. (I Слово на Благовести). Дух је оно што оживљава (Јов. 6, 63), посведочио је самОбновитељ све твари, Господ Исус. Дух оживљава посредно или непосредно. Непосредно ДухБожји је давао живот у Рају, пре греха. И рече Бог — и би тако! После греха Дух даје животпосредно, кроз створене душе и створена тела. То посредно дејство Духа и називамо миприродом и природним законом. Но Дух Божји има Себи резервисано право и неограниченумоћ, да даје живот и непосредно, све према Својој вољи а сходно Божјем устројству спасењаљудскога. Но и при посредном давању живота Дух је и зачетник и власник живота. Природа,оваква каква је, само је једна сен, један застор, кроз који Дух дејствује. Но и у случајевимапосредности има ступњева, јер Дух дејствује више посредно и мање посредно. Такви суслучајеви код роткиња и код нероткиња. Посредан, но мање посредан, Јесте случај и са старомЈелисаветом, као што је био случај и са мајком Исаковом, Самсоновом и Самуиловом. Јер зачећекод старих жена не може се ипак назвати непосредним дејством Духа, пошто су све роткиње инероткиње од Еве па надаље причаснице греха, везане са овим светом жељама и похотама, вишеили мање. Једино зачеће при непосредном наитију, или дејству Духа Живота јесте зачећеПречисте Девојке Марије. У свој историји стварања од Адама до Христа таквога случаја нијебило. Такав је само један случај у времену, и само један у вечности. Оба се односе на Господа иСпаса нашега Исуса Христа.

Јер у Бога је све могуће што рече. То значи, да свака реч Божја испуњава се увек употпуности. Још кроз надахнутог Исаију пророка Бог је пустио реч: гле, девојки ће зачети иродити сина (Ис. 7, 14). Па ево то се и збива. Од кад свет постоји за Бога се може само једнорећи. Бог рече — и би тако! Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље,седам пута претопљено (Пс. 12, 6).

Дева Марија није посумњала у речи Господње, објављене јој архангелом. Јер да је посумњала,као што је свештеник Захарија посумњао, и она би била кажњена као што је и Захарија биокажњен. И мада су доста слична питања, која упућују ангелу и Захарија и Марија, ипак су срцањихова сасвим различна. А Бог гледа на срца људи. Два сасвим различна срца могу исказатисличне речи.

Саслушавши објашњење Божјег весника најсмиренија од смирених девојака закључује својразговор с архангелом умилним речима:

Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи Твојој: Она не каже: ево слушкиње твоје,архангеле, него вели слушкиње Господње, јер зна, да је архангел само испоручитељ воље Божје,

и да је и он, мада велемоћан и бесмртан, само слуга Бога живога. С друге стране опет она некаже: нека ми буде по речи Господњој — него по речи твојој, да тиме укаже част бесмртнику ивођи читаве војске бесмртника. И једна и друга мисао пак изражава најготовију послушност инајпотпунију смиреност. Овакав мудар одговор могло је дати само срце преиспуњено чистотом,јер у такво се срце права мудрост најрадије и улива. У часу свога искушења у Рају Ева је билатренутно заборавила овакав језик. Јер у часу њенога кушања она је поклонила пажњу речимаСатане, и њено се срце тренутно онечистило, а због нечистоће и мудрост из њега удаљила. Одгордости и непослушности онечистило се срце Евино и помрачио ум њен; од гордости инепослушности наспрам Бога пропао је стари свет, онаказио се род људски, унесрећила свастворена твар. На смирењу и послушности има се зидати нови свет. Неописиво је смирење ипослушност Пресвете Богомајке, њу ће само њен Син, Спаситељ и Обновитељ свеколике твари,превазићи Својим бескрајним смирењем и послушношћу.

Најзад, крилати весник почетка нашега спасења узлете у вишњи свет, међу своје бесмртнедругове. А његова благовест не би само реч, но као и свака Божја реч — дело. Бог рече — и битако. Никад један весник није донео радоснију вест земљи, проклетој због свог отуђења од Богаи свога савеза са мрачним Сатаном, него ли што је то учинио лучезарни и дивни архангелГаврил. Која уста да га не славе, и које срце да му не благодари!Никад никаква бистра вода није била тако чисто огледало сунца као што је Пречиста Дева Марија била огледало чистоте. („О, чистото, што радост ствараш срцу и душу претвараш у небо!О, чистото, добра имовино, неоскврњена зверовима! О, чистото, што пребиваш у душама кротких и смирених, и што ове чиниш Божјим људима! О, чистото, што цветаш као цвет посред душе и тела, и сав дом испуњаваш мирисом!" Јефрем Сирин: О чистоти). И јутарња зора, из које се рађа сунце, застидела би се од чистоте Деве Марије, из које се роди Бесмртно Сунце, Христос Спас наш. Које колено да јој се не поклони, и која уста да јој не ускликну: радуј се, благодатна! Радуј се зоро спасења људскога! Радуј се часнија од херувима и славнија од серафима! Слава нека је Сину Твоме, Господу Исусу Христу, са Оцем и Духом Светим, Тројици једнобитној и неразделној, кроза све време и сву вечност. Амин.

РОЖДЕСТВО IЈеванђеље о Првенцу

Матеј 1, 18-25. Зач. 2.

Ко са послушношћу и смирењем приђе Господу Исусу Христу, тај неће никада вишепожелети, да се одвоји од Њега.

Почетна вежбања регрута за војску Христову јесу вежбања у послушности и смирењу.Са послушношћу и смирењем почиње нови свет, нова твар, ново човечанство. Стари свет је

погазио послушност према Богу и смирење пред Богом, и тиме је порушио мост између земље инеба. Духовна грађа за обновљење тога моста јесу, на првом месту, послушност и смирење.

Док је Адам био богат послушношћу и смирењем, дотле је он једва могао правити разликуизмеђу свога духа и духа Божјега, између своје воље и воље Божје, између својих мисли и мислиБожјих. Он није могао ништа ни осећати, ни хтети, ни мислити, што није било у Богу и од Бога.Као ангели Божји тако је и Адам стајао у непосредној близини Бога, и из непосредне близинегледао је у праизвор светлости, мудрости и љубави. Није му било потребно палити некакву својусвећу живећи у самоме сунцу. Његова свећа у сунцу нити би горела нити би светлила.

Но када је Адам прекршио послушност и изгубио смиреност — а то двоје увек једновременосе или губи или добија — тада је његово непосредно општење с Богом пресечено, мостпорушен, и он је пао у страшну таму и мемлу, у којој је морао светлити себи својом свећом, којуму је ипак милост Божја дала онда када га је правда Божја истерала из Раја. Тада је он не само

почео правити разлику између себе и Бога, између своје воље и воље Божје, својих осећања иосећања Божјих, и својих мисли и мисли Божјих, — не само почео правити и увиђати разлику,него је једва, овда онда у часовима просветљења, могао запазити сличност своју с Богом.

Авај, у такав бездан био је сурван својом непослушношћу и гордошћу онај, који је првобитнобио створен по образу и подобију саме Свете и Божанске Тројице! („У човеку непорочном образБожји био је извор блаженства, у човеку палом он је (само) надежда блаженства". ФиларетМосковски: Слово на Ваведеније.) Авај, сви смо ми потомци Адамови, сви — ниски изданци изпања посеченог кедра, који се негда величанствено узвишавао и вијао над свима Божјимстворењима у Рају, ниски изданци обузети високим коровом сурове природе, која се као завесаспустила између нас и праизвора бесмртне љубави.

Погледајте само како, као на удар магичнога штапа, непослушност и гордост људскога праоцанаједанпут мењају сву твар около њега, и он бива окружен читавом војском непослушних ипогорђених!

Док је Адам био послушан и смирен пред својим Творцем, дотле је сва његова околина дисалапослушношћу и смирењем. Но каква промена сцене у једном тренутку! У тренутку Адамовапада, Адама окружују све само непослушни. Ту је покрај њега непослушна Ева. Ту је главниносилац непослушности и гордости — дух непослушности, Сатана. Ту је и сва природа,непослушна, збунтована и луда. Воће, које се дотле топило од сласти у човековим устима,почиње га ударати својом горчином. Трава, која се повијала као свила под његовим ногама,почиње га грепсти као боца. Цвеће, које се радовало кад га цар њен мирише, почиње сеоклопљавати трњем, да га одбије од себе. Зверови, који су се као јагањци умиљавали око њега,почињу налетати на њ са оштрим зубима, и очима пламтећим од гнева. Све узима немиран ипратећи став према Адаму. И најбогатији од све створене природе осетио се најсиромашнији.Пре тога обучен у славу архангелску, сада се осетио унижен, усамљен и — наг; тако наг, да јеморао да позаима од природе одело својој наготи, и телесној и духовној. За своје тело почео јепозаимати кожу од животиња и лишће од дрвећа, а за свој дух почео је позаимати од свих ствари— од ствари! — знање и умење. Онај који је дотле пио са препуног извора живота, сада је биопринуђен да ходи за стоком, да се сагиње у блато, и пије из стопа сточних, како при физичкојтако и при духовној жеђи.

Погледајте сада Господа Христа и Његову околину. Све сама послушност и смирење!Архангел Гаврил, представник ангелске послушности и смирења; Дева Марија — послушност исмирење; Јосиф — послушност и смирење; пастири — послушност и смирење; мудраци источни— послушност и смирење; звезде небеске — послушност и смирење. Послушне буре, послушниветрови, послушна земља и сунце, послушни људи, послушна стока, послушан и сам гроб. Свеје послушно Сину Божјем, Новом Адаму, и све се смирава пред Њим, јер и Он је бескрајнопослушан према Своме Оцу и смирен пред Овим.

Познато је, да уз многе земаљске усеве, које човек сеје и негује, радо ничу и неке друге травеи прорашћа, несејана и ненегована. Тако и са добродетељима: будеш ли марљиво сејао и неговаопослушност и смирење у души твојој, видећеш, да ће убрзо поред њих нићи и цела кита осталихдобродетељи. Једна од првих јесте простота, унутрашња и спољашња. Послушну и смиренуДеву Марију краси истовремено и чедна простота. Тако исто и праведнога Јосифа, тако иапостоле, и јеванђелисте. Погледајте само, с каквом беспримерном простотом описујујеванђелисти највеће догађаје у историји људскога спасења, у историји васељене! Можете лисеби представити, с каквом би опширноћу и театралношћу један светски књижевник описао,рецимо, васкрсење Лазарево, да је случајно могао бити очевидцем тога догађаја? Или, какву бинафразану и надувену драму написао о свему ономе, што се дешавало у души послушнога,смиренога и простога човека Јосифа у оном тренутку, када је дознао, да је његова штићеница иобручница бременита? Све ово пак описује јеванђелист у данашњем јеванђељу свега са неколикопростих реченица:

А рођење Исуса Христа било је овако: кад је Марија, мати његова, била обручена Јосифу, ајош док се не беху састали, нађе се да је она трудна од Духа Светога. Пре тога јеванђелист јеописивао родослов Господа Исуса, или боље рећи: родослов праведног Јосифа, из племенаЈудина а од колена Давидова. У томе родослову јевнађелист је ређао људе, рођене од људи,путем и начином природним, како се сви смртни људи у свету рађају. Наједанпут почињеописивати рођење Господа и вели: а рођење Исуса Христа.... као да покаже са оним анеобичност и надприродност Његовог рођења, које се сасвим издваја од начина рођења свихнабројаних предака Јосифових. Марија, мати Његова, била је обручена Јосифу. У очима света тообручење могло се сматрати као увод у брачни живот; но у очима Марије и Јосифа то се нијемогло тако сматрати. Исплакана од Бога, Дева Марија је заветом родитељским била заувекпосвећена Богу. Тај завет родитељски она је и од своје стране драговољно усвојила, што показујеи њено многогодишње службовање у храму јерусалимском. Да је стајало до њене воље, она бинесумњиво провела до смрти у храму као и Ана, кћи Фануилова (Лк. 2, 36—37), али закон једругчије прописивао, па је друкчије морало и бити. Она се обручила Јосифу не зато, да биживела у браку него баш да би избегла брак. Све појединости овога обручења и његовог значајаналазе се у предању црквеном. И кад би људи ценили предање у вези са Богоматером, саправедним Јосифом и са свима личностима, поменутим у Јеванђељу, колико цене предања, честои најлуђа, у вези са светским царевима, војводама и мудрацима, свакоме би био јасан смисаообручења Пресвете Деве са Јосифом. (Свети Игњатије вели, да је Дева обручена била „да бирођење Његово било сакривено од ђавола, те да би ђаво мислио о Њему као рођеноме од венчанежене а не од девојке". Исто и Јероним Толк. на Матеја. Исто и Григорије Неокесаријски: IIСлово на Благовести).

А још док се не беху састали — ове речи не значе, да су се они потом састали као муж и жена,нити је ово на памети јеванђелиста. Јеванђелиста интересује у овом случају само рођењеГоспода Исуса и никога више, и он исписује горње речи, да покаже, да је Његово рођење билобез састанка мужа и жене. Зато разуми речи Јеванђелиста исто као да је написао: и без састанкањихова нађе се да је она трудна од Духа Светога. Само од Духа Светога и могао је бити зачетонај, који је имао да усред царства духа мрака и злобе успостави царство Духа светлости иљубави. Како би Он могао испунити Своју божанску мисију у свету, да је дошао у свет кроз свеканале земаљске, затворене грехом и запахнуте трулежи смртном? У том случају ново виномирисало би на старе мехове, и Онај, који је дошао да спасе свет, и сам би потребовао спасења.— Чудом је само могао бити спасен свет, чудом Божјим; тако је веровао цео човечји род наземљи. Па кад је чудо Божје дошло, не треба сумњати у њега, него му се треба поклонити и себиу томе чуду потражити лека и спасења. Како поступа Јосиф сазнавши за трудноћу Деве Марије?

А Јосиф муж њезин, будући праведан, и не хотећи је јавно срамотити, намисли је тајнопустити. Он поступа, дакле, по послушности к закону Божјем. Он је послушан вољи Божјој,како је и уколико је воља Божја до тада била објављена народу израиљском. Он поступа и посмирењу пред Богом. Не буди сувише правдив! опомиње премудри Соломон (Пропов. 7, 16). Тојест: не терај сувише правду над онима, који погреше, него се сећај своје слабости и својихгрехова, па се старај да милошћу ублажиш правду према грешницима. Запојен овим духом Јосифније ни помислио, да Деву Марију предаје суду за подозревани грех: и не хотећи је јавносрамотити, намисли је тајно пустити. Овакав план приказује нам Јосифа као узорита човека,узорита у правди и милости, каквог је у опште дух старога закона могао васпитати. Код њега јесве просто и јасно, како је то и могло бити у срцу једног богобојажљивог човека.

Али тек што је праведни Јосиф био смислио један згодан излаз из незгодног положаја,наједанпут умеша се небо у његов план са једном изненадном заповешћу:

Но кад он тако помисли, а то му се јави у сну ангел Господњи и рече: Јосифе, сине Давидов!не бој се узети Марије жене своје, јер оно што се у њој зачело од Духа је светога. Ангел Божји,који је пре тога јавио Пречистој Деви долазак у свет Богочовека, сада иде и рашчишћава пут

пред Њим и уравнава стазе ногама Његовим. Јосифова сумња је једна сметња на путу Његовом, ито врло јака и опасна сметња. Ту сметњу треба уклонити. Да би показао, како је небеским силамалако учинити и оно што је људима врло тешко, ангел се не јавља Јосифу на јави него у сну.Ословљавањем Јосифа сином Давидовим ангел хоће да га истовремено и почаствује и опомене.Као потомак цара Давида ти треба да се радујеш овој божанској тајни више од других људи, нотреба и да је разумеш боље од других. Но како то да ангел назива Деву женом његовом: не бој сеузети Марије жене своје? Онако исто како је и Господ са крста рекао Мајци Својој: жено, етоти сина! а потом ученику своме: ето ши матере (Јов. 19, 26—27)! Ваистину, штедљиво је небона речи, и ништа излишно не говори. Да није требало то рећи, зар би ангел рекао? Ако је овајназив Марије женом

Јосифовом камен спотицања неким неверним људима, он је одбрана чистоте од нечистих сила,Јер Божју реч не слушају само људи него сви светови, и добри и зли. Онај ко би желеопроникнути у све тајне Божје, тај би морао имати вид Божји за сву твар видљиву и невидљиву.

Оно што се у њој занело од Духа је светога. Божје је то дело а не људско. Не гледај наприроду, и не бој се закона. Овде дејствује већи од природе и јачи од закона, без кога ни природане би имала живота, ни закони силе.

Из овога што ангел саопштава Јосифу јасно је, да Дева Марија ништа није причала овоме освоме ранијем виђењу са великим архангелом, као што је јасно, да се она сада, када ју је Јосифнамеравао отпустити, није ни најмање правдала. Саопштење архангела, као и све небеске тајне,које су јој се постепено откривале, она је чувала и слагала у срцу своме (Лк. 2, 19; 2, 51). У својојвери у Бога и послушности према Богу она није презала ни од каква понижења пред светом.„Ако су моје муке угодне Богу, зашто да их не поднесем?" говорили су доцније неки хришћанскимученици. Живећи у сталној молитви и богомислију и Пречиста је могла рећи: „ако је мојепонижење угодно Богу, зашто да га не поднесем?" Само нека ја будем права пред Господом, којисрца познаје, а свет нека чини са мном што хоће. Знала је пак она, да јој сав свет не може ништаучинити, што Бог не би допустио. Какво милокрвно мирење пред Господом живим, и каквапредивна преданост вољи Његовој! И још уз то — какво херојство духа код једне нежне девице!Тајна је Господња у оних који га се боје (Пс. 25, 14). Док грешнице у наше време, као и у свавремена, наводе чак и лажне сведоке за себе, дотле Дева Марија, која нема човека за сведоканего Свевишњега Бога, не правда се, не узбуњује се, него ћути, — ћути и чека, да је сам Бог усвоје време правда. И Бог је похитао брзо, да оправда Своју избраницу. Онај исти ангел, који јојје открио велику тајну њеног зачећа, пожурио је сада да он говори место ћутљиве Девице.Објаснивши, дакле, Јосифу оно што је већ било, ангел Божји сада иде даље и објашњава му оношто има да буде:

Па ће родити сина, и надени му име Исус, јер ће он спасти свој народ од грехова њихових.„Не рече: родиће ти сина, но тако просто рече — родиће; јер (га) не роди њему но свему свету"(Златоусти). Ангел упућује Јосифа, да се понаша према Новорођеном као истински отац, збогчега и каже: и надени му име. Исус значи Спаситељ; зато друга реченица и почиње са јер; то јест.надени му име Спаситељ, јер ће он спасти свој народ од грехова њихових.

Архангел је истинит весник Божји. Он говори оно што дознаје од Бога; он гледа истину оБогу. За њега природа са својим законима као и да не постоји. Он зна само за свемоћ Богаживога, као што је некада и Адам знао. Рекавши: он ће спасти народ свој од греха њихових,архангел је предсказао основно дело Христово. Христос има да дође да спасе људе не од некогспоредног зла него од главног зла, од греха, који је извор свему злу у свету. Он има да спасе дрвочовечанства не од једног облака гусеница, које га случајно брсте једне године, него од црва укорену, од кога се цело дрво суши. Он долази да спасе не човека од човека, ни народ од народа,но све људе и све народе од Сатане, сејача и властитеља греха. Он долази не као браћа Макавеји,или Варава, или Бар —Кохба, да диже буну против Римљана, који су као облак гусеницанавалили на народ израиљски да га опусте, него као бесмртни и свеопшти лекар, пред којим су иИзраиљци и Римљани, и Грци и Мисирци, и сви народи на земљи, болесни и преболесни,сушећи се од једног истог микроба, од греха. Христос је, доцније, савршено испуниопредсказање архангела. Опраштају ти се греси! била је Његова победоносна реч кроз целуЊегову земну делатност међу људима. У тим речима садржавала се и дијагноза болести и лек.Грех — то је дијагноза болести; опроштење греха — то је лек. И Јосиф је био први удостојен одсмртних људи у Новом Стварању, да сазна прави циљ доласка Месије и праву природу Његоведелатности.

Ово што је архангел до сад рекао Јосифу, било је довољно, да овај, у послушности новој инепосредној заповести Божјој, одустане од својих мисли као и од плана у погледу отпуштењаМарије. Небо наређује — Јосиф се повинује. Но обичан метод неба није, да људима издаје

наредбе без апеловања на људско поимање и самоопредељење. Богу је од почетка било стало дотога, да човек дејствује као слободно биће. Јер у слободи, у слободном самоопредељењу човека,и састоји се сва чар човека. Без слободе човек би био само једна механичка вешта направа Божја,коју би Бог држао и кретао искључиво по својој вољи и својој сили. Таквих направа Бог имау природи доста, но човеку је Он досудио изузетан положај, давши му слободу, да сеопредељује за Бога или против Бога, за живот или за смрт. Положај пун части но у исто време ипун опасности. Зато и не издаје Бог Адаму просту заповест: једи слободно са свакога дрвета уврту, али с дрвета од познања добра и зла — с њега не једи, него Бог одмах додаје: јер у којидан окусиш с њега, умрећеш (Пост. 2, 16—17). Са овом последњом реченицом Бог даје човекуједан разлог његовом разуму и један мотив његовој вољи, да не једе од забрањеног дрвета ]ер укоји дан окусиш с њега, умрећеш. Слично чини сада и архангел с Јосифом. Пошто је издаонаређење овоме, да прими Марију и не отпушта је, и пошто је објаснио, да је плод девичанскеутробе њене од духа светога, архангел подсећа Јосифа и на јасно пророчанство великог пророка:гле, девојка ће зачети и родиће сина, и назваће се Емануил, што ће рећи: с нама Бог (Иса. 7, 14)!

То што је напред речено: и надени му име Исус не стоји у противности са овим што се садкаже, наиме: и назваће се Емануил, што ће рећи с нама Бог. У првом случају Јосифу се наређује,да му он надене име Исус, тј. Спаситељ, а у другом случају тврди се, да ће Младенац битиназван, од људи и народа, Емануил, тј. с нама Бог. И једно и друго име, свако на свој начин,изражавају најбољи смисао доласка Христовог у свет и Његовог дела у свету. Он ће наиме доћи,да опрости грехе, да помилује и спасе људе од греха, зато ће се звати Спаситељ, — Исус. Но коможе опраштати грехе осим једнога Бога (Марк. 2, 7)? Нико у свету; нико ни на небу ни наземљи нема ни права ни моћи опраштати грехе и спасавати од греха токмо един Бог. Јер грех јеглавни црв болести светске. И нико не познаје бездани ужас греха као Бог, који је безгрешан;нити ико може црв греха ишчупати из корена осим Бога. Па како је Исус опраштао грехе, и крозто чинио људе здравим, то Он и јесте Бог међу људима. Кад би се хтела имена доводити уузрочну везу, онда би се име Емануил ставило пред име Исус. Јер да би Новорођени могаоизвршити посао Спаситеља, он мора бити Емануил, тј. мора доћи као Бог међу нас. Но и овакокако је, има исти смисао. Свеједно је, рекли овако или онако; смисао је исти, рекли ми: Емануил— зато Спаситељ, или рекли Спаситељ — јер је Емануил (Но ко ће Га назвати Емануилом? Гле,овде се говори безлично „Нико Га није назвао Емануилом. По имену — нико, а уствари — сви.Они који су поверовали, саглашавали су се, да је с нама Бог, мада Он живи међу нама каочовек". Монах Е. Зигабен: Толковање Матеја). У сваком случају једно је јасније од свега у свету,а то је, да спасења овоме свету нема, ако Бог не дође у њега; и да нама људима нема ни лека ниспасења, ако Бог не буде био с нама. Ако не буде Бог био с нама, и то не само као идеја или леписан, него с нама као и ми: с душом као и ми, у телу као и ми, у јаду и страдању као и ми, и —најзад, у ономе што нас највећма чини различним од Бога — у смрти као и ми. зато свака вера,која учи да Бог није дошао у телу и да не може доћи у телу, лажна је, јер представља Бога и каонемоћна и као немилосрдна; представља га као маћеху а не као мајку. Као немоћна представљага, јер га увек бојажљиво чува од највећег мегдана — мегдана са Сатаном, грехом и смрћу. Требаоковати Сатану, треба ишчупати клицу греха из корена душе људске, треба жалац смрти сатрти— ах, треба извршити дело веће и теже него што би било свет држати на својим плећима. НашБог је тај мегдан одржао, и то победоносно. Људи других вера боје се, да и у мислима дозволесвојим боговима такву борбу, у којој би противници њихови могли победити. Каква би то мајкабила, која се не би сагнула до земље из љубави према своме чеду, да га теши, да га љуљушка, даму гугуће? Па још ако је дете у огњу, или у зверињаку! О, Господе, опрости, што се овакопитамо! Какав би Ти био милосрдни Творац света, кад Те милост не би спустила међу нас, негокад би само из магловите и безболне даљине посматрао несрећу нашу, а да никада хладан прстне пружиш у огањ наш, нити ногом Својом да крочиш у пећину, у којој нас зверови даве? Заиста,Ти си се спустио међу нас, и још ниже него што икаква земаљска љубав то изискује; родио се се

у телу, да с телеснима поживиш и телесне спасеш; причестио си се чашом страдања свих Твојихстворења; ниси делио ни с ким ту чашу горког причешћа, него си је сам до дна испио. Ти си затонаш Спаситељ, јер си био Бог међу нама; био си Бог међу нама, зато си и могао бити нашСпаситељ. Слава Ти, Исусе Емануиле!

Што се тиче Јосифа, он је са страхом и трепетом све јасније увиђао, да се око њега плететкиво, дуже од сунчане светлости а шире од ваздуха; једно ткиво, коме је сам Свевишњи основ, аангели и сва створења потка. Њему је пало у део, да у центру самога ткива Новог Стварањапослужи као оруђе Божје. Док год човек не осети, да Бог кроза њ дела Своје дело, дотле је онслаб и нејак, неодређен и самопрезрен. Но када човек осети, да га је Бог узео у Своје руке, каоковач гвожђе за ковање, он се осети истовремено моћан и смирен, јасан у поступцима својим, ипоносит Богом својим.

Кад се Јосиф пробуди од сна, учини онако како му је ангел заповедио, и узе Деву Марију опетк себи, и не знадијаше за њу док не роди сина свога првенца, и надене му име Исус. Кад читамосвето Јеванђеље, треба ум јеванђелски да преносимо у себе а не свој ум у Јеванђеље. Сам у чудујеванђелист прича о чуду рођења Спаситељева. Њему је главно да покаже, да је то рођење билона чудесан начин. Ово је већ четврти доказ тога, који јеванђелист Матеј у данашњем јеванђељуистиче. Прво је рекао, да је Дева Марија била само обручена Јосифу; друго, да се она нашлатрудна од Духа светога; треће, да је ангел у сну објавио њену трудноћу као чудесну инадприродну; и четврто, ево, сада понавља ту исту мисао речима, да Јосиф не знадијаше за њудок не роди сина свога првенца. Јасно је, дакле, као сунце, да Јеванђелист и не помишља да каже,као да је после овога рођења Јосиф ступио у везу са Маријом. Оно што није било док не родисина, није било ни после, када роди сина. Кад би ми рекли за некога, да док год трајебогослужење у цркви он не пази на речи свештеника, ми свакако и не помишљамо да тимекажемо, да тај неко по свршетку богослужења пази на речи свештеника. Или кад кажемо зачобанина, да он пева док овце пасу, ми не мислимо, да чобанин не пева кад овце престану дапасу. („Као што се каже за време Потопа, да се гавран не врати у лађу докле се земља не исуши;он се, наравно, ни после не врати. (Или) као што Христос говори: с вама сам до краја времена:еда ли потом неће бити с нама?" Теофилакт) Реч првенац пак односи се искључиво на ГосподаИсуса (Пс. 89, 27; сравни II Самуил 7, 12 — 16; Јевр. 1, 5—6; Рим. 8, 29), који је првенац међусвима царевима, и првенац међу браћом својом (Рим. 8, 29), то јест: међу спасеним иусиновљеним људима. Кад би се првенац писало са великим почетним словом, као особенаименица, не би произашло никакво двојство у мишљењу. Или, кад би се пред реч првенацставила запета, опет не би произашло никакво двојство и никаква забуна. Међутим, баш треба ичитати, као да је Првенац особно име, и као да напред стоји запета: и роди сина свога, Првенца.Господ Исус је Првенац као творац новога царства, као Нови Адам.

За светога Амона (Житија Светих: 4 Октобра) прича се, да је осамнаест година био у браку савенчаном женом не имајући с овом никако телесне везе. Света мученица Анастасија (22.децембра), такође живела је низ година у браку са Помплијем, римским сенатором, и није ималас њим никако телесне везе. Наводимо овде само два примера од хиљаде других. Својимпречистим девичанством, прежде рождества, в рождествје и по рождествје, Дева Марија јепокренула на девичански живот хиљаде и хиљаде девојака и момака кроз историју цркве.Угледајући се на њено девичанство многе су венчане жене прекидале брак и посвећивале седевичкој чистоти. Угледајући се на њу многе су тешке развратнице трзале се од свог развратногживота, перући своју упрљану душу сузама и молитвом. Како би се, дакле, могло и замислити,да је Пречиста Дева, стуб и надахнуће хришћанске чистоте и девичанства кроз векове, моглабити нижа у девичанству, од свете Анастасије, Текле, Варваре, Катарине, Параскеве и осталихбезбројних? Или, како би се могло и замислити, да је Она, која је носила у телу свомебестраснога Господа, могла икада имати и сен телесне страсти; Она, која је Бога носила и Богародила „била је девом не само телом него и духом", говори свети Амвросије. А Златоуст опет

сравњује Духа Светога са пчелом и вели: „као што пчела неће да уђе у смрадан суд, тако ни ДухСвети неће да уђе у нечисту душу".Но прекинимо разговор о ономе, чему треба посветити мање разговора а више дивљења. Тамо где је послушност и смирење наспрам Бога живога, тамо је чистота. Послушне и смирене слуге Своје Господ исцељује од сваке земаљске страсти и похоте. Посветимо се с тога очишћењу своје савести, своје душе, свога срца и свога ума, да би се и ми удостојили благодатне силе Духа Светога; да би једном престала земља сејати своје семе по унутрашњем човеку нашем, те да би Дух свети зачео унутра у нама нов живот и новога човека, сличнога Господу и Спасу нашем Исусу Христу. Њему нека је слава и хвала, са Оцем и Духом Светим, — Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

РОЖДЕСТВО, IIЈеванђеље о Небесном Хлебу у слами

Лука 2, 1-20. Зач. 5.

У то време владаше земљом Ћесар Август. Његово јединоначалство на земљи беше сликаБожјег јединоначалства у обе васељене: у духовној и материјалној. Многоглава аждаја власти,која од почетка греха трује народе на земљи, беше остала само с једном главом. Сви познатинароди и племена земна покораваху се Августовој власти, посредно или непосредно, билошаљући му само свој данак било пак признавајући римске богове и римске чиновнике. Борба оковласти беше утихла за неко време, и јединовлашће над светом беше потпуно у рукама ЋесараАвгуста. Над њим не беше ни човека ни — бога. Јер и сам он беше проглашен за бога, и његовомлику приношаху људи жртве: заклане животиње и кадове. Од кад свет постоји смртан човек нијесе дигао до веће моћи од Ћесара Августа, који је владао без такмаца васцелим светом; и,ваистину, од кад свет постоји није се човек, створени од живога Бога, спустио био на само дноништавила и очајања него тада када је почео обожавати римскога Ћесара, човека са свиманемоћима и слабостима људским, са веком једне врбе, са стомаком, цревима, џигерицом ибубрезима, што је све кроз неколико десетина година претворено у црвоточни смрад и бездиханипрах; човека, најзад, чији су кипови по свој царевини надтрајали његов живот, његову силу ињегову царевину.

У то време спољашњега мира и унутрашњег очајања родио се Господ Исус Христос,Спаситељ рода људског и Обновитељ све твари. Зашто се он не роди као син веле-моћногЋесара, па да свету једним указом, одједанпут, наметне нову веру, без муке и понижења, безкрви и трнова венца, без крста и мрачнога гроба? Јединовластни Ћесар могао је све, па је могаонаредити, да се једнога дана полупају сви идоли у царству, да се прекине поклоњење лажнимбоговима, и да се установи вера у једнога јединога живога Бога, Створитеља неба и земље.Нашто је требало Христу Господу да се роди у једном непознатом племену, израиљском? и уједном непознатом селу, Витлејему? и од једне непознате девојке, Марије? Зар је то мудро било,да се Спаситељ света роди у таквој низини, да проживи, пострада, умре и васкрсне, па да текнакон пола столећа од Његовог доласка у свет, велико римско царство начује за Његово име? ЗарОн не би брже и боље успео, да се родио у престоници света, у раскошном граду Риму, у дворуЋесаревом? Па да је звезда источна засјала над Римом? Па да су ангели Божји запевали песмумира и добре воље над злаћеним кровом царског двора, те да их чују највећи великаши овогасвета, и чувши да се одмах обрате Христу као Богочовеку и Спаситељу? Па да Христос наПалатину, као дечак, обрати све синове великашке Своме Јеванђељу? И да на Форуму римскомизговори своју славну беседу о Блаженствима, и тиме омекша срца свих грађана двомилионогграда Рима? Па указ за указом, указ за указом, и нова вера да буде утврђена, и царство небесно

на земљи установљено, и Христос зацарен не на престолу некаквога пастирског цара Давиданего на престолу велемоћног Ћесара Августа?

Шта би се рекло на ово? Ми велимо, да је све ово једна смешна лудост. Нека нам Господопрости, што изрекосмо ову лудост, но ми је изрекосмо с добром намером — ради поуке онихкојима ова лудост може пасти на ум и на срце при размишљању о рођењу Господа Исуса. Да бисмо разбили ову лудост — што није теже учинити него одувати пухор са жара — ми ћемо одмахподсетити, да је Бог створио првог човека из превелике љубави, и биће овога засновао на дваначела: на слободи и на смиреној послушности. Слобода се састојала у томе, што је човек могаорасполагати целим Рајем по својој вољи, јести од сваког рајског плода и управљати животињамакако је хтео. Смирена богопослушност пак требала је бити сталним регулатором слободечовекове. Јер једини је Бог савршен у слободи, и не потребује никаква регулатора, пошто Он неуме и не може погрешити. Смирена послушност надокнађавала је човеку његово несавршенствоу мудрости и љубави, тако да је он са дарованом му од Бога слободом и са драговољномсмиренопослушношћу пред Богом био, као створење, потпуно савршен. Своју слободу Адам јеокушао у Рају на милионе створења и ствари; —није ли то доказ бескрајне љубави Божје? Асвоју смиренопослушност Адам је имао да опроба на једној јединој заповести Божјој и на једномједином предмету у Рају, на дрвету познања добра и зла. Није ли и то доказ бескрајног Божјегчовекољубља и снисхођења? Но чим су се Ева и Адам приближили дрвету пробе, они сусагрешили: њихово смирење обратило се у гордост, њихова вера у сумњу, и њихова послушносту непослушност. И тако је савршени створ Божји изгубио равнотежу и ума и срца и воље, јер јепомислио зло и пожелео зло; а самим тим он је одгурнуо водећу руку Божју, и пао у мртвачкизагрљај Сатанин. Ту је кључ и објашњење свих догађаја у човечанству, па ту је кључ иобјашњење и зашто се Господ Исус није родио у Риму као син Ћесара Августа, и зашто нијенаметнуо Своју спасоносну науку свету царским указом и силом. Кад се дете отргне мајци изруку и отисне у бездан — која се мајка облачи у свилу и прави мермерне степенице, да се спустина дно бездана и спасе своје дете?

Бог је могао окружити дрво искушења у Рају огњеним пламеном тако, да му Адам и Ева не бимогли никада приступити. Но где би онда била слобода чаробног бића Божјег, човека, малогаБога? Где разлика овога од осталих, неслободних створења?

Бог је исто тако могао учинити, да се Спаситељ роди у Риму, да се назове сином Ћесаровим, ида указом — што ће рећи мачем и огњем, као Мухамед — наметне човечјем роду нову веру. Ноопет — где би била слобода чаробног бића Божјег, човека, малога Бога?

Бог је могао изабрати још краћи пут. Он је могао и не слати у свет Сина Свог Јединородног,него само пустити једну читаву војску ангела Својих светих, да заблеште блеском својим изатрубе широм и дужом земље; и људи би у страху и трепету попадали на колена, познали биБога истинога, и одбацили би мрачно идолослужење. Но опет — где би била онда чар слободељудске, и чар смирене послушности пред Створитељем? Где разумна душа људска? Где љубав игде синовство?

Господ Исус имао је да покаже као сунце јасно четири ствари, које је заблудели и помраченичовек био предао забораву, и то: синовску смиренопослушност човека према Богу, очинскуљубав Бога према човеку, изгубљену царствену слободу човека, и, најзад, царствену моћ Бога.

Синовску смиренопослушност показао је Господ Исус уопште тиме што је одлучио родити секао човек у телу. Јер понижено тело човечје било је за Њега још пониженија пећина од пећиневитлејемске. Осим тога, Он је показао Своју смиренопослушност тиме, што се родио упрескромној средини и ништим условима живота: у малопознатом народу, у још мање познатомселу, и од мајке, свету сасвим непознате. Нови Адам требао је да излечи старога Адама однепослушности и гордости. Лек се састојао у послушности и смирењу. Зато се Господ није јавиосвету из гордога Рима него из Витлејема, и не од самообожаване куће Августове него одпокајане и смирене куће Давидове.

Очинску љубав Бога према човеку Господ Исус показао је страдањем са људима и за људе.Како би могао Господ показати љубав Божју толиким страдањем, да је рођен у Риму, у дворуЋесаревом? Онај ко наређује и указима влада, тај сматра страдање понижењем.

Царствену слободу човека над природом, над Својом телесном и душевном природом, као инад свом физичком природом унаоколо, Господ Исус показао је Својим истрајним постом,Својом неустрашивошћу пред свим опасностима и неугодностима живота, и Својим божанскимчудима, којима се очитовала Његова потпуна власт над природом.

Царствену моћ Бога над животом и смрћу Господ Исус је показао нарочито Својим славним исамомоћним васкрсењем из гроба.

Да се Он родио у Риму, као син Ћесара Августа, ко би поверовао у Његов пост, у Његова чуда,у Његово васкрсење? Не би ли свет рекао, да је то све оглашено, разглашено и надувано моћномагитацијом и царским благом?

И најзад мора се рећи: и смирењу Божјега Сина има једна граница. Ту границу чини грех.Кроз такву нечистоћу, духовну, моралну и телесну, какву је представљао Рим и ћесарски двор уРиму, Бог није могао сићи у свет. Онај, који је имао очистити човечанство од нечистоте греховне,морао се родити у чистоти, невиности и безгрешности.

Отуда је јасно, дакле, да мудрост Божја, показана при рођењу Спаситељевом — наиме: приизбору народа, племена, места и мајке — тако је неисказиво велика као и мудрост Божја припрвом створењу света. Све што Бог ради, ради не као волшебник но као домостројитељ. Онлагано зида, али зида на чврстом темељу. Он сеје и чека. да никне трава, па да трава уцвета, инајзад да усев донесе плода. Он трпељиво сноси хиљаде времених пораза, да би дошао до једневечне победе.

У то време нареди Ћесар Август попис целога света. И свак је морао поћи у свој град да сеупише. Каква гордост господара света! И какво понижење људи! Све што Сатана употребљује напонижење Божје, окреће се мудрошћу Промислитеља на његово сопствено понижење, а на славуБожју и на корист домостројства спасења људског. Једновлашћем Ћесаревим над светом Сатанаје циљао на понижење Бога, но то једновлашће Бог је употребио на васпостављање мира наземљи у ономе часу, када је се Цар мира имао јавити човечјем роду. Свеопштим пописом људиСатана је хтео обелоданити робовање свих људи једноме обоготвореном човеку, но тај попис Богје употребио на испуњење пророчанства о рођењу Спаситеља у Витлејему (Сравни сТеофилактом).

Тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се звашеВитлејем, јер он бејаше из дома и племена Давидова. Од Назарета до Витлејема пешак путујескоро три пуна дана. Но како је света Дева била трудна, може се веровати, да је божанскафамилија провела још и више времена док је стигла у град Давидов. Како заморан и мучан пут!Најпре ход кроз дугу и монотону равницу галилејску, па онда пењање и спуштање уз и низпланине самаријске, па онда пипаво и пажљиво корачање кроз кршну и суху Јудеју. Ако се натако дугом путу, поред умора, не трпи глад, извесно је, да се трпи жеђ. Свега два три водопоја нацелом том путу! Но може се замислити, колика је гомила народа чекала и гурала се код свакогтог водопоја у време светског пописа! Али послушни и смирени Господ долази у свет на трновустазу, и почиње ходити овом још у утроби Матере Своје. Наређује Ћесар, да му се сви поданиципопишу, и Он, ком су серафими поданици, ходи послушно да се упише као поданик трулогаЋесара земаљскога. Пре него што је рекао Своме Претечи и рођаку Јовану: треба нам испунитисваку правду (Мат. 3, 15), Он је то већ и делом показао још у утроби Матере Своје. И пре него јеизрекао људима поуку: подајте ћесару ћесарево (Лк. 20. 25), Он ју је буквално испунио још пренего је изишао из утробе Матере Своје.

С Маријом испрошеном за њега женом, која беше трудна. Славни јеванђелист Лука, учен ипо светској мудрости и по Духу Светоме, нарочито брижљиво истиче факт надприродног зачећасвете Деве. За све оне, које може да мучи сумња у овој ствари, јеванђелист Лука је добро дошао

као помоћник њиховој савести. Свети Лука је био лекар; најпре лекар телесни, физички, па текдоцније лекар духовни. Као учени физикус и лекар телесни он је морао знати, шта од шта можебити у свету телесном. Но он је имао колико увиђавности толико и храбрости, да утврди иобјави писмено један небивали догађај, где се виша духовна сила умешала у законе физичке, игде се један живот зачео на изузетан, нетелесан начин. Такво сведочанство једнога лекара заистаје од неоцењиве важности. На девојачком зачећу Марије највише се задржава свети Лука од свихјеванђелиста. Он нам најпре надуго описује разговор архангела Гаврила са светом Девом (1, 26—38). Он нам сада говори, да је Јосиф ходио у Витлејем да се упише са Маријом, испрошеном зањега женом, која већ беше трудна. Говорећи о родослову Господа Исуса он нам прича: и тајИсус имаше тридесет година кад поче (учити), и беше као што се мишљаше, син Јосифа, синаИлијина (3, 23). То јест: као што свет мишљаше, а уствари он не бејаше син Јосифов но СинБожји. Заиста је предивно и човекољубиво Провиђење Божје! Ради домостроја спасења људскогаОно обраћа гонитеља Хришћанства Савла у највећег бранитеља Хришћанства Павла, и телесноглекара Луку у највећег сведока једнога духовног догађаја у свету.

И ако је Јосиф од колена Давидова, а Давид из града Витлејема, ни Давид ни Јосиф, његовпоследњи потомак, немају ниједнога сродника у Витлејему. Јосиф долази у Витлејем, у свој градпо историји и по духу али нипочему више. Ниједног сродника, да га прими; ниједног пријатеља,да му укаже гостољубље. У гостионици не беше места. Приватне куће су туђе куће, у којиматуђинци дочекују своје сроднике и пријатеље. Тамо —амо, није се имало куда него у једнупештеру, где су пастири затварали своја стада!

Јудеја је пуна таквих пештера. Ту су пештере пророчке, пештера Манасијина, пештера светогСаве Освећеног, пештера светог Харитона Великог, пештера свете браће Хозевита, пештере надМртвим Морем, у којима се Давид скривао од Саула, пештере под Гором Искушења; и осим тихи других пештера, које су због славе витлејемске пештере обасјане славом светитељском, постојемногобројне друге пештере, у које и дан данас бедуини чобани затварају своју стоку, о чему сесваки путник по Светој Земљи може лично уверити.

И роди сина свога, Првенца, и пови га, и метну га у јасле. И овде, као и у Јеванђељу светогаМатеја, треба одвојити реч Првенца од претходне речи свога. Јер се не мисли на првенца светеДеве него на божанског Првенца. Сина Божјег Јединородног, који је у новом стварању Првенацмеђу многом браћом својом (Рим. 8, 29). Мистични Првенац у царству Тројичином у вечности, иисторијски Првенац у цркви Божјој, у видљивом и невидљивом царству Божјем.

Пови га и метну га у јасле. Боље чиста слама него прљава свила. Колико су и коликобезгрешније јасле од дворова Ћесаревих, и пештера овчија од Рима, престонице свесветскогацарства! Нека слаткога Младенца у пештери и јаслима! Волови и овце не знају за грех, а ипастири знају за грех мање од осталих људи. Господу Исусу је светло тамо, где је безгрешно, итопло тамо, где грех не леди груди. Ко зна, колико је пута млади син Јесејев, Давид, свраћао у тупећину! Одатле је он пошао у бој против Голијата, и убио овога до зуба наоружаног једнимкамичком из праћке. У тој пећини лежи сада Младенац по људском закону из племена тог истогпастира Давида; и Он ће поћи против једног страшног голијата, против Сатане, који царује уЈерусалиму у лицу голијата Ирода, а у Риму у лицу голијата Августа, а у васцелом свету у видуголијата Греха, и највећег од највећег голијата — Смрти. Сва Сатанина војска до зуба јенаоружана; и засмејаће се кад види Исуса где иде против ње са једним привидно ништавниморужјем, као што се први голијат засмејао Давиду и његовој праћки са камичком. Исусовопобедно оружје биће још мекше од камичка. Оно ће бити од дрвета — дрвени крст.

Била ]е ноћ и тишина ноћна. Уморни путници, поданици Ћесареви, одмарали су се и крепилитврдим сном. Само су били будни пастири, који чуваху ноћну стражу код стада својега.Витлејемска пештера тада је морала бити ван града, иначе би невероватно било, да су се пастирииз околине могли њоме служити. Но доцније, када је та славна пештера постала главномзнаменитошћу Витлејема, она је била већ окружена градом. На пола сата низбрдицом од

Витлејема и данас постоји сеоце, названо Пастири или Пастухи по руски. По традицији ту натом месту стражили су пастири код стада свога. Да су пастири били удаљени од пештере и одВитлејема, види се из њиховог договора после појаве ангела: хајдемо до Витлејема, да видимото што се тамо догодило.

На том месту, дакле, по истинитој традицији, јави се стражећим пастирима ангел Божји, ислава Господња обасја их и уплаишше се врло. Прекрасна је слава Божја, која обасјава и ангеле иправеднике! И у смртном телу неки су се и раније удостојили да виде светлост славе Божје. Такопророк Језекиљ говори о свом сопственом виђењу: и видех као јаку светлост, и у њој унутракао огањ наоколо... Као дуга у облаку кад је киша, така на очи бијаше светлост унаоколо. Тобијаше виђење славе Божје на очима, и кад видех падох на лице своје (Јез. 1, 27—28). Али ангелиз тог небесног пламена умири пастире речима:Радујте се, јер гле јављам вам велику радост,која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас који је Христос Господ, у граду Давидову.И ето вам знака: наћићете дете повијено где лежи у јаслама. При Новоме Стварању ангели идукао предстража Створитељу. Ангел се прво јавио светој Деви Марији, па онда праведном Јосифу,па сада пастирима, па ће се онда јавити мудрацима са Истока, све сходно чистоти и домостројнојпотреби. Свету Деву моћни архангел ословљава речима: радуј се! Пастирима исто тако говори:јављам вам. радост велику. Кад мудраци видеше звезду над пећином обрадоваше се веомавеликом радошћу. Христос је у суштини радост неисказана. Он долази ка сужњима у тамници, даих ослободи, — може ли бити веће радости онима, који Га познаду? И они, који објављују Његовдолазак, долазак пријатеља и ослободитеља, шта истинитије могу рећи о ретком посетиоцутамнице него да је Он радост, и да иде радост, и да је дошла радост?

И тек што је то изрекао ангел Божји, око њега се обре мноштво војске небесне, која хваљашеБога. Само је Господ Бог савршенији у красоти од ангела. Само је Његов глас слађи иживотворнији од гласа ангелскога. Велики Исаија је слушао тај преумилни глас ангелски кад сепевало: свјат, свјат, свјат је Господ над војскама, пуна је сва земља славе Његове (Ис. 6, 3). Анајвећи тајновидац Новога завета, Свети Јован јеванђелист, пише о свом виђењу ангела: и видех,и чух глас ангела многих око престола.. и беше број њихов хиљаде хиљада (Откров. 5, 11).

Таква се величанствена слава небесна открила и простодушним пастирима витлејемским. Дотада су ту славу могли видети само изабрани појединци, и ово је први случај, који Свето Писмосаопштава, да једна цела група смртних људи на јави види и чује бесмртну војску ангелску. То језнак, да је са доласком Христа на земљу небо широм отворено за све људе, који с чистим срцемжеле небо.

Но ово јављање ангела донесе и другу новост, дотле непознату људима и несаопштену уСветом писму. То је нова песма, коју ангели певају. Велики Исаија је чуо где ангели певају:свјат, свјат, свјат Господ! То је песма искључиво хвале Бога. Но сада ангели пред пастиримапевају једну нову песму, која би се могла назвати: програмном химном спасења. Та нова песмагласи:

Слава на висини Богу,мир на земљи,међу људима добра воља!

Кад људи на првом месту и радосна срца славе Бога на висини (а не некаквога људског богана земљи у низини), онда је последица тога мир на земљи, а последица обојега — добра вољамеђу њима. Господ Исус и дошао је на земљу, да би сва земља уздигла славу Богу на висини, теби се тако установио мир на земљи и добра воља међу људима. Ја сам Господ Бог, који твориммир (Ис. 45, 7). Док је праотац Адам непрестано, срцем и устима певао славу Богу изнад себе,дотле је земља његовог бића била у миру, тј. његово тело нису распињале никакве жеље нистрасти, но било је савршено у хармонији са душом и духом; и дотле је он био испуњен добромвољом, тј. љубављу како према своме Творцу тако и према свима створењима Божјим око себе. Акада је учинио грех, стегнуло се срце његово од страха, замукла су уста његова од ужаса, немир

је испунио све биће његово, и зла воља узрасла је у њему брзо као сан, зла воља и према Богу, ипрема жени својој, и према свима бићима у Рају, и према самоме себи. Он се тада осетио наг ипочео се крити од лица Божјега. — Од Адамова греха па све до Христа само су појединиправедници као: Авељ, Енох, Ној, Аврам, Исак, Јаков и други, умели и могли славити Бога нависини, имати мир у земљи тела свога и добру вољу према људима. Остали људи су били вечитоподељени у слављењу разних богова у низини, на земљи, у слављењу разних фантазија илиидола, или самих себе, обоготворених. И настао је бој и свађа међу људима, које божанствотреба славити? Од неслављења истинитога Бога, и слављења лажних, измишљених богова,дошао је немир на земљу, на сву земљу, а од обојега опет зла воља међу људима, која је одживота људског створила вавилонску пометњу и паклени огањ.

При Новом Стварању треба успоставити оно троје, што је Адама чинило срећним у Рају. Затопри рођењу Новога Адама, Господа Исуса, ангелска војска пева програмну химну спасења:

Слава на висини Богу,мир на земљи,међу људима добра воља!

Зато сви апостоли у посланицама својим одају славу и хвалу Богу на висини, а апостол Павлеузвикује: Он је мир наш (Еф. 2, 14). Сви светитељи Божји пак, од почетка, уче нас, да се добрадела не цене количином дарова него добром вољом. „Јер за Бога нема богатије жртве од добревоље", вели свети Григорије Двојеслов (Бес, на Еванг., књ. I, Бес V).

После овога догађаја, јединственог у историји људској и достојног само Господа Спаситеља,ангели се скрише од очију људских, и оставише пастире у радосном чуђењу.

Хајдемо до Витлејема, рекоше пастири један другом, да видимо то што се тамо догодилошто нам каза Господ. Зашто не кажу ангел него Господ? Зато што се ангел Божји појавио утаквој величини, сјају и красоти, да ум људски никад не би могао замислити ни самога ГосподаСведржитеља ни у већој величини, ни у сјајнијем сјају, нити у краснијој красоти. А осим тога уСветом писму се чешће ангел Божји назива Господом. То долази отуда што су прави Израиљцибили строги у вери у Јединога Бога, те све што су сазнавали преко ангела сматрали су да долазиод самога Бога.

Да видимо то што се тамо догодило. Пастири не веле: да видимо да ли се тамо то догодило.Они немају ни најмање сумње, да се морало догодити то што им је Господ у таквој слави открио.Њихова проста срца уопште мало знају за сумњу. Сумња се гнезди највише у срца нечиста одгреха и страсти.

И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама. Можете замислити,како су брзо морали јурити пастири уз узбрдицу ка Витлејему! Радост их Је била окрилатила. Иони су ускоро већ били у друштву свете фамилије. У пештери где су они затварали своја стаданашао је себи конак Онај, коме је сва васиона тесна; у јаслима где су они полагали храну својимовцама лежао је повијен Небесни Хлеб (Витлејем или — по јеврејски — Betlehem значи домхлеба. Тајанствени смисао тога назива обелодањен је рођењем Господа Исуса, Небеснога Хлеба,у томе месту, који животом храни све што живи. Огризине сламе, које су остале од оваца,служиле су за постељу Ономе, који од створења првога света седео на пламеним херувимима.Јеванђелист вели: нађоше Марију и Јосифа. Обично се увек помиње прво отац па мајка, и данданас тако, а тим пре у то време, када се жена сматрала као споредно биће уз човека. Међутимјеванђелист помиње прво Марију, преко обичаја свију времена. То јеванђелист чини намерно, даби истакао Богоматер као јединог родитеља Спаситељева на земљи. Јер Јосиф није муж Маријиннего само помоћник њен и заштитник.

А кад видеше казаше све што им је казано зато дете. И сви који чуше дивише се томе штоим казаше пастири. Имали су пастири ваистину шта и причати. Њихове су очи виделе, што малокоје смртне очи на земљи виде, и њихове су уши чуле, што мало које смртне уши чују. И сви којичуше дивише се. То се не односи, значи само на Марију и Јосифа, иначе се не би рекло — сви,

него и на још неке друге у околини пештере, у Вителејему, којима по Промислу Божјем пастириоткрише ову пречудну тајну небесну.

А о пресветој Марији јеванђелист Лука каже: А Марија чуваше све речи ове и слагаше их усрцу своме. Јеванђелист је неизмерно пажљив према благодатној Деви. Он увек прати срце њенои мери утиске на то најнежније срце, венчано једино са Духом Божјим. Она слушаше све речи,које небо и земља говораху о Сину њеном, и слагаше их у срце своје. Доћи ће време, када ће онаотворити уста своја и изнети благо из скровишта срца свога и исказати све тајне, од којих ће сепоучити и јеванђелисти и апостоли. Доћи ће време, када ће она бити апостол апостолима ијеванђелист јеванђелистима. То ће бити после прослављења Сина Њеног. Када Првенац сломигроб и васкрсне, тада ће се апостоли запитати међу собом још једанпут: ко је Он? Кога ће питатио томе? Њу, једино Њу на земљи. И она ће им тада исказати све у срцу сачуване речи, како речиархангела у Назарету тако и речи пастира у Витлејему, тако и многе, многе друге речи и тајне,које је само она могла дознати из најближег додира са Учитељем апостола.

И тако Господ Исус роди се не у Риму и у ћесарском двору, да буде господар света помоћусиле и оружја, него мећу пастирима, да тиме означи главни карактер мирољубиве службе Своје усвету. Као што пастир милује и негује овце своје, тако ће Он да милује и негује све људе. И каошто пастир брине о једној болесној или изгубљеној овци више него о деведесет и девет здравихи неизгубљених оваца, тако ће и Он да брине више о грешницима него о праведницима, т. j.више о људима него о ангелима. И као што пастир зна сваку овцу своју, и свака овца познајепастира свога, тако ће бити и са Њим, Архипастиром, и Његовим словесним, човечјим стадом. Икао што пастири добро стражаре над својим стадом ноћу када цео свет безбрижно спава, тако ћеОн, Пастир Најбољи, да проводи многе и многе ноћи, пуне ужаса и искушења, стражарећи надљудским стадом и молећи се за њ у смиреној послушности Оцу Свом небесном.

Сваки догађај у Његовом животу читаво је једно Јеванђеље. И онда, када се тек родио и кадајош није могао ни отворити уста своја да каже једну реч, Он је самим начином, местом исредином Свога рођења дао човечанству читаво једно Јеванђеље.

Он се није могао родити у царском двору, јер његов задатак и није, да буде цар земаљски и давлада земљом. Његово царство није од овога света, тмурнога као облак и пролазнога као сан. Онсе није могао родити као син цара земаљскога, јер његов метод није могао бити мач и огањ, иуказ и сила, него благо лечење болесних и лагано враћање на пут здравља. Догађаји Његоваживота не противрече науци Његовој, него обратно: они потврђују речи Његове. Његов живот саЊеговим речима сачињава Његову науку, Његово спасоносно Јеванђеље.Све је тако премудро што се збило с Њим при Његовом доласку у овај свет, да језик људски не може исказати. Зато смирено и послушно поклонимо се Божјој Премудрости, која не само задовољава наш људски ум него и испуњава срце наше радошћу, па испуњени радошћу поновимо ангелску песму: слава на висини Богу, мир на земљи, и међу људима добра воља! Слава Сину Јединородноме, на небу и на земљи, на херувимском престолу на небу и у витлејемској слами на земљи, заједно са Оцем и Духом Светим, Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

РОЖДЕСТВО, IIIЈеванђеље о источним звездарима

Матеј 2, 1—12. Зач. 3.

Лакше је смртноме човеку испитати дубину мора и висину звезданога неба него ли дубину ивисину божанске мудрости у домостројству човечјег спасења. Зато је много више синоваљудских, који се одају испитивању онога него овога. Више је оних, који испитуЈу очима него

духом. Изгледа, само изгледа шире оно поље, које очи испитују; у ствари је несравњено и шире иДуже и дубље оно што дух испитује, јер дух све испитује, и дубине Божје (I Кор. 2, 10).

Дубина божанске мудрости није се показала ни дубља ни виша у почетку старога света, негошто се она показала у почетку новога света, почетога са рођењем Господа Исуса Христа. Узмитесамо, узмите за пример те неисказане мудрости божанске опис рођења Господа нашега од странедва света јеванђелиста: Луке и Матеја. Уопште речено: сва четири јеванђелиста, мада сваки одњих представља једну дивну целину, допуњују се ипак као што звезда допуњује звезду, као штолето допуњује пролеће, и зима јесен. И као што се Исток не може замислити без Запада, нитиСевер без Југа, тако се ни један јеванђелист не може замислити без другога, ни два без трећега,нити три без четвртога. И још као што четири стране света, свака на свој начин, откривају славуи величину живога и Тројединога Бога, тако и четири јеванђелиста, сваки на свој начин,откривају славу и величину Христа Спаситеља. Једни људи сходно своме темпераменту — аброји се четири главна људска темперамента — једни људи налазе више спокојства и здрављасвоме телесном животу на Истоку, други на Западу, трећи на Северу, четврти на Југу. За онога коне налази на четири стране света ни спокојства ни здравља своме телу, обично се каже, да муније крив свет, но он сам себи. Исто тако једни људи, према своме духовном устројству ирасположењу, налазе више одмора и лека души својој у јеванђелиста Матеја, други у Марка,трећи у Луке, четврти у Јована. Онај пак ко не налази одмора и лека души својој ни у једногјеванђелиста, томе нису криви јеванђелисти, но он сам себи. И слободно се може рећи: томеуопште нема лека. Премудар је и премилостив Створитељ људи. Он познаје разноликости ислабости наше људске природе, па нам је зато и пружио на услугу четири јеванђеља, да бисвакоме од нас дао могућности, да свак, сходно својој духовној природи, усвоји једно јеванђељебрже и лакше него остала три, али тако, да му то прво усвојено јеванђеље постане као вођ икључ за остала три.

Но да би јасније блеснула мудрост божанска, показана у склопу и распореду јеванђелскенауке, задржимо се данас на опису једног истог догађаја код двојице јеванђелиста, Луке и Матеја— на њихову опису рођења Господа Исуса. Пре свега обојица јеванђелиста при овоме описуимали су један и исти богонадахнути задатак, наиме: да у лицу Господа Исуса покажу вернимајасно две, допуњујући се, битне особине, које су негда красиле нашег праоца Адама у Рају, а којеје он обе изгубио са причешћем сатанским грехом. И мада те две битне особине изгледајупротивположне, оне се дивно допуњују као светлост сунчана што сија одозго и пољско цвећешто расте одоздо. Једна је особина: царствена слобода, а друга: синовска послушност. Једнаусловљава другу, једна другу чини безграничном, једна другу може ограничити, једна другуможе уништити. Рађају се обе као близанци, као близанци обе нераздвојно живе, и као близанцимогу нераздвојно и да умру. Безгранична послушност иде са безграничном слободом,ограничена послушност са ограниченом слободом, а непослушност пак са неслободом. Оба овасвета јеванђелиста теже, да људима јасно представе с једне стране царствену слободуБогочовека, а с друге стране Његову синовску смиренопослушност.

Но Лука говори о ћесару римском Августу и о пастирима витлејемским, док Матеј неспомиње никога од њих. С друге стране, Матеј говори о Ироду, цару јудејском, и источнимзвездарима, док Лука не спомиње никога од њих. Шта ово значи? Не значи ли ово мањак инесавршенство? Не, него пуноћу два извора, који се узајамно допуњавају и препуњавају. Али,питаће се неко, зар се не би

они исто тако допуњавали, да је Лука поменуо ћесара римског у вези са звездарима источним, аМатеј цара Ирода у вези са пастирима витлејемским? На први мах може се учинити, да би се овадва јеванђелиста и у том случају исто тако допуњавали, и да описи њихови не би изгубилиништа од своје спољашње лепоте нити од унутрашње садржине. Зар не би пастири вителејемскимогли исто тако као и звездари источни доставити цару Ироду и старешинама јерусалимским, дасе родио Нови Цар у свету? И у овоме случају, као и у ономе, Ирод би несумњиво извршио онајстрашни злочин над многобројним младенцима у Витлејему и околини. Исто тако: зар не бибило исто тако мудро, да је ћесар Август споменут у вези са источним звездарима место савитлејемским пастирима? Јер као што прости пастири нису могли имати никаква утицаја наћесара, тако не би могли имати никаква утицаја на њ ни источни звездари, који су се изненадно уВитлејему појавили и убрзо ишчезли, слично њиховој звезди водиљи? Но све је ово само људскомудровање по варљивом и немоћном телесном разуму. Међутим, по дубоком и тајанственомсмислу ова два јеванђелска описа рођења Спаситељева само је онако разумно и добро, како сусве личности код двојице јеванђелиста распоређене, само онако и никако друкчије. Ћесар Августтребао је да буде споменут у истом оном јеванђељу, и у истој глави онога јеванђеља, где суспоменути и пастири витлејемски, а Ирод опет у истом оном јеванђељу, и у истој глави оногајеванђеља, где су споменути и звездари источни. Зашто? Зато да би се што јаче истаклепротивности међу људима, за и против Христа, за и против праве божанске мудрости. Светиапостол Павле вели: што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами премудре; а што јеслабо пред светом оно изабра Бог да посрами јако (I Кор. 1, 27). Нико јачи у очима света нијебио у то време од ћесара Августа, и нико слабији, сиромашнији и незнатнији од пастира, и тојош пастира у далеком и незнатном Витлејему. Господ Исус роди се међ овим слабим,сиромашним и незнатним у очима света, њима се прво откри и њих прво Својом славомпрослави. Велемоћни ћесар Август пак умре у људској немоћи, оставши до смрти у мракунезнања и самообмана. С друге стране нико се мудрији у свету није правио од народа, којим јевладао цар Ирод. Јевреји су презирали све остале народе као ниже и глупље од себе. Главари икњижевници јеврејски сматрали су, да само они поседују истину и да једино они држе кључевеод неба. Но кад се небо широм отворило и Христос Господ сишао на земљу, да дигне људе кнебу, они осташе слепи и не видеше ништа, док презрени од њих незнабошци навалише заХристом на отворене двери неба. Отуда и чудан догађај, да Ирод, чувши за новорођеног Царанад царевима, пожури да Га убије, а његови уображени доглавници и горди мудрацијерусалимски не сматраху потребним ни да два сата пешаче до Витлејема и виде онога, кога сучетрдесет покољења од Аврама чекала да дође, док, међутим, звездари са Истока, из мрачнихнезнабожачких земаља, месецима путоваху, да би се поклонили Цару Христу. Да се тако испунијасно пророчанство великог Исаије: потражише ме који не питаху за ме, нађоше ме који ме нетражаху (тј. незнабошци), рекох народу који се не зове мојим именом: ево ме, ево ме. Вазданпружах руке своје народу непокорну (тј. Јудејима), који иде за својим мислима путем недобрим(Ис. 65, 1-3). Римски ћесар с једне стране и витлејемски пастири с друге стране представљајупротивности у земаљској моћи, богатству и величини. Ирод са јерусалимским књижевницима сједне стране и звездари источни с друге стране представљају противности у поседовању правеистине, или у познању правога Бога. Господу је било угодно, да изабере бедне и незнабожне, теда кроз њих посрами велике и горде. Јер, пре него је њих Господ посрамио, они су посрамилиГоспода својом гордошћу и непослушношћу. Највећи непријатељи Божји — а кроз то и највећинепријатељи своји сопствени — јесу они, који су погорђени или својим земаљским богатством,или силом, или ученошћу. Гордост великашка и гордост учењака ствара непроходни брег измеђуљуди и Бога; највеће непријатељство према Богу. Но Бог нема нити може имати непријатеља.који Њему, Богу, могу шкодити. Бити непријатељ Богу не значи ништа друго него битинепријатељ самом себи. Избрисати Бога из свога живота не значи ништа друго него избрисатисамога себе из књиге живих. И горди власници овога света и горди научници, који мисле да су

избрисали Бога из свога живота и из света, уствари избрисали су само себе из књиге живих. И тоњихово уображење, да су они тобож избрисали живога Бога из света, равно је уображењубезумника, који би зажмурио и викнуо, да је он избрисао јарко сунце са звезданог неба. — Гордибогаташи и горди учењаци представљају, срећом, ипак мањину у човечанству, јер је вишесиромашних у свету него богатих, и више ништих духом него гордељиво учених. Може се заторећи, да су горди богаташи римски и горди мудраци јерусалимски представљали мањину, док сусиромашни пастири витлејемски и жудни истине звездари источни представљали већинучовечанства пред Рођеним Христом. Ово су ништи духом најбољи регрути за царство Христово,а оно су они којима је теже ући у ово царство него камили проћи кроз иглене уши.

Ко су ти тајанствени звездари са Истока? И како то да баш они дођу и поклоне се РођеномеИсусу? Нама је тешко тачно рећи, из које су источне земље они дошли у Јерусалим, да ли изПерсије или Египта, да ли из Вавилона или далеке Индије, да ли су се пак они, као што једнокрасно предање тврди, кренули из неколико тих источних земаља посебице, па се на путу срелии заједно стигли на поклоњење Месији? Но од споредне је важности, из које су баш источнеземље они дошли; од главне је важности пак то, што они долазе у име целог звездопоклоногИстока, да се поклоне најсјајнијој Звезди на небу историје људске. То и хоће јеванђелист да намкаже — они су дошли од Истока и у име Истока, а не у име једне источне земље или једногисточног народа, на поклоњење Новорођеноме.

Заборавивши јединога, живога и свемоћнога Бога, Исток је временом пао потпуно под властстворене природе, а пошто су звезде најмоћнија тела у створеној природи, то ће рећи — подвласт звезда. Најпре су источни народи веровали, да су звезде жива и моћна бића, која управљајутоком свих ствари на земљи, па и људским животом. Та бића источњаци су обоготворили, иразврстали их у добра и зла. То су били добри и зли богови, који својим огњеним очима грејуили пале, помажу живот или убијају живот. Људи су приносили жртве подједнако и добрим излим боговима, чак и људске жртве, да би само придобили пријатељство добрих, а отклонилинепријатељство злих. Научени људи Истока, да би се спасли од те грубе вере народне, почели супроучавати звезде и њихов утицај на живот људи. Они су први и створили науку о звездама,названу Астрологија. Но та наука није донела слободу људима, него је открила још већеропство и већи ужас.

Звездари источни, наиме, пронашли су, да звезде, истина, нису богови, као што је народверовао, али да је њихов господарски утицај на сва жива бића на земљи тако силан и такоматематички тачан, да ниједно живо биће не може се ни за једну длаку у простору нити за једансекунд у времену ослободити тога неумитног и слепог тиранства звезда. Као да нису звездестворене ради човека, но човек ради звезда! Од звезда зависи човеково рођење, човеков живот,срећа или несрећа, карактер и напредак, сви догађаји у животу, па и сама смрт! Човек је такоапсолутни и немоћни роб звезда, један сан, у којима звезде још једном преживљују своју јаву. Та„наука" је произвела или оправдала и нахранила све врсте окултизма, магије, врачарства,гатарства, талмиства, бајања, чини и свега осталога, што се у Хришћанству назвало једнимименом — празноверица. То је био тамни и загушљиви облак, који се распростро са Истока и наЗапад, и својом смртном тежином био притиснуо цео род човечји. И тако звездари научницинису ослободили људску савест, него је још више и јаче заробили, створивши један гвозденисистем фатализма, у коме човек губи дах од ужаса осамљености, остављености беспомоћности.

Но у дну људске душе, напуњене тим астролошким мраком, милост Божја није дала да сеугаси једна малена искра људске бар слутње ако не вере, да је човек ипак слободно биће, да је заслободу створен и да ходи у сусрет слободи. Из те слутње разгоревала се чежња за слободомупркос целог звезданог котла над човечанством, а из те чежње рађала се нада, да ће се појавитиједна човекољубива звезда, која ће људе извести из тамнице света, украшене звездама, и увестиу царство слободе, да би тако људи били мртви стихијама света, а живи и слободни у Богу(Колос. 2, 20). И та жељена звезда појавила се једне ноћи над брижним главама учених звездара;

она их је мамила на неки непознати пут, и они су брзо оставили све и пошли за њом. Као да су узпут разговарали са том тајанственом звездом и од ње сазнали много што —шта! Као да су од њесаме сазнали, да она није та звезда ослободиља, но само звезда водиља ка једном новорођеномЦару, који и јесте прави Ослободитељ људи; да се тај Цар зове Цар јудејски; да је рођен у Јудеји,као и да треба да Му понесу на дар три ствари: злато, тамјан и измирну!

Мудро су мислили Свети Оци, као да та путеводна звезда, која је водила звездаре са Истока уВитлејем, није ни била звезда као друге звезде, но нека духовна сила у виду звезде. Јер кад сеГоспод могао јавити пастиру Мојсеју у пламену купине, и Авраму у три младићка лица, ипророку Илији у вихору и гласу, зашто се Господ, или Његов ангел, не би могао јавитизвездарима у виду звезде? По својој милости Он снисходи људима и јавља им се у оном облику,у коме Га људи највише очекују. Као звезда Он се јавио звездарима, који су га у звездама итражили. Но као звезда није се хтео јавити Израиљцима, који Га нису ни тражили у звездама.Зато се звезда, која је сијала звездарима на путу кроз цео Исток, и скрила над Јерусалимом.Јерусалиму се Бог откривао друкчије, и није потребно било, да му се открива у облику звезде(Да би Јудејци ради свога стида примили вест о рођењу Христа од незнабожаца зато сепојављује звезда — на Истоку", Јероним: Тим. Матеја).

Дошавши у Јерусалим звездари су објаснили Ироду и његовим доглавницима појавучудновате звезде и њено указање, да се родио неки нови Цар јудејски. Место да се обрадујеИрод, место да се обрадују кнежеви и мудраци израиљски, и место да сав Јерусалим заклица одрадости, јер се њима даје да виде оно што су многи пророци и цареви желели видети и невидеше (Лука 10, 24) — место да се обрадују — смути се Ирод и сав Јерусалим с њим (Ради чегадођоше звездари у Јерусалим? На осуду Јевреја. „Кад звездари будући идолопоклонициповероваше (у Христа), какав ће одговор моћи Јудејци дати?" Теофилакт: Т. Матеја). Зашто сесмутише они, који о Њему говораху сваки дан, и сваки дан приношаху Богу молбе за Његовдолазак? Зашто се уплашише од доласка Онога, кога су преци њихови чекали хиљаде година?Смути их грех њихов, уплаши их злочиначка душа њихова. У Месији праведник је очекиваопријатеља, а грешник судију. Залепљени за земљу и умом и телом, Ирод и књижевнициуплашише се, да их нови цар не примора, да се одлепе од земље. Ирод и кнежеви народниуплашише се, да их нови цар не уклони са њихових положаја као недостојне и не узме другесараднике и помоћнике, а књижевници се уплашише, да Он не обори све њихово знање и ненатера их да под старост уче нешто ново. „Нашто нам Он, могли су они мислити, нама је добро ибез Њега. Нека се Он јави другом покољењу после нас, а не нама. Има времена. Узбуниће нас,натераће нас на многе нове послове, изобличиће наше злочине, сазнаће наше сплетке, открићенаше ништавило, отераће нас с наших положаја, а довести нове људе, своје људе. Оставиће насгладне, сасвим гладне, без хлеба и без власти; узеће народ у своје руке, а нас одгурнути, павероватно и затворити, судити и погубити". Све оно што би и сада осетили и помислилизлочинци, кад би се рекло: ево Христа долази! осетили су и помислили и јерусалимскизлочинци, под капом мудрости и са штапом власти у рукама.

Но нико се није тако препао као Ирод. Сав у страху он сазива свештенике и књижевникенародне, да му кажу јасно како је писано: где треба да се роди Христос? Он није био Јеврејиннего странац, Идумејац, те је могао и не знати пророчанства о доласку Месије. Заражене страхомсвога господара слуге брзо преврнуше књиге пророчке и одговорише: у Витлејему Јудејском! Инарочито нагласише у Јудејском, а не у неком другом Витлејему, из два разлога, прво, јер јепостојао још Један Витлејем у земљи Завулоновој (Исуса Нав. 19, 15), а друго, јер Месија сеочекивао само од колена Јудина, од кога је и цар Давид. И сам пророк то наглашује: и тиВитлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним, јер ће из тебеизаћи Вожд, који ће пасти народ мој Израиља (Михеј, 5, 2., сравн. Јов. 7, 42). А да ће из Јудинаколена доћи тај Вожд, то је прорекао још праотац Јаков у Мисиру, кад је пред смрт својублагосиљао синове и видовито предсказивао будућност њихова потомства. Ставив своје руке на

главу Јудину Јаков је рекао: палица владалачка не ће се одвојити од Јуде, нити од ногу његовихонај који поставља закон, и коме ће се покоравати народи (Пост. 49, 10).

Још је пророк Михеј провидео, да ће Христос пасти, или хранити, народ свој Израиља. Тозначи, да Он неће бити као други цареви и кнежеви, који знају само да владају над народима,него да ће бити хранитељ народа као родитељ своје деце. У време када се Господ јавио у свету,свет је уистину био гладан и жедан духовне хране. Да је свет такав био, то најбоље показују двафакта при рођењу Спаситељеву; прво тај факт, што звездари из далеких земаља подузимајудалек и опасан пут, да би смо дошли до Онога, кога сматраху богаташем духовне хране; идруго тај факт, што једини мудраци у тадашњем свету, који су знали за јединога и живога Бога,наиме јерусалимски мудраци, били су већ толико изгладнели, да нису више ни осећали глад, каообамрли. Јер да су могли још и најмање осетити глади, они би појурили са звездарима уВитлејем, да виде Цара јудејскога, Цара и Месију свога. Јер и човеку, насићеном духовномхраном, увек се отвара жеља за још више духовне хране. Такво је својство правог духовногчовека, и праве духовне хране. Међутим мудраци јерусалимски остали су као паралисани на гласо Месији, и хранили су се само гневом на Њега и страхом за себе.

Извештај мудраца јерусалимских двојако је морао прогневити нечовечног Ирода. Једно збогтога што пророчанство не оставља никакве сумње, да се нови Цар има родити у царствуњеговом, Иродовом, то јест у Јудеји, и то у непосредној околини престонице. Друго због тогашто пророчанство указује и на карактер новога Цара: он ће пасти народ Свој, то јест он ће битиправи пастир народу, који ће се старати, да нахрани гладни народ Свој. И ова друга тачкапророчанства погодила је Ирода немило исто као и она прва. Нови Цар ће, значи, бити бољи одИрода; Он ће се бринути о народу; Он ће хранити и бранити народ, као што пастир храни ибрани стадо своје. Зато ће Он бити милији народу од Ирода, који је тиранин и вук у човечјојкожи. Овакав карактер новога Цара, дакле, угрожава царствовање Ирода и његовог потомстваисто тако јако, као и рођење истога пред вратима престонице. Страх је брзо створио у главиИродовој и план самоодбране. Тај план је био крволочан у овоме случају као и у свима другимранијим случајевима, када се ма ко усудио угрозити Иродов престо. Зато Ирод призива звездарек себи тајно, и почиње да их тобож испитује потанко о појави тајанствене звезде. Но то њемуније главно. Он је већ потпуно поверовао да се његов такмац у свету родио, поверовао је коликозбог јасних пророчанстава толико, и још више, због појаве звезде и доласка звездара. Јер ако јеИрод уопште имао ма какву веру, та је вера свакојако била астролошког и гатарског карактера,слично вери свих владајућих кругова у римскоме царству тога времена. Главно је за Ирода оно,са чиме он завршује свој разговор са звездарима и због чега их је и призвао к себи тајно, наимеда им да поруку: идите и распитајте добро за дете, па кад га нађете, јавите ми, да и јаидем да му се поклоним. Он хоће да од звездара направи себи шпијуне, а потом и саучеснике усвом злочину, који је он већ био у себи смислио. Своје узвишене госте, које је жеђ за истином ислободом покренула, да оставе своје домове и све земаљске угодности и да се изложе далеком иопасном путу, крвави поглавар изабраног народа, Ирод, хоће да увуче у своје сплетке уприпремању страховитог злочина ради своје курјачке сигурности у својој јазбини! Какавпаклени понор, и какав грозни плод на Адамовој њиви греха! Провидевши оваквога кнеза ународу израиљском и његов смишљани злочин, на многа столећа раније, пророк Језекиљ грми наИрода: а ти, нечисти безбожниче, кнеже Израиљев, коме дође дан кад буде крај безакоњу, —овако вели Господ, Господ: смакни ту дијадему и скини ту круну, неће је бити, јер ћу нискогаузвисити а високога ћу понизити. Уништићу, уништићу, уништићу, и неће је бити, докле недође онај коме припада и њему ћу је дати (Језек. 21, 30—32).

Оставивши Ирода и властелинску руљу духовних и моралних просјака око њега, звездари саИстока, жедни истине, изађоше из Јерусалима и пођоше својим путем. Они су ишли оним истимулицама, на којима су богонадахнути пророци у старини прорицали долазак тога Цара, коме онисада иду на поклоњење. Они су ходили по гробовима оних огњених уста, која су унапред

описала многе особине Цара над царевима. Но они нису знали ни за једну особину Његову; онинису читали јеврејске пророке, али им је срце њихово казивало, да све што је добро налази се уновоме Цару. Они су при изласку морали проћи поред куле Давидове, на којој је Давид уз харфуопевао величанственог Потомка свога. Они су најзад оставили град, које је живи Господ показаобезбројне знаке о Христу — оставили су Јерусалим и пошли су за јединим знаком, који њимабеше дао Господ, за сјајном звездом источном, која их је скривена чекала пред капијамаЈерусалима.

И гле, звезда коју видеше на Истоку иђаше пред њима. Радости њихове! Они су свакакоморали јахати на камилама, једно због даљине пута, на који су се кренули, а друго збогпешчаних пустиња, које су морали прећи, док су стигли у Јерусалим, а које се пешке не приходе.Од Јерусалима они су ишли најпре једном узбрдицом, па су онда јахали преко једне каменитевисоравни, кроз њиве и маслињаке, ограђене каменом, прошли су поред гроба Рахилина, инајзад стигли у Витлејем. Њихове очи гледали су у звезду, њихово срце радовало се звезди,њихове мисли непрестано кружиле су око Новорођенога. Но колика радост, када се звездаспусти над Витлејемску пећину и стаде! Јеванђелист пише: обрадоваше се веома радошћувеликом.

Са страхопоштовањем и радошћу звездари уђоше унутра, видеше Младенца с Маријомматером Његовом, падоше и поклоншие Му се. Свакако су они морали видети Марију пре негошто су видели дете, али јеванђелист намерно истиче дете на прво место, а Марију на друго, докЈосифа сасвим и не помиње. Јеванђелист ређа божанску породицу по значају, који она има задалеке госте са Истока. За њих је најважније да виде Цара, па онда Мајку Његову, па тек потом иостале. Јосифа је ставило Провиђење поред Марије због Јевреја, а не због незнабожаца. ЗбогЈевреја Јосиф је требао да се назове мужем Маријиним, да је тако заштити од презрења законикаи суровости закона земаљских; за незнабошце из даљине Јосиф као и да не постоји. То хоћебогомудри јеванђелист да каже поменувши Исуса и Марију, а изоставивши име Јосифово.Премда је несумњиво, да су звездари морали видети и Јосифа.

Падоше и поклонише Му се. Они, који су падали пред звездама и клањали им се са страхом иужасом, сада са великом радошћу падају на земљу и клањају се живоме Господу, који је дсшаона земљу, да их ослободи робовања звездама и веровања у слепу судбу.

И отворише скровишта своја и принесоше Му дарове: злато и тамјан и смирну. ПринесошеМу три врсте дарова, да тиме означе, још и несвесно, свету и животворну Тројицу; у чије име идолази младенац Исус међу људе и да још тиме означе тројаку службу Господа Исуса: царску,свештеничку и пророчку. Јер злато представља царско достојанство, тамјан свештеничко, асмирна пророчко или жртвено. Новорођени Младенац биће, дакле, цар царства бесмртнога, бићесвештеник безгрешни, и биће пророк, који ће, као и већина пророка до Њега, бити заклан. Јасноје у целоме свету да злато означава цара и царствовање, јасно је и да тамјан означавамолитвеника или свештеника; и јасно је такође из Светога Писма, да смирна означавабесмртност: гле, смирном је Никодим у истини помазао мртво теле Исусово (Јов. 19, 39;сравни Псал. 45, 8; Марко 15; 23), а тело се помазивало. да се што дуже сачува одраспадљивости и трулежи, и бар за неко време спасе од страшног смртног уништења. Од Христаће се засијати свет као од злата, и испунити молитвом као што се храм испуњава мирисом одтамјана, и замирисаће сва васиона од Његове науке и Његовог тела као од смирне. И још уз тосва та три дара представљају трајност и непроменљивост: злато остаје злато, тамјан остајетамјан, смирна остаје смирна; ниједно од њих временом не губи своје својство, но и послехиљаде година злато сија, тамјан гори и смирна мирише. Нису се могле наћи три ствари наземљи, које би тако верно символизовале мисију Христову на земљи, нити које би јасније иречитије исказале трајност, да — вечитост, Христовог дела на земљи и свију оних духовних иморалних вредности, које је Он донео људима с неба. Он је донео истину, Он је донео молитву,Он је донео бесмртност. Којом би се другом ствари на земљи боље представила истина него

златом? Чините што хоћете са златом, оно остаје сјајно. Којом би се другом ствари на земљибоље представила молитва него тамјаном? Као што се мирисни дим од тамјана шири по храму,тако се молитва шири по целој души људској, и као што се дим диже у висину, тако се молитвадуше људске диже к Богу. Да исправитсја молитва моја јако кадило пред тобоју. И друге ствариистина могу дати дим, али ниједан други дим не изазива душу на молитву, осим дима од тамјана.И којом би се другом ствари на земљи боље представила бесмртност него ли смирном? Гле,смртност производи смрад, бесмртност је постојани мирис. И тако су источни звездарисимболички исказали цело вероисповедање хришћанско, почев од Свете Тројице, па све доваскрсења и бесмртности Господа Исуса и Његових следбеника. Отуда они нису само простипоклоници но и пророци, пророци како хришћанског вероисповедања тако и живота и делаХристова. Све то нису они сами од себе могли знати, по својој људској мудрости, него по Божјемнадахнућу, које их је и покренуло на путовање у Витлејем, давши им чудну звезду за путовођу.Када су завршили своје поклоњење у Витлејему, звездари су смишљали вратити се опет наЈерусалим, па истим путем обратно својој постојбини. Ирод их је нестрпљиво очекивао, и они сумислили, у наивности својој, поћи му и поделити радост своју са тим безрадосним владаром.Али

примивши у сну заповест да се не враћају к Ироду, другим путем отидоше у своју земљу („Пренего што су они видели Младенца, звезда им показује пут, а пошто су видели, ангел беседи сњима (у сну) као са већ посвећеним", Монах Евт. Зигабен: Тум. Матеја). Они су се билипредали Провиђењу, и Провиђење је управљало стопе њихове. Они нису знали срце Иродово ињегову злу намеру, али свезнајуће Провиђење објавило им је то у сну и наредило, да се невраћају истим путем, него да окрену другим правцем ка својој земљи. („Нешто велико напомињунам звездари тиме што се они враћају у своју домовину другим путем. Наша домовина јесте Рај;пошто смо познали Исуса, нама се забрањује повратак у Рај оним путем, којим ми идемо. Јер мисмо отишли из своје домовине путем гордости, непослушности, пристрашћа к видљивом свету,кушања забрањених плодова; и за повратак нужно је ићи путем плача, послушности, презрењавидљивога, и обуздања телесних жеља". Григорије Двојеслов: Беседе На Јеванђеља, књ. I, бес.X). Свакојако то саопштење добили су они преко ангела Божјега, као и праведни Јосиф унеколико махова. Послушни Богу у свему, они су одмах ударили другим путем, заобишли суЈерусалим и, радосно славећи и хвалећи Бога и новорођенога Спаситеља света, отпутовали сусвојима на дом, носећи им већи дар него што су од свога дома понели Цару Христу. Јер сада суносили у срцима својим самога Цара Христа. То јест, на место остављеног злата, тамјана исмирне, они су носили пуно срце истине, молитве и бесмртног мириса Христовога.И тако, у кратком размаку времена под кров пећине Витлејемске ушли су на поклоњење Христу пастири и звездари, најпростији и најученији људи у свету. Да се тиме пружи пример свима нама, како простим тако и ученим, да сви ми подједнако потребујемо Господа Христа, и да сви са истим смирењем и послушноћу треба да Му се клањамо као Животодавцу, и да Га славимо као свога Бога и Спаса, заједно са Оцем и Духом Светим — Тројицу једнобитну и неразделну, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

РОЖДЕСТВО, IVЈеванђеље о Светлости у мисирској тами

Матеј, 2, 13-23; Зач. 4.

Гле, Господ седећи на облаку лаку доћиће у Мисир, и затрешће се од њега идоли мисирски (Ис.19, 1). Овако пророкује велики Исаија догађај описан данашњим јеванђељем. То је догађајбекства Господа Исуса испред мача Иродова, бекства Господара испред својих слугу, Невиностииспред разврата, Јакога испред нејаких.

Кога треба разумети под тим облаком лаким, на коме се Господ носи у Мисир? Богомајку. Онаје била лака због немања греха, због немања проклетства, због красоте невиности, због обиљаБожје благодати. Телесна — но као бестелесна; облак — но облак лаки. Некад је Бог ишао предИзраиљем у стубу од облака (Исхода, 13, 22) изводећи Свој народ из Мисира, а сада, ево, Богходи на облаку лаку у Мисир, бежећи испред мача тога истог народа.

Зашто бежи Животодавац испред смртнога човека? Није ли се ствар могла брже и простијерешити? Није ли могао Бог, господар живота и смрти, наредити ангелу да узме душу цара Иродаместо да наређује Јосифу да бежи испред Ирода чак у Египат? Могао је свемоћни Бог и тоучинити, но шта би тиме постигао? Задовољио би можда више наш површни људски разум, алиокрњио би премудри план нашега спасења. Како би се Јеванђељем открила ужасна изопаченостљудске природе од греха, и греха, и греха, како ли пак очитовала потреба људскога спасењанепосредним дејством Бога, да је Бог оне ноћи осујетио зли умишљај Иродов смрћу? Како би инајслепљим слепцима духовним постала очигледна јама греховна, у коју је човечанство запалоудаљивши се од Бога устинога као путовође, да се није догодило, да сам Бог бежи испред људи?

