vitamini vitamini

7/28/2019 VitaminI VITAMINI

1/5

Vitamini

Openito o vitaminima

Vitamini su organski sastojci koji se nalaze u veoma malim koliinama u hrani. ovjeku suneophodni za odravanje zdravlja, rast i reprodukciju. U poetku, kada su se tek poeliotkrivati, njihova hemijska struktura bila je nepoznata. Tada je dogovorno da se dodjeljuju

oznake koje su bile ili samo slova abecede ili kombinacija brojki i slova. Danas se koriste

prikladni nazivi za svaki pojedini vitamin npr. tiamin (B1), riboflavin (B2), askorbinska kiselina

(C), biotin (H), cijanokobalamin (B12) i dr.

Vitamini se moraju unositi u organizam u malim koliinama isto kao to se moraju unositiesencijalne aminokiseline i esencijalne masne kiseline.Male koliine pojedinih vitamina mogu sesintetisati u organizmu. Tako naprimjer iz provitamina D nastaje vitamin D pod uticajem

sunanih zraka. Manje koliine vitamina K i biotina (vitamina H) nastaje u organizmu uzpomo crijevne mikroflore. Vitamin B3 (niacin) se sintetizra iz esencijalne aminokiselinetriptofana, koju opet moramo unijeti hranom.

Za razliku od proteina, masti i ugljikohidrata vitamini u organizmu djeluju kao pojedinane

molekule, a ne kao makromolekule. To podrazumijeva da su fukcije vitamina u ljudskom tijeluesencijalne u enzimskom sistemu metabolizma proteina, ugljikohidrata i masnoa.Vitamini nisu izvori energiju ali pomau enzimima u procesu metabolizma.Potrebe za vitaminima se mjere u g ili mg ili u internacionalnim jedinicama (IU). Njihova

apsorpcija u ljudskom tijelu zavisi od unosa u prehrani.

Uloge vitamina u organizmu su razliite, a neki od njih imaju i posebne karakteristinespecifinosti djelovanja. Tako su vitamini E i C antioksidanti, vitamini B skupine imaju estobrojne funkcije koenzima, vitamin K ima znaajnu ulogu kod koagulacija krvi, vitamin A imauticaja na poboljanje vida, a vitamin D na okotavanje. Nedostaci pojedinih vitamina mogudovesti kako do lakih tako i do teih oteenja u organizmu. Tako recimo nedostacivitamina A uzrokuje tzv. nonu sljepou, a nedostatak vitaminaD rahitis, vitamina E miinuslabost, vitamina Kusporeno gruanje krvi, vitamina B3pelagru, vitamina B1 bolest beri beri,

vitamin B12 anemiju itd.Hemijski sastav vitamina je danas tano poznat, kao i hemijski oblici i spojevi iz kojihnastaju. Hemijska priroda i fizikalno-hemijske osobine vitamina su raznovrsna. Veina vitaminapojavljuje se u razliitim hemijskim oblicima.

Tabela 4.1.1. Hemijanekih vitamina, hemijski oblici i spojevi iz kojih nastaju (Jai , 2008)

Vitamin Oblik vitamina Vitamin Oblik vitamina

Vitamin

ARetinil acetat

Pantotenskakiselina

Kalcij D-pantotenatRetinil palminat Natrij D-pantotenatBeta karoten DeksapantenolRetinol

VitaminD

Vitamin D2Vitamin B12

CijanokobalminVitamin D3 Hidroksokobalmin

VitaminB1

Tiamin hidrokloridTiamin mononitrat Biotin D-biotin

Vitamin

B2

RiboflavinVitamin C

L-askorbinska kiselinaNatrij Riboflavin - 5-fosfat Natrij L-askorbat

Kalcij L-askorbatNiacin Nikotinamid Askorbilni palmitat

Nikotinska kiselina Kalij askorbat

VitaminB6

Piridoksin hidrokloridVitamin E

D-alfa-tokoferolPiridoksin -5-fosfat DL-alfa-tokoferol

D-alfa-tokoferol acetatFolati Folna kiselina DL-alfa-tokoferol acetat

Vitamin K Filokinon


2/5

Vitamini se konvencionalno dijele u dvije osnovne grupe:

topive u vodihidrosolubilne i topive u masnoama liposolubilne.

