uvod u urbanisticko planiranje.pptx

8/10/2019 Uvod u urbanisticko planiranje.pptx

1/32

Fakultet tehnikihnauka

Univerziteta u Pritini

Kosovska Mitrovica

Studijski program : arhitektura

Predmet :UVOD U URBANISTICKO

PLANIRANJE

TEMA: IDEALNI GRADProf. dr Velimir Stojanovi Student :

Ass. Ruica Boovi DIA Predrag Kovaevi 22/12

Kosovska Mitrovica, decembar2014


2/32

UVOD

Grad je urbana celina. To je naseljeno mesto sa svim karakteristikama,jednog urbanizovanog kulturnog naselja I gradskim sadrzajima koji ga

odredjuju ulicama, trgovima, gradskim cetvrtima, delovima grada,

parkovima.


3/32

Idealni grad - "pametni grad"

ovekpre svega!

Idealni grad bi trebao, prvenstveno, da bude sinonim za "pametnigrad". Ovaj epitet podrazumeva ispunjavanje sledeihprimarnih uslova: udobanivotstanovnika samog grada, kvalitetan prevoz, zdravstvenu zatitu, dovoljno

posla, zabave i istvazduh.

I kada imamo sve ove uslove na umu, tek tada moemo da idemokorak napred - dalje u budunost, stvarajuifuturistikenaseobine.


4/32

Svi primarni uslovi bieispunjeni ako se grad zasniva na:

-izgradnji energetski efikasnih objekata,-sinhronizovanom sistemu saobraaja,

-jedinstvenim upravljanjem svim infrastrukturama i-brigom o ivotnojsredini i utedienergije.


5/32

Izgradnja energetski efikasnih objekata

Koncept: Sutina ideje jeste u tome da se gradske strukture formiraju tako da je

potreba zgrada za energijom to manja. Spoljna oplata zgrada bi trebala da budetakvog kvaliteta da energetske potrebe mogu da se zadovolje biomasom, sunevomenergijom i lokalno obnovljivim izvorima energije.

Gradska struktura bi se orijentisala prema pravcima vetrova, kako bi zgradeleti mogle da se hlade a zimi zatiteod hladnoe.


6/32

Jedinstveno upravljanje svim infrastrukturama

Koncept: Tehnolokoambiciozni grad - grad baziran na tehnologiji i znanju usvim oblastima.

Ovaj grad koristio bi tehnoloke inovacije iskljuivo da olaka ivotstanovnika, ne i da upravlja samim ovekom. Dakle, tehnoloka znanja ljudi bila bi

primenjena u saobraaju, kontrolisanju energetskih mrea i mnogim drugimoblastima.

ovek bi mogao

daobavlja niz radnji bez dugihekanja u redovima, gubljenjavremena ili bilo kakvihnelagodnih situacija. U svemutome, imao bi tehnoloku

podrku.


7/32

Br iga oivotnojsredini i utedienergi je

Grad bi kroz sve svoje

komponente vodio rauna o potencijalno

ugroenim supstratima ivotne sredine:

vazduhu, pozemnim i povrinskimvodama,

umama,...

Imedju ostalog postojalo bi

posebno reenje za razvrstavanje i

reciklau otpada, kruni tok vode, od iste

preko prljave, pa do ponovo preiene ispremne za upotrebu, upotrebu

materijala,...


8/32

http://scodpub.files.wordpress.com/2011/03/city-group.png

10/11/2011 17:31h

Hauradov vrtni grad - grad koji

bi imao sve prednosti ivota u gradu(mogunostzapoljavanjai korienjasvih

gradskih usluga) i ivota na selu (zdravo,prirodno okruenje) i ni jednu od mana(zagaenje ivotne sredine, odvojenostiod gradskih usluga), grad koji inspirise na

dalju razradu.

Dakle, idealni grad bi imao oveelemente Hauardovog koncepta.


9/32

Urbani razvoj

Sve zgrade grada duivice centralnog parka se infiltriraju i produujudo ivice.

petlja saobraajnicacentralni park


10/32

Centralnipejza

Centralni pejzavetakioblikovan, bio bi skup razliitihsadraja. Ovako

oblikovan, postao bi raznovrsno i uzbudljivo iskustvo za sve stanovnike.


11/32

Problem buke

Usled visokog nivoa prometa saobracaja, javlja se i problem buke i samim timse postavlja pitanje reavanjaovog problema.