Тек што су први даљни поклоници, звездари са Истока, отпутовали из Витлејема, гле, ангелГосподњи јави се Јосифу у сну и рече му: устани узми дете и матер његову па бежи у Египат,

и буди онамо докле ти не кажем, јер Ирод ће тражити дете да га убије. Ангели Божјинепрестано бдију и стражаре око божанственог Младенца, да Му се какво зло не деси. Они, којису Га служили од постања света у бесмртном царству, служе Га и сада у царству смртноме. Онису бескрајно удивљени, како се бесмртни господар живота усудио обући у смртно тело, које јеизложено хиљадама опасности, како се Цар учинио слугом, зрак раба приим (Филип. 2, 7). Гле, иангели долазе међу људе, и живе близу људи, но они су невидљиви и у нашом смислубестелесни. („Више него људи стиди се ангела, којих је около нас много, и удаљуј се од свакогсрамног дела", Нил Синајски: Мисли в. Добротољубие). И кад се јаве људима као телесни,њихова појава траје кратко време, и њихово појављено небеско тело није као наше земаљскотело, које се да ранити или убити. Међутим Христос се родио у правом земаљском телу које седа ранити и убити. Зато и бежи испред мача, да познаш, да је био прави човек а не призрак, каошто су мислили неки јеретици. Отуда бескрајно јављање ангела, и отуда њихово усрдно бдење истражење над Њим као нејаким Младенцем.

Ирод ће тражипш дете да га убије. Ангел говори у будућности. То значи, Ирод још нијепредузео ништа стварно против живога Младенца. Но Ирод непрестано носи у срцу страх одМладенца и у мислима намеру да Га убије. Нико на земљи још не зна за намеру Иродову. АлиБогу су људске помисли отворена књига, коју Он лако и јасно чита. Само Бог једини зна, штаИрод умишља против Исуса. Он једини и може открити тајну, закључену у злочиначком умуИродовом. Он је и открива преко Свога ангела Јосифу, и Јосиф послушно узима дете и Мајку ибежи у Египат.

Да се збуде што је Господ рекао преко пророка, који говори: из Египта дозвах сина својега(Осија, 11, 1).

Наравно, није се ово збило зато што је пророк Осија ово прорекао, него он је ово прорекаозато што је видовитим духом видео ово да се збива. Зато сад јеванђелист каже: да се збуде — онмисли исто као и да каже: и зби се. Но како ништа у Светом Јеванђељу није случајно, тако нијени случајно ни то, што се у њему употреби овај начин говора или онај. Тако и ово није случајно.Провиђење хоће да да важност Својим омиљеним ревнитељима у Старом завету, пророцима.Провиђење хоће нас да поучи, да Оно испуњава речи својих угодника, као што су ови испунилиреч Божју, вољу Божју. Кад су људи послушни према Богу, и Бог је послушан према људима. Инико од смртних не може надмашити Бога у послушном служењу људима, само када људипослушно служе Богу. Оно што су пророци унапред казали о Христу, то је сам Бог казао. ОдБожијег су они узели и свету дали. Но нису присвојили, нити су рекли, да је њихово оно што супримили од Бога. Зато верним својим слугама Бог поклања позајмицу. И зато их Бог садапрославља тиме, што надахњава јеванђелиста, да би написао: да се збуде оно што је пророкрекао. И тако обично пишу апостоли и јеванђелисти, обично у целом Новом завету. Богу јерадост да чини радост послушнима; Богу је слава да прославља смирене и ревносне слуге Своје.

Узми дете и Матер његову па бежи у Египат, наређује ангел Божји Јосифу. Зашто чак уЕгипат? И зашто баш у Египат? Зашто не у неку земљу ближу, на пример у Сирију? Гле, Дамаскније у царству Иродовим. Или у земљу Моавску? Или у другу неку оближњу провинцију, која нестоји под руком Иродовом? Египат је далеко. У наше време железницом путује се цео дугилетњи дан од Јерусалима до границе Египта и још пола дана од границе до Каира, где се, попредању, света породица настанила. Колико је то тек дугих дана за пешчану, безводну пустињу,од Газе па све до превлаке, односно сада до канала! Човек би могао неколико пута отићи уСирију и вратити се, док пешак једва једном стигне до Каира. Зашто Бог није напустио речпророка, па склонио и скрио Спаситеља у најближу околину Јудеје? Зар је Он морао башбуквално испунити реч Свога пророка? Зашто је дозволио, да се младенац Исус и утруђена МуМајка муче тако дугим путовањем?

Тако смо ми брзи у својим људским умовањима и у излишним питањима! Питајући се овакоми заборављамо, да је план људског спасења план саме Свете Тројице, и да у томе плану не

може бити погрешке. Испуњујући реч Свога пророка Бог не испуњује реч пророка но Својусопствену реч. Упућујући Исуса у Египат Бог има у виду више циљева, као и увек при свакомделу Своме. Ми људи ретко да имамо више циљева у виду када деламо једно дело, а Бог ретко даима један циљ при вршењу ма кога Свога дела. Може се слободно рећи, да Он по бескрајнојмудрости Својој има много циљева при сваком делу Своме. Упућујући Исуса у Египат, Бог имаза циљ пре свега, да спасе живот Сина Свога од покоља, који ће ускоро настати у Витлејему.

Но поред тога Бог има и много што шта друго у виду. Кад су синови Јаковљеви хтели иззависти убити свога брата Јосифа, није ли Јосиф нашао себи спасења у Египту. Сада, када Иродиз зависти хоће да убије Исуса, Исус налази спасења Египту. Бог овим хоће, да понови једнуисту лекцију тврдоглавом народу јудејском. Хвалишући се својим чистунством и својом вером уједнога живога Бога, Јевреји журе да убију најчистијега од најчистијих, из зависти, и Он бежи одњих и налази, као негда Јосиф, сигурног склоништа Своме животу у Египту, толико омрзнутом итолико презреном од стране Јевреја. Гле, омрзнути и презрени Египат прима под свој кровМесију, кога горди и „премудри" Јерусалим с ножем јури да убије. Ову лекцију очитао је БогЈеврејима пре овога на преко хиљаду година кроз младога и невинога Јосифа. И сада је понавља,да тиме покаже непоправљеност и непоправимост народа јеврејског. У поквареном Египту, гдељуди крокодиле обожавају, невиност и чистота налазе себи спасења од гоњења Јерусалимљана,који се хвале вером у свевишњег Бога. И то како у време праоца Јакова, тако и сада у времеИрода! То Бог хоће да покаже народу израиљском склањањем Исуса младенца у Египат. И затоГа и шаље у Египат, а не у Дамаск, или на другу неку страну. („Шаље се Он у Египат и зато, штосу Вавилон и Египат највише у целоме свету горели пламеном бешчашћа. Зато из првога Оншаље звездаре, а у други иде Сам, желећи да и једног и другог упути на пут истине. Овим Онучи такође и нас, да верни морају у самоме почетку очекивати страдања". Зигабен. Теофилакт).

Па онда и друго се поучно упоређење може повући између добродетељнога Јосифа и ГосподаИсуса. Као што прогнани Јосиф, због своје чистоће а с Божјом помоћу, постаде хранитељ иЕгипта и своје душманске браће, тако ће и гоњени Исус бити хранитељ и дародавац хлебаживота како Египту, тако и Израиљу и васцелом свету. Сада се Јерусалим на Њега баца каменом,а Он ће у своје време одвратити Јерусалиму хлебом. Па онда још једна поука. Негда је Фараоннаредио био, да се сва мушка јеврејска деца побију. Но онога, кога је Бог изабрао за вожданароду Израиљском, наиме Мојсеја, Фараон не само није могао убити, него га је нехотично инезнано узео у свој двор, где га је отхранио и васпитао. Сада ће пак наредити Ирод да се свамала деца у Витлејему побију, да би тако убио и младенца Исуса. Али је Бог одредио Исуса заВожда Своме народу и за Цара, чијем царству неће бити краја. И не само да Иродова рука нећемоћи погодити Онога, на кога циља, него ће и Ирод и сав безбожни Јерусалим бити мртвапрашина онда када се васкрсли Исус буде славио до неба и земље као Цар над царевима. Да иово буде за поуку нама, да кад се склањамо под руку Божју, не може нас дохватити рука људска.

Па онда још једна поука. Бог је негда упутио Израиља у Египат, да би се исхранио. НоИзраиљ је постао неблагодаран и непослушан и почео је напуштати чистоту вере и приматиегипатско незнабоштво и предавати се египатској тами и египатском разврату. Бог је извео Својнарод из Египта, давши му вожда у лицу Мојсеја и учинивши безбројна чуда на очи Своганарода. Бог га је хранио и појио у пустињи кроз четрдесет година, и кроз четрдесет година народје роптао против Бога у неблагодарности и непослушности. Бог је увео Свој народ у ЗемљуОбећану, растерао све његове непријатеље, утврдио га, уредио га и обогатио га. Но народизраиљски је непрестано роптао против Бога у неблагодарности и непослушности. Господ Исус,напротив, без роптања бежи кроз пустињу у Египат, живи сиромашки у туђини, враћа се крозпустињу у Израиљ, без иједне речи роптања, без иједне помисли ма каквога протеста противОца Свог небесног. И Он, и Његова пресвета Мајка, и праведни Јосиф, преживљују за кратковреме сву историју мука израиљског народа са преиспуњеним срцем благодарности, оданости и

послушности према Свевишњем. За укор својевољном и непослушном Израиљу, а за пример ипоуку свима нама.

Најзад има и један крупан општечовечански разлог, због кога се Господ Исус упутио у Египат,а не у неку другу земљу. Гле, Он није отпочео Своју мисију у свету тек онда, кад Му је билотридесет година и кад је отворио Своја божанска уста да учи. Он је отпочео Своју мисију јошонда, кад се зачео. Још Својим зачећем од Духа Светога Он је већ имао једнога следбеникаСвога. То је била пресвета Богородица. Није ли и Јосиф обраћен Христу пре него је се Христосродио? Није ли Његово рођење отворило небо пастирима и испунило звездаре са Истокаистином, молитвом и бесмртношћу? Није ли Ирод, са окорелим кнежевима и књижевницимајерусалимским, отпао од Њега и устао против Њега још док је Он лежао у јаслама? Чим је сезачео Он је постао већ једнима крајеуголни камен палате спасења, а другима камен спотицања.Чим је се зачео, свет се око Њега почео делити на козе и овце. Пре свију и свакога Марија иЈосиф су тренутно подељени у погледу Њега. Док је Марија Њега познавала као плод ДухаСветога, дотле је Јосиф Њега сматрао плодом греха. Но та њихова подељеност трајала је кратковреме. Али подељеност, створена Његовим рођењем мећу пастирима и звездарима са Истока сједне стране и Ирода и мудраца јерусалимских с друге стране, остала је за навек. Он је дошао дасеје, али у исто време и да веје. И тај посао Он је почео зачевши се у телу људском, па све досвоје смрти и славнога Васкрсења, и од Васкрсења продужује га Он све до данас, и од данаспродуживаће га све до Страшнога Суда. Он није дошао у свет, да буде само мислилац. Он јеускочио у саму драму људског живота, као у таму египатску, да буде и светлост, и вођ, имислилац, и делатељ, и жртва, и победа. Своје дело Он је стварно почео у свету онога тренуткакада се Његов весник, велики архангел Гаврил, спустио у Назарет и објавио Његов долазак.

Зато треба у Његовом бекству у Египат гледати не само бекство ради спасења Свога, него јошвише ради спасења људскога, тј. ради једног крупног дела у плану свеопштег спасења. Какво јето дело? То је додир, лични додир са хамитском расом. Он је рођен у семитској раси. Но Он нијебио намењен само једној раси, него човечанству. Он је требао да додирне све три главне расечовечанства. И Он је то учинио. У Јудеји су били Семити. У Египту су били Хамити. Питање јејош, где се Он додирнуо са трећом људском расом, са Јафетитима? Но нису ли Римљани, каоЈафетити, владали и Египтом? И није ли сва предња Азија и Африка била пуна Јелина још одвремена Александра Великог? И осим тога, није ли сав Нови завет написан на једномјафетитском језику, — на грчком? И Пилат, који Га је осудио на смрт, и капетан страже наГолготи, који Га је признао као Сина Божјега, — нису ли обојица били Јафетити? Хамити супроклети од праоца Ноја због Хамова греха, због греха непоштовања свога родитеља (Пост. 9, 20—27), а Семити и Јафетити благословени. Но дошавши у свет Господ није правио разлику мећупроклетим и благословеним. Јер сви су људи на земљи стајали под проклетством, и сви уоковима греха и смрти. Сем овога личног додира у Свом најранијем детињству Христос је имаоса Хамитима нешто додира и доцније као Учитељ и Исцелитељ, у пределима тирским исидонским (Марк. 7, 24; сравни Марк. 3, 8). Но ако би неко упитао, шта је могао младенац Исускористити Хамовим потомцима у Египту док још није могао ни говорити ни чуда чинити? —могло би се одговорити питањем: зар је било и једнога тренутка у земаљском животу Исусовом,да Он није говорио — не мора се говорити увек само језиком — и чуда чинио? И сунце немајезика, али говори много сваки дан свакоме ко уме да слуша; и оно нема руку да чини чуда, алисваки дан чини чуда за онога ко уме да види. Ми смртни не можемо измерити нити оценити савутицај младенца Исуса на Египат, но да је утицај Његов био неизмерно велики, у то не можебити сумње. Није ли крвоточна жена добила исцељење само додирнувши се Његове хаљине?Како, дакле, да не буде од огромног утицаја на људе у Египту само Његово чудотворноприсуство међу њима? Уосталом утицај Његова боравка у Хамовој земљи ми можемо јасновидети из доцније историје Хришћанства. У Египту је процветало најсветлије и највитешкијемонаштво у хришћанској цркви са светим Антонијем на челу. У Египту је проливена многа

невина крв мученичка. Није ли довољно поменути само имена светих девица: Варваре иКатарине? Египат је дао првокласне велике богослове и мислиоце хришћанске. Египатскихришћани издржали су страховиту борбу са највећим хришћанским јеретиком, Аријем,посрамивши овога и победивши и тиме обогативши Цркву једном неоцењивом победом.Египатски састав Символа Вере усвојен је од стране Васељенских Сабора у Никеји и СветиАтанасије Александријски просијао је као јарко сунце у негда мрачној земљи Фараонској.

Наравно, да у овоме набрајању разлога, зашто се Господ Исус склонио од Ирода у Египат, мине мислимо да смо их набројали све потпуно и исцрпно. Напротив ми признајемо да нисмоизређали ни све оне разлоге, који смртним људима могу бити доступни, а камо ли и све оне, којису закључани као тајна у предубокој ризници Божјег домостројитељства.

А сада вратимо се опет злочестоме Ироду и погледајмо, шта је у стању учинити један човек,када га страст властољубља озвери.

Тада Ирод, кад виде да су га звездари преварили, разгневи се врло и посла и поби сву децу поВитлејему и по свој околини његовој од две године и ниже, по времену које је тачно дознао одзвездара. Звездари источни управо нису преварили Ирода. Они њему нису ништа обећали. Јер секаже у Јеванђељу: и они саслушавши цара одоше. Но тиранин Ирод навикао је, да свак, косаслуша његову вољу, мора је извршити. Зато је он узео за превару то што се звездари нисувратили у Јерусалим, да га обавесте о божанском Младенцу.

Зато се разгневи врло. Гнев је била атмосфера, коју је он удисао и издисао сваки дан, као штоје увек, без изузетка, случај са људима, који робују својим страстима. То можемо и на себииспитати: што год се више предајемо једној страсти, то више постајемо деца гнева. А гнев јеотац убиства, јер на крају крајева води убиству. Каин у гневу уби свога брата Авеља (Бит. 4, 5);Саул се разгневи на сина свога Јонатана и баци се копљем на њ да га убије ( I Самуил. 20, 30-33).Цар Навуходоносор се разгневи на три отрока: Седраха, Мисаха и Авденаха, и нареди да се бацеу усијану пећ (Дан. 3, 19-20). Првосвештеник јеврејски са књижевницима „разгневише се ишкргутаху зубима на архиђакона Стефана, и засуше га камењем" (Дела Ап. 7, 54).

Разгневи се Ирод, служитељ свих богомрских страсти на земљи, и у гневу посла џелате својеи поби сву децу по Витлејему и по свој околини његовој, сву децу од две и испод две године.Оно што је негда чинио Фараон с младенцима у Египту, чини сада Ирод с младенцима уВитлејему. Тако често бива и с нама — да грех, који осуђујемо код других, сами творимо. Некаже се: побише они, џелати, него поби он, Ирод. Јеванђелист хоће тиме да баци сву кривицу закрваво дело на наредбодавца Ирода, а не на извршиоце тога дела. Пред Богом је Ирод затоодговоран, Ирод, а не џелати. Јер џелатима, вероватно, не би ни дошао у главу тако сатанскиплан, — да побију толику невину децу, те да би тако убили и онога, ко им смета. Сва кривицапада само на Ирода. Јеванђелист хоће овим и нас да поучи, да би се чували чинити зло чак ипреко других људи. Јер ако ми наговоримо некога да убије, ми смо убили, а не он; аконаговоримо некога да слаже, ми смо слагали, а не он; ако наговоримо некога да украде, ми смоукрали, а не он; ако наговоримо некога на блуд, ми смо блудници, а не он; и ако наговоримонекога ма на какав грех, ми смо грешници, а не он. И кад би јеванђелист описивао грех тоганаговоренога од нас он би поменуо наше име, а не име његово, као што и у овом случају помињеиме Ирода, као убице, а не име џелата. Он чак не именује ове ни џелатима, он их не називаникако. Он само вели: Ирод посла и поби. Он не каже кога посла, него само каже посла. Јер јесвеједно кога Ирод посла, пошто пред судом Божјим за овај злочин биће прозван по имену самоон, Ирод, на одговор.

Да је у томе Иродовом крвопролићу много деце погинуло види се из тога што јеванђелистнарочито наглашује сву децу и по свој околини. Он је могао казати: и поби децу по Витлејему ипо околини његовој од две године и ниже. Но он нарочито наглашује: сву децу и по свој околини.Како је Витлејем град и како околину Витлејема сачињава повише села, то је јасно, да су многадеца била побијена.

И тако деца су били први мученици за Христа. Њихова прерана и мученичка смрт објашњаваса понором греха људског, а оправдава задобијеним венцем славе и бесмрћа у царствуХристовом. Они, које је Христос највише љубио, они су први пострадали за Њега. Они, које јеОн доцније грлио и благосиљао (Марк. 10, 16), они су се први причестили мучеништвом Новогазавета. У Старом завету за Бога су гинули пророци, у Новом завету гину за Бога деца и сви оникоји су чисти као деца. Јер је начело Новога завета: ако се не повратите и не будете као деца,нећете ући у царство небеско (Мат. 18, 3). Но сви они, који се поврате да буду као деца, наићи ћена своје Ироде, мање или више крволочне Ироде, који ће их из зависти бити и гонити, па чак иубијати. Ниједан мученик за Христа неће остати без свога венца у царству Христовом, нити ћеиједан Ирод избећи љуту казну, као што је ни цар Ирод није могао избећи ни на земљи ни нанебу. Заиста страшно се вара сваки наоружани грешник, кад мисли, да је он јачи од једногневиног детета. Ништа у свету нема јаче од чистоте и невиности. Јер иза чистих и невиних стојеангели Божји с пламеним мачевима. И ми се сви често варамо, када заслепљени грехом мислимо,да смо ми с нашом силом, влашћу и оружјем јачи од једног јединог слабачког детета од двегодине. Треба само чути исповести детеубица, па се згрозити! Треба чути како убијена деца гонесвоје убице дан и ноћ, на јави, на сну, не дајући им нигде мира и покоја, докле их не доведу илидо покајања или до — вешала. Ко убија невиног, убио је самога себе. Ко погине невин, спасао јесе и победио. Нису цареви јаки, него су деца јака. Нису цареви победиоци, него су децапобедиоци. То је велика новост за стари свет. То је главно начело Новога Света Христовога.Први пример проклетства насилника и благослова намучених младенаца у Новоме Стварањупружа Ирод и побијена деца витлејемска. Од када се чита Свето Јеванђеље, из дана у дан, наИрода се сипају клетве, а на невине жртве његове благослов. И шта је постигао Ирод са својимзлочином? Ништа од свега онога што је он хтео, а све оно што је заслужио. По Божјемпровиђењу зликовца постиже казна понекад одмах после злочина, а понекад доцније, но увек кадсе он не нада. Јер Господ освећује крв, памти је; не заборавља јаука невиних (Пс. 9, 12). Кад језлочести отац Свете Варваре извео своју кћер на губилиште зато што је поверовала у ХристаГоспода, и сам својом руком одсекао јој главу, тог истог дана удари гром у његову кућу и убијега. Кад је цар Ирод поклао невину децу витлејемску, није одмах ударио гром у њега, али му седесило нешто страшније од грома. Ускоро је пао у постељу и на њега су навалиле страшне идуготрајне болести: огњеница, дрхтавица, подагра, ране и крволиптање. Но од свеганајстрашнија је била болест детородних органа. Како његов животописац пише (Јосиф Флавије,књ. I) ти органи распадали су се од трулежи, и у њима су се залегли многобројни црви. Убицадеце кажњен је најстрашнијим мукама оних органа људскога тела, који су Богом одређени зарађање деце. Смрад, који је од Ирода излазио, растерао је био све из царскога двора. И уосамљености, мукама телесним и најзад у сумашествију, Ирод је испустио своју црну душу, даова настави муке, од којих се тело смрћу ослободило.

И тако Ново Стварање отвара се не само радошћу ангела и пастира у Витлејему, него ивапајем деце, кукањем мајки и злочиначким бесом властољубаца. Глас у Рами чу се, плач иридање и јаукање много: Рахила плаче за децом својом, и неће да се утеши, јер их нема. Јер тадеца су потомци Рахиле, прамајке племена Венијаминова, које је заједно са племеном Јудинимнасељавало Јудеју. Гле, и стара историја људска почела је са крвљу и злочином; са крвљу излочином но без радости. Брат је убио брата, Каин Авеља. И род људски сходио је све наниже инаниже, из греха у грех, из злочина у злочин, док није пао на само дно греховнога огња. Зашто јеБог дозволио нов злочин у Новом Стварању? Зашто није спречио покољ деце од стране Ирода?Да покаже ужасни пад човечанства и да открије дубину понора, из кога је Месија имао даизвлачи род човечји? Шта, зар клизави и широки пут пропадања да буде са мање бола и суза,него трновити и тесни пут спасења. Најзад, никакво страдање неће Бог попустити на грешнељуде, које неће и Господ Исус, безгрешни, узети на се. Заклана су од Ирода деца, под грехом и

адамским проклетством, — заклано ће бити и Јагње Божје, Господ Исус, и ако је Он без греха ибез проклетства, извор доброте и благостања.

По смрти Иродовој јави се ангел господњи Јосифу и нареди му, да се са дететом и светомДевом врати из Египта натраг у домовину, јер су, вели, изумрли који су тражили душу (Овосведочи против јеретика Аполинарија, који је тврдио, да Господ није имао душу човечју, но самотело) детињу. Ангел говори овде у множини, што значи да није само Ирод био умро, него и јошнеки, који су желели убити младенца Христа. Који су били још ти неки? Свакако неки одстарешина и књижевника јерусалимских, који су се били смутили и уплашили од вести, да сеНови Цар родио (Мат. 2, 2-3).Сада настају нова мучна путовања Господа Исуса опет кроз пустињу пешчану и кроз пустињу људску. Прво мучно путовање је назад из Египта у земљу Јудејску. Но гле, у Јудеји се беше зацарио Архелај, син Иродов, зла шибљика из трулог пања. Зато пре него и стиже света породица у близину Јерусалима, ангел Божји упути је у удаљену Галилеју. Друго мучно путовање је, дакле, из Јудеје у Галилеју, у град Назарет. Да се још једном остваре речи, да лисицеимају јазбине, и птице небеске гнезда своја, а Син Човечји нема где главу Своју склонити! И дође и настани се у граду званом Назарет, да се збуде што су казали мудраци: Назарећанином ће се звати. У сачуваним пророчким књигама нигде се не налази, да ће се Господ Исус звати Назарећанином. Те се може мислити или да је ово пророчанство било у неким другим књигама, упропаштеним при честим сеобама народа израиљскога, и у пљачкама и рушењима Јерусалим, или пак да је то пророчанство било само усмено, остало од некога пророка, па се преносило с колена на колено. Има још места у Новом завету, на која се апостоли позивају као на позната, међутим она се не налазе написана нигде у Старом завету (Јуда 1, 9, 14,; II. Тимот. 3, 8). У свакомнароду има више неписаних него писаних пророчанстава; зашто код Јудеја не би могло бити поред мнобројних писаних пророчанстава понеко и неписано („Употребљујући множину (што су казали пророци јеванћелист показује, да није употребио тачне речи Светога писма но само смисао њихов. Назореј значи свети. А да ће Господ бити светим, о томе говори све Свето писмо"Јероним). И тако видимо господа нашег Исуса понова у Назарету. Из Назарета је отишао у утроби материној, а у Назарет се враћа у наручју материном. Но колико догађаја, чудних и поучних, између одласка из Назарета и повратка у Назарет! Одлазак из Назарета био је по наредби људи, бекство у Египат због гнева људи, повратак у Јудеју због смрти људи, који тражише душу његову, бекство из Јудеје због нових опаких људи, и најзад — повратак опет у Назарет. Свуда људи дејствују, но свуда Господ Свевишњи спроводи Своју вољу и изводи Свој план спасења. Измеђ одласка и повратка у Назарет није протекло много времена, али је свршена једна велика божанска мисија. Још не отворивши Своја уста Христос је зато кратко време отворио људима безбројне тајне и пружио им огромне поуке, и показао неодољивост своје божанске моћи. Одазвао се позиву ћесара и отишао у Витлејем на попис, и тиме дао ћесарево ћесару и показао пример покорности закону и властима. Родио се у пећини, и тиме дао пример бескрајне смирености и гласовиту поуку, да вредност човекова не зависи од места где се човек роди но од духа, који је у њему. Својим рођењем отворио је широм небо и учинио, да ангели певају на грешној земљи и разговарају с пастирима. Учинио је пастире првим својим поклоницима и тиме показао, да се у Његово царство неће бирати људи по знатноме пореклу, богатству, учености и положају, но по невиности душе, чистоћи срца и богобојажљивости ума. Привукао је к Себи најумније људе са Истока, звездаре, и ослободио их звездопоклонства и научио поклоњењу живоме и свемоћноме Богу и Светој Тројици. Открио је у Ироду и мудрацимајерусалимским сав понор развраћене људске природе, помамне од греха и заробљене од страсти. Кроз мучеништво деце у Витлејему предочио је страдални пут многих и многих следбеника Својих, но и показао је у току краткога времена, да је јача невиност од насиља, и да Ирод у ствари није убио децу, но самога себе. Гоњен је био од Јерусалима, јер у Јерусалиму ће на крају и Он пострадати но и — прославити се. Спасао се од гоњења изабраног народа у Египту, и тиме

поновио једну велику и јасну лекцију Израиљу. Живео је мећу Хамитима у Египту, да и њих додирне Својим лековитим присуством и упути на пут спасења, као што је учинио и са остале две расе људске, Семитима и Јафетитима — да покаже своју неподељену љубав, према васцеломроду људском. И сву ову огромну мисију Он је извршио ћутке, лежећи у крилу Своје свете Матере. Кад је та мисија била завршена, тада се Он вратио у Назарет, да се спрема за једну нову. Ни један тренутак времена на земљи Он није проживео, а да га није напунио дивовским делима за спас човечанства. Његов плуг, једном утеран у њиву света, ни једнога тренутка није застао, нити је Његова бразда била негде дубља негде плића, но свуда подједнако дубока. Све за спас људи! Зато Га Црква и слави и хвали као Јединог Човекољупца, са Оцем и Духом Светим — Тројицу једнобитну и неразделну, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА ПРЕД БОГОЈАВЉЕЊЕЈеванђеље о Јовану Претечи

Марко 1, 1—8. Зач. I.

Нема праве мудрости без љубави, нити праве љубави без мудрости. Мудрост без љубави јемудрост змијска, себична и отровна; љубав без мудрости провала облака онда када засушеназемља очекује благу кишу.

Како је неизмерна мудрост Божја! И ништа јој није равно у неизмерности осим љубави Божје.Колико је велика мудрост и љубав Божја, показана у стварној природи! Па ипак је она сенка онемудрости и љубави, показане Богом кроз Господа Исуса Христа у делу људскога спасења.Колика је мудрост и љубав Божја, показана при Првом Стварању! Но то је мудрост стварањанекога кога није било, љубав давања некоме који није имао. Мудрост пак показана при НовомСтварању јесте мудрост лечења тешко оболелог, и љубав при Новом Стварању јесте љубавжртвовања себе.

Још једном, и још два пут, и још много пута прочитајте Јеванђеља Господа и Спаса нашегИсуса Христа, и запојте се неисказивом Божјом мудрошћу и Божјом љубављу. И осетићетеудвостручено и умногостручено здравље душе и снагу душе и радост и живот.

Господ долази у свет, да свет излечи, обнови, васкрсне из мртвих. Како долази? долази каовојвода, пред ким и за ким иду војске. Војске небесне тискају се око Њега и напред и позади.Рекао би, видећете царског сина у свили и порфири, — а то дете, рођено у пећини овчијој иповијено у јаслама воловским!

Рекао би, видећете генерала пред чијим вратима стоји гора од бајонета, што заклањају животњегов од мучких препада и напада непријатељских. А то ненаоружани и безазлени отрок, на когасе одмах по рођењу подигли у лов Цареви земаљски и великаши, као у лов на јелена.

Рекао би, видећете цара у порфири, где јури у златним колесницама, у пратњи сјајнихвеликаша. А то прости радник, што нечувен и непознат пешачи дуго и далеко по каменитомпуту, и по прашљивом друму, по трновим стазама, чак из Назарета на ушће Јордана, да повијесвоју главу под руку Јована Крститеља и да се крсти, као и други људи.

Па где су те Његове војске, питаћете? Ту су око Њега, напред и позади. То су сјајне англескевојске, које у Христу виде свога Војводу и Цара. Оне би хтеле, да Га носе на херувимскимколима, али Он неће, — и само Он зна зашто неће, Он и Отац Његов, и Дух Свети. Хтеле биангелске војске, да Га обуку у сунце и оките звездама, и опашу дугама, али Он то неће, и самоОн зна зашто то неће. Хтели би ангели, да објављују трубама Његов долазак; хтели би даодједном својом снагом и силом отворе очи свима људима на земљи, да прогледају и познадуГоспода свога; хтели би ангели — и могли би — да даду језик и дрвету и камену, и води иваздуху, да Га сва природа дочека клицањем: Осана! Осана! Али Он то неће, — и само Он зназашто неће.

И ми сада знамо, зашто Он то није хтео. Све то славље Он има у вечности. Али Он се садаспустио у мрежу времена, у тамницу греха и смрти, где безбројна браћа Његова плачу и ридају, исилазе с ума од греха, и труну од смрти, Он је упао у логор непријатељски, и Он, преобучен узаробљеника, сличног свима осталим заробљеницима, опрезно и мудро ходи, да би властодршцетога тамничног логора ухватио и везао, а браћу Своју заробљену ослободио и уздигао у царствоБога и бесмртних ангела.

Те војске ангелске за Њега су биле вазда видљиве, а за друге људе оне су само овда-ондаблеснуле као ретки зраци сунца иза густог облака. У Његовом животу на земљи била су углавномтри почетка. Један је почетак означен зачећем и рођењем, други крштењем а трећи васкрсењем.Први почетак означава Његов долазак у свет, други Његову проповед јавним речима и јавнимчудима (јер Он је и као дете проповедао и чинио чуда, но то је било тајно, неречено и невиђено),а трећи оснивање Његовог бесмртног царства. При првом и при последњем почетку постајали суангели видљиви и за остале људе. А при другом почетку, то јест при крштењу Његовом, објавиласе сама Света Тројица. Но ни други почетак није био без појаве ангела. Појавио се један ангел; ито је био не бестелесни ангел, него човек, по имену Јован, син првосвештеника Захарије ижене му Јелисавете. Он није био ангел као други ангели, али је био назван ангелом од пророка.Ево ја ћу послати ангела Свога, који ће приправити пут предамном, говори пророк (Малах. 3.1).

Са овим пророчанством почиње своје јеванђеље свети јеванђелист Марко. И ово је једнаумилна тајна. Сваки јеванђелист почиње са неким нарочитим почетком. Јеванђелист Јованпочиње од вечности. Матеј почиње од Аврама; Лука почиње од земаљског рођења Спаситељева,а Марко од крштења на Јордану. Зашто сви јеванђелисти не почињу са једним почетком? Нокажите ми, где је тај један почетак Исуса Христа? Тешко је ходити за једном мртвом ствари доњена почетка, а колико теже за живим човеком, а још камо ли за Животодавцем, од кога животпочиње. У самој ствари и сваки од нас има четири почетка, доступна било нашем уму или нашемопажању. Један је наш почетак у Богу, други у нашим прародитељима, трећи у нашимродитељима и четврти у добу када почнемо пројављивати нашу највећу делатност у овоме свету.Но Христос има и један пети почетак у односу према теби, као и сваком од нас. Наиме: почетакИсуса Христа Сина Божијега и Његовог Јеванђеља за тебе је тада, када Он оживи у твоме срцу иуму као једини твој Спаситељ; тада, када Он престане бити у теби само као једно златно кандилонапуњено уљем, но које не гори, него када се запали и почне цело твоје биће грејати иосветљавати; тада, када Он за тебе постане насушан хлеб, без кога не можеш провести ниједнога дана; тада, када ти Он постане већа вредност од целе васионе, од свих блага, од сродникаи пријатеља, и дражи и од самог твог земаљског живота. Тада је за тебе истинити почетак ИсусаХриста. Тада ћеш ти тек моћи разумети и остала четири почетка, поменута од четиријеванђелиста.

Јеванђелист Марко почиње своје јеванђеље са почетком Христове јавне проповеди и јавнеделатности свету. И одмах истиче пророчанство пророка Малахије о Јовану Претечи, као ангелукоји иде пред лицем Господа.

Зашто и пророк и јеванђелист називају Јована ангелом, кад он није био ангел него човек?Прво зато, што се Јован својим животом био уподобио ангелу небесном, те се од свих смртнихљуди највише приближио ангелском животу. Друго зато, да би се ти научио, да је циљ Христовогдела на земљи, да од људи створи ангеле, — од смртних и грешних и природом заробљенихљуди створи бесмртна безгрешна и од природе слободна бића, као што су свети ангели нанебесима. Чиме се то свети Јован уподобио ангелу? Прво, својом послушношћу према Богу;друго, својом слободом од света, и треће, својом безбрижношћу за телесни свој живот. Прво јеоснов свету, друго истиче из првога, а треће из другога.

Ангели су савршено послушни Богу. Њима се посведневно и непосредно откривајунеизказане тајне Божје мудрости, моћи и љубави, и њихова послушност према своме Творцу

није од морања, него од радости и смирености. И Свети Јован био је савршено послушан Богу одсамог детињства свог. Рођен од престарелих родитеља, он је још у раном детињству остаосироче, и Бог му је остао једини родитељ, једини наслон и једина љубав. Његов отац био јепрвосвештеник, те је Јованово богопознавање могло бити тиме појачано. Његово зачеће у утробистаре мајке нероткиње силом и вољом Божјом није могло остати њему непознато. Кад јејеванђелист Лука могао знати чудну историју зачећа Јованова, тим пре је морао знати сам Јован.Он је знао, да је ангел Божји објавио његово рођење, па је знао извесно и пророчке речи ангела:он ће бити велики пред Богом, и напуниће се Духа Светога још у утроби матере своје и он ћенапред доћи пред Њим (пред Исусом) у духу и сили Илијиној. Све ово било је урезано у срцумалога Јована неизгладљиво као на каменој скрижаљи. Главне линије његовог живота Бог му јеоткрио с најранијег детињства, и њему је одмах морало бити јасно, шта он има да чини и каквимживотом да живи. Он се одмах повукао у пустињу (Лука 1, 80) да даноноћно ослушкује духомсвојим вољу Бога живога. Он се сав предао Богу и све очекивао од Бога. Њему није требало да гаучи неко од људи, јер Онај, од кога су и људи добили своје најбоље знање и преносили га једандругоме, Онај је непосредно општио са њим, и Сам непосредно му откривао вољу Своју. И такоодељен од света Јован се потпуно прилепио к Богу, као и ангели небесни. И као и ангели и он јепио управо са праизвора мудрости, моћи и љубави. Зато га пророк и назива ангелом.

Осим тога Јован је био сличан ангелима небесним и по својој слободи од света и људи. Зањега је свет био прашина, која се час зелени час црни, но увек тек прашина. За њега су људибили збуњено стадо, које је изгубило из очију свога пастира. Шта су свет и човек пред свудаприсутном силом живога Бога? Шта је њихова снага, њихова хвала, њихова претња? Што имехур на дубоком мору. Нити како добро може свет дати човеку, док га не позајми од Бога, нитикакву штету може свет нанети човеку у присуству Бога и без допуштења Божјег. Нашто ондабити рабољепан пред светом? Нашто очекивати ма шта од позајмичара и дужника Божјега?Нашто се бојати света, кад сав свет живи у страху и дише страхом? Зато се Јован, као ангелБожји, ни најмање није везао за свет, нити је и најмање имао страха од света. Зато Јованбестрашно и грми против грешних велможа јерусалимских. пред којима се други свет клања каопред идолима: породи аспидини! Ко вам каза да бежите од гнева који иде (Лк. 3, 7)? И на Иродасипа прекоре за сва зла што учини (3, 19). Јован се не обзире ни на кога, осим једино на Богаживога и Његову свету вољу. Он не разликује људе ни по оделу, ни по части, ни по власти, ни поучености, ни по богатству, ни по старости, — он их разликује само по каквоћи душе њихове.Његове очи и не виде телесне људе но наге душе људске, које се за друге очи крију под маскомтела. Такву слободу од света и људи имају само ангели Божји. Зато пророк и назива Јованаангелом.

Осим тога Јован се уподобио ангелима и безбрижношћу за свој телесни живот. Ангели нисутелесни као људи, али и они имају сјајну одећу своје личности, која се може назвати небескимтелом (I Кор. 15, 40). Ангели су потпуно безбрижни за себе. Њих не мори брига ни шта ће јести,ни шта ће пити, нити у што ће се обући. Служећи Богу они знају, да ће их Бог и хранити и појитии одевати. Који је то домаћин на земљи, који оставља своје верне слуге да гладују и да ходе голи?Тим пре Бог се стара за верне слуге Своје. Ко од вас бринући се може додати расту свомелакат један? Ми смо опкољени Богом више него ваздухом и светлошћу. Он познаје биће наше, иОн зна потребе наше. И Он посведневно задовољава потребе наше. Зашто да сви људи не могуто да увиде? Јер овда онда бива неродица и глад! Зашто то Бог допушта? Зато што Бог има дахрани не само наше тело него и нашу душу. А искуство показује, да је понекад телесна гладхрана Души. Најочигледнији доказ за ово јесте пост. Вазда сито тело обично показује ваздагладну душу. Ко пости тај душу гости. Што човек више привикне постити, то све више умањујебриге за своје тело и увећава радост своје душе. Ово не помаже само рећи и само чути; ово јесамо собом јасно, кад човек ово проба и практикује у животу.

Као и сви свети људи што нису живели књижном мудрошћу него опробаним стварностима,тако и Свети Јован. Он се научио безбрижности за свој телесни живот не кроз читање књига ислушање мудраца, који казују а не показују, него пробајући безбрижност. Он је пробао пост иувидео је, да човек може живети не само без свију оних јела, за која се он толико брине, него ибез хлеба. Сам се Јован храњаше овршцима (Ти овршци били су, по тврђењу Св. Отаца, нанекаквом прорашћу, званом мелагра. Дивљи мед је мед дивљих пчела, што се налазило пошупљинама дрвећа и пукотинама стена) и дивљим медом, овршцима или пружина од некихпустињских дрвећа и горким медом од дивљих пчела. Он није употребљавао ни вина, нитиикаква јака пића. И не каже се, да је се он икада жалио на глад или на жеђ. Нису њега хранилиовршци и дивљи мед но Божја сила, која је придолазила верном и послушном слузи кроз овршкеи дивљи мед. Хљеб ангелскиј једе човјек (Пс. 87, 25). Тако бива обично са верним и послушним,док неверни и непослушни морају уз раскошну кухињу држати и велику апотеку. Јер крозраскошна јела и пића неверном и непослушном не придолази храна телу и души но тешкоћа,гнев и болест. — Нити се Јован бринуо за стан и за одело. Стан му је била пустиња, покривенанебеским сводом, а одело камиља длака и кожан појас око бедара. Тако је и Илија био опасанкожним појасом, што означава мртвост страсти и готовост вршити вољу Божју. А обућа?А капа?Дуго живећи без обуће, ноге саме себи постају обућа. И дуго идући гологлав испод сводазвезданога, глави постане удобнија пространа круна звездана него ли тесна капа од вуне и траве.Он је гледао своју душу више одевену у сунчане ризе небеских ангела, него ли у телесну мрцину(„Подвижници тањећи тело тање и грех; старају се бити бестелесним, изнурујући смртнобесмртним", Григорије Богослов.) вероватно, да и он, као и апостол Павле, и многи другисветитељи често није ни знао, да ли је у телу или ван тела (II Кор. 12, 3-4). Одмарао се и спаваоили под ведрим небом, или у некој од многобројних пештера у зајорданској пустињи. Но шта јеон зато марио, кад му се само душа одмара у царскоме крилу небеснога Творца? Отровне ехиднеи гладни лавови били су му суседи. Но он их се није бојао, јер је знао, да над њим лебдисвевидеће Око. И зашто да их се боји, кад му они нису могли души шкодити? А своје биће он јегледао у својој души, а не у своме телу. Људи, који виде своје биће једино у своме телу, боре сеза своје тело, траже угодности своме телу, брину за своје тело. Свети Јован био је слободан одсвих телесних брига. Његова душа била је сва брига, а Божја воља једини закон и господарњегове душе. У томе се он уподобио ангелима небесним. Зато га пророк и назива ангелом.

Но има и друго пророчанство о светом Јовану. Велики пророк Илија назива га гласом којивиче у пустињи: приправите пут Господњи, поравните стазе Његове. Док се оно првопророчанство односи више на лични карактер светога Јована, дотле се ово друго односи више накарактер његове службе, његове мисије. Шта има да буде, дакле, служба његова? Да будевапијући глас у пустињи, који ће опомињати људе, да приправе пут за Господа. Под пустињом серазуме на првом месту пустиња зајорданска, одакле је силни Претеча Христов и затрубиочовечанству на узбуну:

Покајте се!Гле, гнев иде!Гле, секира стоји код корена дрвету!Гле, свако неродно дрво сече се и у огањ баца!Гле, долази Јачи од мене, коме је лопата у руци!Гле, плеву ће сажећи огњем вечним!Покајте се!

Под пустињом се разуме и цело човечанство, и цела историја човечанства, која се од грехаосушила као од сушице. Претеча је прва ласта новога пролећа. Но он сам није ни пролећносунце, ни пролећни мирис, ни пролећна песма, — он је само трубач, који буди успаване удуготрајној зими. Он је само весник пролећа, док је пролеће Христос Господ.

Под пустињом се разуме и стара душа људска, одрешена од Бога и зароњена у таму смртну,као река понорница у пешчану пустињу. Свети Јован је савест, која уздиже реку ка сунцу, аХристос је Сунце. Савест је претходница љубави, као Јован Христа.

Приправите пут Господњи, поравните стазе Његове. Како? Исповедите се и покајте се.Учините ово двоје хитно, јер Господ долази. Он ће куцати на врата сваке душе. Ко се исповеди ипокаје, тај ће држати врата душе отворена, и Господ ће ући, и донети му живот вечни. А ко се неисповеди и не покаје, тај ће држати врата на души зарђана од греха и затворена. И Господ ћепроћи мимо њега. Но за Њим иде секира и огањ, као што пред Њим иде пролеће са сунцем,мирисом и песмом. Путеви Господњи и стазе Његове то су душе људске; неравнине по њима, тосу греси безакоња.

Шта значи приправити пут Господњи, то објашњава пророк Исаија још и овим речима: сведолине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну (Ис. 40, 4). То јест: све оно штосматрате ниским и слабим, уздигните високо, а све оно што сматрате високим и моћним,оборите доле. Или другим речима: Бога сте сматрали ниском долином, и ако је Он највишависина; а свет материјални сматрали сте највишом висином, док је он низина и подножје ногамаБожјим. Грех је обрнуо сав свет наопако. Одбаците грех и свет ће опет стати усправно. Затоисповедите се и покајте се, и крстите се крштењем покајања ради опроштења грехова.

Појави се Јован крстећи у пустињи, и проповедајући крштење покајања за опроштењегреха. По чему је Јован претеча Христов? Да ли само по томе, што се он објавио свету нанеколико месеци пре Христа? Не, него и по проповеди и делу своме, којим је он припремао људеда дочекају Христа. Његова сва проповед јесте позив људи на покајање; Његово сво дело јестекрштење покајања за опроштење грехова. Покајању, које Јован проповеда, претходи исповестгрехова; крштењу, које Јован врши, следује опроштење грехова. Исповест, покајање и крштењеводом сам Јован врши, но опроштење грехова није у његовој моћи. Само Христос може вршитиопроштење грехова. Сам Јован је то признао и изразио рекавши; ја вас крштавам водом, а Он ћевас крстити Духом Светим и огњем (Лука 3, 16). Тиме је он признао, да он својим крштењемсамо приуготовљава људе за крштење Христово. Његово је крштење више знамење, а Христовокрштење је право

крштење, којим се човек чисти од греха и постаје нова твар, и усиновљава се од Бога, иубраја се у пуноправне грађане царства небеснога.

Пустињски пророк, Јован, познавао је до највећих дубина људску природу, сву њену слабост,наклоњеност ка злу, и колебљивост. Он је то познао кроз тридесет година свога осамљеногживота у пустињи. Кроз себе је познао сав свет, и све што бива и може бити у свету. Његовапобедоносна борба са самим собом донела му је и једно неисцрпно познавање људске природе.Зато он и излази сада пред људе са слободом победиоца. Његово знање није из књига него изпрве руке, од Бога кроз сопствено искуство. Отуда и његова проповед носи чисто практичкикарактер. Он не верује људима на реч. Чак и кад се један човек искрено исповеди и искреноизјави своје кајање за учињене грехе, Јован му не верује. Јер Јован зна слабост и колебљивостљудске природе. Зна то Јован и настоји свом снагом на томе, да покајници засведоче своје речи иделима. Дугим грешењем грех је човеку постао навиком. Сада треба добродетељ да постанечовеку навиком, а то може бити само дугим вежбањем у добродетељи. „И добру навику и злухрани време као дрва огањ" (Петар Дамаскин). Зато Јован, сумњиво гледајући на тренутнепокајнике, довикује им: покажите плодове достојне покајања (Лука 3, 8).

Гордим фарисејима, садукејима и књижевницима јерусалимским, који су се гордили својимпореклом од праоца Аврама, Јован довикује: Не мислимо и не говоримо у себи: имамо оцаАврама, јер вам кажем, да Бог може и од овога камења подигнути децу Авраму (Мат. 3, 7-9).Грешна мисао и грешан говор у себи јесте прво потајно зло у човеку, из кога после извиру свајавна зла. Шта помаже изречено покајање, ако човек продужи у себи да мисли и говори о злу?

Зла мисао и зао говор у себи нису само мисао и говор него су зло дело, чак и пре него сепосведоче спољашњим злим делом. Змија, која има отров у зубима, ујела не ујела, она је отровназмија; и кад не уједа она је отровна змија, а не безазлени голуб. Бог може и од овога камењаподигнути децу Авраму — има више значења. Прво, Бог је уистину моћан, да од камена створиСеби људе какве хоће. Зато Јован указује првацима народним из Јерусалима на прост покајничкинарод, кога су били презирали као мртво и неотесано камење. Од тога простог народа Бог ћесеби подићи апостоле, јеванђелисте, светитеље и јунаке над јунацима, а прваке народне, којиблеште земним, пролазним и лажним сјајем, Бог ће одбацити, ако не буду показали плоддостојан покајања. Треће, и од незнабожаца, који се клањају мртвом камену и дрвету. Бог можеучинити слуге Себи. Узалуд се мудраци израиљски њих гаде као нечега прљавога и недостојногаи земље и неба; ако се ти исти мудраци не покажу на делу деца Аврамова, слична праведном ибоговерном Авраму, Бог ће од незнабожаца створити Себи верне, као што су незнабошцистворили себи богове од камена. И најзад, нека се не поносе мудраци овога света само својимзнањем закона земаљских и закона Божјих, док им је срце тврдо као камен. Заиста, док им јесрце тврдо као камен, дотле ће њихов ум, препуњен разноврсним знањем, водити их право уогањ вечни. Они су привикли, да цене само знање, али су занемарили срце, они се шта више ипоносе тврдоћом срца. Но Бог може од срца да учини полазну тачку људског спасења, од срца ане од ума, као што је и рекао Господ кроз пророке: и даћу вам ново срце и нов дух ћу метнути увас, извадићу камено срце из тела вашег и даћу вам срце месно (Језек. 36, 26). Нагомиланознање није могло да омекша њихова срца. Но Бог може код истинских покајника да омекша срцаСвојом благодаћу, као восак огњем, и онда ће се топлотом и светлошћу срца код вернихосветлити и ум свим потребним знањем.

Тако учи Јован тврдокорне мудраце јерусалимске, да на делу покажу искреност свогапокајања. А највеће дело, које они, гордељивци и презирачи осталих људи, могу учинити, јестеодбацивање својих охолих мисли и говора у себи, да су они деца Аврамова.

Од других људи Јован изискује друкчије плодове покајања, наиме: ко има две хаљине нека даономе ко нема; и ко има хране нека чини тако (Лука 3, 10-11). Јован зна да су ови покајницизатровани злим обичајем, да имајући две хаљине отимају и трећу и да имајући и сувише хране,не деле са сиромахом, него гомилају све више и више. Зато их сада упућује новом обичајучињења милостиње, помагања бедних, давања и дељења, да би тако раширили своје тесно срце иосетили братство људи и очинство Бога, у које ће их потпуно увести Јачи од Јована крштењемДухом Светим и огњем.

Цариницима пак Јован препоручује друкчије плодове покајања, сходно њиховом злом обичају,да узимају од народа више него што закон тражи. Цариници су били порезници, закупниципореза, који су се богатили прекомерним и прекозаконским узимањем од народа. Тај обичај такоје био укорењен код њих, да су се они неправедно стеченим богатством поносили као и мудрацијерусалимски својом мудрошћу, на неправди заснованој. Чиме би они могли засведочити бољесвоје покајање, ако не одбацивањем те зле навике и држањем законског прописа? Мудри Јованзато им и даје лек према болести.

Шта саветује Јован војницима? Никоме да не чините насиља нити да кога опадате, и будитезадовољни својом платом (3, 14). Опет према болести и лек. Наоружан човек склон је да чининасиље. Само га оружје тера на то. Да би учинио насиље, он мора привидно да да некооправдање насиљу, како својој савести, тако и свету; отуда оружаном човеку, који чини насиље,својствено је опадање других и жалба на малену плату. Да би покајање војника имало трајневредности, они морају одустати од својих злих навика, наиме од насиља, опадања и жаљења намалену плату.

Све ово што Свети Јован препоручује као плодове покајања, није довољно за спасење душе одгреха, али је довољно да удостоји људе изићи пред Христа. Задатак пак Претечин и био је у

томе, да затруби на узбуну, да би се људи колико толико очистили и удостојили изићи предбожанско лице Спаситеља.

Гледајући страшнога пророка, коме је врвела сва јудејска земља и Јерусалим, и слушајућињегове необичне крике и претње секиром и огњем, људи га питаху: Ко си ти! Да ниси тиХристос, кога свет очекује?— Ја нисам Христос, одговори Јован.— Јеси ли Илија?— Нисам.— Ко си (Јов. 1, 20-23)?

— Глас вапијућег у пустињи: поравните пут Господњи!И смирено признаваше Јован и исповедаше:

— Иде за мном Јачи од мене, пред ким ја нисам достојан сагнути се и одрешити ремење наобући Његовој.

Христос је дошао, да научи људе заборављеном смирењу и прекршеној послушности. Он намје дао савршен пример Свога смирења и Своје послушности према Оцу небеском. И ЊеговПретеча учи нас својим примером смирењу и послушности — својим примером безгрешногсмирења и послушности пред Христом.

Људи, који немају смирења и послушности, немају мудрости и љубави. А ко нема тога, тајнема Бога. А ко нема Бога, тај нема ни себе, него је као и да није: тама и сен смртна.Ако неко међу нама каже: Христос је сувише висок пример за мене, ја се на Њега не могу угледати, — ево му Јована Претече, који је као човек ближи смртним људима. Нека се угледа на смирење и послушност Јована. Али, авај, кад неко неће да чини добро, тај увек нађе изговора за своје бежање од добра. А ко тражи светлости своме жалосноме битисању на земљи, тај ће је с радошћу наћи у звезди Јована Крститеља. Благо томе, јер ће га та звезда, као она која доведе звездаре са Истока у Витлејем, довести најсјајнијем Сунцу, Господу Исусу Христу, који је једина песма ангела и једино спасење људи, јуче, данас и сутра. Зато нека Му је слава и хвала, са Оцем и Духом Светим — Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

БОГОЈАВЉЕЊЕЈеванђеље о крштењу Господа

Матеј, 3, 13—17. Зач. 6.

И јавиће се слава Господња, и свако ће тело видети. Јер уста Господња (тако) говорише (Ис.40, 5).

У давна времена Господ је обећао јавити се у слави великој. Људи чули, па заборавили. НоГоспод није заборавио реч Своју. Јер су речи Господње као куле камене, које се не руше. Господје обећао доћи, но Он није дошао онда кад нам је најмање потребан, него онда кад нам јенајвише потребан. Док год је Господа могао заменити пророк, или ангел, дотле је Господ слаопророке и ангеле место Себе. Но када је порасло зло у свету тако, да га ни ангел није могаосвојом светлошћу сагорети, нити пророк својом речју умањити, тада је Господ испунио Своједавнашње обећање и јавио се на земљи. Но како се јавио Господ у слави? У неописанојсмирености и послушности. Тако, да су ангели Његови изгледали светлији и пророци Његовивећи од Њега. Кад су се на Јордану показали пророк и Господар, пророк је више падао у очи негоГосподар. Јован Претеча изгледао је чуднији и већи него Христос Господ. Са две тешке завесезаклонио је био Христос Своју славу и величину: са телом човечјим и са смиреношћу. Зато Гаљуди нису ни приметили нити познали, док су очи свих небеских сила биле упрте у Њега више

него у сав створени свет. Обучен у истинско тело и у истинску смиреност Господ Исус дође изГалилеје на Јордан ка Јовану, да се крсти од њега.

Диван је Бог у делима Својим! Кроз сва Своја дела Он нас учи смирености и послушности.Он се крије иза дела Својих, као сунце ноћу иза звезданог сјаја, као славуј у жбуну иза песмесвоје.

Он позајмљује светлост своју сунцу, и сунце светли као својом сопственом светлошћу, доксветлост Божја остаје скривена.

Он позајмљује глас Свој грому и ветровима, и ови се чују, а Он се не чује.Он позајмљује красоту Своју планинама и пољима, и планине и поља блистају красотом као

својом, док красота Божја остаје у тајности.Он позајмљује убавост и мирис цвећу пољскоме, и убаво цвеће мирише као својим

сопственим мирисом, док мирис Божји остаје неопажен.Он позајмљује снагу свакоме створењу, и сва створења диче се једно пред другим снагом као

својом, док безмерна снага Божја нити виче нити се дичи.Он позајмљује човеку од ума Својега, и човек умује и мисли као својим умом, док ум Божји

стоји у затишју од ларме и у заклону од похвале света.Тако нас Господ учи смирености. Јер све то што чини, Он чини колико по самој природи

Својој, толико и ради човека. Да би се човек застидео и тронуо од глупе охолости. Да се не бичовек хвалисао самим собом, не имајући никаквих добрих дела, него да би пуштао напред деласвоја, а он ходио позади њих, као Бог позади дела Својих. једва чујан и једва видан, као пастириза многобројног стада.

Диван је Бог када нас учи смирености. Но диван је Бог наш и када нас учи послушности.Никад човек не може бити тако послушан као Бог. Човек баца семе у њиву и оставља га Богу. Заједан дан човек баци семе у њиву, а Бог стоји код семена стотину дана, те га чува, и греје, иоживотворава, и поступно извлачи из земље као траву, и поступно пуни траву зрном, и поступночини те семе сазрева, док човек опет не уђе у њиву, да за дан два сабере зрно и однесе ужитнице.

Гавран излеже тиће, и напусти их, и не брине ништа више о њима. А Бог прима бригу на Себеи послушно дан и ноћ бди над младунцима. Рибе баце икру и оду, а Бог остаје, да из икре излежемале рибе и да се постара о њиховој исхрани и развитку. Безбројна сирочад, и људска иживотињска, пропала би, када Бог не би о њима бринуо. Даноноћно бди Бог над свима Својимстворењима, ослушкује њихове жеље и задовољава њихове потребе.

Бог слуша молбе и молитве људи и испуњује их; испуњује их послушно увек, кад год темолбе и молитве нису везане са грехом. Молитве пак, које хоће Бога да увуку у грех и да Гаучине саучесником људскога греха, — те молитве Бог одбија и не слуша их. А од свих молитаваБог најрадије слуша скрушене молитве покајника, који моле за опроштај грехова. Јер ништа усвету није корисније за човека од опроштаја греха, од ослобођења од греха. С тиме човек постајенова твар, тиме он почиње нови живот, живот сина на место живота слуге. Зато су сви пророциод увек тражили од људи покајање. Зато и Свети Јован Претеча не само проповеда покајање,него врши и крштење покајања, да би људи видљиво запечатили своје покајање. Што год већепокајање, то већа одрешеност од света и привезаност Богу; да, то бржа и послушност Божјапрема молитвама људи.

И тако никад човек не може бити ни тако смирен као Бог, нити тако послушан као Бог. Крозсва своја створења на небу и на земљи Бог учи људе смирености и послушности. Ту поруку Богнуди људима из Своје превелике љубави према човеку и из Своје пламене жеље, да се сви људиспасу и да ниједан не погине.

Но све ове поуке о смирености и послушности Бог је давао људима посредно, или крозстворену природу, или кроз Своје пророке и избранике и ангеле. Тек у лицу Господа Исуса Богдаје ову поуку људима непосредно, кроз Самога Себе, обученог у тело. У сваком тренутку Свога

земаљскога живота, од рођења у пећини до распећа на крсту, Господ Исус је једна жива поукаљудима у смирености и послушности. Таква жива поука је Он и у своме крштењу на Јордану.

Јован је био јунак дана. Христа није нико ни познавао. Па и кад су Га познали, грешни људисматрали су Јована већим од Њега. Јовану врви народ са свих страна, неуки и учени, сиромашнии богати. Јован је много падао у очи, како својом спољашношћу, тако и својим пустињачким ииспосничким животом, а тако исто и својим чудним речима. Нису толико људи врвели ка Јовануиз осећања своје грешности, нити из чежње за покајање, колико из радозналости, да виде и чујуједног необичног човека. Пуста радозналост! Колико нам она драгоцена времена одузме, недајући нам зато ништа, осим пролазне људске сладуњавости, која се брзо обраћа у горчину!Колико нас она умрежава у своје мреже и колико одлаже и одлаже наше покајање и с тим и нашеспасење!

Христос не изазива радозналост. У маси народа Он лагано корача ка Јордану. Он ничим непада у очи народу,нити ико обраћа пажње на Њега. Његов изглед није тако необичан као Јованов,нити је Његова одећа тако чудна, нити је Његов живот тако сурово испоснички.

Он се умешао у гомилу, и гомила се кретала с Њим из Галилеје ка Јордану, једући и пијући сЊим и разговарајући као и са сваким другим човеком из те исте гомиле. Велики Исаија унапредје то предочио и провидео рекавши: и видесмо Га, и не беше ништа на очима, чега ради бисмоГа пожелели (Ис. 53, 2).

Али у целом скупу на Јордану беше један човек, један једини, који Га познаде, и то истинскипознаде. То беше сам Јован Крститељ. И засветлише очи у оштрога пустињика, и замукнуше зачас громовита уста његова, и заборави Јован на сву осталу гомилу људи, у води и око воде, пауказујући прстом на Исуса умилно рече: гле јагње Божје (Јов. 1, 29)!

Јагње Божје! Са ове две речи изразио је Претеча смиреност и послушност Господа Исуса. Онје смирен као јагње, и Он је послушан као јагње. И то смирен пред Богом и послушан Богу. Затои каже: јагње Божје. Као јагње Он ходи кротко и смерно. И као што јагње ходи и на пашу и накланицу са истом преданошћу своме пастиру, тако и Христос ходи тамо куда Га Отац небескиупућује: на рођење у пећини, на крштење у Јордану, на распеће на крсту, вазда са истомготовошћу и истом преданошћу.

Но уз речи јагње Божје Јован додаје још и ове речи: које узе на се грехе света. Како узеХристос грехе света на се? Својом љубављу и Својом жртвом, што је једно од другогнераздвојно; јер нити има праве љубави без жртве, нити се чини права жртва без љубави. ПоСвојој љубави Христос сиђе у овај телесни свет и обуче се у слабо људско тело. Овај свет нијеонако чист и красан и мио какав је био пре греха Адамова. Од греха је свет овај навукао на себетамну и дебелу телесну образину, какву сада носи. Свет прозрачни постао је свет дебелости итаме; свет чисти постао је свет нечисти; свет красни — свет наказни и ругоба; свет мили — светсурови. У тај свет спустио се Најпрозрачнији, Најчистији, Најкраснији и Најмилији. Тиме је Онвећ узео на Себе грехе света, — тиме што се јавио у свету у телу света, које је грубо и које сехрани грубом храном. Прво тиме, дакле, што је примио на Себе тело, какво је тело посталопосле првородног греха.

Друго и тиме, што је из љубави снисходио, да испуни све законе, који су дати људима послегреха. Сам, немајући потребе у овим законима, Он је снисходио, да их све испуни, све — какозаконе дате природи, тако и законе дате људима. Зато је се подвргао и глади и жеђи и умору иболу сваке врсте, као и остали смртни људи; и зато је морао да лагано расте, као и све што серађа. кроз пуних тридесет година, пре него ли отпочне Своју јавну службу. Најзад зато је иобрезан био; зато се и крстио; зато је и у храм ходио на молитву; зато је плаћао порез ћесару. Свезаконе после првородног греха Он је примио на Себе и испунио их. Зато се и каже: Он узе на сегрехе света. Наиме, Он узе на се испуњење свих закона, и то са онолико послушности и лакоће,са колико су непослушности и тешкоће људи и те законе испуњавали.

И најзад треће тиме, што принесе Себе на жртву за грехе света. Својим добровољнимраспећем на крсту; тиме што би заклан као јагње и проли Своју невину крв за грехе многих.Истина, цео је Његов земаљски живот жртва, као што је цео Његов живот уопште љубав. Жртваје и то што је Он примио тело на Себе; жртва је и то што је Он примио закон на Себе. Но накрсту Он је крвљу запечатио Своју жртву и раздрао са свим рукописаније наших грехова. Накрсту Он показа како сав ужас људског греха, тако и сву љубав Божју, која иде досаможртвовања.И тако Христос узе на Себе грехе света на три начина:

прво, примивши тело на Себе,друго, примивши закон на Себе итреће, примивши жртву на Себе.

Онда када се Господ појавио у свет, обучен у тело, и као телесан подчинио се закону, тајдогађај пропраћен је једном чудном природном појавом — појавом звезде на Истоку; затим јоши слетањем ангела на земљу; па радовањем пастира витлејемских; па поклоњењем простихпастира и мудрих звездара Њему, божанском Младенцу. Но томе догађају следовало је Иродовоклање деце и бекство Спаситеља у таму египатску испред још црње таме — јерусалимске.

Онда када се Господ јавно и јасно подчинио закону људском и примио крштење на Јордану, итај догађај опет пропраћен је једном чудном природном појавом — по доцнијем сазнању Божјихсветитеља — наиме: заустављањем воде у реци Јордану уступањем мора назад. Море видје ипобјеже, Јордан возвратисја вспјат. Затим, небо се отворило, глас се чуо Оца небеског и видеосе Дух Свети у виду голуба. Род човечји је то осетио и видео кроз свога представника, СветогЈована Крститеља. Но томе догађају следовао је четрдесетодневни пост Христов и мрак и ужассатанског искушења. А потом појава ангела, који Му служаху.

Па и онда када је Господ све своје страдање у телу на земљи запечатио мукама и крвљу накрсту, и тај догађај пропратила је природа страшним појавама: потресом земље, помрачењемсунца, распрскавањем камења и отварањем гробова. Живи и мртви осетили су страховитувеличину божанске жртве на Голготи: разбојници и незнабошци поверовали су у Сина Божјег, амртви су се појавили на улицама јерусалимским. И томе догађају следовала је тама, тама вангроба и тама у гробу; после чега је дошло коначно свануће, коначна победа и коначно —васкрсење. И опет појава ангела!

И тако ова три догађаја у животу Христовом дају нам најјаснију и најнепосреднију поукубожанског смирења и божанске послушности. Небесна радост и узвишеност свакога од њихпреплиће се са ужасом људског злочина и сатанске саблазни. Но у сва три случаја Христос јеизишао као сјајан победилац: над човеком Иродом, после Свога рођења; над сатаном, послеСвога крштења и над удруженим људима и сатаном, после Своје смрти. А крштење на Јорданубожанствени Матеј овако описује:

У време оно дође Исус из Галилеје на Јордан ка Јовану, да се крсти од њега. А Јован Му сеопираше говорећи: ја треба да будем од тебе крштен, а ти ли долазиш к мени? Јован је познаоХриста, али није познао Његов план спасења. И сад се открива јединствена сцена у историјиљудској: да се Бог надмеће у смирењу са човеком! Јован крштава грешнике ради покајања.Међутим, њему прилази безгрешни, који нема за шта да се каје и захтева да се и Он крсти. Јован,јачи духовном силом од свих смртних људи око себе, наједанпут познаје у Христу Јачега одсебе. И, пре него што Га је видео, Јован је већ знао, да је Он дошао на земљу и да је међуљудима. Међу вама стоји кога ви не знате (Јов. 1, 26). Но тек када је стао лицем с Њим, он Га јепознао и указао људима прстом на Њега: гле, јагње Божје! Чим Га је свети Јован видео, Он јемогао мислити, да је његова улога као Претече завршена, и рећи, као негда праведни Симеон:сад отпусти с миром слугу свога Господе (Лк. 2, 29), или као што је сам Јован доцније једномприликом рекао: Он треба да расте а ја да се умањујем (Јов. 3, 30). Али не; место да се деси тошто Јован мисли и очекује, њему Христос задаје један неочекиван задатак. Увршћен мећу

грешне људе, безгрешни Христос тражи од Јована, да овај учини с Њим што је чинио и сдругима, то јест, да Га крсти у реци као што је крштавао и друге. Јованово опирање томе сасвимје разумљиво смртним људима. Ах, страшно је, браћо, увести у воду чистијег од воде! Страшнои престрашно створењу спустити руку своју на главу Створитеља. Како ће се усудити човек одпраха и пепела ставити руку на Онога коме су херувими подножје ногама Његовим!

Но Христос брзо завршава разговор са Јованом једном кратком али одлучном реченицом:остави (то) сад јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави Га. Тиме Господхоће да каже: прекини за сад реч о моме и твоме достојанству, и о томе ко је од нас двојице већии јачи. Данашњи дан није зато одређен, но за нешто друго. Доћи ће време, кад ће се јавити и тошто ти говориш. Не можемо ми људе научити ничему, што не будемо ми претходно самиизвршили. Ко ће нам иначе веровати? И у чему би се ми иначе разликовали од законика икњижевника јерусалимских, који уче а не творе? Сав закон ми морамо извршити, да би свемузакону дали један виши, духовни смисао и значај. И ја треба да се прво крстим водом, да бихпотом крштавао Духом Светим и огњем. План спасења објављује се самим својим извођењем.Што ти је сад нејасно, биће ти ускоро јасно. Небеса ће се открити и оправдати ово, што Јазахтевам од тебе.

Колико је Јован у први мах био устрашен, да изврши крштење над Христом, толико је садабио послушан заповести Месије. И небеса су заиста похитала да оправдају и благослове чинПретечених руку. („Тројаки је узрок био, да Спаситељ прими крштење од Јована. Прво, да битако, пошто се већ родио као човек, испунио сваку правду и смирење пред законом. Друго, да биСвојим крштењем утврдио значај Јованова крштења. Треће, да би освећујући воду Јорданскупоказао кроз слетање голуба силазак Духа Светога у часу крштавања верних", Јероним).

Христос се погружава у воду, не да Себе очисти, него да символички потопи старога човека.Својим погружењем у воду Он мислено понавља потоп света у време Ноја, и понавља потопФараона и његове египатске војске у Црвеном Мору. У светском потопу потопило се грешночовечанство, у црвеном Мору потопио се Фараон, непријатељ Бога живога. Христос је узео грехељуди на Себе. Добровољно Он је пристао, да се Он потопи на место грешног човечанства;драговољно Он је примио на Себе судбу потопљеног Фараона, непријатеља Бога живога. Онпогружава у воду Своје тело, као да га сахрањује у гроб. Он се погружава у воду за тренутак, апотом се уздиже и излази из воде. Тиме Он понавља ону страховиту лекцију, коју је Бог пружиољудима потопом грешника у време Ноја, и потопом Фараона у Црвеном Мору. Тиме Он навидљив начин но ћутке казује оно што је доцније казао речима ученоме кнезу Никодиму, наиме:ако се ко наново не роди, не може видети царства Божјега (Јов. 3, 1). Но наново се можеродити још у овоме животу ко умре староме човеку, или друкчије речено: у коме умре стари.грешни човек. Ко се погрузи са својим грехом, а уздигне се чист од греха. Ко се погрузи теломкао телесан човек, а уздигне духом као духован човек. Ко закопа себе с Христом крштењем као угроб (Колос. 2, 12). Ко потопи гордост, непослушност, себичност и сваку нечистоту старога,грешнога човека, а он уздигне смирење и кротост, послушност и љубав. Ко умре себи, а оживиБогу (Рим. 6). Једном речју: ко себе сахрани као грешник и поново се роди као праведник, — тајће остварити онај пример, који му је дао Христос Својим Крштењем у води Јорданској. „Пренего ли отпочне други живот, треба са првим окончати", говори Василије Велики. О, како јемногозначајно и како многопоучно Христово крштење погружењем Његова светог тела у воду!Само безгранична мудрост Божја могла је устројити толико корисно и поучно за људе крштењена Јордану. Само та безгранична мудрост, која види прошлост и будућност као и садашњост,могла је да веже почетке са крајевима људске историје и да доведе у везу потопе грешногчовечанства са погружавањем Христа у воду. Само та неисказана мудрост може једном сликом,једним чином, једним знаком да каже више него сви људски језици на земљи. Јер, гле, цео начиннашега спасења казан је чином Христовог крштења у Јордану.

И крстивши се Исус изиђе одмах из воде. И гле, отворише Му се небеса, и виде Духа Божјегагде силази као голуб и дође на Њега. И гле, глас с неба који говори: ово је Син мој љубазни, којије по мојој вољи. Није Дух сишао на Христа док је био погружен у води, него кад је изишао изводе. Тиме Мудрост Божја хоће да нам покаже, да на старога човека, који је жив греху а мртавБогу, Дух Божји не силази. Него Дух Божји силази само на човека наново рођена, духовнопрепорођена, који је умро греху и оживео Богу.

Дух сиђе на Христа у виду голуба („Голуб се спустио над главу Исусову, да нико не бипомислио, да је глас Оца управљен био Јовану а не Господу" Јероним), не оваплоћен у голуба,као што је Христос оваплоћен у човека, него само у виду голуба, као голуб. То значи, да се Духможе јавити и у неком другом виду. И заиста Он се јавио доцније апостолима у виду огњенихјезика и као духање силнога ветра (Дела Ап. 2, 2). У књизи постања за Духа се вели: И ДухБожји носаше се над водом (1, 2). Дух Божји се, дакле, јавља у разним видовима, сходнодогађајима, које Он освећује или покреће. Но сваки Његов вид показује Га као нешто делателно,покретно и чисто, што Собом проузрокује топлоту, покрет и чистоћу. При крштењу водом наЈордану Дух се јавио у виду кротког голуба, а при крштењу апостола Духом Светим и огњем уПедесетници; Он се јавио у виду силнога ветра и пламена. Тиме је показана разлика измеђукрштења Јованова и крштења Христова. Крштење Јованово, или крштење водом, чини људекротким и чистим као голубове, а крштење Христово, или крштење духом, чини људе силним ипламеним („Пошто се човек састоји из две части: из душе и тела, то је и очишћење двојако:бестелесно за оно што је бестелесно, и телесно за тело. Вода очишћава тело, а Дух (очишћава и)запечаћава душу", Кирил Јерусалимски, Огласителное поучение III). Силазак Духа у виду голуба— као што и Свети Оци тумаче — напомиње голуба, кога је Ноје три пута пуштао из своје лађе,да њиме испита, да ли се земља осушила. И голуб му се вратио са маслиновим листом у кљуну.Маслинов пак лист означава мир; мир међу Богом и човеком. И сада, после Христовог изласкаиз воде, после символског потопљења старога човека у води, јавља се над главом Христовом Духу виду голуба, да покаже, да је по овом престао, и да је мир завладао међу Богом и новимчовеком. Зашто овај голуб не носи маслинов лист у кљуну, као знак мира? Зато што је ту, местомаслиновог листа, сам Господ Христос, најсавршенији знак мира међу Богом и човеком. међунебом и земљом. Он је маслинов лист у Новоме Стварању. Зато голуб, летећи над Христом, немапотребе да држи други знак мира, други маслинов лист. Христос је крај потопа и почетак мира.

И гле, глас с неба! Небо отворено, Дух у виду голуба, и још уз то гле, глас с неба! Тако јемногозначајно крштење Христово, да се при истом не јављају само ангели, него сама СветаТројица: Отац, Син и Дух Свети; Отац у виду гласа с неба, Дух у виду голуба, и Син као нови исавршени човек, као Богочовек.

Ово је син Мој љубазни, који је по Мојој вољи! Тим речима Бог Отац објављује Сина СвогаИсуса. У тим речима и сопственим гласом и речима и речи моћнога архангела Гаврила, изреченепресветој Деви Марији: и назваће се син Највишега (Лука 1, 32), и још: и назваће се Син Божји(1, 35). Сада Га уистини Бог Отац и назива Сином Својим, Сином љубазним. Јер Христос јеједини Син Божји по рођењу и вечности, и једини Син Божји по рођењу и времену. Бог Отац неназива све људе Својим синовима но само Христа. Јер остали људи могу се назвати синовимаБожјим по усиновљењу од Бога, и то због Христа и у име Христа. И кад Христос доцније говориљудима: један је Отац ваш на небесима, Он тиме не мисли да каже нешто друго, него да су људисамо по усиновљењу синови Божји. Само превелика љубав Божја може називати Своја створењасиновима. Но Христос је једини и истински Син Божји и по љубави и по бићу.

Зато се и каже: Син Мој љубазни, који је по Мојој вољи. Овим двема реченицама појачава сеизраз Очеве љубави и Очевог благовољења према Сину Своме. Вечна веза, коју има Отац саСином, није ослабила нити се Њихова међусобна љубав охладила тиме што је Син сишао угрешни свет, обучен у слабо тело човечје.

И тако, крштење Христово у Јордану везано је са откровењем Свете Тројице човечанству. Одтога откровења нема већега. Јер тиме нам је показана тајна тројединог бића Божјег. Спаситељ јеотпечатио на Јордану и ту највишу тајну на небу и на земљи. Велимо — и на земљи, јертројичношћу Божјег бића објашњава и најдубље тајне самога човека човекова тројичност, јер јеречено још на самом почетку Светога писма, да је Бог створио човека по Своме обличју(Постање 1, 26). Зато се празник Христовог крштења и назива Богојављењем. Јер се Бог јавио нареци Јордану онакав какав је, уколико је то јављање приступачно човеку у телу. Још се овајпразник назива и Просвећењем. Јер се њиме дух човеков озарава познањем најдубље божанскетајне. Он се назива Просвећењем још и зато, што крштење Христово погружавањем у водипросвећује наш разум, чисти наше срце и облагорођава нашу душу познањем начина нашегаспасења који се састоји у сахрањивању старога човека и рођењу новога, или другим речима: усмрти свега нашег грешнога и смртнога јестества и оживљењу безгрешнога и бесмртнога.

Све што се догодило при крштењу Христовом, догађа се и при крштењу свакога од нас.(„Господ, који управља животом нашим, установио нам је завет крштења, које има у себи сликусмрти и живота... вода има слику смрти, која прима тело на погребење, а Дух улева животворнусилу, која обнавља живот душе наше од смрти греховне у првашњи живот", Василије Велики, Окрштењу). Погружавањем у воду ми умиремо с Христом, дизањем из воде ми се сједињавамо саживим Христом. Кротки Дух Божји као голуб лепрша се над нама, надахњујући нас Својомсвемоћном благодаћу. А Отац нас кроз љубав Исуса Христа усиновљава и проглашује тоусиновљење Својим гласом. Ко може знати, шта се у часу крштења дешава у души свакогамладенца? Помрачени и утучени доцнијим грехом ми заборављамо највећу небесну тајну, којанам се при крштењу открива. Јер крштењем ми се чистимо од свакога греха, али после нашегкрштења долазе сатанска искушења, којима Христос није подлегао, но којима ми подлежемо. Ноони од нас, који се брину о спасењу своме дан и ноћ, са потпуним смирењем и послушношћупрема Богу, могу се удостојити откривења превелике тајне божанске, која се показала на Јордану,као што су се удостојили овога виђења многи светитељи и мученици за Христа. Мучеништво заХриста пак сматра се трећим крштењем; пошто је прво Јованово крштење, крштење водом, адруго Христово, крштење, Духом Светим и огњем. Ово треће крштење, крштење мученичко,назива се крштењем крвљу. Мученици Христови, који су крштени проливањем крви своје заХриста, обично су виђали много од Јорданске тајне, откривене при крштењу Христа.Најпознатији пример овога видовитог крштења крвљу јесте смрт првомученика Христовог,архиђакона Стефана. Где стоји о томе написано. А Стефан будући пун Духа Светога погледа нанебо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Бога. Ту је, дакле, показан и Дух. иСин, и Отац. И повика Стефан: ево видим небеса отворена и Сина човечјега где стоји с деснестране Богу. И би засут камењем од Јевреја (Дела Ап. 7, 55-60).Постарајмо се и ми, да јаком вером, добрим делима и братским саучешћем у радости и страдањунаших ближњих, а све у смирењу и послушности према живоме Богу, повратимо безгрешну чистоту, у коју смо обучени крштењем, па ћемо се и ми удостојити славе, радости и вечне красоте Божјих светитеља и мученика. Тако ћемо се и ми просветити, небо ће се над нама отворити, и Бог ће нам се јавити — Отац, Син и Дух Свети, Тројица једнобитна и неразделна, којој нека је слава, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

ПО БОГОЈАВЉЕЊУЈеванђеље о победи над искушењима

Матеј, 4, 1—11. Зач. 7.

Нема ниједне заповести Божје, о коју се људи нису огрешили, нити има иједне једине, коју суљуди испунили без јадања и роптања. А нема опет ниједне заповести Божје, о коју се Господ

Исус огрешио, нити има иједне, коју Он није испунио без јадања и роптања. Све што је имао дау Свом земаљском животу прође, учини и претрпи, Он је прошао, учинио и претрпео у потпуномсмирењу и послушности према Оцу Свом небесном. Само да би нас научио смирењу ипослушности! Само да би нас охрабрио на истрајност! Само да би нама показао, да све, што језаповеђено од неба, и могуће је и потребно је испунити под свевидећим надзором ируководством живога Бога. Људи се вајкају на сиромаштину и на незнатност свога порекла, и акосу сви људи у крајњој линији царског порекла, од Цара Бога. А Он, јединородни и вазљубљениСин Божји, није се никад вајкао због тога, што се родио у овчарској пећини, и што није имао гдеглаву Своју поклонити.

Људи проклињу непријатеље своје, и ако је најчешће њихов грех створио им непријатеља одсуседа. А Он, безгрешно јагње Божје, морао је као младенац на мајчиним грудима бежати удалеку земљу испред крвавога ножа Иродова. Па ипак Он није проклињао Своје непријатеље.

Људи се бунтују против власти и закона чак и онда кад им је мука од самих себе. А Он,Законодавац васионе, покоравао се властима и законима дајући ћесарово ћесару.

Људима је тежак пост, мада и кад им се дозвољава јести и у најпосније дане хлеб и зелен, имада је пост неопходан за очишћење ума и савести. А Он, Пречисти, који није имао од чега да сечисти, драговољно је налагао на Себе пост од четрдесет дана, пост без хлеба, без зелени, безводе.

Људима је мучна молитва, и у храму и у самоћи, и ако је молитва лествица, која уздижечовека из прашине и животињства ка Богу. А Он, који је телом стајао са другим људима на днулествице живота а духом непрекидно на врху, радосно је ходио у храм на молитву и проводио јецеле ноћи у самоћи на молитви.

Људи неће без гунђања да испуне ни најмању титлу из закона Божјега, и ако је тај закон датради њихова сопственог спасења. А Он, Спаситељ света, који није имао од чега Себе да спасава,послушно је испунио и најтеже заповести из закона Божјега, и смирено принео Себе на жртву заљуде само зато што је знао, да је то воља Оца Небесног и да је то нужно ради спасења људи.

Адам и Ева, у преобиљу рајском и у ситости свих божанских блага и сладости, не могошеодолети једном мајушном искушењу демонском и оставити недирнуто забрањено дрво. А Он, упустињи и самоћи, гладан и жедан, без хлеба и воде, без пријатеља и помоћника, одупро сенајвећим искушењима, која само нечисти сатана може измислити.

Како су величанствени, и трагично величанствени, сви догађаји у Христовом животу! Каопланине, о чије подножје море немоћно бије, и чије врхове узалуд човечје око тражи. Многичитаоци Светога писма мисле, да се најглавнија наука Христова садржи у Његовој Проповеди наГори. Међутим има пуно догађаја у Христовом животу, који по својој поучности стоје наравно саПроповеди на Гори. Тешко је рећи, шта је код Христа главно, а шта споредно. Сигурно је, данема код Њега ничега споредног. И сигурно се не може рећи, да Његова наука, исказана речима,представља нешто главније, од Његове науке, показане делима и догађајима. Шта више, пре бисе могло рећи, да дела Христова и догађаји из Његова живота код већине верних остављајудубљи утисак и изазивају јача осећања, него ли Његова наука исказана речима. Као год што бивећи утисак на људе учинио лекар, који би ћутке отворио очи слепоме, него ли онај, који биречима објашњавао, како се слепцима даје вид. Но с друге стране, узвишена и дивовска дела идогађаји из живота Божанског Јунака остали би као тајанствене и безимене громаде планинске,да нису добили израза, објашњења и путеводства у науци исказаној речима Божанског Учитеља.Размишљајући о једном и о другом човек мора са дубоким страхопоштовањем и смирењем рећи:обоје је неисказано велико, и: једно од другог не може се одвојити, као што се не може одвојитиисток од запада. Јер шта би нам помогле Христове речи: молите се непрестано — да Он самније дао очигледан пример у непрестаној молитви? Или, с друге стране, како би ми моглиразумети и искористити Његов пример дуготрајног поста, да нам Он није објаснио потребу испасоносност поста? Исто тако допуњују се Његова дела милосрђа и Његова наука о милосрђу;

Његова борба са Сатаном и Његова наука о стражењу над својом душом и одолевањуискушењима; и све остало, речено и учињено. Његова дела хармонирају са Његовим речима каоздраво тело са здравом душом. Гле, Он је и дошао на земљу не само да Своју душу оваплоти утело, него и да сваку Своју реч оваплоти, — да сваку Своју узвишену реч обуче у узвишено теловидљивог дела или видљивог догађаја.

Погледајмо сад, како Господ оваплоћава у једно величанствено тело дела и догађаја Својеречи о посту, стражењу и одолевању искушењима. После крштења на Јордану Он одлази напревелики подвиг поста, стражења и борбе са Сатаном.

Тада Исуса одведе Дух у пустињу, да Га ђаво куша. Зашто баш одмах после крштења? Дапокаже нама, да смо и ми после крштења изложени искушењима, и то све до саме смрти телесне.Крштењем смо очишћени и наоружани Божјом силом, па послани у борбу. Као што велипремудри Златоуст: „ти ниси примио оружје да седиш, но да се бориш". Крштењем смо посталислични Адаму у Рају. Зашто нас ставља Бог пред искушења, питамо се још једном? Прво зато, дапокаже нашу слободу. Бог нас је кроз крштење наоружао Својом силом, и наоружане пустио дабирамо: да ли то оружје да окренемо против ђавола или против Бога. Друго зато, да се, акопаднемо, обелодани грех Адамов и оправда Божји поступак изгнања Адама из Раја у долинуплача, и да се, ако победимо, обелодани моћ Божје силе у нама. Јер Ново Стварање има новусилу, нови Рај, новог човека, нову победу и славу, али и — понован пад.

Зашто Свети Дух одведе Христа на искушење? Да се покаже, да је Христос намерно, а неслучајно, стављен на искушења. Адама Бог није намерно довео пред Сатану, да га овај куша, а саХристом је то Бог учинио намерно. Да се покаже тиме да је Адам, при бољим околностима,подлегао искушењу, а да је Христос при тежим околностима, победио искушење. То исто сепоказује још и тиме, што је Адамов пад био у Рају, а Христова победа на земљи, у долини плачаи изгнанства, у пустињи. Јер се каже да Дух одведе Исуса у пустињу.

У пустињи је Христос постио четрдесет дана и четрдесет ноћи. Какав страховит призор!Докле грешници, ради којих је и сишао Христос на земљу, ваљају се у пресићености ипрепијености од земаљских сласти, дотле Он, пријатељ грешника, стоји у пустињи на осамљеноји плачној молитви дан и ноћ, не узимајући у Своја уста ни хлеба ни воде дан и ноћ, кроз читавихчетрдесет дана и ноћи. Господ то чини, да тиме покаже неизмерну љубав Своју премачовечанству, кога Он Својим постом чисти и Својим примером учи; и да тиме покаже Својунеодољиву нераскидљиву привезаност ка Своме Оцу небеском и послушност према Њему. Гле,све што људи кажу да не могу, Он може; и све што људи раде невољно и са роптањем, Он радипослушно и ревносно. Он је испунио све оно што се избрани народ правио да не може испунити.Народ избрани био је у богатом Египту и при богатству падао је и од Бога отпадао. И Он је био уЕгипту, но остао је нетакнут египатском тамом слично Јосифу. Народ избрани био је у пустињичетрдесет година, и ту је падао и од Бога отпадао, и ако га је Бог Својом руком водио и маномнебеском хранио. А Он је провео четрдесет дана и четрдесет ноћи у пустињи без јела и пића, санепромењеним смирењем и послушношћу према Богу. Најзад народ избрани ушавши у земљуобећану падао је и отпадао од Бога, и ако га је Бог непрестано опомињао кроз закон и пророке. АОн у земљи обећаној, када је већ од неких био признат за Господа Месију, остао је веран, смирени послушан према оцу небеском.

После четрдесет дана непрекидног бдења, поста и молитве, Господ Исус огладне. И тадаприступи Њему кушач и поче Га кушати.

Прво кушање управља кушач на тело, на изгладнело тело Спаситеља, зато Му рече: ако сиСин Божји реци, да камење ово хлебови постану. А зашто ђаво не претвори камен у хлеб, и непонуди Исусу? Гле, то би било јаче искушење за гладна човека — да види и омирише пред собомтопао хлеб. Зашто, дакле, ђаво прво то не учини, па онда не поднесе готов хлеб огладнеломИсусу? Сасвим прост разлог: зато што не може. У немоћи својој он тражи, да сам Исус створињему средство за кушање. Бог је творац камена, Бог је творац и хлеба. У самој ствари Бог и

производи хлеб из камена, то јест из земље. Чудо претварања камена у хлеб, дакле, Бог вршисваки дан, као што сваки дан Он врши чудо претварања хлеба у крв. Но то само Бог може и никодруги. То је могао Исус учинити и без ичијег предлога, само да је хтео. Јер не пости онај ко немаи не може да има, па не једе; него онај пости, ко има и може да има, па ипак не једе. Очигледноје још из речи ђавола и то, да он жели да се наруга Богу; као да хоће да каже: ето ти Божје моћи иБожјег човекољубља! Каменита и очајна пустиња на све стране. Нигде хлеба за гладна човека.Бог створио човека и ставио га у бесхлебну пустињу да се глађу мучи и од глади умире. Где је тумоћ, где љубав, где милосрђе Божје? Зато, ето ти, ако си у истини неки Син Божји и ако можеш,претвори ово Божје камење у хлеб, па једи. Ако ли ти ту моћ Бог није дао, онда зашто се држишБога? Хајде са мном против Бога! — Авај, овакво шаптање и внушење успева код многихмаловерних! („Никад не треба веровати ђаволу, чак ни у том случају, када он саветује и нештокорисно и неопходно, јер он мами корисним и завршује злим; не треба испуњавати вољу демонани због глади нити због друге неке нужде, но треба прибегавати Богу" Зигабен).