U liposolubilne vitamine ubrajamo: vitamin D (kalciferol), E (tokoferol), K(fitomenadion) i A(retinol), dok u hidrosolubilne vitamine ubrajamo: vitamin B1 (tiamin), B2 (riboflavin) B6(piridoksin), B12 -cijankobalamin, C (askorbinska kiselina) te B3 niacin-nikotinsku, B5 pantotensku kiselinu, B7biotin i B9 -folnu kiselinu.U vitamine se esto ubrajaju i inozitol (Ino), PABA[1], orotinska kiselina - B13, panagminakiselina - B15, holin, leatril (amgdalin) B17 te bioflavonoidi poznati kao vitamin P. Oko veine ovihspojeva jo postoje kontraverze priznavanja kao vitamina.Liposolubilni vitamini se apsorbuju, transportuju i pohranjuju na dui vremenski period nanain koji je openito veoma slian tim procesima kod masti. Hidrosolubilni vitamini semetaboliziraju slino vodenim fiziolokim medijima, koji se krae zadravaju u organizmu i uveim koliinama se izluuju putem urina.

Tabela 4.1.2. Vitamini u pojedinim namirn icama

Godina

otkriaVitamin Izvor u hrani

Vitamin A ( retinol )Jetra, umanac, riba, mrkva, paprika,

naranda i sl.

Vitamin B 1 ( Tiamin ) Ria mekinje

Vitamin C ( Askorbinska kiselina ) Citrus , veina svjee hrane

Vitamin D ( Calciferol ) Riblje ulje, riba, mlijeni proizvodi, itarice

Vitamin B 2 ( Riboflavin) Meso i jaja

Vitamin E ( tokoferol ) Penine klice ulje , nerafinirano biljna ulja

Vitamin B12 (Cobalamins) jetra , jaja , ivotinjski proizvodi

Vitamin K 1 ( Phylloquinone )Lisnato povrepinat, kupus, brokula,govea jetra, zeleni aj

Vitamin B 5 ( Pantotenska kiselina

)Meso, mahunarke, itarice, jaja, mlijeko,

povre

Vitamin B 7 ( biotin ) Meso i mlijeni proizvodi i jaja

Vitamin B 6 ( piridoksin ) Meso , mlijeni proizvodi

Vitamin B 3 ( Niacin ) Meso, jaja i itarice

Vitamin B 9 ( folna kiselina ) Lisnato zeleno povrepinat, kupus, brokula

Postoje izvjesne razlike izmedju vitamina topivih u vodi i vitamina topivih u mastima. Vitamini

topivu u vodi su termiki nestabliniji pa im se koliina u hrani smanjuje tokom pasterizacije isterilizaciji. Pri niim reimima termike obrade gubitak je obino 40 do 60 %, a pri sterilizacijiu nekim sluajevima vitamini potpuno degradiraju. Prilikom pranja hrane liposolubilnivitamini se zadravaju u hrani, a hidrosolubilni se dijelom otapaju i ispiraju vodom. Prilikomunosa u organizam moraju se prvo rastvoriti u limfi i tek onda prelaze u krv.

Do nedostatka vitamina u organizmu zbog nedovoljnog unoenja u organizam putem hrane,zbog poremeaja u resorpciji kao i zbog gubitka iz tijela.
http://hranomdozdravlja.com/slatkis/index.php?mod=editnews&action=editnews&id=1334353667&source=#_ftn1http://hranomdozdravlja.com/slatkis/index.php?mod=editnews&action=editnews&id=1334353667&source=#_ftn1http://hranomdozdravlja.com/slatkis/index.php?mod=editnews&action=editnews&id=1334353667&source=#_ftn1


3/5

Kljuni pojmovi

Vitamini su esencijalni nutrijenti koji se moraju unositi hranom i

imaju razliitu hemijsku strukturu.Dijele se na hidrosolubilne i liposolubilne. L iposolubi ln i vitamin i se absorbuju putem limf otoka i putuju u krvi

pomou proteinskih nosaa. L iposolubi ln i vitamini se deponuju u l ipdima i adipoznim

tkivimatemogu da stvaraju toksine koncentracije. Kuhan jem i pranj em hrane manje se gubi l iposolubi ln i u odnosu na

hidrosolubi lne vitamine. H idrosolubilni vitamini se absorbuju dir ektno u k rvotok i putuju

slobodno te ne trebaju proteinske nosioce. Kuhan jem i pranjem gubi se dio hidrosolubi lni h vitamina iz hrane. H idrosolubi ln i vi tamini se ne deponuju u tki vima pa se izbacuju

ur inomako se unesu u prekomjernojkoliini. Uloge vitamina u organizmu su razliite, a najee ulaze u sastav

koenzima. Vitamini E i C su antioksidanti, vitamini B skupine imaju esto

brojne funkcije koenzima, vitamin K ima znaajnu ulogu kod

koagulacija krvi, vitamin A ima uticajana poboljanje vida, a

vitamin D na okotavanje.