12/32

Reenje- dolina

Stvarajuidolinu oko ove petlje puteva, saobraaju ovom delu na neki nainodvajamo od naselja. Na taj nain, naselju dajemo veuzatituod njihovog uticaja.


13/32

Pitanje orijentira

Kako kreirati orijentir, kada je sve sto se moevideti samo nebo?


14/32

Reenje- okolina kao orijentir

Nad ovakvom petljom, uzdizala bi se sfera, ijapovrinabi bila reflektujua. Ovasfera ne bi pruala samo neverovatno iskustvo vozau u sagledavanju naselja, bila bimnogo vieod toga - kolektor obnovljivih izvora enerije.


15/32

Energija vetra

Vetar e biti mogui izvor energije na sferi, njegovim prikupljanjem talasa i

daljim prenoenjemposebnom tehnologijom.


16/32

Solarna energija

Fotonaponske elije napovrinisfere proizvodile bi energiju koja bi mogla da seiskoristi za osvetljavanje ulica i snabdevanje elektrinomenergijom.


17/32

Fotonaponske elije bi pokrivale

povrinu sfere koja je najvieizloena sunevoj svetlosti. To bi

bilo, od prilike, 30% od ukupne

povrine.


18/32

10% enrgije proizvedene u sferi, bi se utroilona zagrevanje vazduha koji bi pomagaosferi da "lebdi". Preostali deo bi snabdevao proseno 235 porodinih kua elektrinomenergijom.

kwh/godinje

porodinih kua


19/32

Odsjaj

Konveksna povrina sfere rezultira

razdvajanjem reflektujuih sunevih zraka

koja ograniavajuzaslepljujuiodsjaj.

Distribucija energije

Sav transport energije ka i od

sfere vodi se kroz zatege.


20/32

Bezbednost konstrukcije

Konstrukcija koja drisferu garantuje da materijali od kojih je sfera

napravljena ne mogu da padnu na saobraajnice.


21/32

Ideja za reavanjeforme grada


22/32


23/32


24/32

Trgovina I poslovanje

Kolektivno

Individoualno

Rekreacija

Soping centar

Skolstvo

Zdravstvo

Drumski saobracaj

Vodeni saobracaj (Ibar)

Pesacki saobraaj

Saobracaj

Stanovanje

Urbane funkcije:

Sportsko

rekreativni

centar

Park

Rad


25/32

Zdravstvo

U ovoj zoni se nalazi bolnica i ostale zdravstvene

ustanove.


26/32

Rekreacija

Zona rekreacije sadrzi niz delatnosti za zanimanje I

rekreaciju:

-Sportski objekti,tereni, park kao I staza pored reke.

lokacija sadrzi niz zelenih povrsina pored puta I

reke kao I zelene povrsine na samim parcelama.


27/32

Soping centri

U ovoj zoni se nalazi soping centri, centri za

opustanje I

Nalazi se pored magistralnog puta.


28/32

Administracija i poslovanje

Zona administracija I poslovanje sadrzi niz

visokih zgrada, od kojih su neke poslovne neke

administrativne. Ova zona se prostire po

centru grada I visokim zgradama zatvara

centralni deo grada. I okruzuje trg.


29/32

Kolektivno stanovanje

Kolektivno stanovanje sadrzi zgrade spratnosti p+ 6

Prostire se na dve parcele, pored parkova i blizu su

administrativnoj lokaciji, blizu je I bolnica I skola.


30/32

Individualno stanovanje

Individualno stanovanje se pprostire po kraju lokacije

sadrzi stanovanje viseg I nizeg standarda.


31/32

Saobracaj

Koncentricni oblik saobracajnice koje se sire od centra. Ulice se pruzaju od

centra prema siroj lokaciji.

Ulicna mreza se sastoji od primarnih sekundarnih ulica sirine od 6-14m.

Reka Ibar sece celu lokaciju po duzini pa da bi se premostila reka grad sadrzi

veliki broj mostova za pesake I automobile.


32/32

Dakle, ovakav grad bio bi zamiljenkao pristupod nulekako bi se

postigla energetska efikasnost, jedan ekoloki, zeleni grad nanovo izgraen sa

savremenom energetski efikasnom zelenom tehnologijom. Prijatan i bezbedan za

sve stanovnike.

uvod u urbanisticko planiranje.pptx

Documents