Но на овакву богохулну злобу и пакост Христос мирно даје такав одговор, какав може до крајасвета служити као поука и укор изелицама овога света: писано је, рече, не живи човек о самомхлебу но о свакој речи, која излази из уста Божјих. Теже је створити него нахранити. А Бог јеречју Својом створио све што постоји, речју Својом Он може и хранити сва Своја створења.Чиме се другим и хране небеске силе и воинства ако не животворном речју Божјом? Ми смопали на храну од прашине онда када смо се удаљили од речи Божје; па ипак живот, који намдолази кроз прашину, не долази од прашине него од речи Божје. Реч ме твоја оживљава, говориПсалмопевац. Како су слатке језику мојему речи твоје, слађе од меда устима мојим! Нигде нијеречено у Светом писму, да је у хлебу од прашине живот и светлост, а речено је, да је у речиБожјој живот и светлост (Јов. 1, 4). Сав је живот у Богу, и ван Бога нема живота. Све остало: ихрана и вода и ваздух и светлост нису живот ни извор живота, но сами канали живота. И то суречи Божје, обучене у густо и чулно одело ради нас телесних створења.

Безгрешни ангели не потребују никакве канале, него се непосредно хране животом одживотворне речи Божје. А ми то можемо, јер смо онемоћани и раслабљени грехом. Ми не бимогли поднети чисту и голу реч Божју, Јер би то била сувише јака храна за нас. Јер је реч Божја,по учењу апостола, жива, и јака, и оштрија од свакога мача оштра с обе стране, и пролази тјадо растављања душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима (Јевр. 4, 12). Тако јесилна и моћна и сита гола реч Божја. И да је Христос, као пуна Реч Божја, дошао на земљунеобучен у густо и чулно тело материје, ко би Га могао поднети? Осећајући ову свемоћну силуХриста као Речи Божје, пророк Малахије у страху говори: ево, доћи ће Господ, али ко ћеподнети дан доласка Његова? И ко ће се одржати, кад се покаже? Јер је Он као огањ ливчев икао мило бељарско (Малах. 3, 1-2).

Сам је Христос та реч Божја и тај хлеб животни, од кога сваки хлеб хранљиви и добијаживотну силу и хранљивост. Нашто ће Њему, да од камења прави хлеб? Он је огладнео не затошто је морао огладнети, но зато што је хтео огладнети, јер се примио драговољно, да испунисваки закон. То није била случајна глад обичног смртног човека, но глад Бесмртника, који ћесвојом победом над ђаволом и својом поуком ситити поколења до конца света.

Друго кушање управља кушач на ум. Тада га одведе ђаво у свети град и постави га наврххрама, па му рече: ако си Син Божји, скочи доле, јер у Писму стоји, да ће ангелима Својимзаповедити за тебе, и узеће те на руке, да где не запнеш ногом својом. И овде ђаво опет почињезлобним речима: ако си Син Божји Но овде се, гле, и он почиње служити Светим писмом, (Псал.90, 11-12), дајући наведеним речима сасвим криво тумачење, као што је обичај свих непријатељаБога и Божјег закона.

Ако је прво кушање намењено за поуку изелицама и сладострасницима, то је ово другонамењено за поуку охолим зналцима, умним гордељивцима и књижевницима, који сабравшинешто знања од материјалне природе и од чулног живота, уздижу себе гордо изнад цркве Божје,

док у тренутку њихове највеће опијености самим собом Сатана им не нареди, да скоче доле упропаст. Јер, сабирајући знања мимо Бога и цркве Божје, охоли људи мисле, да сабирају снагу,док у ствари они сабирају немоћ. Ко увећава охолост, увећава немоћ. Ко се удаљује од Бога, бивасве мањи и мањи духом и силом, док најзад не ишчезне као пухор у ветру. И кад охол човекувећа немоћ своју до краја, и кад се удаљи од Бога до краја, он сматра себе, да је стао ногамасвојим на врх цркве Божје, па чак и да је самога Бога ставио себи под ноге. И тада му Сатанаприлази са кушањем и говори: скочи и полети! Твоји ангели, тј. твоји идоли, држаће те да непаднеш!

А шта Господ Исус на то одговара кушачу? А Исус рече њему: али и то стоји написано: немојкушати Господа Бога свога. Бог воли људе неисказаном љубављу, али зато Бог неће улазити усваку смешну игру људску, нити ће чинити чуда ради љубопитства људског. Никад ниједно чудоБог није учинио, нити ће учинити, да задовољи радозналост људи. Његова су сва чуда намењеназадовољењу истинских потреба потребитих, лечењу болесних, обраћању неверних, који тражеправу веру, и оправдању верних, кад су ови изложени мучењу за праву веру. Ми кушамо Богасваким својим делом и сваком својом помишљу и сваком жељом, која није основана на смирењуи послушности према Богу. Они који, гордећи се својим умом и својим знањем, поништавајузакон Божји, кушају Бога на велику своју погибао. Јер Бог је дуготрпељив, и по Својојдуготрпељивости Он ће трпети њихово зачикавање, горђење и свако богохулство, очекујући, дасва пара охолости изађе из њихове главе, и да они застиђени покају се. Но на крају крајева, кадони остану у окамењености свога срца, што долази опет од охолости ума, Бог их предајепотпуно у власт демона кушача. „Бог је обећао моћи ономе ко је у опасности, а не ономе ко Гакуша; ономе ко је у невољи, а не ономе ко чини све на показ и лови празну славу". (Св. ИсидорПелусиот: Писмо ђакону Јоану Писма 4, 164). И демон кушач изводи их на највишу висинуохолости, и тад им предлаже, да скоче доле. И они послушно скачу и пропадају. И њихово се имебрише за свагда из књиге живих.

Треће кушање управља кушач на срце. Он узе Исуса и одведе га на Гору врло високу и показаму сва царства овога света и славу њихову. И рече му: све ово даћу теби, ако паднеш ипоклониш ми се. То је кушање богатством, влашћу и славом. Безбројни су они, који падају у овузамку ђаволску. Откуда ђаво може поклонити оно што није његово? Јер речено је пророком:Господња је земља и што год је на њој, васељена и све што живи у њој (Пс. 24, 1). Али ђаволаже, јер он је, по речима самога Спаситеља, лажа и отац лажи (Јов. 8, 44). Његовим лажимаподлеже само малоумници, који заборављају, да је живи и истинити Бог свемоћни и јединигосподар света. Оно, што Бог људима даје, на корист је људима; а оно, што ђаво обећава дати ипривидно даје, на пропаст је људима. Јер он не даје своје него туђе, крађено, и то крађено одсвевидећег Бога. Зато оно, што Бог даје, трајно је и благословено је, док оно, што ђаво даје,пролазно је као ветар и проклето је.

При овом последњем кушању, где се ђаво послужио највећом лажју на свету, и где је захтеваоод Господа нешто што превазилази сваку дрскост сем ђаволске, Господ Исус је господарскиузвикнуо: иди од мене, Сатано! Но ради наше поуке опет га није оставио без образложења инавода из Светога писма; зато је додао: јер стоји написано. Господу Богу клањај се и Њемујединоме служи.

Слађа је кора суха круха из руке Божје, него ли сва царства земаљска и њихова слава из рукеђаволске. Сваки човек, који се иоле држи Бога, богатији је и славнији од ђавола, те је смешно кадбогаташ тражи и прима нешто из руку просјака. Прави богаташ је Бог; после Бога најбогатији суангели Божји; после ангела човек; после човека животиња, биље, звезде и минерали. Свако одстворења Божјих поседује нешто што је примило од пребогатога Бога. Ђаво пак нема ништа докне украде туђе.

Вероватно да је Сатана кушао Христа и са другим искушењима, пошто је видео пред собомјединствени пример човека, који се ни за тренут и ни за длаку није подавао његовој власти. Но

јеванђелисти наводе ова три главна, под која се могу подвести сва остала искушења у људскомживоту. Прво је, дакле, искушење тела или наше вољне природе; друго је искушење ума, илинаше мисаоне природе, и треће искушење срца или наше осећајне природе. Прво искушењеодговара највише младићком, друго зрелом, а треће старијем узрасту човека. Младић се бори сателесним страстима и похотима; зрео човек се бори са гордошћу свога ума, свога знања и умења;старији човек пак има борбу са среброљубљем, властољубљем и славољубљем, но од свега тогаовога среброљубље је најстрашнија страст. И тако три главна сатанска кушања, којима је сатанакушао Господа Исуса и којима куша свакога од нас, јесу: сластољубље, частољубље исреброљубље.

Сва три ова искушења Господ наш је издржао победоносно, и то у најтежим околностима: игладан, и жедан, и без крова, и без пријатеља, у пустињи, у самоћи. Издржао је тако, да је ђаволанагнао у бегство. Тада остави Га ђаво. И гле, ангели приступише и служаху Му.

Но где су били ангели дотле? Зашто Му нису притекли у помоћ? Несумњиво они су сеудаљили од Њега по Његовој наредби, као што је несумњиво, да их је Он могао позвати у помоћкад и колико је хтео. Он је то сам посведочио онда, када је у Гетсиманији био ухваћен и поведенна осуду. Један од ученика потргао је нож, да брани свога Учитеља, а Христос му је то забраниорекавши: мислиш ли ти, да ја не могу сад умолити Оца Свога, да ми пошаље више од дванестлегиона анђела (Мат. 26, 53)? Но Он то сам није хтео. Он је хтео, да као човек буде кушан одСатане. Сваки човек бар има једног ангела хранитеља, који му помаже у борби с искушењима.Христос је хтео да остане сам, без иједног ангела. И свакога човека кушају, по Божјемпопуштењу, обично мањи зли дуси. А Он је хтео да буде кушан од самога Сатане, старешинесвих злих духова. Једном речју, Он је хтео при најтежим околностима да се бори са највећимискушењима, и то против највећег кушача рода људског, коме су Адам и Ева подлегли у Рају. Иборио се, и победио, и оставио нама јединствени пример победе, пун охрабрења и надахнућа.Велики Исаија, прозирући ову борбу и ову победу Господа, овако је прорекао: Господ ће изаћикао јунак, подигнуће ревност Своју као војник (Ис. 42, 13).

Кад је Јунак над јунацима однео победу, онда је дозволио, да Му приђу ангели. И гле, ангелиприступише, и служаху Му!После оваквог примера највећег Човекољупца и нашег највећег Пријатеља који се јавио на овој грешној земљи — ко се од нас сме пожалити на ма какво страдање у овом животу? Нико, ко има стида и савести. Зато пожуримо, да док још траје хучни дан овога живота, који се хитро скраћује— пожуримо, да се покајемо за сву нашу леност и небрижност у испуњавању закона Божјега. Пожуримо да од сад послушношћу према Богу загладимо наш грех роптања против воље Божје. Са смирењем и послушношћу испунимо све што Бог од нас тражи: и пост, и молитву, и стражење над духом својим, и опрезно мотрење на сплетке злога кушача и свих његових немоћних слугу. Бог од нас тражи, да ми победимо, јер Он зна, да ми то не можемо. Он од нас тражи само преданост вољи Његовој, смиреност и послушност. А оружје је Његово, и победа је Његова. Он ће стајати увек уз нас, и ангели Његови ће нам служити. Величанствен је Господ у моћи Својој, несравњив у богатству Своме и неописив у милосрђу Своме. Толико је милосрђе Његово према нама људима, да Он и Своје сопствене победе приписује нама. Зато нека Му је слава и хвала од ангела на небу и од људи на земљи, Оцу, Сину и Светоме Духу — Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. — Амин.

НЕДЕЉА ЦАРИНИКА И ФАРИСЕЈАЈеванђеље о правом и неправом богомољцу

Луки, 18, 10-17. Зач. 89.

Човек неки изађе у шуму, да избере једно дрво за јапију. И виде два дрвета једно поред другог.Једно беше глатко и витко, али са трулом срчиком унутра; друго беше споља рапаво инеизгледно, али са здравом срчиком унутра. Уздахну човек и рече самоме себи: шта ми помажеово глатко и високо дрво, кад је труло и за јапију неупотребљиво? Оно друго, ако је и рапаво инеизгледно, бар је изнутра здраво, те са мало већим мојим трудом око њега моћи ће добропослужити за јапију у моме дому. И без дугог размишљања изабра то дрво.

Тако ће и Бог изабрати за Свој дом између два човека не онога, који споља изгледа праведан,него онога, чије је срце испуњено здравом правдом Божјом.

Нису мили Богу гордељивци, чије су очи непрестано управљене к небу, док им је срцеиспуњено земљом, него смирени и кротки, чије су очи оборене к земљи, док им је срцеиспуњено небом. Више воли Створитељ људи, да му људи набрајају своје грехе, него своја добрадела. Јер Бог је Лекар, који притиче постељи свакога од нас и пита: шта те боли? Мудар је човеконај, који искористи присуство лекара и искаже му све своје боле и сву своју немоћ, а малоуманје онај, који скривајући своје боле и немоћи, похвали се лекару својим здрављем. Као да лекарпосећује људе због здравља, а не због болести! „Зло је грешити, говори мудри Златоуст, но ту седа помоћи; али грешити и о том не говорити, највеће је зло, јер ту се не да помоћи .

Зато будимо мудри, па кад год стајемо на молитву Богу сматрајмо, да смо стали пред најбољеги најмилостивијег Лекара, који с бригом и љубављу пита свакога од нас: шта те боли? Неопознимо нипошто, да искажемо своје боле, своје ране, грехе своје.

Томе нас учи и Господ Исус причом о царинику и фарисеју у данашњем јеванђељу. Ујеванђељу се вели, да ову причу Господ каза онима који мишљаху за себе да су праведници адруге подништаваху. Зар не спадаш и ти у ове, којима је Господ управио ову причу? Не бунтујсе, него исповеди болест своју, застиди се од ње и прими лек, који ти најбољи и најмилостивијиЛекар нуди. У једној болници лежаху многи болесници. Једни лежаху у ватри и једва чекаху, дадође лекар; други шетаху, сматраху себе здравим и не жељаху да виде лекара. Једног јутра уђелекар, да обиђе болеснике. Са њим уђе и његов пријатељ, који носаше понуде болнима.Пријатељ лекарев виде оне болеснике, који беху у ватри и сажали се над њима. — Има ли имлека? упита он лекара. А лекар му шапну на ухо: овима што су у ватри и што леже има лека, аонима што шетају нема лека,... они болују од неизлечиве болести; сасвим су трули изнутра. —Зачуди се веома пријатељ лекарев, зачуди се двема стварима: тајни људских болести иварљивости човечијих очију.

Замисли сад, да смо и на боловању у овој светској болници. Болест свију нас назива се једнимименом — неправда. Ова реч обухвата све страсти, све пороке, све грехе, — речју, све слабости ираслабљености наше душе, нашег срца и нашег ума. Једни су болесници на почетку болести,други на врхунцу, а трећи прездрављавају. Но такво је својство ове болести унутрашњег човека,да само они који прездрављавају свесни су страшне болести, од које су боловали. Најболеснијинајмање знају за своју болест. И при телесној болести човек у великој ватри не зна ни за себе низа своју болест. Нити луд човек икад каже за себе, да је луд. Почетници пак у неправди нековреме осећају стид од своје болести, но понављани греси брзо их приводе навици грешења, а оваопет опијености и заносу од неправде, при коме душа не осећа више ни себе ни своју болест. Исад замисли, да лекар уђе у болницу и упита: шта вас боли? Они, који су на почетку болести, одстида неће смети признати своју болест, него ће рећи: ништа! Они, који су на врхунцу болести,наћи ће се чак и увређени од таквог питања, и не само што неће рећи: ништа нас не боли! негоће се почети хвалити својим здрављем. Само ће они који прездрављају с уздахом одговоритилекару: Све, све нас боли! Смилуј се на нас и помози! „Ако се страшиш од исповести својихгрехова, то посмотри на пакао, кога само исповест може угасити" (Тертулијан: О покајању, I, с.12).

Размисли, дакле, о свему овоме, чуј причу Христову и сам процени, уколико је она тебиуправљена. Ако са чудом будеш рекао: ова се прича на мене не односи, онда значи, да си на

почетку болести, која се зове неправда. Ако ли с негодовањем будеш рекао: ја сам праведан, тосе односи на ове грешнике око мене, — онда значи да си на врхунцу те болести. Ако ли се пакпокајнички будеш грувао у прси и одговарао: заиста, болестан сам и желим лекара, — ондазначи, да си на путу оздрављења. Не бој се онда, оздравићеш.

Два човека уђоше у цркву, да се моле Богу, један фарисеј а други цариник. Два човека, двагрешника, са том разликом, што фарисеј не признаваше себе грешником, а цариник признаваше.Фарисеј припадаше најуваженијој класи људи у тадашњем друштву, а цариник најпрезренијој.

Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако. Боже, хвалим те што ја нисам као остали људи —хајдуци, неправедници, прељубочинци, или као овај цариник. Постим два пут у недељи; дајемдесетак од свега што имам. Фарисеј је стао у врх храма, до самог олтара, према обичају свихфарисеја, да се гурају на прва места. Да је фарисеј стао сасвим напред, види се из доцнијегописа, где се каже, да цариник стајаше издалека. Толика је гордост фарисеја и самоувереност усвоју праведност, то јест у своје духовно здравље, да он не тражи првенство само пред људиманего и пред Богом, и не тражи га само на гозби и збору него и на молитви. Само то једнодовољно је, да покаже тешку оголелост фарисеја од неправде, и затупелост у неправди.

Зашто се каже: мољаше се у себи? Зашто не на глас? Зато што Бог пажљивије слуша, шта Муговори срце него језик. Оно што човек мисли и осећа, кад се моли Богу, оно је важније за Боганего оно што језиком исказује. Језик може и да обмане, али срце не обмањује, него показујечовека онаква какав јесте — црна или бела.Боже, хвалим те што ја нисам као остали људи.

Овако се усуђује говорити у цркви у лице Бога један грешан човек! Шта је црква него местосастанка болесника са лекаром. Болесни од греха долазе да исповеде своју болест Богу Лекару,да потраже лека и здравља од Онога, који је истински Исцелитељ свију људских мука и немоћи иДародавац свију добара. Иду ли здрави у болницу, да се похвале лекару својим здрављем? Ноовај фарисеј није дошао у цркву као здрав и цео душом, да се похвали својим здрављем, него каотешко оболели од неправде, који у заносу болести не осећа више своју болест. Једанпут кад сампосетио једну душевну болницу, лекар ме доведе пред решетке најтежег болесника од лудила.— Како се осећаш? упитах га ја. Он одмах одговори:— Како се могу осећати међу овим лудацима око мене? Ето, тако и фарисеј говори: хвалим те,Боже, што ја нисам као остали људи! Он у ствари не хвали Бога зато. што би хтео тиме даприпише Богу у заслугу, што он није као остали људи. Не; речи: Боже, хвалим те — нису друго,до једна узречица један ласкав приступ Богу, да би Бог изволео саслушати његова хвалисања. Јериз свега што је казао, он не хвали Бога ничим; напротив, он хули на Бога хулећи на остала Божјастворења. Он не захваљује Богу низашто, јер све што је рекао о себи, све је истакао као својусопствену заслугу, коју је он стекао без помоћи Божје. Он неће да каже, да он није хајдук,неправедник, прељубочинац или цариник зато што га је Бог сачувао Својом силом и Својоммилошћу, да то не буде. Нипошто; него само да то што је он, лично тобож, човек таквогизузетног соја и цене, да му нема равна у свему свету. А поред тога, што је он таквог изузетногсоја, он чини и напоре и жртве, да се одржи на тој високој висини изнад свих осталих људи.Наиме: он пости двапут у недељи и даје десетак од свега што има. Ах, како је лак пут спасењаизабрао себи фарисеј, лакши од најлакшег пута пропасти! Од свих заповести, које је Бог даонароду преко Мојсеја, он је изабрао само две најлакше. Но и те две он стварно не испуњује. Јерте две заповести Бог није дао зато што Њему треба да људи посте двапут у недељи и да дајудесетак. Богу то ни најмање није потребно. Нити је Бог дао те заповести људима, да буду онесаме по себи неки циљ, него — као и све остале заповести — да уроде плодом смирења предБогом, послушности према Богу и љубави према Богу и људима; једном речју, да загреју,омекшају и просветле срце људско. Међутим фарисеј бесциљно испуњује ове две заповести. Онпости и даје десетак, али мрзи и презире људе и горди се пред Богом. И тако остаје као дрвобесплодно. Плод није у посту, плод је у срцу; плод није ни у једној заповести, плод је у срцу. Све

заповести и сви закони служе срцу: греју срце, чисте срце, осветљују срце, залевају га, ограђујуга, плеве га, сеју га, — само да би се плод у њиви срца зачео, порастао и сазрео. Сведобродетељи јесу средство а не циљ, метод а не плод. Циљ је у срцу, и плод је у срцу.

И тако фарисеј својом молитвом није постигао оно што је хтео; није показао красоту своједуше него наказност, није открио своје здравље него своју болест. А Христос је баш и хтео овомпричом то да открије, и то не само у једном том фарисеју, него уопште у еснафу фарисејском,који је тада владао народом израиљским. Но том причом хтео је Господ да открије и изобличикриву побожност и лажно фарисејство и у свима поколењима хришћанским, па и у нашемпоколењу. Зар нема и данас мећу нама људи, који се моле Богу овако исто као што се молио овајфарисеј? Зар их нема много, који почињу своју молитву тужбом и хулом на своје суседе, азавршују похвалом себи самим? Зар их нема много, који стају пред Бога као поверилац преддужника? Зар не говоре многи и од вас: Боже, ја постим, ја ходим у цркву, ја плаћам порездржави, и дајем прилог цркви, ја нисам као други људи, као хајдуци и кривоклетници, каобезбожници и прељубочинци, који ми досадише. Шта радиш ти, Боже? Зашто њих не умртвиш, амене не наградиш за ово све што ја чиним за тебе? Зар не видиш ти, Боже, чистоћу мога срца издравље моје душе? Но знај, „да нити Бог може тебе обманути, нити ти Њега" (Изрека БлаженогМаксима (+ 1433, 11. Нов.). Још су и ово његове изреке: „Свак се крсти, но свак се не моли".Фарисеј је онај ко је „по бради Авраам, а по делима Хам").

Тако говоре. А Бог слуша и пушта их празне кући, говорећи им: ја вас не познајем као такве.И на Страшном Суду ће им рећи: ја вас не познајем. Јер Бог не распознаје Своје пријатеље појезику но по срцу; нити цени смокву по лишћу него по плоду.А ево како треба да се моли прави молитвеник:

А цариник издалека стајаше, и не шћаше очију подигнути на небо, него бијаше прси својеговорећи: Боже милостив буди мени грешноме. Издалека стајаше! Прави молитвеник се не гуранапред, на прва места у цркви. Нашто му то? Бог га види и у дну цркве као и у врху. Правимолитвеник је увек прави покајник. „Покајање човека празник је за Бога", вели свети ЈефремСирин. Издалека стајаше. Он осећа своје ништавило пред Богом и испуњава се сав смирењемпред величанством Божјим. Јован Крститељ, највећи међу рођеним од жене, страшио се близинеХристове говорећи: ја му нисам достојан одрешити ремена на обући Његовој! Жена грешницаумивала је ноге Христове квасећи их својим сузама. Прави молитвеник је, дакле, дубоко смирени сав радостан, ако га Бог пусти и к ногама Својим.

И не шћаше ни очију подигнути на небо. Зашто да не подигне очи своје на небо? Очи суогледало душе. У очима се чита грех душе. Не видите ли сваки дан, да кад човек учини грех,обара очи пред људима? Како да не обори очи грешник пред Богом Свевишњим? Гле, сваки грехучињен према људима учињен је према Богу; и нема греха на земљи, који не погађа Бога. Правимолитвеник је свестан тога, па сем смирења испуњен је стидом пред Богом. Зато се и каже: и нешћаше ни очију подигнути на небо.

Него бијаше прси своје. Зашто бијаше прси своје? Зато да се тиме покаже, да је тело поводчовечјем грешењу. Жеља телесна наводи човека на најтеже грехове. Прождрљивост рађа похот;похот рађа гнев, а гнев убиство. Брига за тело одваја човека од Бога, сиромаши душу и убијабожанско јунаштво у човеку. Зато цариник на молитви бијаше тело своје, бијући тиме виновникасвога греха. свога понижења и свога стида пред Богом. Но зашто се бијаше баш у прси, а не поглави, или по рукама? Зато што је у прсима срце; а срце је извор и греха и врлине. Сам је Господрекао: што излази из човека оно погани човека; јер изнутра из срца људскога излазе мисли зле,прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљењена Бога, охолост, безумље (Марк. 7, 20—23). Ето зашто цариник бије срце своје.

И говораше: Боже, милостив буди мени грешноме. Он не набраја ни добра ни зла дела своја.Бог све зна. И Бог не тражи набрајање, но скрушено покајање за све. Боже, милостив буди менигрешноме! Овим речима речено је све. Ти си, Боже, Лекар а ја болесник. Ти једини можеш

излечити, и Теби једином припадам. Ти си Лекар а милост Твоја лек. Рекавши: Боже, милостивбуди мени грешноме покајник као да је рекао: Лекару, дај лека мени болесноме! Нико у свету неможе ме излечити осим Тебе, Боже. Теби једином сагреших, и зло пред Тобом, учиних (Пс. 50).Ништа ми људи не могу помоћи, ма колико праведни били, ако ми Ти не помогнеш. Ништа минеће помоћи: ни мој пост, ни давање десетка, ни сва моја добра дела, ако милост Твоја непривије се као мелем на ране моје. Похвала људска не лечи ми ране; она их позлеђује. Ти, Тиједини знаш моју болест; и Ти једини имаш лек. Никоме другом не вреди ми ићи, никога другогамолити. Ако ме Ти одбациш, сав свет не може ме задржати од пада у пропаст. Ти, Ти једини,Господе, можеш, ако хоћеш. Боже, опрости и спаси! Боже, милостив буди мени грешноме!

Шта вели Господ Исус на овакву молитву? Кажем вам, рече, да овај отиде оправдан кућисвојој а не онај. Коме то каже Господ? Свима вама, који мислите за себе, да сте праведници.Цариник оде оправдан кући а не фарисеј. Смирени исповедник својих грехова оде оправдансвојој кући а не охоли хвалисавац. Стидљиви покајник оправда се а не безочни и уображенигордељивац. Лекар се смилова и исцели болесника, који признаде своју болест и потражи лека, аотпусти празна онога што дође Лекару, да се похвали својим здрављем. Па завршује ГосподСвоју чудну причу овом науком: јер сваки који се сам подиже понизиће се, а који се сампонижава подигнуће се. Ко се сам подиже, а ко се сам понижава? Нико сам себе уопште не можеподићи ни за једну длаку у висину, ако га Бог не подигне. Но овде се подразумева онај, ко мислида себе подиже тиме, што трчи на прва места и пред људима и пред Богом; што се хвалишесвојим делима; што се горди пред Богом, и што хуљењем и презрењем понижава друге људе, даби он тако већи изгледао. Свима тим начинима, којима он мисли себе да уздигне, он себе у самојствари понижава. Јер што год он бива већи у очима својим, па чак и у очима људи, то он бивамањи у очима Бога. Таквога ће и Бог понизити и једнога дана дати му да осети понижење.„Докле год човек не задобије смирење, не задобија награду за своја дела. Награда се даје не задела него за смирење" (Св. Исак Сирин, Слово 34.). А ко сам себе понижава? Не онај који сеправи мањи него што јесте, него онај који увиди своје понижење од греха. Заиста, човек неможе, и да хоће, понизити себе ниже него што га грех понижава. И друго понижење Господ однас и не тражи до само осећање и признање свога греховног понижења. А човеку који осети ипризна низину, у коју га је грех свалио, немогуће је ниже се спуштати. Увек нас грех може свућиниже него што ми можемо увидети дубину пропасти, у којој се налазимо. Св. Макарије Великикаже: „Смирени никад не пада. Куда ће и пасти онај ко је нижи од свију? Високоумље је великоунижење; а смирење је велика висина, част и достојанство"( Бес. 19.).

Једном речју: подиже себе онај ко поступа као цариник. Први је неизлечив болесник, који неувиђа своју болест; други је болесник, који прездрављава, јер је увидео своју болест, припао кЛекару и употребио лек. Први је као глатко и високо дрво са трулом срчиком, које домаћину неслужи ни зашто, а други је као храпаво и неизгледно дрво, које домаћин узима у рад, прави одњега јапију и уноси га у дом свој.Нека би се Господ смиловао и свима покајаним грешницима, и исцелио од греховне болезање све оне, који Му се моле са страхом и трепетом, славећи Га као милостивога Оца, ЈединородногаСина и Пресветога Духа — Тројицу једнобитну и неразделну, сада и навек, кроза све време и свувечност. Амин.

НЕДЕЉА БЛУДНОГ СИНАЈеванђеље о блудном сину

Лука 15, 11-32. Зач. 79.

Бескрајна љубав Божја према људима показује се у превеликом стрпљењу, у превеликомпраштању и у превеликој радости. Таква љубав може се уподобити на земљи само љубави

материнској. Ко има веће стрпљење према ма ком живом створу на земљи него мајка премасвоме детету? Чије праштање надмаша мајчино праштање? Које очи плачу тако од радости надпоправљеним грешником као очи мајке над поправљеним дететом својим? Материнску љубав наземљи, од кад земља постоји, надмашио је само Господ Исус Христос Својом љубављу премароду људском. Његово стрпљење ишло је до страшних мука на крсту; Његово праштањеизливало се из срца и уста Његових чак и са самога Крста; Његова радост према покајаним билаје једина радост, која је озаривала мученичку Му душу кроз цео живот на земљи. Само љубавбожанска надмаша љубав материнску. Само нас Бог воли више него мајка; само Он више имастрпљења према, нама, него мајка; само нам Он прашта више него мајка, и само се Он радујенашој поправци више него мајка.

Ко нема стрпљења с нама кад грешимо, не воли нас. Не воли нас ни онај, ко нам не прашта,кад се кајемо за грехе. А најмање нас воли онај, ко се не радује нашој поправци.

Стрпљење, праштање и радост три су главне особине Божанске љубави. То су особине и свакеправе љубави — ако уопште има какве друге љубави сем Божанске! Без ове три особине љубавније љубав. И ако ма шта друго назовеш љубављу, чиниш толико исто као кад би козу или свињуназвао овцом.

У причи о блудном сину Господ Исус је изнео пред нас слику праве, божанске љубави у такојасним бојама, да она живо трепери пред нама као овај свет кад га после

ноћне таме сунце обасја. Две хиљаде година не отиру се боје са те слике, нити ће се икада отретидокле трају људи на земљи и љубав Божја према људима. Напротив, што год су људи грешнији,све живља изгледа та слика, све јаснија и све новија. Један човек имаше два сина. И рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми део од имања што припада

мени. И отац им подели имање. Шта има простије од овог драматичног почетка приче? А каквасе судбина скрива под том простотом! Под именом човека скрива се Бог, а под именом два синаскривају се: човек праведан и човек грешан, или — сви праведници и сви грешници. Човекправедан старији је од човека грешна; јер Бог у почетку створи човека праведна, који се по томсам створи човеком грешним. Грешник тражи деобу, и деобу од Бога и деобу од братаправедника.

Још се под два сина разуме двојство природе у једном истом човеку, једна природа која жедниза Богом и друга која тегли ка греху. Једна природа гони човека да живи по закону Божјем позакону ума, како апостол говори, а друга по закону тела (Римљ. 7. 22-23). Духован човек ителесан човек — то су два човека у једном истом човеку. Духован човек не може да замисли својживот одељен од Бога, док телесан човек налази, да његов живот почиње тек са деобом од Бога.Духован човек је старији, телесан млађи. И по самом постанку духован човек је старији, јер севели, да је прво Бог рекао: да створимо човека по своме обличју (Пост. 1, 26), а обличје Божје једуховне природе а не телесне — а по том саздао човечје тело од прашине (2, 7), у које је удахнуопретходно створено обличје Своје, тј. духовна човека. Наравно, да тело људско како га је Богстворио, мада прашина, није било ни по чем грешно. Но њиме је човек наведен на грех. И Ева јебила млађа од Адама. Она је створена из тела Адамова, и кроз жељу свога тела прекршила јеБожју заповест и пала у искушење, и падом својим оделила се од Бога, а умом својим отишла удалеку земљу — царство сатанско.

Дај ми део од имања што припада мени. Тако говори грешник Богу. А шта припада човеку,што не припада Богу? Прашина; ништа друго осим прашине. Истина, прашину је Бог створио,но прашина не припада бићу Божјем. И зато човек може само прашину назвати својом; свеостало је Божје, све остало припада Богу. Док је човек неодељен од Бога, све што је Божје ињегово је. Као што и каже Бог: сине, све моје твоје је. Као што и човек у том случају можеказати: све што има Отац моје је (Јов. 16. 15). Но кад човек жели да се одели од Бога, и кадзатражи свој део од неизмерног имања Божјег, Бог му може дати ништа, и опет да будеправедан. Јер човек је без Бога ништа, и његово је све имање — ништа. А кад му Бог дапрашину, то јест само тело без духа, без душе и без икаквих духовних дарова, дао му је ипакнешто више него што је човеково; и то му је дао не по правди него по милости. Али како јемилост Божја несравњено већа од милости мајчине према своме детету, то Бог даје Свомегрешноме сину и још нешто више од прашине. Наиме, поред тела оставља му душу у телу, каошто је код животиња, и поврх свега оставља му нешто мало од духовних дарова: нешто малоразума, савести чежње за добром, само једну искру колико да га не пусти сасвим као животињумеђу животиње.

И Отац им подели имање. Старији син остаде с оцем, да и даље ужива све очево имање, амлађи син за мало дана после тога покупи све своје и оде у даљну земљу, и тамо расточи имањесвоје живећи блудно. Да се под овим речима за мало дана не скрива тајна кратковременогпребивања Адама у Рају? Учинивши грех Адам је самим тим тражио и добио деобу од Бога.Одвојивши се од Бога, он је видео наготу своју, то јест видео је да је ништа без Бога. И Бог, помилости Својој, није га пустио нага, него му скроји одело — према смањеном расту његовом —и обуче га у то одело и пусти (Пост. 3, 21). Прах си и у прах ћеш се вратити, говори Бог Адаму.А то значи: у најбољу руку твоја је само прашина, све остало је Моје. Твоје си тражио, твоје тидајем; но да би могао живети и бити бар сенка онога што си до сад био, дајем ти и више: дајемти једну искру од Свога божанског достојанства.

Ово што се десило са Адамом, понављало се и понавља се на милионима синова Адамових,који се грехом оделе од Бога и са својим имањем пођу у земљу даљну. Бог не задржава никогасилом, да остане с Њим, јер Бог је створио човека слободним и, веран самом Себи, не желиникад да победи ту човечју слободу.

А шта ради безумни грешни, кад се одели од Бога? Оде у даљну земљу и тамо расточиимање своје живећи блудно. То није учинио само један грешник; то није учинио само овај млађисин очев; — то чини сваки човек, сваки без иједног изузетка, кад се одели од Бога. Изчезоша всујетје дние их (Пс. 77, 33).

Живећи блудно. Шта то значи? То значи проводећи дане у сваком греху и беспутству, упијанству, свађи, гневу, расипању, а нарочито у блуду, којим се најјаче и најбрже упропашћујеживотна снага и гаси божанска искра. Кад човек нема љубави он се предаје страстима. Кад човекостави пут Божји, онда се нађе у мрежи многих путева, те трчкара час једним час другим.Блудник држи секиру крај корена свога живота и сваки дан засеца секиром корен, док се дрво непочне у мукама сушити.

Живећи беспутно, блудни син потроши све своје имање, што је од оца примио. А кадпотроши све, настаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи. У тој даљној земљи,удаљеној од Бога, увек је глад, јер земља не може заситити гладна човека, него својом храномсамо му глад повећава. Једва земља може задовољити глад бесловесних животиња, а човека —никако. У даљној земљи увек је глад, но за грешника, који сасвим заборави Бога и расточи свуживотну снагу, коју му је милост Божја подарила при деоби, наста велика глад, то јест таква глад,какву земља са свима својим понудама није могла ни за тренут утолити. Тако бива и дан—данасса сваким грешником, који се халапљиво сав преда земљи, телу и телесним задовољствима.Настане тренутак, када се грешнику огади и земља и тело и сва земаљска и сва телесназадовољства. Све му то постане гад и смрад. Он се онда почиње жалити на сав свет ипроклињати живот. Са исушеном снагом и у телу и у души, он се осећа као шупља и суха трска,кроз коју дува хладан ветар. Све му је мрачно, све му је одвратно, све му је гадно. У таквомположају он не зна шта да чини сам са собом. Он је престао веровати у овај живот, а камоли уонај. Онај живот је заборавио, а овај омрзнуо; и Бога је заборавио, и свет овај омрзнуо. Шта ћесад? Куда ће? Васиона му је тесна. И нигде врата за излазак из ње. И гроб не значи излазак негоулазак. У тако очајном положају јавља му се ђаво, који је и до тада био стално са њим и водио гаод зла ка злу, но скривено и нејављено. А сада му се он јавља, узима га у своју службу, и шаље гау своје поље да му чува свиње. Јер пише: и отишавши приби се код једнога човека у онојземљи, и он га посла у поље своје, да чува свиње. Тако бива са сваким непослушним сином, којисе одели и удаљи од Свога оца: пошавши од оца са гордим и великим плановима о својој срећи,он најзад постаје слуга код горега од себе, свињар код туђих свиња. Но под именом човека у овојдаљној земљи несумњиво је, да се подразумева ђаво. И ако се он овде назива човеком, као што јеи отац назван човеком, ипак је он сасвим супротна слика човека— оца, од кога се безумни синоделио. Он је човек, но човек не од небеског царства, него човек од једног трећег царства,царства мрака и ужаса, смрада и огња, царства демонског. Код првог човека—оца грешник сеназивао сином, а код овога трећега човека—ђавола он се назива слугом; код човека—оца он јеблаговао у сваком изобиљу, а код човека—ђавола он гладује, и то толико гладује, да жели јестионе рошчиће испод земље, што свиње једу; но и то му се не даје. И жељаше напунити трбухсвој рошчићима, што свиње јеђаху, и нико му их не даваше. Под свињама се, у дубљем смислу,разумеју зли дуси, грађани царства ђаволскога. Јер зли дуси су носиоци сваке нечистоте, а свимаје видљиви символ нечистота. Кад је Господ изагнао зле духове из безумника у Гадари, Он их јеотерао у свиње. Као што свиње рове по земљи тако зли дуси рове по човеку, док не нађу каквудушевну нечистоћу у њему себи за храну. Под рошчићима с тога треба разумети сваку нечистотуунутрашњег човека: зле мисли, прљаве жеље, себичне намере, грехе, пороке, страсти, нарочито— страсти. Све оно што душу људску гладни и исушује, то зле духове храни и гоји. Све оно што

расте у мраку људске душе, неосветљене непосредном Божјом светлошћу, као што растурошчићи у мраку подземном, све је то нечиста храна злих духова. Но и ту храну зли дуси недаваху ђаволском најамнику. Том истом храном они су њега хранили све док није потпуно паопод њихову власт, а сада када је он већ био савршено у њиховим рукама, није им потребно билода га ичим више хране. Њихова храна је отров, а он је већ био сав скроз отрован. И његов отров,гле, сада је служио њима за храну. Они су глодали душу његову, чекајући само тренутак, да му седуша одвоји од тела, па да се хране још већим мукама њеним у тами крајњој. Као што говорикрунисани пророк: непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак каодавно помрле (Пс. 142. 3). Гле, блудни син је био као мртав и пре телесне смрти!

Но у том тренутку крајњег очајања блудног сина, крајње глади и крајњег ужаса, засветли се уњему једна искра. Једна неслућена и заборављена искра! Откуда сада та искра у хладномћумуру? Откуда искра живота у једној лешини? То је отуда како рекосмо на почетку. што је Отацпри деоби са Сином дао овоме нешто више него што му је припадало. Дао му је, поред прашине,и искру савести и разума. Као да је мудри и милостиви отац говорио самом себи, кад јеодељивао део имања млађем сину: да му додам још и ово, нешто савести и разума; нешто баш одовога, од чега се он хоће да одели. Нека, требаће му. Он одлази у хладну и гладну земљу; те кадму буде највећа мука, ова једна искра може му осветлити пут назад к мени. Нека, нека носи;ваистину, требаће му. Ова искра ће га спасти.

И ево, та искра се засветлила у најгушћем мраку, у дванаестом часу, кад је блудни син сишаобио у треће царство, и предао се ђаволу на службу. Као магична лампа засветли се у њему давнозаборављена светлост савести и разума. И при тој светлости он дође к себи. При тој светлоститек он сагледа сав понор у који је запао, сав смрад, којим је дисао и живео, сву ругобу друштва укоје се умешао. При тој тајанственој лампи, коју је у души његовој придржавала милостива рукаочева, он се пробуди из свог ужасног сна, и тада поче правити поређење између живота, којим јеживео негда код оца, и живота, којим је сада живео.

А кад дође к себи (А кад дође к себи; из овога јасно следује „да док је зло чинио, био је вансебе" Теофилакт. Заиста, лутајући чулима ван себе, ми се удаљавамо сами од себе, излазимоизван себе, и напуштамо царство Божје, које је унутра у нама, внутр вас ест Лк. 17,21), рече:колико најамника у оца мога имају хлеба исувише, а ја умирем од глади. Устаћу и идем оцусвоме, па ћу му рећи: оче, сагреших небу и теби, и већ нисам достојан назвати се сином твојим:прими ме као једног од својих најамника. И уставши отиде оцу своме. Чим је искра планула удуши блудног сина, и чим је учинио поређење између живота код оца свога и живота у туђини,одмах је дошао и до одлуке: устаћу и идем оцу своме! Устаћу, вели, јер види свој страховитипад.

Трећега пута нема, него или до краја наниже у понор ђаволски, или навише ка оцу своме. Аотац је богат пребогат; код њега никад нема глади; његови најамници имају и сувише хлеба, а јакао син умирем од глади. Под хлебом се разуме живот, под најамницима — бића нижа од човека,која је Бог створио, као животиње и друга бића. Блудни син је пао испод животиње, и пожелео једа има живота бар онолико колико животиње. Животиње су неслободна бића, и њима Богуправља искључиво по Својој моћи и вољи. И њима Бог даје живота, колико им треба, стара се оњима и задовољава њихове потребе. А блудни син је расточио блудом чак и ону силу животну,коју Бог даје животињама, и коју животиње не злоупотребљавају.

Сагреших небу и теби. Под небом се овде разумеју на првом месту свети ангели Божјиуопште, а посебице ангел хранитељ; а на другом месту божански дарови, које Бог даје свакомчовеку, и који представљају небо и у грешним људима и радост у закону Божјем поунутрашњем човеку (Рим. 7, 22). А да се овде под небом разумеју ангели Божји види се из речисамога Господа: тако, кажем вам, бива радост пред ангелима Божјим за једнога грешника, којисе каје (Лк. 15, 7-10). Па кад бива радост за покајаним, бива и жалост за непокајанимгрешницима. Преиспуњени љубављу и оданошћу према Богу, свети ангели сматрају сваки грех

против свога Творца као против самих себе. Да се пак под небом подразумевају и духовнидарови, који су у човеку од Бога, види се из наведених речи апостола Павла, као још и из ових:или не знате, да су телеса ваша црква Светога Духа, који живи у вама, којега имате од Бога, инисте своји (I Кор. 6, 19)? А још се то јасније види из речи Спаситељевих царство је Божјеунутра у вама (Лк. 17, 21). И тако, ко год се огреши о Бога мора се огрешити и о ангеле Божје ио праведника у себи, који је од Бога, а то значи — о небо. Зато и говори покајник: сагреших небуи теби.

А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га ицелива га. Тако је безгранична и преумилна љубав Божја! Колико је до сада било Његовострпљење према грешнику, толико је сада Његово праштање и Његова радост. Тек што сегрешник покајао и окренуо путем ка Богу, Бог му већ ходи журно у сусрет, прихваћа га, грли га,целива га. Велика је радост мајчина, кад види сина поправљена; велика је радост пастира, каднађе изгубљену овцу; велика је радост жене, кад нађе изгубљени динар; — но све се то не можемерити са радошћу Божјом, кад се грешник покаје и поврати Богу. Тек што се зачело покајање усрцу нашем, и ако смо још далеко, далеко од Бога, Бог нас већ види и брже од сунчане светлости,што јури у тамну земљу, ходи нам у сусрет. У сусрет новоме човеку, који се кроз покајањезачиње у нама! Господе, узвикује пророк ка Свезнајућем, Господе, ти знаш помисли мојеиздалека (Пс. 138, 2)! Хита нам Отац небески у помоћ, шири Своје руке и придржава нас, даопет не паднемо назад, у понор демонски, у поље свињско, у земљу глади. Приближитесја Богуи приближитсја вам, говори апостол Јаков (4, 8). О, најбржа помоћи! О, најблагословеније руке!Ако још нисмо угасили и последњу искру савести и разума у себи, треба да се застидимо предоволиком љубављу Божјом, треба да се покајемо што пре и пожуримо оборених очију, ауздигнута срца, своме увређеном Родитељу у загрљај.

Када покајани син дође пред оца, он му рече оно што је био намислио да му каже: оче,сагреших небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој. Но с овим он још није нидовршио све што је хтео казати. Он је још хтео казати: прими ме као једнога од твојихнајамника. Али му отац није дао ни да доврши. Није отац дозволио, да се покајник понижава ида тражи да буде најамник у њега. Зато му је отац прекинуо реч, и почео га грлити и љубити.Онако дроњава и прљава и исушена и подивљала почео га милостиви отац грлити и љубити ивикати своје слуге: изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку, иобућу на ноге. И доведите теле ухрањено те закољите, да једемо и да се веселимо. Јер овај мојсин беше мртав и оживе, и изгубљен беше и нађе се. Најлепша хаљина представља све богатствои красоту духовних дарова Божјих. То је хаљина светости и чистоте, у какву је био обучен Адампре греха, пада и удаљења од Бога у земљу далеку. Та хаљина је сам Христос; с тога се и називанајлепшом. Лепше хаљине од те на небу нема. И апостол говори: који се у Христа крстисте, уХриста се обукосте (Гал. 3, 27). Оголела душа од свакога добра свлачи се потпуно, њена стара,прљава и поцепана хаљина баца се, а она се облачи у нову хаљину. Та нова хаљина душепредставља новога човека, покајаног, препорођеног и од Бога опроштеног и примљеног. Без тенове хаљине нико не може бити у царству Божјем, што се види јасно из приче Христове о свадбицаревога сина (Мат. 22). Та хаљина састоји се, по речима апостола, из: срдачне милости,доброте, понизности, кротости, трпљења, а сврх свега из љубави, која је свеза савршенства(Колош. 3, 12-14; сравни: Ефес. 4, 24; Откров. 7, 14; Захар. 3, 4).

Прстен на руци означава венчање душе с Христом. Покајник напушта све блудне везе са овимсветом, приљубљује душу своју уз Христа и остаје сједињен с Њиме у нераздрешивом јединству.Ово обручење бива смо силом и благодаћу Светога Духа, под чијим печатом стоје даровинебесни.

Подајте му и обућу на ноге, говори отац слугама својим. Обућа означава снагу воље, с којомби човек ходио путем Божјим одлучно, без колебања тамо и амо, и без обазирања назад.

Под ухрањеним и закланим телетом треба разумети самога Исуса Христа, који се дадезаклати за очишћење грешника од греха. Под слугама треба разумети или ангеле илисвештенике. Ако се под домом очевим разуме само небо, онда под слугама треба разуметиангеле; ако ли се пак узме — што је исто тако тачно — да се под домом очевим разуме Црква наземљи, онда под слугама треба разумети свештенике, који су позвани да врше тајну жртвеХристове и да њоме хране људе за бесмртан живот. Да се овде разуме Црква на првом местујасно је из тога, што блудни син није био још телесно умро, а док год се човек не растави одсвога тела, он припада царству Божјем у виду Цркве Божје на земљи. Но да се под слугама,поред свештеника, разумеју и ангели, јасно је прво из тога, што ангели присуствују у црквиСветој Тајни, и друго из тога, што преко ангела хранитеља Бог управља људе на пут спасења.

Јер овај мој син беше мртав и оживе; и изгубљен беше и нађе се. Телом је још мало иживотарио, али душом је био мртав. Једна заостала искра божанскога дара запалила се у њему иоживела му целу душу. Био је осуђен још од онога часа, када је потражио деобу од оца свога. Инађе се. То значи: он себе нађе пре светлости Божје искре, пошто је он сам себе био изгубио.Бог је знао за њега, и није га губио из вида до последњег часа, до часа покајања.

И стадоше се веселити. Дочув за све ово што се догодило старији син расрди се и рече оцу:ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени ниси никад даојарета, да бих се провеселио са својим друштвом. А кад дође тај твој син, који ти је имањерасточио с блудницама, заклао си му теле ухрањено. Тако праведни син рече оцу. Тако срдитоговоре многи праведници цркви, када црква с радошћу и с умилењем прихвата покајанегрешнике и приводи их светој Тајни Причешћа. Тако могу и старозаветни праведници рећи Богувидећи, како је Бог принео Свога Сина Јединца на жртву млађем и грешнијем поколењучовечанства. Нама никад није дао ни јарета! То јест спрам огромне жртве, коју чиниш премаовим нашим грешним и блудним потомцима, нама ниси жртвовао ни најмању ни најјефтинијужртву. Па како коза уопште означава грех, то ти исти праведници могу рећи: нама си забрањиваоучинити и најмањи грех — мален и јефтин као јаре, док сада награђујеш ово грешно поколењенајвећим благом, које имаш — жртвом Сина Свога! Па ако идемо још даље, видећемо, да овапривидно проста прича обухвата срж све историје људскога рода од палога Адама па донајвећега Праведника, до Господа Исуса, који је према човечанству, Адаму и Његовом потомству,као Старији Син у Оца небеског — мада Једини рођени а не усиновљени. Кад би сам ГосподИсус говорио као обичан смртан човек, Он би могао рећи Оцу Свом: Адам сагреши и отпаде одТебе; и он и све његово потомство похули на Твоје име, а сада Ти њему и његовом потомствуприређујеш толику славу и радост, за какву и Ја и цело небо мало кад знадосмо. Наравно, ГосподИсус никада се не би ни знао расрдити на Оца Свог небеског, нити би икада тако могао ОцуСвом говорити, изузев кад би намерно, преносећи се у наша срца, то рекао нама за укор и намаза поуку, да се не би гордили својом праведношћу и у тој гордости презирали покајане грешнике.Као кад би хтео рећи нама: кад Ја, као вечити праведник, који сам од вечности нераздељено сОцем, не протестујем против примања покајаног Адама поново у царство небеско, како можетеви, праведни од јуче а грешни још од првог греха Адамова, протествовати против љубави Божјепрема покајаним грешницима?

Сине, рече му отац, ти си свагда са мном, и све је моје твоје. Требало се развеселити иобрадовати, јер овај брат твој мртав беше и оживе, и изгубљен беше и нађе се.

Тако Бог умирује праведника, подсећајући овога на неизмерна добра, којима он заједно с Њимвлада и располаже. Све моје твоје је. Повратком покајаног ти брата, твоје се добро не умањује, атвоја радост треба да се увећа. Јер овај брат твој мртав беше и оживе, и изгубљен беше и нађесе.Тако се завршава ова прича, која је сама по себи цело једно јеванђеље тајни и поука. Ко се с молитвом буде још више удубио у ову причу, још ће више открити у њој тајни и поука. Слава нека је Господу Исусу, који нам је дао ову причу, као пуну ризницу мудрости, из које поколење

за поколењем црпи за себе Богопознање и човекопознање, учећи се отуда љубави кроз стрпљење, праштању кроз Божје човекољубље и радости кроз радост Божју у примању покајаних грешника. Слава и Његовом беспочетном Оцу и Животворном Духу — Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек кроза све време и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА МЕСОПУСНАЈеванђеље о Страшном Суду

Матеј 25, 31-46. Зач.106.

Они који су бројем бројали и рачуном рачунали тврде, да на земљи има једна и по милијардаживих људи. Од ових милијарду и по живих људи ниједан једини вам не зна, по својој памети,рећи шта ће бити са светом на крају времена, и шта ће бити с нама после смрти. И све оне многемилијарде и милијарде људских бића, која су живела пре нас на земљи, нису знала ништа, посвојој памети, одређено и посигурно рећи ма шта о крају света и о ономе што нас чека послесмрти, — ма шта, што би ми могли умом и срцем и душом усвојити као истину. Живот наш јекратак и броји се данима, а време је дуго и броји се стотинама и хиљадама година. Ко се од насможе пружити из своје тескобе до на крајеве времена и видети последње догађаје и саопштитинам и рећи: то и то ће се догодити на последњој ивици времена, то и то са светом, а то и то савама људима? Нико. Ваистину нико од свих живих људи, осим онога ко би нас уверио, да је онушао у ум Створитеља света и људи и видео цео план стварања, и да је био жив и свестан препочетка света, као и да може да види јасно крај времена и све оне догађаје, које ће обележити тајкрај. Има ли таквога човека мећу милијарду и по сада живећих људи? И је ли га било од почеткасвета до сада? Не, нити има, нити га је било. Било је видовитих људи и пророка, који су, не посвојој памети но по Божјем откровењу, изрекли понешто, понешто, кратко и испрекидано, оономе што ће на крају бити, и не толико с намером да опишу тачно крај света, колико да својимвиђењима, по пропису Божјем опомену људе, да се врате са пута безакоња, да се покају, и давише мисле о ономе судбоносноме што ће доћи, него ли о ситноме и пролазноме што им каооблак заклања огњевити и страшни догађај, којим ће се завршити и сав живот људски на земљи,и постојање света, и ток звезда, и дани и ноћи, и све што се пружа у пространству, и све штобива у времену.Само Један Једини казао нам је јасно и одређено у главноме о свему ономе, штосе има догодити на крају времена. То је Господ Исус Христос. Ма ко да је рекао оно што је Онрекао о крају света, ми му не би веровали, ма он био и највећи мудрац светски. Ако би говориопо својој људској памети, а не по доказаном откровењу Божјем,ми му не би веровали. Јер људска памет и људска логика, ма колико велике биле, сувише сумајушне, да могу досегнути до почетка и до краја света. Но узалуд сва наша памет где требавиђење. Нама треба видовит човек, који види — и то види јасно као што ми видимо сунце — савсвет скроз од почетка до краја, и сам почетак и крај. Такав је само један био. И то је Господ ИсусХристос. Њемујединоме ми можемо и морамо веровати, кад нам каже,шта ће се десити на послетку. Јер свешто је Он прорекао, догодило се; догодило се све што је прорекао и појединим личностима каоПетру и Јуди и осталим апостолима; и појединим народима као Јеврејима; и појединимместима као Јерусалиму, Капернауму, Витсаиди и Хоразину; и Цркви Божјој, на Његовој крвизаснованој. Још само нису се испунила Његова пророчанства о догађајима пред сам крај света ипророчанство о самом крају света и о Страшном Суду. Но ко има очи да види, може јасно давиди, да су у свету већ у наше време отпочели они догађаји, који су од Њега предсказани каознамења блиског краја света. Нису ли се јавили многи усрећитељи људи, који желе да заменесобом Христа и својом науком науку Христову? Није ли устао народ на народ и царство нацарство? Не дрхти ли земља, као и наша срца, од многих ратова и револуција по целој нашој

планети? Не издају ли многи Христа, и не беже ли многи од Његове Цркве? Није ли сеумножило безакоње, и није ли љубав многих охладнела? Није ли проповедано већЈеванђеље Царства Христова по свему свету за сведочанство свима народима (Мат, 24, 3-14)?Истина је, да још није дошло оно што је најгоре, но оно долази незадржано и журно. Истина је,да се још није јавио антихрист, но његови пророци и претече ходе већ по свима народима.Истина је, да још није дошао врхунац невоље, какве није било од постања света, нити ропацнеиздржљиви, но тај врхунац помаља се већ на видику пред очима свију духовних људи, којичекају долазак Господа. Истина је, да још сунце није помрчало, нити је месец изгубио светлостсвоју, нити су звезде с неба спале, но када се то буде десило, онда нити ће се о томе више моћиписати ни говорити. Људска срца биће испуњена страхом и трепетом, људски језик ће сезамрзнути, и људске очи пиљиће у страховиту таму, у земљу без дана и у небо без звезда.Наједанпут у тој тами појавиће се знак од севера до југа таквим сјајем, каквим никад сунце наднашим главама није могло блеснути. И тад ће угледати сви људи на земљи Господа ИсусаХриста где иде на облацима небеским са силом и славом великом. И затрубиће војске ангелске, исабраће се пред Њим сви народи земни, затрубиће на збор, какав није био од почетка света, и наСуд, који се понавља.

Но о свима овим знацима и догађајима, који ће се збити пред крај света и на крају времена,говори се на другом месту у Светом Јеванђељу. Данашње јеванђеље пак, описује нам последњиобрачун између времена и вечности, између неба и земље, између Бога и људи. Описује намСтрашни Суд и ток његов, дан гнева Господњег (Соф. 2, 2). Описује нам онај страховититренутак — најрадоснији за праведнике — кад милост Божја буде уступила реч правди Божјој.Кад буде било доцкан за добра дела, и доцкан за кајање! Кад јаук неће више налазити одзива, икад сузе неће више капати на руке ангела.

А кад дође Син Човечји у слави Својој и сви свети ангели с Њиме, онда ће сести на престолуславе Своје. Као што се у причи о блудном сину Бог назива човеком, тако се и овде Христосназива Сином Човечјим. То је Он, и нико други до Он. Када Он дође по други пут у свет, Он нећевише доћи нечујно и у понижењу, као што је дошао први пут, него јавно и у слави великој. Подтом славом разуме се прво она слава, коју је Христос имао у вечности пре почетка света (Јов. 17,5), а друго слава Победиоца над Сатаном, над старим светом и смрћу. Но Он не долази сам но сасвима светим ангелима, којих је број бесконачан; а долази с њима зато што су и они, као слугеЊегове и војници, учествовали како у борби против зла тако и у победи над злом. Његова јерадост, да и славу Своју подели с њима. А да би се показала узвишеност овога догађаја нарочитосе наглашава, да ће са Господом доћи сви ангели. Нигде се ниједан догађај

више не спомиње, при коме учествују сви Божји ангели. Увек су се они појављивали у мањемили већем броју, но на Страшном Суду сви ће се они појавити окупљени око Цара славе. Престославе гледали су многи ранији и доцнији тајновидци (Ис. 6, 1; Дан. 7, 9; Откров. 4, 2; 20, 4).

Под тим престолом разумеју се силе небеске, на којима седи Господ. То је престо славе ипобеде, на коме седи Отац небесни, и на који је сео и Христос Господ после победе (Откров. 3,21). О, како ће бити величанствен долазак Господа и с како чудним и страшним појавамаскопчан! Видовити пророк Исаија прориче: Гле, Господ ће доћи с огњем, и кола ће му бити каоветар (Ис. 66, 15); Данило гледа при том доласку где река огњена излазаше и тецијаше испредЊега, хилмде хиљада служаху му, и десет хилмда по десет хиљада стајаху пред Њим; Судотпоче, и књиге се отворише (Дан. 7, 20).

А када Господ дође у слави и седне на престо, тада ће се сабрати пред Њим сви народи, иразлучиће их између себе као пастир, што разлучује овце од јараца. И поставиће овце с деснестране а јарце с леве. Многе Свете Оце занимало је питање, на ком ће месту Христос судитинародима. Па позивајући се на пророка Јоила изражавали су се, да ће Суд бити у долиниЈосафатовој, тамо где је негда цар Јосафат, без борбе и оружја, победио Моавићане и Амонићанетако, да ни један једини непријатељ није жив измакао (II Дневник. 20—). А пророк Јоил говори:нека се подигну и дођу народи у долину Јосафатову, јер ћу онде сести да судим свима народимаунаоколо... (Јоил, 3, 11). Можда ће се над том долином извијати престо Цара славе; но нема тедолине на земљи, где се могу скупити сви народи и сви људи, живи и мртви, од постања до крајасвета, милијарде и милијарде и милијарде. Сва површина земље, заједно са свима морима, не бибила довољна, да на њој стану, човек уз човека, сва људска бића, што су икад живела на земљи.Јер да је то само збор душа, онда би се могло и разумети, да се све могу сместити у Јосафатовудолину, али пошто ће то бити људи у телима — јер ће и мртви устати у телима — то требапророчке речи разумети у преносном смислу. Јосафатова долина је цела земља, од истока дозапада; па као што је негда Бог у Јосафатовој долини показао Своју моћ и суд, тако ће упоследњи дан показати Он исту таку моћ и суд над целим људским родом.

И разлучиће их између себе. У једном тренућу ока сви сакупљени људи биће разлучени на двестране, на лево и на десно, као магнетском неодољивом силом. Тако. да нико од оних штоприпадају левој страни неће моћи кренути на десно, нити ће ико од оних што припадају деснојстрани моћи кренути на лево. Као кад пастир викне. и овце иду на једну страну, а козе на другу.

Тада ће рећи Цар онима што Му стоје с десне стране: Ходите благословени Оца Мојега;примите царство које вам је приправљено од постања света. У почетку Христос назива СебеСином Човечјим, то јест Сином Божјим, а овде Он назива Себе Царем. Јер Њему се даде царствои сила и слава. Ходите благословени Оца Мојега. Благо онима, које Христос назовеблагословенима! Јер благослов Божји садржи у себи сва блага и све радости и милине небеске.Зашто Господ не каже: благословени Моји него благословени Оца Мојега? Јер Он је једини СинБожји, Јединородни и нестворени, од вечности у вечност, а праведници су по благослову Божјемусиновљени и тако постали као браћа Христова. Господ призива праведнике, да приме царство,које је за њих приправљено од постања света. То значи, да је Бог још пре створења човекаприправио царство за човека. Пре него је саздао Адама, све је већ било приготовљено за његоврајски живот. Једно цело царство блистало се у сјају, и само је чекало цара. Тада је Бог увеоАдама у то царство, и царство је било потпуно. Тако и за све праведнике Бог је приготовио одпочетка царство које само чека на своје цареве, на челу којих ће стајати сам Цар Христос.

Призвавши праведнике у царство, Судија одмах објашњава, зашто им даје царство —]ер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме; го

бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени. На оводивно објашњење праведници са снебивањем и кротошћу питају Цара, када Га то они видешегладна и жедна и гола и болесна, и када Му то они све учинише? Нашто Цар опет дивноодговара: заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.

У овоме целом објашњењу има два смисла, један спољашњи а други унутрашњи.Спољашњи смисао јасан је свакоме. Ко нахрани гладна човека, нахранио је Господа. Ко напојижедна, напојио је Господа. Ко одене гола, оденуо је Господа. Ко прими странца као госта,примио је Господа. Ко обиђе болесна и невољна или сужња у тамници, обишао је Господа. Јер јеречено и у Старом завету: Господу позајима ко поклања сиромаху, и платиће му (Господ) задобро његово (Приче 19, 17). Јер кроз оне. који ишту помоћи наше, Господ куша срца наша. Богништа не потребује за Себе од нас; Њему ништа не треба. Не може бити гладан Онај који јестворио хлеб; нити жедан Онај који је створио воду; нити го Онај који је оденуо сва створењаСвоја; нити болестан Онај који је извор здравља; Нити сужањ Онај који је Господ надгосподарима. Но Он тражи од нас милостињу, да би кроз то омекшао и облагородио срца наша.Бог може по свемоћи Својој одједном учинити све људе богатим и ситим и одевеним изадовољним. Но Он попушта глад, и жеђ, и болест, и муку, и сиротињу на људе из два разлога:прво, да би они, што све то трпе, кроз трпљење омекшали и облагородили срца своја и сетили сеБога, и припали к Њему с вером и молитвом; а друго, да би они, што не трпе, богати и сити,одевени и здрави, моћни и слободни, видели беду човека и милостињом омекшали иоблагородили срца своја; и да би у туђем страдању осетили своје страдање, у туђем понижењусвоје понижење, те тако разумели братство и јединство свих људи на земљи кроз живога Бога,Творца и Промислитеља свих и свега на земљи. Милости хоће од нас Господ, милости изнадсвега другог. Јер Он зна, да је милост пут и метод враћања човека вери у Бога, нади у Бога, иљубави према Богу.

Ово је спољашњи смисао. А унутрашњи смисао односи се на Христа у нама самима. У свакојсветлој мисли ума нашег, у сваком племенитом осећају срца нашег, и у свакој благородној тежњидуше наше ка остварењу добра пројављује се Христос у нама силом Духа Светога. Све те светлемисли, племените осећаје и благородне тежње Он назива малом, или најмањом, браћом Својом.Он их тако назива зато, што су они у нама у незнатној мањини према огромном пољу светскогталога и зла у нама. Ако ум наш гладни за Богом, и ми га нахранимо, нахранили смо Христа усеби; ако ли је срце наше голо од сваке доброте и племенитости Божје, и ми га оденемо, оденулисмо Христа у себи; ако ли је душа наша болесна и у тамници нашег злог бића, наших злих дела,и ми је се сетимо и обиђемо, обишли смо Христа у себи. Једном речју, ако онај други човек унама, који је негда заузимао првенство и који представља праведника, потиштеног и пониженогод злог човека у нама, или грешника, и ми му дамо заштите, заштитили смо Христа у себи.Мален је премален тај праведник у нама, голем је преголем тај грешник у нама. Но онајправедник у нама јесте малени брат Христов, а овај грешник у нама јесте голијатски противникХристов. Ако, дакле, заштитимо праведника у себи, ако му дамо слободу, ако га ојачамо иизведемо на светлост, ако га уздигнемо изнад грешника, тако да он завлада потпуно надгрешником; да би могли рећи као апостол Павле: Не живим ја него Христос живи у мени —онда ћемо и ми бити названи благословеним, и чућемо речи Цара на Страшном Суду: ходите,примите царство, које вам је приправљено од постања света.

А онима с леве стране рећи ће Судија: идите од мене проклети у огањ вечни приправљенђаволу и ангелима његовим. Страховит суд, али праведан суд! Докле Цар призива праведне ксеби и даје им царство, дотле грешне тера од Себе и шаље их у огањ вечни („Ако икад дође крајвечној муци, то следује, да ће и вечном животу доћи крај. Но како се ово не може ни помислитиу погледу вечнога живота, то како се може помишљати о крају вечног мучења?" ВасилијеВелики: Слово 14, о Страшном Суду), у грозно друштво ђавола и његових слугу. Врло је важното што Господ не каже, да је за грешне приправљен огањ вечни од постања света, као што јеказао праведним, да је за њих царство, приправљено од постања света. Шта ово значи? Сасвимје јасно, да је Бог приправио огањ вечни само за ђавола и његове ангеле, а да је за све људеприправио царство од постања света. Јер Бог хоће да се сви људи спасу (I Тим. 2, 4; сравни Мат.18, 14; Јов. 3, 16; II Петр. 3, 9; Ис. 45, 22), и да ниједан не погине. Према томе Бог није одредио

људе за погибао него за спасење, нити им је наменио унапред огањ ђаволски него царство Својеи само царство Своје. Јасно је из овога, да погрешно мисле они, који говоре за грешника: суђеному је да буде грешник! Јер ако му је суђено да буде грешник, то му заиста није суђено од Боганего од њега самога. Да му пак није суђено то од Бога, види се из тога, што Бог није унапредодредио никакво мучилиште за људе него само за ђавола. Зато на Страшноме Суду праведниСудија неће имати куда да пошаље грешнике до у мрачно обиталиште ђавола. А да је праведно,што их Судија тамо шаље, јасно је из тога, што су они за живота на земљи сасвим отпали од Богаи ставили се у службу ђаволу.

Изрекавши осуду грешницима на левој страни Цар им одмах објашњава, зашто су проклети, изашто их шаље у огањ вечни. Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојистеме; гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме, болестан и у тамници бејах, и необиђосте ме. Не учинише, дакле, ништа од свега онога што праведници на десној страниучинише. Саслушавши ове речи од Цара грешници питају као и праведници: Господе, кад тевидесмо гладна или жедна? Одговара Господ: кад не учинисте једноме од ове моје најмањебраће, ни мени не учинисте.

Цело ово објашњење, које Цар даје грешницима, има исто онако два смисла, спољашњи иунутрашњи, као год и у првом случају, код праведника. Грешници су били мрачна ума, тврдасрца и злонамерне душе у односу према гладној и жедној и голој и болесној и сужној браћисвојој на земљи. Они нису могли прозрети својим одебљаним умом, да кроз беднике истрадалнике овога света њих сам Христос ословљава за милост. Њихово тврдо срце нису моглеомекшати туђе сузе. Нити је пример Христа и Његових светитеља могао окренути њиховузлонамерну душу, да за добром тежи и добро чини. Па како су немилостиви били према Христуу браћи својој, тако су немилостиви били према Христу у самим себи. Сваку светлу мисао у себиони су намерно угушивали и замењивали је мислима блудним и богохулним; сваки племенитиосећај у срцу своме, чим би се зачео, чупали су из корена и замењивали немилошћу, пожудом исебичношћу; сваку тежњу душе да учини неко добро, следујући закону Божјем, они су брзо игрубо сузбијали, и на место ње изазивали и подржавали тежњу, да чине зло људима и грех иувреду Богу. И тако је најмањи брат Христов у њима, то јест праведник у њима, био распет иубијен и сахрањен, а однеговани мрачни Голијат, то јест неправедник у њима, или сам ђаво,остао као победилац на бојишту. Куда ће Бог с таквима? Може ли примити у Своје царство оне,који су сасвим изгнали Божје царство из себе? Може ли призвати к Себи оне,који су искоренилиу себи свако сродство с Богом, и који су се објавили и јавно пред светом и тајно у срцу своме каонепријатељи Христови а слуге ђаволске? Не; по своме слободном избору они су постали слугеђавола, и Судија на Страшном Суду упућује их у оно друштво, у које су се они већ за животаотворено уписали — у огањ вечни приправљен за ђавола и слуге његове. И одмах затимзавршује се тај највећи и најкраћи процес у целој историји створенога света.

Ови (грешници) ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни. Живот и мука овде сепротивстављају. Где је живот ту нема муке, где је мука ту нема живота. И заиста пуноћа животаискључује муку. Царство небеско представља пуноћу живота, док обиталиште ђаволапредставља муку, и само муку, без живота, који је од Бога. Ми видимо и у овом земаљскомживоту, како је душа грешна човека, који има у себи мало живота, то јест мало Бога, испуњенамного већим мучењем него ли душа праведника, који има у себи више живота, то јест више Бога.Као што је речено још у старој мудрости: безбожник се мучи свега века свога;.. страх му зуји уушима; .. не верује да ће се вратити из таме, од свуда привиђа мач;.. туга и невоља страше га,и наваљују на њ као цар готов на бој. Јер је замахнуо на Бога руком својом (Јов. 15, 20—25).Тако је, дакле и ово време на земљи тешко мучење за грешника. И најмању муку у овом животугрешник теже подноси него ли праведник. Јер само онај, ко има живота у себи, може да поднесемуку, да презре страдање, да победи сву злобу света и да се радује. Живот и радост нераздвојни

су. Зато сам Христос говори праведницима, које свет срамоти и прогони и клевета: раоујте се ивеселите се (Мат. 5, 11)!

Но сав овај земни живот наш далека је сен правога и пунога живота у царству Божјем, каошто је и сва мука на земљи само далека сен језовите муке грешника у паклу. („Упиташе некогвеликог старца: како, оче, тако стрпљиво подносиш толики труд? Одговори старац: сав мојживотни труд није раван ни једноме дану муке (у ономе свету)", Алфавитни Патерик). Живот наземљи — ма колико да је узвишен — ипак је помешан с муком, јер овде нема пуноће живота, каошто је и мука на земљи — ма колико она да је велика — ипак помешана са животом. Но наСтрашном Суду оделиће се живот од муке, и живот ће бити живот, а мука ће бити мука. И једнои друго биће вечно, свако за себе. Колика је та вечност, то наш људски ум не може схватити.Онај ко се буде наслађивао један минут гледањем лица Божјега, чиниће му се као наслада одхиљаде година; и онај ко се буде један минут мучио с ђаволима у паклу, чиниће му се каомучење од хиљаде година. Јер неће више бити времена, које је нама познато, ни дана ни ноћи,него ће бити све јеоан дан, који је познат Господу (Захар. 14, 7; Откр. 22, 5). Нити ће бити другогсунца осим Бога. Нити ће бити изласка и заласка сунца, да би се вечност могла по томе рачунатикао што се сада време рачуна. Него ће блажени праведници рачунати вечност по радости својој,а мучени грешници по муци својој.

Ето, тако је описао Господ Исус Христос последњи и највећи догађај, који ће се десити увремену, на ивици времена и вечности. И ми верујемо, да ће се све ово дословце овако догодити,једно зато, што су се и сва друга многобројна предсказања Христова збила дословце, а другозато, што је Он највећи наш пријатељ и једини истински Човекољубац, преиспуњен љубављупрема људима. А у савршеној љубави нема ни неистине ни заблуде. Савршена љубав садржисавршену истину. Да се све то неће догодити, Он нам не би ни рекао. Но Он је то рекао, и то ћесе све тако и догодити. А Он нам није то рекао да покаже Своје знање пред људима. Не; Он нијетражио славе људске (Јов. 5, 41). Он је то све рекао ради нашег спасења. Свак ко има разума и коисповеда Христа Господа може увидети, да му је нужно ово знати, да би се могао спасти. ЈерГоспод није учинио ниједно дело, нити је изрекао иједну реч, нити је дозволио да Му се догодииједан догађај у земном животу, који не би служио нашем спасењу.

Зато будимо разумни и трезвени, те држимо непрестано пред очима духовним сликуСтрашнога Суда. Та слика многе је грешнике већ повратила са пута пропасти на пут спасења.Време је наше кратко, и кад истекне — нема више покајања. Својим животом за ово кратковреме ми морамо да одлучимо нешто судбоносно за нашу вечност: да ли ћемо стати с десне илис леве стране Цара славе. Бог нам је задао лак и кратак задатак, но награда и казна је огромна, ипревазилази сваки опис језиком људским.Зато не дангубимо ни с једним даном; јер сваки дан може да буде последњи и одлучујући; сваки дан може да донесе пропаст овоме свету и свануће онога Дана жељенога. („Написано је: иже восхошчет друг бити миру, враг Божиј бивајет (Јак. 5, 4). Следствено: ко се не радује приближењу краја света, тај доказује, да је он пријатељ овога последњега, а кроз то непријатељ Божји. Но нека је далеко и помисао таква од верујућих, нека је далеко од оних, који вером знају, да постоји други живот, и који га истински љубе. Јер жалити због пропасти света својствено је онима, који су корене срца свога усадили у љубав према свету; онима, који не желе будућег живота, и који чак не верују у његово постојање. Св. Григ. Двојеслов: Бес. на Еванг. књ. I, бес I: ознацима краја света). Да се не постидимо на Дан Гнева Господњега, ни пред Господом, ни пред војскама Његових светих ангела, ни пред многим милијардама праведника и светитеља. Да не будемо одвојени за навек од Господа, и од ангела Његових, и од праведника Његових, и од нашихсродника и пријатеља, који буду били на десној страни. Него да са целом безбројном и лучезарном војском ангела и праведника запевамо песму радости и победе: свјат, свјат, свјат Господ Саваот! Алилуја! И да заједно са целом војском небеском прослављамо Спаситеља

нашег, Господа Сина, са Оцем и Духом Светим — Тројицу једнобитну и неразделну кроза сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА СИРОПУСНАЈеванђеље о посту

Матеј, 6, 14—21. Зач. 17.

Не предавати се непријатељу основно је правило за војника у борби. Војсковођ унапредупозорава, да се сваки војник чува замки непријатељских, да не би био преварен и заробљен.Осамљен, огладнео, озебао и оголео војник ће бити у великом искушењу, да се преданепријатељу. Његов положај искористиће лукави непријатељ на све могуће начине. И мада и овајгладује, добациваће ипак војнику нешто хлеба, да покаже, како он има хране изобилно. И ако сеи он мрзне, у поцепаности и голотињи, добациваће му нешто од одела, да покаже како је онодевен и богат. Добациваће му и писма, у којима ће се хвалити, да је његова победа сасвимосигурана, и лагаће беднога војника, као да су се већ многи пукови његових другова на лево и надесно од њега предали, или како је његов генерал тобож убијен, или како је његов краљ тражиомир! Обећаваће му скори повратак на своје огњиште, и положај, и новац, и све што један човек украјњој нужди може само у сну пожелети. Све ове непријатељске замке и трапове војсковођунапред предочава војницима и упозорава их, да ничему томе не верују, него да држе својеместо, да се не предају и да остану верни својој застави, ма и по цену смрти.

Не предавати се непријатељу основно је правило и за Христовог војника у борби са злимдухом овога света. И Христос као наш Цар и Војсковођ у овој борби предочава нам све иупозорава нас на све. Ето вам казах унапред (Мат. 24, 25; Јов. 14, 29), говори Он Својимученицима. Опасност је велика, а непријатељ човечјег рода страшнији је и лукавији од свакогдругог могућег непријатеља. То Господ изражава на другом једном месту: ево вас иште Сатана,да би вас чинио као пшеницу (Лк. 22, 31). Сатана непрестано иште људе, још од онога дана кадаје преварио првога човека — још од онога дана он полаже право на људски род и отима га одБога као своје. Свим могућим обманама он привлачи Христове војнике к себи, замамљујући ихлажним обећањима и показујући им своја богатства. Нико није гладнији од њега, но он показујехлеб гладнима људима зовући их на предају. Нико није голији од њега, но он мами људе на бојесвога лажног и привидног одела. Нико није сиромашнији од њега, но он као мађионичар навашару трља динар о динар и вешто показује лакомим гледаоцима као да он има милионе. Никоније пропалији од њега, но он не престаје никако са лажима, као да је он победилац, као да суХристове војске потучене, као да је Христос узмакао са бојишта и сакрио се. Он је лажа и отацлажи, и сва његова сила и његово имање јесте само у лажи. Предочивши својим следбеницимасве обмане и оружја ђаволска, Господ Исус упутио их је и примером и речима, како да сеодупиру свему и каквим оружјем да се боре.

Пре свега сам Он, Христос, главно је оружје нас, Његових следбеника. Његово присуство снама и Његова сила у нама главно је наше оружје. Његове последње речи, које су записане уЈеванђељу, гласе: и ево ја сам с вама у све дане до свршетка времена. Амин (Мат. 28, 20). И гле,заиста, Његово се присуство показало кроз векове и векове на милионима оних неустрашивихбораца Његових, апостола, мученика, исповедника, богоносних отаца, благочестивих девица исветитеља; и не само показало у прошлим временима, него се показује и данданас очигледно инесумњиво за свакога, ко се већ није предао сасвим зломе духу, и не само да се показује данаснего ће се и на самом крају времена појавити такви силни богоносци, какви су били Енох иИлија (Откров. 11, 3). Исто је тако очигледна и несумњива сила Његовог тела и крви, Његовогстрадања, Његових речи, Његовог часног и животворног Крста, Његовог васкрсења и Његовебесмртне славе. Ви, који сте се уверили у ову непобедиву силу Христову, што као електрична

струја непрестано струји кроз Његове верне, казујте то другима! А ви, који се још нисте уверили,а желите уверити се, учините све оно што Јеванђеље прописује да се чини, и уверићете се.Оставите оне, који злобно сумњају, нека сумњају. Не злобе Богу него себи; не сумњају на штетуБога него на пропаст своју. Доћи ће ускоро време, када нити ће моћи сумњати, нити ће им седати веровати.

Но осим присуства и силе Христове, што је наше главно оружје у борби против злог духа,Господ Исус је препоручио и још неколике врсте оружја, која ми сами себи, а с Његовом помоћу,треба да скујемо. А та су оружја: непрестано покајање, непрестано милосрђе, непрестанамолитва, непрестана радост у Господу Исусу и страх од Суда и душевне пропасти; па ондадраговољно подношење страдања за Њега са вером и надом, па опраштање увреда, па гледање наовај свет који јесте као да и није, па причешћивање Његовим светим тајнама, па бдење, па пост.Ми помињемо пост на крају не зато што је пост најмање важно оружје — Боже сачувај! — негосамо зато што данашње јеванђеље говори о посту, а ми смо ради да протумачимо данашњејеванђеље.

Ако ли не опраштате људима греха њихових, ни Отац ваш неће опростити вама грехаваших. Тако почиње данашње јеванђеље. Зашто тако почиње? Рећи ћете: какве везе има то сапостом? Има везе, и то врло тесне, као што има тесне везе са постом и завршетак јеванђеља, којине говори о посту него о сабирању богатства не на земљи него на небу, где мољац не једе, рђа неразгриза и лопови не краду. Јер кад се схвати пост у правом хришћанском смислу, а не узаконском и фарисејском, онда је и праштање увреда и уздржавање од среброљубља пост, и тоглавни пост, или ако хоћете — главни плод поста. Јер заиста врло малу цену има уздржавање одјела без уздржавања од враћања увреде за увреду и без уздржавања од опсене земаљскога блага.

Господ нама не наређује силом власти: опраштајте грехе људима! Он оставља нама напроизвол, да праштамо или да не праштамо. Он неће да повреди нашу слободу, и да нам силомнатури нешто да деламо, јер онда дела наша уствари не би била наша него Његова, те за нас неби имала оне вредности, коју имају кад их ми чинимо слободно и драговољно. Он, истина, ненаређује силом власти, али Он нам предочава, шта ће нас снаћи: ни Ошац ваш неће опроститивама греха ваших. Па ко ће нам онда опростити грехе наше, ако Бог неће? Нико, ни на небу ни наземљи — нико. Људи нам неће опростити, јер и ми њима не опраштамо, а Бог нам нећеопростити, јер нам људи не опраштају. Где смо онда, и где ћемо бити? Онда ћемо проживети овајвек под планином греха, а у оном животу тежина те планине биће повећана за сву вечност. — Стога извежбајмо се, да не враћамо људима увреду за увреду, и зло за зло, нити да плаћамо грехгрехом. Јер гле, кад видиш пијана човека пала у блато, да ли ћеш и ти лећи у блато поред њега?Или ћеш се потрудити, да њега дигнеш и уклониш од блата? И сваки је грех блато. И свакастраст је пијанство. Ако је брат твој увалио своју душу у блато греха, зашто ти мораш да твојудушу простиреш у исто то блато? Зато уздржи се од онога што чини твој грешни брат, и пожурисе да и њега исправиш и очистиш. Да би и тебе Отац небесни исправио и очистио од свијугрехова твојих, тајних и јавних, и поставио те међу ангеле Своје на Страшном Суду.

А кад постите, говори Господ, не будите жалосни као лицемери, јер они помрачавају лицасвоја, да их виде људи где посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју. Лицемерни су они,који не посте Бога ради, нити своје душе ради, него људи ради. Да их људи виде где посте иодаду им хвалу. Но како сви људи не могу гледати сваки дан шта они једу и пију, то се они трудеда направе своје лице таквим, да људи могу читати пост са њихова лица. Они помрачавају лицасвоја, праве их бледим и жалосним, намрштеним и упијеним. Не мажу своју главу мириснимуљем нити лице своје перу. И људи их гледају, и диве им се, и хвале их. Награђују их људисвојим дивљењем, плаћају им људи њихов пост својим похвалама. Шта имају више они даочекују од Бога? Ради Бога они нису ни постили. Ради људи су постили. Какву плату они могупогледати за душу своју? Ради душе они нису ни постили. Ради људи су постили, а људи су им

одали хвалу за то. Заиста, примили су плату своју. И Бог им ништа не дугује, нити ће им штодати за њихов пост у ономе животу.

А ти кад постиш, говори Господ, намажи главу своју и лице умиј да те не виде људи гдепостиш него (да те види) Отац твој који је у тајности, и Отац твој који види тајно платићети јавно. Ово је главни пропис о посту. И он је својим спољашњим смислом јасан. Кад постиш,постиш ради Бога и ради спасења душе своје, а не ради људи. Није важно ни најмање, да људивиде и знају да ти постиш, чак је и боље за тебе да они не виде и не знају. Ти и не чекаш од људизато никакву награду. Јер шта ти могу дати они који и сами све очекују од Бога као и ти? Важноје, да Бог види и зна. А Бог ће видети у сваком случају, од Њега се не може ништа сакрити. Затоне показуј свој пост никаквим спољашњим знацима. Бог не чита твоје срце по спољашњимзнацима; Он га чита изнутра, из самога срца. Како си мазао главу пре поста, можеш је такомазати и за време поста, и како си умивао лице пре поста, можеш га умивати и за време поста.Ни мазање главе ни намазање неће увеличати твоју заслугу пред Богом, ни умивање лица нинеумивање неће твоју душу ни спасти ни погубити.

Но ове речи Христове: намажи главу своју и лице своје умиј, тако одлучно речене, имају својунутрашњи дубоки смисао. Јер, да је Господ мислио само на физичку главу и физичко лице, Онсвакако не би дао заповест, да уз пост намажеш главу и умијеш лице, него би рекао, да јеспоредна и безначајна ствар за плодове поста мазао ти своју главу или немазао, и умивао титвоје лице или неумивао. Очевидно, да се у овим речима скрива неки тајанствени смисао. Иначе,ко би схватио ову изричну заповест Христову по спољашњем смислу њеном, и почео нарочитоуз пост мазати своју главу и умивати своје лице, тај би пао у једну другу, супротну врстулицемерства. Тај би опет изнео свој пост на изложбу пред људе, само на један други начин. А тоје Господ нарочито хтео да одучи људе, да не чине. Несумњиво је, дакле, да ова заповест имасвој унутрашњи смисао. Какав? Сличан ономе, који апостол Павле придаје обрезању, истичућиобрезање срца као спасоносно и сматрајући спољашње обрезање као равно необрезању (Гал. 6,15; Рим. 2, 29). Намажи главу своју, дакле, значи: намажи ум свој Духом Светим. Јер главаозначава ум и целу душу, а мирисно уље, којим се глава маже, Духа Светога. А то значи: постиод свих злих мисли и уздржавај се од свих ружних и непотребних речи, насупрот томе: испуниум свој мислима о Богу, о светињи, о чистоти, о вери и љубави и свему ономе што је достојноДуха Светога. Исто тако чини и са језиком својим — јер говор с умом чини једно — те или сеуопште уздржавај од говора, или, ако говориш, говори само оно што иде на славу Божју и наспас душе. Исто тако чини и са срцем својим: пости од сваке мржње и злобе, зависти и гордости,богохулства и човекохулства, од сваког греха и грешне жеље, страсти и похоти, — од свега сетога уздржавај, и пусти Духа Светог нека Он сади по пољу срца

твога све врсте божанског и богопријатног усева и небеског цвећа. Исто тако чини и са вољомдуше своје: пости од свих грешних намера и грешних дела, уздржи се од свакога зла, и пустиДуха Светога, да Собом као мирисним уљем помаже тврдокорну душу твоју, да јој залечи ране,да је усправи ка Богу, да јој омили добра дела, да је испуни жеђу за сваким добром што је у Богу.

То значе речи: намажи главу своју. Једном речју — зауздај и уздржи свога унутрашњегчовека, који јесте главни човек, од свакога зла и упути га на свако добро.

Шта значе речи: и лице своје умиј? Лице означава спољашњег телесног, чулног човека, речју— тело човечје. Кроз тело се објављује душа овоме свету. За Бога је душа лице човеково, но засвет тело је лице човеково. Телесним чулима и органима ми објављујемо свету шта мислимо,шта осећамо и шта хоћемо. Језик говори оно што ум мисли, очи показују оно што срце осећа иноге извршују оно што воља душе хоће.

Умиј своје лице значи: очисти своје тело од чињења сваког греха, сваке нечистоте и свакезлоће. Уздржи чула своја од свега излишнога и погубнога. Закрати очима, да не тумарајунепрестано по шаренилу овога света; закрати ушима, да не слушају ништа што не служиспасењу душе; закрати носу, да не опија душу мирисима овога света, који се брзо у смрадобраћају; закрати језику и стомаку, да се не лакоме на многа јела и пића; уопште, закрати телу, дасе разнежује и захтева од тебе више него што му је најнужније за опстанак. Уз то још закратирукама, да бију и муче људе и стоку; закрати ногама, да иду на грех, на лудо весеље, на безбожнезабаве, у бој и у крађу, а насупрот свему томе, упути цело тело своје, да буде истински храмдуше твоје, — не друмски хан, где разбојници свраћају и деле отмицу и спремају нови планотмице — него храм Бога Живога.

То значе речи: и лице своје умиј. То је пост, што спасењу води. То је пост, што Христоспрепоручује; пост, у коме нема лицемерства; пост, који изгони и прогони зле духове и доносичовеку славну победу и многи плод и у овом и у оном животу.