[1]Skraenica odpara-amino benzeva kiseli na, dio molekul e folne kiseli ne.

Poremeaji uzrokovani vitaminima.Hipovitaminozesu bolesti izazvane nedovoljnim unosom vitamina

putem hrane (primarne hipovitaminoze) ili steenim poremeajima digestije, apsorpcije i

metabolizma vitamina uz zadovoljavajui egzogeni unos (sekundarne hipovitaminoze).Hipovitaminoze se lijee davanjem fiziolokih doza vitamina koji nedostaju, ali ih je u pravilumogue i poeljno prevenirati pravilnom ishranom. Uzroci nedostatak vitamina su:

nedovoljno unoenje smanjenje apsorpcije smanjenje iskoritenja poveanje ekskrecije poveanje potreba.

Vitamin-reaktivne nasljedne metabolike bolesti(nasljedne vitaminske ovisnosti) mendelski su

(monogenski) nasljedne bolesti u kojima postoji nasljedni poremeaj u metabolizmu vitamina.Njihovo kliniko znaenje je u tome to se mogu lijeiti nefizioloki velikim "farmakolokim"

dozama odgovarajueg vitamina, one su 10 do 100 puta vee od fiziolokih potreba tog vitamina.Postoji vienaina za nastanak ovih poremeaja, a to su: defekat transporta vitamina u stanicu defektna pretvorba vitamina u aktivni oblik koenzima defekat spajanja koenzima sa apoenzimom pri stvaranju holoenzima zbog mutacije

apoenzima.

Hipervitaminozesu poremeaji koji nastaju zbog prevelikog, unosa pojedinog vitamina, osobitovitamina topljivih u lipidima. Iznimno su mogue i hipervitaminoze zbog pretjeranog unosa hranom( primjer unosa vitamina A konzumiranjem jetre sjevernog medvjeda). Razliita rastvorljivostvitamina u vodi i mastima uslovljava i razne mogunosti nastanka hipervitaminoza.

HIDROSOLUBILNI VITAMINI
http://hranomdozdravlja.com/slatkis/index.php?mod=editnews&action=editnews&id=1334353667&source=#_ftnref1http://hranomdozdravlja.com/slatkis/index.php?mod=editnews&action=editnews&id=1334353667&source=#_ftnref1http://hranomdozdravlja.com/slatkis/index.php?mod=editnews&action=editnews&id=1334353667&source=#_ftnref1


4/5

Naunici koji su prvi otkrili vitamin B su vjerovali da je to samo jedan sloen vitamin. Kako su

vie istraivali, otkrili su da je to ustvari skupina vie funkcionalno razliitih vitamina. Saznali su da se radi

o osam vitamina B skupine. Inicijali za razlikovanje ovih vitamina su brojevi dodati slovu B, npr. B6 i B12.Danas, sa izuzetkom vitamina B6 i B12, obino vitamine B kompleksa nazivamo njihovim imenima: tiamin

(B1), riboflavin (B2), niacin (B3), pantotenska kiselina, biotin i folna kiselina.

B vitaminidjeluju prvenstveno kao koenzimi (ili kao dijelovi koenzima), kljune tvari koje

zapoinju reakciju enzima. Enzimi reguliraju cjelokupan ivot jer podravaju hemijske

reakcije. Vitamini B skupine su neophodni za pretvorbu ugljikohidrata, masti i proteina u

energiju kao i za njihovo koritenje za izgradnju i obnavljanje tjelesnih tkiva. Manjak ovih

vitamina moe dovesti do ozbiljnih posljedica ukljuujui miinu slabost, mentalnu

konfuziju, paralizu, poremeaje ivanog sistema, probavne smetnje, ispucalu i

ljuskavu kou, teke anemije i poremeaj rada srca.

Hidrosolubilni vitamini (topljivi u vodi) apsorbuju se direktno u krvotok, putuju slobodno, ne trebajuproteinske nosae, ne deponuju se u tkivima, ne stvaraju toksine koncentracije, izluuju se urinom uekscesnim stanjima, a kuhanjem i pranjem se gubi dio ovih vitamina.

U narednom tekstu moete preuzeti u formi PP vie o hidrosolubilnim vitaminima.