Важно је запазити овде, да Христос прво помиње главу, па онда лице, то јест прво душу, паонда тело. Лицемери су постили само телом, и свој пост телом људима показивали. Насупроттоме Христос истиче прво пост унутрашњи, душевни, па онда спољашњи, телесни, но не зато,да би потценио телесни пост — гле, и он је сам постио телесно — него да почне од почетка, дапрво избистри извор, па онда реку, да прво очисти душу, па онда огледало душе. Прво човекмора умом и срцем и вољом да усвоји пост, па онда и телом драговољно и радосно да га испуни.Као што један уметник прво душом уобличи једну слику, па је онда хитно и радосно рукомизводи. Тако и пост телесни треба да је радост а не жалост. Зато Господ и употребљава речи:мазање и умивање; јер као што ово двоје ствара пријатност и радост физичком човеку, тако пост— пост душевни и телесни — треба да ствара пријатност и радост човеку душевном. Јер пост јеоружје, врло моћно оружје у борби против злог духа. Војник у борби кад изгуби оружјежалостан је, јер ненаоружан мора да бежи или да се предаје. А кад добије оружје, онда јерадостан, јер онда може да држи своје место и даје отпора непријатељу. Како да се не радујехришћанин кад се наоружа постом против најцрњег врага своје душе? Како да му срце неустрепери и лице не засветли, кад види у својим рукама оружје, од кога враг његов безобзирнобежи?

Прождрљивост чини човека суморним и плашљивим, а пост га чини радосним и храбрим. Нокао што прождрљивост изазива све већу прождрљивост, тако пост подстиче све већу и дужуиздржљивост. Цар Давид се извежбао био тако дуго да пости, да сам каже: колена мојаизнемогоше од поста (Пс. 108, 24). Кад човек увиди благодати поста, он заволи да пости свевише и више. А благодати су поста безбројне.

Постом човек олакшава и тело и дух од мрака и дебелости. Тело постаје лако и чило, а духсветао и јасан.

Постом човек издиже душу своју над земаљском тамницом и пробија се кроз мракживотињског живота у светлост Божјег царства, управо у домовину своју.

Пост човека чини снажним, одлучним и храбрим и пред људима и пред демонима.Пост чини још човека широкогрудим, кротким, милостивим и послушним.Постом се Мојсеј удостоји да прими закон из руке Божије.Постом Илија затвори небо те не би кише три године дана; постом он спусти огањ с неба на

идолопоклонике, и постом учини себе тако чистим, да је могао на Хориву с Богом разговарати.Постом ce Данило спасе од лавова у пећини, и три отрока од огња у пећи пламеној.Постом цар Давид уздиже срце своје ка Господу, те сиђе благодат Божја на њ и испева

најслађе и најузвишеније молитве, какве је икад један смртни човек пре Христа уздигао Богу.Постом цар Јосафат без борбе сатре своје непријатеље, Амонићане и Моавићане (II Дневника

20, 23).Постом ce спасоше Јевреји од гоњења царског доглавника Амама (Јестир. 4, 3).Постом ce спасе град Нинива од пропасти, коју му предсказа пророк Јона.Постом постаде Јован Крститељ највећим човеком међу свима од жене рођенима.Постом наоружан Свети Антоније победи све хорде демонске и одагна их од себе. Шта? Зар

само Свети Антоније? Безбројне војске хришћанских светитеља и светитељски очистише ceпостом, ојачаше ce постом, и посташе највећи јунаци у историји људској. Јер победише оно штоје најтеже победити — себе. A победивши себе победише свет и Сатану. (Свети Василије вели:„Пост чини ум крепким". Свети Диодох: „Прави подвижници уздржавају ce од хране не затошто је сматрају по природи злом, но да би кроз уздражање укротили гореће чланове тела". Aблажени Јероним: „Богу, Творцу и Господару васиони, наравно, није нужно крчање празногстомака, али без овог не може бити целомудрија" — aliter pudicita tuta esse non possit").

И најзад, није ли и сам Господ Исус отпочео своје божанско дело спасења људи дуготрајнимпостом од четрдесет дана? И није ли Он тиме јасно указао, да и ми морамо почети правихришћански живот постом? Прво пост, a остало све долази уз пост и кроз пост. Својимпримером Господ нам је показао, какво је моћно оружје пост. Тим оружјем Он је победио Сатануу пустињи, a кроз то победио је и три главне сатанске страсти, кроз које Сатана има слободанприступ к нама, a то су: сластољубље, частољубље и среброљубље; три погубна лакомства и тринајвеће замке, у које зли непријатељ рода људског намамљује Христове војнике.

Ho како среброљубље олакшава и омогућава остале страсти, то је оно, по речима апостола,корен свију зала (I Тим. 6, 10). Зато Господ Исус завршава Своје учење о посту опоменом да небудемо среброљубиви, да се уздржимо од душегубног нагомилавања земаљскога блага, којеодваја наше срце од Бога и затрпава га у земљу.

Не сабирајте себи блага на земљи, говори Господ, где мољац и рђа квари, и где лупежипоткопавају и краду; него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и гделупежи не поткопавају и не краду. Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше. Ко сабираземаљска блага, сабира себи муку и страх. Тај губи себе у своме благу, и његово срце затрпава сепрашином. („Многи древни светитељи имали су, истина, велика богатства, као: Авраам, Јов.,Давид, и многи други, али они нису имали пристрашћа ка богатству, него су све ствари сматрализа Божје". Петар Дамаскин). Ми смо непрестано у друштву свога блага, било да је наше благоне земљи било на небу. Наше су мисли с нашим благом; наше је срце с нашим благом; наша јесва воља с нашим благом, — било да је наше благо на земљи било на небу. Ми смо везани засвоје благо као река за своје корито, — било да је наше благо на земљи било на небу. Ако сеобогатимо земаљским благом бићемо привремени богаташи и вечни сиромаси; ако се пакобогатимо небеским благом, бићемо привремени сиромаси а вечни богаташи. Остављено нам јена вољу да бирамо, једно или друго. У тој слободи избора и лежи наша слава али и наша мука.Ако изаберемо вечна блага, којима не приступа ни мољац ни рђа ни лопов, наша слава бићевечна. Ако ли изаберемо она друга блага, која морамо чувати од мољаца, рђе и лопова, нашамука биће вечна.

По унутрашњем смислу под земаљским благом разуме се и сва земаљска утученост, земаљскакултура и земаљско благородство, уколико је оно одвојено од Бога и Јеванђеља. Заборав једе тоблаго као мољац; животне недаће и страдања кваре га као рђа, а зли дух га поткопава и краде каосваки лупеж. Сабирати небеско благо, према овом унутрашњем смислу, значи богатити свој умпознањем Божјег бића и Божје воље; и богатити своје срце и душу културом и благородствомјеванђелским. Јер такво богатство само није изложено пролазности, кварежи и крађи.Сабирајући такво богатство ми га дајемо одмах Богу на чување. А оно што је код Бога, далеко јеи од мољаца, и од рђе, и од лопова. То богатство послаше Бог у сусрет нама онда када ми, потелесној смрти, пођемо Богу у сусрет. То богатство и извешће нас пред лице Божје. А свакодруго богатство, које нас је и на земљи делило и удаљавало од Бога, оделиће нас и удаљити одБога на небу за увек и увек. Јер ако смо предали своје срце земаљском благу, предали смо својудушу Сатани. И бићемо тада као војници, који су изневерили своју заставу и предали се свомељутом и лажљивом непријатељу.

Зато отворимо очи док још има времена. Будимо тврдо уверени, да ће крајња победа припастине ђаволу и његовим слугама но нашем Цару и војсковођи Христу. С тога пожуримо, да примимопобедоносно оружје, које нам Он препоручује за борбу, часни пост, оружје за нас светло ипоносно, а за нашег врага страшно и смртоносно.

Уздржимо се од излишног једења и пијења, да од тога не отежају срца наша (Лук. 21, 31), и незакопају се у трулеж и мрак.

Уздржимо се од сабирања земаљског блага, да нас кроз то Сатана не одвоји од Христа и непринуди на предају.А кад постимо, не постимо ради људске похвале него ради спасења душе своје и славе Господа иСпаса нашег Исуса Христа, кога прослављају ангели са светитељима на небу и праведници на земљи са Оцем и Духом Светим, — Тројицу једнобитну и неразделну, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА СВИХ СВЕТИХ(прва по Духовдану)

Јеванђеље о следовању Христу

Матеј, 10, 32-38; 19, 27-30. зач. 38.

Шаље ли домаћин слугу за овцама ненахрањена?Шаље ли отац сина на орање без плуга и волова?Шаље ли војсковођ војника у бој без оружја?Не шаље.

И Бог не шаље у овај свет Своје слуге, Своје синове, Своје војнике, ненахрањене,неснабдевене, ненаоружане. Нису људи ни мудрији ни милостивији од Бога — далеко од тога! пакад и они знају снабдевати своје посленике са оним што им треба, тим пре зна Бог снабдетиСвоје са оним што овима треба.

А да Бог снабдева обилато Својом благодаћу оне који делају Његово дело, најочигледније намсведочи пример светих апостола. Да су дванаест људи, простога порекла и занимања, без војскеи богатства, без земаљског сјаја и силе, могли оставити своје домове и своје родбине, и кренутипо свету да проносе Христово Јеванђеље, то јест нешто сасвим ново и супротно свему ономешто је свет дотле сматрао за истину и за добро — то се не може објаснити ничим сем Божјомпомоћу, Божјим садејством, Божјом благодаћу. Па још имати храбрости устати против лажнеучености најученијих, и погубног богатства најбогатијих, и опаке власти најсилнијих овогасвета — одкуда би то смели и могли прости рибари, да их Бог није хранио Својом мудрошћу,бранио Својом силом, и оружао Својим оружјем? Па још уз то да су могли имати толику

неустрашивост и издржљивост, да претрпе нечувене муке и неописана понижења: да их бију иљуди и природне непогоде; да их окивају у вериге; да их гоне подсмехом и каменицама; да ихдрже гладне по тамницама; да их преносе везане по бурним морима с краја у крај света; да ихбацају пред дивље зверове, да их секу и распињу; да гледају сав свет наоружан до зуба противсебе, њих дванаест рибара — ваистину, о, ваистину, они су морали имати неку непобедивутајанствену помоћ, неку храну, која се не узима у уста и храни, неко оружје, које се не носи урукама а невидљиво силама војске непријатеља (в. II Кор. 10, 4). Узбунивши сав свет нечувеномпроповеђу о Васкрслом Христу, о Богу, који се јавио људима у телу и поново се дигао у Својенебеско царство, и посејавши семе нове вере, новога живота, новога створења, они су отишли изовога света. Но тек тада почиње земља да гори од њих: од њихова семена, од њихових речи, одњихових стопа. Народи, који су их гонили, расули су се по свету; царевине, које су им сепротивиле, завалиле су се немоћно у прашину; домови, који их нису примили, сурвали су се урушевине; великаши и мудраци, који су их мучили, доживели су срам и очај и скончали супреужасном смрћу. А семе њихово изниче и процвета; Црква се подиже из њихове крви а нарушевинама насилних и лажних творевина људских; они, који их примише, прославише се; они,који им повероваше и пођоше за њима, спасоше се. О, како обилато храни Господ Својепосленике! Како раскошно снабдева Своје верне синове! Како војводски оружа све Својевојнике!

Прво Господ снабдева и оружа Своје верне, па онда их шаље на посао и у борбу. А да је тотако, показао је Христос и за Свога земаљског живота, а показала је и историја Цркве послесиласка Светога Духа. У Јеванђељу се каже, да Христос дозва све Своје ученике и даде им властна духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују (људе) од сваке болести и сваке немоћи. Ирече им онда, да иду и проповедају приближење царства небесног, и још: болесне исцељујте,губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; забадава сте добили, забадава и дајите.Прво им, дакле, даде власт, моћ и силу, па онда их посла на дело. За тако превелико делоапостоли су морали добити и превелику моћ. А да су заиста добили такву моћ, види се иза речисамога Спаситеља: забадава сте добили. А још да би показао апостолима, како је превелика инеодољива та божанска моћ, која ће вазда бити с њима, Господ им наређује, да безбрижно иду насвоје дело, не носећи собом ни злата ни сребра, ни хране, ни две хаљине, ни торбе, нити обуће;да се не срде, ако их неко не прими; да не мисле унапред, шта ће одговарати на судовима. Папошто му је дао потребну моћ, и пошто им је објаснио довољност те моћи за све потребе и свемуке у животу, тек тада им је нескривено изређао све муке и сва страдања, која их чекају. Ето јавас шаљем као овце међу вукове. Но опет их по том храбри: Не бојте се! Вама је и коса на глависва избројана. Божја сила помаже и врапцима, а камо ли неће вама! И најзад, завршује Господодлучним речима, које и чине данашње јеванђеље и које јасно изражавају, шта чека оне, којидату им Божју моћ на добро употребе, а шта оне, који дату им моћ или никако не употребе илипокушају је на зло употребити:

А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим, који је на небесима.А ко се одрече мене пред људима, одрећићу се и ја њега пред Оцем својим, који је на небесима.Прво је награда доброме и верноме војнику, који одржи и издржи; а друго је казна злом иневерном војнику, који се поколеба, посумња и преда непријатељу. Зар може бити веће наградеза једнога човека него да га сам Господ Христос у царству небеском, пред Оцем небеским и предбезбројним војинством ангела, призна за Свога? Да га упише у вечну књигу живих; да га венчаславом неисказаном, и да га стави Себи с десне стране на бесмртном збору небеском? И зарможе бити веће казне за једног човека него да га се сам Господ Христос одрече, да му каже предзбором свих ангела и свих народа а у присуству Оца Небеског: „Ја те не познајем; ти ниси Мој;ти не постојиш у књизи живих; иди од Мене!" А да је неопходно потребно јавно признавати иисповедити име Господа Исуса исто онако као и срцем веровати у Њега, о томе говори апостолПавле: ако признаш устима својим, да је Исус Господ, и верујеш у срцу своме — бићеш спасен

(Рим. 10, 9 — 10). То значи, да смо ми дужни и душом и телом исповедити Господа Исуса. Јер сечовек састоји из душе и тела, те је потребно да цео човек исповеди Онога који је дошао да спасецелога човека.

Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћервећма него мене, није мене достојан. Овако чудне речи може ти рећи само Онај, који има вишезаслуге за твој живот, него ли твој земаљски отац и мајка. Овако се усуђује говорити једино Онај,који те више љуби него што те љубе отац и мајка; Онај који љуби и твога сина и твоју кћер вишенего што их ти можеш љубити. Отац и мајка родили су те само за овај тренутни живот, а Он терађа за вечни живот; отац и мајка родили су те за муку и понижење, а Он те рађа за вечну радости вечну славу. И још, отац и мајка узимају од Њега па дају теби. Отац и мајка спремају ти храну,а Он ти даје дисање. Шта је важније — храна или дисање? Отац и мајка кроје ти одело, а Он тије скројио срце. Шта је неопходније одело или срце? Он те је довео у овај свет, отац и мајка сукапија, кроз коју те је увео. Ко је заслужнији — онај који те води у неки град или капија, крозкоју улазиш у град?

Наравно Господ не искључује ону љубав према родитељима и породу, коју ми дугујемо свимасвојим ближњим, и која нам је наређена једном од две главне заповести Христове. И сам јеГоспод показао љубав према пресветој Мајци Својој чак и са Крста, указавши јој на Своганајмилијег апостола Јована, као на сина место Себе. Но Он оно говори у вези са гоњењима истрадањима, која предстоје Његовим апостолима. Уплашиће се отац и мајка; уплашиће се син ићерка, па ће рећи апостолу Христовом: одреци се Христа, и живи мирно с нама, и не иди изсвога дома. Живи као и остали људи; мани се нове вере! Она те може раставити од нас и довестидо губилишта. Па шта да радимо ми онда? Могу и нас мучити глађу и шибањем; могу нас ипогубити. Зар смо те ми зато родили, рећи ће отац и мајка, да због тебе трпимо горчину подстарост своју? Зар си ти нас зато родио, рећи ће син и ћерка, да ми због тебе будемо поругани однаших вршњака и презрени и гоњени и, на крају можда, и убијени? Ако нас волиш, остави сеХриста, па живи ту с нама мирно и спокојно. — Ето, у таквим одлучујућим тренуцима апостолће имати да реши: ко му је пречи, и кога више воли — Христа или своје родитеље? Христа илидецу своју рођену? Од тога решења зависи сва његова вечност, а и вечност његове родбине.Никад у животу човек не ће бити стављен на страшније раскршће; а не може једном ногом ићиједним путем а другом другим. Не може човек у таквом тренутку поделити срце, него га морадати једној или другој страни. Поклони ли своје срце Христу, може поред себе спасти и родбинусвоју; поклони ли своје срце оцу и мајци и сину и кћери, погубиће сигурно и себе и њих. Јер сеодрекао Христа пред светом, те ће се и Христос одрећи њега на Страшном Суду пред Оцемнебеским и пред свим војинством ангелским и светитељским. — (Св. Исидор Пелусиот пишеградоначелнику Филеју, који је био жалостан, што није постигао у друштву славу, какву јежелео: „Слава у овоме животу безначајнија је од паучине и ништавнија од сновиђења; зато,уздигни ум свој к првобитном, па ћеш лако утишати жалост душе. Ко жели и једну и другу славу,томе је немогуће достићи обе. Могуће је достићи обе, када не заволимо обе, но једну, и то —небеску. Зато, ако желиш славу, заволи божанску (небеску), а за овом неретко и следује иземаљска слава". Писма, 5, 152). Да ће овај одлучни тренутак бити тежак, то је Господ предочиоапостолима рекавши: и непријатељи човеку постаће његови домаћи, то јест његова родбина,која ће га задржавати више него ико у свету, да не пође за Христом, и који ће га највишеосуђивати у случају, ако пође. Јер заиста не везују нас за овај свет непријатељи него пријатељи,не туђинци него сродници. Да би олакшао то раздвојење од своје фамилије и да би умириосавест оних, који би хтели ради Њега да све своје оставе, Господ им унапред рече, да не бринуништа као што ни врапци не брину. Нека се Његови следбеници не брину, ко ће им у њиховомодсуству хранити и одевати родбину. Храниће их и одеваће их Онај, који храни и одева и врапце.Без воље и знања Оца небеског не може пасти на земљу ни један врабац. Као да хоће Господ дакаже: ни вашој родбини, као ни вама, не може се ништа догодити без воље и знања Оца небеског.

И родбини вашој, као и вама, и коса на глави сва је избројана. Зато оставите их и пођите заМном. Гле, и кад сте с њима, не бринете ви о њима но Бог. Исто ће тако бринути Бог о њима ибез вас.

Но отац и мајка и синови и кћери имају овде и један унутрашњи смисао. Под оцем и мајкомразумеју се и наши учитељи и духовни вођи, који у нама стварају својом лажном науком духпротиван Христу и Јеванђељу. То су наши духовни родитељи. Они нас уче замаљској мудрости,која служи више телу него души, и која нас одваја од Христа а везује ропски за земљу. Док јошне познамо Христа, ми гледамо на ове духовне родитеље наше као на идоле; и било да их личнослушамо било да њихове књиге читамо, ми им поклањамо срца своја, љубав своју, поштовањесвоје, славу и поклоњење. Ко њих љуби више него Христа, није Христа достојан. — Подсиновима и кћерима треба разумети, по унутрашњем смислу, наша дела, наше послове, нашастварања, зидања, писања и све остало, чиме се ми поносимо као производом свога ума илисвојих руку. У тим производима нашим лежи и срце наше, љубав наша, понос наш. Но шта сусви ти наши производи и сва та дела наша према Христу? Као облаци дима према сунцу! Каопрашина времена према мермеру вечности! Ко, дакле, њих љуби више него Христа, није Христадостојан.

Даље говори Господ: и који не узме крста свога и не пође за мном; није мене достојан. Подкрстом треба прво разумети оно што се у вези с претходним речима само собом намеће, то јест:разлуку од оца и мајке и сина и кћери, од своје родбине, од својих пријатеља и учитеља, и одсвојих дела. Крст је бол, и растанак је бол.

Даље, под крстом треба разумети сва страдања, муке и патње, које ће један Христовследбеник срести на своме путу. Но све је то неопходно за праву љубав, да је још вишераспламти; све је то неминовно потребно као горак лек за болесника, који жели да оздрави.Сваки следбеник Христов срешће се на свом пут са различитим страдањима, мукама и патњама,по томе ће се и крстови разликовати. Зато Господ и вели, да свак узме крст свој.

Даље, под крстом треба разумети не само муку и бол, што споља наилази на човека, него иунутрашњу муку и бол при разлуци са самим собом, са својим старим човеком, са својимгрешним навикама и страстима, са својим телом. То је један од најтежих крстова, и он се неможе понети без помоћи Божје и превелике љубави човека према Христу. Но и тај се крстнеизоставно мора узети на се. Јер говори Господ даље: који чува душу своју, изгубиће је, а којиизгуби душу своју мене ради, наћи ће је. То јест: ко брижно чува своју стару душу, сву замрљанугресима и сву запрашену страстима, тај ће је несумњиво изгубити, пошто ништа прљаво инечисто неће изаћи пред лице Божје. А ко изгуби своју стару душу, ко се ње одрекне, ко њуодбаци Христа ради, то јест, ради обновљења и препорођења, ради новог човека и нове душе,наћи ће је, то јест наћи ће ову нову душу, сјајнију и богатију, сто пута сјајнију и богатију; истоонако као што ће сто пута више добити онај ко се одрекне телесног оца или мајке, браће илисестара, жене или деце.

Даље, под крстом треба разумети часни Крст Христов, часни и животворни. Ми не остављамоједан крст земаљски, нити остављамо једну муку да је заменимо другом сличном муком. Мипримамо на себе Крст Христов, то јест муку и бол и страдање ради очишћења од греха, радиобновљења душе и ради живота вечног. Ево шта апостол Павле каже о Крсту Господњем: а јаБоже сачувај да се чим хвалим осим крстом Господа нашег Исуса Христа, ради којега разапе семени свет и ја свету (Гал. 6, 14). Ко понесе Крст Христов томе постаје свет мртав и он мртавсвету, — мртав свету али жив Богу. Да је овај Крст некима лудост а некима саблазан (I Кор. 1,23) није никакво чудо. Јер људи са старом, грешном душом, заробљени овим светом и телеснимжељама, не могу да разумеју никакве муке, које човек не подноси ради неке добити овде наземљи, било у здрављу, или богатству, или части и слави. Међутим Крст Христов означава мукеи болове, који се подносе ради здравља и богатства душе, и ради части и славе Христове, који јеЦар новога царства и једина љубав оних, који Га исповедају.

Тада одговори Петар и рече му: ето ми смо оставили све и за тобом идемо; шта ће даклебити нама? Ово питање поставио је апостол Петар оном приликом, када је Господ саветоваобогатога младића, који је тражио живот вечни, да иде и прода све своје имање и раздасиромасима па пође за Њим, и када се младић ожалости, јер беше врло богат. Тада Петарпостави горње питање, које је Црква довела у везу са данашњим јеванђељем због тесне духовневезе једног и другог. Свети Петар пита у име свих апостола — шта ће бити с њима. Ето, они суоставили све: и домове своје, и родбину своју, и посао свој, и пошли су за Њим.

А Исус рече им: заиста вам кажем, да ћете ви који идете за мном, у другом рођењу, кадседне син човечји на престолу славе своје, сешћете и ви на дванаест престола и судити наддванаест колена Израиљевих. На питање Петрово Господ одговара свима апостолима — речеим. Но ту је и Јуда издајник међу њима. Зар ће и он сести на престо? У то време Јуда још нијебио издао Христа, и ако се можда издаја већ зачела била у срцу његовом. Знајући унапред да ћеГа Јуда издати, Господ и говори условно и обазриво. Погледај, како Христос не каже: ви сви, негови који идете за мном. Тим речима издајник Јуда је искључен, јер он је још донекле само ишаоса Христом, али није ишао за Христом. Ускоро ће се он одвојити сасвим од Христа и апостола, ина његово место доћи ће други, и на његов престо сешће други.

Својим верним апостолима Господ обећава огромну награду. Они ће бити судије целомнароду израиљском, не целом човечанству, — јер Он ће бити једини Судија целом човечанству,— него народу израиљском, из кога су они и поникли. Тај народ ће осудити апостоле у овомеживоту, но апостоли ће му бити судије на Страшноме Суду, када се сви народи и сви људи будуделили на десно и на лево, и када се једни буду призивали у вечно блаженство а други у вечнумуку. Тада, при том новом рођењу, дванаест апостола ће сести с десне стране Господа надванаест престола славе, и судиће свом народу, својим судијама у овоме животу. Но њихов Суднеће бити суд освете но суд правде.

Ово што је Господ одговорио апостолима тиче се искључиво апостола. Но к овоме одговоруОн додаје сада нешто што се тиче свију верних следбеника Његових у свима временима:

И сваки који остави кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, илиземљу, имена Мога ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вечни. Нису ли апостоли исветитељи и у овом свету примили сто пута онолико колико су оставили ради имена Христовог?Не дижу ли се стотине и стотине храмова по кугли земаљској, који носе њихова имена? Нестотине, него зар стотине милиона људи и жена не називају њих својим духовним оцима идуховном браћом? Божје обећање, дато Авраму, испунило се дословце и на светитељимаБожјим: духовни пород ових уистину је постао тако многобројан као звезде на небу и као песакна брегу морскоме (Пост. 22, 17). Зар светитељке, мученице и девице, нису постале духовниммајкама и духовним сестрама многим и многим верним, који су служећи се њиховим примеромпошли за Христом? Зар апостоли и светитељи немају и сада на земљи, као и кроз сву историјуХришћанске Цркве, многобројну своју духовну децу и своје духовне невесте? Оставивши својукућу и своју земљу, зар нису све куће верујућих постале њиховим кућама, и сва земља њиховањиховом земљом? Оставивши мало — чак и у самом почетку њихове апостолске мисије — свису добијали много, и нису били сиромашни и нису оскудевали (Дела Ап. 4, 34). Духовни породмногобројнији је него телесни пород. Духовна добит већа је него телесна добит. Зато Господ идодаје, да ће сви они добити поврх свега и живот вечни.

По унутрашњем смислу кућа означава стару, грешну душу; браћа и сестре, отац, мајка и женаозначавају земаљске привезаности наше душе; деца означавају наша грешна дела, а земљаозначава сав чулни свет, заједно са нашим телом. Ко све то остави ради Христа, добиће сто путавише и боље него што је имао. И поврх свега живот вечни.

Број сто употребљава Господ зато што се тим бројем изражава пуноћа свих бројева, те датиме означи сву пуноћу дарова, које ће верни примити. Не стотине него стотине хиљада људи ижена оставили су све оно и добили су све ово. Тима и таквима посвећена је данашња недеља —

Недеља Свих Светих. Неки светитељи имају своје засебне дане празновања у години. То су самонајпознатији. Но сем њих има још огроман број светитеља, који су остали скривени за људскеочи, но који су не мање познати живоме и свезнајућем Богу. Они чине победничку илипрослављену Цркву Христову, и стоје у најтешњој вези с нама, који на земљи чинимо Црквуборбену, војинствену. Кроз њих Господ светли као сунце кроз звезде. Јер они су живи деловитела Христова (Еф. 5, 30). Они су живи и моћни и блиски Богу. Но они су исто тако блиски инама. Непрестано гледају они живот Цркве Божје на земљи; нетремице прате они нас од рођењадо смрти; чују наше молбе, знају наше невоље, помажу нас својом силом и својим молитвама,које се као кад од тамјана уздижу кроз високе горе од ангела ка престолу Божјем (Откров. 8, 3—4). То су велики мученици и мученице за Христа, светитељи и богоносни оци, пастири иучитељи Цркве, благочестиви цари и царице, који узеше Цркву Божју у заштиту од гонитеља,исповедници и пустињаци, испосници и отшелници, стратилати и јуродиви — речју, сви они,којима љубав Христова засени сваку другу љубав на земљи, и који ради имена Христоваоставише све и претрпеше све до краја, због чега и спасени бише и спасоше и друге поред себе.Они и дан—данас помажу нама, да се спасемо; јер у њима нема себичности ни зависти: они серадују да што већи број људи и жена буду спасени и дођу у ону славу, у којој су они. Сви онивером победише. Сви они угасише силу огњену, која у виду страсти сагорева немоћна бићаљудска. Многи од њих поднесоше ругања и бој, и окове и тамнице, и најзад камењем побијенибише. А многи од њих, којих сав свет не беше достојан, потуцаше се од немила до недрага, погорама и пећинама и рупама земаљским (Јевр. 11, 33—38). Но овај је живот испит на делу, анаграде се дају у ономе свету. Они положише испит изврсно, и сада помажу и нама, да се и мине осрамотимо, него да положимо испит слично њима, да би у царству Божјем били сличнињима. Заиста је диван и чудан Бог у светитељима Својим!

Ову је недељу Црква посветила Свим Светим намерно као прву недељу после празновањаСиласка Светога Духа ради наше поуке. Да се тиме ми поучимо, да су и сви светитељи, као иапостоли, показали се највећим јунацима у историји људског рода не толико својом снагом,колико помоћу благодатне силе Светога Духа. Божјим хлебом они су храњени, БожјимПромислом снабдевани, Божјим оружјем оружани. Зато су могли истрајати у борби, свепретрпети и све победити. (Св. Макарије Велики по опиту своме учи, да се човек мора сам дуговежбати у добродетељи, с великим трудом и самопринуђавањем, и „најзад Господ долази, уњему пребива, и он пребива у Господу, и сам Господ у њему без труда твори Своје сопственезаповести, испуњавајући га духовним плодом", Бес. 19). Као и пример апостола тако и примерсвих светитеља јасно нам открива велику и слатку истину, да Бог не шаље Своје слуге у пољебез хране, нити Своје посленике на њиву без опреме, нити Своје војнике у бој без оружја. Славаи хвала нека је за то Свевишњем Господу, који победом прослави светитеље Своје и бипрослављен кроз њих!

Али ће многи први бити последњи и последњи први. Овим пророчанским речима завршујеГоспод Свој говор апостолима. Ове речи су се и до данас испуниле, али ће се оне тек наСтрашном Суду у свој пуноћи објавити. Апостоли су сматрани за последње људе у Израиљу, афарисеји и лицемери, који су гонили апостоле, за прве: постасмо као сметлиште света, покојему сви газе до сад, пише један апостол (I Кор. 4, 13). Но апостоли су постали први, а њиховигонитељи последњи и на небу и на земљи. Јуда издајник био је међу првима, но својимбогоиздајством постао је последњи. Многи светитељи сматрани су за последње, па су посталипрви, док су њихови мучитељи и презритељи пали са првих места части и славе овога света напоследње место пред лицем Божјим. А на Страшноме Суду објавиће се и видеће се. како ћемноги и многи, који се сада међу нама сматрају за прве, отићи на последња места а многи пак,који сада у животу себе сматрају, и од света се сматрају, за последње, уздићи се на прва места.

Ова изрека има и свој унутрашњи смисао. У свакоме од нас постоји борба између нижег ивишег човека. Кад оно што је ниско, гадно, грешно, страшно, царује у нама, онда је нижи човек

у нама први а виши последњи. Исповеди ли човек своје грехе, покаје ли се, причести ли сеЖивим Христом, онда нижи човек у њему пада са првога на последње, а виши се уздиже сапоследњег на прво место. И обратно, када красота и благообразност Христова царује у нама усмирености и послушности према Господу, у вери и у добрим делима, онда је виши човек први анижи последњи. Но бива, на жалост, да у таквом случају добар и побожан човек постане сувишесамоуверен, а од те самоуверености рађа се гордост, а од гордости сва остала зла, као степенице,уз које се нижи човек успузава на прво место а виши отискује на последње. И тако први постајепоследњи а последњи први.Зато је нужно бдити непрестано над самим собом, и никад се не поуздати сувише у себе, него сву своју наду с молитвом полагати на Господа и на Његово победоносно оружје благодатне силе. Све могу у Исусу Христу, који ми моћ даје (Филиб. 4, 13), говори апостол Павле. Рецимо и ми тако: све можемо, Господе Свемоћни, кроз Тебе и кроз Твоју увек присутну моћ у нама. Ништа сами од себе не можемо, осим грех чинити. Гладни смо без Тебе, Домаћине наш. Голи смо без Тебе, Оче наш. Ненаоружани и безсилни смо без Тебе Војсковођо наш. А с Тобом имамо све и можемо све, победоносни Спаситељу наш. Благодарни за све, ми Ти се молимо: не одступиод нас и не ускрати нам помоћ Твоју до краја живота нашег. Слава нека је Теби, Господе Исусе, са Оцем и Духом Светим — Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА ДРУГА ПО ДУХОВДАНУЈеванђеље о призивању апостола

Матеј 4, 18-23. Зач. 9.

Зашто толико журе људи у наше време?Да што пре виде успех свога труда. И успех долази, и пролази, и оставља за собом траг

жалости.Зашто толико журе синови људски у наше време?

Да што пре поберу плодове свога рада. И плодови долазе, и пролазе, и остављају за собомтраг горчине.

И кад дође смрт, људи наших дана умиру гледајући себе целе само у прошлости, гледајузадобијене успехе заборављене, пожњевене плодове иструлеле. Са смрћу њиховом умиру ипоследњи трагови њихова труда и њихова рода. Они, који за њима долазе, са истом журбом сеју,са истом журбом жању и једу плодове, и са истом празнином одлазе из овог живота.

То је људски начин. Но то није Божји начин. Видећи разлику измећу људског и Божјег начинанарод је рекао: Бог је спор и достижан. Бог је спор, но Он може бити спор за једно поколење; алиОн није спор на целој линији живота свих поколења. Често у једном поколењу Он сеје, а удругом жање. И поколење, у коме Бог сеје, сматра Бог врло спорим, док поколење, у коме Онжање, сматра га врло брзим. Није ли у нашим људским пословима свака жетва бржа од орања,селидбе, плевљења, требљења и уздисајног чекања док плод сазре? Но Бог није ни брз ни спор.Он има Своју меру, и од те мере не одступа. Мрав гледа и види само свој мравињак; домаћингледа и види целу њиву.

Да је Христос поступао по људском начину, Он не би изабрао дванаест рибара за Својеапостоле, него дванаест царева земаљских. Да је само хтео видети одмах успех Свог труда ипожети плодове Свога рада, Он је могао Својом неодољивом силом покрстити дванаестнајмоћнијих царева на земљи и учинити их Својим следбеницима и апостолима. Замислитесамо, како би се Христос тренутно прочуо у целоме свету! Како би се брзо Његова наукараспрострла по целој земљи; како би идоли од царских указа хитро ишчезли; како би се храмовинезнабожачки претворили у хришћанске богомоље; како би престало клање стоке на жртву

боговима, и дим од крви био замењен димом од тамјана; како би се лако установила црква Богаживога и јединога васцелом роду људском! Без икакве муке Христос би се успео тада на једанједини царски престо, са кога би владао, преко дванаест покорних царева, као Својихдоглавника, свим народима на земљи и целим светом од истока до запада и од севера до југа. Безикакве муке тада би и упорни Јевреји признали Цара Христа као свог очекиваног Месију ипоклонили Му се.

Но, помислите, шта би било на крају крајева од таквога светскога царства, створенога на брзуруку, силом и генијем једнога човека? Било би исто што и са свима осталим светским царствимапре и после Христа. Заједно са својим оснивачем и оно би легло на самртни одар, и свет би сенашао опет на почетку, са кога је и пошао. Или, још јасније, било би што и са једнимгоростасним храстом, кога један див ишчупа у планини и пресади у долини. Докле див стоји узпресађени храст и држи га својом снажном руком, дотле храст и стоји; чим се див уклони одхраста, ветрови дуну и оборе храст на земљу. И људи би се скупили око палог храста и зачудилисе, како тако моћан храст подлеже ветровима, док ниска лескова дрвета око храста одолеше иостадоше усправно? И људи би одмахнули главом и рекли: заиста, сигурније стоји и лакшеветровима одолева ниско лесково дрво кад лагано из семена расте, него и највећи храст, кад гадивовска рука пресади па се од њега уклони. Што год се корен једнога дрвета ниже спушта уподземну таму, то је дрво јаче, отпорније и дуготрајније.

Како је премудро, што је Христос почео из низине а не од врхова! Како је премудро, што нијепочео зидање Свога царства од царева него од рибара! Како је добро и спасоносно за нас, којиживимо две хиљаде година после Његовог дела на земљи, што Он није видео коначни успехСвога труда нити пожњео плодове Свога рада за Свога живота! Он није хтео као див да пресадиодједанпут на земљу једно горостасно дрво него је хтео да, као прост тежак, зарије семе дрветадубоко у подземну таму, па да иде дома. Тако је и учинио. Не само до таме простих галилејскихрибара, него до таме самога Ада зарио је Господ семе Дрвета Живота, и отишао. И дрво јелагано расло, врло лагано. Бесомучни ветрови су га љуљали, да га сломе али нису могли.Непријатељи су сасецали дрво до земље, али је корен пуштао све више младица; и све јеупорније и брже расло што се више сасецало. Вражје силе су риле дубоко под земљом, дубље одкатакомби, да корен ишчупају; али што су га више трзале, то је корен постајао све дурашнији ижиле све многобројније, и изданци све бујнији. Зато дрво Христово, усађено по Божјем а не пољудском начину, и данас, после две хиљаде година, цвета и листа и доноси слатке плодове, заљуде и ангеле, и блиста се у свежини и красоти као да је посађено пре једног људског века.

Да је Господ Исус поступио по људском начину, Он би се, истина, много брже прославио међуљудима, али зато ми не би били спасени. Но Он није ишао за људском славом — за звукомсвирале, која данас свира а сутра се баца у огањ — није ишао за људском славом но за људскимспасењем. Он није дошао међу људе као див у позориште, да покаже Своју снагу и вештину, теда Му људи рукама пљескају, него као пријатељ и лекар дошао је нама у болницу, да нас обиђе,да с нама насамо разговара, и да нам понуди савет и лек. Зато је добро за човечанство, одпочетка до краја времена, што је Господ поступио по Божјем начину и изабрао за Своје апостолене дванаест великих царева, но дванаест малих рибара. А о томе, како их је Он изабрао, говориданашње јеванђеље.

Ходећи Исус покрај мора Галилејског виде два брата: Симона названог Петра и Андрејабрата његова, где бацају мреже у море, јер бејаху рибари.

Од куд Господ Исус на Галилејском мору то нам јеванђелист објашњава у претходномјеванђељу. Чувши да је Јован Крститељ предан, Он остави Јудеју и оде у Галилеју, у презреникрај земље израиљске. Предвиђајући крвави конац Свога великог војника и Претече, Он као даповлачењем спремаше победу над непријатељем. Но кад је већ у Галилеји, није ли природно дасе настанио у Назарету, у постојбини Својој, где је провео највећи део Свога земнога живота? Некоји је пророк мио на постојбини својој? Он је био дошао у Назарет, но ту Га хтедоше бацити са

врха брда доле (Лк. 4, 29). Повлачећи се опет од превременог злочина људског, Он се најзаднастани крај Галилејског мора, на међама земље Завулонове и Нефталимове, међунајудаљенијим и најпрезренијим, међу људима у тами и сенци смртној. Прво у ту велику тамуОн ће да зарије семе плодовитог дрвета Свога Јеванђеља.Јеванђелист Јован пише, да се Андреја први придружио Господу, и то још у Јудеји. Андреја јебио пре тога ученик Јована Крститеља, па кад је Јован указао на Христа као на већег од себе,тада се Андреја одвојио од свог првог учитеља и пошао за Христом. Одмах за тим Андрејанађе свога брата Симона и рече му: ми нађосмо Месију, који значи Христос; и доведе га к Исусу.Још тада је Симон био назван од Христа Петром, или каменом,тврдим каменом вере (Јов. 1, 35-42). Не стоји ли сада у противности ово што јеванђелист Јован пише са оним што јеванђелистМатеј прича у данашњем јеванђељу, наиме, као да је Христос призвао ова два брата тек намору Галилејском? Према Јовановом јеванђељу најпре је Андреја пошао за Христом а потомПетар, док према Матејевомјеванђељу изгледа, да их је Христос истовремено нашао и позвао, при чему се Петар спомињепре Андреје. Није ли ово очигледна противречност? Не; ни најмање. Очигледно је међутим, какои Свети Јован Златоуст ово објашњава, да се ту описују два различита догађаја; један, који седесио у Јудеји, у време слободе Крститељеве, и други доцније, у Галилеји, у оно време, када јеКрститељ био бачен у тамницу и када се Господ Исус настанио у Капернауму, на обали мораГалилејског. Јован описује ранији сусрет Христа са Петром и Андрејом, а Матеј познији. Ово јејасно из тога, што се код Матеја говори о Симону названом Петру, што значи, да је Симонраније био од Господа назван Петром. Тај ранији, и први сусрет Петра са Христом десио се уЈудеји онда када је Андреја привео свога брата ка Христу. Тај први сусрет Јован описује овимречима. И доведе га (Андреја) ка Исусу. А Исус погледавши на њ рече: ти си Симон, син Јонин;ти ћеш се звати Петар, што значи стена. Знајући за ово јевнађелист Матеј описује сада једанпонован сусрет синова Јониних са Господом, због чега и вели: Симона названогаПетра.Петра пак спомиње пре Андреја због тога, што је Петар по темпераменту био живљи одсвога брата и од почетка се јаче истакао од овога. Да су Јован и Матеј описали два различитадогађаја а не један исти, јасно је свакоме, ко прочита оба та јеванђеља. Док Матеј описујеодлучно позивање Петра и Андреја на апостолску службу — хајдете за мном — дотле Јованописује више један сусрет и упознавање ове браће са Христом поводом Претечиних речи: гле,јагње Божје! Јасно је, да су се после овог сусрета они растали са Христом и, другим путем, илиу друго време, отишли у Галилеју, где их је Господ поново нашао на њиховом рибарском послу.

И рече им: хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људи. А они тај час оставише мреже иодоше за њим. Господ познаје срца њихова; као деца ови рибари верују у Бога и покоравају сезаконима Божјим. Они нису навикли, да старешују и заповедају, но само да раде и слушају. Насебе они не држе ништа; смирење и послушност према Божјој вољи испуњава срца њихова. Но иако су прости рибари, њихове душе жедне су и гладне за што више истине и правде. Ми видимоАндреја, да је једном већ био оставио своје рибарске мреже и пошао за Јованом Претечом каоњегов ученик. Чим је пак Јован указао на Христа као већег од себе, Андреја је оставио Јована ипошао за Христом. То су живе душе, које ишту све више и више Божје правде и Божјег царства.Зато њима Христос говори заповеднички: хајдете за мном! Таким начином поступа Бог и сасвима нама. Он неће силом да нас гони на пут спасења но оставља нас да се слободно и по својојувиђавности најпре сами определимо за спасење или пропаст. Али када Бог, који види срцанаша, опази да се срца наша склањају ка путу добра, ка путу спасења, онда нас Он одлучнопривлачи на тај пут. Када пак види срца наша, да су се потпуно склонила на пут пропасти и зла,онда нас Бог потпуно напушта, и Сатана постаје господар наш. Тако је било и с Јудомиздајником. Када се срце његово потпуно било склонило ка злу и определило за мрачни путпропасти, Христос више није ни покушавао одвратити га са тога пута; на против, видећи да је уЈуду већ ушао Сатана, Господ му говори: што чиниш чини брже! И тако, дакле, ни у случају са

Петром и Андрејом, нити у случају са Јудом Господ ни најмање не повређује слободу људскогопредељивања, него тек пошто су се људи срцем определили за добро или за зло, Он говориодлучно — Петру и Андреју: хајдете за мном! а Јуди: што чиниш чини брже!

И учинићу вас ловцима људи. То значи: како сте до сада мрежама својим ловили рибу издубине и таме морске воде, тако ћете од сада Мноме и Мојим Јеванђељем ловити људе из дубинеи таме зла овога света. Све оно, што је добро, остаће у тој мрежи; а све оно, што не ваља, илинеће моћи ући у ту мрежу или ће испасти из ње.

Чувши позив Христов Петар и Андреја тај час оставише мреже и одоше за Њим. Видите ли,како су срца ова два брата већ била опредељена за добро? Они не питају: куда нас зовеш? Какоћемо се нахранити? И ко ће хранити наше породице? Они као да су целога свога века самочекали и ослушкивали такав позив? Као деца наивно они полажу све бриге на Бога, остављајусве и следују позиву Христовом.

И отишавши одатле виде друга два брата: Јакова Зеведејева и Јована брата његова у лађиса Зеведејем оцем њиховим где крпе мреже своје, и позва их. А они тај час оставише лађу и оцасвога и отидоше за Њим. Опет — не два цара, него два рибара! Без царске круне на глави али сацарским срцем у прсима. Тако Господ сабира бисер у тами. Тако Он бира мале и неуке, да њимапосрами велике и премудре; и сиромашне бира Господ, да њима посрами богате. Гле, како сусиромашни Јаков и Јован: они сами са оцем својим крпе мреже! Но душа је њихова богата глађуи жеђу за Богом; срце је њихово склоњено ка добру и — чека. Зато чим Христос позва, они тогачаса оставише свој посао, и лађу и оца, и мреже, и отидоше за Њим.

По унутрашњем смислу: рибар означава ловца духовнога добра, мрежа означава душу, мореовај свет, лађа тело. Што ови рибари бацају мреже у море то значи, да они траже духовногадобра, духовне хране, или царства Божјега, распростирући и зароњавајући своју душу у дубинеовога света, да би то добро где год уловили. Што они крпе своје мреже, то означава њихов труд упоправљању своје душе. Што прва двојица оставише своје мреже и пођоше за Христом, тозначи, да они оставише своје старе и грешне душе и пођоше да се Христом обнове, препороде изадобију нову душу и нови дух. И још то значи, да од сада они више неће тражити и ловитидуховна добра напором своје сопствене душе него Христом, не својом силом него силом Божјом,не својом памећу него Божјим откровењем. А што друга двојица оставише лађу и оцасвога, то значи, да они оставише своје грешно тело и свога телесног оца, да би се од сад бринулио спасењу душе и ходили у сусрет своме оцу небеском, као усиновљени по благодати Божјој

И прохођаше Исус по свој Галилеји, учећи по зборницама њиховим, проповедајући јеванђеље оцарству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ у људима. После тридесет година Свогаживота у повучености Господ Исус сада отпочиње Своју божанску службу, и то отпочиње јевредно и одлучно. То се хоће да каже речима: прохођаше по свој Галилеји. Његова службасастојала се у тумачењу старога, у проповедању новога и у потврђивању обојега чудимаисцељења људи. Закон је био дат кроз Мојсеја и пророка, и он је био посведочен многим чудима,да би људи поверовали, да је тај закон од Бога. Но тумачи закона, помрачивши душу својугрехом, помрачили су потпуно и смисао тога закона. С тога је тај стари закон постао мртав, ибио је као и да није. Сада Господ Исус, пре чист и безгрешан, појављује се као једини истинскизналац и прави тумач тога првога закона. Он тумачи смисао његов и откључава закључани загрешне дух његов. Он је сад тумач Духа, као што ће доцније Дух бити тумач Његов. Он неодбацује стари закон Божји — како га може одбацити кад га је Он и дао? Него на темељуњеговог правог духовног и пророчког смисла Он сада даје нови закон спасења, проповедајућиБлаговест о Царству. Стари закон је као добра и плодна земља, но од људи толико запуштена, даје лице те земље потпуно сакривено под трњем и коровом, насејаним од људи, то јест, од кривихтумача. Тако, да је свак одвраћао очи своје и срце од те запуштене земље. Сада Господ преоравату земљу и сеје нови усев. И људи гледају са страхом и дивљењем у Њега. — Па као што је старизакон засведочен многим божанским чудима, тако и овај нови закон Господ Исус, као

законодавац, засведочава многим чудима. Та чуда нису ради празног и сујетног показивања својемоћи, него ради истинске користи људима. Она се сва састоје у лечењу телесних и душевнихболести и немоћи људских. Јер је Господ дошао нама у посету не као мађионичар него каопријатељ и лекар.

Сви ви, који гладујете и жедните за правдом и љубављу Божјом, и који ту правду и љубавузалуд ловите својим душама као мрежама по мору овога света, ослушните глас

Господа Исуса. Јер гле, Он вас позива као што је негда позивао рибаре крај мора Галилејског: хајдете за Мном! И чим чујете тај глас, не оклевајте ни часа, него одмах оставите све своје старенапоре и сву своју стару љубав и пођите за Њим. Он је једини ваш пријатељ и лекар; сви други који ван Њега стоје, или су незналице или варалице. Гле, Он вас не позива ни као цареве, ни као пастире, ни као богаташе, ни као сиромахе, ни као учене, ни као просте, него као људе, испуњенеболестима и немоћима. Болести и немоћи ваше долазе од греха. Зато припадните Господу Исусу и завапите Му, као негда многи болесни и немоћни: Господе Исусе, Сине Божји, смилуј се мени грешноме! Опрости ми, опрости, Господе, безбројне грехе моје. Очисти ме силом Твојом, нахрани ме животворним хлебом Твојим, уђи дубоко у мене као свеж и чист ваздух у загушљивуодају, и бићу здрав, и бићу здрав и жив! Нека се тако прослави Господ у јачини душе наше и чистоти тела, са Оцем и Духом Светим, а кроз помоћ и молитве Његових светих апостола, — Тројица једнобитна и неразделна, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА ТРЕЋА ПО ДУХОВДАНУЈеванђеље о чистоти ума

Матеј 6, 22—33. Зач. 18.

Од свих људи на земљи највећу одговорност пред Богом носи човек, који се називахришћанином. Јер хришћанину је Бог највише дао, па ће највише од њега и тражити. Народима,који су се удаљили од првобитног откровења Божјег, Бог је оставио природу и разум: природукао књигу и разум као вођу по тој књизи. Хришћанима пак, поред природе и разума, повраћеноје првобитно откровење Божје и дато ново откровење истине кроз Господа Исуса Христа. Уз тохришћани имају и Цркву, која је чувар, тумач и вођ у оба та откровења; и најзад хришћани имајусилу Духа Светога, који од почетка Цркву оживљава, и учи и води. И тако док нехришћани имајуједан једини талант, разум, који их води и учи на књизи природе, дотле хришћани имају петталаната: разум, старо откровење, ново откровење, Цркву и силу Духа Светога. Каднехришћанин улази у природу, да је чита и тумачи, пред њим светли само једна свећа, разум; кадЈеврејин улази у природу, да је чита и тумачи, пред њим светле две свеће, разум и старооткровење; а кад хришћанин улази у природу, да је чита и тумачи, пред њим светли пет свећа:разум, старо откровење, ново откровење, Црква и сила Духа Светога. Ко треба, дакле, да бољевиди и јасније чита: човек са једном свећом, или човек са две свеће, или човек са пет свећа?Несумњиво, да ће свак од њих знати донекле да чита, а још је несумњивије, да ће човек са петсвећа моћи даље видети и јасније читати него прва двојица. Кад се ономе, који је у пет путавећој светлости, погаси свих пет свећа, тада остаје он у већем мраку него онај, који ходи усветлости једне свеће, па му се та једна угаси. Јер кад у један исти мрак зађу два човека,мрачније бива пред очима онога, који је зашао у мрак са веће светлости. Но и они који ходе саједном једином свећом, тј. са чистим и непомраченим разумом својим, могу се пробити крозмрачни кланац овога живота у велику светлост Божју; куд и камо је лакше онима, пред којимасветли свећњак од пет свећа. И кад они, који ходе са једном свећом, неће имати изговора (Рим.1, 20), ако скрену с пута и изгубе се у мраку, какав ће изговор имати пред Богом они, којима јеБог дао у руке пет свећа, па ипак скрену с пута и изгубе се у мраку? Заиста, од свих људи наземљи највећу одговорност пред Богом носи човек, који се зове хришћанином.

Својим данашњим јеванђељем Господ Исус открива просте и јасне истине, који многи од нас,такорећи, сваки дан газе ногама и невиде их; тако просте и јасне истине, да их може човек саједном једином свећом — са богоданим чистим разумом — видети и признати.

Овако говори Господ: Светилник је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће телотвоје светло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Очи су прозортелу, кроз који тело зна за светлост, прима светлост, и распознаје све у светлости. Ако је тај

прозор залепљен, каква грозна тамница постаје тело! Очи су вођ телу; докле тај вођ зорко ходинапред, тело се правилно креће и не тумара ван пута: ноге иду како треба, руке раде како треба,и сваки орган тела врши своју улогу како треба. Но ако вођ западне у таму, у какву ли тек тамузапада вођени! Ако се очи угасе и престану светлити телу, какву безумну гомилу таме текпредставља тело! Тада се за тело затварају сви путеви: ноге или не иду никако или иду куда нетреба; руке или не раде никако или раде како не треба; и сваки орган тела врши своју улогу каконе треба. Нога тапка, и тапкањем труди се да замени потамнели вид; рука пипа, и пипањем трудисе да замени потамнели вид; ухо пажљивије слуша, и труди се да пажљивијим слушањем заменивид. Но све узалуд, вођени не могу заменити свога вођу. Настаје једна збрка и пометња. Безочију тело човечје уистини постаје права правцата тамница.

Унутрашњи смисао ових речи намеће се сам по себи после идуће реченице, која гласи: ако је,дакле, светлост што је у теби тама, колика је тек тама! Не каже светлост на теби или предтобом него у теби. Овим Господ целу слику о оку и телу окреће на унутрашњост човекову, на уми на душу. Јер око је слика ума а тело слика душе. У Светом Писму често се говори овидовитости ума као и о заслепљености ума. Апостол Павле жели Ефесцима да би им Бог дао:бистре очи ума (1, 18). А Псалмопевац моли Бога: отвори очи моје, да бих видео чудеса законатвога (Пс. 118, 18), мислећи овде на умне очи и унутрашњи вид, којим се једино и могу видетизакони Божји. Ум је око целе душе. Ум је прозор душе према Богу. Док је ум чист, светао иотворен према Богу, дотле се на целу душу сипа светлост небеска, те се мисли наше правилноуздижу ка Богу; сви осећаји срца нашег сливају се у љубав према Богу и закону Његовом, свенамере, све тежње, сва дела душе наше светла су, здрава и упућена служби Богу. Као осветљенопоље, по коме стадо пасе и чобани се веселе, и у које вуци не смеју да уђу од светлости! Тек кадсунце зађе и тама падне, вуци се усуђују сићи у поље и тражити себи плен. Осветљена чистим издравим умом и душа је наша слободна од дивљих зверова порока и страсти, које на њу наваљујусамо онда када је покрије тама болеснога ума. (Авва Венијамин био се разболео пред смрт.Његови ученици и поштоваоци почели су с тугом молити крај његове постеље за његовооздрављење. Чувши старац, зашто они Бога моле, рекне им: „молите се ви, да се не разболи мојунутарњи човек; а од овога тела ја нисам видео вајде ни док је здраво било, нити пак сад, кад јеболесно, осећам штете". Алфавитни Патерик). Кад је ум чист све је чисто у души човековој, ицео је човек тада чист. А чистоме човеку опет све је чисто (Тит. 1, 15). Несумњиво да у свакомчовеку пореди највеће чистоте има и нечистоте; но човек чиста ума неће да види нечистоту. Онуправља свој ум, а ум целу душу, само на оно што је чисто како унутра у човеку тако и успољашњем свету. И, управљајући свој ум само на оно што је чисто, човек се све више богатичистотом. Што год се ум наш више задржава на Господу Исусу Христу, као савршеној чистоти исветлости, то ум наш, а кроз ум и срце и душа, постају све чистији, осветљенији, зрачнији ивидовитији.

Одврати ли се пак ум од Бога, откаже ли се од Бога и похули ли на Бога, тада је светилникдуше угашен; тада је прозор на одаји зазидан; и вођ душе је склизнуо с пута и пао у јаму. („Несабира се облак без дувања ветра, нити се страст рађа без помисли", каже Марко Подвижник: в.Добротољубие, Помисли су пак као ветрови, који дувају из поколебаног ума, те узбуђујуосећајну и вољну природу човекову). Колика тама тада тек душа постаје! Тада настаје забуна удуши, и слепачко тапкање и пипање час по овом час по оном путу. Једна тренутна мисао истакнесе за вођу душе, као једна вештачка искра, но брзо се гаси и предаје вођство једном тренутномосећању, које се смењује опет другим осећањем или другом мишљу, или једном и другом итрећом тежњом, док најзад човек не падне у таму људског очајања. Изнемоћала и помраченадуша тада се предаје потпуно вођству тела, које је сама тама и слепило без светлости душевне. Итело постаје вођ. И слепац почиње да води слепца, док неминовно оба не падну у јаму.

Још се горње речи Христове односе на родитеље и учитеље, на вође народне и на свештеникеЦркве Божје. Родитељи су као очи за своју децу, а тако и учитељи за своје ученике, а тако и вође

за свој народ. Ако они који напред иду не виде куда иду, још мање ће видети они, који следујуњима. Ако су родитељи на странпутици, како ће деца наћи прави пут? Ако учитељи говоре лаж,како ће ученици знати истину? Ако су вође народне безбожне, како ће народ бити побожан? Акосу свештеници Божји нечисти, како ће верни бити чисти? Тада ће се на свима њима обистинитиречи пророчке, које су се безброј пута обистиниле на народу израиљском: очима ће гледати анеће видети (Мат. 13, 14; сравни Јов. 9, 39). То јест: гледаће телесним очима на духовне ствари идогађаје, и неће их видети; јер телесно око види оно што је телесно, али духовно око или ум,види оно што је духовно. Но пошто је код њих вид ума заслепљен, то све што је духовно на небуи на земљи остаје за њих невидљиво и непознато, пошто они гледају само телесним очима. Ателесни човек не разуме што је од Духа Божија, јер му се чини лудост и не може оа разуме, јертреба духовно да се разгледа (I Кор. 2, 15).

Чујте шта још апостол Павле каже: а ми ум Христов имамо (I Кор. 2, 16). Благо ономе од нас,ко може за себе да каже, да има ум Христов! Благо ономе, ко је свој смртни, лелујави, земаљскиум одбацио и заменио га крепким умом Христовим! Тај ће сав бити испуњен светлошћунеизреченом, и сав свет овај видеће потопљен у једну велику светлост, као Мојсеј купину упламену. Тај ће лако ходити кроз кланац овога живота, јер ће пут бити осветљен највећимсветилником, највидовитијим оком, најчистијим умом. Јер Господ говори: Ја сам видело свету:ко иде за мном не ће ходити по тами (Јов. 8, 12). Христос је видело наше; Христос је око животанашег. Ко хоће да позна живот и да види пут правога живота, тај мора кроз то око гледати. Свакодруго око је више или мање кварно, потамљено и упрљано, те као наочари, или увећава илиумањује, или приближује или удаљује предмете. Само кроз око Христово види се све како јесте,и на небу и на земљи, и у човеку и у стварима. Зато ће и најтеже одговарати пред Богом они,којима је дано, да све гледају кроз Христово око, па не гледају.

Нико не може два госпооара служити, говори даље Господ; јер или ће једнога мрзети адругдга љубити, или ће се једног држати о другог презирати. Не можемо Богу служити имамону. Могу ли два точка од кола возити напред а два назад? Може ли човек једним окомгледати на исток а другим на запад? („Као што једно око не може смотрити на небо а друго неземљу, тако и ум не може сјединити бригу о божанском и о светском". Авва Исаија.). Или једномногом корачати на десно а другом на лево? Не може. Тако се исто не може ићи у сусрет Богу иостајати у загрљају света. Не може човек служити Богу и греху, него или ће Бога мрзети а грехволети, или обратно: Бога волети а грех мрзети. Да би ту истину још више нагласио Господ јепонавља само другим речима: или ће се једнога држати а другога презирати. Ако се један човекдржи Бога, он се не може држати и непријатеља Божјег. А љубав према овоме светунепријатељство је према Богу. Бог тражи од нас цело срце, и зато нам нуди сву Своју помоћ и сведарове Своје. Јер очи Господње гледају по свој земљи, да би показивао силу своју према онима,којима је срце цело према њему (II Дневника 16, 9), цело — то јест чисто и испражњено од вере усвет, наде у свет, љубави према свету, а испуњено вером, надом и љубављу једино према Господуживом и бесмртном. Ко се држи Господа, тај уистини мора осећати презрење према свеколикојсмртној, варљивој и трулежној сласти и дражи овога света. И обратно, ко се предао потпуно унаручје варљивих нада и обећања овога света, тај ће потпуно занемарити и презрети Бога. Алине варајте се, Бог се не да ружити (Еф. 6, 7). Јер ко се одрекне Бога, одрећи ће се и њега Бог, иБог ће остати Бог, а онај ће бити избрисан из књиге живих у оба света. Зато буди постојан упреданости Богу, и не дели срце своје, него кад си метнуо једном руком на плуг у њивиГосподњој, не обзири се натраг. И кад си једном почео да бежиш од содомске поквареностиовога света, не окрећи свога погледа за се, да се не би окаменио као жена Лотова, па не би могаони напред ни назад. И кад си једном успео да се спасеш од црног фараона мисирског, не пожеливише да се вратиш у ропство његово, ма на твоме путу ка спасењу стајале и препоне такве каомора, и пустиње, и глад, и жеђ, и безбројни непријатељи. Господ увек иде пред онима, који се

спасавају од пожара греховнога огња, и Он им просеца пут и кроз мора, и кроз пешчанепустиње, и кроз густе редове непријатеља.

Не можете Богу служити и мамону. Опет Господ хоће да појача ону прву мисао: нико неможе два господара служити. То јест два господара, који супротно мисле, супротно желе,супротно хоће. Праведни Аврам послужио је три господара (Пост. 18, 2), но та три господарабили су у суштини и у духу један. И ми можемо служити тридесет ангела Божјих, или тристасветитеља Божјих, но то нису ни тридесет ни триста господара, нису то чак ни два господара ноједан једини: то је Божја војска светлости, истина и правда која стоји под једним јединимгосподаром, Богом. Да се не би, дакле, мислило, да ми не можемо служити два добра и светачовека, Господ зато објашњава прву своју мисао показујући, да Он мисли на два супротнагосподара, који ничега сличнога међу собом немају, као подне и поноћ. Бог и мамон — то су тадва супротна господара, којима ми можемо да се предамо на службу: Богу за спасење и живот, амамону, за пропаст и смрт. Мамон значи богатство. То је реч феничанска. Кажу, да сумногобожачки Феничани имали и један кип под тим именом, коме су се клањали као божанствубогатства. Зашто је Господ употребио страну реч за оно што је супротно Богу? Зато да покажеСвоје дубоко презрење према обожавању богатства, према служењу и робовању богатству. Јер јекорен свију зала среброљубље (I Тим. 6, 10). Среброљубље означава не само страсну љубавпрема сребру него према сваком излишном и душегубном богатству. Господ је могао рећи: неможете служити Богу и лажи, јер Бог је истина. Он је исто тако могао рећи: не можете служитиБогу и отмици, јер Бог је милост; ни Богу и блуду, јер Бог је чистота; ни Богу и зависти, јер Богје сушта љубав, ни Богу и ма ком греху, јер Бог је чистота; ни Богу и зависти, јер Бог је суштаљубав, ни Богу и ма ком греху, јер Бог је безгрешан и противник греха. Зашто је Господ Исусставио баш службу богатству као супротну службу Богу? Зато што служба богатству изазива,проузрокује и омогућава све остале грехе и пороке. Ко се прилепи свим срцем земном богатству,тај се неће моћи уздржати ни од лажи, ни од крађе, ни од отмице, ни од кривоклетства, па чак ниод убиства, само да би своје богатство сачувао и увећао. Нити ће се моћи уздржати од зависти имржње према онима, који су богатији од њега. Поред тога, богатство ће му лако отворити капијесвих осталих греха и порока: пијанства, картања, блуда, прељубе, и свих бешчинстава. А кадаувиди, да га се људи због богатства боје и клањају му се, он ће престати да се боји Бога и да секлања Богу; гледаће с презрењем на закон Божји и Цркву Божју, и убрзо ће постати крајњибогохулник и богоодрицатељ. Ето, дакле, зашто је Господ изабрао баш службу богатству — илимамону, демону богатства — као службу, која се највише противи служби Богу. Службабогатству води човека робовању богатству сасвим умртвљује душу у човеку. („Убог је онај комного потребује; много потребовање пак ствара у животу ненаситост жеља. Разгорели огањ свегориво гута, и нико га не може задржати, док не сагори све. Тако и среброљупца — може ли козадржати? Василије Велики: О среброљубљу.). Другом приликом Господ је рекао: каква је користчовеку ако сав свет добије а душу своју изгуби (Мат. 16, 26)? Свет је Божји и остаће Божји, абогаташ када умре остаће и без света и без душе, те ће на Суду Божјем бити сиромашнији однајсиромашнијих аргата и најамника својих у садашњем животу.

Зато вам кажем, говори даље Господ: не брините се за живот свој, шта ћете јести илишта ћете пити; ни за тело своје, у што ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, итело од одела?

Зато вам кажем. Зашто? Зато што је богатство тако опасно по душу. Зато што службамамону спречава вас, да служите Богу. Зато што желим, да ви будете господари свега света исвију ствари, нашто је Бог и наменио човека при стварању, а не да будете слуге слугу својих иробови робова својих. Зато нека вас не мори тешка брига о јелу и пићу и оделу. Теже јестворити тело него ли снабдети га са јелом и оделом. Па Бог, који је учинио оно што је теже,учиниће и оно што је лакше. Зна отац ваш шта вама треба. Његово око непрестано стражаринад вама и Његове препуне руке непрестано су пружене према вама. Не видимо ли на све стране

око себе, како Створитељ храни и поји и одева сва створења Своја? Он храни мраве у прашини;Он храни зверове у планини; Он храни рибе у води. Кад настане студен Он упућује ласте иждралове у топле пределе, где им даје храну зими; Он налази легало медведу, где ће да презими.Он поји дрвеће и траву. Он залева горе и ливаде. Он купа сву зелен и цвеће. Или, има ли који годствор на земљи, да га је Бог створио и пустио неодевана и гола? Ко одену лава и тигра, и вука илисицу, ако не Он? Ко саши одело пауну и гаврану, и ко направи оклоп корњачи и крљушт риби,ако не Он? Ко даде вуну овци, и кострет кози, и чекињу свињи, и длаку волу, и гриву коњу, аконе Он? Ко навезе крила лептиру и плашт стршљену и кошуљу свакој бубици, што се крије утрави и лишћу, ако не Он? Ко обложи свако дрво кором, и струк кукуруза ко тако окити? Коиспреде и изатка одело цвећу у ливади, такво одело какво никад цареви земаљски не понесоше?Господ, Господ Живи, који их и створи. Па зар ће тај Господ гледати само на човека као напасторка мећу створењима Својим? Зар Он, који храни и поји и одева дивље зверове у гори, итраву у пољу, и бубиње у трави — зар Он може оставити најславније Своје створење, човека,гладна и жедна и гола?

Погледајте на птице небеске, како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице. Па ко иххрани? Храни их Отац ваш небески. Не каже Отац њихов него Отац ваш. Бог је за њих самоСтворитељ, а за вас је Он нешто више — Он је ваш Отац. Јер ви сте много претежнији од њих.Христос овим речима указује на несравњиво достојанство човеково над осталим створењима.Нисте ли ви претежнији од птица небеских? Па кад сте претежнији, зар ће премудри Богнахранити Своја јефтинија и неважнија створења, а заборавити да нахрани Своја најдрагоценијаи најважнија створења у свету, синове Своје? Уосталом сва ваша брига за јело и пиће не користивам ништа, ако Бог не да Своје животне силе ономе, чиме се ви храните и појите. Јер не хранивас хлеб него вас храни Божја сила кроз хлеб; и не поји вас вода него Божја сила кроз воду. Виништа сами од себе не можете чинити: Ко од вас бринући се може додати расту своме лакатједан? То јест, ко од вас може кроз хиљаде брига учинити, да му тело порасте за један педалвише? И ко од вас може продужити за један педао времена свој живот на земљи? Господе, говорицар Давид, ево с педи дао си ми дане (Пс. 39, 5)! Не умиру ли и они, који много једу и пију, као иони, који мало једу и пију? И не умиру ли брже прождрљивци него испосници? И да ли они, којимного једу и пију, расту у висину за један педао више од других људи? Па кад не можеш свомсвојом бригом о јелу и пићу додати ни један педао своме телу у висину, нити пак можешпродужити живот свога тела за један педао времена на земљи, остави излишне бриге о телу, ипредај се бризи о души, с којом ћеш, по распаду тела, поћи пред Бога.

И за одело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нитипреду. Али ја вам кажем, да ни Соломон у свој слави својој не обуче се као један од њих. Прво јеГоспод указао на птице, да њима застиди оне, који се сувише брину за јело. А сада указује најош нижа створења Божја, на цвеће у пољу, да њима застиди оне, који се сувише брину за одело.Но зашто Господ указује баш на кринове а не на неко друго цвеће, које је Бог обукао у не мањукрасоту него ли кринове? Прво зато што кринови својом белином, која представља чистоту,издвајају од свега осталог цвећа у пољу. Тајновидац Јован видео је Сина Божјег на небу као белојагње и народ многи, народ праведника, обучен у хаљине беле (Откров. 7, 9-15.) А друго зато штоје хтео Господ, да сравни красоту тога цвећа са царем Соломоном, за кога се вели, да се најрадијеоблачио у бело одело. Са Соломоном пак сравњује Господ кринове зато што је Соломон бионајбогатији и најславнији цар старога времена. И гле, мудри и богати цар Соломон, поред свесвоје бриге и труда да се што лепше обуче, није се могао обући тако како Бог може обући ибесловесну траву у пољу. Сва брига људска, дакле, не може учинити оно што учини Бог силомСвојом. Па кад траву по пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камо ливас (неће), маловерни? И ако је крин тако красан, гле, он ништа друго није до обична трава, којаданас цвета а сутра се огњем сагорева. О, маловерни, зар ће Бог тако брижно одевати траву

пољску, непокретну, бесловесну и немушту, а вас оставити да ходите голи? О, маловерни,запамтите, што год више бринете ви сами о себи, то мање Бог брине о вама!

И још једном понавља Господ заповест, да не бринемо, шта ћемо јести, и шта ћемо пити, и ушто ћемо се оденути. Понавља зато, да би нас одучио од сувишних и излишних брига, којепомрачују вид наш духовни, заслепљују ум наш, и остављају нас у мраку овога света, у рукамаједног злог господара, мамона, удаљене и отуђене од Бога.

Кад имамо храну и одећу овим да будемо задовољни, говори апостол (I Тим. 6, 8). То јест, кадимамо само оно шта нам је најпотребније — а о чему се Бог стара — не тражимо више прекотога, јер брига о сувишном као и о сутрашњем дану гурнуће нас на крају крајева у службуђаволу. И сам Господ учи, да тражимо од Бога у молитви само хлеб насушни, под којим се имаразумети и хлеб духовни, којим људи управо и живе. Да не иштемо од Бога никакву раскош ниизлишност за наше тело. Јер све ово незнабошци ишту. То јест они, који не знају за правога Богаи Његову неограничену моћ и љубав, нити за вредност бесмртне душе човекове, нити за красотуи сласт царства Божјега и Његове правде — они траже више него што им треба. И Бог им даје поњиховој жељи, и не остаје им дужан ништа ни у овом ни у оном животу. Сву своју плату онипримају овде на земљи, као и птице небеске и цвеће пољско. Јер сва слава птица небескихсастоји се у њиховом земаљском животу; и сва красота цвећа пољскога јесте тренутна красота увремену. Но Својим синовима Бог је приготовио царство небеско од постања света, и неизреченуславу у том царству. Није, дакле, човеку слава у јелу и пићу и оделу. Јер да је у томе славачовекова, човек би био хиљаде пута боље и нахрањен и напојен и одевен у овоме животу него лисва остала створења на земљи, у ваздуху и у води. Но зато је баш и сам цар Соломон у свој слависвојој лошије одевен од кринова пољских, да људи виде, да није њихова слава у раскоши оделанего у нечем вишем и трајнијем; те да би одвратили своје очи и своје срце од пролазне славеовога света и потражили за себе ону славу, која им је од Бога и намењена и обећана.

Него иштите најпре царства Божјега и правде његове, и ово ће вам се све додати. То јест:не иштите конаца од Онога, који вам може дати царску одежду; и не иштите просјачке мрве састола Онога, који вас жели поставити за Своју царску трпезу. Он је Цар, а ви сте Његови синови.Иштите оно што доликује царским синовима; оно што сте негда имали, па сте грехом изгубили.Иштите благо, које мољци не једу, рђа не квари, нити лопови краду. Ако се удостојите, дадобијете највеће, несумњиво ћете добити уз то и најмање. Иштите царства Божјега, у коме самБог седи на престолу и царује (Пс. 102, 19); царство благодати и сваке правде, у коме праведницисијају као сунце (Мат. 13, 43); и где нема болести, ни печали, ни уздисања, ни — смрти. Небудите као блудни син, који оделивши се од свога оца, пожели да једе свињску храну, негоиштите да се само вратите из тућине у дом оца свог небеског, где царује правда и мир и радост уДуху Светоме (Рим. 14, 17). Нити будите као Исав, који је своје достојанство продао за чанаксочива. Зар ћете и ви дати вечно царство и блаженство за чанак сочива, што вам овај свет нуди?Нека вас Господ Бог милошћу Својом сачува од тога срама и понижења. Нека Он сачува око умавашег, да не потамни и не заведе се злим мамоном земаљске трулежи и обмане. Нека вас Онуразуми, да будете као царски синови, који су изгубили царство, али који ни о чем не мисле и небрину него о повратку у царство своје.На једној цркви у Сирији, задужбини цара Јустинијана, стоје и данас написане речи, које је сам цар дао написати: Царство Твоје, Христе Боже, царство свих векова (Пс. 144, 13). Нека би нам Господ помогао, да ове речи испише наша чежња за Христом у срцима нашим. Све друго је споредно и неважно. Сва друга царства на земљи надживеће гроб и црв. И кад не буде било вишени земље ни земаљских царстава, певаће на небу радосно праведници с ангелима: Царство Твоје, Христе Боже, царство всих вјеков, и владичество Твоје во всјаком родје и родје. Зато нека је слава и хвала најслађем Учитељу под сунцем, Христу Богу, заједно са Богом Оцем и Богом Духом Светим — Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА ЧЕТВРТА ПО ДУХОВДАНУЈеванђеље о великој вери

Матеј, 8, 5—13. Зач. 25.

Ако се човек не испуни дубоким смирењем, кротошћу, понизношћу и послушношћу предБогом, како ће се спасти? Како ће се спасти безбожник и грешник, кад се једва спасаваправедник (I Петр. 4, 18)? Не задржава се вода на високим литицама планинским, него наниским, равним и удубљеним местима. Ни благодат Божја не задржава се на охолим људима,који се узвисују и пркосе Богу, него на смиреним и кротким, који су удубили душу својусмирењем и кротошћу, понизношћу према величанству Божјем и послушношћу вољи Божјој.

Кад питому лозу, коју домаћин брижно и дуго негује, сасуши болест, онда је домаћин чупа ибаца у огањ, и на место њено пресађује и калеми дивљу лозу.

Кад синови забораве сву љубав очеву и збунтују се против оца, шта чини тада отац? Изгонисинове из куће, и на место њихово усиновљава најамнике своје.

Тако бива у природи, тако и мећу људима. И неверници говоре: то тако бива по природнимзаконима и по људским законима. Но верни тако не говоре. Они, који су раскрилили завесеприродних и људских закона, и загледали се у пламене очи тајни вечите слободе, они друкчијеговоре. Они веле: то тако бива по вољи Божјој а ради наше поуке. То Бог пише прстом Својим, иони, који знају да читају рукопис Божји, написан огњем и Духом по стварима и догађајима уприроди и по стварима и догађајима међу људима, они једини разумеју смисао свега. Они пак,пред чијим очима, трепери природа и живот људски као једна велика гомила слова, без духа исмисла, — они говоре о случајности, и веле: све што се догађа нама и око нас догађа се послучајности. Тиме хоће да кажу, као да се сва та велика гомила слова сама собом креће и меша, иод те безумне мешавине испадају час овакви час онакви догађаји. Да Бог није Бог милости исажаљења, Он би се насмејао оваквој лудости земаљских тумача света и живота. Но има неко косе овој лудости злурадо смеје: то је зли дух, враг људског рода, који је без милости и сажаљењапрема људима. Када гуска тапка по шареном ћилиму, простртом на трави, она може да помисли,да су све шаре и боје на ћилиму неким случајем натрпане ту, као да је и ћилим случајно никао изземље, као што и трава — по гушчијој памети — случајно ниче из земље. Али ткаља, која јеткала и шарала ћилим, зна, да ћилим није никао однекуд случајно, као што зна, шта свака шара ибоја значи, и зашто су све шаре и боје тим редом једна поред друге поређане. Само ткаља зна, дачита и тумачи ћилим, њеном руком изаткан, и знају они, којима она каже. Тако узалуд тапкајуневерни по пречудном ћилиму овога света и говоре о случајностима. Само Бог, који је и изаткаоовај свет, зна шта значи сваки конац у светскоме ткиву; и зна онај, ко се удостоји, да му Бог каже.Видовити Исаија пише: овако говори Високи и Узвишени, који живи у вечности, коме је имеСвети: на висини и у светињи станује, и (станујем) с оним ко је скрушена срца и смерна духаоживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених (Ис. 57, 15). Бог је на земљи, дакле, самос онима, који су скрушена срца и смерна духа. А с којима Бог станује, онима и открива тајнесвета и живота и духовне дубине свеколиког Свог писања кроз ствари и догађаје. Скрушена срцаи смерна духа били су Аврам, Исак, Јаков, Јосиф, Мојсеј и Давид, зато је Бог био с њима иобећао бити и с њиховим потомством, док ово буде било скрушена срца и смерна духа. Но кад сељуди погорде својим честим општењем с Богом, онда они падају у гору пропаст него ли они,који немају никаква познања ни општења с истинитим Богом, Најочитији пример зато даје намнарод Израиљски, то јест потомство великих и богоугодних праотаца, које споменусмо.Погорђен општењем с истинитим Богом, овај народ је почео презирати све остале народе каоплеву на гумну Божјем. Но тим је сам себе упропастио, јер га је његова охолост толикозаслепила, да од свега, што му је Бог икада открио преко својих пророка и угодника, он је

запамтио и задржао само једно, а то је, да је он Богом изабрани народ. Дух и смисао старогаоткровења Божјега за њега је потпуно ишчезао, и Свето писмо играло је пред очима тога народакао гомила неразумљивих речи. И кад се Господ Исус појавио у свету са новим откровењем,народ јеврејски не само да се био спустио својим слепилом и незнањем воље Божје на степеннезнабожачких народа, него је потамњеношћу духовног вида и окорелошћу срца у многоместајао и ниже од ових последњих. Данашње јеванђеље казује нам суд самога Спаситеља о томе.Оно нам описује један догађај, који је открио здравље у болесних и болест у здравих, веру унезнабожаца и неверство у оних, који су себе хвалисаво називали избраним и правоверним. Иово јеванђеље је написано за поуку свима вековима и свима покољењима, па и за наш век и нашепокољење. Као херувимски мач ова је поука оштра, као сунце јасна и као планинско цвеће свежаи изненађујућа. Да нас застраши својом оштрином; да нас просвети својом јасноћом, и да насизненади у нашој садашњој духовној небрижљивости и немарности. И још нарочито да опомененас хришћане, да се не заборавимо и не погордимо тиме, што ми у цркву долазимо, Богу семолимо и Христа исповедамо, те да се пред судом Божјим не нађу они, који су ван цркве са вишеискрене вере и више добрих дела.

А кад уђе Исус у Капернаум, приступи к њему капетан молећи га и говорећи: слуга мој лежидома узет и мучи се страшно. Капетан, или сотник, или стотинар, био је свакако старешинавојничке посаде у Капернауму, главноме граду на језеру Галилејском. Да ли је он бионепосредно под римском влашћу или под влашћу Ирода Антипе, сасвим је споредна ствар;премда је вероватније, да је био римски официр; главно је, да је он био незнабожац и да није биоЈеврејин. Ово је први официр римски, који се спомиње у Јеванђељу, да је поверовао у Христа.Друго је био капетан страже под крстом Христовим, који је видећи страшне појаве у природипри издисају Господа, узвикнуо: Заиста овај бијаше син Божји (Мат. 27, 54)! Па онда се помињекапетан Корнилије у граду Кесарији, кога је апостол Петар покрстио (Дела Ап. 10, 1—). И ако субили незнабошци они су прозрели истину и живот у Христу, и поверовали у Њега пре целе хордепреучених, али заслепљених, књижевника јеврејских.

Слуга мој лежи дома узет и мучи се страшно. Не баш слуга, него момак или послушник,према грчкој речи у јеванђељу; а вероватно да је тај момак био војник, пошто је молилацофицир. Болест је била страшна: узетост,и момак је већ био на умору, како јеванђелист Лукаприча. А он беше капетану мио, Зато се капетан потрудио, чим је дочуо, да је Христос ушао уКапернаум, да лично изађе пред Њега и замоли Га за помоћ своме омиљеном момку.

Ко прочита описе овога догађаја код двојице светих јеванђелиста, Матеја и Луке, учиниће мусе на први поглед, да је међу њима велика разлика. Јер Матеј пише, да је капетан сам личноприступио Христу и молио Га, а Лука пише, да је он прво послао старешине јеврејске и прекоњих најпре упутио своју молбу, а потом, кад је Господ пошао његовом дому, он је послао својепријатеље у сусрет Господу и поручио Му да не улази у дом његов, пошто он — капетан — нијетога достојан, него само да рекне реч, и слуга ће оздравити. И заиста разлике у ова два описаима, али противречности нема. А разлика је сва у томе, што Матеј изоставља и не помиње дваизасланства, која капетан претходно шаље пред Господа, а Лука опет изоставља и не помиње, даје најзад и сам капетан, поред све своје скрушености и смирености од величанства Христовога,изашао пред Њега. Овако прекрасно допуњавање јеванђелиста изазива код духовна човека саморадост и дивљење. Јер да су сви догађаји истоветно описани код свих јеванђелиста, по речимаЗлатоуста, рекло би се, да су јеванђелисти један од другога преписивали. Нашто би требало ондачетири јеванђелиста и четири јеванђеља? На сваком земаљском суду потребна су два сведока дапосведоче, па да се верује у неку ствар, а Бог је нама дао два пута по два сведока у лицу четиријеванђелиста, да би они, који хоће спасење, могли што лакше и што брже поверовати, и да оникоји пропадају немају изговора. И још нам је Бог дао четири јеванђелиста — премда је Он могаосву мудрост нашега спасења изручити кроз једног јединог — да би се ми угледали на њиховоузајамно допуњавање, те да би се тиме поучили, да смо и ми одређени да се узајамно

допуњујемо у овом животу, према различитим духовним даровима, од Бога примљеним (I Кор.12, 1) као чланови једнога тела, који један другог помаже свак по својој мери и чини да растетело (Ефес. 4, 16).

И тако, дакле, имајући пред собом два описа, ми можемо представити себи јасно сликудогађаја, о коме је реч. Чувши о слави и моћи Господа Исуса а осећајући своју људску грешности недостојност, капетан је прво умолио старешине јеврејске, да оду ка Господу и позову Га. Онније ни мало био сигуран, да ће Господ хтети доћи. Он је могао помислити у себи: гле, ја самидолопоклоник и грешник; Он је видовит и Он ће прозрети моју грешност, чим чује моје име, теко зна, хоће ли се хтети сагласити да уђе у мој дом? Боље да пошаљем Јевреје пред Њега, па акоодбије, нека одбије њих, а ако се сагласи доћи... видећу. А када је сазнао да се Господ сагласио,он се сав узбудио и збунио. Он шаље сада своје пријатеље, да кажу Христу, да не улази у домњему грешноме и недостојноме, него само нека рекне реч, и момак ће оздравити. Но тек што супријатељи изашли пред Господа и саопштили Му поруку капетанову, ево долази и сам капетан.У великом узбуђењу он није могао остати код куће. Гле, Он долази под његов кров! Не, не;пријатељи његови не знају још ко је Он, и неће Му умети рећи што треба. А за старешинејеврејске могао је капетан већ знати, да они не воле Христа нити имају вере у Њега. Зато мора ион лично похитати у сусрет Њему, тим пре пошто сад зна, да му неће отказати и тиме га унизитипред народом. А он је официр.

Истина, Јевреји су рекли добру реч Христу о капетану: достојан је, да му то учиниш, јерљуби народ наш и начини нам зборницу. Но све то што су они рекли не додирује суштину ствари.Они цене капетанову доброту по својој личној користи, коју су имали од њега. Љуби народ наш.Остали римски официри и чиновници презирали су Јевреје. А овај их је волео. И начини намзборницу. Хоће да кажу: потроши свој новац а уштеди наш. Сагради нам потребну богомољу,коју би иначе ми сами морали градити и платити. Све говоре као да говоре Кајафи а не Христу.На све ово Христос им ништа не рече, него само ћутке иђаше с њима. Потом излазе пред Христапријатељи капетанови, и најзад и сам капетан.

Сретнувши се с Христом лицем у лице, наравно, капетан је морао поновити целу ствар, која јеГосподу већ била саопштена. А Исус му рече: ја ћу доћи и исцелићу га. Видите, како говори Онај,који има власт и моћ! Не каже: видећемо! Нити га пита, као друге: верујеш ли, да ја то могуучинити? пошто већ види срце капетаново и зна његову веру. Него му говори одлучно, како сеникад ниједан лекар није усудио говорити: ја ћу доћи и исцелићу га. А овако одлучно и јасноГоспод је намерно рекао, да би изазвао следећи одговор капетанов пред Јеврејима.

Јер кад Бог ради неки посао, Он га ради тако, да од тога посла не буде само једна корист номнога. Христос је хтео, да овај догађај многоструко искористи: и да излечи болесника, и даоткрије велику веру капетанову, и да укори Јевреје због неверовања, и да искаже једно крупнопророчанство о царству: о онима, који мисле за себе поуздано да ће ући у то царство, но нећеући, и о онима, који не мисле ући а ући ће.

И капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш, него само рециреч и оздравиће слуга мој. Каква огромна разлика између ове пламене вере срца и хладнихзаконских веровања фарисејских! Разлика не мања него што је разлика између огња што гори иогња насликаног на хартији. Кад је један фарисеј позвао Христа у дом на вечеру, мислио је усвојој законичкој охолости, да он тиме чини част Господу, што Га позива у свој дом, а не Господњему и његову дому, што улази под његов кров. И у тој охолости и надмености фарисеј јепренебрегао чак и уобичајене изразе гостољубља: нити је донео своме Госту воде за прање ногу,нити Га је предусрео са целивањем, нити Му је главу помазао мирисним уљем (Лк. 7, 44-46). Агле, какав је скрушен и смирен пред Господом овај „незнабожац", коме није дато било да знаМојсеја и Пророке, и који је имао свој природни ум као једину светлост у распознавању истине илажи, добра и зла! Он зна, да је за сваког другог човека у Капернауму част да уђе у његов дом,али он у Христу не види обична човека но самога Бога. Зато и говори: нисам достојан да под

кров мој уђеш. И како силна вера у Христа и Његову моћ! Само реци реч, и болест ће побећи, ислуга ће мој устати! Ни сам апостол Петар дуго и дуго није могао имати овакву силну веру.Капетан осећа у Христовом присуству присуство самога неба, небеског огња и небескесветлости. Нашто толики огањ да улази под његов кров, кад је довољна једна искра? Нашто целосунце уносити у кућу, кад је један зрак довољан? Да је капетан знао Свето писмо, као што га миданас знамо, он би рекао Христу: Ти, који си речју створио свет и човека, Ти можеш речју иболеснога подићи! Једна најмања речца Твоја довољна је; јер је она јача од огња и светлија одзрака сунчанога, Само реци реч! О, како ова силна вера једнога незнабошца мора да застидиданас и многе од нас,који сто пута боље знају Свето писмо али и сто пута мању веру имају!

Но с овим речима капетан не завршује, но продужује, да објасни, како он верује у моћХристову: јер ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди и иде; идругоме: дођи, и дође; слузи својему: учини то, и учини. Шта је један капетан? Он је власт надстотином људи, а стотина других власт су над њим. Но они који су под њим морају његаслушати. Па кад он, као човек под вишом влашћу, и коме је лично дата мала власт, може дазаповеда својим војницима и слугама, тим пре може Христос, који није ни под чијом влашћу, икоји је сам по себи врховна власт над природом и људима. И кад се толики људи покоравајуслабој речи капетановој, како ли се све ствари неће покоравати речи Божјој, која је јака каоживот, оштра као мач и страшна као бич (V Мојсеј, 32, 47; Јов. 12, 50; Еф. 6, 17; Приче 2, 5; Јов.5, 21)? Који су то војници Христови и слуге Његове? Није ли живот у свима бићима војскаХристова? Нису ли ангели са светитељима и свима богобојазним људима војници Христови? Асве силе у природи и смрти и болести — нису ли то слуге Његове? Господ наређује животу: идиу то и то биће, и живот иде; врати се, и живот се враћа. Он шаље живот; Он попушта смрт иболести; Он васкрсава и Он лечи. Од Његове речи повијају се ангелске војске као пламен одјаког ветра. Он рече и постаде; Он заповеди, и показа се (Пс. 33, 9). Нико не може Његовој силиодолети, нити се што сме Његовој речи противити. Никад човек није говорио као овај човек (Јов.7, 46). Јер Он није говорио као потчињен него као господар, као онај који власт има (Мат. 7, 29).Као таквога Њега је капетан и замолио: само реци реч и оздравиће слуга мој! Отерати болести саузетог момка, то је дело, које не могу извршити сви смртни људи на земљи; но то је мало дело заХриста. За овакво дело Он се не мора трудити и ићи на ноге у кућу капетанову; не мора нивидети болесника; не мора га ни за руку узети и подићи. Само нека рекне реч, и дело ће битисвршено. Ето, такво је било капетаново мишљење о Христу, и таква вера његова у Христа.

А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иду за њим; заиста вам кажем, ни у Израиљутолике вере не нађох. Зашто се удиви Христос, кад је Он могао знати унапред, шта ће му капетанодговорити? Није ли га Он и изазвао да Му тако одговори Својим необичним речима: Ја ћу доћии исцелићу га? Зашто се, дакле, сад удиви? Удиви се ради поуке онима, који иђаху за Њим. Удивисе Он, да би показао њима, чему се треба дивити у овоме свету. Удиви се великој вери једногачовека, да научи Своје следбенике, да се и они диве великој вери: Ваистину, ништа у овоме светуније достојно толиког дивљења као велика вера једнога човека. Христос се није задивио красотијезера Галилејског; јер шта је та красота према красоти небеској, коју Он познаје, Нити се икадзадивио великој мудрости људској, ни богатству, ни сили; јер све је то ништа према богатству,мудрости и сили, њему познатој у царству Божјем. Нити се икад задивио великоме зборународноме о празнику у Јерусалиму; јер ништаван је и бедан такав збор на земљи према сјајномзбору ангела на небу, који је Он гледао од створења света. Кад су се други дивили лепоти храмаСоломонова, Он је описивао рушење тога храма до из темеља. Само је велика вера једногачовека за дивљење. То је највећа и најкраснија ствар на земљи. Јер кроз веру роб постајеслободан, аргатин постаје син Божји, и смртан човек постаје бесмртан. Кад је праведни Јовлежао у гноју и ранама на пепелу целог свог богатства и све своје деце, његова вера у Богаостала је непоколебана. Из сред гноја и рана он је узвикивао: и ако се ова кожа моја и распадне,опет ћу у телу свом видети Бога; ја исти видећу Га и очи моје гледаће Га (Јов. 19, 26-27).

Коме то изрече Господ Исус Своје дивљење? Онима што иду за Њим. То су Његови светиапостоли. Ради поуке њима Он се и удиви. Наравно, и остали Јевреји, што су били пошли с Њимкући капетановој, чули су ове речи, којима Господ изрази Своје дивљење: заиста вам кажем: ниу Израиљу толике вере не нађох. Наиме: ни у народу јеврејском, који би требао да има веру јачунего ма који други народ на земљи, пошто је томе народу од почетка Господ Бог открио Својусилу и моћ, и старање и љубав, кроз безбројна чуда и знаке, и кроз пламене речи Својихпророка. Но у Израиљу је вера била безмало са свим пресушила, и избрани синови збунтовалисе против Оца и оделили од Оца и умом и срцем тако, да су имали ум заслепљен и срцеокамењено. Чак ни Његови апостоли у почетку — па ни Петар, да и не говоримо о Јуди —нисуимали такву веру у Христа, какву је имао овај римски официр ни сестре Лазареве, чијој је кућиХристос често долазио; ни Његови сродници и пријатељи у Назарету, међу којима је Онодрастао.

Сада Господ Исус, гледајући Својим духом до крајева времена, исказује једно пророчанство,жалосно за Јевреје a радосно за народе незнабожачке:

И то вам кажем, говори Он, да ће многи од истока и запада доћи и сешће на трпезу сАврамом и Исаком u Јаковом у царству небеском. A синови царства изгнаће ce у тамунајкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба. Ово ce пророчанство и до сада увеликообистинило, a и дан—данас обистињава. Ha истоку и западу од народа јеврејског живели сународи незнабожачки. (Господ не рече многи незнабошци него само многи од истока и западапремда је јасно, да је Он мислио на незнабошце. Зашто не рече незнабошци? „Да не узбуниЈудејце, зато обазриво рече од истока и запада". Теофилакт). Многи су од њих целином прешлиу веру Христову, као: Јермени и Абисинци, Грци и Римљани, и сви народи европски; многи супак делимично постали хришћани; као: Араби и Египћани, Индијанци и Персијанци, Китајци иЈапанци, Црнци и Малајци, док су синови царства, то јест Јевреји, којима је царство прво ипонуђено било, остали упорни у свом неверовању у Христа до дана данашњега; али зато су,мимо све остале народе, расејани по целоме свету, отерани са свога огњишта, презрени иомрзнути од народа, код којих су ce доселили као дошљаци. Тако, да је њихов живот и овде наземљи постао тама најкрајња плач и шкргут зуба. (Реч најкрајња или кромшњаја у тачномпреводу треба да буде спољашња или вњешњаја; „in tenebras exteriores како онај кога Господизгони ван (foras) као за врата, за двер, губи светлост, то је због тога тама названа вњешњеју(спољашњом)." Јероним. — Ho y суштини ово означава одвојеност и потпуну удаљеност одБога; битисање у земљи далекој, још удаљенијој од оне, у којој је блудни син гладовао и у гладисвојој позавидео чак и свињама на њиховој храни.) A y ономе свету нађе ce за бесмртномтрпезом и много њихових сопствених праотаца, Аврама, Исака и Јакова више људи са свихстрана света, од свих paca и од свих језика, него ли њих Јевреја. И биће у оном свету за невернесинове царства тама, плач и шкргут зуба. Осушени виноград Домаћин чупа и баца у огањ, а наместо његово засађује и калеми дивљу лозу. Збунтоване синове Своје Отац небески одељује навечност од Себе, а на место њихово усињује најамнике Своје. И тако изабрани постајунеизабрани, а неизабрани изабрани. И први бивају последњи, а последњи први.

А капетану рече Исус: иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави слуга његов тога часа.Пошто је изрекао пророчанство, онда чини чудо. Као да хоће тим чудом не само да награди верукапетанову него да и потврди Своје велико пророчанство. Рече, и слуга оздрави. Као год што ипри првом стварању Бог рече и би, тако и сада при Новом Стварању Господ само рече реч — иби тако. Узет човек, кога цела царевина римска не би могла спасти, на једну божанску речСпаситељеву устаје, и бива здрав. Болест је слуга Божји, и кад Господар каже: иди, она иде; икад каже: доћи, она дође. Без лекова и мелема болесник оздрави, јер позна слуга заповестГосподара свога, позна и побеже. И лекови и мелеми не лече, него Бог лечи. Бог лечи илинепосредно Својом речју, или посредно преко лекова и мелема, — према мањој или већој вери

болесника. Нити има лека иодкакве болести у целом пространом свету, који би могао одагнатиболест и повратити здравље, без силе Божје, без присуства Божјег, без речи Божје.Слава нека је Живоме Богу за Његова безбројна исцељења верних Својом моћном речју, и у прошлости и у садашњости. Поклонимо се Његовој светој и свемоћној речи, којим Он ствара ново, лечи болне, уздиже пале, прославља презрене, утврђује верне и обраћа неверне, а све кроз Исуса Христа, Сина Свог Јединородног, Господа и Спаса нашег а силом Духа Светог. Поклонимосе заједно са војскама ангелским и светитељским Оцу и Сину и Светоме Духу — Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА ПЕТА ПО ДУХОВДАНУЈевнђеље о спасењу човека и пропасти свиња

Матеј 8, 28-34; 9, 1. Зач. 28.

Учинише људи неправду према Богу, па се они расрдише на Бога. О, људи, ко има право накога да се срди?

Затворише безбожни уста и помислише: да не спомињемо име Божје, да би га нестало изовога света! О, жалосни људи, ваша су уста у мањини у пространом свету. Јесте ли видели ичули, како брана чини реку гласном? Без бране река беше нечујна и мутава; и гле, брана јојотвори грло! Свака кап доби језик.

И ваша ће брана учинити то исто: отвориће грло безгласним, и напуниће мутаве говором. Акопрестану ваша уста да исповедају име Божје, уплашићете се чујући да га исповедају чак ибесловесни и немушти. Заиста вам кажем: ако ви заћутите, камење ће повикати. Ако и сви људина земљи заћуте, трава ће проговорити. Ако и сви људи избришу име Божје између себе, оно ћебити исписано дугама по небу и огњем по сваком зрну песка. Тада ће се песак створити људима,а људи песком.

Небеса казују славу Божију, и дела руку Његових гласи свод небески. Дан дану казује, и ноћноћи јавља (Пс. 19, 1—4). Тако говори боговидац и богопојац. А како ви говорите? Ви презривоћутите о Богу; зато ће камење проговорити: А кад камење проговори, ви ћете хтети говорити,али нећете моћи. Узеће се од вас и даће се камењу. И камење ће бити људи, а ви камење.

Десило се у старо време, да су тврдоусти људи гледали у лице Сина Божјег и нису Га познали,нити се језик њихов одрешио, да Га прославе. Тада је живи Бог отворио језик демонима, да онизастиде људе својим признањем Сина Божјег. Демони, гори од камења и јефтинији од песка,завапили су у присуству Сина Божјег онда, кад су људи стајали мутави око Њега. Па кад је оношто се сасвим отпадило од Бога било принуђено, да исповеди име Божје, како ли нећенепорочно камење, које се слепо покорава вољи Божјој!

Чита Бог лекцију људима не само кроз небеса, напуњена ангелима и окићена звездама, и несамо кроз земљу, сву покривену гласилима бића Божјега, него чак и кроз демоне. Да би само даоприлике безбожнима, који се брзо спуштају у Ад, да се ма од чега застиде и подигну у висину, испасу душу своју од понора, огња и смрада.

Пошто су се чак и избрани људи, који су пратили Господа Исуса по свету, показалималоверни, то их Господ поведе у један предео најцрњег незнабоштва, да би их тамо застидео иизобличио њихово маловерство оним што ће се догодити. А то што се догодило описуједанашње јеванђеље.

А кад Исус дође на ону страну (мора) у земљу Гергесинску, сретоше га два бесна, који излазеиз гробова, тако зла да нико не могаше проћи путем оним. Гергеса и Гадара били су градови уземљи незнабожачкој, с оне стране мора Галилејског. То су била два града између десет градова,који су негда постојали на обалама овога мора. Код јеванђелиста Марка и Луке место Гергесапомиње се Гадара, што значи само, да су та два града стајали на близу један другог, и да се

догађај, који се прича, десио негде на домаку оба та града. Јеванђелисти Марко и Лука спомињуједнога бесног, док Матеј спомиње двојицу. Прва двојица спомињу једнога од њих двојице, којије био страшнији и као страшило целој оној околини познатији, док Матеј спомиње обојицу,пошто су обојица били од Господа излечени. А да је један од њих био познатији од свога другавиди се из описа Светога Луке, који каже, да је тај бесомучник био из града — један човек изграда, те је као грађанин морао бити познатији у граду него ли онај други, који је на сву приликубио из села. И још се то води опет из речи Лукиних, да у ономе бејаху ђаволи од много година, имало даље, да га они мучаху одавно, што значи, да је он био стари болесник, те због својемногогодишње болести и веома познат у целој овој околини. Да је он био много бешњи и луђиод свог друга види се то из Лукиног наглашавања, да су га људи везивали у вериге и путе, но даје он кидао све везе, и тераше га ђаво по пустињи. То је, дакле,

разлог, зашто два јеванђелиста помињу само једног бесног, мада су била двојица њих. И ми седан—данас често служимо тим начином описивања неког догађаја, помињући, на пример, самовођу једне ухваћене разбојничке дружине. И кад је ухваћена цела дружина са харамбашом, миговоримо, да је ухваћен тај и тај разбојнички харамбаша. Тако и јеванђелисти. Па као што Маркои Лука допуњавају Матеја у једној појединости, наиме у опису главног бесомучника, дотлеМатеј допуњује Марка и Луку у другој појединости, наиме у спомињању обојице бесомучника.

Ови бесомучници живљаху у гробовима, и из гробова излажаху и лутаху по пустињи, иузнемириваху људе по пољима и друмовима, нарочито по оном другом, у близини кога онистановаху. Незнабошци су имали гробове најчешће крај друмова и путева, што није била реткостни код Јевреја. Тако гроб Рахилин налази се крај пута што води из Јерусалима у Витлејем; гробМанасијин крај пута ка Мртвоме Мору. Савладавши ова два људска бића ђаволи су се садаслужили њима као својим оруђем, да пакосте другим људима. Јер је главна особина људи,поседнутих ђаволима, да чине само пакост и зло. Они су обнажени од свакога добра. И у хаљинене облачаше се, вели се за онога једнога од њих. То јест: поред своје телесне наготе и душањегова не беше одевена ни у какво добро, ни у какав дар Духа Божјега, но беше сва гола ипразна од добра, које је дар Божји. А обојица беху тако опаки и зли, да не могаше нико проћипутем оним.

И гле, повикаше и рекоше: што је теби до нас Исусе, Снне Божји? Зар си дошао амо превремена да нас мучиш? У овој вици ђаволској најважније је то, што ђаволи познаше Исуса каоСина Божјег и у ужасном страху од Њега јавише то гласно. Да се постиде људи, који гледаху улице Господа и не могаху Га познати, или познавши Га не смедоше Га признати и јавноисповедити. („зато што су и ученици и народ називали Њега човеком, зато сад долазе демони иобјављују Његово божанство". Зигабен). Нису ђаволи, истина, јавили Христа са осећајемрадости и задовољства, као човек кад нађе неко велико благо, па се обрадује и узвикне, или каошто је апостол Петар радосно узвикнуо: Ти си Христос, Син Бога Живога (Мат. 16, 16); него суони узвикнули од страха и ужаса, видећи пред собом свога Судију. Али тек узвикнули су, иобјавили су Онога, од чијег имена највише стрепе, и чије име они највише заташкавају међуљудима и бришу из срца људског. Узвикнули су у муци и очајању, слично многим људима, којисамо у муци и очајању покрећу језик, да изговоре име Божје.

Што је теби до нас Исусе, Сине Божји? питају демони. То јест: шта има заједничко измеђуТебе и нас? Нашто Твоја неочекивана и нежељена посета? Како се слаже Христос с Велијаром(II. Кор. 6, 15)? Не слаже се никако. Зато Велијарове слуге, мучитељи људи, и питају Христа,откуд Он да им дође? И то: пре времена, да нас мучиш. Значи: они очекују час судни и мучење накрају времена. Сама појава Христа пред њима за њих је мучење, и то страшније мучење негосветлост за кртице, него огањ за пауке. У одсуству Христа демони су безочни и дрски у толикојмери, да собом поседнуте људе понижавају испод скотова, и да испуњавају страхом сву околину— да не могаше нико проћи путем оним. А у присуству Христа они су не само ропски уплашенинего страшљивички понизни — слично сваком тиранину пред судијом својим — јер гле, почешепонизно молити Господа, да их не најури у бездан. И мољаху Га да им не заповеди да иду убездан. Да им не заповеди, јер, значи, ако им Он заповеди, они морају отићи у бездан. Таква јевласт и сила Христова. А бездан је њихово право обиталиште и мучилиште. За началника свихдемона говори видовити пророк: Како паде с неба звезда Даница? — Ти се у пакао сврже, удубину гробну (Ис. 14, 12 —15), тамо где је плач и шкргут зуба. Због греха људског, а по Божјемдопуштењу, демони су пуштени у људе. И њима је лакше у људима него ли у бездану. Јер кад суу људима они муче људе, а кад су у бездану муче сами себе. И у људима они су на мукамавеликим, но те муке њихове ублажене су тиме, што још неко дели њихово мучење. Ђаво јепакосник тела, жалац у месу, како га назива апостол, који је осетио његово присуство (II. Кор.12, 7). Уз тело као уз степенице он се пуже до душе, хвата се срца и ума човечјег; док све неразједе, не онакази, не испразни од божанске красоте и чистоте, од разума и правде, од љубави и

вере, од наде у добро и воље за добром. Тада он уседне у човека као у свој престо и ухвати свеконце од човековог тела и душе у своје руке, и човек му постаје као скот, кога он јаше; свирала,кроз коју он свира; звер. кроз коју он уједа. Такви су били и ови бесомучници, о којима је реч ујеванђељу. Не каже се, да они видеше Христа; нити да Га они познаше; нити да Га ониословише; нити уопште да они поведоше неки разговор с Њим. То све учинише ђаволи, што бехуу њима. Бесомучници су као непостојећи, као два мртва гроба, које су ђаволи гурали пред собоми гонили својим бичем. Овакве људе излечити значи васкрснути мртве; и још више. Јер мртавчовек значи: душа одвојена од тела. Ако је душа у рукама Божјим, Бог је може повратити у тело,и ово оживети. Али код ових поседнутих нешто је страшније од смрти. Јер душа њихова јеукрађена и заробљена ђаволима; и ђаволи је држе у својим рукама. Треба, дакле, душу човечју одђавола отети, треба ђаволе из човека истерати, и душу човечју у човека повратити. Зато је и чудоисцељења бесних у најмању руку равно чуду васкрсења мртвих, ако не и веће.

Дошао си овамо пре времена да нас мучиш! говоре ђаволи Христу. Значи, да они већ знају, даих на крају крајева чека мука. О, кад би грешни људи могли бар то знати: да и њих чека мука, ито не мања од оне муке, која ђаволе чека! Ђаволи знају, да ће им се на крају крајева измаћи изруку човечји род, њихов главни брст, и да ће бити сурвани у тамни бездан, где ће сами себеглодати и јести. Велики пророк говори за началника ђавола, да ће се избацити из гроба својега(то јест из тела поседнутих људи) као гадна грана, и још — као погажени стрв (Ис. 14, 19). Асам Господ сведочи: ја видех Сатану где спаде с неба као муња (Лк. 10, 18). Видеће то на крајукрајева и они људи, када као грешници полете попут те муње у огањ вечни, приправљен ђаволу ислугама његовим (Мат. 25, 41).

А док ђаволи у страху и трепету мољаху Христа, дотле једно велико крдо свиња, око двехиљаде, мирно пасијаше онде по брегу. И ђаволи мољаху Господа: ако нас изгониш, пошљи насда идемо у крдо свиња. Наиме: само нас не терај у бездан, него нас пошаљи бар у свињска тела.Ако нас изгониш). Не кажу из човека; неће ни да помену име човечје, — толико им је оно мрско.Јер од свих створења у васиони ђаво ништа тако не мрзи као човека, нити ичему тако завиди каочовеку. А Господ Исус, напротив, нарочито наглашава ту реч — човек: изиђи, душе нечисти, изчовека! Њима се не иде из човека; они би несравњено више волели остати у људима него ићи

у свиње; јер шта могу учинити од свиња? Док људе могу учинити свињама, још горе, што могуучинити од свиња? Уосталом и кад су у свињама, или ма у ком другом створењу, њихова јепакост управљена против човека. И кроз свиње они ће се старати, да нашкоде човеку; ако неиначе а оно тиме, што ће потопити свиње и изазвати гнев људи против Бога. Зато кад је у питањупразни бездан, они више воле и у свиње него у бездан.

И рече им Господ: идите. И они изишавши отидоше у свиње. И гле. навали сав крд с брега уморе, и потопише се у води. Исто тако могли су зли духови натерати и та два бедна човека, да сеутопе у море, да им сила Божја није то спречавала. Бива, међутим, и бива неретко, дасумашедши или сломе се с неке висине, или утопе се у води, или скоче у огањ, или се обесе. Злидемони их на то наводе. Јер њима је циљ не само да затрују људски живот, него и да душу убијуза обадва света. Но бива често опет, да Бог, по Својим премудрим саображењима, сачува људе одтакве смрти.

Но зашто Господ Исус посла зле духове баш у свиње? Он их је могао послати у дрвеће, или укамење; зашто баш у свиње? Не зато, да би учинио по жељи ђаволима, но зато да поучи људе.Где су свиње, ту је нечистоћа, а нечисти духови воле нечистоћу; и где ове нема, они је ту силомстварају. И где је мало има, ту се они брзо намамљују, и од мало хитро стварају много. А кад сеони уселе и у најчистијег човека, нагомилају у њему брзо свињску нечистоту. Тиме пак што сусвиње похрлиле и брзо се потопиле у море, хоће Господ да нас поучи, како је халапљивост ипрождрљивост слабо отпорна према сили демонској, и да нас опомене на пост. Шта имахалапљивије и прождрљивије од свиња? Па гле, како их демонска сила брзо савлада иупропасти! Тако бива и са халапљивим и прождрљивим људима, који мисле, да многимждерањем сабирају снагу у себе. Међутим тиме не сабирају снагу него слабост, — и физичку идуховну. („Ја знам, да лекари не преписују болним различна јела но уздржање и неједење. Данећеш ти да кажеш, да лађари лакше могу спасти лађу претоварену, него ли лађу умеренонатоварену и лаку?" Василије Велики: Слово 10., о посту). Прождрљивци су некарактерни људи,слаби пред људима и још слабији пред демонима. Ништа лакше демонима него њих гурнути ипотопити у море душевне смрти! Но још је из тога јасна поука, колико је страшна сила демонска,кад је Бог не задржава. Демони, који су били у само два човека, савладали су и подавили занеколико тренутака око две хиљаде свиња. Но тамо их је Бог задржавао док Христос није дошао— да покаже Своју силу и власт над њима; а овде их је Бог пустио — да се покаже силадемонска. Кад би Бог попустио, демони би за неколико тренутака учинили са свима људима наземљи оно што су учинили са свињама. Но Бог је Човекољубац, и Његова безгранична љубавдржи нас у животу и штити нас од најљућих и најстрашнијих непријатеља наших.

Али, рећи ће неко, зар није жао било Господу, прво да толике свиње пропадну, а друго да сетолика штета нанесе грађанима? Опет сам ђаво наводи људе на овакве мисли, тобож да сепокаже он сажаљивији од Христа! Но шта су свиње до покретна трава? Па кад Богу није жаобелих кринова у пољу, које данас облачи у већу раскош од цара Соломона, а сутра их сагореваогњем — зашто да му буде жао свиња? Или је ваљда теже Богу створити свињу него крин упољу? Но неко ће опет рећи: не због лепоте него због користи. А зар свиња користи човеку самоонда кад му храни и тови тело, а не и онда, кад му помогне просвећењу душе? А овде је овајдруги случа]. Ви сте бољи од много врабаца, рекао је Господ људима. Нису ли људи бољи ипретежнији и од много свиња, — па и од какве две три хиљаде свиња? Нека сваки помисли осеби и својој личној цени, па ће брзо доћи до уверења, да је поука човечанству, која је дата крозовај догађај са свињама, врло јевтино стала. Јер требало је очигледно и — готово драстично —показати затупелом роду људском, прво, каква је нечистота ђаволска и друго каква је силађаволска. Никакве речи на свету не би могле то тако јасно изразити као бес и потоп свиња уономе тренутку, када су их зли духови спопали. А какве би тек речи могле убедити незнабожачкеграђане из Гергесе и Гадаре, када их ни овај страховито јасан доказ — не доказ него показ —

ипак није могао пробудити од сна греховног, освестити над безданом, у коју их демонинемилосрдно — као и свиње — вуку, нити поучити вери у Свемоћнога Христа!

Јер, гле, шта се даље десило: свињари побегоше и јавише у граду и по селима. И гле, сав градизиђе на сусрет Исусу; и видевши Га молише, да би отишао из њиховог краја. Страх и ужасбеше испунио и свињаре и грађане, и бејаху се, врло уплашили. Сви видеше што ни чули нивидели нису: бесомучне људе, од којих су годинама стрепили, где седе крај ногу Христових,мирни и паметни. И чуше причу од апостола и од својих свињара, како Христос исцелибесомучне људе, како легион демона уздрхта од страха при самој појави Христа, како Га устраху молише, да их пошаље бар у свиње, кад им не да боравити у људима, и најзад како злидухови као вихор савитлаше свиње и сурваше их у дубину морску. Све то чуше; све то доброразумеше; и видеше два нова човека, до мало час гора него два мртваца, сада очишћена иваскрсла; и гледаше у лице кроткоме Господу, који стајаше пред њима, кротак и миран, као да небеше учинио веће чудо него да је Гергесинска брда претурио и бацио у море, — и од свега тогаови затупели грађани само једно задржаше у памети и у срцу, наиме: да су њихове свињебесповратно пропале. Место да клекну на колена и захвале Господу, што спасе два човека, онижале што погубише свиње! Место да зову Господа у госте, они Га моле да што пре оде од њих.Место да певају славу Богу, они кукају жалопојку за свињама. Но не журите, да осудите овесвињољубиве Гергесинце пре него се обазрете по данашњем друштву и пребројите све својесвињољубиве суграђане, који би исто тако као и Гергесинци више волели своје свиње него лиживот својих суседа. Или мислите, да је мало данас људи, чак и међу онима, који се крстомкрсте и Христа исповедају устима и језиком, који се не би брзо решили, да убију два човека радидобитка две хиљаде свиња? Или мислите, да је много и међу вама оних, који би жртвовали двехиљаде свиња, да би спасли живот двојице лудих људи? О, нека се такви покрију дубокимстидом и нека не осуђују оне Гергесинце док прво не осуде себе. Кад би данас усталиГергесинци из гробова својих и почели бројати, набројали би у хришћанској Европи превеликиброј својих једномишљеника. Они су бар молили Христа, да иде од њих, а Европљани терајуХриста од себе. Да би само остали сами, сами са својим свињама и својим господарима,демонима!

Цео овај догађај од почетка до краја има и свој још дубљи, унутрашњи смисао. Но и ово шторекосмо довољно је за поуку, опомену и пробуђење свих оних, који се осећају у своме телу као угробу; који опажају дејство демонске силе у својим страстима, што их стежу као гвоздене путе ивериге, и вуку их у бездан пропасти; који при свем том цене човека у себи, то јест душу својувише него све свиње, сву стоку, све земно имање и богатство, и који траже лека и Лекара болестисвојој по цену свега што имају.

Цела пак прича завршава се овим речима: и ушавши Христос у лађу пређе море и дође у својград. Ни речи не рече Он Гергесинцима. Шта помажу речи ту где не помажу таква божанскачуда? Не укори их. Шта помаже укоравати мртве гробове? Него ћутке сиђе низ брдо, уђе у лађу иоде од њих. Каква кротост, какво стрпљење, каква божанска узвишеност! Како је ништавнапобеда онога војводе, (Цезар) који је гордо писао своме Сенату: „дођох, видех и победих!"Христос дође, виде, победи и — оћута. И оћутавши учини Своју победу дивном и вечном. Затонека се незнабошци уче на примеру онога гордога војводе; ми ћемо се учити на примерукроткога Господа Христа. Он се ником не намеће. Но ко Њега прима, прима живот; а ко Његаудаљује, остаје у обору свињском, са вечним беснилом и вечном смрћу.

Господе Исусе, Сине Божји, помилуј нас грешне, исцели и спаси! Теби нека је слава и хвала,заједно са Оцем и Духом Светим — Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза свевреме и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА ШЕСТА ПО ДУХОВДАНУ

Јеванђеље о радости и злурадости

Матеј 9, 1-8. Зач. 29.

Не радовати се туђем добру јесте једна од најнедостојнијих одлика огрубеле од греха душељудске.

Шта то сунце учи људе од јутра до мрака? Људи, радујте се добру, и та ће вас радост учинитибоговима!

Славуј гладан пева у зору по два сата, пре него нађе два зрна хране за доручак. Шта то славујучи људе, богаташе у постељи, који почињу свој дан отварањем уста, но не за песму него зајело? Људи, радујте се добру, и певајте о добру! Не питајте, чије је добро? Добро нема господарана земљи. Оно је гост из даљине; ми створени и смртни нисмо поседници добра, но певачињегови.

Жалостити се у туђој жалости — то још могу и грешни старци. Но радовати се у туђојрадости — то могу само деца; и они који су невини као деца. Заиста вам кажем, говори Господ,који не прими царства Божјега као дете, неће ући у њега (Марк. 10, 15; Мат. 18, 3). А шта јецарство Божје него збир свих добара, и одсуство свих зала? Невино дете радује се више туђемдобру него ли пакостан старац свом сопственом. Јер за дете не постоји туђа радост. Оно делиосмех са свачијих уста; чак и подсмех оно тумачи као осмех. Нико на земљи није толико сличанБогу као невино дете. Божја радост у нашем добру, па и најмањем, неисказана је и савршена.

Кад је Господ Исус дошао међу људе, Он је открио неизмерно богатство Божјих добара. Тимдобрима зарадовала су се деца, и сви они људи, који су по непокварености били најсличнијидеци. Но та добра не само нису зарадовала људе се кривим умом и отврдлим срцем, него су ихона, напротив, и растужила и огорчила.

Христос подсећа људе на њихову првобитну домовину, у Божјем сјају и у ангелском друштву,— деца се овоме радују, а пакосни старци ругају.

Христос одузима страх од људи, и чини их бестрашним господарима света, — деца овозахвално примају, а кнежеви одбијају.

Христос показује, очигледно, како човек, сједињен са живим Богом, може да победи и себе, иприроду око себе, и зле духове, и болести, и смрт; — и деца се тискају око Господа с весељем, даби се што више наслађивала овим победама, док се књижевници тискају око Господа согорчењем, да би нашли узрока за Његово понижење, хапшење и мучење.

Деца траже од Христа благослов, а старешине народне бацају на Њ проклетство.Да су људи нормални и здрави, они би се радовали детињском радошћу свакој речи Христовој

и сваком делу Његовом. Јер Он показује људима само добро, само сјај и красоту добра, самосласт и трајност и јачину добра. Но многи људи — ни онда ни данас — нису се обрадоваливидевши добра, која је Христос открио и показао. Зашто, зашто то? Зато што су се људиизмирили са злом, навикли на зло, сајузили са злом, па им је зло постало као стварност, а доброкао обмана. Као кокош, која је дуго и узалудно кљувала по насликаном зрневљу, па кад је правозрневље стављено поред насликаног, она — разочарана — није хтела више кљувати, сматрајућии право зрневље за лажно. О, кокошиње памети код оних људи, који мисле, да и из Христоверуке може доћи обмана као из осталих нечистих руку! Кад би још и из Његових руку и Његовихуста долазила обмана људима, онда ваистину људски живот био би гори од небића, страшнији однајстрашнијег сна, и луђи од најлуђег вртлога. Жалосни су по сто пута они, који пруженој руциХристовој не пружају своју руку; гле, ма на коју другу страну пружили они своју руку, пружићеје у огањ или у чељусти вучје. А по сто пута блажени сте ви, верни, који се радујете самомпомену имена Христова као дете помену мајке своје. Само опашите се снагом и истрајношћу, дадо краја истрајете у вери и радости. Јер ономе, који пође за Христом, па се врати, горе ће битинего ономе, који никако ни полазио није. И ако га је Господ ослободио од једнога злог духа, па се

он одрекне Господа, навалиће на њ и запленити га седам злих духова, горих од онога првог (Лк.11, 24—26).

Христос је као вододелница. Где се Он појави људи се одмах деле у два табора: у оне, који серадују добру и у оне, који се не радују добру. И дан—данас тако је међу људима; а тако је било иу оно време када је Господ ходио по земљи, обучен у тело човечје. Данашње јеванђеље описујету страшну поделу међу људима у присуству Откривача добра, Господа и Спаса нашег ИсусаХриста.

Ушавши Исус у лађу пређе и дође у свој град. То је било после Његове знамените посетенезнабошцима на источној обали језера Генисаретског; после моћног исцељења двојицебесомучника и после страшног утука за неверујуће људе од изјаве самих демона, да је ХристосСин Божји. Он уђе у лађу. То је била она иста лађа, са којом се Он превезао с апостолима прекојезера; она иста, са које је пре тога учинио чудо исто тако велико као што је и изгнање демона изљуди, јер запрети ветровима и мору и постаде тишина велика. Данас пак чујемо из јеванђеља,да је Господ, при повратку са тог пута исцелио раслабљеног болесника опростивши га греха иболести. И тако у најкраћем времену Христос је учинио три моћна дела, три изванредна чуда,која су јасно сведочила о посети Бога људима. У најкраћем времену Господ је открио тринеизмерно велика добра људима: власт над природом, власт над демонима и власт над гресима иболестима. Три велика повода за радост људима! Страшне су вериге, којима нас везује природа,— ко да се не радује ослобођењу од тих верига? Још су страшније вериге, којима нас демониокивају и шибају пошто нас избезуме, — ко да се не радује победи над овим најгоримдушманима рода људског? А вериге, којима нас спутава грех и предаје у ропство природи идемонима и болестима, јесу првоначалне вериге, у које се човек оковао својевољно још у самомпочетку отказавши се послушности и смирености пред својим Створитељем; — о смртни, ко одвас да се не радује раскидању тих првих верига, који су основа за сву потку и све ткање осталихропских верига ваших?

Ово последње добро објавио је Господ људима онда када из гадаринских предела пређе идође у свој град. Капернаум је био Његов град, у коме се Он настанио пошто је био одбачен, ималтене убијен од грађана Своје дугогодишње постојбине, Назарета (Лк. 4, 28-31; Мат. 4, 13).

И гле, донесоше му раслабљена лежећег на одру (на постељи). Овај догађај описују ијеванђелисти Марко и Лука. Ова последња двојица описују догађај са неким појединостима, којејеванђелист Матеј испушта. Раслабљени човек био је у толикој мери болестан, да не само штоније могао доћи сам Христу, него није се дао додирнути и скинути с постеље; због чега суњегови сродници и пријатељи били принуђени изнети га са постељом из куће, и донети предГоспода. Очајна раслабљеност тога болесника види се још и из тога, што су четворица људиморали носити постељу, само да би га сигурније држали и што мање потресали при ходу.Доневши га до куће, у којој је Христос био они видеше, да је од многога народа, који се тискашена вратима, сасвим немогуће било ући. И они се одлучише те открише кров од куће, и кроз кровспустише постељу са болесником пред Христа. У томе тренутку Христос је казивао народунауку Своју. И казиваше им реч. Ниједнога тренутка Он није дангубио: после дела говорио јереч, после речи творио је дела. И речима и делима Он се служио непрекидно, само да помогнељудима радовати се добру, и веровати у добро, и у Њега као врховног носиоца и откривачадобра.

И видевши Исус веру њихову рече раслабљеноме: не бој се, чедо, опраштају ти се греситвоји. Господ Исус видео је веру њихову не тек онда кад су они спустили болесника пред Њега,него још онда када су они подигли постељу са болесником и пошли из куће к Њему. Јер Онај,који је могао видети помисли срца људског, могао је још лакше видети догађаје и надалеко као ина близу. Он је видео Натанаила под смоквом пре него је овај био доведен пред Њега (Јов. 1, 48).Шта говоримо? Он је видео не само догађаје, који се збивају, него и оне, који ће се збити до крајавремена. Овде се не каже: видевши њих Исус — него: видевши веру њихову; да се тиме покаже,

да Христос види и оно што је још теже видети, оно што је најскривеније у човеку. А ово је опетнаписано ради нас, да би знали, нашто Господ гледа, и данас као и онда, и да би ми још знали, дапомоћ Божју можемо очекивати У страдањима само онда, кад имамо веру. Када Бог види верунашу, Он не доцни са Својом помоћу.

И видевши веру њихову. Но чију веру? Да ли само веру оних, који су донели болесника, или иболесникову? Прво, очигледна је вера оних, који су болесника носили. И по самој њиховој вериГоспод је могао исцелити раслабљенога. Јер у доста прилика Христос је учинио чуда и без знањаи ван вере болесника. Пре свега мртви, које је Он васкрсао, нису могли имати веру, да би се чудодесило по њиховој вери. Чак ни сама околина умрлих није увек показивала особиту веру. ЗаНаинску удовицу не каже се, да је веровала, него само да је плакала за мртвим сином. Но у часукад је Господ њој приступио и ражаљен одлучно рекао: Не плачи, можда се код ње вера у моћЊегову засветлила. Нити су Марта и Марија, сестре Лазареве, много веровале, да ће Христосваскрснути њиховог умрлог брата, и то после четири дана лежања у гробу. Једино је кнез Јаиримао јаку веру у Христа, кад му је пришао и рекао: кћи моја сад умире; него дођи и метни на њуруку своју, и оживјеће (Мат. 9. 18). Исто тако Христос није лечио многе тешке болеснике по верињиховој, него углавном по вери њихових сродника или пријатеља. Тако је Он излечио слугукапетановог у Капернауму (Матеј 8,) не по вери тешко болеснога слуге но по вери капетановој,као што је излечио кћер жене Хананејке по вери мајке (Мат. 15, 22), и као што је излечио многепадавичаре, и бесомучне, и глувонеме, по вери њихових сродника или пријатеља, који су ихпривели к Њему (Мат. 9, 32; 15, 30; 17, 14; и др.). Гадаринске бесомучнике пак очистио је оддемона излечио и без њихове вере и без вере њихове околине, једино по Својим саображенима ипо плану домостроитељства људскога спасења, једино да би пробудио веру у затупелих и ојачаоје у маловерних (Мат. 8, 26).

У случају овога раслабљенога пак види се, да је велика вера била код оних, који су га донелика Христу. Христос није морао ценити њихову веру по спољашњим знацима; Он је гледао правоу срца њихова и видео је веру њихову. Но ми, који не видимо срца, можемо по спољашњимзнацима видети, да је вера њихова заиста била велика. Да се четири човека реше, да донесуједног безнадежног болесника ка Христу — није ли то велики знак вере? Па још да се дигну накров, да га отворе и спусте болесника кроз кров у кућу пред Христа — није ли то очигледан знакјаке вере? Јер замислите, каквом би се ризику та четири човека изложила, и каквом подсмеху одстране својих суседа, да су морали, после толиког труда и после проваљивања крова на кући,вратити болесника натраг неизлечена! А људи су се и онда бојали подсмеха као и данас, изазирали од неуспеха исто као и данас. Само се прејака вера не боји подсмеха нити зазире однеуспеха, — чак и не помишља на подсмех, као што и не сумња у успех.

Господ је могао, дакле, излечити болеснога видевши само веру његових носача. Али имазнакова, да је и сам болесник имао веру. Пре свега један иоле свестан човек, кад би био без вере,зар би дозволио, да га људи вуку заједно са постељом по улицама, и — што је још важније — зарби дозволио, да га дижу на кров и спуштају кроз кров унутра у кућу? Но има још једанунутрашњи знак вере болесникове. Господ њега ословљава са речју чедо — чедо опраштају тисе греси. Зар би неверника Христос назвао чедом? Зар би се непокајаном могло рећи: опраштајути се греси? Кад је Христос хтео васкрснути сина Наинске удовице, Он га није ословио речју:чедо, нити сине, него момче. Јер мртав нити верује, нити може да се каје. Међутим овде Онговори болеснику: чедо! Па онда, није ли Господ казао: ако се човек покаје, опрости му (Лк. 17,3—4)? Покајање је, дакле, услов опроштаја. А покајања нема без стида и страха од Бога и безвере у Бога.

И гле, неки од књижевника рекоше у себи: овај хули на Бога. Тако помислише они, који се нерадују добро, савезници и робови зла. Као веле: ко може опраштати грехе осим јединог Бога?Ове жбирске и усахле душе, које сматрају себе највећим мудрацима и које траже да спустеХриста бар на свој ниво ако не и ниже, наравно не могу да сместе у своме тескобном и

помраченом уму помисао, да се Бог могао јавити као човек, и да се та појава Бога у човеку избила у лицу самога Господа Исуса. Њима није стало до мука болесникових, а још мање доњегова исцељења, — они лове какву реч Христову, да би Христа могли понизити, уклонити сасвога пута и од своје савести „Светећи се за своје страсти они су мислили да се свете за хулу наБога" (Зигабен). Јер им је претежак био.

И видевши Исус помисли њихове речи: зашто зло мислите у срцима својим? Присутникњижевници нису били ништа изрекли на уста своја, но само су помислили у срцима својим. Некаже се у уму него у срцу помислише, што значи, да је та мисао њихова била скопчана согорчењем и мржњом. Јер они нису ослушкивали Христа ни као верујући, нити као објективнииспитивачи, него као жбири и гонитељи. Да су пак били верујући, они би се обрадовали речи иделу Христовоме као и остали људи, који видеше и хвалише Бога. А да су могли бити објективнииспитивачи, они би поверовали у Христа, као што је поверовао капетан страже под Крстом наГолготи. Јер овај је објективно и незаинтересовано посматрао све шта се догађало, па кад јевидео, с каквим је страхом, потресом и ужасом сва природа пропратила смрт Христову, он јеузвикнуо: заиста овај бејаше Син Божји (Мат. 27, 54)!

Господ Исус виде помисли њихове. Ко може видети помисли осим Бога? Ти испитујеш срца иутробе, Боже праведни! довикује Давид (Пс. 7, 9). Ја Господ испитујем срца и искушавамбубреге, да бих дао свакоме према путевима његовим, говори сам Господ кроз пророка Јеремију(17, 10). А Соломон у молитви својој говори Богу: ти једини знаш срца синова човечјих (IIДневн. 6, 30). И ево, Господ Исус види срца и помисли у срцу. Као што земља не може да видиоко, а око може да види земљу, тако и сва земна створења, обложена временом, не могу дапрозру у тајне вечности, а око вечности може да прозре и види све што је на земљи и у времену.Гледајући овим видом вечности Господ Исус је скроз прозирао и видео, шта се крије и удубинама мора, и у дубинама срца људског као и у свима дубинама времена и простора.

Зашто зло мислите у срцима својим? Тако упита незлобиви Господ Своје ослушкиваче игонитеље. О, каква неизмерна чистота мисли Исусових! Каква неописива красота срца Његовог!И каква јагњећа кротост! Зашто зло мислите? Зашто не мислите добро? Зашто зло очекујете?Зашто не очекујете добро? Зашто се злу радујете? Зашто се не радујете добру? Зашто стојитекрај бистра извора и очекујете, да мутљаг из њега потекне? Зашто гледате у сунце и очекујетепомрачење његово? Маните се тих болесних навика; па се радујте бистрини извора и светлостисунца! — Господ их не исмева, не напада, не ружи, као што би то обичан смртан човек чиниопрема својим непријатељима онда, када би успео, да једноме раслабљеном човеку повратиздравље и снагу. Заиста, ни најпажљивији лекар не би могао блаже ословити своје најтежеболеснике него што кротки и умилни Господ ословљава своје безумне гонитеље — зашто зломислите у срцима својим, кад можете мислити добро, и очекивати добро, и радовати се добру?

Јер шта је лакше рећи: опраштају ти се греси; или рећи: устани и ходи? Али да знате давласт

има син човечји на земљи опраштати грехе (тада рече раслабљеном): устани, узми одар свој ииди кући својој. И уставши отиде кући својој. Рећи реч за Господа је исто што и учинити дело.За обичан смртан језик подједнако је лако рећи и: опраштају ти се греси, и: устани и ходи; поштои једно и друго остаје без икаквих последица. Но за безгрешног Господа реч је исто што и дело.Зато Он хоће да каже горњим речима: шта је лакше учинити: опростити човеку грехе, или дићига здрава из постеље? И једно и друго дело подједнако је немогуће за обична смртна човека.Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће (Мат. 19, 26). Шта је дакле, лакше: излечити душуили излечити тело? Душа се пак не може друкчије никако излечити док се не опрости својихгрехова. Кад се опрости грехова, душа бива здрава; а здравој души лако је оздравити тело. Прематоме много је важније опростити грехе болеснику него ли дићи га на ноге, као што је важнијеишчупати црва из корена дрвета, него ли очистити дрво споља од црвоточине. Јер док је црв удрвету, дотле мора бити црвоточине на дрвету. Грех је узрок болести, и душевне и телесне, и тобезмало увек. Изузетак чине они случајеви, где Бог по Свом благом Промислу попушта телеснеболести и на праведнике, као што то најбоље показује пример са праведним Јовом. Но каоправило важи од постања света, да је грех узрок болести. И онај ко може грех у болесникууништити, може још лакше учинити тело његово здравим. Онај пак ко би могао привременоподарити телу здравље, а не би могао грехе опростити, чинио би онолико исто колико и воћар,који би очистио дрво од црвоточине али не би ни знао нити могао ишчупати црва из коренадрвета.

Господ Исус све што чини чини савршено, по поретку и без омашке. Он је рад да болесномеповрати потпуно здравље, и душе и тела. Зато му прво лечи душу, па онда чека, да књижевнициучине своје, то јест да кажу: овај хули на Бога да би Му се дало повода, да објасни везу греха иболести, да нагласи превасходство душе над телом, и да истакне Своју божанску моћ још јаче.Тешком болеснику даје се понекад и јака мера лека. Господ у овоме случају истиче Себе каовласт имајућег. Он се овде не позива на Оца небеског, него на Своју вечну власт и моћ. Треба јошзапазити речи: на земљи: власт има син човечји на земљи опраштати. То јест док је човек уовоме животу на земљи, само дотле се могу опраштати греси. Но кад оде са земље, опраштањапрестају. У ономе свету нема опраштања за грешнике, који су се без покајања преселили из овогживота. Зато се и каже на земљи.

Устани, узми одар свој и иди кући својој! Тако одлучно говори Господ болеснику, говори некао књижевници што говоре, него као Онај који власт има. И као што Он има власт опроститидуши грехе, тако исто има власт и наредити телу да буде здраво. Но да не би било никакве сумњеу болесниково оздрављење, Господ му наређује, да узме сам своју постељу, на којој су гачетворица људи донела, и да иде кући својој. А зашто му баш наређује, да иде кући својој? Првозато, што сам Господ има радост у туђем добру, и што жели, да оздравели што пре оде кућисвојој, унесе радост тамо где је дуго времена царовала туга и обрадује све своје домаће, који сусе мучили око њега у болести. Друго зато, да покаже славољубивим књижевницима, да то штоОн чини, чини из чистог човекољубља, а не као они што чине да их људи хвале. Као штопастиру није до тога, да га његове овце хвале, тако и Христу није до тога, да га људи хвале. Ја непримам славе од људи, рекао је Он другом приликом (Јов. 5, 41), а то је овом приликом хтео и дапокаже.

А људи видевши чудише се, и прославише Бога, који је дао власт такву људима. Доккњижевници хуле у срцима својим на Христа, дотле остали народ, коме сујета светска нијесасвим помрачила ум и затровала срце, диви се и прославља Бога због невиђеног дела, којеГоспод учини пред очима свију. Овај народ, који се овако диви и који прославља Бога, много јебољи од својих затуцаних књижевника, и много је ближи добру и истини од гадаринскихнезнабожаца, који видеше чудо и не прославише Бога, него жалећи за својим свињама отерашеХриста човекољупца из своје земље. Али ипак и овај народ није схватио самоизворну, божанску

моћ Христа Спаситеља. Он прослави Бога, који је дао такву власт људима! Народ тај не виде ине призна Господа Исуса као Јединородног Сина Божјег.Но то што тадашњи људи сви не видеше и не признаше, видимо и признајмо ми, којима је кроз Цркву дата благодат да истину видимо и признамо, Научимо се, дакле, радовати се добру, јер је свако добро од Бога; па ћемо се тако научити радовати се Богу, животворном извору вечите радости. Као што говори надахнути пророк: радујем се и веселим се о Теби, певам имену твојему, Вишњи (Пс. 9, 2). Од те радости отвориће нам се очи, да видимо сву пуноћу истине у Господу Исусу; и отвориће нам се језик, да Га признамо и прославимо као Сина Божјег, јединог Спаситеља људи и јединог Човекољупца. Њему нека је слава и хвала, са Оцем и Духом Светим — Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроз све време и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА СЕДМА ПО ДУХОВДАНУЈеванђеље о исцељеним и неисцељивим слепцима

Матеј 9, 27-35. Зач. 33.

Првостворени човек живео је као и ангели од гледања у Бога; његови потомци, после греха,живели су од вере у Бога. Они којима је затворено гледање а није отворена вера, не могу серачунати у живе, јер немају везе са Животом; чиме ће, дакле, живети?

Једно језеро, отворено према небу, прима воду са висине, пуни се и не пресушује. Једно другојезеро, затворено према небу, прима воду кроз земљу од планинских извора, пуни се и непресушује. Но једно треће језеро, затворено према небу и одсечено од подземних сливова воде,мора се испразнити и пресушити.

Може ли се језеро без воде назвати језером? Не, него пре сухим понором.Може ли се човек без Бога у себи назвати човеком? Не, него пре сухим гробом.Као што је вода главна садржина језера, тако је Бог главна садржина човека. Нити је језеро

без воде језеро, нити је човек без Бога човек.Но како ће човек имати Бога у себи, ако је затворен од Бога са свих страна као сухо језеро од

воде, као тамни гроб од светлости?Бог није као камен, који је једном убачен у човека, и ту остаје и стоји мимо воље човекове. Но

Бог је сила, финија и јача и од светлости и од ваздуха; сила, која пуни човека или га напуштапрема доброј вољи човековој и бескрајној доброти Божјој. И тако човек ни у два дана нијеподједнако испуњен Богом. То зависи највише од човекове отворености према Богу. Кад бичовечја душа била потпуно отворена само, према Богу (а то значи у исто време затворена премасвету), онда би се човек вратио у првобитно наслађивање Бога гледањем. Но како је то мучнопостићи у смртној средини, у којој се душа човечја налази, то остаје само један отвор, којимчовек може доћи у везу са Богом као извором живота — вера. А вера значи: прво, сећање напрвобитно изгубљено гледање Бога, — сећање, које је остало записано у савести и разуму;друго, примање као истине онога што је Бог открио видовитим пророцима и светитељима, којису се удостојили гледања Истине; и треће и најважније: признање Господа Исуса Христа каоСина Божјег, као видљиво обличје невидљивог Бога (II. Кор. 4, 4). Ово треће довољно је самособом, и оно обухвата и испуњава до савршенства обоје оно прво. Ово је вера, која оживљава испасава. Ово је највећи отвор, кроз који Бог улази у човека према мери чежње и добре вољечовекове.

Зато Господ Исус често питаше болеснике и страдалнике: верујеш ли? Или: верујеш ли, да јато могу учинити? Наиме: отвараш ли ми врата, да уђем? Вера човекова није друго негоотварање врата душе и допуштење Богу, да уђе. Боже испразни мене од мене, и усели се Ти умене! Овим речима изражава се практична суштина вере.

И данашње јеванђеље описује Један од многих случајева, где Господ куца на врата душељудске, и где људи отварају врата и пуштају Га унутра. И данашње јеванђеље описује једно одмногих чудеса, која се стварају онда, када човек вером отвори себе и пусти Бога у себе. Јер Богје чудотворац по целокупној делатности Својој. Где је Он, ту је чудо. Испред Њега се измичу свизакони, природни и људски, као сенке испред сунца, и остаје само Његова моћ, мудрост и љубав,— све предивно, преслатко и преславно.

После Гадаринског мрака, у коме су живели незнабошци и где Господ није наишао на верукод људи, чак не ни после тако великог чуда као што је исцељење два бесомучна човека,наједанпут се ређају неколики случајеви, где љубав Христову срета јака вера код људи;случајеви, где Господ куца и људи радо отварају врата своје душе; и Он чини чудеса. Где год сесусретну љубав и вера, рађа се чудо. Најпре јави се вера оних, који донесоше раслабљеног икроз кров од куће спустише га пред чудотворног Исцелитеља. И видевши Исус веру њихову речераслабљеном: не бој се, чедо, опраштају ти се греси твоји... устани, узми одар свој и иди кућисвојој. Зар ово нису речи бескрајне љубави? И уставши отиде кући својој Зар ово није чудо,рођено из љубави и вере? —Потом жена, која је дванаест година боловала од течења крви,дотаче се хаљине Његове говорећи у себи: само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу. То јевера! А Исус јој рече: не бој се, кћери, вера твоја помогла ти је. То су речи праве љубави. Иоздрави жена у тај час. То је чудо рођено из љубави и вере. — Па онда кнез Јаир приступиГосподу ожалошћен и рече: кћи моја сад умре; него дођи, и меtни на њу руку своју, и оживеће.Само метни на њу руку своју и оживеће! То је вера без колебања и без сумње. А Господ дође,ухвати је за руку, и устаде девојка. Ухвати је за руку! Зар то није љубав Пријатеља и Лекара? Иустаде девојка! Зар то није чудо, рођено из љубави и вере? После ових дивних примера сусретаљудске вере и божанске љубави ево још једнога, које данашње јеванђеље објављује:

И кад Исус одлажаше оданде за њим иђаху два слепца вичући и говорећи: смилуј се на нас,сине Давидов! Одакле је одлазио Господ Исус? Из куће кнеза Јаира, где је васкрсао мртвудевојку. Слепци су чули да Он иде, па су пошли за Њим вичући и молећи за милост. Слично јепоступио и слепи Вартимеј у Јерихону. Он је седео крај пута и просио. И чувши да је то ИсусНазарећанин стаде викати и говорити: сине Давидов Исусе, смилуј се на мене! (Марк. 10, 46-47). Тако и ова двојица. Чувши од својих вођа да то Исус Чудотворац пролази, они су заборавилии прошњу и све, и одмах кренули за Њим вичући. Гле, и то су синови Аврама, друга Божијега,који је негде гледао Бога, док ови јадници немају вида ни за гледање створења Божјих!

Но зашто слепци ословљавају Христа сином Давидовим? Зато што се такво назвање сматралоза највећу почаст у Израиљу. Цар Давид је сматран узором свих царева у Израиљу; и као што сесваки праведник називао сином Аврамовим, тако се и сваки праведан властелин називао синомДавидовим. А Христос је био властелин, мада не по друштвеном положају међу људима, него поистинској власти и моћи, која се из Њега разносила као свеж ваздух унаоколо. А да су Израиљциимали обичај називати и далеке потомке Давидове синовима Давидовим, види се из више местаСветога писма (II. Царев, 16, 2; 18, 3; 22, 2). Вероватно је такође, да су слепци помишљали и наГоспода Исуса као Месију, кад су Га назвали синим Давидовим, пошто је сав народ очекиваобогоданог Месију из потомства цара Давида (II. Самуил. 7, 12-13; Пс. 89, 27; Ис. 9, 7; Лк. 1, 32).(„Ко се моли телесно и нема још духовног разума сличан је слепцу, који је викао: Сине Давидов,смилуј се на мене! Но један други слепац, кад је прогледао и видео Господа, није Га вишеназивао сином Давидовим но Сином Божјим" (Јов. 9, 35. 38). Симеон Н. Богослов. Слово 56) Идаће му Господ Бог престо Давида оца његова — тако је јављао велики Архангел ПресветојБогомајци. Чак и сам Архангел служи се, дакле, уобичајеним језиком народним, називајућиДавида оцем Христовим и ако Га је пре тога назвао Сином Свевишњега, то јест Сином Божјим(Лк. 1, 32).

Није ли и ово један страшан утук за мрачне фарисеје и књижевнике, који су Христа називалихулитељем Божјим и грешником? Гле, како их Господ посрамљује кроз оне, које су они сматрали

горим од себе: кроз незнабошце, слепце, па чак и демоне! Јер док они у својој заслепљености одсујете нису могли видети у Христу друго до хулитеља и грешника, дотле незнабожачки капетанприписује Њему божанску моћ над болестима (Мат. 8, 5 — ); и демони у Гадари називају ГаСином Божјим, па најзад ево и слепци виде Га духом као Сина Давидова. Незнабошци су, дакле,осетили у присуству Христа присуство Бога, докле затупели фарисеји и књижевници то нисумогли осетити; демони су познали у Христу Сина Божјег, докле само мудри вођи народаИзраиљског нису Га могли познати; и најзад слепци су видели оно што они нису видели.

Докле су слепци викали за Христом, Христос се није освртао нити им се одазивао. Зашто?Прво зато, да би још више појачао њихову жеђ за Богом и веру у Њега; друго, да би многи чуливику слепца и сами се замислили над својим срцем и испитали своју веру; а треће, да покажеСвоју кротост и смиреност избегавањем славе људске на тај начин, што ће ове страдалникеизлечити не на друму, пред масом света, него у кући, пред неколико сведока. Каква кротост икаква мудрост! Гле, Он је најбоље знао, да нема ништа тајно што неће бити јавно (Лк. 4, 22); ида свако добро што се више скрива то се више објављује.

А кад дође у кућу, приступише к њему слепци; и рече им Исус: верујете ли да могу тоучинити? А они му рекоше: да, Господе. Толика је вера била у ових слепаца, да су они неуморноходили за Христом без обзира на то што се Он на њих није освртао нити одговарао на њиховеочајне крике. Толика је вера њихова била, да су Га тражили до у саму кућу, у коју је Он свратио;па иако је кућа била туђа и непозната, они су се усудили ући унутра. Они су осећали: сад једошао тренутак нашега исцељења, — сад ил' никад! Они су знали, да у васцелом свету непостоји жив човек осим Христа, који им може отворити очи и повратити вид.

Верујете ли да могу то учинити? пита их Господ. Зашто их пита, кад Он зна и види њиховуверу. Он — тајновидац и срцезналац? Пита их зато, да би они јавно исказали своју веру коликоради њих самих толико и ради других присутних људи. Јер јавном исповешћу вере утврђује севера и код оних, који је исповедају и код оних, који слушају.

Да, Господе, — одговарају слепци. Прерадосни што их је Христос уопште ословио, у њих сејош више распламтела вера у Њега и Његову моћ. Да, Господе\ Они Га не називају више синомДавидовим — то им се чини и мало и заобилазно — него управо Господом. У томе и јестењихово вероисповедање: Исус Христос је Господ, Богочовек и Спаситељ. И то је довољно. ]еркоји год призове име Господње спашће се (Рим. 10, 13).

Вера је, дакле, ту, и у срцу и на језику. Сад треба да изађе љубав у сретање тој вери, и чудо ћесе родити. А ево и љубави, која никада не доцни, да изађе вери у сретање — никада! Тада сеХристос дохвати очију њихових и рече: по вери вашој нека вам буде! И отворише им се очи. Каокад се једна горећа свећа принесе другој, хладној, и ова се засветли! Пречисти Господ није сегадио нечистог тела људског и још нечисте душе људске. Јер чистоме је све чисто (Титу 1, 15).Он пружи Своје пречисте руке и дотаче се тамних рупа, затворених прозора, гњилих очијуслепачких — и очи се отворише. Завеса се скиде, и светлост уђе у тамницу, и од тамницестворише се обасјани двори. По вери вашој нека вам буде. И вера се не посрами: по верињиховој и би. О, колико високо Господ цени своја створења, и ако су сва створења дим ипрашина под ногама његовим! Тражећи веру, Он тражи сарадњу људи у своме стварању. Он јемогао, као што каже премудри Златоуст, једном речју учинити све болеснике на земљи здравим.Но шта би тиме учинио? Изравнао би човека са осталим бесловесним тварима, које су безслободне воље, слободног опредељивања, и без највише намене. Понизио би човека на степенсунца, месеца и звезда, које морају да светле под заповести; и на степен камења, које мора дастоји и пада по заповести; и на степен воде у потоцима, и рекама, која мора да тече по заповести.А човек је словесан и разуман и он треба да чини оно што бесловесна твар мора да чини, тојест, да се савршено преда Богу и да испуњује заповести Божје. Господ наређује, ја морам да Гаслушам — говори сва природа. Господ наређује, ја треба да Га слушам — говори прави човек.Човек има да бира, но не да бира између два добра, него између добра и зла. Изабере ли добро,

биће Божји друг и син у царству вечности, и биће му боље него васцелој природи; изабере лизло, биће одбачен од Бога, и биће му горе него бесловесним тварима. Таква је, дакле, вољаТворца — да се човек слободно определи у овоме животу за добро или за зло. Зато Господ Исуспита људе за веру; зато их призива у сарадњу на њиховом сопственом спасењу. Врло малозахтева Господ од људи. Он само захтева добру вољу од њих, да признаду Њега за свемоћногГоспода и себе за ништа. То је вера, и ту веру једино тражи Господ од људи ради добра испасења самих људи.

И заиреши им Исус говорећи: гледајте да нико не дозна. А они изишавши разгласише га посвој земљи оној. Зашто им запрети Исус, да не разглашују ово чудо? Прво зато, што Он не тражиникакве славе и хвале људске. Људска слава и хвала не може ни једну јоту додати Његовој слави.Друго зато, да би показао, да оно што чини Он чини из сажаљења и љубави према људима каомајка према својој деци, а не као волшебници и мађионичари, слуге демонске, који у срцу мрзе ипрезиру људе, а оно што чине, чине само зато да би их људи славили и хвалили. Треће зато, даби тиме дао пример људима, да свако добро дело чине ради Бога а не из сујете; да не зна левицашто чини десница (Мат. 6, 3). А четврто и зато што Он зна, — па би желео да и људи то сазнаду— да се добро не може сакрити, што се, уосталом, одмах и показало. Јер хтели не хтели слепциморали су Га разгласити по својој земљи. Нека је језик њихов и ћутао, очи су њихове говориле.Нека су они баш и хтели прећутати, Божја сила, која све објављује, гонила их је, да говоре, иговоре. А то је Господ Исус и желео, да им покаже, наиме: и мимо ваше воље објавиће се оводело, ма колико се ви старали, да се оно не дозна: само ви немојте желети да га објављујете посујети својој, нити ради похвале ни себи ни Мени. Прославите Бога — то је главно.

А кад они изиђоше, гле, доведоше к њему човека нема и бесна. И пошто изгна ђавола,проговори неми. Као жедни путници у пустињи што јуре ка једином пронађеном извору воде,тако и људи жедни здравља, мудрости, снаге, доброте, мира, јуре ка Господу Исусу, јединомдотле невиђеном извору свих ових добара. А извор је овај прејак, те нико, ко дође да пије, невраћа се жедан. Тек што су изашли слепи, сада са отвореним очима и без вође, а уђоше вођеједнога немог и бесног и приведоше Господу овога невољника. Нем и бесан! Нити има ума дасклопи реч, нити језика да изговори реч. Господ га не пита за веру, јер како може бесан човекимати веру? Како ли нем исповедити веру? Али Господ види веру његових вођа, који га к Њему иприведоше. Вероватно, да је Господ имао разговор са њима слично ономе разговору саслепцима, но јеванђелист, због сличности тих разговора, тих питања и одговора, не саопштаваништа. Онима, који траже спасења, доста је поуке и путоказа и у ономе што је речено за слепе.За оне пак, који бесповратно срљају у пропаст ругајући се Спаситељу и речима о спасењу, не бибило довољно ни све речи нити сва дела Господа Исуса Христа за време целога живота Му наземљи. А све то кад би се стенографски написало и описало, ни у сами свет, мислим, не бимогле стати написане књиге, вели јеванђелист (Јов. 21, 25). Но ово што се написа, написа секолико, да ми верујемо у Сина Божјег и да имамо живот вечни (Јов. 20, 31). Наш јеванђелист каолетимично само помиње цео овај случај у две реченице. А замислите, колики је то догађај:изагнати ђавола из бесна човека, откључати његово немило, и учинити да он мирно и паметнопроговори! То је догађај већи до једнога рата, о коме се пишу многе књиге. Ратовати може свако,а изагнати ђаволе и напунити нема уста говором не може нико осим Бога. О овоме једноме чудумогле би се писати књиге, но јеванђелист га помиње само са две реченице; између осталихразлога још и зато, да покаже множину сличних чуда највећег Чудотворца у историји времена,као и да покаже лакоћу, с којом је Господ оваква нечувана чуда чинио.

Каже се, да Господ најпре изагна ђавола, па тек онда неми човек проговори. И ово делопоказује, да Господ увек иде са површине дубоко у сами корен зла. Зли дух је био у човеку, и тајзли дух је и везао језик немом човеку. Требало је изагнати злог духа, и све његове узде и везе,којима је везивао болесника, одрешиле би се саме од себе. Зато Господ прво изгони ђавола, апотом пуни човека умном и словесном силом. Овај догађај подсећа много на раслабљенога

човека, коме је Господ најпре рекао: опраштају ти се греси, па тек онда: узми одар свој па идикући својој. Христов је најчешћи метод, да прво излечи душевну муку, па тек онда телеснинедостатак. Он је могао одрешити језик немоме, а оставити ђавола у њему. Но шта би с тим билоучињено? Нашто му одрешен језик, да кроз њега ђаво говори и хули на Бога и на људе? Наштоослободити човека мањег зла а оставити га у оковима већег? И зар не би временом ђаво опетзавезао болеснику језик, и учинио га немим? О, Господе, како је све премудро и целисходно, штоТи твориш! Ми се само можемо дивити Твојој неисцрпној мудрости, и од ње се учити, да и самисве што радимо, радимо темељно и савршено.

И дивљаше се народ говорећи: никада се тако што није видело у Израиљу. А фарисејиговораху: помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе. Док се једни диве, други се ругају. Док се једнирадују добру, други се жесте против добра. Докле народ прославља Бога, дотле вођи народнимисле на ђавола. Докле простосрдачни називају Христа сином Давидовим и Господом, дотлесамомудри књижевници називају Га послаником Велзевула, кнеза ђаволског! И слепипрогледаше и видеше, и глухи прочуше и чуше, и бесни се опаметише и познаше, и немипроговорише и исповедише, а мудраци овога света са одебљаним умом од земне мудрости иокамењеним срцем од сујете и зависти нити могоше видети Сина Божјега, нити Га чути, нити Гапознати, нити исповедити. Јер је премудрост овога света лудост пред Богом (I Кор. 3, 19).

Никада се тако што није видело у Израиљу, говораше народ с дивљењем. Истина, и Мојсеј иИлија и Јелисеј чинили су разна чуда, али како? Помоћу своје вере, поста и молитве с једнестране и Божје благовести с друге стране. То је Живи Бог чинио моћна дела кроз њих. НоХристос чини све Својом сопственом влашћу и силом. Разлика је између Њега и старихчудотвораца као између сунца и месеца: месец светли светлошћу, коју прима од сунца, а сунцесветли својом сопственом светлошћу. Без предрасуда и проста душа народна осетила је туогромну разлику, зато уста народа и исповедише: никада се тако што није видело у Израиљу. Афарисеји, истина, не одричу моћна чуда Христова — да могу они би одрекли, сакрили,потплатили лажне сведоке као при Васкрсењу Господа; али не могу да одрекну оно што сезбивало на очиглед многих маса народних — они, истина, не одричу та чуда, велимо али иззлобе и пакости тумаче их на свој начин. Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе. То су они вишепута рекли Господу, и више пута он им је запушио уста страшно јасним одговором (Мат. 12, 24;Мк. 3, 23—26; Лк. 11, 17 — 18). Рекао им је: Ако сатана сатану изгони, сам по себи разделио се:како ће, дакле, остати царство његово? Заиста, тешко је колико толико свесном човекуизмислити смешније, недоследније и глупље тумачење дела Христових него што су гаизмислили помрачени умови народних старешина и књижевника у Израиљу. Помоћу Сатанеизгонити ђаволе! Није ли то исто што и рећи: помоћу оца убијати децу очеву? Или: помоћувојводе једне војске тући и уништавати војску тог истог војводе? Но није узалуд речено: завистје слепа. Може се такође рећи: завист је смешна, и: завист је глупа. Јер завист не само даокамени срце, и заслепи ум, него и заплете језик, те језик не зна шта говори; због чега све штоговори језик завидљиваца испада безумно, смешно и глупо.

Господ Исус није се обзирао на ову срдиту немоћ завидљивих старешина народних, но журноје продужавао Своје дело, да спасе и сачува све оне, које Му је Отац Небески дао, да нико одњих не погине (Јов. 17, 12). Јер се каже на крају данашњег јеванђеља:

и прохођаше Исус по свима градовима и селима, учећи по зборницама њиховим, ипроповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ на људима. Градили село — Њему је свеједно. Он не тражи ни град ни село, — Он тражи људе. По свимаградовима и селима, каже јеванђелист, да би показао ревност Христову на делу. Ревност за кућутвоју једе ме (Пс. 69, 9). За Њега је уистини један дан био као хиљаду година. Тројако је билодело Христово, као што показују речи јеванђељиста. Он је учио; Он је проповедао благовест оцарству, и он је лечио сваку болест и немоћ на људима. Учио — то значи тумачио је духстварања и старога закона. Проповедао — то значи постављао темеље Новоме стварању, Царству

Божјем, Цркви светитеља. Исцељивао — то значи делима доказивао Своје учење и Својупроповед.

И све је ово Господ чинио из љубави не само према ондашњим људима, Својимсавременицима — Он је савременик свега што је било, што јесте и што ће бити — него и преманама. Да би Својом светлошћу зажегао свећу у души нашој; да би Својом љубављу изашао усусрет вери нашој, — те да би се из тога сусрета Божје љубави и наше вере родило чудо нашегаспасења: исцељење нашега духовнога слепила, нашег немила и безумља, свих наших болести инемоћи.О, Исусе Господе, Сине Бога Живога, смилуј се на нас! Да би и ми знали прославити име Твоје по свој земљи тела нашега; по свој земљи народа нашег, и по свој земљи човечанства, живог и усопшег, име Твоје и преславног и безпочетног Оца Твога са пресветим и благим и животворнимТвојим Духом — Тројицу једнобитну и неразделну, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА ОСМА ПО ДУХОВДАНУЈеванђеље о Умножитељу хлеба у пустињи

Матеј 14, 14-22. Зач. 58.

Свевишњи Бог све што твори, твори целисходно. Ништа у Његовим делима нема бесциљно,непотребно и излишно.

Зашто неки људи тако бесциљно ходе и толико бесциљних послова послују? Зато што не знајуциљ свога живота, ни мету свога путовања.

Зашто се неки људи претрпавају непотребним бригама и једва гамижу под гомилом излишнихствари? Зато што не знају оно што је једино потребно.

Да би сабрао расејани човечји ум, да би исцелио раздељено срце човечје, и да би растројенуснагу човечју ујединио, — зато је Господ Исус указивао човечанству од почетка до краја један —и само један — циљ: царство Божје. Ах, како разрок човек гледајући у две стране не види ниједну! Ах, како је бесциљан живот многоциљног ума! Како је неосетљиво подељено срце! Какоје беснажна расута снага воље!

Само је једно на потребу — царство Божје! У ту једну тачку тежио је Христос Чудотворац дауправи погледе целога човечанства. Ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао — Бог, једаносећај — љубав, једну тежњу — приближење Богу. Благо ономе, ко је себе тако сабрао; — тај јепостао сличан стакленоме сочиву, које сабере мноштво сунчаних зрака, тако да може дапроизводи огањ.

Речи које је Господ казао Марти: Марто, Марто, бринеш се и трудиш за много, а само јеједно потребно (Лк. 10, 41—42), изречене су уствари као укор и као опомена целом човечанству.А то једно потребно јесте царство Божје (Мат. 6, 33). Све што је Господ рекао и све што јеучинио управљено је тој једној тачки, и том једном циљу. У тој Једној тачки сабран је савпламен, који светли путницима залуталим по кланцима и вртлозима временог живота.

Све је целисходно код Господа — то јест све је управљено на овај највиши, јединијединствени циљ — све је умесно и све неопходно потребно, како речи речене тако и делаучињена. Никад ни једна реч излишна; никад ниједно дело нецелисходно! И каква плодовитост иречи и дела Његових! По милионити и милионити пут свака реч и свако дело Његово доноси додана данашњега многоструки плод. И како сладак, и мирисан и животворан плод!

Зашто Господ Исус није претворио камење у хлеб онда када је то од Њега Сатана тражио,међутим доцније у два маха, када је народ око њега био гладан, Он је од мало хлеба створиоогромне количине, тако да је више претекло него што је било у почетку оброка? Зато што би

прво чудо било нецелисходно, непотребно и излишно, а друго је било целисходно, потребно иумесно.

Зашто Господ Исус није хтео показати знак с неба фарисејима, када су то ови од Његазахтевали, међутим Он је у безброј прилика показивао те знаке с неба, та невиђена чуда надболесним, прокаженим, лудим, бојажљивим, мртвим? Опет зато што би сваки знак с неба предзавидљивим и сујетним фарисејима био нецелисходан, непотребан и излишан, док је у осталимслучајевима био целисходан, потребан и умесан.

Зашто Господ Исус није премештао горе с једног места на друго, и зашто их није бацао уморе? Он је то могао, без сваке сумње; па зашто то није чинио? Он, који је могао заповедитибурном мору да се утиша, и ветровима да не дувају, могао је без сваке сумње и горе премештатии бацати их у море. Но каква је потреба била зато? Никаква. Зато Господ то није ни чинио.Међутим, потреба је била велика, да се море утиша и ветрови зауставе, јер су се људи давили ивикали за помоћ.

Зашто Господ Исус није претварао земљу у злато и гавране у голубове? Кад је могаопретворити воду у вино, без сваке сумње могао Је и то. Но нашто то? Није било никад никаквепотребе, да Он претвара земљу у злато и гавране у голубове. Међутим, била је велика потреба,да се једном, на једној свадби нађе вина за госте. И да би задовољио ту потребу и спасаодомаћина од стида Господ је претворио воду у вино.

Само ђаволи и грешници захтевали су бесциљна, непотребна и излишна чуда од Христа.Погледајте само, какве глупости захтева Сатана од Христа: да претвори у пустињи камење ухлеб, и да скочи са врха цркве на земљу! И погледајте како окорели грешници, фарисеји икњижевници, који су били очевици многих корисних чудеса Христових, захтевају од Њега јошнекакав знак, некакво бесциљно и излишно чудо, као што би било: бацање гора у море,претварање земље у злато и гавранова у голубове! Зато је Господ одбио захтев и ђавола игрешника. Ни никад није Он одбио да учини чудо, када је чудо било целисходно и потребно радиспасења људи.

И данашње јеванђеље описује једно такво целисходно и потребно чудо, умножавање хлеба упустињи, но не у пустињи без људи, или у пустињи где је сам ђаво, но у пустињи, где је биломожда преко десет хиљада гладних људских бића (јер се каже да је било пет хиљада самих људиосим жена и деце).

Виде Исус многи народ, и сажали се на њих, и исцели болеснике њихове. То је било у оновреме, када је Јован Крститељ погубљен од цара Ирода. Чувши ово Господ Исус седе у лађу иоде у пусто место насамо. Сва четири јеванђелиста описују овај догађај, неки са вишепојединости, неки са мање. Према Јовану Господ је ушао у лађу код Тивериаде и прешао мореГалилејско, а према Луки Он је изишао на северозападној обали мора и узишао уз брдо упустињу код града који се зове Витсаида.

Господ је обичавао често склањати се у самоћу, и то у пуста места и на брда. Он је то чиниоиз три разлога: прво, да учини једну кратку паузу у своме журном и многом делању, да би људитакорећи сварили сву ону науку коју им је Он открио, и сва она чуда, која им је Он показао.Друго, да би дао пример апостолима и нама, да је неопходно нужно повлачити се у самоћу,улазити у клет своју (Мат. 6, 6), и остајати са својом душом молитвено једино у друштву Бога.Јер самоћа и ћутање човека чисте, укроћавају, разведравају и снаже. И треће, да нам покаже, дасе добар и потребан човек нигде не може сакрити — не може се сакрити град кад на гори стоји(Мат. 5, 14) — те да тиме оправда и подстакне пустиножитељство и монаштво. Историја Црквепоказала је по хиљаде пута, да се никад ниједан велики пустињак, молитвеник или чудотворац,није могао сакрити од народа. Многи се, без разлога, питају: шта ће монах у пустињи? Није либоље, да буде међу народом, те да користи народу? Но како ће светлити незапаљена свећа?Монах носи своју душу као незапаљену свећу у пустињу, у самоћу, да је постом, молитвомразмишљањем и трудом запали. Успе ли, да је запали, светлост ће се његова видети од целога

света и свет ће поћи к њему и наћи га, ма се он крио у песковите пустиње, у непроходне планинеили у неприступне пећине. Не, монах није бескористан, но може да буде најкориснији човекнароду од свих других људи. То јасно показује и овај догађај са Господом Исусом. Залуд се Онсклањао од народа у пустињу, силан народ врвео је к Њему.

А Он погледа и сажали Му се, јер бејаху као овце без пастира. Доле по градовима синагоге субиле пуне самозваних пастира, који су уствари били вуци у овчијој кожи. Народ је то знао иосећао, као што је знао и осећао и неизмерну милост и љубав Христову према себи. Народ јевидео и осетио, да је Христос једини добри пастир, који се искрено и бољезнено брине о њему.Зато је и појурио к Њему и у пустињу. И Господ исцели болеснике њихове. Народ осећа потребуу Христу, и не тражи од Њега чуда из празне радозналости, но због велике нужде и муке. И почеих унити много, вели свети Марко.

А кад би вече приступише к њему ученици његови и рекоше: пусто је место и већ је доцкан:отпусти народ нека иде у села да купи себи хране. Јеванђелист Матеј не говори, шта је Господтако дуго радио с народом. Он само вели, да је Он исцелио болеснике њихове. Зато пакјеванђелист Марко допуњава ту празнину кад вели: и поче их учити много. Видите, како сејеванђелисти дивно допуњују! Дакле, Господ је до у саму ноћ учио народ. То је морало трајатиповише сати. А зато време ви можете прочитати цело јеванђеље. Том једном приликом дакле,Господ је исказао од Своје божанске науке колико би стало у цело јеванђеље. Није ли онда управу јеванђелист Јован кад каже да кад би се све написало, што је Господ рекао и учинио, једваби књиге стале и у сами свет?

Како су милосрдни ученици! Пусто је место и већ је доцкан. Народ је огладнео; време је већкрајње да се разилазе. Но куће су њихове далеко, а они су много гладни. Гле, ту су и многе жене,и деца. Треба да што пре дођу до хране. Нека иду у околна села и набаве себи храну.

Но зар Христос није милостивији и сажаљивији од Својих ученика? Зар се Он није могаосетити пре ученика, да је народ гладан и да је већ ту ноћ?Наравно, да је Христос милостивији исажаљивији од Својих ученика и да је се Он пре њих сетио, шта треба народу. Још у самомпочетку, како пише јеванђелист Јован, подигнувши Исус очи и видевши да мноштво народа иде књему, рече Филипу: где ћемо купити хлеба да ови једу? Но разговор с Филипом је прошао, народсе скупио око Господа са својим болесницима. Господ је најпре излечио све болеснике, па јеонда наставио да поучава народ. И то је трајало до мрака. И тек сада пада на ум апостолима, даје народ гладан и да потребује храну. Господ је то, дакле, у самом почетку предвидео, али послео том намерно није хтео говорити него је чекао, да то питање покрену сами апостоли, и то из дваразлога: прво, да би појачао њихово сажаљење и милосрђе, а друго, да би се показала њихованемоћ без Њега. Јер Христос им рече: не треба да иду: подајте им ви нека једу. Он зна, да имони не могу дати, но Он то говори, да би они потпуно сазнали и исповедили своју немоћ. А ониМу рекоше: немамо овде само пет хлебова и две рибе. Према опису јеванђелиста Јована и томало хране што је било није било њихово но некога дечка, који се ту задесио. Овде има једномомче, које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет? То саопштаваГосподу Андреја, првозвани апостол, који и ако је био најдуже са Христом још није био савршену вери, чим се пита: шта је то на толики свет? Хлебови беху јечмени, што такође нијеслучајно. Из тога треба да се поучимо, како вели премудри Златоуст, да будемо задовољни сапростом храном и да не пробирамо, јер је, вели, „сластољубље мати свих болести и страдања".

Донесите ми их овамо, нареди Господ ученицима. Сад је тек ред на Њега. Народ је немоћан данађе себи хране; апостоли су такође исповедили своју немоћ, да помогну народу. Сада је текдошло Његово време; сада је ствар зрела за чудо.

И заповеди народу да поседају по трави, па узевши оних пет хлебова и две рибе, папогледавши на небо благослови, и преломивши даде својим ученицима, а ученици народу. ЗаштоГоспод Исус погледа прво на небо? Он то није чинио при толиким моћним чудесима као што субила: отварање очију слепих, очишћење прокажених, изгнање злих духова из људи, укроћавање

мора и ветрова, претварање воде у вино, па чак и неких васкрсавања мртвих. Зашто, дакле,изузетно у овом случају погледа на небо ка Оцу Свом Небеском?

Прво зато, да пред толиким силним народом покаже јединство воље Његове и Очеве, и датиме оповргне пакосне потворе фарисеја, као да Он сва чуда чини помоћу силе демонске. Другозато, да као човек да пример свету смирености пред Богом и захвалности за сва добра, која одБога долазе. Сличан пример Он нам је пружио и при Тајној Вечери — благословивши даде хвалуи преломи (Мат. 26, 26; Лак. 22, 17). Даде хвалу Оцу Свом Небеском, и благослови хлеб као дарБожји. И ми тако треба при сваком оброку, ма како он скроман био, да одајемо Богублагодарност и хвалу за исти и благосиљамо дар Његов. Треће, да би Он, као Бог, приумножавању хлеба, које је сасвим слично новом стварању, изразио тиме јединство моћи Тројицеу јединству, која само као таква ствара. Отац, Син и Дух Свети — Тројица једнобитна инеразделна јесте Творац свега што постоји.

Сам Господ Исус Својим рукама преломи хлеб. Зашто то? Зашто није наредио ученицима, даони преломе? Зато да покаже Своју добру вољу да угости народ и Своју превелику љубав премаљудима. И да тиме научи нас, да кад чинимо милостињу и дајемо дарове дајемо с пажњом иљубављу, као и Он што је чинио.

И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече дванаест котарица пуних. Аоних што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и деце. Ево чуда над чудима, и славенад славама! Пет хиљада људи — осим жена и деце — да су само узели по један залогај, коликосе узима нафора у цркви, па би ипак пет хлебова мучно довољно било. А гле овде: и једоше сви,и наситише се, и оста на претек дванаест котарица пуних! Да је то била каква опсена, не би серекло и наситише се. И ако би неко некога могао опсенити, да му се чини да једе, но не може гагладна опсеном наситити. Да је то била каква опсена, откуда дванаест пуних котарица комада?Не, не; то само окорели људи у греху могу назвати опсеном. Међутим то је била стварност каошто је живи Бог стварност. Приметите још и то, да при овоме чуду нико се не усуђује да каженешто против, или да га протумачи каквим глупим објашњењима, како су фарисеји чинили придругим чудима. Не само да нико не говори ништа против њега, него видевши чудо које учиниИсус говораху: ово је заиста онај пророк, кош треба да дође на свет (Јов.). Још више, хтедошеда га ухвате и учине царем. Тако је огроман утисак учинило ово, ваистину, моћно дело Христовона народ! Кад је ико некога опсенара учинио царем? А ово је стварност и истина, и народ,одушевљен том стварношћу и истином, хтеде силом принудити Христа, да им буде цар. И то бисе десило, да се Христос не измаче и тако не осујети ову намеру одушевљена народа.

И одмах натера Исус ученике своје да уђу у лађу, и да иду напред на ону страну док онотпусти народ. Није ли чудновато, да Христос гони Своје ученике, да уђу у лађу и иду напред,без Њега? Зашто Он то чини? Прво, због онога што је било; и друго, због онога што ће бити.Нека се што пре одвоје од народа, па нека насамо размишљају и разговарају о великом чудуумножавања хлебова. И нека се навезу на море, где ће им се Господ Исус ускоро јавити с новим,небивалим чудом, — наиме: ходећи по води као по суху. Господ је прозрео унапред, шта ће седесити и шта ће Он учинити. Ученици ништа не предвиђајући, и свакако чудећи се, зашто ихГоспод гони да иду, оставише Њега с народом, спустише се низ брдо к мору и навезоше на море.Несумњиво је још разлог за ово журно гоњење ученика из гомиле народа и то, што Господ жели,да их сачува од гордости пред народом и самохвалисања тиме, што, гле, они су тобожпристалице и следбеници таквога невиђеног Чудотворца! Као год што је хтео, да их научисмирењу рекавши им: подајте им ви нека једу, тако сада одгонећи их хоће да их сачува одгордости и превазношења Њиме, својим Учитељем. И најзад, Он хоће да они познаду Његовубескрајну кротост и смиреност пред Богом на тај начин, што се после таквог величанственогчуда повлачи у самоћу на молитву. Није им Он то морао изрично рећи, но они су већ довољнобили упознати са Његовим начином и обичајем честог повлачења у самоћу ради молитве.Уосталом није ли Он тога дана баш нарочито и удаљио се у пустињу, да буде насамо, после

вести о страшној погибији Јована Претече? Нека виде ученици, да Он није заборавио, зашто јеизишао у пустињу; а нарочито нека виде и познају, да велико дело, које је Он изненадно учинио,и све похвале и величања од стране задивљеног народа нису ни најмање поколебали Његовдушевни мир и Његову кротост, нити су Га могла вратити од намере, да буде у самоћи намолитви.

Овај цео догађај о давању народу хлеба и рибе, као и број хлебова и риба, и број котарицапреосталог комада — има још и свој тајанственији, унутрашњи смисао. Пред Своју смрт Господје назвао благословени хлеб телом Својим. Овде Он то не чини, истина, речима, но бројемхлебова. Пет означава пет телесних чула или чувстава, а пет чула представљају цело тело. Рибаозначава живот. У првим вековима Цркве Христос је сликан у виду рибе, што се и дан—данасможе видети по старим хришћанским катакомбама и збеговима. Христос ће, дакле, дати Својетело и Свој живот људима на храну. Но зашто су ту биле две рибе? Зато што се Господ дао нажртву и у Свом земаљском животу и даје се у Цркви Својој после Васкрсења до данашњег дана.Шта значи то што Он лично прелама хлеб? Значи, да се Он по Својој драгој вољи даје на жртвуза спасење људи. Зашто је дао апостолима, да они деле хлеб и рибу народу? Зато што ће ониуистини разносити Христа по целоме свету и делити Га народима као животворну храну. Штазначи то што је претекло баш дванаест котарица хлеба? Значи обиље жетве труда апостолског.Жетва сваког апостола биће несравњено већа од семена посејаног као што је свака котарицасадржавала више хлеба од онога што су гладни појели и наситили се.

Но све су ове тајне предубоке и неисцрпне. Ко се сме сувише нагнути над судбину њину? Коли се усудити у овоме смртном веку спустити на дно њихово? Нека је и оволико колико самонаговестимо довољно онима, којима је слатко читати и слушати Јеванђеље. Слашћу Јеванђеља иангели се опијају. Колико човек више чита, и више молитвено о њему размишља, и више се поњему у животу управља, то се више отварају његове дубине и миришу његове сласти. ГосподуИсусу Христу нека је зато слава и хвала, заједно са беспочетним Оцем и Духом Светим —Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроз све време и сву вечност. Амин (Овајдогађај чудотворног умножења хлеба божанском силом Христовом спомиње се у дивној молитвипри благосиљању хлебова).

НЕДЕЉА ДЕВЕТА ПО ДУХОВДАНУЈеванђеље о Јачем од природе

Матеј 14, 22-34. Зач. 59.

Победник је Бог наш, и све добре и трајне победе од краја до краја времена припадају Њему.Он побеђује неред у васиони и установљава ред.

Он побеђује неред међу људима, проузрокован грешницима, и васпоставља ред. И кад сенајгори међу људима уздигну на прва места а најбољи падну на последња, Он обрће тајбеспоредак, те први постају последњи, а последњи први.

Он побеђује завере и сплетке злих духова против рода човечјег, и разгони их као јак ветар шторазгони рђав задах.

Он побеђује сваку оскудицу: тамо где је мало, Он умножава, а тамо где нема никако, Онствара обиље.

Он побеђује болести и муке; само рекне реч, и болести и муке ишчезавају: слепи виде, глухичују, немушти говоре, узети устају и ходе, губави се чисте.

Он побеђује смрт; и кад год Он нареди, смрт пушта из својих чељусти жртве своје.Он царује над једним бескрајним царством небеских сила, ангела и светитеља; над царством

небеским, према коме је царство овога света тако тескобно и тамно као једна порођајна утроба.

Он заповеда елементима и тварима овога света, и Његовој заповести ништа се не може опретиа да се не сруши у вечиту пропаст.

Дан за даном, победа за победом. Историја овога света је низ Божјих победа, обелодањењеБожје моћи и неодољивости. Као јагње је кротак, а од Њега се потресају небеса и земља. И кадсе даје понизити, тиме обелодањује Своју висину; и кад се даје попљувати, тиме обелодањујенечистоту свега онога што није Он; и кад се даје заклати, тиме обелодањује Свој живот.

Као бледом сликом обелоданио је Бог Своју светлост кроз сунце; Своју моћ кроз безборојнаогњена тела васионска; Своју мудрост кроз поредак ствари и бића с краја у крај васионе; Својукрасоту кроз красоту твари; Своју милост кроз брижљиву негу свега што је саздао; Свој животкроз све што живи. Но све је то само тренутна и бледа слика Његових својстава; све су то самоогњена слова написана по густоме диму. Сва пак ова својства Бога живога показала су се унајвећем блеску, у ком су се могла показати у овоме свету, у човеку. Не у сваком човеку, неуопште створеном човеку, него у нествореном човеку, Господу Исусу Христу. Сва сједињена — уЊему су засјала и показала се телесно: и светлост и моћ, и мудрост и красота, и милост и живот.