1. B1 TIJAMIN vie pogledati klikom na 1._B1_(Tiamin,_aneurin).ppt2.B2 RIBOFLAVIN vie pogledati klikom na 2._Riboflavin_B2.ppt

3. B3 NIJACINvie pogledati klikom na 3.Vitamin__B3_-_nijacin,_nikotinska_kiselina.ppt

4. B4 ADENIN ( ne svrstava se u vitamine)

5. B5 PANTOTENSKA KISELINAvie pogledati klikom na 4.Vitamin_B5_-_pantotenska_kiselina.ppt

6. B6 PIRIDOKSINvie pogledati klikom na 6._Piridoksin_(vitamin_B6).ppt

7. B7 BIOTIN vie pogledati klikom na 7._Biotin.ppt

8. B9 INOSITOL ( postoje kontraverze da je vitamin ali ima znaajne funkcije )

9. B9 FOLNA KISELINAvie pogledati klikom na9.Folna_kiselina_B9.ppt

10. B10 PARA AMINOBENZOJEVA KISELINA ( DRUGI NAZIV BX)

11.B11 SALICILNA KISELINA ( postoje kontraverze da je vitamin ali ima znaajne funkcije )

12. B12.CIJANOKOBALAMINvie pogledati klikomna12._CIJANOKOBALAMIN_(VITAMIN_B12).ppt

13. B13 OROTINSKA KISELINA

14. B14 MJEAVINA VITAMINA B10 I B11

15. B15 PANGAMINA KISELINA . PANGAMATE ILI D-GLUCONODIMETHYLAMINO OCTENEKISELINE

16. B16 DMG ILI DIMETILGLICIN

17. B17 AMIGDALIN ILI LAETRIL, CIJANOGENI GLIKOZID IZ SJEMENKI ( postoje kontraverzeda je vitamin ali ima znaajne funkcije )

18. B18 (FAD, Flavin Adenine Dinucleotide)

19. B19

B20. KARNITIN

LIPOSOLUBILNI VITAMINI
http://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=1._B1_(Tiamin,_aneurin).ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=1._B1_(Tiamin,_aneurin).ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=2._Riboflavin_B2.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=2._Riboflavin_B2.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=3.Vitamin__B3_-_nijacin,_nikotinska_kiselina.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=3.Vitamin__B3_-_nijacin,_nikotinska_kiselina.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=4.Vitamin_B5_-_pantotenska_kiselina.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=4.Vitamin_B5_-_pantotenska_kiselina.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=6._Piridoksin_(vitamin_B6).ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=6._Piridoksin_(vitamin_B6).ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=7._Biotin.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=7._Biotin.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=9.Folna_kiselina_B9.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=9.Folna_kiselina_B9.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=9.Folna_kiselina_B9.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=12._CIJANOKOBALAMIN_(VITAMIN_B12).ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=12._CIJANOKOBALAMIN_(VITAMIN_B12).ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=12._CIJANOKOBALAMIN_(VITAMIN_B12).ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=12._CIJANOKOBALAMIN_(VITAMIN_B12).ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=9.Folna_kiselina_B9.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=7._Biotin.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=6._Piridoksin_(vitamin_B6).ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=4.Vitamin_B5_-_pantotenska_kiselina.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=3.Vitamin__B3_-_nijacin,_nikotinska_kiselina.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=2._Riboflavin_B2.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=1._B1_(Tiamin,_aneurin).ppt


5/5

Liposolubilni vitamini (topljivi u lipidima ) apsorbuju se putem limfotoka, putuju u krvi pomou

proteinskih nosaa, deponuju se u lipidima i masnim tkivima te zbog toga mogu da stvaraju toksine

koncentracije, a kuhanjem i pranjem se gubi manje ovih vitamina u odnosu na hidrosolubilne.

1. Vatiami A, pogledati vie ....vitamin_A_retinol.ppt

2. Vitamin D pogledati vie...Vitamin_D-kalciferol.ppt

3. Vitamin E, pogledati vie....vitamin_E_Tokoferol.ppt

4. Vitamin K, pogledati vieVitamina_K_Menakinon.ppt

Dnevne potrebe liposlolubilnih vitamina (RDA):

Vitamin A 5000 i.j. ili 120 g

Vitamin D 400 i.j. ili 5 g

Vitamin E 15 i.j. ili 10mg

Vitamin K 75-100 g
http://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=vitamin_A_retinol.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=vitamin_A_retinol.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=vitamin_A_retinol.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=Vitamin_D-kalciferol.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=Vitamin_D-kalciferol.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=Vitamin_D-kalciferol.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=vitamin_E_Tokoferol.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=vitamin_E_Tokoferol.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=vitamin_E_Tokoferol.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=Vitamina_K_Menakinon.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=Vitamina_K_Menakinon.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=Vitamina_K_Menakinon.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=Vitamina_K_Menakinon.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=vitamin_E_Tokoferol.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=Vitamin_D-kalciferol.ppthttp://www.hranomdozdravlja.com/slatkis/file.php?file=vitamin_A_retinol.ppt

vitamini vitamini

Documents