Шта означава светлост него победу над тамом? И шта означава моћ него победу надслабошћу? И мудрост шта је друго но победа над лудошћу и безумљем? И красота шта је другонего победа над ругобом и наказношћу? И милост не означава ли победу над злобом, пакошћу изавишћу? И живот — зар није божанска победа над смрћу?

Шта мислите ви, што за Христом идете, и Његовим се именом крстите? Није ли Христоспоказао све ове победе као никад и нико од постања света? Не осећате ли ви сваки дан, да идетеза Највећим Победником од кад је света и времена? И да се крстите именом Онога, који све можеи све зна; који Својом красотом краси сва створења, и Својом милошћу милује их, и Својимживотом оживљава их? Ако то не осећате, не користи вам много идење за Њим и именовање себеЊеговим именом. Само кроз Господа Исуса ви можете без сумње и колебања веровати у потпунупобедничку моћ живога Бога над сваком твари, над сваком стихијом и над сваким злом у свету.Само вам Господ Исус може дати храбрости да живите, и храбрости да кроз смрт прођете. Самовам Он може оправдати наду у бољи живот од овога трулежног живота. И само вас Он можезагрејати љубављу према сваком добру. Јер Он је жива и оваплоћена победа Божја над светом.Не бојте се, ја победих свет (Јов. 16, 33), рекао је Христос Својим ученицима, а кроз њих исвима нама. Не бојмо се, наш Господ и Спас Исус Христос победи свет. Јеванђеље је књигаЊегових победа, сведочанство Његове свемоћи. Историја Цркве до данас — и до краја света —још је пространија књига Његових победа. Ко год посумња, изгубиће плод тих Његових победа.Зато без икакве сумње приступимо тумачењу данашњег јеванђеља, које описује једну горостаснупобеду Христову над физичком природом.

И натера Исус ученике своје да уђу у лађу, и да иду напред на ону страну док он отпустинарод. То је било после преславнога чуда умножавања хлеба, када је Господ са пет хлебова и дверибе нахранио пет хиљада људи — осим жена и деце — и када је после оброка претеклодванаест котарица пуних комада. Сада Господ предвиђа и припрема ново преславно чудо, о комеученици Његови и не сањају. Прва припрема је у томе, што Он натерује Своје ученике, да безЊега уђу у лађу и иду ка другој обали. Друга је у томе, што отпушта народ. А трећа је у томе,што се Господ пење још више на гору и остаје сам на молитви. И кад отпусти народ попе се нагору сам да се моли Богу. И беше вече, и он беше сам. Двапут се помиње реч сам, да се јаченагласи самоћа, коју је Господ намерно тражио и у којој је остао, пошто је народ отпустио. Гора,самоћа, тама. У таквим околностима човек најлакше осећа близину духа Божјега; и молитва јетада најслађа. Све што је Господ Исус чинио, чинио је нама за поуку и спасење. Јер Он ниједошао на земљу, да нас научи само кроз речи, него и кроз дела, и кроз догађаје, и кроз свакипотез и покрет Свој. Он се пење на гору, јер је на гори највећа тишина; Он остаје у самоћи, јерсамоћа значи одвојење од овога света; Он се моли у ноћном мраку, јер ноћни мрак је завеса наочима, које највише сметају уму и размишљању, трчећи с предмета на предмет. Ова молитваХристова на гори има и свој дубљи унутрашњи значај. Отпуштање народа, пењање на гору,самоћа и мрак, — шта то све значи? Отпустити народ значи оставити на страну све преставе освету и сва сећања, која нас вежу за свет и узбуђују, па испражњен од света уздићи се к Богу намолитву. Шта значи пењање на гору? Значи уздизање умом и срцем и душом на висину Божју, ублизину Божју, у друштво Божје. Онај, кога притеже свет к себи са безбројним интересима каоса многобројним народом, не може се у исто време пењати ка висини, где се човек осећа сам са

својим Творцем. Шта значи самоћа? Значи — гола душа онаква каква је. Одвојен од света човекосећа ужасну самоћу. Они, које разочараност у свет доведе у ову ужасну самоћу, обичноизвршују самоубиство, ако не успеју да се дигну на висину, где човек налази Бога. Шта значимрак? Значи — савршено одсуство ма какве светлости овога света. Самотнику молитвенику савовај свет лежи потопљен у дубоку таму, у којој му постепено свиће зора небеске светлости, штоод Бога долази, и обасјава му један нови, бескрајно сјајнији и бољи свет од овога. То су, дакле,четири фазе молитве и њихов унутрашњи смисао. У овом случају са Христом оне супредстављене сликовно са: отпуштањем народа, пењањем на гору, самоћом и тамом.

Но ова осамљеничка молитва Господа Исуса поучна је за нас још и с обзиром на оно што сезбило пре ње и што се имало збити после ње. Пре те молитве Господ је учинио нечувено чудоумножавања хлеба, а после ње имао је да по усталасаном мору ходи као по суху до саме срединеморске. Мада је Он створио и једно и друго чудо Својом сопственом божанском моћи, која је сЊим од вечности, и која Га није остављала ни у Његовом временом телесном боравишту, ипак јеОн практиковао молитву и у храму с народом, и у пустињи, у самоћи. Тешко је ма коме од насулазити у тајанствену личну побуду тих молитава Господа Исуса. Свакако тим молитвамаЈединородни Син Превечнога Оца продужавао је и засведочавао и на земљи непомућенојединство Своје са Оцем Својим и Духом Светим. Но мимо тога сасвим је јасна поука, коју намје Господ дао примером молитве Своје. Молитви треба да претходи добро дело, јер тада молитвапомаже. Прво треба да засведочимо своју веру добрим делом, па онда, да је исповедимо речима.Даље, молитва вреди само онда, кад се спремамо да учинимо добро дело, и молимо се Богу запомоћ. Молитва пак Богу, да би Бог пружио Своју помоћ у злу делу, не само бесциљна је но ибогохулна. Чинити зло и вршити молитву то је као сејати кукољ и захтевати од Бога да никнепшеница. После сваког доброг дела треба да припаднемо на молитву и благодаримо Богу, штонас је удостојио и оспособио за то добро дело; а пред свако добро дело треба опет даприпаднемо на молитву Богу просећи од Њега благодат, помоћ и садејство, да би предстојећенам дело било свршено ваљано и честито. Једном речју, свако добро што имамо, или штоучинимо, или што доживимо и видимо, или што чујемо и прочитамо — свако, свако безизузетка, треба да у целости приписујемо Богу а не себи, не својој моћи, не својој памети илиправедности. Јер смо ништа пред Господом. Па кад Господ Исус, после оваквих превеликихчуда показује кротост, смирење и послушност пред Својим Оцем и Духом, којима је раван повечности и јестеству, како ми да не покажемо кротост, смирење и послушност према свомеСтворитељу, који нас је створио из ничега, и без чије помоћи не можемо једнога минутапостојати а камо ли неко добро учинити?

А лађа беше насред мора, колебајући се на таласима, јер бејаше противан ветар. А учетврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору. Кад су се увече ученици навезли наморе, море је било мирно, но потом је дунуо супротан ветар, дигли су се огромни таласи, каквисе често дижу на томе мору, лаћа се колебала тамо амо, и ученици су били у великом страху иневољи. Господ Исус је све то предвиђао, но Он је нарочито хтео, да изложи Своје ученикеопасности, да би осетили своју потпуну немоћ без Њега и утврдили веру у Њега. Да би се онисетили једне раније буре на мору, када је Он био на лађи, и када су Га они устрашени пробудиливичући: Господе, избави нас, изгибосмо! (Мат. 8, 24—25), те да би и сада пожелели, да је Он сањима. Да би они унапред осетили и познали истинитост Његових светих речи, које ће им Он текпри растанку рећи: без мене не можете чинити ништа (Јов. 15, 5).

При оној ранијој бури на мору, ученици су били стављени на мање искушење и њихова верана лакшу пробу. Јер Он је био с њима на лађи; само је тада спавао. Сада, при овој другој бури,они су стављени на много веће искушење, и њихова вера на тврђу пробу. Јер Он је био одсутан,далеко од њих, на гори у пустињи. Како ће Га довикати? Како ће Му јавити своју невољу? Покоме ће Му поручити: Господе, избави нас, изгибосмо! Ни по коме. Ученици су видели сада себеобречене на пропаст. Као да може пропасти човек, који иде по заповести Божјој! Ах, како је ово

дивна поука за праведника: да не очајава на путу, којим Га Бог упућује; да верује да Онај ко га јепослао, води бригу о њему и зна невоље његове, но да не притиче одмах у помоћ, да би искушаоверу праведника, као што се злато у огњу куша.

Кад су ученици били у очајању, већ у последњем часу очајања наједанпут им се јави Христосходећи по таласима. То је било у четврту стражу ноћи, што значи пред саму зору. Јер суЈевреји, као и Римљани, њихови господари, делили ноћ на четири страже. Свака стража трајалаје по три сата. Господ се јави ученицима у четврту стражу ноћи, што значи у четврту, или упоследњу четврт ноћи, а то је пред зору.

И видевши га ученици где иде по мору, поплашише се и рекоше: то је утвара; и од страхаповикаше. Или је се већ дан развићао, или је била месечина, или је пак Господ засветлио у тамисветлошћу Таворском, — ми не можемо знати. Главно је, да је постао видљив ученицима.Видевши Га на морским таласима, ученици су се испунили страхом неописаним. Овај новистрах био је већи од страха од буре и предстојеће пропасти. Они нису знали за ову моћ свогаГоспода, за оволику власт над природом. Он им то до тада није био показао. Они су видели само,да Он заповеда мору и ветровима, но нису знали, да Он може ићи по води као по сухој земљи.Наравно, они су то требали и могли закључити из онога ранијег чуда. Јер онај ко можезаповедити мору да се умири, и наредити ветру да престане дувати, може несумњиво и ходитипо води као по суху. Али ученици још нису били духовно зрели; они су још били маловерни. ИХристос је и учинио ово ново чудо, само да би појачао њихову веру.

То је утвара! помислише и повикаше ученици у стаху великом. То је некакво привиђење. Илиможда сам Сатана у виду њиховог Учитеља. Гле, њихов Учитељ хрве са Сатаном и његовомвојском у овоме свету! Они су то знали; они су то видели. И сад — могли су помислити — евоСатана увребао прилику кад су они Његови пријатељи, сами, у великој опасности, да их умори.Што им све није долазило у главу! Свакако све оно, што би и данас дошло у главу маловерним уопасностима на путу Божјем.

Но такав је начин Божји којим Он поступа према свима, које љуби. Кога Господ љуби онога икара; и бије свакога сина, којега прима (Јевр. 12, 6). И на крају свих страдања шаље највећестрадање, као што тумачи богомудри Златоуст. Јер и Он страдаше на земљи целога века, па кадби при самоме крају, пред саму победу, Он претрпе највеће страдање, јер би распет на Крсту изакопан под земљу. Но то највеће страдање трајаше кратко време, после кога свану, и коначнапобеда дође кроз Васкрсење. Таквим редом трпели су муке доцније и многи мученици за веруХристову: најпре мање муке, па све веће и веће, док их пред саму смрт није нападала највећамука и највеће искушење. Ево само једног примера од хиљаде: Свету Марину мучили сунезнабошци страшно и ужасно све већим и већим мукама. Најзад су је привезали нагу за дрво, ипочели су јој гвозденим кљештама откидати месо с тела. Ране су биле тешке, крв је текла а костисе белиле испод саструганог меса. Није ли то највећа мука? Не, има једна и већа, која је чекалаБожју светитељку. У вече су је бацили тако рањаву у тамницу. У тамничкој и ноћној тами појависе страховита утвара: зли дух у виду једне огромне и грдосне шарене змијурине, која је најпрепочела кружити око свете девице Марине, па се по том савије око ње, и главу јој обзине својимсмрадним чељустима. Но то није дуго трајало. Јер Бог никад не попушта на Своје верне већастрадања него што ови могу поднети. Одмах затим, кад је Марина завапила срцем Богу и умислима прекрстила се, змијурина ишчезне и над Марином се отвори небо, и она виде Крст усветлости неисказаној, и на врху Крста белог голуба, и чује речи: „Радуј се, Марино, разумнаголубице Христова, Јер си победила злобнога врага!"

Слично се десило и с ученицима Христовим. После ужасног страха од буре морске, напао јена њих још ужаснији страх од тобожње утваре.

Но то није била утвара, но слатка и спасоносна стварност. То није био сан него јава, нити некодруги у обличју Христа, но сам Христос Господ.

А Исус одмах рече им говорећи: не бојте се, ја сам; не плашите се! Видите ли, како Господ недржи људе Своје дуго у најтежем искушењу? Он је знао њихов стах, преужасни страх од утваре,зато жури да их спасе од тога страха: одмах им рече: Не бојте се. Одмах! И видите ли, како иххрабри повраћајући им тако рећи дах животни који умало нису изгубили од страха: не бојте се,не плашите се! Он понавља једно исто охрабрење: не бојте се, ја сам; не плашите се. О, слаткигласе! О, животворна речи! Од тога гласа ђаволи су бежали, болести се измицале, мртвиваскрсавали. Шта говорим? Од тога гласа постало је небо и земља, сунце и звезде, ангели иљуди. Тај глас је извор свега добра, свега живота, здравља, мудрости и радости. Не бојте се, јасам! Те речи не може свак да чује, али их чују праведници, који страдају за Господа. Не чујеХриста свак у сваком страдању. Јер како ће Га чути онај, ко страда због својих греха, и својенеправде? Чуће Га само онај ко страда ради вере у Њега (I. Петр. 4, 13-16). А, гле, ученици сустрадали због вере у Христа; наиме, да би се у њима утврдила вера у Христа.

А Петар одговори и рече: Господе, ако си ти, реци ми да дођем к теби по води. Ове речиПетрове су израз колико његове радости толико и сумње. Господе, Кличе радосно срце: ако сити, говори сумња. Чак доцније кад се Петар био већ утврдио у вери, он није говорио тако. Кад севаскрсли Господ јавио на обали тога истога Генисаретског мора, и кад је Петар чуо од Јованаречи: то је Господ, запреже се кошуљом и скочи у море (Јов. 21, 7). Тада нити је посумњао, да јето био Господ, нити се бојао скочити у море. Али сада још је био духовни полетарац, јошмаловеран, због чега и говори: ако си ти, реци ми да дођем к теби!

А он (Исус) рече: ходи! И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу. Док јеимао вере, дотле је Петар и ходио по води, но чим је освојила сумња он је почео тонути. Јерсумња изазива страх. По унутрашњем смислу изаћи из лађе и ићи по води ка Господу Исусузначи одвојити се својом душом од тела, и од брига телесних, и љубави телесне, и почети ходитиопасном стазом ка духовном свету, ка Спаситељу. Ти тренуци бивају и код обичних верних, кодмаловерних, код којих је радост у Христу помешана са сумњом. Они често пожеле да се одвојеод своје телесне вреће, и да пођу ка Христу, цару духовног света, но брзо осете да тону, те севраћају ка своме телу, као лађи на таласима. Само велики духовници, највећи јунаци учовечанству, успевали су дугим вежбањем у постојаности вере, да се крену из своје телесне лађепо бурноме мору духовноме у сретање Цару Христу. И само су они до краја испитали и страх одтог одвајања од лађе, и ужас од бура и ветрова, и неописану радост од сретања са Христом. Тоодвајање духом од лађе тела искусио је за живота на земљи апостол Павле — и многи другисветитељи после њега. Каква је то радост и сласт била на крају опаснога пута за великогапостола, види се из његовог радосног усклика: Тиме ћу се хвалити (II. Кор. 12, 3-5).

Но посмотримо шта се деси с Петром, тада још маловерним! Но видећи ветар велики уплашисе, и почевши тонути повика говорећи: Господе, помагај! Зашто га плаши ветар, кад га не плашиморе? Као мало дете кад први пут прохода. Коракнуло неколико корака, но неко се насмејао, идете клонуло на земљу! Тако бива и у нашем духовном полету: ситнице нас ометају, заустављајуи враћају натраг.

И одмах Исус пружи руку ухвати га, и рече му: маловерни, зашто посумња? Нисмо ли и михиљаде пута тонули у мору опасности овога живота, док нас нека невидљива рука није ухватилаи изненадно извукла и ставила ван опасности? Ко од вас не зна да прича бар неколико случајевагде је био невидљивом руком неочекивано спасен од опасности? Сви ви то знате, и сви ви топричате и препричавате, па чак и признајете присуство те невидљиве руке, која вас је спасла. Но,на жалост, мало је оних међу вама, који су бар кроз своју савест чули укор невидљивих уста:маловерни, зашто посумња? Зашто посумња, пријатељу, да је Божја рука близу? Зашто непрослави Бога у тренутку највеће опасности? Како Аврам не посумња, када приведе свогајединца сина жртвенику да закоље? Не спасе ли га Бог онда? Како Јона прослави Бога у утробикитовој и би спасен: кад нестајаше, вели, душе моје у мени, поменух Господа, и молитва мојадође к теби (Јона, 2, 8). Како три отрока у Вавилону не посумњаше у огњеној пећи, но вером

спасоше се? И далековиди Данил у лавовској пећини? И блажени Јов у ранама на гнојишту? Ихиљаде, хиљаде других, које стављаше мучитељи на највеће муке за веру Христову, — како онине посумњаше? Зашто, дакле, ти посумња? Но Господ те спасе много пута изненадно,невидљивом руком Својом, и ако си посумњао у помоћ Његову. Зато бар сад сети се Господњихдобричинстава, и покај се за своје маловерије, и укрепи се у вери, и у будуће у свакој опасностипрослави и призови име Господа, и бићеш спашен. Усред опасности прослави Бога, а не тек кадопасност прође. Али и не очајавај, ако си се показао маловеран. И Петар је био маловеран, те севременом укрепио у вери те је био у истини тврд као стена. И Тома је био маловеран, па га јеГоспод оснажио у вери. И многи најсветији међу светим људима и женама били су најпремаловерни, па су постали постојани и тврди у вери Христовој. Чуј, како блажени Давид говори:у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек? Теби сам се, Боже, заветовао; тебе ћухвалити. Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања (Пс. 55, 11—13). Овакоговори онај, који истински верује и који је познавао у животу, да су нам и све власи на глави одБога избројане, и да ни један врабац — а камо ли човек — не може пасти без Божје воље.

И кад уђоше у лађу, преста ветар. Чим Христос уђе у лађу, преста ветар. Не преста ветар самод себе, но по заповести Господа Исуса. Јер и ако се овде не каже изрично, као при оној првојзнаменитој бури, да Христос запрети ветру и мору (Матеј 8, 26), ипак је то јасно само од себе.Без сваке сумње јеванђелист Матеј мисли, да је ветар престао по тајној, ако не јавној, заповестиХристовој. Јеванђелист Марко то јасније испољава, кад каже: и уђе к њима у лађу и утоли ветар(Мк. 6, 51). Но ни из овог се не види, да је Христос изриком заповедио ветру да престане. СамомЊеговом силом и помишљу ветар се утолио. Унутрашњи смисао овога улажења Христова у лађуи стишавања ветра јесте довољно јасан. Када живи Господ Исус уђе у лађу нашега тела, билокроз свето Причешће било кроз молитву или други неки благодатни канал, ветрови страстиутишавају се у нама, и лађа мирно плови ка својој обали.

А који бејаху у лађи приступише и поклонише му се говорећи: ваистину ти си син Божји. Кадје Господ први пут утишао буру на мору и зауставио ветрове, тада су ученици говорили, као идруги обични маловерни људи: ко је овај да га слушају и ветрови и море? Но од тада су онивидели многе знаке од свога Учитеља, и чули многе поуке, тако да је вера у њима већ била достаојачала. Сада, при овом новом моћном чуду, они се више не питају: ко је овај? Него клечећи предњим исповедају: ваистину ти си Син Божји. Ово је први пут да ученици сви исповеде Исуса каоСина Божјег. Наравно, и Јуда је био међу њима. Несумњиво и он је исповедио. Но доцније збогсвог среброљубља он се потпуно одрекао свога Господа и Учитеља. Одрекао се, истина и Петар,и то трипут, но то Петрово одрицање било је тренутно, од страха; но Петар се одмах и покајао игорко се кајао и плакао због свог одрицања. Унутрашњи смисао ових речи: а који бејаху у лађиприступише и поклонише му се и исповедише Га као Сина Божјег јесте врло поучан за свакогхришћанина. Наиме: када се Господ једном усели у нас, све што је у нама треба да Му сепоклони и исповеди име Његово: и ум и све мисли наше; и срце са свима осећајима нашим; идуша са свима хотењима и тежњама нашим. Тако ће цело тело наше бити светло и таме у њемунеће бити. Но тешко нама, ако једном примимо Христа у себе, па Га потом неким грехомистерамо, или Га се одрекнемо, као Јуда. Последње ће бити горе од првога. Јер кад је Христосоставио Јуду — тада уђе у њега сатана (Јов. 13, 27). Не заборавимо ни за један тренут, да се сБогом није шалити, још мање него са огњем живим (Јевр. 12, 29).

И прешавши дођоше у земљу Генисаретску. То јест стигоше пред град Капернаум, куда су себили и упутили (в. Јов. 6, 17). Ко је био у Галилеји може појмити, како је далеко бура билазанела апостоле Христове. Витсаида и Капернаум леже на северној обали мора. И ученици, кадсу ушли у лађу испод Витсаиде, имали су само пловити поред обале. Међутим каже се, да селаћа од буре обрела насред мора. Ту, насред мора, и појавио се Господ Исус на таласима. Кад себура утишала, лаћа је требала да преплови одатле па до обале под Капернаумом. Премајеванђелистима Матеју и Марку изгледало би, као да је лађа тај пут прешла природно, терана

веслима и једрима; а према Јовану пак могло би се закључити, као да је Господ учинионеодољивом силом Својом и то чудо, да се лађа одмах обрела у пристаништу, јер се каже: иодмах лађа би на земљи, у коју иђаху. Ту нема савршено никакве противречности у исказимајеванђелиста. Јер Онај, који је могао ходити по води, и утишавати речју и помишљу море иветрове, могао је несумњиво учинити, ако је то нужно било, да се лађа тренутно обре у свомпристаништу. Унутрашњи смисао овог исказа Јовановог јесте, да кад се Господ Исус усели у нас,онога тренутка ми се осећамо као у царству Божјем, као у тихоме пристаништу, где лађу нашегживота не узнемиравају никакве буре ни ветрови. И ако, после тога, имамо још да ходимо поземљи, ми то не осећамо, јер и умом и срцем и душом ми живимо тада у једном другом, бољемсвету, тамо где царује Христос Победник. У Његовим победама ми тада гледамо с радошћу својепобеде, и у својим Његове.Само је Он победилац свакога зла, и само се Он не да ни од каквог зла победити. Зато се прибимо и ми под Његово моћно окриље, где нема бура, ни ветрова. ни привиђења, никакве бољезни, ни печали, ни воздиханија, но жизањ бесконечнаја, и где ћемо наћи обиље свију блага, која не пролазе, и која се не кваре од мољца и рђе, и где ћемо заједно с ангелима и светитељимаславити победничка дела Христова, чија величина нама је још и непојамна у овоме смртном свету, у овом уском видокругу. Но тамо ће нам се све открити, и ми ћемо се радовати, и радости нашој неће бити краја. Господу Исусу нека је слава и хвала, заједно са Оцем и Духом Светим — Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА ДЕСЕТА ПО ДУХОВДАНУЈеванђеље о немоћи неверовања и моћи вере

Матеј 17, 14-23. Зач. 72.

Од када је света и века сви народи на земљи веровали су, да постоји духовни свет, да постојеневидљиви духови. Само су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписиваливећу моћ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали имхрамове, приносили жртве и молитве, и очекивали од њих све. Временом су многи народисасвим запустили веру у добре духове и остали само са вером у зле духове, или опаке богове,како су их они називали; тако да је изгледало, да је овај свет једно тркалиште од људи и злихдухова. Зли духови су све више и више мучили људе и заслепљавали их, само да би људи сасвимизбрисали из памети појам о једном добром Богу и појам о превеликој богоданој моћи добрихдухова.

И у наше дане сви народи на земљи верују у духове. И та је вера народа у начелу права. Они,који одричу духовни свет, одричу Га зато што гледају само својим телесним очима, и не виде га.Но духовни свет не би био духовни, када би се гледао телесним очима. Сваки човек пак, који имаум незаслепљен и срце незадебљано грехом, може целим својим бићем осетити, сваки дан исваки час, да људи нису сами у овоме свету, једино у друштву немуште природе, у друштвукамења, биља, животиња и осталих природних ствари, стихија и појава, него да се наша душанепрестано додирује са невидљивим светом, са неким невидљивим бићима. Али нису прави онинароди и људи који подништавају добре духове, а зле називају боговима и клањају им се.

Кад се јавио Господ Исус на земљи, народи су углавном сви веровали у моћ зла и слабостдобра. Зле силе, уистини биле су преовладале светом, тако да и сам Христос називаше вођу злихсила књазом овога света. А старешине јеврејске опет приписиваху демонима и њиховој силичак и сва божанска дела Христова.

Господ Исус дошао је у свет, да проломи и искорени слаботињску веру људи у зло и да усадиу њихову душу веру у добро, у свемоћ добра и у непобедивост и непролазност добра. Прастаро исвеопште веровање у духове Христос није побио него потврдио. Само Он је открио сав духовни

свет онакав какав јесте, а не онакав, какав се чинио људима према нашаптавању ђаволском.Један добри, мудри и свемоћни Бог је господар света духовног и физичког, невидљивог ивидљивог. Добри духови су ангели, и њиховој множини тешко је исказати број. Добри духови,или ангели, несравњено су моћнији од злих духова. Зли духови управо и немају никакве моћи дама шта учине, уколико им Свевишњи Бог то не попусти. Но број и злих духова је врло велики. Уједном једином полуделом човеку у Гадари, кога је Господ исцелио, становао је читав легион, тојест неколико хиљада злих духова. Ови зли духови су обмањивали људи и читаве народе у оновреме, као што и данас обмањују многе грешне, да су они свемоћни; да су управо они јединибогови, и да другог бога сем њих нема, као и још и да добри духови и не постоје. Но где год сеГоспод Исус појавио, они су бежали од Њега са ужасом. Они су познали у Њему властодршца исудију, који их може изобличити, протерати из овога света и срушити их у бездан паклени. Онису се били развашарили у овоме свету по Божјем допуштењу; навалили су били на људски родкао мухе на стрвину и држали су, да им је овај свет заувек осигуран као њихово гнездо и њиховатрпеза. Наједанпут се појавио пред њима Носилац добра, Господ Исус Христос, и они су одстраха устрептали и завикали: дошао си овамо да нас мучиш! Нико се тако не боји мука каомучитељ других. Зли духови су мучили човечанство неколико хиљада година, и у мукамаљудским они су налазили себи задовољство. Но видевши Христа они су уздрхтали као од свогнајвећег мучитеља, и били су готови да иду из људи чак и у свиње, и у ма какву другу твар, самода не буду протерани сасвим из овога света. Но Христос није помишљао, да их сасвим протераиз овога света. Овај свет је свет мешовитих сила. Овај свет је мегдан, на коме људи имају свеснои добровољно да изберу: или поћи за Христом Победником, или за нечистим и пораженимдемонима. Христос је дошао као Човекољубац, да покаже моћ добра над злом и да утврди веруљуди у добро — само у добро.

И данашње јеванђеље описује један пример, измећу безброј других како је човекољубивиГоспод показао једном више моћ добра над злом, и како се постарао, да утврди веру људи удобро, у свемоћ добра, у победу добра.

Човек неки приступи ка Исусу клањајући му се и говорећи: Господе помилуј сина мојега, јер омени месеца бесни и љуто се мучи, па много пута пада у ватру, и много пута у воду. Овајдогађај описују још два јеванђелиста: Марко (гл. 9.) и Лука (гл. 9.) Они додају још некепојединости о болести момчета. То је био јединац у оца, и у њему је био дух нем. Кад га тај злидух спопадне ломи га, те момче виче, у пену баца, и шкргуће зубима, и суши се. Стреле злогадуха уперене су од једанпут на три стране, на човека, на сву твар Божју и на самога Бога. Шта јемесец крив болести човековој? Ако он проузрокује беснило и немило код једнога човека, заштото исто не проузрокује код свих људи? Није зло у месецу него је зло у злом лукавом духу, којиобмањује човека и скрива себе: он обвињује месец, да човек не би обвинио њега. Он хоће тимејош и то да постигне, да човек помисли, да је сва твар Божја зла, и да од природе долази злочовеку а не од злих духова, отпалих од Бога. Зато и напада своје жртве о менама месеца, да биљуди помислили: гле, то је зло од месеца! а пошто је месец од Бога, следствено: то је зло одБога! Тако обмањују људе ови најпрепреденији и најсвирепији зверови.

У самој ствари све што је Бог створио добро је; и сва твар Божја служи човеку на корист, а нена погибао. Ако и има нешто, што смета човечјој телесној угодности, то опет служи душичовековој у бодрењу и богаћењу духа његова. Господе, твоје је небо и твоја је земља; ти сисаздао васељену и што је год у њој (Пс. 88, 11). Све је то рука моја створила, вели Господ (Ис.66, 2). Па кад је све од Бога, мора да је све и добро. Из једног извора може тећи само оно штоима у том извору, а не и оно што нема. У Богу нема зла; откуд, дакле, може зло проистећи изБога, извора самога и чистога добра? Многи неупућени људи називају свако страдање злом.Уствари свако страдање није зло, но има страдања која су дејство зла, а има их која су лек од зла.Лудило и беснило представљају дејство зла, а само зло је зли дух, који дејствује у полуделом илипобеснелом човеку.

Муке и невоље, што снађоше многе цареве израиљске који чињаху оно што је зло предГосподом, — те муке и невоље јесу дејство и последица греха тих царева. Муке и невоље, паккоје Господ попушта на праведнике, нису дејство зла него лек, како за те само праведнике, тако иза све остале људе око њих, који разумеју њихово страдање као од Бога за добро послато.

Страдање, дакле, које долази од напада злих духова на човека или као последица греха, јестеод зла.

Но страдање, које Бог попушта на људе, да би их сасвим очистио од греха, истргао исподвласти ђаволске и приближио к Себи, то очистително страдање није од зла нити је зло, него је одБога и за добро је људи. Добро ми је што страдам, да се научим наредбама твојим, говоривидовити цар Давид (Пс. 118, 71). Ђаво је зло, и пут ка ђаволу је грех. Изван ђавола и греха непостоји уопште никакво зло.

И тако, дакле, сам зли дух био је крив за муке и страдања онога момчета а не месец. Кад Богпо човекољубљу Своме не би задржавао зле духове и штитио људе од њих или сам непосредноили преко Својих ангела, зли духови би у најкраћем времену сатрли сав род људски душом ителом, као скакавци што сатру усев на њиви.

И доведох га ученицима твојим, и не могоше га излечити. Тако говори Господу отацболесников. Међу овим ученицима нису била тројица: Петар, Јаков и Јован. Ова тројица била суса Господом на гори Таворској, када се Господ преобразио, и заједно са Њим спустили су се онипод гору, где је било мноштво народа скупљено око осталих апостола и око болесника. Ненашавши Христа жалосни отац је довео био свога сина пред Христове ученике, но ови му нисумогли помоћи. Нису му могли помоћи једно због свог сопственог маловерства, друго збогмаловерства самога оца, а треће и због савршеног неверства присутних књижевника. Јер секаже, да ту беху и књижевници око ученика и препираху се с овима. А да је и у оца била слабавера, види се из речи, којима он ословљава Христа. Он не говори као што је говорио прокажени:Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити (Мат. 8, 2). Овако говори јака вера из човека. Нити онговори као кнез Јаир, кад је позивао Христа, да му кћер оживи: дођи, метни на њу руке иоживеће (Мат. 9, 18): И ово говори јака вера из човека. А још мање он говори као капетан изКапернаума, коме је слуга био болестан: само реци реч, и оздравиће слуга мој (Мат. 8, 8). Овоговори врло велика вера. Но човек с највећом вером ништа и не говори, но само се приближујеХристу и додирује скут хаљине Његове, као што је чинила крвоточна жена и многи други. Нечини тако и не говори тако овај отац, него он овако вели Христу: ако што можеш, помози нам.Ако што можеш! Јадник! Он је значи морао само нешто мало начути о моћи Христовој, кад такоговори Ономе који све може. Његову слабу веру још више је ослабила немоћ апостола, да мупомогну, а свакојако и злобне потворе књижевника на Христа и Његове ученике. Ако штоможеш! То показује само бледи зрак вере, који је готов био мало мало па да сасвим утрне.

А Исус одговори и рече: о роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вастрпети? Овај укор управља Господ на све уопште, на све неверне и маловерне у Израиљу, и насве оне, који су стајали пред Њим: на оца болесникова, на ученике, и нарочито на књижевнике.О роде неверни! То јест: о роде, који си потчињен злу (то јест: ђаволу), који много верујеш у моћзла, који ропски служиш злу, а опиреш се добру (то јест: Богу), слабо или никако верујеш удобро, и бунтовно бежиш од добра! — А зашто Господ додаје још и реч: и покварени! Да покаже,откуда је дошло неверовање, — од покварености, или још јасније: од греха. Неверовање јепоследица, поквареност узрок. Неверовање је дружба с ђаволом, а грех — поквареност — је пут,којим се дошло до те дружбе. Поквареност је отпалост од Бога, а неверовање тама и слабост иужас, у који човек запада, кад отпадне од Бога. Но погледајте како је Господ пажљив и опрезан уизразима. Он не изобличава никога лично и поименично, но говори уопште. Њему није до тога,да се с људима суди, но да људе пробуди. Није Му до тога, да људе појединачно врећа ипонижава, но да их освести и помогне им уздићи се. Како је ово велика поука за наше време, занаше покољење, многоглагољиво и увредљиво! Кад би садашњи људи само уздржали и умерили

свој језик, и кад би престали са личним вређањима речима један другог, нестало би половинесвеколиког зла у свету, и половина злих духова било би протерано из средине људи.Чујте како јевелики апостол Јаков, научивши се добро од примера свога Учитеља, мудро говорио: сви, вели,погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек; може зауздати исве тело. Јер гле, и коњима мећемо ђем у уста, да нам се покоравају, и све тело њиховоокрећемо (Јак. 3, 2—4).

Шта означавају речи Христове: Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Замислитеједнога благороднога и просвећена човека, који би био бачен међу дивљаке, да с њима живи.Или замислите једнога великога цара, који би сишао с престола и спустио се у насеобинечергашке, не само да с чергашима живи и посматра њихов живот, него да их учи, да царскимисле и осећају и раде, благодушно и великодушно. Не би ли сваки смртан цар после три данаузвикнуо: докле ћу с вама бити? Не би ли му и сувише било дивљаштва, глупости, нечистоте исмрада и после три дана? А Господ Исус Христос, Цар над царевима, изрекао је те речи послетридесет и три године живота међу људима, који су даље стајали од Његовог благородства негонајдивљији људи од најпитомијег и најблагороднијег човека, и много даље него најпрљавијичергаши од највећих царева на земљи. Премда Он није ни мерио време данима и годинама негоделима и чудесима, која је починио на очиглед многих хиљада сведока, и по науци просутој ипосејаној по многим хиљадама људских душа. И после свију тих дела и чудеса, науке и догађаја,који би могли испунити хиљаду година времена, и као со осолити хиљаде покољења људских,Он наједанпут види, да Његови ученици не могу да излече једнога падавичара, и да истерајуједнога злог духа из човека и ако их је Он примером и речју учио, како да изгоне легионе. И чујеједнога слабоверног грешника где Му говори: ако што можеш, помози нам!

Пошто је тако Господ укорео све присутне због маловерства, Он заповеда, да Му доведуболесника: доведите ми га амо! И запрети ђаволу, и ђаво изађе одмах из момчета, и оздравимомче онога часа. Тако прича јеванђелист Матеј. Остала два јеванђелиста спомињу још некепојединости, које су се десиле пре самога исцељења момчета. То су углавноме три појединости:прво, Христос пита оца, од када је та болест на сину му; друго, Он истиче веру као условисцељења; и треће: при самом привођењу сина ка Христу уплашени ђаво с тешким мукамаоставља дете и бежи. Колико има времена, како му се то догодило? упита Господ оцаболесниковог. Он то није питао због себе, но због оних око себе. Он је провидео све јасно, и знаоје, да је болест на момчету стара. А отац одговори: из детињства. Нека сви чују и познаду:какав ужас трпе људи од злих духова; и како је моћна Божја заштита човека, без које би зли духдавно и давно упропастио коначно и тело и душу момчета; и најзад, какву моћ има Син Божји инад најбесомучнијим злим дусима. Смилуј се на нас! говори отац детињи Христу. На нас, вели, ане само на дете. Јер страдање сина страдање је и оца, и целе куће, и целе фамилије. Ако бимомче оздравило, скинуо би се терет са многих људских душа А Исус му рече: ако можешверовати, све је могуће оном који верује. Према свакидашњем начину Божјег поступања ГосподИсус и овде хоће да одједанпут учини што више добра. Једно је добро то, што ће повратитиздравље момчету. Но зашто не учинити и друго добро? Зашто не утврдити веру у оцумомчетовом? И зашто истовремено не учинити и треће добро: не показати што јаче Своју моћ,да би људи у Њега веровали? И зашто не учинити и четврто добро: не изобличити неверовање ипоквареност и пресмикајушче држање људи према злу, према злим дусима и греху? И зашто неучинити и пето, и шесто и седмо добро, и сва она добра уопште, која једно добро дело повлачиза собом? Јер једно добро дело увек води са собом велико друштво. Но погледајете још једном,како Господ мудро спаја строгост и снисходљивост. Када оштро изобличава неверовање, Он тоговори уопште, пробуђујући веру у свију но не понижавајући никога лично. А сада, када селично обраћа молиоцу, Он му не говори строго, но сасвим пажљиво и снисходљиво: ако можешверовати\ Оваква пажљивост и снисходљивост Христова произвела је очекивано дејство. Отацсе заплака и са сузама рече: верујем, Господе, помози моме неверју! Ништа тако не топи лед

неверја као сузе. У ономе часу, кад се овај човек заплакао пред Господом он се покајао за својераније неверје, и у њему је, у присуству Бога, нагло придошла вера као поток од набујале реке. Ион је тада изговорио речи, које су остале као гласовита поука за сва покољења људска: верујемГосподе, помози моме неверју. Ове речи показују да човек не може чак ни до вере доћи без Божјепомоћи. Само до маловерства човек може сам доћи, то јест до веровања и у добро и у зло, илидругим речима: до сумње и у добро и у зло. Но од маловерства до праве вере далек је пут. И тајпут човек не може прећи сам без Божје руке. Помози ми, Боже, да верујем у Тебе! Помози ми, дане верујем у зло! Помози ми, да се сасвим одрешим од зла и сјединим с Тобом! То значе речи:помози моме неверју.

А кад привођаху момче, док још иђаше к њему, обори га ђаво, и стаде га ломити. То је билопоследње попуштање Божје ђаволу, да би сав народ видео страхоту и ужас, коју ђаво може дананесе човеку, и да се увери, како је недовољна људска моћ, чак и моћ највећих лекара у свету,да од такве страхоте и ужаса спасе један једини људски живот. Те тако да би кроз виђењеђаволске власти, и кроз осећање своје потпуне немоћи, познали величанство и божанску силуГоспода Исуса. Јеванђелист Марко наводи и претеће речи, које је Господ изрекао злом духу:душе неми и глухи, ја ти заповедам, изиђи из њега и више не улази у њега. Ја ти заповедам,говори Господ. Он је извор моћи и власти, и не треба да позајмљује ни од кога. Све што имаотац моје је (Јов. 16, 15) рекао је Господ Исус другом приликом. А до сад, ево, и деломпосведочава. Од Себе говорим; Мојом влашћу ти заповедам; Мојом моћи те изгоним. Нека народпозна да Он није један од пророка, који су чинили извесна дела помоћу Бога но Син БогаЖивога, кога су пророци прорекли, и народи очекивали. Треба још обратити пажњу и на другидео Христове заповести ђаволу. И више не улази у њега. Господ му наређује, дакле, не само даизиђе, него да се више не враћа и не улази у дуго мучено момче. Ово значи, да човек и послеочишћења може поново навући на себе нечистоту. Једном изгнани ђаво из човека може се понововратити у човека. То бива онда када покајани и од Бога помиловани грешник поново се врати насвој стари грех. Тада се ђаво враћа у свој стари дом. Зато Господ и заповеда ђаволу, не само даизиђе из момчета, него и да никад више не улази у њега: једно, да би Његов божански дармомчету био потпун и савршен; а друго, да би ми извукли поуку из тога, те да се после једногБожјег помиловања не би опет враћали на свој стари грех, као пас на бљувотину своју, и тимепоново излагали душегубној опасности отварајући врата злом духу, да уђе у нас и загосподаринад нама.

После овога славнога чуда Христовога сви се дивљаху величини Божјој, пише божанствениЛука. О, кад би само ово дивљење величини Божјој остало трајно и неизгладљиво у душамаљуди! Кад не би оно убрзо прсло као мехур на води! Но Бог не сеје узалуд. Ако пропадне оносеме, које падне на пут, и на камење, и у трње, неће пропасти оно, које падне на добру земљу,него ће донети стоструки плод.

А кад беху насамо Христос и Његови ученици, упиташе Га ови: Зашто га ми не могосмоизгнати? А Исус им рече: за неверство ваше. Јер вам кажем заиста: ако имате вере коликозрно горушично, и рекнете гори овој: пређи одавде тамо, и прећиће; и ништа вам неће битинемогуће. Узрок је немоћи, дакле, неверство. Што више вере, то више моћи; што мање вере,мање моћи. Раније је Господ био дао својим ученицима власт над духовима нечистим да ихизгоне и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи (Мат. 10, 1). И они су ту власт неко времекорисно употребљавали. Али по мери, како им је вера слабила, било од страха светскога или одгордости, слабила је и дата им моћ. Гле, Адаму је била дата власт над сваком твари, па ју је Адамзбог непослушности, лакомства и гордости проиграо и изгубио. И апостоли су, неком својомпогрешком, изгубили били дату им моћ и власт. Но та изгубљена моћ може се повратити самовером, вером и вером. Зато Господ у овој прилици особито силно истиче моћ вере. Вера можегоре премештати; вери није ништа немогуће. Горушично зрно је малено, но оно може да да својукус целом суду јела. („И јер као што горушично зрно, малено по величини својој а силно по

дејству, кад је посејано на малом простору пушта много изданака, а кад узрасте може и птицеприкривати — тако и вера у души врло брзо твори највећа дела. Зато имај и ти веру у Њега, даби и од Њега примио веру која дејствује Изван сила човечјих." Кирил Јерусалимски:Огласителное Поучение, V) ако имате ма и толико вере колико зрно горушично, горе ће узмицатииспред вас и премештати се с места на место. Зашто онда сам Господ није премештао горе? Затошто није било потребе за то. Он је чинио само она чуда, која су потребна и корисна људима заспасење. Но зар је веће чудо премештати горе него претворити воду у вино, учинити да маленаколичина хлеба нарасте огромном количином, изгонити ђаволе из људи, лечити све болести,ићи по води, утишати једном речју или помишљу морске буре и ветрове? Није пак нималоискључено, да су следбеници Христови, према указаној потреби а по великој вери, чинили ичудо премештања гора. Но зар има веће горе, теже планине, страшнијег терета и море на људскојдуши од светских брига, од светскога страха, од светских веза и окова? Ко ту планину може дапокрене са душе људске и баци је у море, тај је у истини покренуо с места највећу и најтежупланину у свету.

А овај се род не изгони до само молитвом и постом. Пост и молитва су два стуба вере; дважива огња, која опаљују зле духове. Постом се утишавају и уништавају све телесне страсти, анарочито блуд; молитвом се утишавају и уништавају страсти душе, срца и ума: зле намере и зладела, освета, завист, мржња, пакост, гордост, славољубље и остале. Постом се чисти телесни идушевни сасуд од прљаве садржине светске страсти и похоти; молитвом се низводи благодатДуха Светога у празан и очишћен сасуд, а пуна вера састоји се у обитавању Духа Божјега учовеку. Православна Црква је од памтивека наглашавала пост као опробани лек против свијустрасти телесних и као моћно оружје против злих духова. Сви они, који поништавају или одричупост, у ствари подништавају и одричу један јасан и одлучан пропис Господа Исуса у системуљудскога спасења. Молитва се појачава и продужава постом, вера се утврђује једним и другим; ијош вера премешта горе, прогони ђаволе и све немогуће чини могућим.Последње речи Христове у данашњем јеванђељу изгледа као да немају везе са опричаним догађајем. После великога чуда исцељења ђаволом поседнутог младића, када се народ дивљаше томе, наједанпут Господ почиње говорити Својим ученицима о Своме страдању. Предаће се син човечји у руке људске, и убиће га, и трећи дан устаће. Зашто Господ после овога чуда, као и после неких других чуда, говори ученицима о Своме страдању? Зато, да се после, када дође оно што мора доћи, не уплаши срце њихово. Он им то говори после великих Својих дела, да би то предсказање, као права супротност Његовим великим делима, заслугама, слави и усхићењу, с којим је био предусретан и испраћан, што боље урезало у памет ученика. Но то Он говори још и за поуку како апостолима тако и нама, да после каквих великих својих дела не очекујемо наградуод људи, но да будемо спремни на најгоре и најтеже ударе и понижења чак и од оних, којима смоми највише користили. Уосталом Господ не предсказује само страдање, убиство и смрт Своју, но и васкрсење. Тј. на крају свега биће ипак васкрсење, победа и вечна слава. Нешто по изгледу најневероватније предсказује Господ пред Својим ученицима, да би изазвао њихову веру у оно што ће доћи, да би их научио да верују, кад им се каже. Треба имати вере колико зрно горушично, и мање, па да сваки човек може с готовошћу очекивати сваког рода страдања у овомесвету знајући посигурно, да ће крај свему бити у васкрсењу. Сву славу светску и све похвале људске не треба да рачунамо ни у шта. После свију тријумфа у свету треба да будемо спремни поћи на страдање. С кротошћу и послушношћу треба да примамо све што нам Отац наш небескишаље. Не треба никад да истичемо неке своје заслуге за људе, за наш град или село, за народ, за отаџбину, нити да се бунимо, кад нас притисне страдање. Јер ако смо се и учинили нечим заслужним за људе око себе, то је могло бити због Божје помоћи. Управо свако добро кроз нас учинио је Бог. Зато је Бог сасвим у праву, да нам пошаље и страдање после светске славе; понижење после похвале; сиромаштину после богатства; презрење после уважења; болест после здравља; осамљеност и остављеност после мноштва пријатеља. Бог зна, зашто нам то шаље. Он

зна, да је то све за наше добро. Прво, да би се ми научили тражити вредности вечне и непролазне, а не заносити се до смрти лажним и пролазним сјајем овога времена; а друго, да не би за сва добра дела и трудове још у овоме животу примили сву награду од људи и света, тако, да у ономе свету немамо шта више ни потраживати ни примати. Речју, да нам се не каже на капији царства небескога: идите одавде, ви сте примили плату своју! Да се не би, дакле, то десило с нама, те да не би занавек пропали са неизбежном пропашћу овога света, од кога смо и примали славу, хвалу и почасти, наш Једини Пријатељ, Господ Исус Христос, учи нас, да после највеће славе, хвале и почасти светске будемо готови примити крст. Њему нека је вечна слава и хвала, са Оцем и Духом Светим — Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА ЈЕДАНАЕСТА ПО ДУХОВДАНУЈеванђеље о опраштању

Матеј 18, 23-35. Зач. 77.

Када је Господ Исус Христос умирао на Крсту, Он се и у самртним мукама трудио, да буде одкористи људима. Не мислећи о себи него о људима, Он је издишући изрекао једну од највећихпоука, коју је уопште дао човечјем роду. То је поука о опраштању. Оче, опрости им, јер не знајушта раде! Никад ни са једног губилишта није се до тада чула таква реч. Напротив, они који судо тада гинули на губилиштима, били прави или криви, призивали су богове и људе на освету.„Освети ме", то је реч, која се до Христа најчешће чула на губилиштима, па на жалост и данасчује међу многим племенима, чак и оним која се крсте светим Крстом Христивим. А Христоспри последњем даху опрашта Својим ругатељима и мучитељима и убицама, моли Свога Оцанебеског, да им и Он опрости, и још по врх тога налази извињење за њих — не знају, вели, штараде!

Зашто баш ову поуку о опраштању да понови Господ на Крсту? Од безброј других поука, којеје Он на земљи дао људима, зашто изабра баш ову поуку, а не неку другу, да изрекне Својимбожанским устима на крају, баш на самоме крају? Несумњиво зато, што је нарочито хтео, да сеова поука запамти и испуни. У незаслужним мукама на Крсту, величанствен над свакимвеличанством света и узвишен над царевима и судијама земним, над мудрацима и учитељима,над богатим и сиромашним, над друштвеним реформаторима и бунџијама, Господ Исус јепримером опраштања запечатио Своје Јеванђеље. Да покаже тиме, да без опраштања нитицареви могу царовати, ни судије судити, ни мудраци мудровати, ни учитељи учити, ни богаташии сиромаси живети животом човечанским а не скотским, ни плахи реформатори и бунџије штокорисно учинити. А пре свега и после свега да покаже, да без опраштања људи не могу ЊеговоЈеванђеље ни разумети нити — још мање — испунити.

С речима о покајању Господ је почео Своју науку, а с речима праштања завршио је. Покајањеје семе, опраштање је плод. Никакву хвалу нема семе, које не доноси плода. Никакво покајањенема вредности без опраштања.

Шта би било друштво људи без опраштања? Један зверињак усред природног зверињака.Шта би били сви закони људски на земљи до неподношљиви ланци, да их не блажи

опраштање?Зар би се без опраштања могла мајка назвати мајком, и брат братом, и пријатељ пријатељем, и

хришћанин хришћанином? Не: опраштање чини главни садржај свих ових назвања.Да не постоје речи: опрости ми! и: нека ти је просто! људски живот би био савршено

неподношљив. Нема те мудрости на земљи, која би могла засновати ред и утврдити мир међуљудима без примене опраштања. Нити има те школе и тога васпитања, које би могло створитиљуде великодушним и племенитим без вежбања у опраштању.

Шта помаже човеку сва његова светска ученост, ако он није у стању опростити свомеближњем једну увредљиву реч, или један увредљив поглед? Ништа. И шта помаже човеку стоока зејтина пред олтаром, ако свака ока није сведок бар једне опроштене увреде? Ништа.

О, кад би ми знали, колико се нама прећутно опрашта сваки дан и сваки час не само од странеБога, него и од стране људи, и ми. би са стидом пожурили, да другима опростимо! Коликонехатних, увредљивих речи ми избацимо, на које се одговори ћутањем; колико јаросних погледа;колико неприличних покрета; па чак и недозвољених дела! И људи прелазе преко тога, невраћајући нам око за око, и зуб за зуб. А шта тек да кажемо о опраштању Божјем? За ово јенедовољна свака људска реч. Реч боговска потребна је, да опише неизмериву дубину Божјегмилосрђа и Божјег опраштања. Такву реч исказује нам данашње јеванђеље. Ко би други на небуи на земљи и могао исказати и описати оно што је Богу, осим јединога Господа Исуса,превечнога Сина Божјега? Нико не зна оца до син, и ако коме син хоће казати (Мат. 11, 27).Безмерно праштање Божје Господ Исус изразио је причом о великом дужнику. За ову Му је даоповода апостол Петар, који Га је упитао, колико пута треба опростити увреде брату своме, да лидо седам пута? На ово је Господ одговорио знаменитом речју: не велим ти до седам пута, негодо седам пута седамдесет. Упоредите и ова два исказа, и видећете разлику између човека иБога. Петар је мислио да је додирнуо врхунац милости, када је рекао до седам пута. ГосподИсус одговара — до седам пута седамдесет! И као да Му се учинила и та мера недовољна,Господ, да би јаснији био, испричао је следећу причу:

Царство је небеско као човек цар, који намисли, да се обрачуна са својим слугама. Небескоцарство не да се речима исказати нити бојама описати; оно се само да уподобити донекле ономешто се догађа у овоме свету. Господ говори у причама зато, што је мучно друкчије изразити оношто није од овога света. Овај свет је помрачен и унакажен грехом, но он ипак није сасвимизгубио сличност са оним стварним светом. Овај свет није дупликат онога света — далеко одтога — него само бледа слика и сен онога. Отуда се и могу правити уподобљења између та двасвета, као између ствари и њене сенке. Зашто Господ каже човек цар, а не просто цар? Прво зато,да истакне звање човека над звањем цара: већа је част бити човек него бити цар. Управо човекзначи право достојанство, а цар значи службу. Друго зато, да покаже доброга цара. Тако Господговори и о човеку домаћину, човеку трговцу, као и о човеку цару, све са истом намером: даистакне доброга домаћина, доброга трговца, као и доброга цара. Говорећи о судији, који се Богане бојаше и људи не стиђаше (Лк. 18, 2), Господ не каже: човек судија, него просто један судија.Из овога видите, да кад Господ каже човек цар, Он тиме хоће да каже — добар цар.

Неки добар цар, дакле, намисли да се обрачуна са својим слугама. Слуге његове дужници суњегови; јер прави цар не задужује се код својих слугу него слуге код њега. Обрачунавајући се сасвојим слугама доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата. Један талант износиоје око 240 златних лира, или око 500 дуката; десет хиљада таланата износило је близу два и помилиона златних лира, или око пет милиона дуката. Дуг је овај огроман и за једну државу, акамоли за једнога човека. Но шта је то? Још је већи број наших греха пред Богом, нашихдуговања Богу. Говорећи о дуговању слуге цару Господ мисли о нашем дуговању Богу. Зато иупотребљује овако огромне, на први поглед невероватне, бројеве, који, наравно, нимало нисуневероватни кад се срачунају греси свакога од смртних људи.

Па како немаше чим платити, заповеди господар његов да продаду њега, и жену његову, идецу, и све што има, и да му се плати. У то време по законима, како римским тако и јеврејским(II. Цар. 4, 1; II. Мојс. 21, 2; III. Мојс. 25, 39), осиромашели дужник могао се продати у ропство,заједно са фамилијом својом. Једна удова жена вапијаше пророку Јелисију: слуга твој, муж мој,умре, — па сада дође поверилац да ми узме два сина у робље (II. Цар. 4, 1). Оно, дакле, штонаређује цар да се учини са његовим слугом дужником, наређује по праву и закону. Унутрашњисмисао ове цареве заповести јесте, да онда када наши греси превазиђу сваку меру, Бог наслишава свију дарова Духа Светога, који чине човека човеком. Да продаду дужника значи, да се

грешник лишава своје богодане личности; и његову жену — значи, да се лишава дара љубави имилости; и његову децу — значи да се лишава моћи стварања ма каквогдобра. И да му се плати— значи, да се сви богодани дарови од злог човека враћају поново Богу, као сопственику иисточнику сваког добра. Мир ће се ваш к вама вратити из куће недостојне мира, рекао је ГосподСвојим ученицима (Мат. 10, 13).

Онда слуга паде, клањаше му се и рече: Господару, причекај ме, и све ћу ти платити. Агосподар се сажали на тог слугу, пусти га и дуг му опрости. Каква тренутна промена, и какојевтин откуп, и како безмерна милост! Опаки слуга, који је нагомилао толики дуг на себе, није сеимао на кога обзирати, ни лево ни десно. Нико му у свету није могао помоћи, осим опет његовагосподара, повериоца. Он је стајао између господара и слугу. Слуге му не смеју помоћи мимовоље господареве. Једини, дакле, онај који га суди може га и помиловати. И он учини оно што јеједино било и могуће и разумно учинити— паде пред ноге господареве и замоли га за милост. Он није молио за опроштај дуга — он нато није смео ни помислити — него за причек: причекај ме, и све ћу ти платити. А човек цар —прави човек и прави цар — пусти Га и дуг му опрости. Даде му, дакле, двојну слободу: слободуод ропства и слободу од дуга. Није ли ово прави царски дар? Овако не поступају царевиземаљски.Оволику неочекивану милост може учинити само Цар небески. И Он то чини, и точини често. Кадгод се један

грешник освести и покаје, Цар небески је готов да опрости десет хиљада товара греха, и дагрешнику поврати све одузете дарове. Не само што нико не може достићи милосрђе Божје, негога нико не може ни описати. Расућу као облак преступе твоје, и грехе твоје као маглу, врати сек мени! говори Господ (Ис. 44, 22). Ко се врати Господу с искреним покајањем, томе Господопрашта све, и поново му даје још један рок, још један мегдан, да види, хоће ли уз Господастајати или ће Господа издати. Цар Језекија разболе се на смрт, и плачући окрете се лицем к зидуи помоли се Богу да му продужи живот, и Бог му продужи живот још за петнаест година. Затослављаше Језекија Бога говорећи: теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер сибацио за леђа своја све грехе моје (Ис. 38, 17). Тако је слично било и са презадуженим слугом.Он је молио свога Господара, да га овај само причека са дугом, и господар му је опростио савдуг, дао му слободу, и сад стао да чека, да види не како ће му слуга вратити стари дуг, него какоће му се одужити за ово ново доброчинство. А ево, како му се слуга убрзо одужи:

А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својих другара, који му беше дужан сто гроша, иухвативши га давлмше говорећи: врати ми што си дужан. Опроштен и ослобођен од свогагосподара, слуга срета другог слугу, свога дужника, према коме се сад он ставља у положајгосподара. Но кад се од слуге направи господар, погледајте какав је грозан господар! Док сечовек цар понашао према своме дужнику ваистину и човечански и царски, дотле се тај истидужник, кога је милост царска спасла од погибељи, понаша сада према своме дужнику горе оддивље звери; и то још за какав дуг! За сто гроша! Њему је човек цар опростио пет милионазлатних дуката, а он за сто гроша хвата и дави свога дужника, и баца га у тамницу док не платидуг! Ово се више не обрачунава човек цар са својим слугама, него слуга са слугом. И слугаповерилац хвата за гушу слугу дужника, и дави га, и тражи, да му одмах врати што му је дужан.

Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: причекај ме, и све ћу ти платити.Иста сцена као и мало час, када је онај опаки слуга био на коленима пред господарем. И он јепао пред ноге господара, и он је молио говорећи: причекај ме, и све ћу ти платити. И човек царсе сажалио, и опростио му десет хиљада таланата. А он се не сажали над својим дужником, којиму дуговаше само сто гроша. Он се не хте смиловати, ни сажалити, ни опростити, него га одведеи баци у тамницу док не плати дуга. Тако слуга поверилац поступи са слугом дужником. Такочовек поступа са човеком. А такво поступање човека према човеку и окреће Божју милост направду. Кад год човек проигра милост Божју, постиже га правда Божја. А правда послепроигране милости је страшна. Не варајте се, говори апостол, Бог се не да наругати; јер шточовек посеје оно ће и пожњети (Гал. 6, 7). У самој ствари ми се ругамо Богу, кад од Његапримамо милост а делимо око себе немилост. У самој ствари ми се подсмевамо Богу кад клечећиизмолимо од Њега опроштај за своје безбројне грехе, а одмах потом бацамо у тамницу свогабрата за један једини грех према нама. Не варајмо се, ваистину Бог се не да наругати, Бог се неда исмејати, Бог се не да изиграти. Ми никад нисмо далеко од Његове руке, како од оне којамилује, тако и од оне која кажњава. А страшно је пасти у руке Бога живога (Јевр. 10, 31). Акако је то страшно, показује се даље овом самом причом Христовом:

Видевши пак другари његови шта се догоди, жао им би врло, и отишавши казаше господарусвоме све што се догоди. Ко су ти другари, који видеше и којима жао би врло? То су милостивиљуди, који по духовном разуму познаше шта Бог учини ономе злом слузи, а својим очима паквидеше неподношљиву пакост злога слуге, па завапише Богу. Но то се може односити и наангеле, који се могу назвати друговима људи по томе, што су и једни и други позвани на службуБогу, као и по томе што ће, по речима самога Спаситеља, они који се удостоје онога света битикао ангели (Лк. 20, 36). Наравно, да ни милостиви људи ни ангели не морају саопштавати Богу,шта се догодило у свету, да би тобож Бог дознао, пошто је Свевишњи Бог свезнајући исвевидећи, и пошто и један и други све што виде и све што разумеју, виде и разумеју помоћуБога. Па зашто се онда каже, да слуге видеше шта уради њихов немилосрдни другар и казашесвоме господару? Зато да се покаже болећивост и сажаљивост добрих људи и ангела. Зато што је

то воља самога Бога, да се сви Његови верни радују добру а жалосте од зла. Ожалошћене слугеБожје, дакле, дођоше и саопштише Господару све што се догоди.

Тада га дозва господар његов, и рече му: зли слуго, сав дуг онај опростих теби, јер си мемолио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара као и ја на те што се смиловах?Човек цар неће да казни опаког слугу пре него му каже његов злочин. Тако ће поступити Господи на Страшном Суду; окренуће се онима с десне стране, позваће их у вечно блаженство иобјасниће им, како су они заслужили то блаженство; па ће се онда окренути онима с леве стране,отераће их у вечну муку и објасниће им, како су они заслужили ту муку. Господ хоће, да свак зназашто прима награду или казну, те да нико не сматра, да му је од Бога неправда учињена.

Прво Бог назива слугу злим, и тиме га заувек одлучује од Себе. Јер зло са добром неманикакве заједнице. Одмах затим долази и јасно образложење, зашто Бог грешника назива злим:сав дуг онај простих теби. Бог не улази у појединости. Он не каже: ја теби опростих десетхиљада таланата, а ти не хте опростити своме другару ни сто гроша, — него просто вели: сав дугонај, да би тиме побудио грешника, да сам мисли о величини тога дуга. Даље Господаробјашњава, и шта Га је побудило, да опрости дужнику онолики дуг — јер си ме молио. И овдеГосподар не улази у појединости, прећуткујући оно што је претходило молби, наиме: падање наколена и клањање. Ово двоје изражава покајање, а покајање претходи молитви. Молитва безпокајања не помаже ништа. Но чим је молитва скопчана с покајањем она бива од Бога услишена.Презадужени слуга је показао уистини, најпре покајање, па је онда замолио Господара, да гапричека. Зато је молба његова била одмах услишена, и Господар му је учинио више него што јеон захтевао — опростио му је сав дуг. Даље му Господар показује његов злочин према другару, ито у упитном облику. Зашто у упитном облику? Зашто му не каже: ја се теби смиловах, а ти се несмилова своме другару — него му говори: није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара,као и ја на те што се смиловах? Зато, да би кривац сам увидео, да нема шта одговорити. Зато, даби га господар привео у ужас ћутања, дајући му прилику да каже ако може што казати у својуодбрану. У таквом упитном облику одговорио је Господ Исус ономе момку поглаварасвештеничког, који му је први ударио шамар по образу, и упитао: зар тако одговараш поглаварусвештеничком? А Господ одговори: ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто мебијеш? (Јов. 18. 22-23): Овакав одговор Христов морао је привести момка у ужас ћутања. Овакаводговор значи усијано угљевље просуто и на главу и под ноге. Такав начин излагања нечијекривице употребљује и човек цар у данашњој јеванђелској причи — није ли требало да се и тисмилујеш?

Настао је ужас ћутања... А после тога дошао је ужас осуде. И разгневи се господар његов, ипредаде га мучитељима, док не плати сав дуг свој. Кад се милост Божја обрати у правосуђеБожје, онда је Бог страшан. Блажени Давид говори Богу: Ти си страшан, и ко ће се одржатипред лицем твојим кад се разгневиш (Пс. 75, 7)? А видовити Исаија опет: гле, име Господње идеиздалека, гнев Његов гори (Ис. 30, 27)! Тим огњеним гневом разгневи се, дакле, човек цар нанемилосрднога слугу, и предаде га мучитељима, то јест злим дусима. Јер зли дуси су правимучитељи људи. Коме би се иначе предао онај, ко је због немилосрђа отпао од Бога, и кога је самБог назвао злим, — коме ако не главним носиоцима зла, ђаволима? Зашто се каже: док не платисав дуг свој? Зато да се покаже, да је предат на вечно мучење. Јер пре свега немисливо је, да седужник са толиким дугом може икада одужити; а друго што овакву коначну осуду Бог не изриченад човеком у овом животу него тек после смрти, када нема ни покајања нити икаквемогућности отплате грехова, учињених на земљи.

Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срцасвојих прегрешења њихова. Ово је закључак приче, и ово је њен главни смисао. У овим речиманема никакве двосмислице нити резерве. Онако како ми поступамо према брату своме,поступиће и Бог према нама. Ово нам је објавио Господ Исус, код кога нема незнања нипогрешке. Христос не каже овом приликом отац ваш него отац мој небески, јер тиме хоће да

каже, да ако не опраштамо грехе браћи својој ми губимо право да Бога називамо оцем својим. Ијош наглашава Господ начин опраштања — од срца својих. И човек цар опростио јепрезадуженом слузи од срца свога, јер се каже: господар се сажали, а сажаљење долази са срца.Ако, дакле, не опростимо брату своме, и ако не опростимо од срца, са сажаљењем и љубављу, снама ће Бог, Творац и нас и наше браће, поступити онако исто као човек цар са немилосрднимслугом. То јест, и ми ћемо бити предати мучитељима, бесовима, који ће нас мучити вечно уцарству мрака, где је непрестани плач и шкргут зуба. А да није овако, зар би нам Господ Исус торекао? А Он је то рекао не само поводом ове приче о немилосрдном слузи него и у више другихприлика. Каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; каквом мером мерите, онаквом ћевам се мерити (Мат. 7, 2). Није ли и ово истоветна та поука, без двосмислености и без резерве?Па онда, није ли Господ ту истоветну поуку ставио чак и у главну молитву, коју нам је предао, умолитву Господњу: и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима нашим?Овим страшним речима, ми сваки дан, кад год читамо Оче наш, тако рећи, обнављамо уговор сБогом, молећи га да Он поступи с нама онако како ми поступамо са својим ближњим; да намопрости онако како ми опраштамо; да покаже милости према нама онолико колико мипоказујемо милости према дужницима својим. Како лако обавезу дајемо Богу, а како страховитуодговорност примамо на себе! Лако је Богу опростити нама онолико колико ми опраштамодругима; лако је Њему опростити свакоме од нас и дуг од десет хиљада таланата; о кад би ми стаквом божанском лакоћом хтели опростити дуг своме брату од сто гроша! Верујте, ма колики даје дуг човека према човеку, ма колики да је грех брата према брату и другара према другару, онне износи више од сто гроша према преголемом дугу, који сваки од нас дугује Богу. Сви смо мибез изузетка велики дужници Божји. И кад год помислимо да гонимо свога другара на суд збогдуга, треба да се сетимо , да ми неизмерно више дугујемо Богу, који нас још причекује, јошодлаже наплату, још трпи и опрашта. Ах, треба да се сетимо, да каквом мером меримо, онаквомће се и нама мерити! И поврх свега треба, да се сетимо последњих речи Христових, које јеизрекао издишући на Крсту: Оче, опрости им\ Ко има и мало неспаљене савести, тај ће сезастидети од таквих сећања, и клонуће његова гонитељска рука против малих дужника његових.Пожуримо се, браћо, да опростимо свима грехе и увреде, да би и нама Бог опростио безбројне грехе и увреде наше. Пожуримо се, док смрт није закуцала на врата и викнула: доцкан! Иза врата смрти нити ћемо ми моћи више опраштати, нити ће се нама опростити. Слава нека је Божјој милости и Божјој правди. Слава и хвала божанскоме Учитељу и Господу нашем Исусу Христу, заједно са Оцем и Духом Светим — Тројици Једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА ДВАНАЕСТАЈеванђеље о бремену богатствa

Матеј 19, 16-26. Зач. 79.

Замислите, да се једна велика и горда лађа разбије на дубини морској и почне да тоне. Штабива с путницима?

Један се хвата за неку даску, и држи се даске. Други се хвата за неко буре, и држи се бурета.Трећи успева да веже мехове себи око врата, и плива с меховима. Четврти скаче у воду без ичега,и плива. Пети скида чамац с лађе, седа у чамац и не жури да весла него жури да што више благазаграби из тонеће лађе и пренесе у чамац. Ко је од њих у највећој опасности? То јест: ко ће одњих најсрамније погинути — а погинути морају сви? Погинуће најсрамније онај, који изгледанесигурнији — онај у чамцу, што стоји крај тонеће лађе и претоварује блага из лађе у чамац.Ваистину, он је у највећој опасности. Најпре ће утоварити у свој чамац неколико врећа брашна.Па видећи сандуке са флашама вина и ракије, он ће почети и то превлачити у чамац. Па ће

почети грабити и вући хаљине, ћилиме, платно, штофове — „требаће ми за одело и постељу!" Паобазревши се и видевши сребрно посуђе, позлаћене свећњаке, узеће и то. Но гле, ту су и бурад сауљем, са усољеним месом, и рибом, и са пиринчом и другим разним варивом — „требаће ми ито; како ћу без тога?" Па ће онда угледати кутије и торбе с новцем и драгоценостима. Овосвакако мора претурити у чамац. Но зашто да остави фине столице, углачане столове, кадифенаканабета, кад и то може превући? И превлачи. А чамац се све више пуни и све дубље тоне у воду.Па онда се сети: требаће му за гориво петролеума и угља. Превлачи и то. Па гле, ту су и орманиса многим дивним књигама! Требаће му у чамцу да чита и прекраћује време до обале. Превлачии то. Ту су и клавири, виолине, гудала и свирале. И тим се време прекраћује. Превлачи и то. Ачамац се све више навршава и све дубље тоне у воду. Доста, вели и седа у чамац. Но досети седа је још пуно ствари могао и требао превући. И поново се пење у лађу и превлачи. Опет велисам себи — доста, и седа у чамац. Но пуста жеља за стварима поново га покреће, да још вишепревуче из лађе у чамац. Најзад лађа тоне под воду, и он креће са жаљењем, што још нијенатоварио. Он почиње сад лагано да весла ка обали. Но вода је већ до саме ивице чамца. Аконеко од оних, који су у највећој беди, покуша да уђе у чамац, човек из чамца ће га пре убити негопустити к себи. И тако претоваривши чамац стварима он претоварује и своју душу злочином. Нодухне ветар, ударе таласи. Он се почиње бранити од воде: почиње испљускивати воду из чамца.Но кад види, да то не помаже, почиње с тугом бацати у море најпре неке јевтиније ствари, паонда све скупоценије и скупоценије. Али он се већ уморио утоварујући ствари, те нема снаге, даих поново диже и баца у море. Вода најзад одолева, тоне претоварени чамац — и он с чамцем.

Такав је живот и крај грамжљивих богаташа на мору овога земаљског живота. Пре свега ониживе са лажним убеђењем, да је овај свет једна разбијена лађа, без капетана, без крме икрманоша, — једна пустолина, која тоне и пропада, и којом се користе само они, који што вишеиз ње заграбе и пренесу у свој чамац. Но усред тог грамжљивог грабљења и пустошења лађеживота појавио се Капетан Лађе, који је ставио руку на лађу као на Своју сопственост и рекао,да лађа не тоне, но да се то само тако чини невештим и кратковидим незналицама, који су кратковреме на лађи. Он путује с лађом од самог почетка, превозећи путнике: путници се мењају, ноОн стоји скривен и управља лађом. Он зна одакле је лађа пошла и куда иде; Он зна пут, и Он сене боји мора.

Тај капетан јесте Господ Исус Христос. Благо но одлучно Он силази на таласе и пружа рукуСвоју дављеницима. И они, који ништа немају у рукама но голим рукама пливају, најпре Му сеодзивају и хватају се за Његову спаситељску руку. Но они који су натоварили свој чамац пун ипрепун, најтеже Му се одзивају, јер се боје, да ако напусте свој чамац и голих руку пођу к Њемупо таласима, утонуће и они и Он. Они не верују у Њега; они се више уздају у свој чамац.Посматрајући ове и читајући њихову жалосну душу и још жалоснију веру у мртве ствари,Господ Исус окрете се спасенима и рече: заиста вам кажем, да је тешко богатоме ући уцарство небеско. Овакве случајеве Господ је много пута посматрао и на многе указивао, и изњих поуку Својима изводио. И данашње јеванђеље описује један такав случај.

Тле, приступи неко (ка Исусу) и рече му: учитељу добри, какво добро да учинил да имамживот вечни? Јеванђелисти Матеј и Марко говоре о овом некоме као о богатом младићу, којибејаше врло богат, а јеванђелист Лука назива га још и кнезом: неки кнез. Ово се десило наједноме друму у Јудеји после славног догађаја са децом, када је Господ наредио ученицима:пустите децу нека дођу к мени; таквих је царство Божје; када је још рекао, да ко не примицарство са детињом вером и радошћу, неће ући у царство; и када је децу загрлио и благословио.Истакнувши тако невину децу као грађане царства Божјега, Господ је изашао на друм, и ту мупритрча онај млади и богати кнез и клекнувши на колена питаше Га оно што смо већ навели.Начин његова приступања ка Христу достојан је сваке похвале, као што је за жаљење начинњегова растанка са Христом. Он трчи пред Христа; он пада на колена пред Њим; он тражисавета у Њега о највећем питању у свету — о животу вечном и услову за добијање истог. Он је

дошао са искреном намером, а не као књижевници, који су долазили само да кушају Господа. Онје осећао неку душевну глад и сиромаштину при свем свом спољашњем богатству.

Учитељу добри! Тако младић ословљава Господа. Од њега је толико доста. Онај ко проведецео век у тамници при светлости свећа, зар много греши, кад при првом виђењу сунца назовесунце свећом? Какво добро да учиним При овом питању он свакако мисли на своје богатство, каошто је обично случај са богаташима, који не могу да одвоје своју личност од свога имања, нитида мисле о себи не мислећи о своме имању. Шта бих ја могао учинити — какво добро дело — одсвога богатства, да . имам живот вечни? Не знајући потпуно с киме говори, он мало зна и штаговори. Он би рад био чути савет од Учитеља, како би могао својим имањем задобити оно штосав свет не може платити, тј. живот вечни.

А Исус му рече: што ме зовеш добрим? Нико није добар, само један Бог. Срцезналац Исуспрониче у мисли младићеве и чита их као са књиге. Господ види, да младић Њега не познаје, ида Га држи само за добра човека и добра учитеља, па хоће овим речима да Га пробуди наразмишљање. Ако сам ја обичан човек, зашто Ме називаш добрим, ако ли пак знаш ко сам Ја,зашто не кажеш изриком, него Ме зовеш учитељем? Само је један Бог добар у пуном исавршеном смислу; добри људи могу се називати добрима само у сравњењу са људиманедобрима. Но нико се не може назвати добрим у сравњењу с Богом. Само је, дакле, Бог јединидобар. Господ Исус неће, дакле, да покара младића, што Га овај назива добрим, него што Га овајсхвата као обична смртна човека па Га ипак назива добрим. Неће Господ под тиме да каже: Јанисам добар — него: Ја нисам обичан смртан човек. Ја сам Онај, за кога се једино може рећи даје добар.

После овог уводног објашњења Господ почиње одговарати на питања младога богаташа: аако желиш ући у живот, држи заповести. Рече Му (младић): које? А Исус рече: да не убијеш,не чиниш прељубе, не украдеш, не сведочиш лажно; поштуј оца и матер, и љуби ближњегасвога као самога себе. Ово су погодбе за улазак у живот. Но богаташ није питао како само да уђеу живот, него како да има живот, да добије живот, или да наследи живот. Какво је незнањепоказао у распознавању личности Господа Исуса, такво је исто незнање показао и у погледуживота вечнога. И како Га је Господ тамо поправио, тако га и овде поправља. Живот вечни имасвоје ступњеве: на једном су ступњу они који су само спасени, а на другом су ступњу они који сусавршени. Апостоли ће седети на дванаест престола и судити коленима Израиљевим, док осталиспасени нити ће седети на престолима нити ће коме судити, премда ће и они и ови бити у животувечном. Не знате ли да ће свети судити свету? пита апостол Павле Коринћане (I. Кор. 6, 2-3)?И то судити не само стварима овога света него и ангелима? Но неће сви спасени судити, ,негосамо светитељи Божји, савршени. Пречиста и Пресвета Дева Богомати часнија је од херувима иславнија од серафима; апостоли долазе испред свих светитеља, светитељи испред осталихугодника, а остали угодници испред обичних спасених. Савршени су они, који су сем себеспасли још и многе поред себе силом имена Господа Исуса, а спасени су и они који су успелиједва себе да спасу. Многи су станови у кући оца мојега, рекао је сам Господ (Јов. 14, 2). А даније тако, зар би Он то рекао? То Он и овом приликом каже само на други начин. У Царству нисусви једнаки: једна је слава оних који су само ушли у Царство, а друга је слава оних који сусавршени у Царству. Но вратимо се прво на услове уласка у Царство, па ћемо доцније чути, опетиз уста Истине, о условима савршенства. Који су, дакле, услови за улазак у Царство, или у животвечни? Држати заповести. Које заповести? Све; прво оне које забрањују зло чинити, па онда онекоје наређују добро чинити, према речи пророчкој: уклони се од зла и сотвори добро (Пс. 33, 14).Прво треба, дакле, уклонити себе од зла и зло од себе, па тек онда оспособити се затворење добра. Зато Господ и истиче прво негативне заповести па онда позитивне, а не по реду,како су прекоМојсеја објављене. Не убити, не прељубити, не украсти,не сведочити лажно — то сунегативне заповести, које значе уклањање од зла; а поштовати оца и мајку и љубити свога

ближњега — то су позитивне заповести, које значе творење добра. Док се прве не испуне,друге се не могу испунити. Онај ко је способан убити ближњега није способан љубитиближњега. И онај ко твори прељубу не зна за љубав. Помињући ових шест заповести Господније мислио изређати баш све заповести, него само неке важније. А да је то тако види се првоиз тога што Господ изоставља баш најважнију од свих заповести — љубав према Богу.Доцније ћемо објаснити зашто Он ову заповест намерно изоставља. Друго то се види и изсаопштења друга два јеванђелиста, Марка и Луке који не наводе чак ни свих шест заповести,поменутих код Матеја. И Марко и Лука не помињу на пример заповест о љубави премаближњем. А Марко додаје негативним заповестима још једну општу: не чини неправде никоме.Јеванђелисти се у свему овоме, дакле, допуњавају, ни мало непротивречећи један другом. Једноје пак јасно из свега што јеванђелисти саопштавају наиме: да Господ није имао намеру, даистакне искључиво поменутих пет или шест заповести, но да само напомене младићу кроз тосав стари закон. А ово пак што Он препоручује испуњење заповести старога закона, потврђујеЊегове раније речи, да Он није дошао да поквари закон и пророке, него да испуни. Нисам дошаода покварим него да испуним (Мат. 5, 17). Па кад је савршени Господ без икакве личнепотребе испунио сав закон, тим пре морају га испунити сви они који се лагано пењу уз високестепенице ка савршенству. Све набројане заповести имају за богаташе и нарочити унутарњисмисао. Тако, не убиј значи: негујући одвише своје тело у богатству и раскоши ти убијаш душу.Не чини прељубе значи: душа је намењена Богу као невеста своме веренику; ако се душа вежељубављу за светско богатство и сјај, за раскош и пролазна уживања, она тиме чини прељубупрема своме бесмртном веренику, Богу. Не укради значи: не укради од душе за рачун тела; некради времена ни бриге ни труда, које треба да посветиш души, и не давај то телу. Богаташспољашњи обично постаје очајан сиромах унутрашњи. И обично — но не увек — све богатствоспољашњег човека значи покрађеност унутрашњег човека: угојено тело — мршава душа;раскошна одевеност телесна — нагота душевна; блесак споља — тама унутра; снага споља —немоћ унутра. Не сведочи лажно значи: не оправдавај ничим љубав према богатству изапостављеност душе своје, јер то је извртање Божје истине, и лажно сведочанство пред Богом исавешћу. Поштуј оца и матер значи: не одај само пошту и чест самоме себи, јер ће те топогубити; поштуј оца и матер, кроз које си дошао у овај свет, да би се кроз то научио поштоватии Бога, од кога си дошао и ти и твоји родитељи. Љуби свога ближњега значи: у овој нижој школивежбања у добру научи се љубити своје ближње, да би узрастао до степена, на коме се љуби Бог.Љуби своје ближње, јер та ће те љубав спасти од самољубља, које те може погубити. Љуби другељуде као самог себе, да би себе укротио и понизио и изједначио са другим људима у очимасвојим. Иначе ће гордост, која долази од богатства, преовладати тобом и сурваће те у пакао.

На овакав савет Господа Исуса рече богати младић: Све сам ово сачувао од младости своје;шта још нисам довршио? А то значи, да су све ове заповести њему биле познате од детињства ида их је он у спољашњем Мојсијевском смислу, испунио. Опет се преварио млади богаташ. Он јемислио, да му Христос ништа ново није рекао, но да му је само поновио старо. Уствари, свакастара заповест добија нов садржај, нов дух и живот на језику Христовом. Свакој спољашњојзаповести, коју је Господ Христос дао Израиљу преко Мојсеја, тај исти Господ Христос, приНовом Стварању, при Новом Откровењу даје дубљи унутрашњи значај. И да је младић, уистинииспунио набројане заповести по њиховом унутрашњем, хришћанском значењу, а не само поспољашњем — како су их и фарисеји церемонијално испуњавали — он би био душом одвезан одсвога богатства и не би му било тешко испунити оно што ће му Господ после овога предложити.Но он је био испунио све те заповести као и онај фарисеј, који се на молитви хвалио пред Богом:постим двапут у недељи, дајем десетак од свега што имам. Зато је био и остао везан каонезаконитим браком за своје богатство, и никако се од њега није могао одвојити и поћи заХристом. Шта још нисам довршио? пита он Господа, осећајући се већ на прагу спасења. Он семорао надати, да ће му Господ казати још неку сличну заповест, коју ће он моћи лако испунити.

Господ је прозирао у његову наивну законску површност и омиље Му. Јеванђелист Марко тосаопштава. А Исус погледавши на њ омиље Му. Зашто Господу омиље овај несавршени младић?Зато што његова законска површност није била злобна као код фарисеја и књижевника, негонаивна и добронамерна. Но и поред тога Господ му је морао казати горку истину и разбити свењегове илузије о брзом и лаком спасењу.

Рече му Исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, иимаћеш благо на небу; па хајде за мном. А кад чу младић реч отиде жалостан, јер бејаше врлобогат. Рече му најзад Господ нову реч, неочекивану и тешку. Гледајући непрестано у срединусрца младићева Господ му рече ову нову реч. И ако је унапред знао, да ова Његова реч неће моћиразвенчати душу младићеву од земног му богатства и венчати је с Богом, Он му ипак то речеколико због онога који Га питаше, толико — и више — због ученика, који слушаху. Ако хоћешсавршен да будеш. То је не само улазак у Царство, него и власт у Царству. Иди продај све штоимаш. То јест: иди и покажи се господар над својим имањем, које има тебе, а не ти њега.Ваистину, твоје имање има тебе, а не ти твоје имање. Твоје имање . до сада куповало је мало помало душу твоју и предавало је ђаволу: иди сад ти и продај га, и раздај онима којима оно треба,и то треба не као господар него као слуга живота. Иди и раскини опасну и незакониту везу твоједуше са твојим имањем. Иди и развенчај се. Иди ослободи се. Иди и истргни душу своју исподтерета земље, испод прашине ствари, испод гноја богаташких уживања, па је упути за Мном. Безигде ичега упути је за Мном. Душа је најбогатија, кад је без игде ичега. Душа је у највећемдруштву, кад није ни у чијем друштву сем Моме. Продај све и подај сиромасима. Сиромаси суони, који потребују твоје богатство, не као украс, не као терет, не као господара, него каонасушни хлеб, као олакшање животу, као слугу и помоћника. И све што будеш дао уматеријалном богатству вратиће ти се у духовном. Гле, твоја душа је препуна сиромаха, твојесрце тако исто, твој ум тако исто. Свима ће њима доћи богатство, које њима треба, када се тиотресеш богатства, које теби не треба.

Но зашто Господ упућује богаташа да прода своје имање и разда сиромасима, а не каже мупросто: остави све, не враћај се кући својој, него хајде за Мном? Није ли тако рекао ономе којисе хтео вратити и укопати оца свога? Остави нека мртви укопавају своје мртваце, а ти хајде замном (Лк. 9, 59-60)! Није тако Господ казао овоме богаташу из два разлога: прво, што ако он неби продао имање и раздао сиромасима, то би се десило или да суседи навале на напуштеноимање и покраду га, или пак да неко од сродника његових наследи имање и нађе се у истомположају, у истом ропству од богатства, у коме је сада и тај младић. Тако би дакле, или лоповиили сродници изгубили душе своје на томе истом имању. Друго, шаљући га да. прода и раздаимање сиромасима Господ хоће тиме да пробуди у младићу човекољубље, да изазове код његасажаљење према ближњима, и да га стави у положај да он осети духовну радост и насладу оддавања, од чињења доброг дела. Да би приволео младића да ово учини Господ му предочаваодмах вечну награду, вечно благо на небу, где мољац не једе, где рђа не гризе и где лопови некраду. Несравњено је боље благо које ћеш примити од онога које ћеш оставити. Јер шта ће типомоћи све твоје земаљско благо, када будеш данас-сутра умро? Оно ће пропасти за тебе у овомсвету, и упропастиће тебе у ономе. Благо, пак које ћеш имати на небу чекаће на тебе док се нераставиш са овим светом — а то ће бити врло скоро — и неће се од тебе узети ни раставити вавек века. Утешивши га за привидну штету у овоме свету предочавањем блага на небу, Господнајзад позива младића: па хајде за Мном! Када се од свега раставиш, тада пођи са обе ноге и саоба ока за Мном. Овако не можеш ићи једном ногом за Мном а другом за својим богатством,нити можеш гледати једним оком у Мене а другим у своје имање. Не; не можеш служити двагосподара.

Но све узалуд: младић све саслуша лепо; разумеде шта се од њега тражи, обузе га тешкажалост, јер бејаше врло богат, и отиде, отиде са обе ноге и оба ока ка своме кобном богатству.Бејаше врло богат! То јест бејаше врло везан за богатство, врло окован, врло заробљен и врло

слаб, да се одупре корову, у који је био зарастао. Заиста, он је био као семе, пало у трње, којебујно почне расти, али га трње угуши, те не донесе никаква плода. Велико богатство било јевелико жбуње трња около семена његове душе. Домаћин хтеде да почупа трње око његове душеи душу му изведе на светлост, да слободно расте; али он не даде, не може од зле навике да да.Као онај дављеник у препуном чамцу. Господ му пружи Своју моћну руку, да га спасе и уведе улађу, но њему беше жао натоварених ствари у чамцу. И тако растаде се богати младић од Христа,Капетана Лаће Живота, и изгуби се на пучини морској, да ускоро потоне и пропадне — и чамаци он.

А Исус рече ученицима својим: заиста вам кажем да ће тешко богаташ ући у царствонебеско. И опет вам кажем: лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући уцарство Божије. Ниједна реч Господа Исуса није могла бити бачена узалуд на њиву овога света.Ако се њоме нису користили они, којима је она непосредно упућена, користили су се они којимаје она посредно упућена. У овоме случају реч Христова била је упућена непосредно богатомемладићу а посредно ученицима. Младић се није могао користити речју Господњом, али су сеученици користили. Зато се Господ по одласку младића сада њима обраћа и говори им, како јетешко богаташу ући у царство небеско. Не каже Господ, да је богаташу немогуће ући у царствонебеско, него да је тешко, врло тешко. А да богаташу није немогуће ући у царство небеско видисе из примера поменутих у Светоме писму. Аврам је био богат, врло богат човек, но веромсвојом био је везан више за Бога него за све богатство своје, више чак него и за сина свогајединца. Аз јесам земља и пепел, говораше Аврам за себе при свем богатству свом. Био је богатпребогат и праведни Јов, но богатство му није сметало да буде смирен пред Богом и послушанБогу како у слави тако и у муци и понижењу. Богат је био и Воз, прадед Давидов, номилосрдношћу својом угодио је Богу. Па је богат био и Јосиф Ариматејски, но богатство му нијесметало да се сав преда Господу Исусу, и да учини све могуће услуге мртвоме телу Господњем,уступивши Му чак и нову камену гробницу, спремљену за себе. Најзад богати су били ибезбројни други Божји угодници у историји Цркве, но спасли су се и наследили царство Божје,јер нису срцем својим били везани за земаљско богатство него за Христа, сматрајући свеземаљско богатство за прах и пепео. Није богатство само по себи зло, као што ниједна створенатвар Божја није зла, него је зла људска привезаност за богатство, за имање, за ствари; и зле су ипогубне страсти и пороци, које богатство омогућава и изазива, као: блуд, прождрљивост,пијанство, тврдичлук, разметање собом, самохвалисање, сујета, гордост, презирање иподништавање сиромашних људи, богозаборав, и остало, и остало. Мало је оних који имајуснаге да се одупру искушењима богатства и који могу да господаре својим богатством, а да непостану слуге и робови богатства. Пре свега богаташ тешко може да пости, а без поста нема ниукроћења свога тела, ни смирења, нити праве молитве. Зато Господ и говори, да је тешкобогаташу ући у царство Божје. Но тиме Он не каже, да је сиромаху лако ући у царство Божје. Исиромаштво има своја искушења готово као и богатство. Богаташ треба да се спасава великиммилосрђем и смирењем пред Богом, а сиромах великим стрпљењем, издржљивошћу инепрекидним поуздањем у Бога. Нити се спасава богаташ који је немилосрдан и горд, нитисиромах који ропће на своју судбу и очајава о помоћи Божјој. Не постоје у свету богати исиромашни људи случајно или по неразумности овога света, него по премудром ПромислуБожјем. За један трен ока Бог може све људе изједначити у богатству, но то би била тек правалудост. У том случају људи би постали сасвим независни један од другог. Ко би се онда спасао?И како би се могао ико спасти? Јер људи се спасавају зависношћу један од другога. Богаташзависи од сиромаха, сиромах зависи од богаташа: учен зависи од неука, неук од учена; здравзависи од болесна, болестан од здрава. Материјална жртва плаћа се духовном платом. Духовнажртва ученога плаћа се материјалном платом неукога. Физичка услуга здравога плаћа седуховном платом болеснога, и обратно: духовна услуга болеснога (који опомиње на Бога и Суд)плаћа се физичком услугом здравога. Све је уткано као ћилим разнобојан. Једнобојан свет

ослепео би све очи. Како би богаташ спасао своју душу милосрђем и смирењем, или изгубиодушу своју тврдичлуком и гордошћу, да нема сиромаха? Како би сиромах спасао своју душустрпљењем и издржљивошћу, или изгубио душу своју роптањем и крађом и отмицом, да немабогаташа? Како би учен спасао своју душу сажаљењем према неукоме и трудом око овога, илиизгубио душу своју гордим презирањем неукога, да нема неукога у свету? Како би неук спасаосвоју душу послушношћу и кротошћу пред ученим, или изгубио душу своју непослушношћу,завишћу, дивљаштвом према ученом, када не би било ученога? Како би здрав спасао душу својудобродушним устајањем око болесника, сажаљивошћу и молитвом за болесника, или како биизгубио душу своју гађењем од болесника, небрижљивошћу према болеснику и превазношењемсвојим здрављем, када не би било болесника? И како би болесник спасао душу својупокорношћу и захвалношћу према здравом, или како би изгубио душу своју мржњом и завишћупрема здравом, када не би било здравог? Бог је дао слободу избора човеку, свакоме човеку. Немани једнога човека у свету, пред којим нису отворена два пута: пут спасења и пут погибељи. Утоме се и састоји слобода човека. Богатство може богаташа спасти, а може га погубити;сиромаштво може сиромаха спасти, а може га погубити; и ученост ученога може или спасти илипогубити; и неукога неукост може или спасти или погубити; и здравога здравље може или спастиили погубити; и болеснога болест може или спасти или погубити. Све зависи од изборачовекова. Христос је дошао да уразуми људе а не да примора. Зато Христос и не заповедамладићу: уђи у живот! Него ако желиш ући у живот; и не заповеда му: буди савршен! него акохоћеш савршен да будеш. Ако желиш, ако хоћеш — тако Бог говори слободним и разумнимбићима. Бог жели да сви људи пођу правим путем и да се сви људи спасу, но зато ипак и путпогибељи стоји за људе отворен.

И опет вам кажем, говори Господ Исус ученицима, да нагласи по двапут, да је богатометешко ући у царство Божје. Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући уцарство Божије. Камилом се звала не само камила животиња, него и дебела ужа, којима су лађеу пристаништу везиване за обалу, да их ветар не крене. На ова дебела ужа Господ је и мислиоу овоме случају. Лакше је, дакле, и то најдебље уже проденути кроз иглене уши, него либогатоме ући у царство Божје. Безмало, дакле, немогуће, али ипак није немогуће, него врлотешко. Ово говори Онај који добро познаје слабост људске природе и зна како се људска душа далако оковати богатством и неодлепљиво прилепити к земљи.

А кад то чуше ученици дивљаху се врло говорећи: ко се дакле може спасти? Зашто се дивеученици, кад су они већ били учинили оно што богати младић није могао учинити? Гле, они суоставили све и пошли за Христом. Премудри Златоуст то дивно објашњава: не страше сеученици за себе него за остале људе, мећу којима је велики број богатих. Из чистог човекољубљадакле, они се диве страшним речима Христовим. Он њих шаље у свет да спасавају људе. Како ћемоћи они спасти толики број богатих људи у свету, кад је богатоме безмало сасвим немогуће ућиу царство? То осећање жаљења људи гњечило је тада њихову душу, и под тим осећањем они су ипоставили горње питање: ко се онда може спасти? Као да су они милостивији од Христа! Као дасу они човекољубивији од Господа Човекољупца!

А Исус погледавши на њих рече им: људима је ово немогуће а Богу је све могуће. Господ Исуспогледа их не у лице и у очи, него до у саму средину срца њихова. И ту прочита незнање и страх.Гле, они још не познају моћ Божју, зато се тако плаше за ствар Божју. Оно што је немогућељудима, могуће је Богу. А шта људима није немогуће? Или другим речима: каква добра могуљуди учинити без Божје помоћи? Никад, и никакво. Без Божје помоћи не може се спасти нисиромах као ни богат. Без мене не можете чинити ништа, рекао је Господ (Јов. 15, 5). А апостолПавле, који је био мртав себи а жив Христу, потврдио је ове речи Господње у позитивном смислурекавши: све могу у Исусу Христу, који ми моћ даје (Фил. 4, 13). Благодат Духа Светога можеразгрејати и срце највећег богаташа и одвезати га од богатства, и одлепити га од земље, и подићина пут спасења. Богу је све могуће.

Наш Бог је Бог свемоћни. Његова моћна реч створила је свет, и његова моћна десница држи свод небески. Он, Свемоћни, ваистину може спасти и нас који желимо спасења. Ма какав да је наш положај на земљи, ма какво да је наше стање, и ма какве да су околности, Он Свемоћни може нас спасти. Но не само може — Он то и хоће. Свемоћан је и Свеблаг Бог наш — похитајмо Му у сусрет. Он нас зове, и чека. И радује се са свима светим ангелима Својим, кад само види нас, да смо се окренули лицем к Њему. О, окренимо се лицем и пожуримо у праву домовину своју, у сретање Богу нашем, Богу Свемоћноме и Свеблагоме. Но само пожуримо пре него ли смрт закуца на врата и не каже — доцкан! Богу нашему, Богу Свемоћноме и Свеблагоме, Тројици једнобитној и неразделној, Оцу, Сину и Духу Светоме нека је слава и хвала сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА ТРИНАЕСТАЈеванђеље о злим виноградима

Матеј 21, 33-42. Зач. 87.

Ништа ружније у овом свету нема од неблагодарности, ништа увредљивије и душегубније.Јер шта може бити ружније него кад човек затаји и забашури учињено му добро дело? А шта литек ругобније него кад човек врати милост немилошћу, верност неверношћу, част бешчашћем,доброту подсмехом. Оваква неблагодарност навлачи црни облак између неблагодарног с једнестране и пречистога Ока небеског с друге стране, које је сама светлост без примесе таме и самадоброта без примесе зла.

Људи се срде и на животињу неблагодарну, мада животиња често застиђује људе својомблагодарношћу, својом искреношћу и верношћу. А шта чине људи за животиње, да би имживотиње биле благодарне? Близу до ништа, изузев срачунатог интереса људског да се да мало априми много. И преко десетоструке награде, којом животиње плаћају људима све услуге окосебе, људи очекују поврх свега и благодарност од животиња.

Људи се срде много више на неблагодарна човека. Јер човек човеку може учинитинесравњено већу услугу него ма која животиња, али може и доживети несравњено већунеблагодарност од човека него ли од животиње. У овоме свету благодарност добија свој правибожански сјај и неблагодарност своју праву паклену ругобу само у човеку, само у човечјем роду.Јер ниједна жива твар у свету не може бити ни толико благодарна нити толико неблагодарна каошто то може човек. Најблагодарнији човек најближи је савршенству. Благодарност његова премасвима Божјим тварима око њега чини га најбољим грађанином ове звездане васионе;благодарност према људима чини га најбољим грађанином друштва људског; а благодарностпрема Творцу васионе и према људима чини га достојним грађанином царства Божјега. Но штасу сви дарови васионе и свих људи на земљи, које један смртан човек може примити, преманесравњивим и безбројним даровима које он даноноћно од Бога прима? И шта је сва нашаблагодарност, коју дугујемо тварима и људима, према неизреченој благодарности коју дугујемоБогу? Гле, и све добре дарове, које примамо од света и од људи, примамо у самој ствари од Богакроз свет и људе. А колико још дарова уз то дарује Бог свакоме од нас непосредно,саопштавајући их у духу нашем без посредника, и то од рођења — чак и од пре рођења — па досаме смрти! Колико ли тек дарова дарује Господ Христос свима крштеним душама, коликодуховних блага, колико благодатне силе! И за све ово не бити благодаран, то значи не самоизгубити своје човечје достојанство, него спустити се ниже и од сваке животиње и од свакетвари у пространој васиони. Да би спасао људски род оволиког понижења, Господ Исус је — ибез Своје личне потребе — често јавно уздизао благодарност и хвалу Богу (Мат. 11, 25; 14, 19;26, 26-27), Исто су тако чинили и свети апостоли непрестано хвалећи Бога (Дела Ап. 2, 47), иблагодарећи Му не само за доброчинства према њима лично, него и према другим људима. Не

престајем захваљивати за вас пише апостол Павле вернима у Ефесу (Еф. 1, 16) учећи их у истовреме, да захваљују за све у име Господа нашега Исуса Христа (Еф. 5, 20). Исто тако и ЦркваБожја, по примеру апостола, до дана данашњега непрестано узноси хвале и благодарењаГосподу Живоме, и непрестано опомиње верне своје, да никад не забораве и не сустанублагодарити Богу за све што им Бог шаље. Нема ниједног богослужења које Црква не почиње саречима: благословен Бог наш! Нити има иједног које Она не завршује речима: Слава теби,Христе Боже, надеждо наша, слава Теби! А Црква то чини зато да би се у души верних дубокоурезала мисао, и песма, и молитва беспрекидне благодарности Богу, тако да сваки може казатиза себе као Псалмист: похвала је његова свагда у устима мојим (Пс. 34, 1).

Од свих пак примера људске неблагодарности према Богу најцрњи и најужаснији је примернеблагодарности народа Јеврејског према Господу Исусу Христу. Тај пример описује уданашњем јеванђељу сам Господ у виду једне пророчанске приче, — приче о човеку домаћину излим виноградима. Ову причу испричао је Господ у храму Јерусалимском пред главаримасвештеничким и старешинама народним, и то на самом домаку Свога последњег страдања икрсног Распећа.Бејаше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, иначини кулу, и даде га виноградарима, и отиде. Као што на другом месту Господ каже човек цар,тако и овде човек домаћин, да тиме означи доброг домаћина, или Бога. Јер ма колико да је човекнемоћан и понижен у овоме свету Бог се не стиди називати се човеком. Човек је ипак у васцеломсвету главно и најдрагоценије створење Божје, те зато се Бог и назива човеком, да би тимепоказао превасходство човека над сваким другим створењем у свету и Своју превелику љубавпрема човеку. Само помрачени ум незнабожаца и богоотпадника називао је Бога именомприродних појава и предмета, огњем, сунцем, ветром, водом, камењем, дрвећем, животињама,тек не именом човека. Хришћанска вера једина подигла је човека високо изнад све створенеприроде, и једино човека удостојила, да се Свевишњи Творац може назвати његовим именом.Виноград означава народ израиљски, кога је Бог изабрао, да кроз њега проведе спасење целогарода људског. Сам Бог назива народ израиљски виноградом Својим (Ис. 5, 1). Плот оковинограда означава законе, које је Бог дао народу изабраном и којима га је као зидом оделио одосталих народа. У Израиљу постави закон, који даде оцима нашим, да га предаду деци својој(Пс. 77, 5). Пивница означава обећање Месије, правога Спаситеља рода људског, којим сеобећањем народ изабрани појио кроз векове као животворним пићем. Таквим животворнимпићем само је Господ Исус Себе називао говорећи: ко је жедан нека дође к мени и пије (Јов. 7,37; 4, 14) и који мене верује неће никад ожеднети (Јов. 6, 35). Кула означава стари жртвени храм,праобраз свете Цркве Божје после доласка Христова. И сам Господ (Мат. 16, 18; 21, 42) а иапостоли (Еф. 2, 20) уподобљавају Цркву једној грађевини. Под виноградарима разумеју сестарешине народне, свештеници и учитељи. Шта означавају речи и отиде? Зар може Бог отићии удаљити се од Својих људи? И отиде означава, с једне стране, да је Бог устроивши иучинивши све што је требало за спасење људи, оставио им слободну вољу, да искористе сведарове Божје за своје спасење; а с друге стране реч отиде означава стрпљење Божје премагресима људским и безумним делима против њиховог сопственог спасења, — стрпљење идуготрпљење Божје, које превазилази сваки ум људски.

А кад се приближи време плодовима, посла слуге своје виноградарима да приме плодовењегове. Као што и обичан човек домаћин шаље слуге своје у одређено време, да приме плодовеод виноградара, тако и Бог шиљаше Своје слуге, Своје избранике народу Израиљском, дапотраже плод духовни од свега што је Бог дао томе народу на обделавање. Пророци су слугеБожје а плодови од винограда јесу све добродетељи, које проистичу из послушности законуБожјем. Посла слуге своје виноградарима, то јест на првом месту старешинама народним,свештеницима, књижевницима и учитељима, који су најпозванији да уче народ закону Божјем иречју и примером, и који су одговорни Богу како за себе тако и за народ. Јер њима је дато више

власти и више мудрости, а коме је више дато више се од њега и тражи. Ови прваци и вођинародни, ако не због чега другог, требали су из благодарности према Богу да приме изасланикеБожје с поштовањем и љубављу, са којом би примили самога Бога. А шта они учинише?

И виноградари похватавши слуге његове једнога избише, а једнога убише, а једнога засушекамењем. Ето како знају људи да враћају зло за добро! Ето црне неблагодарности људске!Пророци су напомињали старешинама народним закон Божји, вољу Божју, доброчинства Божја.Пророци су истицали спасоносност, красоту и сладост закона Божјег, тражећи његову примену уживоту сваког појединца и целог народа. Они су у име Бога тражили добра дела као плодовебожанског закона. Но тих добрих дела нису налазили, и они су остајали као посленици, који суизашли у виноград да беру грожђе, но грожђа нису нашли. И не само да су их старешиненародне пустиле празних руку, него су их похватали, исмејали, наружили, једне били, другепобили, треће камењем засули. Тако су на пример пророка Михеја били, Захарију пред олтаромубили, Јеремију камењем засули, Исаију тестером престругали, Јовану Претечи главу мачемпосекли.

Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише њима тако исто. Друге слуге то су опетпророци. Што год се изабрани народ више кварио и отпадао од Бога, то је милосрдни Бог слаосве више Својих пророка, да народ опомињу, да народне старешине накарају, да не би свипропали као бесплодне лозе, које се секу и у огањ бацају. Но и ове друге слуге. Божје непрођоше боље од првих. И њих старешине народне, свештеници, књижевници и учитељи бише,побише или каменоваше. И што год се стрпљење Божје већма продужавало, то је неблагодарностљудска према Богу бивала већа и одвратнија.

А најпосле посла к њима сина свога говорећи: постидеће се сина мојега. Све слуге Божје бишепосрамљене; све опомене Божје одбачене, сва доброчинства Божја презрена. Људско стрпљење уоваквом случају исцрпло би се до краја. Но Божје стрпљење је веће од стрпљења инајстрпљивијег лекара, који лечи безумнога. На десетину оволике неблагодарности људи биодговорили гвозденом песницом. А гле шта благоутробни Бог чини: место гвоздене песнице Оншаље Сина Свога Јединороднога! О, неисцрпна доброто Божја! Ни најбоља мајка не би показалатолико милости и стрпљења према рођеном чеду Своме, колико је Живи Бог показао премаствореним људима Својим. А кад се наврши време, говори апостол, посла Бог сина својегајединороонога (Гал. 4, 4). То јест, кад се наврши време Божјег чекања, да Израиљ донесе плода; икад се наврши време зла и безакоња старешина народних; и кад се најзад наврши време Божјегстрпљења. Кад виноград беше као пламењачом опаљен и плот око винограда проломљен, инезнабожачка поплава пуштена у виноград, и пивница у винограду засушила, и кула у виноградупретворена у разбојничку пећину — тада изненадно дође у виноград Син човека домаћина, СинБожји Јединородни. Знао је Бог унапред, да се виноградари неће снебивати ни најмање, да учинеса Сином Његовим оно исто што су учинили са слугама Његовим. А зашто онда вели: застидећесе сина мојега? Да застиди нас тим речима, нас који ни дан—данас не примамо с дужнимпоштовањем и љубављу Сина Божјега међу нас. И да још покаже, до каквог је бестидства билапорасла неблагодарност људи у народу изабраном, толико милованом благодјејањима Божјим.Ево, чујте, до какве гнусобе је било порасло то бестидство богозаборава и богомрскости:

А виноградари видевши сина рекоше међу собом: ово је наследник; ходите да га убијемо, и данама остане наследство његово. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда и убише.Како је ово савршена слика онога што се ускоро по том десило са Господом Исусом! Као годшто би зли виноградари убили сина човека домаћина, да би тако приграбили себи виноград, такосу јеврејски првосвештеници, фарисеји и књижевници, уистини и убили Господа Исуса, да биони народ потпуно притиснули својом влашћу и својим апетитом. Шта ћемо чинити? решавахумеђу собом вођи народа јеврејскога: ако га оставимо тако, сви ће га веровати (Јов. 11, 47—48). И на предлог Кајафе решише да Га убију. Узалуд све искуство од хиљаду година, да се Божјичовек не може убити, јер као убијен он силније живи и јаче прети, и теже притискује савест. Гле,

њихови су преци побили толике Божје пророке, па су им ускоро морали дизати споменике.Морали су, јер су им убијени пророци постајали страшнији у смрти него за живота. Они суимали очи да виде, али нису могли видети; памет су имали да памте шта је било кроз хиљадугодина са убијеним а шта са њиховим убицама, али нису упамтили нити су могли да се сете.Ходите да га убијемо! Најлакше решење људско, но и најнеуспешније, од Каина до Кајафе, и одКајафе до последњег убице на земљи! Убити праведника значи само послати га назад Богу, одкога је и дошао; а то опет значи ставити га у неосвојиви положај у борби, и наоружати ганепобедивим оружјем, и учинити га хиљаде пута јачим него што је био кад је у телу ходио поземљи. Шта да говоримо? Убити праведника значи помоћи праведнику да победи, и осудитисебе на пораз и коначну пропаст. Шта је знао првосвештеник јеврејски Кајафа, кад ово нијезнао? Знао је мање од ништа; јер да је његово знање било само ништа, он се ни онда не бирешио, да убије Христа, и тиме самога себе — а не Христа — сурва у вечиту пропаст. Ходитеда га убијемо! Јер сав народ оде за Њим. Тако говораху. Ми остасмо сами; без власти, без части,без новца. Ко ће нам служити? Ко ће нас хвалити? Кога ћемо варати? Кога ли глобити? Затоубимо Њега, и наследимо оно што, ево, Он наслеђује: народ, виноград наш, који смо ми и досада држали, и бербу сами уживали. — Своје решење зли виноградари су убрзо привели у дело.Ухватише га, изведоше напоље из винограда и убише. Погледајте, како Христос до самихпојединости провиђа оно што ће се с Њим десити. Сви јеванђелисти говоре, да су Јевреји извелиХриста иза града на Лобно место, Голготу или Костурницу, која се налазила ван зидоваЈерусалима. То и значе речи изведоше га напоље из винограда. Но те речи значе још и то, да ћестарешине јеврејске одбацити Христа, одсећи Га од народа израиљског, одрећи Га се каоИзраиљца, бацити Га преко плота свога народа, и предати Га као туђина туђинцима, Римљанимау руке, да Га ови суде. Као дође, дакле господар од винограда шта ће учинити виноградаримаоним? Тако упита Господ Исус старешине народне. Кад дође господар, вели Он; а у почеткуприче рекао је — и отиде. Кад дође господар — то означава крај стрпљењу господареву. Кадбуде крај стрпљењу Божјем, тада ће бити и почетак Његовом гневу. Но кога овде замишљаГоспод Исус под господарем, самога Себе или Оца Свога? Свеједно је. Ја и Отац једно смо,рекао је Он. Главно је, да ће и Божјем стрпљењу и обести виноградара бити крај убрзо послеубиства Сина Божјега.

Шта ће учинити Господар злим виноградарима? Ко то пита, и кога? Управо сам Господар питато зле виноградаре. То осуђени на смрт пита Своје судије и убице. Како језовит разговор измеђуЈеднога пред смрћу и других пред злочином! Обично они, који су пред смрћу, збуњени су и незнају шта говоре док су судије — ако су праведне — присебне. Овде је сасвим обрнут случај.Христос, који зна за тајно решење старешина да Га убију, присебан је и зна шта говори, док суЊегове неправедне судије збуњене и не знају шта говоре. Тако сваки злочин одузима човеку двествари: храброст и памет. Ево, дакле, шта они одговарају Христу:

Рекоше му: злочинци ће злом смрћу поморити, а виноград даће другим виноградарима, који ћеМу давати плодове у своје време. Видите, како не знају шта говоре! Сами себи изричу пресуду!према јеванђелистима Марку и Луки изгледа, да је сам Господ исказао ове речи. А према Матејујасно је, да Господ њих пита, да се они изјасне, шта мисле. Како не може бити никаквепротивречности код јеванђелиста, то је највероватније, да је најпре сам Господ исказао, шта ћечовек домаћин учинити са злим виноградарима а шта са виноградом својим, а потом, да је Он ињих упитао за мишљење. Они су најпре потврдили оно што је Господ рекао и сложили се саЊим, но одмах, као досетивши се, да се то на њих односи, узвикнули су — према Светом Луки— да не буде! Видите из овога њихову збуњеност и противречност! — Но који су то другивиноградари, којима ће домаћин предати виноград? Пре свега треба знати да ће и виноград битинови као и виноградари. Од Христа па на даље прошириће се виноград Божји на цео род људски,и неће се састојати само из народа Израиљског, него из свих народа на земљи. Тај нови виноградназиваће се Црквом Божјом, а посленици — или виноградари — у њему биће апостоли,

светитељи, оци и учитељи Цркве, мученици и исповедници, епископи и свештеници,благочестиви и христољубиви цареви и царице, и сви остали служитељи у томе виноградуГосподњем. Они ће давати плодове у своје време. То после Христа постаје изабрани род, царскосвештенство, свети народ (I Петр. 2, 9). Јер са Христом престаје изабранство народајеврејскога, и изабранство прелази на све верујуће у Христа по свима народима на земљи.

Да не буде! Тако рекоше зли виноградари Сину Божјем, када се досетише, да се ова страшнаприча на њих односи. Без тих речи, које наводи јеванђелист Лука, била би празнина у јеванђељуМатејевом; јер се не би разумело, зашто је Господ рекао ово што следује. Међутим после тихречи старешина јеврејских постају разумљиве речи Христове: зар нисте никад читали у писму:камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла; то би од Господа, и дивно је у очимавашим. Камен је очигледно сам Христос; зидари су старешине, свештеници и књижевницијеврејски; угао је спона измећу Израиља и незнабоштва, између старог изабранства и новог,између старе Цркве и нове. Христос је на томе углу, на свршетку старога и почетку новога; Онпризива у царство Своје и Израиљце и незнабожце са истом љубављу, пошто се и једни и другиу време доласка Његова показаше као јалово дрвеће. Нарочито Израиљци; јер они Га одбацише,као што зидари одбацују какав непотребан камен. Како се љуто зидари преварише! Гле,одбацише главни темељац живота људског, историје људске, историје свега створенога света! Усамој ствари они Га не одбацише, но замахнуше да Га одбаце, те сами бише одбачени: Он се пакутврди на углу новог зидања, Новог Стварања. То би од Господа, и мудрије и праведније нијемогло бити. И дивно је у очима вашим. То јест: читајући Свето писмо (Пс. 117, 22) и вама се чакчини, да је ово дивно од Господа, пошто не знате на кога се ове речи односе. Не знате, да јестрашан овај камен. Јер сваки који падне на тај камен разбиће се, а на кога он падне сатрће га(Мт. 21, 44; Лк. 20, 18). И ваистину упорни Јевреји су се разбили о тај камен, и Он их је сатро.Спотакли су се о њега као о камен саблазни и разбили се још док је Господ Исус био у телу наземљи. А доцније, по Распећу и Васкрсењу, тај камен је на њих пао и сатро их. Јер после краткогвремена пошто су зли виноградари убили Сина Домаћинова, навали на Јерусалим римска војскапредвођена Титом, и град разори а Јевреје разјури из њихове домовине, и расели их по целомесвету. И деси се с Јеврејима нешто горе и страшније него са народима, који су грешили и угресима својим помрли, као што су били Асирци, Вавилонци, Феничани, Мисирци и други.Десило се с Јеврејима нешто слично као и с Каином. Јер Бог недозволи, да ма ко убије Каина, амеђутим обележи на њему знак убице и најури га да се скита по свету. Но Каина је постиглатешка казна одмах после првог му злочина, а Јевреје није. Они су убијали и каменовали Божјепророке једног за другим, а Бог је трпео, одлагао казну, чекао покајање, и слао све нове и новепророке. Тек када су и Спаситеља убили, постигла их је праведна казна. Понекад Бог одмахшаље казну на преступника, а понекад одлаже ту казну и одлаже, тако да људи помисле, да казнаникад ни доћи неће и да ће преступник остати некажњен. Кад је Маријам, сестра Мојсејева,осудила свога брата одмах је постала губава по целоме телу: и гле Маријам беше губава, белакао снег од губе (V. Мојс. 12, 10). Када су Датан и Авирон осуђивали старешине своје, земља сепод њима отворила и прогутала их — и отворивши земља уста своја прождре их (IV Мојс. 16,32). Ананије и Сапфира присвајали су и затајивали црквено имање, зато су тренутно пали мртви(Дела Ап. 5, 5). Но Бог не кажњава сваког злочинца одмах. Напротив, баш већи део злочина игреха не бивају кажњени онога часа када се учине, него доцније, или чак доцније или и по смртигрешника. Кажњавање греха бива по премудром домостројству Божјем са овим светом. Кад неби Бог кажњавао Једне грешнике одмах после учињеног греха, ми би очајали чекајући Божјуправду; а кад не би Бог стрпљиво одлагао казну других грешника, како би се ми научилистрпљењу према онима који нас вређају? Најзад и то, што Бог неке тешке грешнике никако некажњава за живота овде на земљи, служи нама свима за појачање вере у будући Суд Божји, којинеће мимоићи ни онога грешника кога су сви судови на земљи мимоишли. Авај ономе, који сенекажњено наслађива својим греховима до саме смрти! Њему не завидите! Јер је примио у овоме

животу што је желео, и у ономе неће имати шта да прими осим — осуде. Кад је Господ Исус безиједног Свога греха онако ужасно страдао и намучен био, како да не страда и свако од насгрешних, кога Бог колико толико воли? А ко много греши а нимало не страда није ни најмањесличан Христу, те неће ни имати никаква удела с Њим у Царству Божјем. Страхујмо, ако је савнаш живот протекао без муке и страдања а са многим неискајаним гресима. А радујмо се, акосмо издржали много мука и страдања, и овим се користили покајавши се пред Богом ипоправивши путеве своје. Нека нико не каже и не помисли: могу одложити покајање пошто јеБог тако стрпљив. И кад је тако дуго трпео Јевреје, потрпеће и мене још коју годину да се непреваримо; може Бог према Свом Промислу и потрпети нас још коју годину без покајања, аможе Он спустити Своју тешку руку на нас кроз који сат или минут. Одлагање покајања чинипокајање све тежим и тежим, пошто навика грешења све јаче и јаче утврђује корене греха у нама,све већма и већма помрачује ум наш и камени срце наше. И ми тада и безвољно корачамо одтешког греха све тежем и тежем, исто онако као и зли виноградари који су најпре убијалипророке, па најзад убили и Сина Божјег. Шта онда можемо очекивати за себе, него оно исто штосу дочекали и зли виноградари? Угаони камен који је од Бога намењен био за дом нашегаспасења, издиће се изнад наших глава и сатрће нас. Јер Господ, који је силан у милости, силан јеи у правди.Пожуримо, дакле, да се користимо милошћу док нам се милост обилно нуди. Не чекајмо, да се рука милости уклони од нас и да се рука правде спусти на нас. Не одлажимо припремање плодова у винограду душе наше; него будимо спремни, да кад слуге Домаћинове дођу дамо им одмах спремне и сабране плодове. Сваки дан ангели Божји сабирају душе људске и односе их из овога света као берачи грожђе из винограда. Наш ред не може нас мимоићи. О, да се наши плодови не покажу „трули"! О, да се наше душе не покажу штуре! О, ангели хранитељи, освестите нас, подржите нас и помозите нам пре него куцне последњи час! О, Господе Исусе, смилуј се на нас! Теби нека је слава и хвала, са Оцем и Духом Светим, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА ЧЕТРНАЕСТАЈеванђеље о браку Царевога Сина

Матеј 22, 2-14. Зач. 89.

Бог жели, да човек верује у Њега више него ма у кога и ма шта у свету.Бог жели, да се човек нада у Њега више него ма у кога и ма у шта у свету.Не, него још и више: Бог жели, да је човек свом љубављу својом везан искључиво само за

Њега, па тек зрацима те љубави да се около везује за створења Божја.То се зове јединство човека с Богом. То се зове брак душе са Христом. Све друго је

прељубодејство и блуђење. Само таква једна тесна веза душе са Христом, каквој вези најбоља јеслика на земљи брак, чини душу богатом и плодородном. Из сваке друге тако тесне везе душарађа трње и коров, и остаје сасвим јалова за ма какво добро. Ако ово не знају и не могу да знајуљуди ван круга Христове Цркве, то треба да знају хришћани, а нарочито ви, Православни,којима је у духу и у традицији, да поимате све дубине, висине и ширине Божјег Откровења крозГоспода Исуса, и да схватате вечност правилније него што је схватају народи на Истоку и времеда схватате правилније него што га схватају народи на Западу.

С чим се год душа човечја љубављу најтешње веже, с тиме је у браку, — било то живо бићеили мртва ствар, било то тело или одело, било то сребро и злато или ма каква земаљска имовина,ма каква земаљска слава или част, или страст према ма чему у створеном свету: према накиту,јелу, пићу, игри, природи, или ма чему у природи. Сваки такав брак душе човечје незаконит је, инавлачи на душу и у овом и у оном животу бескрајну несрећу, сличну но несравњено већу од

незаконите везе човека и жене, која значи јад и чемер не само за њих двоје него и за случајнипород њихов. Не треба крити оно што Свето писмо објављује, а то је; да је Живи Бог — Бог којиревнује (2 Мојс. 20, 5; 5. Мојс. 4, 24). Но ревњивост Божја не односи се ни на што у свету осимна душу човечју. Бог жели, да душа човечја буде искључиво Његова, и то у неокаљаној инедволичној верности. Због добра саме душе Бог то жели. Јер Он по Својој свеобимној мудростизна — што после Христа и ми сви треба да знамо — да ако душа олабави у верности премаЊему, своме Творцу, и веже се љубављу с неким или нечим другим у створеном свету, онапостепено постаје слушкиња, па робиња, па једна тамна и очајна сенка, па најзад жалосна сликаплача и шкргута зуба.

Само пламена љубав душе према Богу јесте законити брак душе. Свака друга љубав, не крозБога, мимо Бога, или против Бога, јесте идолопоклонство. Тако љубављу према телу човек правиод тела лажнога Бога или идола; љубављу према земаљском имању или накиту човек прави одимања и накита идоле; љубављу према ма коме или ма чему човек прави себи идоле. А то значи;љубав која искључиво припада Богу човек упућује на другу страну, на нешто ниже од Бога, нанешто недостојније љубави. У што год човек верује више него у Бога; у што се год човек надавише него у Бога; што год човек љуби више него Бога, — то заузима место Бога и постаје идолза човека, лажни Бог за лажну душу. А свако идолопоклонство велики пророци називајупрељубодејством и блудодејством (Јерем. гл. 3; Језек. гл. 23. 37.).

Но најстрашније од свега јесте то што идолопоклоници постају једно са својим идолима. Јерпри свакој љубави човек се постепено губи у предмету своје љубави. Оно о чем човек највишемисли, што највише воли и што најревносније хоће — оно постепено постаје право бићењеговог бића, па било то јело или пиће, сребро или злато, накит или одело, кућа или њива, частили власт. Као што се вели у Писму: ходише за ништавилом и посташе ништавни (II Царев. 17,15). Наравно да од овога није изузета ни похота човека за женом, или жене за човеком. Јер и то јебогоотпадништво — и то најизразитије — и губљење себе до ништа. Као што то страшноизражава апостол Павле говорећи: или не знате да ко се с блудницом свеже једно тело с њомпостане (I. Кор. 6, 16). Човек постаје оно нашто се његова љубав односи: Ако ли Бог — Бог, аколи прашина — прашина. Човека спасава или губи у овоме животу његова љубав. Има само једнаљубав што спасава; то је љубав према Богу. Свака друга љубав губи. Има само један законити испасоносан брак душе; то је њен брак с Богом. Сваки други брак, који не проистиче из овогбрака, као што проистиче зрак из сунца, јесте проклетсво и пагуба.

Данашње јеванђеље најсликовитије представља ту предивну тајну, како се човечја душа каоверна невеста венчава с Богом, и како опет, као заслепљена издајница и неверница пада ипропада у мраку, корову и злоби идолопоклонства.

Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину своме. Као обично и другимпричама Христовим тако и овом обухвата се сва историја људска од почетка до краја. Учениљуди муче се и пишу велике и тешко разумљиве књиге, да објасне историју човечанства; па барда у томе успевају, него често још више заврзу мрежу, искидају ткиво и помуте појмове. АХристос једном простом и кратком причом каже све, и све јасно и разумљиво. Ваистину, никадчовек није говорио као овај човек (Јов. 7, 46).

Царство небеско не може се исказати речима; оно се може само уподобити нечему што бива уовоме свету. Између осталога оно се може уподобити и свадби. Свадба је радостан догађај међуљудима; и царство небеско је сама радост. Зато се царство небеско уподобљава свадби. Човекцар је сам Бог, а син Његов је Господ Исус Христос. Да је Он женик, то је објавио још ЈованКрститељ (Јов. 3, 29), а то је потврдио и сам Господ Исус (Мат. 9, 15.). Сва историја људска одизгнања Адама из Раја до доласка Христовог јесте припрема људских душа за свадбу СинаБожјега; долазак Христов у свет јесте право отварање свадбе, прави почетак свадбеног весеља; асве време од Његовог доласка до свршетка времена јесте трајање те свадбе у свету. Но свадбенарадост достиже свој врхунац тек у другом животу. Христов долазак у свет најрадоснији је

догађај за човечанство уопште и за сваку душу посебице, као долазак обручника невести својој.Од свих народа на земљи најрадосније је требао народ јеврејски поздравити долазак ЖеникаХриста, пошто је тај народ био највише од Бога припреман за дочек Његов. Тај народ је имао зазадатак, да он први сусретне Христа, да Га први позна и прими, и да онда објави свима народимаи племенима на земљи радост и спасење. Зато се у оригиналном тексту Јеванђеља и говори умножини начини свадбе сину своме. Јер је био дошао очекивани Женик старозаветној црквијеврејској; и био је дошао Женик свакој души човечјој, која тражи спасења, живота и радости; ибио је дошао Женик свему створеноме роду људском, свима народима и племенима. Но колико јевелика љубав Божја према људима, толико је велика заслепљеност и злоба грешника на земљи.Јер се каже: к својима дође и своји га не примише (Јов. 1, 11). Прво, дакле, дође онима које јенајвише и најдуже припремао за невесту Себи, — народу јеврејском. Но овај Га народ не позна,не призна, презре и одбаци. Јер се у причи даље вели:

И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи. Прво припремајући свадбенусвечаност Сину Своме Бог је слао пророке кроз векове и векове, објављујући примицање тесвечаности и позивајући народ јеврејски, да се спреми за дочек Женика Христа. То су биле првеслуге које Бог посла да зову званице. А кад се Христос већ појавио у свету, послан би ЈованПретеча као весник, да јавља, да виче и зове. Но као што мален број одабраних послушаше старепророке, тако исто мален број њих послушаше пустињског трубача, Јована Претечу. И не хтешедоћи.

Опет посла друге слуге говорећи: кажите званицама: ево сам обед свој уготовио, јунци мојии храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу! Друге слуге су апостоли иапостолски помоћници. А званице су за неко време још увек исте — Јевреји. Јер сам Господ јепрво рекао: ја сам послан к изгубљеним овцама дома Израиљева (Мат. 15, 24), па је најпре таквунаредбу дао и Својим апостолима: идите к изгубљеним овцама дома Израиљева (Мат. 10, 6). Тоје било пре Његова страдања и прослављања. А када је Он био одбачен од Јевреја, и од злихвиноградара изведен ван плота јеврејског народа, и убијен, тада је тек Он, после Свогаваскрсења, дао другу наредбу: идите, дакле, и научише све народе (Мат. 28, 19). Бог је остаоверан Своме завету, а Јевреји су га погазили. Бог је остао веран Својој невести, изабранициСвојој, цркви старозаветној, веран до краја, али је невеста изневерила свога Женика, и ступила јеу безбројне незаконите бракове са идолима и лажним боговима, од којих се није хтела одвојити ивратити своме законитом Обручнику.

Ево сам опет уготовио. Све што треба за храну и весеље душе спремљено је. Истина хранидушу — истина је сва била откривена као пребогата царска трпеза. Победа над злим духовима,победа над болестима и бригама, победа над природом — све те победе, које хране и веселељудску очајну душу, задобијене су — дакле, дођите! Небо је раније изгледало као оловомзатворено за људе, и душе су људске биле као жалосне невесте затворене у хладну тамницу; садаје небо широм отворено: сам се Бог јавио на земљи, ангели су силазили на земљу, мртви сепоказивали као живи, достојанство човека уздигнуто је до Бога. О, да слатка јела! О, дараскошне трпезе — дођите! Али, место да се одазову свадбеном позиву заслепљене душе умраку тамничком извршиле су преужасни злочин убивши свога Спаситеља, свога Женика. Ночак ни тиме стрпљење се Божје није исцрпло. Највећи злочин Бог је обратио у најдубљиисточник сласти и радости. Тело и крв Распетога Господа изнето је на царску трпезу, несравњенослађе од угојених телаца и храњеника. Дођите и причестите се слашћу, којој и ангели могупозавидети! Благодатне струје Духа Светога, Духа Свемоћнога и Животворнога, отворена суширом. Све је готово — све! Све што је потребно да се упрљана невеста очисти; и изгладнеланахрани; и израњављена исцели и обнажена одене; и замађијана освести; и опијена отрезни; иумртвљена оживи. Ту је крштење водом, ту и крштење огњем и духом; ту је олакшање постом;ту је окрилаћење молитвом; ту је јелеј; ту је хлеб и вино; ту је царско свештенство за

руководство; ту Црква светости и љубави. Све те дарове донео је Женик невести Својој и све ихпоставио на царску трпезу. Дођите, дакле! Дођите на свадбу!

А они не марише и отидоше овај у поље своје а овај к трговини својој: а остали ухватишеслуге његове, изружише их, и побише их. Узалуд је позивати окорелу блудницу у законит брак!Она не мари за законитог вереника свога. Она је сувише привикла на своје идоле, да би се одњих могла одрешити. Једним блудним душама је идол поље, другима је идол трговина, трећимнешто треће. Поље означава тело са телесним страстима, а трговина означава среброљубље,добитак и богаћење трулежним стварима овога света. Свак оде дакле своме идолу, а за вереникане хте нико чути. А остали се расрдише и на сам позив, те похваташе слуге царске, изружише ихи побише. Тако убрзо после Голготе наружише и намучише апостоле Петра и Јована (Дела Ап. 4,2—3), а по том убише архиђакона Стефана и апостола Јакова, а потом и многе друге.

А као то чу цар онај, разгневи се и посла војску своју и погуби крвнике оне и град њиховзапали. Цар онај јесте Бог; гнев Његов — крајње исцрпљено стрпљења и обраћање милости управду; војска своја јесте војска римска; крвници су Јевреји, а град њихов Јерусалим. Неизмерноје стрпљење Божје. Бог није хтео казнити Јевреје одмах после убиства Господа Исуса, него јечекао још четрдесет година. Као што је некад Господ сам на Себе наложио пост од четрдесетдана, тако Творац људи налаже на себе после Голготе један пост у стрпљењу од четрдесетгодина. Он није пожурио да казни злочин људи према самоме Себи, да не кажу људи: гле, Бог јеосветљив, хајде и ми да будемо осветљиви! Не; него тек после четрдесет година Бог пушта казнуна јеврејски народ и то због злочина вођа тога народа према слугама Својим. Да би се и ми одтога научили, да се не светимо за неправде људи према нама самима и да будемо ревносни упоправљању неправедних до крајњих граница. Зашто Бог назива римску војску војском својом?Зато што је њу Бог употребио да казни блудну избраницу Своју. Исто онако као што је негдаупотребљавао Бог незнабожачке војске, асирске, мисирске и вавилонске, да казне и опаметенарод израиљски, употребљава Он најзад незнабожачку војску римску, да изврши последњуказну над овим неблагодарним народом. Римски цареви, Веспазијан и Тит, један за другим,освојише и запалише Јерусалим, побише огромно мноштво Јевреја, а остатак растераше поцеломе свету. Кад је један цар питао хришћанске богослове за један врло јак доказ истинитостивере хришћанске, ови су одговорили: судба јеврејског народа (Фридрих Велики)! Оно што је оЈеврејима прорекао Господ Исус овом причом о свадби царевога сина, дословце се испунило. Нопогледајмо, шта даље учини човек цар, пошто казни и одбаци Јевреје:

Тада рече слугама својим: свадба је дакле готова, а званице не бише достојне. Идите даклена расркшће и когагод нађете, дозовите на свадбу. То Бог рече новим слугама Својим. Свадба јеготова; то јест: од Моје стране све је учињено и приготовљено што је требало. Но старе званицене бише достојне, зато и не могоше доћи. Гледаше и не видеше, зато се и не обрадоваше;слушаше и не чуше, зато се и не одазваше. Више волеше идоле тела и мамоне богатства, зато иотказаше позив. Беху везани ропским ланцима за Ниже, зато и дигоше руку на Више. Па затосада идите на раскршћа и позовите свакога когагод нађете. Израиљ је био као ограђен виноград:но како се он показао бесплодан, идите ван тога винограда, у неограђене њиве незнабожаца ипозовите ове. Израиљ је био као ограђен рибњак, но гле, змије се у њему закотиле; идите, дакле,на широку пучину, и баците мреже по целоме мору чевечанства. Израиљ је био као расадник украју њиве Божје, одакле је требало да се расађује племенито воће по целој њиви човечанства;но расадник се изјаловио; зато идите по целој њиви, и сејте и садите племенити усев. Тоозначава и потоња заповест Христова: идите дакле и научите све народе. Раскршћа означавајусвет незнабожачки где се укрштају и преплићу путеви добра и зла, стрмине и врлети, трњаци икамењаци, где је семе Божје било изложено свакој опасности. Тај пространи и многобројни светгледао је Бог са истом очинском бригом као што је гледао и Израиљ, и промишљао о њему, самона други начин. Јер док је Он руководио израиљски народ откровењима, пророцима и знацима,дотле је остале народе руководио дајући им унутрашњу јачину савести и разума. Спасли су се

многи и у народу израиљском, наиме, они који бише верни и послушни — а спасли су се многии међу народима незнабожачким — наиме, они који бише савесни и разумни. А сада, када је СинБожји дошао на земљу и био одбачен од првога народа, Бог је широм отворио један и истиприступ к Себи свима и свакоме.

И изиђоше слуге оне на раскршћа и сабраше све које нађоше, зле и добре; и столовинапунише се гостију. То је Црква Божја на земљи. То је нови савез Божји с људима у име СинаЊегова, Господа Исуса Христа. Она прибира у Своје крило сву децу Божју од Истока и Запада, иод Севера и Југа, од свих народа и племена на земљи, од свих језика и свих сталежа. То је новоизабрање Божје, нови Израиљ, ново племе праведног Аврама. Стари Израиљ изневерио је ипроиграо своју избраничку улогу у историји човечанства, и Бог је створио нови канал спасењаљудскога, Нови Израиљ. Полазећи из народа јеврејског међу незнабошце, апостоли Павле иВарнава говоре: вама је најпре требало да се говори реч Божја, али кад је одбацујете, и сами сепоказујете да нисте достојни вечнога живота, ево се обраћамо ка незнабошцима (Дела Ап. 13,46). Тако је почето ново избрање новог човечанства, нове историје, новог спасења кроз апостолеи њихове следбенике, као што је старо избрање почето и извођено кроз праоце и кроз Мојсеја ипророке. Но Црква Божја напунила се и злих и добрих, јер и једни и други били су позвани.Старозаветна црква делила је свет на Јевреје и нејевреје, а новозаветна дели све људе на земљина добре и зле. И једни и други су, дакле, позвани, но сви који су крштењем ушли у Цркву нећебити спасени. И у новозаветној Цркви Свемилостиви Бог показује дуготрпељивост Своју као и устарозаветној. Мудар домаћин наређује слугама, да не чупају одмах кукољ из пшенице, него даостане обоје да расте до жетве. У пространу мрежу Цркве улазе и добре и лоше рибе, но мударловац стрпљиво сабира мрежу и извлачи је на обалу, па тек кад извуче, онда дели добре од злих.Код јеванђелиста Луке допуњује се наредба човека цара речима: и доведи амо сиромахе, икљасте, и богаљасте и слепе. За такве су сматрани сви народи на земљи од стране Јевреја изузевњих самих. Уствари такви и јесу сви људи и народи на земљи пре него познаду Христа, и пренего седну за пребогату трпезу Његових дарова којима је Он даривао и дарује свет. И ми смо свисиромаси без Христа, сви кљасти, сви богаљасти, сви слепи. Једини Христос Господ може насобогатити правим и тајним богатством; једини Он може нас исцелити од свих недуга, и управитируке наше на добра дела и ноге наше на пут истине и правде. Једини Он може нам отворити очидуха и дати вид да видимо бесмртну постојбину своју, испуњену свим свадбеним даровима ирадостима.

Изишавши пак цар да види госте своје, угледа онде човека необучена у свадбено рухо и речему: пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута. Какво је то свадбено рухо?Свадбено рухо душе јесте на првом месту чистота. Пише апостол Павле вернима: јер васобрекох мужу једноме, да девојку чисту изведем пред Христа (II. Кор. 11, 2). Девојачканепорочност и чистота душе — то је прва и главна одећа њена. А потом исти апостол опетговори другим верним у што треба да се обуку: обуците се, вели, у срдачну милост, доброту,понизност, кротост, трпљење, — а сврх свега тога обуците се у љубав, која је свезасавршенства (Колош. 3, 12 — 14). То је свадбена одећа душе, која се венчава са бесмртнимХристом. Највеће савршенство чистоте душевне од свих земнородних показала је Пречиста иПресвета Девојка Богомати, која је од тела Свога дала тело Господу и Спаситељу нашем. Никоод нас не може носити Христа у срцу своме без превелике чистоте срца, без неподељеног срцапреданог Христу. Јер као што чиста девојка има само Једну љубав према своме веренику, такодуша људска, која разуме пут спасења, има само једну љубав — љубав према Господу. То је њеназлатоткана свадбена одећа. Но чистота и љубав плодне су у свима осталим врлинама, којеапостол помиње и не помиње. Нарочито је она плодна у добрим делима. Добра дела су уреси инакити, беле хаљине чистоте и златоткане хаљине љубави. („Под брачним оделом разумиблагодат Светога Духа. Ко се није удостојио обући се у ову, тај не може бити учесником небескогбрака и духовне вечере. Св. Макарије: О љубави, гл. 15.) — Но кад је цар изишао да види

сватове, угледа једнога без те свадбене хаљине. Пријатељу, ослови га цар. Зашто га цар називапријатељем? Прво зато, да покаже колико високо цени достојанство човека, а друго зато, што јеОн, Бог, у истини пријатељ свакоме човеку без разлике све докле то Божје пријатељство самчовек својим неваљалством потпуно не удаљи од себе. Ви сте пријатељи моји, ако творитешто вам ја заповедам, рекао је Господ апостолима Својим (Јов. 15, 14). О, неисказаногснисхођења и милосрђа Божјег према људима! Он, Свемоћни Творац и Владика свих светова,назива слабе људе Својим пријатељима! Но под условом — ако творе оно што Бог заповеда.Међутим онај неодевени сват није творио вољу Божју, иначе не би био неодевен у свадбено рухо;— зашто, дакле, и њега назива пријатељем? Зато што је крштен, и као такав убројан у верне иуврштен у пријатеље Божје. Називајући га пријатељем Цар Бог га баш тиме и укорева, што јеизневерио пријатељство; — а он га је изневерио према Богу, а не Бог према њему. А он оћута.Јер шта би могао и одговорити? Да није могао да купи, ваљда? Или да није умео да скроји исашије? Узалуд све: Бог је кроз Господа Исуса дао даром свакоме званоме готову хаљину.Он јетребао само да има добре воље, да свуче са себе стару и прљаву хаљину греха и да се обуче уризу спасења, у златоткано рухо свадбено. Но он то није учинио, и морао је ћутати.

Тада цар рече слугама: свежите му руке и ноге и баците у таму најкрајњу; онде ће битиплач и шкргут зуба. Он је већ сам себи био везао руке грехом чинећи зла дела, и ноге своје самје био везао ходећи путевима безакоња; и сам је изабрао још у овоме животу таму местосветлости, и плач и шкргут зуба уместо вечне радости. Он је, такорећи, сам себе осудио напропаст, и Бог је само изрекао праведну пресуду. У ужа греха свога запрешће се безбожник(Приче 5, 22). Заплетен и завезан гресима својим грешник ће бити у другом свету још тежезаплетен и завезан. Тамо нема покајања; везивање руку и ногу показује, да тамо нема вишепокајања нити могућности, да човек чини ма каква добра дела ради спасења свога и уласка уЦарство.Целу ову величанствену и пророчку причу Господ завршује речима: јер су многи звани, али је мало изабраних. Ово се односи и на Јевреје и на хришћане. Мало је било изабраних међу Јеврејима; мало их је и мећу хришћанима. Сви ми који смо се крстили позвани смо за царску трпезу, но Бог једини зна, који су Његови изабрани. Авај ономе од нас коме Цар Свевишњи пред свима ангелима и светитељима буде рекао: пријатељу, како си ушао овамо без свадбеног руха? Какав стид, но бескористан! Какав ужас, но непоправим! Каква пропаст но бесповратна! Но у самој ствари ове речи Бог нама говори и сада кад год приступимо светоме олтару да узмемо Причешће, и да се душом својом сјединимо са Жеником Христом — пријатељу, како си ушао овамо без свадбеног руха? Ослушнимо срцем својим и савешћу својом када прилазимо часном путиру, и чућемо ово питање, и овај прекор. Само што ове речи Божје не повлаче собом плач и шкргут зуба у најкрајњој тами, што ће бити онда када нам Бог последњи пут то буде казао. А ко од вас може јамчити, да му ове речи Бог не говори данас последњи пут у овоме земаљскоме животу? Ко може јамчити, да се још ове ноћи његова душа неће обрести у прљавом оделу греха на сјајноме збору небескоме око царске трпезе? Ах, ко до смртних може знати, да данашњи дан није судбоносан за целу његову вечност? Неколико минута само одлучили су судбу двојице разбојника на крсту. Тих неколико минута један од њих није умео искористити, и отишао је у таму најкрајњу; док је други тих неколико минута благоразумно искористио, покајао се, признао Сина Божјег и замолио Га за спасење своје: опомени ме се, Господе, када дођеш у царство твоје! И у томе тренутку стара хаљина греха спала је с његове душе и душа се његова обукла у сјајну свадбену хаљину. И покајани разбојник с достојанством избранога појави се у Рају за царском трпезом. Не одлажимо, дакле, ни ми покајања ни часа једнога. Јер сваки идући час можеда нас више не уброји у житеље овога света. Брзо чистимо и перимо своју душу бар онолико колико чистимо и перемо своје тело, које ће данас сутра бити храна црвима. Чистимо је покајањем и сузама, перимо је постом и молитвом, и одевајмо је хаљином изатканом од чистоте и љубави, и украшену свим добрим делима, а нарочито делима праштања и милосрђа. Учинимо

оно мало што Бог од нас тражи остало ће Он учинити. Кад се дете тек пожали мајци на нечистоту свога тела, мајка га брзо чисти, пере и преодева. О, колико је милостивији Отац небески од сваке мајке према Својој деци! Уствари душа свакога човека толико је нечиста, да се сама од себе никада не може очистити и удостојити присуства Божјег. Но нека сваки човек увидисвоју душевну нечистоту; нека је омрзне од свега срца, нека учини оно мало што се од њега тражи и, што је главно, нека завапије Богу, да га Бог својим огњем и духом очисти. А Бог стоји и чека на такве вапаје Своје покајане деце, држећи у рукама најраскошније ангелске хаљине, вазда готов, да очисти опере, оснажи, осветли, намирише и одене све оне који с покајањем вапију к Њему. Слава и хвала нека је Свемилостивоме Богу нашему. Слава и хвала небеском Женику душе наше, Господу и Исусу Христу, са Оцем и Духом Светим — Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА ПЕТНАЕСТАЈеванђеље о љубави

Матеј 22, 35-46. Зач. 92.

Сваки онај који хоће да посрами Бога, посрамљује себе, а Богу даје прилику да се вишепрослави.

И сваки ко ради на унижењу праведника, на крају крајева он унижава себе, а праведникавећма уздиже.

Ко ставља камен на пут праведника, сам запиње за њ, а праведника приморава само да сепење уза стрмен, одакле се још више види.

Ко дува да погаси огањ праведника, већма га разгорева, а свој гаси.На бурноме мору света Бог је стена, на којој се праведник спасава и о коју безбожник разбија

свој чамац.На бурноме мору живота праведник је камен спотицања грешнику. Грешник изваљује тај

камен и пада у рупу где је камен био.Ко се баца прашином против ветра, ослепеће. Ко засипа језеро камењем, потопиће се.Бог је као навлаш оставио правду ненаоружану и незаштићену у овоме свету, да би Он

показао Своју силу и да би насилници имали камен спотицања. Зато је јачи конац правде негосинџир неправде. Насилник кидише да прекине конац правде, но заплиће се у њега и гине.

Сатана је хтео уништити праведног Јова, па га је дигао у небеса. Онда када је Јов изгледаонемоћан, победио је. Сатана је хтео уништити цара Ирода, и овај, по злу своме, није се томепротивио. И када је Ирод изгледао свемоћан, пропао је.

Све што је од Бога у овоме животу чини се немоћно, но јаче је од звезда и од бучних океана.Погледај и научи се из ових противположности, које ти је Бог за поуку оставио: Мојсеј и

Фараон, Давид и Голијат, Јов и Сатана, Јерусалим и Вавилон, три отрока и цар Навуходоносор,Данило и Дарије, апостоли и Рим. И ако будеш разумео поруку, коју ти је Бог оставио у овимсунцосјајним примерима, ти ћеш радосно узвикнути с дивним Давидом: Једни се уздају у кола,други у коње, а ми у име Господа Бога свога (Пс. 20, 7). И тад ћеш разумом дивно разумети исрцем усвојити речи апостола Павла: што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрамипремудре; и што је слабо оно изабра Бог да посрами јако (I Кор. 1, 27).

Но каква је судба добра у овоме свету, какав је његов ток, његова привидна слабост инеодољива јачина, то не можеш ни на коме у историји света тако јасно видети као на самомеГосподу Исусу. Најпознатији Он се јавио као непознат; Најправеднији Он је осуђен каонеправедан; Најмоћнији Он се дао убити као немоћан. И шта је било на крају? Победа и слава.Победа и слава Његова, а пораз и срам оних, који Га не примише, не признаше и намучише. Нојош прави крај није ни дошао; а кад дође, тек онда ће се видети сва величина Његове победе и

сав сјај Његове славе; и тек онда ће се видети сав ужас пораза и срама Његових гонитеља имучитеља.

Кад год су непријатељи добра, непријатељи Божији, плели мрежу Христу, сами су падали уњу; кад год су спремали понижење Њему, сами су били понижени, и кад год су хтели Њему дазатворе уста, сами су морали заћутати. Управо, све што су чинили на Његов срам окренуло се наЊегову славу а на њихов срам. Тако је било онда, тако бива и данас. Ко год се и данас успротивиХристу, пашће и пропашће, а Христу ће тиме само дати прилику да већма засветли Својом силоми славом. Тако бива данас, тако ће бити и сутра — све до скончања времена. И данашњејеванђеље показује дивно, шта бива с људима, када кушају Бога, спремајући тиме себи част аБогу бешчашће.

Законик неки приступи к Исусу кушајући га и упита: учитељу, која је заповест највећа узакону? Ово је било последње у низу оних кушања, којима су Јевреји тражили ма какву закачкуда би могли Христа осудити на смрт. Како су људи затровани злом? Док Бог тражи ма и једнодобро дело код највећег грешника, да би га спасао, дотле људи траже ма и један грех коднајвећег праведника, да би га убили!

Најпре су Христа кушали главари свештенички старешине народне питањем: каквом властито чиниш? и ко ти даде ту власт? Нашто је Христос одговорио, питајући њих о крштењуЈована Крститеља, да ли је то крштење било с неба или од људи? Тим питањем Господ је збуниоСвоје кушаче, који помислише: ако речемо: с неба, рећи ће нам: зашто му онда не веровасте?ако ли речемо: од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка. То кушање испалоје на славу Христову и на срам кушача. Јер тиме се открио кукавичлук грешника да кажу истину,и у исто време дата је нама поука, да је Јован посланик Божји и да је тим пре Господ Исуснебески властодржац. При овоме кушању удружили су се били против Христа свештеници икнежеви, који су иначе били непријатељи међу собом.

Потом су фарисеји с Иродовцима изашли пред Христа с кушањем, да ли треба или не ћесарупорез плаћати? Кажи нам дакле шта мислиш: треба ли дати харач ћесару или не? Господ јепогледао у новац, на коме је био лик ћесарев и одговорио: подајте ћесарево ћесару а БожјеБогу. И то кушање испало је на славу Христову а на срам кушача. Јер реченим речима Господ јеуметнуо још једну потребну циглу у грађевину Своје науке, оставивши нама кроз то једнунеопходну и дивну поуку, а кушаче посрамио откривши и разбивши њихове сплетке. При овомекушању удружили су се били стари међусобни непријатељи: фарисеји и Иродовци; први, који сусе правили родољуби и пријатељи народа, и други, који су те држали с Римљанима, господаримаПалестине.

Потом су садукеји сами пришли ка Христу с једним нарочитим кушањем. Кад седморицабраће један за другим изумру, остављајући један другом у наслеђе, према Мојсејевом закону,једну исту жену — чија ће та жена бити о васкрсењу мртвих? На ово глупаво питање, које секушачима чинило особито вештом замком за Христа, одговорио је Господ Исус: о васкрсењунити ће се женити ни удавати, него су као ангели Божји на небу. Па пошто су садукеји билиједна секта људи, који од сувишне земаљске учености нису веровали ни у Свето писмо нити уживот после смрти, преблаги Господ је искористио ову прилику, да оправда веру у загробниживот и васкрсење рекавши: а за васкрсење мртвих нисте ли читали што вам је рекао Богговорећи: ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Није Бог, Бог мртвих него живих.И тако кушање и ових кушача испало је у корист Христову а на штету њихову. Јер се показалонезнање и глупост кушача, и јер је Господ, одговарајући њима, одговорио и свима нама на једномучно питање, на које нам нико други не би знао одговорити.

Најзад, кад бише поражени и садукеји, који су сматрали себе и били сматрани од света каоособите мудрице, сабраше се најцрњи мећусобни непријатељи, фарисеји и садукеји, да учинезаједнички напад, те један од њих, у име свију, упита Христа: која је заповест највећа у закону?Са овим питањем ове слуге мрака мислиле су посигурно ухватити Христа у погрешци, тако да

би Га могли извести пред суд. Они су били погазили све главне заповести из закона Божјега,даног им кроз Мојсеја, и остали су само са два штура шипка: обрезањем и празновањем суботе.И то су истина биле заповести Божје, но не главне, и не онако штуре и бесмислене како су ихони схватали у те дане. Мислили су свакојако, да ће Христос истаћи једно од тога: или обрезање,или суботу, или пак неку нову Своју заповест. Па су рачунали: ако Он каже да је обрезање главнаБожја заповест, да Га оптуже за потцењивање суботе; ако ли истакне празновање суботе каоглавну заповест, да га оптуже за потцењивање обрезања; а ако ли пак да неку нову заповест одСвоје стране, да Га поготову оптуже за потцењивање старога закона Божјега. Они, скудоумни,нису могли ни слутити, да ће Христос изрећи оно у чему су они најсиромашнији, и да рекавшистаро изриче опет ново.

А Исус му рече: љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и своммисли својом. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова; љуби ближњега свога каосамога себе. Обе ове заповести налазе се у Старом завету, но не једна уз другу, него у две разнекњиге Мојсејеве (V Мојс. 6, 5; III Мојс. 19, 18). Оне нису стављене у десет Божјих заповести,које чине основ целог закона даног кроз Мојсеја, него су као узгред поменуте, због чега је малоко на њих и обраћао пажњу. Нису оне случајно стављене мећу споредне заповести, него понарочитом промислу Божјем, пошто људски род у оно време још није био спреман да ове двезаповести прими. Пре него се дође на велику школу мора се проћи мала школа. А ДекалогМојсијев представља малу школу вежбања и припремања за велику школу љубави.

Љуби Господа Бога свога. То је прва и највећа заповест. Друга зависи од ње и истиче из ње.Но зар љубав бива по заповести? Не, не бива. Но, на жалост, заповест о љубави морала је доћи,пошто је потамњено срце људско заборавило природну љубав човека према Ономе који највишељуби човека. И мајка не опомиње своје дете на љубав према себи све док се дете њено толико незаборави, да презре и озлоби мајку своју и пође низ клизаве странпутице светске љубави. Тадаљубав према мајци постаје заповест, и то не толико због мајке колико због детета. Никаквузаповест о љубави Бог не даје ангелима, пошто су ангели неудаљени од Бога и пошто ониприродно љубе Бога. Уопште стид је за људски род, што је он изазвао ову заповест о љубави. Јерзаповест о љубави према Богу колико је заповест толико је и укор роду човечјем. И сваки онај коиоле зна шта све Бог чини за њега и шта он све дугује Богу, мора, уистини, осетити најдубљистид, што је грехом затровани човек дао повода за овакву заповест. Гле, љубав човека према Богуприроднија је него љубав детета према мајци. Зато љубав човека према Богу треба, и без икаквезаповести, да је очигледнија од љубави детета према мајци. („Бог је највише добро од кога јесвако добро и блаженство. С Богом живети је и у несрећи срећа, у сиромаштини богатство, ујаду утеха.— Зато љуби Њега као највише добро и блаженство твоје, љуби Га више свакогстворења, више оца и мајке, више жене и деце, и више себе самога" Тихон Задонски, Сочин. I).Зашто дете љуби мајку своју? Зато што осећа љубав мајке према себи. А зашто човек не осећаљубав Бога према себи? Зато што му је срце одебљало и вид духовни помрачен грехом. Христосје и дошао у свет да учини, да би срце људи отанчало за фино осећање љубави према Богу, и даби се духовни вид помраченог човечанства отворио. Дошао је Христос Господ, као најјачи изразБожје непромењене љубави према човеку, да би разгорео поново потухли огањ љубави у срцимадеце Божје, и да би оно што је негде код људи било сасвим природно, као и код ангела, павременом постало неприродно, учинио поново природним. Кад мајка не би љубила дете, зар бидете могло љубити мајку? Кад Бог не би љубио човека, зар би човек могао љубити Бога? Но Богод почетка — и од пре почетка — љуби човека; отуда и потиче природност љубави човека премаБогу. У Својој божанској молитви пред страдање, Господ Исус говори Оцу небеском: да познасвет да си ме ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао (Јов. 17,23). Како узвишена и утешна изјава! Бог има очинску љубав према нама, грешницима инечистим људима исто као и према Своме Јединородном Сину! Они, који могу да познаду иосете дубину и неугасиви пламен ове божанске љубави, не потребују никакву заповест о љубави.

Напротив, они би се стидели, кад би им се заповедило да љубе Бога, то јест: да одговарајуљубављу на љубав. Апостол Јован, који је наслањао главу на прси Господа и Бога свога, и који јенајбоље осетио дубину и сладост божанске љубави на самом непресушном извору њеном, пише:дечице, да имамо ми љубав к њему јер он најпре показа љубав к нама (I Јов. 4, 19; 4, 10). Видите,како пише! Ово нису вешто изабране и састављене речи светских мудраца, него је ово гугутањеу треперењу срца онога који се појио пуном мером љубави на самом извору, и који се урадосном одушевљењу служи најпростијим речима да искаже неисказиву љубав Божју. Чујте садкако други један апостол, који је најпре мрзео и гонио Христа, пише о љубави: ко ће насраставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? или гоњење? или глад? или голотиња? илистрах? или мач! Па још додаје: знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни ангели, нипоглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће, ни висина, ни дубина, ни друга каква твар моженас раздвојити од љубави Божије, која је у Христу Господу нашем (Рим. 8, 35 — 39). Ја мислим,од кад је света и времена, да један човек није речима дао јачега израза своје љубави. И ово нијељубав по заповести и због заповести, но ово је љубав која је природно изазвана љубављу, пламенкоји се запалио од већег пламена. Заповест је дата онима који су давно давним заслужили казнузбог отупелости према љубави, због прекршаја љубави и вапијуће неблагодарности према Богу.Ни Христос ни Апостоли, нити све војске љубитеља Бога на небу и на земљи, нису моглиобразложити заповест о љубави према Богу боље, нити дати јачи подстицај за извршење тезаповести, ван просте напомене, да Бог најпре љуби нас, и да Он најпре показа своју љубавпрема нама. Могле би се написати — и већ су написане — читаве књиге доказа Божје љубавипрема нама и разлога наше љубави према Богу. Сав створени свет, видљиви и невидљиви, доказсу Божје љубави према нама; сва природа и њено устројство, сунце и звезде, годишња времена,ток човечјег живота под оком Провиђења, дуготрпљивост Божја према грешницима, нечујно номоћно подржавање праведника, и остало, и остало све, чему броја ни имена нема, доказујељубав Божју према нама. Но нашто све то набрајати и именовати, кад је довољно рећи само даБог нас љуби, да Он најпре љуби нас! Силазак Сина Божјега мећу људе, Његово дело и Његовострадање за људски род премаша својом величином и блеском све остале доказе Божје љубави.Његова уста казала су нам, да Бог нас љуби као и Њега; Његова наука показала је то; Његовадела засведочила су то; Његово страдање запечатило је то. Зато и Његова заповест о љубавитреба што пре да постане у срцима нашим неодољиво природно осећање слично осећањуљубави детета према мајци, слично но много јаче.

Зашто Господ заповеда да љубимо Бога свнм срцем, свом душом, и свом мисли својом! Првозато да би појачао ту заповест и што јаче је урезао у памет људима. Друго зато да би показао, даљубав према Богу искључује сваку другу љубав, свако дељење љубави, свако служење двојицигосподара — Богу и мамону. Но има још један тајанствени унутрашњи разлог. Бог је тројство,Оца и Сина и Духа Светога, у јединству. И човек је тројство од срца, душе и ума. И отац љубичовека, и Син љуби човека, и Дух Свети љуби човека. Цео Бог љуби човека. Зато и долазизаповест, да би цео човек љубио целога Бога. Кад човек љуби целим срцем својим, и целомдушом својом, и целим умом својим, онда цео човек љуби. Кад човек љуби Оца, и љуби истотако Сина, и љуби исто тако Духа Светога, онда човек љуби целога Бога. Кад један део човекаљуби један део Бога, онда љубав није потпуна; не, него онда љубав уопште није љубав; јерподељен човек није човек, и подељен Бог није Бог. Кад неко каже, да љуби Оца, но да не зна заСина и Духа Светога, тај нема љубави према Богу. И кад неко каже, да љуби Сина, но да не зназа Оца и Духа Светога, тај нема љубави према Богу. И кад неко каже, да љуби Духа Светога, нода не зна за Оца и Сина, тај нема љубави према Богу. Јер тај не познаје Бога у целини. Исто таконема љубави према Богу ни онај ко каже, да љуби Бога само срцем, или само душом, или самоумом. Јер тај не познаје себе у целини, нити уопште зна за љубав. Љубав, права љубав — а неоно што свет зове љубављу — иде од целине ка целини. („Уништи у себи свако раздељење; нека

буде сав човек сабран у једно и свецело устремљен к Богу". Игњат. Брајчанинов: Сочин. т. IV,бес. в 22. воскресение.

Преп. Симеон Нови Богослов наводи ове дивне примере љубави према ближњем који у истовреме кратко и јасно изражавају суштину љубави. „Ја знам човека, говори он, који је час плакаозбог овога или онога (грешника), час ударао себе у лице и у груди за спасење понекога, часстављао себе на место грешника, који је згрешио речју или делом, и уображавајући самога себекао учинитеља греха брата свога, испоставио је тај грех Богу и молио се за опроштај,пролевајући при томе обилне сузе. Знао сам и једног другог човека, који се много радовао збогоних који су се подвизавали, усавршујући се у свакој добродетељи и преуспевајући у добру, каода је уверен био, да ће он примити награду за њихове добродетељи и подвиге чак и више од њихсамих; а опет скорбео је и скрушавао се због оних који су згрешили речју или делом, и то такосилно да није сумњао, да ће он једини имати да одговара за све њих и бити бачен у пакао. Знам итаквога, који је тако силно желео спасење браћи својој, да је много пута с топлим сузама молиоБога, да или и они буду спасени, или да и он заједно с њима буде предан мукама. Покренутбогоподобном топлом љубављу он никако није желео бити спасен сам без браће своје. Јер такосе он био с њима сјединио духовно, сојузом свете љубави, у Духу Светоме, да чак није желео ниу царство небеско ући одељен од њих." То назива Преп. Симеон „богоносном, савршеномљубављу према Богу и ближњему". Слово 54.) Видите ли, како се дубоким и неисцрпнимсадржајем ове просте заповести оповргавају све јереси против тројичности Бога у јединству? Ијош: како се њоме развејава у прашину сва половна и ситничарска психологија неких научниканаших дана, која комада унутрашњег човека и чини га бескрајно ништавним и несрећним?

А друга је заповест као и ова: љуби свога ближњега као самога себе. Не каже: равна овој,него: као и ова. То јест: и друга се заповест тиче љубави, но не љубави према Творцу него премастворењима. Љубећи своју мајку дете љуби и сва дела и све радове и направе своје мајке; аособито: љубећи своју мајку дете љуби и своју браћу и сестре. Љубав према мајци појачаваљубав према браћи и сестрама. Ко има љубави према својим родитељима, природно ће је иматии према својој браћи; ко пак нема љубави према родитељима, ретко може имати љубави премасвојој браћи. Исто тако, ко има љубави према Богу, лако ће имати љубави према људима каобраћи својој по Богу; ко пак нема љубави према Богу, тај може само себе варати да има љубавипрема људима. Такав човек у најбољу руку може имати само извесног магловитог сажаљењапрема људима, коме је опет извор у сажаљењу самога себе. Мада је ова заповест изречена и уСтаром Завету, она је сасвим нова у устима Христовим. Јер и Господ вели на другом месту: новувам заповест дајем: да љубите један другог као што ја вас љубих (Јов. 13, 34). Прво зато јенова, што је изриче Онај, који је показао највећу љубав према људима у историји света; а другозато, што је појам ближњих раширен далеко изван зидова јеврејског народа и распрострт на свељуде Божје. Љубите непријатеље своје, рекао је Христос. Јер ако љубите оне који вас љубе,какву плату имате (Мат. 5, 44-47)? Не обасјава ли Бог сунцем и непријатеље ваше? И не даје лиОн дажд и онима који вас не љубе? Твоје је да љубиш све људе ради љубави Божје, а Његово јепосле да дели праведне од неправедних.

Наши ближњи јесу видљиво поље, на коме ми показујемо љубав своју према невидљивомБогу. На коме ће се очитавати наша љубав према Богу ако не на људима који живе с нама наземљи? Бог бива ганут нашом љубављу према суседима нашим слично мајци која се осећаганута љубављу некога странца према детету своме. Толико је неопходно нужно показати својуљубав према Богу на људима око себе, да апостол љубави чак назива лажом онога ко каже даљуби Бога а мрзи на брата свога: ако ко рече: ја љубим Бога, а мрзи на брата свога, лажа је (IЈов. 4, 20).

Наши ближњи јесу за нас школа, у којој се ми вежбамо у најсавршенијој љубави — љубавипрема Богу. Свако дело љубави, које ми учинимо некоме човеку, већма разгорева нашу љубавпрема Богу. А у чему треба да се састоји наша љубав према ближњим, то нам је јасно речено и

примером показано како од стране самога Господа и Његових светих апостола, тако и од читавевојске Божјих угодника, богоносних отаца, мученика и мученица. Но главна су дела љубави:милосрђе, праштање увреда, молитва за друге, подржавање слабих, стишавање гордих,опомињање неправедних, поучавање неуких, прикривање туђих недостатака, похваљивањетуђих врлина одбрана потиштених, жртвовање животом за друге. Од ове љубави нико веће нема,да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јов. 15, 13). Но ако неко чини и највећепожртвовање из каквих других побуда, а не из љубави, његово пожртвовање не вреди ништа (IКор. 13, 3). Ко има љубав има све, и испунио је сав закон.

Најзад, да поменемо и дубоко схватање апостола Павла Цркве Христове, из кога схватањанеминовно и природно проистиче љубав према ближњим. Сви ми верни јесмо уди Христови,живи делови тела Христовога (Ефес. 4. и 5. глава и I Кор. 6, 15). Сви ми растемо у један велики иживи организам, у једно небеско тело, коме је глава Христос. Кад. је то тако, онда треба да сљубављу помажемо узраст и напредовање један другог. Кад један део тела напредује, то је надобро и корист целога тела; кад је један део тела болестан, то је на муку у штету целога тела.Отуда љубав наша према ближњима служи здрављу како наших ближњих, тако и нас самих.Ваистину, љубав је здравље; мржња је болест. Љубав је спасење, мржња је пропаст.

И тако ове две заповести о љубави јесу највеће у закону Божјем, и већих нити је било, нитиима на земљи. То је закон царски (Јак. 2, 8), којим се држи небо и спасава земља. О овим двемазаповестима виси сав закон и сви пророци. Бог је дао сав закон Мојсејев из љубави, и Бог језагрејао пророке Својом љубављу. Може се рећи, да се прве четири заповести у старом законуодносе на љубав према Богу, а осталих шест на љубав према ближњима; премда су свих десетстарих заповести само сен Христовог закона о љубави. Може се још рећи, да све добро, што јечовек у стању учинити, проистиче из љубави према Богу и из љубави према ближњима. Инајзад, може се рећи, да сви греси, што их је било и што их има, јесу греси или против љубавипрема Богу или против љубави према ближњима. Ако се и даље буде ишло у размишљању одубинама и ширинама ове две божанске заповести, могло би се слободно рећи да о њима висинебо и земља, сав створени свет: ангелски и материјални.

Ето, шта су постигли својим кушањем и удружени непријатељи Христови! Ето, какву супламену искру искресали злобним ударом у камен! Они су смерали да понизе и збуне Христа,међутим себе су понизили до прљаве прашине, а Христа су уздигли до престола вечногаЗаконодавца. И тако, ово последње кушање дало је прилику Христу, да Себе бескрајно прослави,а нама опет свима да пружи најдрагоценију корист објављујући нам заповести о љубави.

После оваквог одговора Христовог, непријатељи Његови заћутали су. И нико више не смеде дага запита. И не само то, него, према причању јеванђелиста Марка, онај законик, који је ставиопитање Господу, готово се обратио у следбеника Христовог, тако му је Господ рекао: ниси далекоод царства Божјега. Јер кад је законик кушач саслушао неочекивани одговор Спаситељев, онније могао одолети а да не узвикне: учитељу, право си казао! додавши још од своје стране да јељубав према Богу и ближњем већа од свију жртава и прилога. Онај, који је мислио победити,остао је побеђен; и они, који су мислили посрамити, остали су посрамљени. И нико више несмеде да Га ишта запита.

Сада је био дошао ред на Христа да он њих пита. И Он их упита:Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше му: Давидов. Рече им: па како Давид њега

назива Господом говорећи: рече Господ, Господу мојему: седи мени с десне стране док положимнепријатеље твоје за подножје ногама твојим? Кад дакле Давид назива њега Господом, какому је син? Овим питањем Господ је хтео прво да каже да је Он Христос; друго, да покаже да севарају они који очекују Месију као земаљскога цара из колена Давидова, који ће прогнатиРимљане и учинити Израиљ силним земаљским царством; треће, да су Његови кушачи Његовинепријатељи, и четврто, да ће они, као и непријатељи јединога Христа који је имао доћи и који једошао, бити побеђени и кажњени. Они му рекоше: Давидов. То је све што су они знали. И

Господ Исус је био из племена Давидова, дакле по закону њиховом — син Давидов. Но гле, нисам пророк Давид није замишљао Месију као свога сина једино по крви, иначе Га не би називаосвојим Господом. Јер где је то било, да један предак назива свога потомка Богом? Но Давид јесвојим духом провидео и познао двојну природу Христа, човечанску и божанску, и назвао ГаСвојим Господом, опет духом. Тајну ваплоћења Сина Божјега Давид је из давне давнине схватиосвојим пророчким духом много боље него ли фарисеји и садукеји, гледајући Христу у очи.Христос се имао родити из његовог племена, и Он се по телу родио од Пресвете Деве Марије,која је била из племена Давидова; но Он је имао доћи као превечни Син Божји по божанскојприроди Својој. И као такав Он је дошао. Господ наводи речи Давидове не да их поправи но даих потврди. Све је тачно што је Давид провидео и прорекао. Све се збило како је писано.Обећани од Бога и очекивани од људи Спаситељ дошао је на земљу и као син Давидов и као синБожји. После Свога васкрсења и вазнесења Он је, уистини, сео с десне стране престолавеличине на висини (Јов. 1, 3). И Њему су, уистини, сви Његови непријатељи пали под ноге. И несамо то, него је Он завладао влашћу Својом над свима поглаварствима, и властима, и силама, игосподствима, и над сваким именом што се може назвати не само на овоме свету него и наоном који иде (Еф. 1, 20-21). Сада је то јавна тајна, но онда је то било тајна јава. Зато Господ и неговори као од своје стране, него наводи пророчанство Давидово, које је требало бити познатоЈеврејима. Наравно, њима су била позната слова и речи, но смисао реченога и написанога био једалеко од њих. Још им Господ неће да говори ништа од Своје стране, него их пита за смисаоречи из закона, зато што су и они Њега питали нешто о закону, наиме: која је највећа заповест узакону? Он је њима добро одговорио на њихово питање; но они нису Њему могли одговорити ниречи. И нико Му не могаше одговорити ни речи: И тако се показало, да Он зна закон а да га онине знају, ма да су они себе сматрали свезнајућим у области закона. Господ је знао не само речизакона но дух и живот закона; а они су знали само речи закона, без духа и живота; зато у стваринису знали ништа. И оно што су знали било је само на пропаст њихову а на штету народа, којиих је слушао.

Нити смеде ко од тога дана да га запита више. Страх уђе у њих од препирки са Њим, укојима је Он увек односио победу над њима. Они Га, дакле, нису могли ухватити у речи, да би Гаосудили. Зато ће се сада махнути речи и прихватити сребра и злата, да потплате Јуду и лажнесведоке. И оно што нису успели речима, успеће сребром и златом. Само ће прежалостан бити зањих тај привремени успех. Јер то последње и најпрљавије средство показаће обрнути резултат,као што су то показала и сва кушања речима. То ће донети последњу и потпуну победу Христу, ањима неповратни удар и вечну пропаст. Јер једва ће проћи три дана од када буду платилинајамнике да хватају Христа и сведоче лажно на Њега, а гле, они ће морати плаћати стражаре, дане разглашују васкрсење Христово.

Хиљаду пута је боље не бити никада рођен, него родити се и устати против Бога.Сваки онај ко хоће да посрами Бога, посрамљује себе, а Богу даје прилику да се више прослави. И дивно је ово у очима нашим. Господу нашему Исусу Христу нека је слава и хвала, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

НЕДЕЉА ШЕСНАЕСТАЈеванђеље о талантима

Матеј 25, 14-30. Зач. 105.

Бог ствара неједнакост; људи ропћу на неједнакост. Јесу ли људи мудрији од Бога? Кад Богствара неједнакост, значи да је неједнакост мудрија и боља него једнакост.

Бог ствара неједнакост због добра људи; људи не могу да виде своје добро у неједнакости.

Бог ствара неједнакост због красоте неједнакости; људи не могу да виде красоту унеједнакости.

Бог ствара неједнакост због љубави, која се разгорева и подржава неједнакошћу; људи не могуда виде љубав у неједнакости.

То је прастари људски бунт заслепљености против видовитости, лудости против мудрости,зла против добра, ругобе против лепоте, злобе против љубави. Још су Ева и Адам, предали сеСатани, да би само били једнаки с Богом. И још је Каин убио брата Авеља зато што им жртвенису биле једнако праве пред Богом. Од тада до сада траје борба грешних људи противнеједнакости. А и од пре тога до сада Бог ствара неједнакост. Од пре тога, велимо, јер Бог је иангеле створио неједнаким.

Бог жели да људи буду неједнаки по свему спољашњем, као: по богатству, моћи, чину,учености, положају и т.д., и не препоручује у томе никакво надметање. Не тражите прваместа, заповеда Господ Исус. Бог жели надметање људи у умножавању унутрашњих добара:вере, доброте, милосрђа, љубави, кротости и благости, смирености и послушности. Бог је дао испољашња и унутрашња добра. Но спољашња добра код човека Он сматра јевтинијим инезначајнијим од унутрашњих добара. Спољашња добра Он је дао на уживање и животињамакао и људима. Но богату ризницу унутрашњих, духовних добара Он је расуо само по душамаљудским. Бог је дао човеку нешто више него животињама, зато Он тражи од човека више него одживотиња. Тај вишак састоји се у духовним даровима.

Спољашња добра Бог је дао човеку, да послуже унутрашњим. Јер све спољашње служи каосредство унутрашњем човеку. Све времено одређено је на службу вечном; и све смртно одређеноје на службу бесмртном. Човек који иде обратним путем, и који своје духовне дарове све утрошиискључиво на стицање спољашњих, времених добара, богатства, власти, чина, светске славе,личи на сина који од оца наследи много злата, па све злато распе на куповање пепела.

За људе који су осетили у души својој положене дарове Божје, све спољашње постајемалозначајно: Као основна школа за оног ко дође на велику школу.

Само за спољашња добра боре се незналице а не мудраци. Мудраци воде једну тежу икориснију борбу — борбу за умножавање унутрашњих добара.

За спољашњу једнакост боре се они, који не умеју или не смеју да завире у себе, нити дазапосле себе на унутрашњој, на главној њиви свога човечанског бића.

Бог не гледа на то, шта је један човек у овоме свету и шта има, и како је одевен, и нахрањен, инаучен, и од људи поштован — Бог гледа на срце човека. Другим речима: Бог не гледа наспољашње стање и положај човека, него на његов унутрашњи напредак, узраст и богаћењедухом и истином. О томе говори данашње јеванђеље прича о талантима, или о духовнимдаровима, које је Бог положио у душу свакога човека, показује велику унутрашњу неједнакостљуди по самој природи њиховој. Но она показује и много више. Својим орловским замахом оваприча прелеће сву дужину историје душе човечје, од почетка до краја. Ко би само ову једнуједину причу Спаситељеву потпуно разумео и њену поруку својим животом испунио, стекао бивечно спасење у царству Божјем.

Човек неки полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје. И једноме даде петшаланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и отиде одмах. Подчовеком треба разумети Свевишњега Бога, дародавца свих добрих дарова. Под слугама серазумеју ангели и људи. Полазећи на пут значи дуготрпљење Божје. Таланти су духовни дарови,којима Бог обдарује Своја разумна створења. Да су сви ти дарови велики показује њиховонамерно назвање талантима. Јер један таланат је био крупан новац, и представљао је вредност од500 златних дуката. Велимо, Господ је намерно назвао дарове Божје талантима, да покажевеличину тих дарова; да покаже, да је преблаги Творац богато обдарио створења Своја. Тако сувелики ти дарови, да и онај који је примио један талант, примио је сасвим довољно. Под човекомсе разуме и сам Христос Господ, што се види из речи јеванђелиста Луке: један човек од добра

рода. Тај човек од добра рода јесте сам Христос Господ, јединородни Син Божји, СинНајбољега. И још се то јасно види из даљих речи истога јеванђелиста: отиде у даљну земљу даприми себи царство, и да се врати (Лк. 19, 12). После Свога вазнесења Господ Исус отишао јена небо, да прими Себи царство, обећавши свету, да ће се опет вратити на земљу, као Судија.Када се под човеком разуме Господ Исус, онда се под слугама Његовим разумеју апостоли,епископи, свештеници и сви верни. На свакога од њих излио је Дух Свети многе добре дарове,но различите и неједнаке, да би друг друга допуњавали и тако сви скупа морално сеусавршавали и духовно расли. Дарови су различни, али је Дух један; и различне су службе, али јеједан Господ; и различне су силе, али је један Бог који чини све у свему. А у свакоме се појављујеДух на корист; и тај исти Дух раздељује по својој власти свакоме како хоће (1. Кор. 12, 4—11).Кроз тајну крштења сви верни добијају обиље тих дарова, а кроз остале тајне црквене дарови сети од стране Бога појачавају и умножавају. Под пет таланата неки тумачи разумеју пет чувставачовекових, под два таланта душу и тело, а под једним талантом јединство природе човекове. Петтелесних чувстава дато је човеку на службу духа и спасења. Телом и душом човек требабрижљиво да служи Богу и богати се богопознањем и добрим делима. И цео човек, каојединство, треба да се стави у службу Бога. У детињству човек живи са пет чувстава, са пунимчувственим животом; у зрелијем узрасту човек осећа двојство у себи и борбу између тела и духа;а у зрелом духовном узрасту човек се осећа као јединствени дух, побеђујући деобу себе на пет ина два. Но баш у том зрелом узрасту, кад човек помисли да је победилац, прети му највећаопасност од непослушности према Богу. Достигавши највећу висину он тада пада у најдубљупропаст, и закопава свој талант.

Свакоме даје Бог дарове према његовој моћи, то јест према томе колико сваки може носити иупотребити. Наравно, Бог раздаје дарове људима и према плану Светога домостројства. Као штостројитељи једнога доба нити имају исте способности, нити раде исти посао, него овај има овуспособност а онај ону, и свак ради према својој способности!

И отиде одмах. Ове речи означавају брзину Божјег стварања. И кад је Творац стварао свет,створио га је брзо. И кад је Господ Исус дошао на земљу реди Новог Стварања, ради обновљењасвета, Он је брзо свршио Свој посао: објавио и раздао дарове, и одмах отишао.Шта учинише, дакле, слуге са примљеним талантима?

Онај што прими пет таланата отиде радити с њима и доби још пет таланата. Тако и онајшто прими два доби и он још два. А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри среброгосподара свога. Сва радиност и трговина што постоји међу људима јесте слика онога што бива,или што треба да бива — у царству душа људских. Од свакога ко наследи неко имање, људиочекују да он то имање увећа; од свакога ко је стекао једну њиву, очекује се да он ту њивуобрађује; од свакога ко је изучио неки занат, очекује се да он тај занат ради како на корист својутако и на корист суседа; од свакога ко зна неко рукодеље, очекује се, да он то рукодеље покаже;од свакога ко је ушао с новцем у трговину, очекује се да он тај новац умножи. Људи се крећу,раде, глачају ствари, сабирају, мењају, продају и купују. Свак се труди да стекне што му јепотребно за телесни живот, и свак се труди да унапреди своје здравље, да подмири својесвакодневне потребе и да осигура на дуже време своје телесно биће. Све је то само слика оногашто човек треба да ради за своју душу. Јер душа је главно. Све наше спољашње потребе слике сунаших душевних потреба, и опомена и поука да се потрудимо и за нашу душу, гладну и жедну,голу и болесну, нечисту и жалосну. Зато сваки онај од нас, ко је примио од Бога било пет мерабило две мере било једну меру вере, или мудрости, или човекољубља, или страха Божјега, иличежње за душевном чистотом и силином, или кротости, или богопослушности — треба да сетруди да бар удвоји ту меру, као што су то учинили први и други слуга, и као што то обично чинељуди који се баве трговином и занатима. Онај ко не умножи дати му талант — ма који има колики талант био — биће посечен као бесплодно дрво и у огањ бачен. Оно што чини свакидомаћин са бесплодном воћком, коју узалуд окопава, калеми и ограђује, па му она ипак никакав

плод не даје, — оно ће учинити и врховни Домаћин ове васионске градине, у којој су људинајдрагоценије воћке Његове. Погледајте и сами, с каквим чуђењем и презрењем људи гледају наонога човека, који наследивши имање од свога оца ништа не ради но само седи и троши наслеђена своје личне телесне потребе и телесна задовољства! Ни најбеднији просјак не гомила на себетолико презрење људи као такав себични лењивац. Такав човек је сушта слика духовноглењивца, који је од Бога примио један талант вере, или мудрости, или речитости, или ма какведоброте, па га неискоришћена држи закопана у блату свога тела, не умножавајући га трудом, непоказујући га никоме из гордости, и не користећи никоме из себичности.

А по дугом времену дође господар тих слугу, и стаде се рачунати с њима. Бог није удаљен одљуди ни једнога часа, а камо ли на дуго време. Његова помоћ људима тече из дана у дан каопрепуна река, но Његов Суд, Његов обрачун с људима долази после дугог времена. Брз на помоћсвакоме ко Га за помоћ виче, Бог је спор на одмазди свакоме ко Га врећа, и ко беспутно трошидарове Његове. Овде је реч о последњем, о Страшном Суду, када избије час времена и свиделатељи се позову да приме своју плату.

И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата и рече:господару, предао си ми пет таланата, ево још пет таланата ја сам добио с њима. А господарњегов рече му: добро, слуго добри и верни! у малом био си ми веран, над многим ћу тепоставити; уђи у радост господара свога. А приступивши и онај што је примио два талантарече: господару, предао си ми два таланта, ево још два таланта ја сам добио с њима. Агосподар његов рече му: добро, слуго добри и верни! у малом био си ми веран, над многим ћу тепоставити; уђи у радост господара свога. Један по један слуга приступа своме господару иполаже рачун о ономе што је примио и што је примљеном заслужио. Један по један и ми ћемосви морати приступити Господару неба и земље и пред милионима сведока објавити свој рачун опримљеном и о заслуженом. У том часу ништа се неће моћи ни сакрити ни поправити. Јер ћеГоспод Својом светлошћу присутне обасјати тако да ће они сви знати истину о сваком. Ако смо уовом животу успели да удвојимо своје таланте, ми ћемо ведра лица и слободна срца изаћи предГоспода, као и ова прва двојица добрих и верних слугу. И бићемо обасјани Лицем Господаревим,и за навек оживљени речима Његовим: добри и верни слуго! Но, авај нама, ако изађемо празнипред Господара и Његове свете ангеле као онај трећи, зли и лењиви слуга!

Но шта значе речи: у малом био си ми веран, над многим ћу те поставити! Значе, да су свидарови, које ми примамо од Бога у овоме свету, па ма колики они били, малени према оном благукоје чека верне у оном свету. Јер је писано: што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође,оно уготови Бог онима који га љубе (1. Кор. 2, 9). Најмањи труд ради љубави Божје награђујеБог богатим царским даровима. За оно мало што верни претрпе у овоме животу из послушостипрема Богу и за оно мало што се потруде око своје душе Бог ће их увенчати славом, какву свицареви овога света нити су познали нити су имали.А сада ево шта бива са злим и неверним слугом: А приступивши и онај што је примио једанталант рече: господару, знао сам да си ти жесток човек: жњеш где ниси сејао, и купиш гдениси вејао; па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје. Таквооправдање своје злоће и лености подноси овај трећи слуга своме Господару! Но, неће бити онусамљен у томе. Колико и колико има мећу нама таквих који бацају кривицу на Бога за својузлобу, немар, нерад и себичност! Не признавајући грешност своју и не познавајућичовекољубиве путеве Божје они ропћу на Бога због своје немоћи, болести, сиромаштине,неуспеха. Пре свега свака реч коју лењиви слуга говори Господару сушта је лаж. Где то Бог жње,где није сејао? И где то Он купи, где није вејао? Има ли икакво добро семе у овоме свету којеније посејано од Бога? И постоје ли икакви добри плодови у васцелој васиони, који нису одБожјега труда? Зли и неверни жале се, на пример кад им Бог узима децу: „Ето, веле, како нам Оннемилосно узима пре времена нашу децу!" А по чему су то ваша деца? Не беху ли она Његовапре него их ви својом назвасте? И по чему пре времена? Зар Онај који је и створио времена не

зна кад је чему време? Ни Један домаћин на земљи не чека да му сва гора остари, па да је теконда сече, него како му кад треба сече и стару и младу, и оно што је истрајало као и тек пониклемладице, како за коју сврху у своме дому. Место што ропћу на Бога и проклињу Онога од когазависи сваки дах њихов, боље би било да говоре као праведни Јов: Господ даде, Господ узе; некаје благословено име Господње! Па онда зли и неверни ропћу на Бога, кад им туча побије жито;или кад им лаћа с товаром потоне у мору; или кад их нападне болест и немоћ; ропћу и говоре, даје Бог жесток! А то говоре само зато што, или се не сећају својих грехова, или што не могу да изтога извуку поуку за спасење своје душе.

На лажно оправдање Свога слуге одговори Господар: зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњемгде нисам сејао, и купим где нисам вејао; требао си дакле да даш трговцима, и ја дошавши узеобих своје с добитком. Трговци с новцем зову се друкчије и мењачима. То су они који промењујуједну врсту новца у другу врсту новца, и тако промењујући долазе до свога добитка. Но ово свеима свој преносни смисао. Под трговцима треба разумети добротворне људе; под новцем даровеБожје; а под добитком спасења душе људске. Видите ли, како све што бива споља међу људимајесте само слика онога што бива, или што треба да бива, у духовном царству у овоме животу?Чак и мењачи новца употребљени су као слика духовне стварности унутра у самим људима!Господ овим хоће да каже лењивом слузи: добио си један дар од Бога; ниси га хтео самискористити за своје спасење; — зашто га бар ниси предао некоме добротвору, некоме душевномчовеку, који би и хтео и умео тај дар предати другим људима, који се нуждавају у њему, да би селакше спасли? И ја, кад бих дошао, нашао бих више спасених душа на земљи: више верних,више облагорођених, више милосрдних и кротких. Место тога ти си закопао талант у земљутвога тела, које је у гробу иструлело (јер ово ће Господ говорити на Страшном Суду) и које тисада ништа не помаже!

О, како јасна и како страшна поука за оне који имају много богатства, и не деле га сиротињи;или много мудрости, и држе је закључану у себи као у гробу; или много ма какве добре икорисне способности, и не показују је ником; или велику власт, и не штите бедне и потиштене;или велико име и славу, и не и једним зраком неће да обасјају оне који су у тами! Најблажеречено за њих: сви су они лопови. Јер Божји дар сматрају својим; присвојили су туђе, и сакрилису даровано. Но нису они само лопови него и убице. Јер нису помогли спасти оне које су моглиспасти. Њихов грех није мањи него грех човека, који би стајао с конопцем крај реке и видеонекога где се дави, и не би му бацио конопац да се спасе.

Ваистину и таквима ће Господ рећи као што је у овој причи реко и злом слузи.Узмите дакле од њега талант, и подајте оном што има десет таланата. Јер свакоме који

има даће се, и претећи ће му, а од онога који нема, и што има узеће се од њега. И неваљалогаслугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба. И у овоме животу биваобично, да се узима од онога што има мало и даје ономе што има много. И то је само слика оногашто се догађа у духовном царству. Од распусног сина не одузима ли отац новац и не даје ли синуразумноме, који га зна корисно употребити? Од непоуздана војника не одузима ли војсковођамуницију и не даје ли добром и поузданом војнику? Неверним слугама одузима Бог Своје даровејош у овом животу: немилосрдни богаташи обично доживљавају банкротство и умиру у беди;себични мудраци завршавају крајњом скудоумношћу или лудилом; погорђени светитељи падајуу грех и завршавају као велики грешници; насилни властодршци доживаљавају поругу, срам инемоћ; свештеници, који нису поучавали друге. ни речима ни примером, падају у све тежи итежи грех, док се у тешким мукама раставе с овим животом; руке, које нису хтеле радити оношто су умеле радити, постају дрхтаве или укочене; језик, који није хтео говорити истину коју јемогао говорити, постаје задебљан или мртав; и уопште сви скривачи Божјих дарова завршавајукао бездарни просјаци. Они који нису умели делити док су имали, мораће научити просити кадим се узме имање. Не узме ли се некоме злом и тврдом себичњаку дати му дар баш до његовесмрти, узима се његовим блиским потомцима или сродницима, којима је његов дар допао у

наслеђе. Главно је, да се неверноме одузима дати му талант, и тек кад му се исти одузме шаље сеон на осуду. Јер Бог неће никога осудити докле у њему стоји Његов благодатни дар. И осуђеникупред земаљским судовима пре него се пошаље на осуду скида се Његово одело и облачи се уодело робијашко, одело осуде и срама. Тако ће и сваки непокајани грешник бити најпре обнаженод свега што је на њему било божанско, па ће се онда послати у таму најкрајњу, где је плач ишкргут зуба.

Ова прича нас јасно учи, да неће бити осуђен само онај ко зло чини, него исто тако и онај кодобро не чини. И апостол Јаков учи: који зна добро чинити и не чини, грех му је (Јак. 4, 17). СваХристова наука као и пример Христов упућују нас на чињење добра. Уздржавати се од зла, то јеполазна тачка; но цео пут животни једнога хришћанина треба да је посут добрим делим каоцвећем. Чињење добрих дела неизмерно много помаже уздржавању од злих дела. Јер тешко да сеико може уздржати од зла не чинећи у исто време добро, и сачувати од греха без практиковањадобродетељи.

Још нам ова прича потврђује, да је Бог подједнако милостив према свима људима; Јер јесвакоме створеном човеку дао понеки дар; истина: неком више неком мање, што ни мало немења ствар, пошто Он тражи више од онога коме је више дао, а мање од онога коме је мање дао.Но свакоме је дао довољно, да може спасити себе и помоћи спасењу других. Зато би билопогрешно мислити, да у овој причи Господ говори само о богаташима разне врсте у овоме свету.Не; Он говори о свима људима без разлике. Сви су без разлике послани у овај свет с некимдаром. Удовица која је у храму Јерусалимском приложила две последње своје лепте, била је врлосиромашна новцем, но није била сиромашна даром пожртвовања и страха Божјега. Напротив,због добре употребе ових дарова, па ма и преко две бедне лепте, она је била похваљена одсамога Господа Исуса. Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију (Марк.12, 42—44). Но узмимо баш најгори и најзагонетнији случај. Замислите човека слепа иглувонема, који као такав проживи цео свој век на земљи, од рођења до смрти. Неко ће се од васзапитати: па какав дар од Бога има такав човек? и како се он може спасити? Има он дар, и товелики. Ако он не види људе, виде људи њега. Ако он не дели милостињу, он побеђује милосрђекод других људи. Ако он не може речима да опомиње на Бога, он служи сам собом као живаопомена људима. Ако он не проповеда речима, он служи као доказ проповеди о Богу. Заиста, онможе многе привести к спасењу, а кроз то и себе спасити. Но знајте, да слепи, и глуви, и немиобично не спадају о оне који закопавају свој талант. Они се не крију од људи, и то је доста. Јерсве што имају да покажу, они показују. Сами себе! И то је новац који они стављају у промет и садобитком враћају Господару. Они су слуге Божје, опомена Божја, изазивање Божје. Онииспуњују срца људска страхом и милосрђем. Они представљају страшну и јасну проповед Божју,урезану у месу. Баш они који имају очи, и уши, и језик, — они су ти који најчешће закопавајусвој талант у земљу. Њима је дато много, и кад се од њих буде тражило много, они неће моћидати ништа.

И тако, неједнакост је постављена у сами основ створенога света. Но тој неједнакости требасе радовати, а не бунити се против ње. Јер њу је поставила Љубав а не мржња, Разум а не лудост.Није људски живот ружан због одсуства једнакости, него због одсуства љубави и духовногразума у људима. Унесите више божанске љубави и духовног разумевања живота, па ћетевидети, да још двапут оволика неједнакост неће ништа сметати блаженству људи.Ова прича о талантима уноси светлости, разума и ума у душе наше. Но она нас и подстиче и жури, да не одоцнимо свршити посао за који смо послати од Господара на тржиште овога света. Време протиче брже од најбрже реке. И скоро ће бити крај времену. Понављам: скоро ће бити крај времену. И нико се из вечности неће моћи повратити да узме заборављено и да учини неучињено. Зато пожуримо, да искористимо дати нам дар Божји, позајмљени талант Господара над господарима. Господу Исусу нека је слава и хвала за ову божанску поуку као и за све,

заједно са Оцем и Духом Светим — Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

О СЛУЖБИ СИНА БОЖЈЕГА

И Ја сам међу вама као слуга (Лука 22, 27)

Христос се роди, драга браћо!Роди се као слабачко дете Онај који је небеса утврдио силом својом. Роди се у тами пештере

витлејемске Онај који је светлост свету, светлост ангелима и људима. Роди се као слуга Онајкоме херувими и серафими служе од створења света дан и ноћ певајући му: свјат, свјат, свјатГоспод Саваот. Као слуга је дошао на земљу, као слуга послужио људима, као јунак све отрпео,и као Бог васкрсао, да буде судија свим живим и мртвим.

Од свих његових божанских речи ја хоћу данас да вам напоменем само једну свету испасоносну реч, која у данашње време може бити лек многим болесним душама, болесним одсебичности и властољубља: Та реч гласи: а ја сам међу вама као слуга. И још је Он ту речпоновио пред светим апостолима својим рекавши им, да није дошао да му служе него да служи(Мат. 20, 28). Па кад је Он, Цар царева, дошао као слуга да служи људима, шта је остало нама?Кад виноградар који је лозу засадио, стоји на служби, како да лоза не стоји на служби? Каддрводеља служи, како дрво да не служи? Кад се мајстор не стиди служити, како справамајсторова да се стиди служити? О, браћо моја, на небу се царује, на земљи се служи. Земља јепоприште службе, и свака твар која се на земљи јави, мора да служи. И кад се Творац новихтвари спустио на ово поприште службе, и Он је морао да служи Својим примером. Он јепоказао, да се само служењем на земљи задобије царовање на небу.

Али у наше дане, на жалост много се намножило људи, који мрзе сваку службу и којисматрају проклетством служити ма коме. То су болесне душе, претешке и себи и другима, идржави и човечанству. Њихова болест долази отуда, што су оне заборавиле, да је земљапоприште службе, и да су оне послане у овај свет на службу. Син Божји није тражио првенстванего је прао ноге ученицима својим, и сви савремени болесници болују од грозничаве жудње запрвенство. Син Божји није истицао своја права него само своју службу, а ови истичу само правасвоја. Син Божји није жудео за влашћу, а ови помрачише и озлобише све своје дане на земљиопаком страшћу за влашћу. Не боре се данас за првенство само велики него и мали. Не рву се заправо само умни него и неумни, и тако се изједначују у безумљу и једни и други. Не отимају сеза власт и првенство само људи по великим градовима него и по варошицама и селима.Партијска подела и кавга око првенства ухватила је корена и међу вама, који сте до јуче уропству под Турцима били као хришћани уједињени и сложни. Том поделом и кавгом прља се ипонижава слобода, за којом сте толико чезнули и коју сте најзад добили Божјом вољом ипожртвовањем многобројне браће ваше. А та партијска подела и кавга народа многима служисамо на то да без труда и без службе дођу до богатства и власти. Ја знам, да ви то у души неодобравате. Кад год сам путујући по епархији, о томе с вама разговарао, дознао сам, да и ви самимрзите ту поделу и кавгу. Па кад је мрзите, ви је и одбаците. Поделом се не долази до мира нитикавгом до среће. Гле, нико није имао такав мир душевни као Господ Христос, а Он је био слугасвима. Као неуморан слуга свима Он нам је показао својим примером, да се мир задобијаслужбом и да се срећа постиже трудом на измирењу других. Ко служи људима, има мир сљудима, и кроз тај мир задовољство живота. А ко још и твори мир међу људима, тај облачи себеу достојанство сина Божијега, јер је сам Господ рекао: Благо миротворцима јер ће се синовиБожји назвати (Мат. 5, 9). Зато данас, кад славимо рођење Сина Божијега, сетимо се, да је Ондошао као слуга на земљу, да послужи спасењу људи, и заветујмо се и ми бити слугама Бога исвојих ближњих. Свако часно занимање јесте служба, и сваки положај међу људима, без обзира

колико је знатан или незнатан, треба разумети као службу, те према томе сваки треба да се трудида изврши до краја своју службу на славу Бога и на добро својих ближњих. На Страшноме судунеће нас Судија питати, колико смо се на земљи, на овом попришту службе, частили и гозбили, иколико смо богатства нагомилали, и колико смо се положајем уздигли изнад других људи, негоколико смо послужили на славу Његову и на добро ближњих. Према својој служби свака ће душапримити плату од праведног Судије.Господ је дошао да послужи људима из љубави према људима. Јер љубав се показује кроз служење. Ко има већу љубав тај више и служи. А Христова је љубав највећа, за то је и Његова служба била највећа, најтежа и најнеуморнија — служба до суза, крви и смрти на крсту! Зато, браћо, поклонимо се служби Сина Божјега; поклонимо се љубави Његовој, поклонимо се и помолимо му се: да нас обасја светом вером, да утврди мир и добру вољу у нама и међу нама, да нам опрости грехе наше, да нас исцели од гордости и сваке злобе. Поклонимо се и помолимо се, да нам свима помогне милошћу и силом својом, да би умирени, уједињени, опроштени, исцељени и надахнути духом Његовим, могли верно послужити слави имена Његовог, и да би радосна срца могли запевати ангелску песму: Слава Богу на висини, мир на земљи и добра воља међу људима! Слава Сину Божијем Јединородном, са Оцем и Духом светим, Тројици Светој, Једнородној и неразделној, сада и на век века. Амин.

Божићна посланица — Охрид 1926. г.

СВЕТЛОСТ СА ИСТОКА

Хиљадама година тражена је светлост на Истоку. Најмудрији Грци доказивали су својумудрост цитатима источњачким. А нико код старих Грка, почев од Талеса до Платона, и одХеродота до Ксенофона, није за мудраца сматран, ко није био пропутовао Исток. Рим је присвоме паду капитулирао пред Истоком: одбацио је своје богове и поклонио се персијском богусветлости — Митри. Алжир, Триполис и Шпанија васкрсли су из својих рушевина онда, кад сусе окренули лицем ка Истоку и отуда примили очекивану светлост, која им се јавила у арапском,поетичном, душевном и уметничком Исламу. Средњевековна Европа, насељена цимбро—тевтонским „риђим бестијама" галским и англобритским варварима с крвожедним друидскимидолопоклонством, и скитским полуљудима, почиње своју поносну историју тек од онога часа,када се витлејемска звезда зауставила над њеним зверињаком, и када је својом благом,божанском светлошћу обасјала њену мрачну пећину. Историја европска почиње управо сдоласком Христа у Европу. Дотле није било историје; дотле је било само комешање људскихбића у Европи. А комешање и историјски покрет није једно и исто. Инсекти се комешају, људисе крећу. Комешање је без темпа и свесног циља, историјски покрет има и једно и друго.

Европа се и доцније, у стотине прилика, окретала лицем ка Истоку, очекујући отуда светлост:у време ратова религијских, у време реформације, у време метафизичке и културне сусталости.Извор праве вере увек се тражио само у Азији. Све свете књиге тамо су писане. Сва крупнаверска предања отуда датирају. Сва подлина документа тамо су се налазила. Све богове дала јеАзија, Европа ни једног сем — уображених. Индија је дала Буду, Арабија Мухамеда, ПалестинаИсуса. У Азији се увек веровало да је човек произашао из Бога. Европа је једно време недавно— гласала мајмуна за родоначелника рода људског. Она је прва истакла гласање као аргумент!Европа није дала ни једног богочовека, ни једног бога. Она се дала на науку. Наука је вођ слепих,вера вођ окатих. Наука није изум Европе него то је, могло би се рећи, стручно занимање њено. Утоме своме занимању Европа је показала велику вредноћу и виртуозност али малу генијалност.Јер док је знање на Истоку (где му је и колевка) увек водило људе ка Богу, дотле је знање наЗападу често одводило људе од Бога. А светлост је само у Богу, и ни у чем више. Свака друга„светлост" само је одблесак Бога и Његове светлости. Европа је узела одблесак за изворну

светлост, науку за веру. Њена светлост је свећа под лонцем. Отуда заблуда, гордост, себичност ират.

Рат!...Европа се налази данас у једном мрачном, и прљавом, и загушљивом тунелу. Њена гордост

сломљена је њеним безумљем. Њена цивилизација је запретана у крв и гној. Њена хуманостобратила се у дивљу страст за човекоубиством. Њена наука је постала вредна слушкиња њенестрасти. Њено псалмодисање себи и својој величини претворило се у плач и шкргут зуба. Њенивелики синови постали су пламени подстрекачи рата и оклопљени ратници. Не, она данас нијемајка великих, она је само мајка многих, која је у пијанству своме побацала многу децу своју уогањ. Изгледа, да се цело мистично пророчанство Апокалипсиса односи на Европу, и то насадашњи историјски моменат њен.

Велика грешница, — да ли ће Европа моћи бити и велика покајница? Поругана од малих инеуких у овоме свету, од Китајаца и Црнаца, од Персијанаца и Ескима, од својих слугу ислушкиња, да ли ће она, горда госпођа, моћи клекнути у прашину, као Марија Египатска илисвета Евдокија, пред једног азијског бога, пред највећег од највећих, — пред Исуса?

Могла или не могла, Европа ће морати опет сада, на свршетку своје историје, потражитисветлост на Истоку, као што ју је тражила и на почетку. На свршетку, велим, јер овај рат ће битисвршетак историје европске и почетак историје општечовечанске. На Истоку, велим, јер нигде јеиначе нема, нема. Светлост европска и американска то је блистање гвожђа, то је блистање ствариа не душа; светлост белих људи то су многе блештеће свеће науке, али под лонцем. Једнаједноставна светлост потребна је свету, а то је светлост с неба, светлост божанска. Таквасветлост увек је светлила само са Истока.

Али не са садашњег, наркотичног и клонулог Истока. Садашњи је Исток само бледа успоменанекадашњег Истока, само посмртни покров његов. Стари, живи Исток, који се крије изасадашњег мртваца, Исток Арапа, Индуса и Израиљаца, јесте Исток небесне, божанске светлости,Исток богова и божанских пророка. Од тога Истока још једном ће гранути светлост над крвавимконтинентом гвожђа и дима. Христос је рекао, да ће доћи на облацима. Он долази већ Европинад облацима дима барутнога, у слави и моћи. Кад се разбију густи облаци, данашња жалоснахаљина Европе, тад ће заблистати лице Спаситеља пред савешћу белих, окрвављених иупрљаних људи, као што је некад заблистало на Таворској гори пред Петром, Јаковом и Јованом.И тад ће се све сузне очи обратити к Њему, све рањаве руке пружиће се к Њему и завапићемилиони угруваних и понижених, унакажених и ожалошћених људских бића:

— За многима лажним боговима лутасмо и угрувасмо се. Истинити Боже љубави и милости,опрости нам лутање наше, и буди нам Ти вођ од сада за увек!

А васкрсли Бог љубави и милости из Азије, који у Европи би мртав и оживе, рећи ће Европида се дигне из мрака, у који је сама себе потопила. Рећи ће јој:— Мир ти! Ја сам светлост свету!

„Пијемонт”1915. г.

СЕЋАЈ СЕ ХРИСТАРазмишљања о рождеству Христовом

Први дан

Кад оно необична светлост обасја поље витлејемско у сред пола ноћи, кад анђели с небасиђоше и почеше с пастирима певати песме, срца пастира беху испуњена помешаним страхом и

радошћу. Они се упутише св. пећини, где се родило божанско чедо, да своју радост увећајувиђењем новорођенога. Само један од њих, и после заповести анђелске, оста непомичан напољани, где мало пре сви певаху у славу Божју. Он беше млађи од свих пастира. Његову душуобузимаше све већи страх и сумња. Нестаде светлости, а плаво небо прошара се звездама. Дугоје млади пастир посматрао онај правац пут неба, куда одоше небески весници, па заморен оддугог гледања и узалудног напрезања, да сазна малопређашњу тајну, он лагано пође прекопољане витлејемске, где стадо сито лежаше и безбрижно преживаше. На једанпут се његовомладићско чело разведри, он се окрете и брзим корацима пође у једном правцу. Није дуго ишао,док дође до једне пећине, у којој спаваше један стогодишњи старац, испосник. Њему су сепастири обраћали за савет у свим непознатим и важним стварима. Старац беше прави ангеоземаљски по души, волео је пастире, а највише онога младића који му сада долажаше.

Кад се млади пастир приближи пећини, видео је сву осветљену и чу старца где пева. То гачудно изненади, и он помисли да старац још ништа не зна, што се догодило на пољу. Али овај,чим опази омиљеног му пастира, скочи и стаде га грлити и љубити.

„Слава нека је Богу", кроз сузе од радости говораше овај богоугодни човек, слава нека је Богу,који се смилова на овај грешни народ, те му на крају посла спас и избављење. Слава му, што јеЊегова милост и мене грешнога сачувала жива до ових дана, да могу очима видети Спаситељасвета, кога свет толико векова очекује.

Ама добри старче, реци ми, — поче пастир узбуђен, ко је то што се родио? Је ли могуће да јето онај цар кога ми толико погледамо? Зар он да се у нашој пећини роди? Молим те старино,говори, говори, те ме што пре утеши, јер ја ћу умрети од неизвесности.

— Полако синко, седи ту крај мене, наслони се на моје колено, па ме чуј о ономе, што желишзнати.

Старац стави своју руку на раме пастирево и отпоче овако:— Немој, да те ни мало чуди, то, што се Спаситељ родио у вашој пећини. То је оно, што мене

баш радује и уверава, да је заиста он тај Свемоћни и прави Спаситељ Јер да се родио у свили ипорфири царској, то би улевало неповерење мени, пошто имам пуно искуства и знам да је изцарских палата мало кад који светао зрак обасјао свет, него баш из онога необичнога сјајаобично му је долазио мрак. Рођење Спаситеља у пећини на слами, где се овце јагње има многосвога значаја. Чуј ме, синко, и старај се да ме разумеш.

На првом месту, самим својим рођењем у тако скромном стану, као што је пећина, Избраник:Божји изјављује свој силни протест против царева и краљева, који, и ако су рођени као и осталиљуди, са свим телесним и душевним слабостима, и ако им је немоћ у почетку живота иништавно по свршетку као и у других људи, ипак су дрски, те себи присвајају божанску потпунуи неограничену власт над земљом и земаљским створовима, па не само што ту власт себиприсвајају, користећи се глупошћу осталога света, него и злоупотребљавају, чинећи остале људесеби робовима и обичним корисно употребљивим стварима. Спаситељ се рађа у слами и тимехоће да покаже силнима и богатима овога света, који се величају над ближњим силом ибогатством, да он неће правити разлике у рођењу људи, да ће пред Њим бити сви једнаки: они изпалата и они из пећина. Хоће тиме да каже да ће порекло и рођење мало важности имати у очимаЊеговим, да ће друго нешто бити претежније код њега у оцени људи.

Народ је очекивао Спаситеља, да се јави као цар, богат и моћан. Али сам тај народ заборавља,да рођење новога цара у сјају и богатству, при звеци оружја и урнебесном весељу изазива кодтога истог народа страх и трепет. Да се Спаситељ родио као и остали цареви, он би изазвао страху народу. Али он неће да влада страхом, него љубављу, зато се рађа као сиромах. Народ седворова боји, а колибе воли.

Христос се рађа у сиротној колиби пастирској. Нека чују сви то и разумеју. Ја не знам јошнауку Христову, али само Његово рођење у тако скромном и сиротом дому показује један деоЊегове науке. Он ће рећи оно, што нико није смео рећи од када су постале горе ливадске и од

кад је сунце обасјало свет, а то је: да смо сви ми пред Богом и мудрошћу Његовом потпуноједнаки. Његово рођење у пећини утук је за силнике и гордељивце овога света. Он ће ихизједначити са робовима, који им служе. Он ће им у очи рећи, да ништа бољи нису од слуге којиим ноге пере, увериће их да Бог ни мало не воли више њих племиће и богаташе него ли њиховекоњушаре.

Свет се клањао до сад злату и свили, без обзира, да ли је њима огрнуто добро или зло, безобзира шта се под њима скрива. Он се родио ноћас не на свили и злату, него на слами. Зар се онтиме није, чим дође на земљу; насмејао свима који се из незнања клањају богатству и сили, којине знају низашта боље и претежније? Они којима сиромаштина другује на овоме свету тугују забогатством, жељни су злата, проклињу судбу, што их ова не пови свиленим повојем и не огртезлатном хаљином. Њему је у моћи све; Он је богат и силан, богатији и силнији од свију људи,али при свем том рађа се ипак у худној пећини. То значи, да ће у Њега бити нешто претежније ицењеније од богатства и сјаја. Ја мислим, да ће то нешто бити душа. Христос се рађа у пећини.Благо онима које презиру и прогоне на овоме свету због простоте и сиромаштине. Спаситељ серађа у њиховој средини. Сад су добили пријатеља и помоћника. Он ће одрасти у оној средини,где се највише бол осећа и земља сузама залива. Знаће шта је пажња и чемер, шта ли бол и очај.Он долази да ублажи судбину људи. Они који су оптерећени требаће само да Му приступе, Он ћеим олакшати живот, Он ће их утешити и охрабрити. Он ће бити мелем за уцвељена срца,радовање тужнима и снага немоћнима.

Свет вапије за правдом, угиба се под теретом, који на њега навалише силници и безбожници.Куд се окренеш чујеш у земљи нашој само јецање и уздисање, видиш на једној страни како и псибогаташки брекћу од пресићености а на другој децу сиромашна човека, где умиру од глади;видиш разврат и раскош а поред ње дроње и жељу за хлебом; видиш силу, чија песницанепрестано стоји над главама потиштенога робља, коме ништа друго није знано, до беда и чемер.

О, ма како је мало правде и закона у судовима нашим! Сиромах никада не може добити, па незнам колико му тражење било законито, док се богаташу задовољавају све жеље: и законите инезаконите. Силни увек има право, немоћан га нема никад.

Прости је свет у густом мраку, коме се нигде крај не види. Власници држе мудрост и свазнања, а народну душу обузима густи мрак, у коме се људи спотичу. Мудрост је, веле, само завеликаше, јер оно што зна Ирод, не смем знати ја, и оно што зна господар, не сме знати његовслуга. Оно што чини царев доглавник, не сме то чинити циглар, и што је дозвољено првоме ниједругоме. Племић може уживати и веселити се на све могуће начине, незнатноме сиромаху тоније дозвољено; првоме је дозвољено и грешити, други на то не сме ни помислити, први не морапостити, не мора ићи у цркву нити се Богу молити, не мора добра чинити нити по законупоступати; други све то мора испуњавати; први има сва права; другоме припадају све дужности.

О, и то зло није од јуче него траје много векова. И никад нико да протествује, никад нико даустане против тога. Безмало сви мудраци који се појавише међу нама тврдише да је овакавпоредак сам Бог установио и да се он не може мењати од почетка до свршетка света. Ко се, веле,родио у сили и богатству, тога и Бог воли, јер су то прави синови Божији, а ко се родио у беди исиротињи тај има само да жали, што се у таквој средини родио, али помоћи не треба ни од кудада изгледа, јер његова молитва и не допире до неба, а молити се људима још му мање вреди.

Не заборављам да поменем наше пророке који су као кроз маглу назирали нешто убудућности, што је и саме њих зачуђавало. Ја не желим судбину оних који се усудише да искажусве што мисле. Сиромашнима падаше њихов говор као мелем на срце, али у своме дубокоммраку не могоше ни појмити ни веровати, да ће се пророчке речи остварити. Велики и силни,којима се не допадаше наука пророка осудише ове на смрт и неке посекоше а неке живе камењемзатрпаше.

Али ево Спаситеља! Сви су протести до сада били малени према ономе, који ће доћи изпећине витлејемске; све су речи биле слабе према речи, коју ће изговорити Син Божји. Земља ће

се затрести а царски ће се престоли порушити када Он буде почео говорити. Нема препреке предкојим ће он застати, нема страха који ће Га застрашити, нити ишта на земљи што ће га моћизбунити. Оно што су други само наговештавали, Он ће отворено и слободно рећи. Он ће рећи ионо што нико није смео да помисли да каже.

Родио се Христос! Благо нама, који смо још у браку незнања и заблуда, Спаситељ ће намсветлост донети, која ће осветлили све кутиће земље, осветлити и душе наше.

Старац заћута. Зора поче позлаћивати исток својим руменилом, певци запеваше а овце сепочеше дизати и кретати по широком пољу.Старац се исправи, узе штаку и рече младом пастиру:— 'Ајдемо у пећину, да Га видимо!

Младић пође поред старца ћутећи. Његово лице беше као озарено светлошћу. Груди му сенадимаху од силне радости која га обузимаше после говора старчевога. Потрчао би да што престигне божанској пећини, али мораде лагано ходити због старца коме старост беше одузеламноге снаге а ноге одрекле послушност.

Уђоше у пећину, која беше пуна пастира. Сви они беху дошли да се поклоне новорођеномеСпаситељу. Јосиф и Марија сеђаху и разговараху с њима, а Младенац лежаше крај њих у слами.

Добри старац са својим пратиоцем приђе Детету, те Му се обојица поклонише. Дуго онинетремице гледаху у божанско Чедо, које опет њих посматраше својим мудрим очима. Старацбеше сав узбуђен.

Кад изиђоше из пећине сунце се већ помаљаше иза гора са својим златним зрацима. Никадоно тако мило не сијаше. Зраци се жураху да што пре обасјају пећину, хитаху и надметаху се,који ће пре сазнати тајну ове свете пећине.

Око старца иђаху у свечаном ходу сви пастири. Они усхићено приповедаху шта је ко запазиоу личности новорођенога Спаситеља. Не могоше Га се довољно нахвалити.

Кад бејаху на сред поља старац их устави, погледа к небу и суза му се скотрља низ смежуранолице и заустави се на бради.

— Нека је слава Богу, што и мене стара обрадова. Мени је довољно што сам дочекао давидим Онога, кога су желели видети сви из реда пророци и оци наши. Ви ћете, децо, дочекати ида чујете мудрост из уста Спаситељевих. Захвалите Богу на тој срећи, и пре Њега и после Његажалиће, што су те среће лишени. А сад остајте с Богом!

— Пастири сви клекнуше на пољани а седи их старац благослови, па оде у своју испосничкупећину. Пастири потераше стада у пашу и сви у хору запевашеСлава Богу на висини а мир међу људима на земљи!Хористос се роди!

Други дан

Мрак паде на земљу. Голготом кроз тај мрак фијукаше страшан ветар. Богомрске убицебежаху безобзирце од места извршенога злочина. Они кријаху своје руке од самих себе, јер ихстрах беше видети ону невину крв, којом се попрскаше. Земља се тресе као у грозници, распадасе камење, пуцају гробне плоче. Страх је овладао и зверињем и птицама! Зверови беже гором увеликом крику, а птице збуњено и преплашено ковитлају по ваздуху на све стране.

И невини створови престрављени дрхте; како ли је онима, који својим неделима изазвашестрашни гнев Божји? Шта ли осећа капетан што је заповедао, да Праведника распну?Какве ли мисли наилазе на Пилата у овоме мраку?

Путем од Голготе гураше се силна светина, бежећи својим кућама. Тим истим путем враћашесе са места, где се светиња на крст закова, један човек висок и крупан, замотан у свој огртачтако, да му се само виђаше један део лица. Он дрхташе и јецаше, а сузе му се често сливаху низ

лице и заустављаху на огртачу под брадом. Толико беше обузет тугом, да и не опажаше онај светкоји мимо њега јураше.

Дан се беше поново повратио, али сунце не сијаше онако као пре; као да и само беше сузаманатопљено. Наш путник беше се удружио са једним младићем, коме се после првога страха бешевећ повратила веселост.

—Зашто толико тугујеш? упита младић путника.—Како да не тугујем, с уздахом прозбори путник, кад цела природа тугује, кад се земља тресе

од ужаса, који се на њој зби, кад сунце заклони своје лице, да не гледа праведну крв, којом људиобојише земљу.

—Ти као да жалиш Распетога Христа?—Не жалим ја Христа, него жалим грешни род људски. Христос ће се спасти крста, али они

који Га заковаше ексерима, никад неће моћи искајати свој грех, никада неће из таме изићи.Молим те, кажи ми, због чега и како верујеш у Христа? Ја сам одрастао баш међу оним

људима који су Га распели. Они сви веле да је Христос бунтовник и да себе назива СиномБожјим?Путнику се оте дубок уздах на последње речи младићеве.

—Дуга је то прича, рече он, но, ... дуго нам је још и путовати, па кад желиш знати зашто јаверујем у Исуса, онда ћу ти то и рећи.Он се убриса од суза, успори јецање, па отпоче:

Пре тридесет и три године чувао сам овце на пољима око Витлејема. Било је нас пастираповише. Живели смо безбрижно, бриге животне знали смо само по причању, а причао нам је оњима неки добри старац — испосник, који има испосницу у једној пећини у тим пољима, илинеко кога би туда пут нанео, те свратио код нас. Ипак смо знали за неправде људске, за мржњу излобу, која међу људима влада, за поделу на слободне и робове, за беду и очај поред раскоши иуживања. Знали за тиранију царева и великаша, за притворство и лицемерство свештеника,знали смо за лаж, која је лежала у основи сваког дела људског. Читали смо Свето писмо иверовали смо, да ће се ускоро јавити Месија — Спаситељ света, јер су тако писали пророци.

Једне ноћи кад спавасмо на пољани, пробуди нас иза сна нека чудна светлост, која паде наземљу и цело поље витлејемско колико је дуго обасја. Ми се пренеразисмо, но ангели, који бехуу тој светлости јавише нам се, умирише нас и обрадоваше вешћу да се у нашој пећини родиоСпаситељ света.

И шта ћу ти дуљити, певали смо с ангелима, а потом отишли у пећину, видели Св. Младенцаи поклонили му се. Ускоро је Мајка морала бежати чак у Мисир да би избегла гнев Иродов.

Ја сам се зарицао у себи, да Га целога века пратим и слушам кад почне проповедати. Одрастаоје код старца Јосифа. Често сам одлазио кући њиховој и проводио сам по више часова гледајућиу Исуса. Ах, онакве благости и добродушности свет није видео. Једва сам од нестрпљењадочекао онај дан, онај свети дан када се Он на Јордану крстио од Јована и потом, када је почео данауку своју проповеда.

О, света науко, нека би до смрти моје остала у души мојој! Свет је у гомилама грцао око Његаа Он је непрестано проповедао. Није бирао ни место ни време, него је говорио и на сваком месту.Говорио је истину, с тога су Га омрзли сви они којима је истина опора и који на лажи почивају.

„Ходите мени сви, који сте уморни и оптерећени. Ја ћу вас одморити", — говорио је Он. Јасам видело а ви у мраку живите, приђите виделу док је међу вама. Благо ономе ко пређе из мракау светлост.

То су му биле речи, којима је ословио свет. И на те прве речи многи су пришли Спаситељу инису Га до смрти Његове остављали. Ја сам Га тражио непрекидно од Јордана па, ето, доГолготе. Радозналост моја није ми дала, да се удаљим ни корака од Спаситеља. Свака реч Његовападала је на моју душу као растопљени огањ, који сагорева сва неваљалства душе и из кога се

распирује пламен љубави. Хтео сам сваку реч да чујем, као да сам знао, да неће дуго бити међунама.

Био сам на гори Јеленској кад је говорио о милосрђу, чистоти душе, о приношењу жртве, опраштању увреда, кајању, заклетви, о љубави. Слушао сам Његове божанствене приче, пунемудрости. Његова проповед о вери уверавала је и најгоре безбожнике, који никад веровали нису.Његова реч о милосрђу мекшала је најтврдокорнија срца, расклапала је и најстиснутију руку.Поука о праштању увреда и кајању изазивала је сузе у очима свију нас који смо присутни били.А шта да кажем, шта је било, кад се из Његових божанских уста чула проповед о љубави. Чиними се, да се цела природа претворила у ухо, само да што боље чује речи, које се никада на земљичуле нису. „Љубите непријатеље своје. Љубите Бога, као што Он вас љуби. Он заповеда сунцу, тегреје добре и зле, а даје кишу праведнима и неправеднима. Љубите се међу собом."

Њему су претили, Он се није плашио; гонили су Га, Он није марио. Они, против којих јеХристос највише устајао и војевао, сви у скупу чинили су Му на сваком кораку сметњу, али свепрепреке и сметње за Њега биле су незнатне; Он је ишао напред.

Ни један дан није прошао, а да Он не учини какво чудо или да не засветли свету новимпримером. Слепима је давао вид, глухима слух, губаве је исцељивао, бесне стишавао, мртве изгроба васкрсавао. Није било несреће људске, коју Он није одагнао, нити бола који није ублажио.Неваљалци су се поправљали после првог виђења са Спаситељем, омекшавала су тврдокорнасрца а облагорођавали дивљи грешници. Зар се не сећаш шта је било са Магдаленом?Најокорелија грешница са покајничким сузама пада пред ноге Спаситељеве и моли за опроштај.Шта је њих покушавало, да ову грешницу одврате од грешнога пута, али узалуд: Христова је речучинила више него сви саветници. Па није она сама. Док Исус проповедаше, земља наша бешепуна покајника и покајница. Пуно беше исцељених и обраћених, који напустише кућу своју ипођоше за Спаситељем својим. Ко бар једном није видео онај свечани поход народа, који иђашеуз Исуса? Ко не зна да је Исус 5000 својих пратилаца нахранио са пет хлебова?

Није Он тражио многе пратиоце; да би свечанији изгледао, него, да више има слушалаца ињегове свете науке. Он је пошао у Јерусалим на магарету у друштву само својих ученика. Онније радио, није чак ни захтевао, да буде пред вратима овога великога града дочекан као царславе. Његова наука и чуда, који је починио по Палестини прочула су се на далеко, чуо их је иЈерусалим, зато је свак пожурио да види и дочека овог чудотворног учитеља, за то су му иклицали: Осана сину Давидову!

Он је показао свету шта је воља Божја и како треба служити Бога; не привидно и лажно каофарисеји него духом и истином. Богу није у вољи онај, који по ваздан клања и шапуће молитве.Бог цени нешто више од молитве: Он хоће дела. Фарисеји су се само молили сваки дан ипостили све постове а дела су чинили само она, која су ишла у корист њихову и која су помагалањиховом богаћењу. Зато Христос и вели, да фарисеји служе ђаволу а не Богу.

Богу су у вољи они који делима својим светле, тј. који увек имају на уму да су они синовиједнога Бога који их је створио, те чине само оно, што их означава увек као синове једнога оца.А дела су та: милосрђе, опраштање увреда, похођење болних, помагање сиромаха, подржавањенапуштених и бедних, обраћање грешних на пут, исправљање туђих погрешака, благо поступањеса људима и са стоком, истрајно подношење и трпљење свију недаћа у животу, одбрана истине,борба против лажи и заблуде. Љубити Бога и ближњега свога, то је закон Христов.

Не треба се ничим поносити на овоме свету, не треба бити гордељив. Све што човек има, свеје то привремено и ништавно, све је то на послетку, саздање не његово него Божије, и онда: чимсе има гордити? Христос је прао ноге својим ученицима! Како је то величанствен утук свакегордости човечје! Колики је то знак скромности и љубави! Ко хоће међу вама да буде старији,мора свима служити, рекао је Исус. Како је та реч чудно одјекнула међу светом, који тако штоније смео ни помислити. Старешина треба да ужива и сви њему да служе, било је правило досад, а сад сасвим обратно: старешина мора бити свима слуга! Христос је то и примером показао.

Христос је говорио слободно, није се крио по затвореним одајама нити је шапутао као некидосадашњи учитељи, који страхују, да искажу истину. Он је говорио свуда и у селу и у граду, набрду и у цркви, на улици, на пијаци, на суву и на мокру. Говорио је истину, стога му је савестувек била мирна. Али није била мирна савест онима чија је недела Он откривао и грешностобелодањивао. Ирод се љутио, што га је Христос изједначио са његовим слугама; неправеднибогаташи бунили су се против Исуса што је омаловажио њихово богатство и што их је прекореозбог лукавства и тврдичења; тирани и силеџије правили су му сметње на сваком кораку што их јеИсус на сваком кораку изобличавао, а фарисеји су му плели замке и стварали кривицу.

Пакост људска и злоба којој мере нема на крају је успела. Видели смо сви благога Спаситеља,где стоји пред судом безбожних судија Ане и Кајафе, гледали смо како га војници везана гоне одПилата Ироду и од Ирода Пилату.

Страх и ужас обузимали су моју душу. Ја сам свакога часа погледао кад ће се гнев небескиизлити на грешни род људски. Три године учаше овај божански Учитељ људе, чињаше иммилост и на добро упућиваше, па дочека да му људи пљују у лице и да га шибају? О,незахвалности људска! Како је мрачан ум људски, каква пометња и забуна влада у роду нашем!Место да буде пљуван и шибан Ирод, стари окорели грешник, који као аждаја гута имањесиротиње, која хлеба нема, људи додељују ту казну Ономе, који им отворише очи, просвећивашедушу, који им би најбољи Учитељ и Пријатељ.

Злочин је већ извршен. На Голготи у среди разбојника стоји и Христос распет на крсту. Он јетај крст и изнео на својим леђима на Голготу. Ја сам гледао Исуса, кад пада под теретом крста,сав окупан у зноју. Ми смо се гушили у сузама. Сав изможден окренуо се он нама и рекао: неплачите за мном него за собом! Он је имао храбрости, да то каже, Он се никада није жалио натерет. Крв му тече испод ребара, где је копљем прободен, и слива се на земљу. Душа је Његовавећ отишла на небо Оцу, од кога је и дошла, а крв, она света крв остала је на земљи, да хладнуземљу загрева љубављу и да не да мира онима, који Праведника осудише и на крст заковаше.

Младић је нетремице посматрао путника и сваку његову реч гутао. Прешли беху већ пољевитлејемско а путник се упути испосничкој пећини.

— Ето, младићу, рекао сам ти оно, што си желео. Из мога причања могао си видети, да јаверујем у Господа Исуса Христа, да је Он син Божји и спаситељ света. Верујем да је, Син Божјизато, што ни један обичан смртни нити је имао нити има моћи, као што је имао Христос, да чиничуда; да мртве из гроба диже, да даје слух глувима а вид слепима, да исцељује болеснике, једномречју да се по Његовој речи природа измењује; нити је ико од смртних имао мудрости као Он,нити благости ни стрпљења нити храбрости ни пожртвовања. Верујем, да је Спаситељ, јер јеспасао људе од мрака у коме су лутали до сада, пошто је донео небеске луче — истинскумудрост на земљу и разагнао таму а осветлио људске душе и просветио истином. Ако ти сесвиди младићу, веруј и ти, па ћеш спасти душу своју.

— Морам да верујем и, заиста, верујем, викну младић и погледа к небу.— Сад је војска Христова већа за једнога војника, рече путник. Што нас је више, лакше ћемо

борбу издржати.Младић се поздрави и захвали непознатом путнику, а овај приђе испосници. Лако гурну врата

и уђе.Јеси ли ти, драги мој пастиру? Чу се слаби глас седог испосника, који већ толико беше

остарио и ослабио, да не могаше ни устати с места.— Ја сам, добри оче, враћам се с Голготе; Распеше Га, с уздахом изговори пастир.— Тешко њима, нечујно и испрекидано проговори старац. Он им је, знам, опростио, али им

савест њихова опростити неће.— Приђи, синко, ближе, прошапута седи испосник.Пастир се приближи и саже главу, а старацшапатомрече:

— Сећај се увек, да су све тегобе у животу мање од оних које је Он претрпео. Помисао наЊега нека те увек снажи. Нек ти милостиви Творац благослови све путове живота твога. Збогом!Старац истури главу и издахну на руци пастиревој.

Утом уђоше и остали витлејемски пастири. Свакоме је канула суза и оросила благо лицестарца, њиховога добротвора и саветника.

Они сахранише тело старчево у истој испосници, па одоше своме стаду, певајући пољем:Слава Богу на небу а мир међу људима на земљи!

Трећи дан

Ништа боље није него сећати се Христа. Сећати Га се сваки дан, сваки час, Онај ко Га се сећанеће погрешити, и што је главно, никад му живот неће бити тежак и несносан. Зашто би се јаугледао на људе, који, не знам како да су добри, ипак имају свих мана, које вешто крију?Христос се за то и родио као човек да би нам могао послужити као пример живота. Живот Његовиспреплетан је био радошћу и жалошћу, Он се замарао и одмарао, гладнио и жеднио, веселио итуговао, — исто као и ми. За сваку прилику у животу пружа нам Он пример поступања. Зато ивелим: треба се увек сећати Христа!Јесмо ли жедни богатства и сјаја?

Само се сетимо, да се Син Божији родио у пећини на слами, — и жеђ је у моћи Његовој, паипак Он лежи на слами, па ипак Он иде бос или јаше скромно на магарету. Он не само што нијежелео богатство, него је учио да је оно најчешће сметња људима, да се поправе и Њему обрате.„Лакше је камили кроз иглене уши проћи, него богаташу у небесно царство ући.” Тврд и лакомбогаташ, то је највеће зло на земљи. Такав ће новцу све принети на жртву: и част, ипријатељство, и породицу. Од таквих људи свет највише и пати. Сјај новца за тврдицу је дражиод сјаја сунчевога. Богаташи тврдице учинише све, да увећају своје богатство. Они ће се стопута нагнути преко убијена човека, да из крви његове придигну један новчић, Такви су и Христараспели, јер нису могли дозволити, да он омаловажава њиховога Бога — њихово богатство.

Кажите ми, ко је срећнији: натмурени богаташ који дан и ноћ премеће крајцаре по памети икоме звека новца одгони сваку другу бољу помисао, или човек који вазда певајући ради а увече иизјутра моли се Богу заједно са својом милом породицом? Сиромаху се чини да богаташ никадније сустао као он. Каква заблуда! Раскош је сусталија и изнемоглија од сиротиње. Леномебогаташу је досадно и заморно време.

Христос је са великим задовољством походио дом Лазарев, са већим него ли двор Иродов: јерје знао да у првом царује рад, благост и задовољство, а у другом: страх, набуситост инезадовољство. Није срећа ко има више блага земаљскога, него онај који има више благадушевног. Мудраци су најспокојније провели свој век; јер су имали највише душевнога блага.Мудраци су срећнији од царева.

* * *

Јесу ли те људи увредили? Јесу ли ти се непријатељи осветили а пријатељи те изневерили?Не тугуј, него се сети Христа! Он је трпео више увреда, непријатељи су се њему страшније

светили, а у последњем часу сви су Га пријатељи напустили. Он је праштао и био је увекспокојан. Кад је на крсту издисао, молио је Бога, да опрости онима који Га на крст заковаше!Како је то пространа и велика душа!

Опрости и ти! Мање су увреде, које ти подносиш. Освета је у мојим рукама, рекао је Бог. Сетисе, да има пуно створова теби равних, који од тебе посведневно примају увреде. Ти то неосећаш, али они знају и трпе. Христос никога није увредио. Он је мрава на путу обилазио, па јеипак драговољно сносио многе увреде од људи. А ти не можеш да отрпиш увреде, ти, који их са

сваком стопом наносиш своме ближњему. Треба да знаш, да погрешке, које према теби чинељуди, чине их из слабости своје, и онда ће ти лако бити опростити им. Научи се, да сажаљевашгрешнике, а не да их осуђујеш. Онај који греши сажаљења је достојан, јер он греши зато, што неможе себе да савлада, да не греши. То су људи слабе воље, од малена рђаво упућени. Они саминајвише пате од свога греха. Место срчбе на њих, боље је пружи им какав добар савет. Нијејунак, који може да учини зло, него, који га може да отрпи. Ко опрости већи је од онога, који сенаљути.Ко претрпи до краја, биће спашен.

Само онда, кад се будеш навикао да трпиш и опрашташ људима, само онда моћи ћеш да семолиш Богу, да Он теби опрости.

* * *Јеси ли тужан?Престани тужити, док не испиташ има ли оправдања твојој тузи. Можда тужиш због губитка

имања, јер се бојиш нећеш моћи изранити себе и породицу своју. Не бој се, Бог ће се постарати.Лек тузи то је рад. Ко све време употреби на рад томе не претиче ни часа за тугу. Као што јелењост мати свих порока тако је и рад лек од свију порока. Туга је грех; тога греха човек се можеопростити радом. Век човечји је кратак, ко га проведе у нераду и лењовању томе је још идосадан: луди су они који у место једнога товаре два зла на своја леђа. Ко не ради томе су свесласти живота непознате; томе је и живот празан. Стидно је за разумна човека упућивати га, дасе угледа на вредноћу пчеле или мрава. То су тако малена и слабомоћна бића, па ипак својимживотом много дају поуке лењоме човеку. Да ли има ко неразуман, да му треба доказиватикористи рада и штете нерада? То би било излишно и према најнеразумнијим. Свак је могаоуочити веселост, задовољство и све одлике здрава тела и врлине поштене и праведне душе кодчовека, који живот проводи у непрестаном раду као што се лако могла уочити истина, да тромости болест, незадовољство и туга, сви пороци и преступи прате човека лења. Нерадник нема низдраво тело, ни здраву душу, то је наказа, која срамоти род човечански. Сви мудраци свију вековапрепоручивали су рад као лек од свију зала у људском животу. Срећнији је живот онога, који сеувече осећа уморан од посла него нерадника, који, испаван преко дана, брине се како ће ноћпрележати.

И у раду се угледај на свога Спаситеља. Сети се колико је Он радио и урадио за животаземаљскога. Дању је радио а ноћу се Богу молио и одмарао. Шта ти смета да и ти тако чиниш?Угледај се на Христа у неуморном раду, па ће те брзо оставити туга. Моли се поред тога Богу.Он, који се о птицама стара, неће ни тебе заборавити.

Ако тугујеш због неправде у свету, знај, да су све неправде Богу познате и да Он, Творацсвета, броји сузе, које гоњени и потиштени на земљи проливају због неправде и неправедника.Нема греха, који ће остати у тајности, нити неправде, која ће остати некажњена. Троструко сенеправедник кажњава: од Бога, своје савести и закона. Не казни ли га закон, казниће га савестњегова грижом и мучењем, а ако му је савест помрачена, те га и она не казни, не може се извућиникако од последње казне, од казне Божије. Мало је неправди на земљи остало некажњено, каошто је мало неваљалаца, који се нису горко кајали због својих непријатељстава и због грубостисвоје према слабијим од себе.

Снагу је дао Бог јакоме, да помаже нејакоме и брани немоћнога, богатство богатоме, дасиромах подржава и чини дела милосрђа, мудрост мудроме, да неуке учи и неразумне упућује.Ко ове дарове Божје на зло употребљава, брзо ће их изгубити. Да ли ће ко тражити доказе ипримере за ово? Ја бих вам знао набројати пуно снажних мишица, које су гњечиле ипритискивале слабе и нејаке, па су се осушиле и оболеле. Знам вам набројати масу богаташа,који не само нису помагали сиромахе, него су и испред гладна човека отимали с муком стеченуму кору хлеба, из тора најхуђег сиромаха одгонили последњу овчицу, из купљене куће изгонили

напоље усред зиме сироту бедницу са много ситне деце а просјаке и худнике одгонили са свогапрага, па су неки од тих богаташа дочекали да се под старост потуцају по туђим праговимапросећи милостињу, а неке је опет стигла казна Божја тек на синовима или унуцима, који су збоггрехова својих безумних родитеља морали патити и презирање целога света трпети.

Против неправде треба се борити. Туга је знак немоћи. Ма на кога се неправда односила, тимораш подједнако бити готов, да против ње устанеш и изобличиш је. Равнодушно гледатинеправду исто је, што и творити неправду. Ако се тебе не тиче неправда, која се наноси твомесуседу, неће се ни њега тицати неправда која се теби буде сутра нанела. Што си рад да тебидруги учини, чини и ти другоме.

Христос је изобличавао неправду и викао на оне који се неправдом у животу служе. Он је знаокаквим се неправедним начинима служе фарисеј против њега, па ипак није туговао, него их јесве жешће нападао. Угледај се на Христа! Знај, да ће твоја туга само ободрити неваљале и злељуде. Не тугуј, него устани и бори се речју и делом. Имај вазда на уму Христа. Бог ће, ти датиснаге, Њега призови у помоћ!

* * *

Или тугујеш због смрти некога драгога и милога ти створа? Бојиш се неизвесности, коју смртсобом скрива?

Као што човек не долази својом вољом на свет, тако не стоји до његове воље ни кад ће отићиса света. Онај који нас ствара, Он нас и узима, као што сејач сеје семе, да он исти и пожње жито.Да је живот испуњен самим мирисом од ружа, да је препун радости и да је много дужи него штојесте, па би се имало за чим жалити, али кад су стазе и путеви живота свакога човека посутивише трњем него ружама, онда је срећа што овај живот не траје дуго. Данас ти јадаш и плачешнад милим и драгим тим покојником не слутећи да сутра могу над тобом други јадати. Живот јетренутан као варница од огња. Ако жалиш за умрлим зато што се растајете, утеши се брзо, јердок се ти окренеш у овоме свету двапут или три, ви ћете се опет састати у другом животу.Христос је рекао ученицима пред смрт: још мало и нећете ме видети и опет мало па ћете мевидети јер идем к оцу.

Жито, кад се пожње, не престаје живети за навек јер од њега постаје хлеб, а од хлеба крв, којаструји по телу господаревом и одржава му живот. И ми кад умремо, тек онда можемо живети уживоту Творца, јер ћемо се спојити с Њиме. Само оно зрно које падне на земљу и умре, доносимного плода.Постарај се да верујеш Христовим речима и неће те морити туга због смрти. Сетисе Његових речи ученицима: ви ћете живети. То је Он рекао живим људима. Ви ћете живети. Тозначи: ви још не живите, ви ћете тек живети, овај живот је кратак и бедан, ви још и не познајетеправога, истинскога живота, који је на свету, у Богу.

Бог који је човека створио и увео у овај разумни свет, увешће га после смрти као разумна исвесна у свет много разумнији, у живот несрављено бољи од овога. Веруј и надај се! Бог ће тиверу наградити а наду испунити. После распећа дошао је Васкрс, после смрти мора доћи живот.Не бој се смрти, јер она је свршетак овосветских мука и болова а почетак блаженства. Не тугујза милим ти покојником, јер он је пре тебе сазнао то блаженство, те је и срећнији од тебе.

Христос је драговољно ишао на суд неправедних судија, стрпљиво сносио увреде ипонижења, а с пуно наде сачекивао на крсту последњи свој издисај. Муке су биле страшне, алиОн је знао, да после свих мука долази смрт, којом се улази у нови вечни живот.Сећај се Христа и не тугуј.

* * *

Је ли ти живот постао досадан и тежак?

То је болест душе, у којој нема љубави. Је си ли посматрао природу, каква је на дуготрајнојлетњој суши? Земља испуцала, биље увело, поља црна од изгореле траве, животиње узрујане иневеселе. Таква је пустош у души човека, који нема љубави. И као што све прене новимживотом, кад росна киша натопи земљу, тако новим животом почне живети и човек који сезапоји љубављу према Богу и свету. Љубав то је дух Божји на земљи. У љубави је Бог. Не моженикада бити досадан живот човеку, који осећа у себи љубав према Богу као своме Оцу и људимакао својој браћи.

Љубав према Оцу и браћи природна је свакоме живоме свесноме створењу. А што ипак удуши неких људи нема љубави то је отуда, што су разни пороци и страсти заузели сву душуњихову и из ње истисли љубав. У таквих се може повратити љубав само онда, кад душу својуочисте од грехова и страсти. Нову вам заповест дајем, да љубите један другог. То су речиХристове. Да ли је то заповест тако тешка, да се не може испунити? Не, никако. Напротив, она јеврло лака.

Ти имаш пуно разлога, да волиш људе, а ни једнога да мрзиш. То су створења, која долазе иодлазе као и ти, који се рађају и умиру, пате се и муче, веселе се и плачу, греше и кају се — истокао и ти. Навикни се сматрати све људе као и себе сама, и онда ће ти љубав према њима битилака као и према себи. Не заборави да си ти пре рођења заједно са њима био у Богу Оцу, и даћеш то са њима после смрти опет бити. Сматрај себе као делић једне велике васионске целине,сматрај и остале људе. Као што је целина вечита, тако су вечити и делови и делићи, који јесачињавају. Видиш, да с онима људима које мрзиш, принуђен си провести и овај век и живетизагробним вечним животом. То ће те ожалостити, што ти се каже, да ћеш вечито живети саљудима, који ти се чине зли и опаки. Али знај, да зло на земљи постаје и остаје.

Љубављу према ближњима показује се и љубав према Богу. Ко не љуби брата свога, когавиди, како ће љубити Бога, кога не види. Ко воли створења воли и Створитеља, ко воли људе,воли Бога. Но љубити се треба не само језиком, него делом и истином. По томе ће се познати дасте моји ученици, ако љубави будете имали међу собом.

Сети се Христове љубави! О, како је велика и безгранична. Из љубави према људима, Он серађа у слами, бежи од Иродових џелата; из љубави учи људе, исцељује и спасава, из љубавитрпи гоњења и понижења, па, на послетку из љубави приноси себе на жртву и даје се заковати накрст. Ако се будеш угледао на Христа, имаћеш љубави у себи, и кад имаш љубави према Богу иближњима, онда ти никад живот неће бити ни досадан ни тежак.

* * *

Три дана то су три времена у животу Христовом. Први дан је рођење, други дан трудови итрпљења, а трећи дан наука. Сваки од тих дана нарочиту ти мудрост пружа. Први ти казујевелику милост Божију, други те учи борби и стрпљењу; а трећи животу. Сва три дана чине једнуцелину, чине вечност; зато и не можеш о једноме мислити без друга два. Једна помисао наХриста изазива три сећања: Витлејем, Голготу, Васкрс. Или: Рођење, Распеће и Живот.

Размишљање о ова три дана то је узношење небу, то је исправљање себе, то је утеха иохрабрење. Сећај се Спаситеља свога и размишљај о Њему, да можеш као цар Давид рећи:

Свагда видим пред собом Господа: Он ми је с десне стране да не посрнем.

„Хришћански весник” — 1904. г.

СЛУЖБА ХРИСТОВА

Савест људи — Једна успомена са хаџилука — Витлејемска пећина — Чистилиште савести— Утакмица у служби — Један редак завет.

За време Светскога Рата слушао сам говор једног научника у Лондону. Он је рекао, измеђуосталога, ове велике речи: „Христос је друга савест људи која препорођава, осветљава и појачаванашу урођену савест. У овим тешким данима код људи без Христа урођена савест лако бледи иишчезава".

Ове речи ја сам добро запамтио, и носио их у паметуј својој као неко бисерје.Пре шест година кренула је једна група нас из Јерусалима уз Витлејем. Неки су сели у

аутомобиле, други на камиле, трећи опет на коњска кола „арабије" (од ове речи постала је нашареч рабаџија), а они прави и предани богомољци пошли су пешке. Уговорисмо да се сачекамосви у највећој радњи седефа у Витлејему, па да одатле, сви заједно пођемо у свештену пећину,где се Спаситељ света родио.

Кад смо се сви искупили кренусмо једном другом улицом ка Пећини. Неки страх обузе намдуше, успори кораке и завеза језике.

Пећина се налази на самоме крају вароши. Около нас трчала су арапска деца, вичући икличући и тражећи бакшиш. Наједном пред нама се указа велика црква, сазидана ЦаремЈустинијаном над самом пећином.

Уђосмо у цркву, па се онда низ степене спустимо у Пећину. Ту смо дакле, у хладној пећини,где је закуцало најтоплије срце у историји рода људског! У Пећини ништа особито; само јеособит Он, који се родио у њој. Има и пространијих и бољих пештера у Палестини. Има ихмного; али он ни од пештера није хтео изабрати себи најбољу. Према истоку часна Трпеза, аиспод ње, на земљи једно велико кандило, што гори дан и ноћ, кроз многе векове.Ту, где токандило гори, родио се Он, — а наспрам тога места, на другој страни, виси цео ред запаљенихкандила. Ту су биле јасле, у којима је Он, повијен, лежао. Посматрајући све ово са поштовањеми сећањем на Христа, страх нас прође и ми осетисмо чудну топлину у срцима. Некима се отешеи сузе на очи, а неки почеше гласно да јецају. Ово место дејствује као чистилиште. Човек мислисамо на Христа и на себе. И кад учини сравњење, свак мора да се заплаче од стида. Мало ко однас да није рођен у већој удобности него Он. Тако је хтео Он, Цар над Царевима и Господар надГосподарима, како је назван у Апокалипсису.

— Зашто се баш онда морао родити? — кроз плач упита једна жена нашег вођа, једног грчкогкалуђера из Патријаршије Јерусалимске. Видите како је овде у лето хладно, како ли је текморало бити у зиму кад се Он родио?

— Па Он је и дошао да буде слуга свима — одговори вођа. — Сам је рекао: Син човечји ниједошао да му служе, него да служи. Знате, госпођо, да несавесним људима није било право ништо се Он овде родио, ни што се уопште родио. Тек што се родио морала је његова Света Мајкада бежи са Њим на рукама, одавде у Мисир испред мача Иродова, а шта би тек чинилизавидљивци, да се он родио на бољем месту.

* * *

Враћајући се из Витлејема нама су зујале у ушима речи:— Он је дошао да буде слуга свима, и будући слуга свима Он је био друга савест свију. Он је

сав био служба и савест. Онај ко служи — онај буди савест код људи Онај пак, ко се грамзи заправо и господарство — онај сагорева савести у људи. Зато су тако често слуге већи моралнифактори у свету него њихови господари. То се не пише у књиге и у новине, али то се уписује нанебесима, где ће многи први бити последњи.

Тешко је било отпочети ма какав разговор после силних утисака о оној свештеној Пећини.Најзад први одреши језик наш вођа, показа нам једну цркву украј пута: Ето, на оном месту

преноћила су три Цара са Истока, када су се после поклоњења Господу вратила дома; па послеједне паузе опет рече:

— Светлост Звезде довела их је до Пећине, а са светлошћу Христовом вратили су се у својуземљу.Тада се један Абисинац окрете нашем вођи и проговори:

— Данас сам ја од тебе много научен. И ако сам много пута читао Јеванђеље, никад се,признајем, нисам пажљивије задржавао на речима Христовим о служби. Кад си ме подсетио наЊегове речи да Он није дошао да му се служи, него да служи, открио си ми једну битну истину оХристу Господу.

— Па да! одговори наш вођа задовољно. — Тако је написано. Има и других Његових сличнихизрека као:А ја сам међу вама као слуга; или: Ко је међу вама старешина нека буде као слуга;или: Ко хоће да буде први међу вама нека буде свима слуга; и још друге његове речи у томесмислу.

— Не само речи, брате, него и сва дела Његова показују, да је Он дошао због службе, — реченеко трећи!

— Па ето и Његово рођење у пећини!Један Рус доктор уздахну:

— Ја се осећам као да сам у оној Пећини душу окупао. А како ви, господине конзуле? (Тобеше један конзул из Каира).

— А ја — одговори конзул — као да сам добио још једну савест.Били смо већ на домаку Јерусалима. При заходу сунца ми смо погађали, које је које здање у

граду.Ено цркве на Сиону! Гле тамо ниже Омарове џамије! А тамо даље ено велике цркве

Васкрсења! Ено Голготе!Док смо ми тако посматрали панораму Јерусалима, наш вођа се удари руком по челу, па ће

рећи:— Ах, опростите нешто сам заборавио, и огрешио се! Ми заћутасмо.— Заборавио сам, вели да вам кажем један древни обичај. Ко год од Хришћана посети

Пећину у Витлејему, треба да да завет пред Богом, да ће добро дело учинити. Молим вас, дакле,пренесите се духом поново у свештену Пећину, и заветујте се нешто, сваки за себе, јавно илитајно.Ми стадосмо као окамењени.

Какав би завет могли дати? Толико се добрих дела може учинити у свету, али на које миимамо сад да се заветујемо?

— Знате какав завет да учинимо — рече један кога смо ми због његове ћутљивости звалифилософом.

Један завет за све нас. Ви видите да људи свуда у свету највише чине несрећним себе и другезбог јавне утакмице око власти, господства и томе слично. Хајде, ми овако сакупљени да сезаветујемо, да ћемо остатак свога живота испунити служењем у име Христово, утакмицом услужби.— Сјајно! — узвикнуше сви.

— Заиста сјајно! — рече Абисинац. Та Син Божији је желео очистити свет од паганскогтакмичења око власти, господства, које данас чини све народе несрећним и збуњеним. То јеХристос, браћо!

И ако смо ми крштени у Његово име треба и да служимо у Његово име.Тако се ми заветовасмо и растадосмо.

Никад се више нисмо видели. Колико је ко од тих мојих сапутника испунио овај завет није мипознато. Једно знам: да је наш завет био потпуно искрен. И могу веровати, да су моји сапутници

боље од мене испунили овај ретки завет. А ја за себе могу рећи, да уколико сам га могаоиспунити за последњих шест година, утолико осећао сам се живим, и срећним и — човеком.

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Христос се роди, љубазна браћо и децо!Где се роди Христос? Не у царским дворовима, да не кажу подвлашћени: Он је с царевима а

није с нама!И не у богаташкој раскоши, да не кажу сиромаси: Он је с богаташима а није с нама!И не у великом граду, где бедни људи тешко долазе до стана, да се на каже: Стеснио нас је!И не у топлој соби, да не кажу страдалници по хладним избама: лако је њему!И уопште не међу људима, да не кажу људи: тежак нам је!Него се благи Господ родио међу овцама, које му ништа нису замериле. Родио се на месту

ничијем, у пећини хладној, између града и села, између својина и присвојених баштина. Родиосе на стопи земље ничије, Божије. Ту стопу земље нико није искоришћавао, осим овце, и онесасвим ретко. И овце му нису замериле, што се родио код њих, на камену застртом сламом.

Ми поклоници православни били смо на том месту о Васкрсу ове године. Нас 65 удостојилисмо се спустили се у ону пештеру, у коју се он спустио са престола небеског ради спасења људи.

У ту пештеру не улазе више овце бесловесне него само словесне. Ту је сада олтар, и многакандила, ту молитве и службе, ту сузе и покајања, ту олакшање душама људским.

Свакога Божића у тој пештери служи Патријарх Јерусалимски врло свечану службу Божју. Иове године на данашњи дан он ће служити и појати са свештеницима и народом: Рођење твојеХристе Боже наш — засија светлост свету! И још ће се у тој пештери понављати као и увек онаанђелска песма, коју су ангели певали около пештере оне ноћи када се Господ родио: Слава Богуна висини, мир на земљи, добра воља међу људима.

Певајте и ви ту песму. Њоме је изречен смисао доласка и рођења Сина Божјег на земљи. Цеоустав живота нашег. Да се слави Бог, да буде мир на земљи, да се зацари добра воља мећуљудима. То је било онда најпотребније. То је данас најпотребније свему роду људском.

Стојећи оборених глава у пећини благословеној ми поклоници дивили смо се, где се великиГоспод и Спас наш родио. Родио се на камену ничијем, да свима буде прав, и да свима понудиспасење. Родио се у мраку, као да покаже да је дошао у мрак овога света — Он, велика Светлост.

Па смо се онда питали оборених глава: када се Господ јавио свету? Јавио се у мучно време,када се Бог није славио, када није било мира на земљи, и када је место добре воље владалазловоља мећу људима.

Он се није јавио у време каквога праведнога цара, да се не каже: помагао му је тај цар!Нити се Он јавио у време поштења и правде мећу људима, да се не каже: лако је било

наговорити поштене на поштење и праведне на правду!Нити се Он јавио у време радости и светлости у срцима људским, да се на каже: што је морао

доћи да радује радосне и светли просвећенима!Него се кротки Господ јавио у време цара крволока у Јерусалиму, и царева тирана по свим

народима и племенима.Јавио се он у време упрљаног поштења и погажене правде мећу људима.Јавио се усред свеопште жалости и очајања и мрака у душама свију људи.У то време родио се Син Божји свету, баш у то време када је најпотребнији био свету, и када

људима није могао помоћи нико осим Њега.Зато су Га поздравили добродошлицом и ангели и људи, и сиромашни и богати, цареви и

мудраци са Истока.

О, како би Га и ми данас поздравили, да се јави! О, како је он данас потребан завађенимнародима, огрубелим људима, отупелим савестима, заслепљеним душама! Као насушни хлебгладноме, и као изворска вода жедноме!

Народима и људима нашега времена нико није потребнији од Њега. Нико им, уопште, данасније ни потребан осим Њега.

Без Њега су многи заборавили славити Бога на висини. Без Њега су народи вођени из рата урат, из несреће у несрећу. Без Њега је зловоља узела маха међу људима и распламтила огањпакости и саможивости.

Он једини је потребан свету. Нико други. О, кад би се Он опет јавио! Но зар се Он не јавља?Зар Он није обећао следбеницима Својим: Ево ја сам с вама у све дане до свршетка вијека.Амин.

Амин, Господе! Буди с нама, јер тонемо. Јављај се што чешће и у што више срца људских.Осветли нас умом Твојим и загреј нас љубављу Твојом. Осветли и загреј тамне и хладне пештересрца људских, као што си негда осветлио и загрејао пештеру Витлејемску присуством Својим.Да би опет оживело славље Бога, да би се установио мир међу народима, и зацарила добра вољамеђу људима.

Простримо душе наше под ноге Његове као сламу. Нека Он гази. Нисмо достојни ни Његовоггажења а камоли љубави Његове. Но, Он и кад би хтео газити газио би да излечи а не да убије.Јер, Он је сав Љубав, сав Милост, сав Разум и чистота. Он нас неће згазити, иако смо тозаслужили више него црви под ногама нашим. Он ће нас помиловати, и опростити покајницима.И миловаће, и праштаће, све до Последњега Суда. Но знајте, да је проречено, да ће Дан СудаХристовог гранути изненадно.

Похитајмо стога сви да се покајнички поклонимо Господу, који се јавља. Да, и који ће се накрају јавити у сили и слави великој, да суди свим живим и мртвим. Похитајмо, браћо и децо, дапрославимо песмом и правдом Господа Исуса и Његову Свету Матер, Он тиме не добија ништа.Шта би и могао добити Најбогатији од најсиромашнијих? Но тиме ми добијамо све: и живот, издравље, и мир, и добру вољу, и разум и — царство бесмртно.

Теби Господе, Спаситељу и Препородитељу наш, слава и хвала, са Оцем и Духом Светим,сада и навек. Амин.

Спомените, браћо, у молитвама својим православни народ руски. Нека би Господ благиускоро помиловао тај велики народ и учинио крај његовим тешким страдањима.Многострадални народ руски, и многострадалну цркву руску православну, да помилује и спасеГоспод Бог. Амин.

Божићна посланица — Охрид 1930. г.

БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ БЕЗБОЖНИЦИМА

Станите ви, верни мало у страну. Вама се обраћамо свакога Божића. Ви знате шта је милост иистина, па се само трудите да тиме живот свој осветљавате.

А сад хоћемо да проговоримо реч отпалим од вере наше, барјактарима безбоштва, браћи покрви и језику но туђинцима по духу и мислима.

Ви заглушисте свет виком, да је вера опијум народа, али за доказ тога не показасте од својестране ништа друго до крв, окове и тирјанлук.

Зашто се никад не запитасте: ако је вера опијум за простаке како се њоме опише најславнијифилософи: Декарт, Кант, Фехнер, Соловјев? и мислиоци као Паскал и Манциони?

Ако је вера опијум за глупаке, како се тим опијумом занеше најгенијалнији песници: Данте,Шекспир, Милтон, Иго, Пушкин, Достојевски, Његош?

Ако је вера опијум за дроњаве сиромахе по селима и гудурама, како да се културни варошаниопију и подигну величанствене храмове тој вери у Цариграду и Риму, у Паризу и Берлину, уЛондону и Њујорку?

Ако ли је вера опијум за себре и робове, како за ту веру пође у смрт цар Лазар и царКонстантин, и толики други славни кнежеви и великаши разних народа и језика?

Ако је вера опијум неписмених и неуких, како прихватише тај опијум највећи зналци светски:Коперник и Њутн и Франклин и Мендељев и Крукс и Пупин и Оливер Лоџ?

Ако је вера опијум за неславне и презрене, како у име тога опијума оставише круне игосподарство и богатство толики људи и жене и повукоше се у самоћу и сиромаштину, да штобоље послуже вери?

Ако је вера опијум за младе људе као што је био Растко Немањић и Јоасаф царевић Индијски,како да се том опасном дрогом опије мудри и опрезни старац Немања?

Ако ли кажете, да је вера опијум за старе баке, како онда објашњавате да се њом опишетолике девојке као:

Ирина и Марина и Параскева и Ефимија и друге, и многе друге?Речете ли, да је вера опијум за плашљиве регруте, како да онда буде опијум и за храброг

Минина и Пожарског, и Карађорђа и Милоша, и Вашингтона и Гарибалдија, и за Фоша и Хега, иза најновије четири војводе српске?

Ако ли најзад — притешњени овим нашим питањима — узвикнете: вера је опијум занесоцијалисте, али не и за социјалисте, ми ћемо вас запитати: како онда да се опије веромтолики број највећих социјалистичких идеолога и вођа као што су: Сен —Симон, Овен, Фурније,Макдоналд, Хендерсон, Лансбери и други убеђени социјалисти и у исто време убеђенихришћани?

Или ви сматрате безверство патентом искључиво словенских социјалиста? Бакуњина иистераних руских семинариста?

Кажете ли, да су веру измислили богаташи да би држали сиромахе под својом влашћу, ондазначи, да никад нисте погледали ни на пећину Витлејемску ни на Голготу! нити сте чули застотине хиљаде мученика Христових, на чијем се мучеништву утврдила вера у свету!

О, браћо по крви и језику али не и по духу Божјем, подигните храм Богу живоме, и то највећишто постоји и што је икада постојао на земљи. Гле, много премного дугујете ви вери Христовој.Јер да вера Христова није укротила дивље Сармате и од њих начинила питоме Словене, одкрвожедних зверова благе руске овце, ви никад не би могли доћи до силе и власти над тимнародом. Него би прошли као и друг Спартакус, кад се кренуо да отме власт од опаких Римљана,вучјом крвљу задојених.

Не један храм на земљи Словена, него сву земљу словенску учините храмом Христовим. То јемисија Словена. А оно што ви сад радите није посао Словена но Сармата. Без вере ХристовеСловени неће бити спасење свету но проказа. У страху од проказе свет нас је почео да ограђујекарантином.

Но, да ли ћете ви хтети чути реч од брата? Због старе словенске немоћи, да се реч брата неслуша, вама ће ова наша реч свакако бити мрска и отужна. Зато бар чујте и примите реч рођака.Примите реч оног нашег честитог рођака из Индије, оног славног и велемоћног убожјака,Гандија. Погледајте и видите човека од вере, како без ваших насилних метода влада једнимнародом два пута многобројнијим од свих Словена укупно. И како га љубав народна штити бољенего вас армирана кола с митраљезима.

Тај Ганди вам је поручио — чули сте: „док год у Русији влада безбоштво и материјализам, идок год се Русија не одухотвори, Индија не може с Русијом".

Тако вас ето и Индија ставља под карантин а не само западни капиталисти. Тако вођ Индијеопомиње Словене на праву линију, на праву мисију њихову.

То вам је Божја опомена кроз рођака. То вам као од Бога поручује рођак Индијац. А братСловен вас поздравља прошлим и будућим поздравом човечанства: Христос се роди!

„Братство" — 1931. г.

ХАЈДЕМО ДО ВИТЛЕЈЕМА

И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири рекоше један другом:

хајдемо до Витлејема да видимо то што се тамо догодило

што нам каза Господ (Лука 2, 15).

Прво су анђелске војске забрујале: Хајдемо тамо куд нас Господ шаље; хајдемо да Витлејемада видимо то што се тамо догодило. И видевши познали су у младом телу младеначком Оногакога су духом гледали као Духовно Биће од постања свога. Потом су пастири чули и послушали,и друг другу рекли: Хајдемо до Витлејема да видимо то што се тамо догодило, што нам казаГоспод, то јест ангел Божији. Потом су цареви од Истока, мудри звездари, оставили уплашеногИрода и збуњени Јерусалим, рекли: Хајдемо до Витлејема да видимо то што се тамо догодило,како нас је наша путеводна Звезда повела. Потом су кренули народи и племена од истока изапада и севера и југа, из века у век, из колена у колено, кренули су на исти пут са истим циљем:Хајдемо до Витлејема да видимо! Од ових Божјих народа и племена под небесима није изостаони наш народ ни наше племе. Наш Свети Сава два пута је остављао своју отаџбину и ходиопутем до Витлејема како су некад ходили пастири Витлејемски и учени мудраци источни. Нашикнежеви и великаши и краљеви и цареви и тежаци и трговци, и радници и војници, ходили суугаженим путем на Исток, говорећи уз пут друг другу: Хајдемо до Витлејема да видимо то штосе тамо догодило. Наши владари и патријарси стројили су богомоље у близини Давидова градаВитлејема. Наши монаси са поклоницима и богомољцима понављали су кроз векове у тимбогомољама ангелску песму оне прве Божићне ноћи: Слава Богу на висини, мир на земљи, добравоља међу људима. Наше просте прамајке и жене и сестре и девице, као и кнегиње и царице,ходиле су па и до данашњег дана ходе попут славне свете Петке Српске тамо где се ангелскапесма чула и где је путеводна звезда стала, удубљене у мисли о Великој Тајни и шапћући једнадругој: Хајдемо до Витлејема да видимо то што се тамо догодило. Тешко да би се нашлонеколико фамилија у нашем народу, које не би имале на дугој линији своје прошлости некогахаџију, и које поред свог обичног презимена не би се могли назвати Хаџићима.

Хајдемо и ми, браћо и сестре, до Витлејема да видимо то што се тамо догодило. У овај светлипразник треба сви ми да кренемо на хаџилук до Витлејема, духом и мислима својим. Дух имисао не потребују ни ноге ни точкове, ни друмове, ни трошкове, ни крила ни окриља, ниодморе ни ханове. Дух и мисао могу пренети човека тренутно тамо где човек зажели. Дух имисао у нама имају анђелска својства, те помоћу њих ми се можемо као и ангели одједномјавити пред Витлејемом, и видети духовним видом како су и ангели видели оно што се догодилопред Витлејемом.Шта се дакле догодило?

Догодило се нешто што се ни пре ни после тога нигде у васиони није догодило; нешто што сенити може упоредити ни уопштити; нешто што се не може сместити ни стеснити ни у једнокорито осталих догађаја у свету, нити подвести ма под које правило и ма под који закон. Догодиосе догађај који се не може разумети разумом без срца, ни срцем без љубави. Цар небесни изчовекољубља на земљи се јавио. У маленом људском телу родио се Онај који је узрочник сваког

рађања. Стао је у ред створења Онај који је пре времена смислио сва створења. Родио се у градуДавидову Онај који је на хиљаду година раније гледао из невидљивог света Давида као пастираоваца у том истом граду, у истој пећини. Дошао је Онај који је Свој долазак објављивао родуљудском од изгнања Адама из Раја па све до Претече Јована. Као кап росе са руже тако се Онодронио од пречистог тела Најсветије Девојке. Обукао се у пречисто тело као у сузу, у којој сеогледа и блиста цело сунце, цело вечно Божанство. Дух Божји, Дух Његов, саздао му је ту сузу— то пречисто тело — као нову твар, у коју се Он оденуо. Јавио се у граду Давидову, јер га јекроз уста Давидова Дух највише прорекао. Показао се прво пастирима, јер је и Давид пастирбио; па онда царевима, јер је и Давид цар био. Сишао је с небеса у материјални свет но није засобом затворио небеса, него се и надаље цео Бог огледао у Њему и Он у целом Богу, као што сеотац огледа у сину и син у оцу, и сазнају да су једно. Посетио је све Онај чији смо ми сви гости усвету. Стварни Бог у стварноме човеку. Једном и за навек. Јавио се како је сам изволео; родио секако је Сам захтео — да проживи век човечји међу људима од колевке до гроба и да покажељудима, да живот није тако ружан како су се они јадали. Примио је на Себе сва страдања и свемуке живота, од демона и од људи, да би утврдио да је човек у друштву са Богом непобедив,неразорив и бесмртан, то јест јачи од Сатане, јачи од природе, Јачи од смрти.Ето то се догодило у Витлејему. Зар то није догађај над догађајима? Зар то није магнет који јепривукао Витлејемској пећини небо и земљу и сву васиону? Небо у лицу ангела, земљу у лицучобана и царева, васиону у виду звезде. И није ли то радост и весеље и славље и спасење? Глекоји год дођоше до Витлејема да виде то што се тамо догодило прославише Бога у песми ирадости и весељу. Гле, мноштво војника небескијех хваљаху Бога говорећи: слава на висиниБогу, а на земљи мир, међу људима добра воља. И за пастире који видеше чудо у Витлејему стојинаписано: И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше. И за царевемудраце опет стоји написано, да кад стигоше у Витлејем обрадоваше се веома великом радошћу(Мат 2, 10). Тако се обрадоваше и сви оци наши који посетише Витлејем и духом својимдодирнуше Онога који је извор и сејач радости по целоме свету.Уђимо и ми данас духом у Витлејемску пећину и поклонимо се Богу и Човеку. Духом можемо, ако телом не можемо. Можемо духом и на небо се попети, пред Његов вечни престо, тамо где Мусе сада клањају они исти ангели и пастири и цареви, који су Му се негда поклонили. Ако телом не можемо сада достићи небеса, духом можемо. Гле, и Он се може сада Духом Својим спустити и ући у нас, у пећину тела нашега и донети нам мир и радост. Јер је сам изрекао обећање сваком ономе који Њега љуби говорећи: к њему ћемо доћи и у њега ћемо се настанити (Јов. 14, 23). Тајна је ово велика, како се Бог може спустити у тело људско Својим Светим Духом, но сви Божији светитељи и праведници осетили су то на себи као стварни догађај, и оставили нам сведочанство о томе. И сви су нас опомињали, родитељски и духовнички, да очистимо пећину живота свога од скотова и разбојника од сваке нечистоте и прљавштине, како би се Спаситељ рођени некад у пећини Витлејемској духом могао уселити у нашу пећину. Њему се поклањамо и Њему песму певамо: Рођени од Дјеве Марије, Боже наш, слава Теби. Амин.

ДАНАС СЕ РОДИО БОГ И ЧОВЕК

Кад кажемо: Христос се роди, исто је као и да кажемо: Месија се роди, или Цар се роди, илиСпаситељ се роди!

Поздрављајући се тако ми тврдимо и друг другу сведочимо, да је дошао у свет Онај који јетребао доћи ради спасења људског, и да другог изван Њега не треба чекати. Онај, кога је Богобећао нашим прародитељима изгнаним из Раја; кога су незнабожни народи и племена тамнонаслућивали; кога су пророци јеврејски јасно прорекли; за којим је безбожно човечанствохиљадама болно уздисало.

Онај се засија на земљи као сунце после дуге ноћи. И тако кад кажемо: Христос се роди, мисведочимо, и да је Свевишњи одржао Своје обећање, и да су се слутње човечанства испуниле ида су се пророчанства пророка остварила, и да су уздаси људски утољени радошћу.

Месија се роди. Најчудеснији, истовремено Човек и Бог — да се уморне очи људске одморе наЊему и не погледају другог Месију.

Цар се роди, Најсилнији, истовремено са жезлом моћи и кандилом милости — да се инајмањи усправе и ускликну: ми смо царска деца.

Јунак се роди, Непобедиви, да одбрани праведне, да освоји грешне, да сруши духове злобеподнебесне.

Путовођ се роди, Највидовитији, да залутале изведе и поведе.Просветитељ се роди, Најпросвећенији, да растера мраке и просветли помрачење.Пастир се роди, Најбрижнији, да спасе стадо од вукова и прибере га у свој тор.Хранитељ се роди, Најбогатији, да исхрани гладне, не земљом но небом, небеским телом

својим и пламеном крвљу Својом.Човекољубитељ се роди, Најређи, да пригрли на груди своје и оживи љубављу безбројну

сирочад Своју, која су дуго гредила из гроба живота у гроб смрти.Откровитељ се роди... Највећи, да повуче завесу и открије смртним царство небеско.

Све то означава оне чаробне речи, с којима се хришћани о Божићу поздрављају и с којима и јавас, браћо, поздрављам:Христос се роди!

„Мисионар” — 1936. г.